LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 ANDJEO82

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: ANDJEO82   19/9/2009, 11:35 am

Ima trenutaka kada zelis, a zelja ti nije ostvarena, kada volis a
ljubav ti nije uzvracena, kada places, a suze ne mogu poteci, kada ono
sto srce zeli ne mozes reci. Zato kroz zivot idi visoko podignute glave
uz prijatelje prave!


Zasto zurimo iz detinjstva da odrastemo, a kad odrastemo zeleli bismo
da opet budemo deca? Zasto trosimo zdravlje da bismo stekli novac, a
onda trosimo taj isti novac da bismo vratili zdravlje? Razmisljamo o
buducnosti zaboravljajuci sadasnjost i na taj nacin ne zivimo ni u
sadasnjosti, ni u buducnosti? Zato treba nauciti da: “Nikoga ne mozes
da prisilis da te voli, mozes samo da ga volis,da naucis da nije bogat
onaj koji ima najvise vec onaj kome najmanje treba,da je potrebno
nekoliko sekundi da se povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine
da se izleci, da naucis da oprostis sebi“



U ovom surovom svijetu prijatelja je malo najčešće te iznevjere oni do
kojih ti je stalo,zato vjeruj u sebe i neko bolje vrijeme i šta god da
se desi uvijek računaj na mene......


Ja sam ti prijateljica kad ti lose krene,kad te svi napuste potrazi
mene,svijetlo u mraku tvoja sam sijena vjerna prijateljica za sva
vremena!!!!

mnogo puta u zivotu krenem,i onda stanem jer ne znam gde sam...Mnogo
ljudi prodje kroz moj zivot,uzmu ono sto im jw potrebno i odi...Mnogo
reci cujem svakog dana,one uglavnom bole,samo me retko cine srecnom,ali
onda stanem i shvatim,ma nije sve tako crno,okrenem se i vidim
tebe,prijatelju moj!Jedinu osobu cije reci ne bole,jedinu osobu koja je
uvek tu i cini moj zivot lepsim...HVALA TI STO POSTOJIS...


Kad prodje nasa mladost,dani ludovanja, plakanja i srece, znaj da ces
uvek imati mene, DRUGARICU KOJA TE NIKAD ZABORAVITI NECE!!!

ako ti ikad gorko zaplace oko,ako te neko povredi duboko,ako ti ikad
zadrhti dusa i nema ko da te slusa ako ikada vrisnes u snu nazovi me ja
cu biti tu!!!



Jednog dana ljubav kaže prijateljstvu:
"zašto ti postojiš kada postojim ja?",
prijateljsto odgovori:
"da nosim osmijeh tamo gdje si ti ostavila suzu"


Vjerujem da su prijatelji poput andjela koji nas podignu
kada naša krila zaborave letjeti!



Kad posle dugih leta procitas ovaj stih,
kroz tebe ce proci plamen tih.
Gde cu ja tada biti, to zna Bog,
ali uvek cu se secati tebe,
najlepseg andjela mog!!!!!


Kad se po nebu raspu zvezdice i jedna proviri kroz prozor tvoj, zatvori svoje umorne okice i ljepo spavaj andjele moj!
Ako se probudis u ove sitne sate, znaj da neko
misli na te. Ako te ne probudi zvuk poruke ove, spavaj andjele
najljepse ti zelim snove...!



Gomila monada u krugu bez straha
Pričaju o ljubavi,ne dolaze do daha
Ljubav je teška,ljubav je strašna,
Ljubav je greška,ljubav je patnja
Ljubav je čudesna
Put do zvezda i nazad do pakla
Ljubav je večna igra svetlosti i mraka,
Ljubav su poljubci duž linija vrata,
Ljubav je gorka,ljubav je slatka
Ljubav je mit,roman,sonata i bajka

Ljubav,
Ljubav je odsjaj u noćima moje propasti i kraha ...
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: ANDJEO82   19/9/2009, 11:38 am

Kraj tebe gubim tlo
zaboravim gde sam
s tobom mi je i koza tesna
lutka sam od krvi i mesa
voli me, andjele moj


...dok tones u meni duboko,
u tami ja cujem tvoj glas,
ni nebo mi nije visoko,
topis se u meni ko andjeoski prah..



Ako pokleknem ako posrnem
da li cesh mi ruku pruzhiti
ako pokleknem
da l' cesh pustiti
da me chuju zidovi
mjesechine vec odavno nema
i na svijetu stojim sama ja
postelju od kishe nebo sprema
i bori se sa zadnjim zvijezdama..
.'



Dugo lutala sam sama
i bezala od svega
Mislila sam bolje je
biti hladnija od leda

Al' ovaj put bez odbrane
pustam te u moje snove
Sad sam sasvim zbunjena

Ne znam sta se desava
zemlja je tako daleka
Al' nemam strah od letenja
jer nisam sama

Ne znam sta se desava
ovo je put bez povratka
zemlja je tako malena

Tako dobar osecaj
kao da hodamo po vodi
Nista vise ne shvatam
zelim samo da pevam

Sada sve zaboravljam
nisam vise ona stara
Da li me cujes?
Vidis li da sam zbunjenaaaaa?

Ne znam sta se desava


...I ponesi me u zemlju galebova
povedi me u jedan novi dan
tamo gdje se čuje samo pjesma
gdje pupoljci nikada ne trunu.

Poljubi me i reci zbogom zemljo
ti koja znaš za tugu i sudbinu
odreci se zabluda i svijeta
pokopaj sve istine i laži
hajde poljubi me...'


kad
ti prva mladost brodje i odlete divni snovi kad ti prva suza kane sto
se mladost neponovi tad uzmi svesku ovu spomenarom sto je zovu tad se
seti divnih dana punih nade punih srece sto se vise vratiti nece


ljubavi moja sjeti se mene kad moje tijelo u grobu vene kad cujes zvona taj tuzni glas sjeti se mene u taj cas.
u sretne dane zivota svoga sjeti se imena moga.
mozda ce zivot ljubav da izbrise mozda se necemo vidjeti vise zato ti pisem spomenar taj da nasem bar prijateljstvu ne dode kraj


Bila sam....

Bila sam samo jedan tren u toliko treptanja tvojih, samo jedna kap u dubini tvojih valova....
Bila sam jedna od bezbroj koje te ludo vole...
Bila sam prolazni dio.... al`ipak.... BILA SAM....
Razocarani ljudi ne veruju nikom.Nemoj da razocaras ljude,kojima je
stalo do tebe.Jer kakav god da si bice ti zao.Dozvoli mi da dohvatim
nebo pa makar i sa vrhom prsta i da pamtim sa tobom lepe dane.Zatosada
ostani tu,ne idi molim te,zagli me jako i sve ce ti biti jasno.


Mozda tebi ne znace ovi redovi napisani ljudskih osecanja.I mozda ces
da izbrises sve.Ali pomisli samo da je to necija uteha,i da neko govori
ovako umesto reci.


Ludo je zaželeti da se vrate stari dani, i kad dodje novo ljeto neće
biti kao lani,dok vrijeme ne izliječi stare rane.I dok noć spušta se
duša žalosnu misao krije,bilo je lijepo al trajalo nije.!?

Nocas bih volela kao nekad da me gledas, nocas bih kao nekad da mi srce
predas, nocas bih kao nekad da mi pricas lepo sve, nocas bih kao nekad
da ljubis me...
ponekad pozelim da me nema. da odem i nestanem. da vijetar zauvek
izbrise moje tragove... ponekd pozelim da zaplacem da kroz suze moj bol
nestane. ponekad pozelim da otpjevam nesto iz dubine duse, al mi tad
bol nedaje ponekad pozelim da se nasmejem od sveg srca al tad srce
zaplace...ponekad pozelim tebe al tad sve nestane ...


necete verovati

Ovo nije nista o njemu.Ovo sam samo ja.Jesi li ti to mozda sudbina?Jesi
li ti dosla pred ovo nemirno more ,zaljubila se i u njemu udavila?Jesi
li i ti zavolela ovo more i njegove talase?
Vidis li ti to sudbino te kapljice koje se gube u vazduhu?Jesi li ti to
sudbino?On ima najlepse oci na svetu veruj mi,pone suza.Ali niz obraz
nikada mu nijedna potekla nije.On ima najlepsi osmeh na svetu.Necu da
se okrenem da mu vidim sjaj u ocima,srecu na licu,necu ...jer sve je to
njegovo.
A bio je jednom jedan decembar,i zima,bilo je prolece i najlepse leto u
mom zivotu.Bili su najlepsi snovi..prvi...bila je ...ljubav.
Ali procice ovo i zato treba cekati i ziveti.
I zato kazem nije ovo nista o njemu.
OVO SAM SAMO JA SA JEDNIM VELIKIM OSECANJEM KRIVICE,SA PRAZNIM
MISLIMA,RECIMA BEZ SMISLA.To sam samo ja osiromasena za jedno
misljenje,jedno shvatanje,jedan osecaj.Ovo sam ja izgubljena u moru
istine.




„TUŽNE NIKO NE VOLI... „

Sve je nestalo, srušilo moje snove. U jednom danu, jednom času. Na
mestu gde sam do juče stajala srećna sada je praznina, bol... i tišina.
Neka čudna tišina, kao posle oluje. Vrištala bih, glasa nemam. Plakala
bih, suze ponestaju... Gde su sada oni prijatelji da mi pruže ruku,
neku reč utehe? Gde su ona obećanja, gde su ljudi koje volim? Sama...
Ni ptice mi više ne pevaju. Samo pitanja, zašto ja? Zašto uvek ja?
Ponekad se zapitam postoji li neka pravda, gde je Bog? Zar da posle
svega verujem u njega? Čime li sam sve ovo zaslužila? Drhtim. Osećam da
više nemam snage. Kad bih mogla da zaboravim. Da sve ostavim za sobom i
kao nekad izađem na ulicu puna sebe. Ali ne mogu. Ovo me slomilo.
Osećam se kao da ludim. Sama u sobi, zurim u zid, ne razmišljam ni o
čemu. Pred očima samo belilo... Telefon zvoni... čujem ga ali nemam
snage da se javim... Neko kuca na vrata... Ne želim nikoga da vidim!
Nemam snage da ljude pogledam u oči, nemam strpljenja da slušam njihove
probleme koji su tako smešni u odnosu na moju nesreću. Čujem decu na
ulici... Kako samo boli njihov smeh... Ne želim da slušam, ne želim da
gledam, ne želim da živim! Najlepše bi bilo kad bih mogla da mirno
sklopim modre oči i nikada ih više ne otvorim. Nikada! Tada bi bol
zauvek nestala. Praznina, sivilo, kišni dani, loša sudbina... sve bi to
bilo prošlost koje se kroz godinu-dve niko ne bi ni sećao. A moja duša
pronašla bi svoj mir negde gde ničija ruka ne donosi nesreću. Ali
osuđena sam da živim u svetu gde ne postoji sutra. Kažu da nada zadnja
umire. Moja nada je umrla... treba li da žalim? Znam, opet ću se
smejati! Ništa mi neće biti smešno, a smejaću se do suza! Igrati na
kiši gde niko ne vidi suze... I sve će na prvi pogled biti isto. Niko
neće ni primetiti jer znam, nikog i ne dotiče moja bol, znam da nikome
nije stalo... Svi su tu dok se smeješ i nestaju sa prvom suzom. Niko
tužne ne voli...


Imao si anđelski glas,
Uz kojega nama je uvijek zastao dah

Imao si anđelsko lice,
Na njemu uvijek taj divan osmjeh,
Tvoje okice uvijek tako divno su sijale,
Slatke kao med

Imao si anđelsko srce,
Koje uvijek je poznalo samo i dobrotu,
U njemu nije bilo mjesta za grijeh i zlobu

Bio si jedinstveno biće,
Tako divno i posebno,
Za ovaj svijet tako neobično,
Sve riječi su suvišne,
Znam samo jedno,
Bio si anđeo

Anđeli, mili moj, na zemlju ne sude,
Jer ovaj svijet njih dovoljno ne cijeni,
Odmah njih uvrijedi,
Prebrzo njih promjeni

Zbog toga te je Bože pozvao k sebi,
Da te nitko ne promjeni, ne uvrijedi,
Da te sačuva pred lošim stvarima,
Gore među anđelima,
Da ostaneš jedinstven,
Poseban, kao divan san,
Da postaneš naš anđeo čuvar


Puno je pitanja a tako malo odgovora,
Al ipak ja sam u tebi prepoznala uzora…
I na kraju,pošto moram poć
Želim ti reći: Anđele,laku noć!!!!!

OPROSTI MI



Oprosti mi sve besane noci

sve suze sto iskapase tvoje oci

sto sam ti srce zgazio lako

i pustio te da me cekas tako



Oprosti mi svaku prevaru moju

dok sam sebicno krao ljubav tvoju

sto sam na kraju otiso s drugom

i ostavio te slomljenu tugom



Oprosti mi sve lazi izrecene

i snove drage svirepo posecene

sto sam ti dusu ranio svetu

gurnuvsi te u tamu i setu



Oprosti mi jer ti to umes

jer neznas da mrzis niti da kunes

Oprosti mi molim se i tebi i bogu

jer ja sebi oprostiti ne mogu.


Želim da hodam nogama bosim.

po zelenoj travi i jutarnjoj rosi.

da udišem zemlju poslije kiše .

samo da volim i ništa više.

koraci da budu hitri i dugi,

da se veselim predivnoj dugi.

život da živim i nikad ne budim.

samo sanjar umije vjećno da ljubi


TEŠKO JE . . .





Imati krila , a ne letjeti.

Imati oči , ništa ne vidjeti

Razum imati , a nemoć misliti

Snove sanjati, bez njih se buditi

Žalostan biti , a ne plakati

Trčati dugo , nigdje ne stići

Žedan biti , vode ne piti

Malo željeti , al' ni to ne imati

Gladan biti , kruha ne jesti

U susret ići al' ne sresti

Usred dana , noć vidjeti

Ljubiti a ljubljen ne biti

Pjesmu ptica slušati

A ne čuti je

Teško je , teško voljeti

Al' ipak reći ne!

Dajte mi razlog da trajem...

zasto me sutra boli kada

svoje srce rado dajem.



Ja ljubim tugu, ona ljubi mene

navikle smo davno jadna na drugu,

od nje nemam verniju drugu..



Suze su moje biseri oko vrata,

nocima gledam otkucaje sata...



Pisem o seti sa tolikim zarom,

od boga stekoh srce i dusu,

i ponosim tim darom.



Dajte mi razlog da trajem...

da svima svoje srce dajem,

bogatija bicu za rec ili dve,

da ostavim tugu, setu i suze...

nadjem srecu,

nista vise od toga necu.
Nazad na vrh Ići dole
 
ANDJEO82
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Poezija-
Skoči na: