LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Share | 
 

 PJESNICI AMATERI ZNANI I NEZNANI

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
lunemalino

avatar

Muški
Broj poruka : 13
Godina : 67
Location : Novi Sad
Humor : h...umor
Datum upisa : 23.08.2009

PočaljiNaslov: Mladost u stihu...sedamdesetih   23/8/2009, 4:17 pm

1. RUSKA RULETA


Ja uviđam da ti mene puštaš
sretat druge dok se ne zaljubim
a onda me pogledaš u dušu
i natjeraš da ih sve izgubim.

Znam da jedno za drugo mi nismo
al ni drugi nitko za nas nije
to je kao na ruskoj ruleti
ubije se onaj tko dobije.

Jer tebe nema osim tebe same
ko što je sunce samo samcijato
i zalud je meni mjesec tvoga neba
kad njemu nije što i suncu dato
jer to još nije izlazak iz tame.


(C) Luka Lune Jović



2. SJETA


Ne ljuti se što ti nekad pišem
i o tome nikom ne govori
želim s tobom podijelit trenutke
kad u meni sjeta progovori.

Ja još volim nespavane noći
kad u duši redam davne slike
ti u meni živiš kao oči
tvoje oči sjetne i velike.

One su mi smiraj ljetnjeg dana
kad se sunce na počinak sprema
dva velika pitoma kestena
na komadićima porculana.


(C) Luka Lune Jović



3. OPET TI PIŠEM


Opet ti pišem ovog proljeća
kad mi je evo trideset
jer slutim da sam ti potreban
a sumnjam da ćemo se srest.

Nisam pustolov ni promašenik što čeka
da kolo sreće donese izgubljeno
samo sam čovjek što ne zaboravlja
da sve zaboravit je nepošteno.

Pa kad ti život uskrati smiješak
il′ te mori mučan san
nasmij se svima opri zlim snima
budi još hrabrija uz tebe sam.


(C) Luka Lune Jović



4. BAKLJA


Ti si sretna za one što misle
da si bila uvijek što si htjela
zaljubljena i obožavana
ponosita otmjena i smjela.

Ti si sretna za one što znaju
da sve imaš o čemu si snila
ostvarila što si zamislila
zavolila koga si želila.

Nisi sretna za mene što slutim
da te mori plamena strahota
kad sam goreć′ kao živa baklja
osvjetljav′o put tvoga života.


(C) Luka Lune Jović



5. TEBI



Nedjeljno veče blage zime
po mokroj stazi sa mnom šećeš
slutim ljubav u tebi umire
sad kad ja silno želim proljeće.

Koraci tvoji miluju moje
ruke se dodiruju tajno
dok mučiš sebe da mi ne vjeruješ
ja shvatih da ljubim te beskrajno.

Sav san o sreći u duši trne
potajna nada u srcu zebe
sve se u meni vrtoglavo zaljulja
shvatih da više ne mogu bez tebe.


(C) Luka Lune Jović



6. TUGA


Danas je samo tuga u njenim očima
skrivala titraj prezira u duši
jer samo jučer jadniče to je tek jučer
i možda jedini put bilo
svim te je srcem i vjerujući u tebe
bez straha ljubila pod lipom na kiši.

A sad si ružan i dalek joj i tuđ
i bijedno zvuče riječi opravdanja
to je izdaja to je ružna zvijer
što gadi i ranjava čitav jedan svijet
svijet njenih radosti želja i nadanja.

Ti si podlac ti varaš i mene
to nije samo stvar razočarenja
čime jamčiš ma čime ti meni sad jamčiš
da nisu laž i moje želje i nadanja i htijenja.

Ti si neman ti se hraniš otrovom
i živiš od tuđe samilosti
i vlastitiog samosažaljenja
i ove riječi što ih sada pišeš
želiš da izbrišeš.

Sad slušaj mene što ti kanim reći
ne prvi put al′ za nju sigurno zadnji
slijedeći korak sigurno je pad
ostat ćeš bog al′ ostat ćeš i gad
ostat ćeš al′ ona neće biti tvoja.


(C) Luka Lune Jović



7. DA LI TE VOLIM


Da li te volim pitaš se i sada
malena moja
kopreno tamna radosti i draži
da li te volim sada
kad naše prvo proljeće odlazi
il′ moje srce drugu radost traži.

Da li te volim il te samo trebam
ko melem rani što se opet stvara
ja što ne dolazim i često zakašnjavam
da li te volim ja što o tebi šutim
šutnjom te branim osmjehom objašnjavam.

Da li te volim zadrhti u tebi
dok zrake radosti pronalaziš u sumnji
ja što hoću da tvoj sam
i posljednji i prvi
volim te volim nježna tanka travko
gnijezdo mojih misli
- eksplozijo krvi.


(C) Luka Lune Jović



8. P O K L O N


Ovaj slatki umor naše prve noći
ostat će u nama čitavog života
moje željne ruke tvoje sjetne oči
i još jedna naša istinska ljepota.

Ova topla soba pamti taj trenutak
u kojem sam i ja zavolio sebe
i vjeruj mi draga od kada se znamo
pamtim samo dane vezane uz tebe.

Život samo molim da zadrži osmijeh
što je obasjao naše prve dane
da ostaneš samnom i da zauvijek
budeš meni poklon za sve rođendane.


(C) Luka Lune Jović



9. OPET JE NEDJELJA



Opet je nedjelja sunčano podne

staza poznata i stara

sam sebi dajem najteža pitanja

razum ih postavlja a srce odgovara.

Prestani druže ne misli na nju

ostavi kani se toga

otrijezni se i zaboravi je

ne vjeruj ni u nju ni u boga.

Duša te vara a srce laže

i nije na te stvari sviklo

otrovno sjeme ljubavi lažne

u njemu je proklijalo i niklo.

Stoj prijatelju otvori oči

nije za tebe taj ludi zanos

nije ti bilo suđeno djetinjstvo

pa otkud išteš sretniju mladost.

Idi u krčmu traži druga

nastavi ponovo život stari

još nikad nije zaljubljeno srce

promijenilo u svijetu poredak stvari.

Treperi duša srce se grči

plamen ih slutnji žari i pali

šapuću nešta u dubini mora

muče se da bi odgovor dali.

Ona me voli svi mi to kažu

sunce i nebo i kiše

ona me voli to je istina prava

i sve se drugo briše.



(C) Luka Lune Jović



10. POVRATAK


Danas si došla i poslije mnogo dana
umiruju i snaže tvoje ruke
i poljubac na peronu
i dok se sad drugi smiješe tvome smijehu
razmišljam o tebi kraj Save u sutonu.

Sve tužne dane prvog rastanka
sumnje i žrtve što ih život traži
primimo hrabro kao iskušenje
što vreba ljubav ali je i snaži.

Ova se ljubav rodila u želji
da se otmu tami dva ljudska života
i vaš je prezir već sahranjen u njoj
zato vas i truje njena ljepota.

Znali smo mi davno već kod prve šetnje
i kod prvog tajnog poljupca u tami
da nas prate vaša zgražanja i prijetnje
i nije prekratak rok što ste nam dali
da se u nemoguće uvjerimo sami.

Nije prekratak jer ni svaki drugi
ne bi ostvario ono što ste htjeli
mi smo vas i tu nesvjesno pretekli
sami smo se često željeli predati
željeli jesmo ali nismo smijeli.

Mi ćemo sigurno istrajat u želji
da ljubav sjedini naša dva života
našu će vjeru održati ova
beskrajna ljubav i njena ljepota.


(C) Luka Lune Jović



11. NE BOJ SE INES


U cijelom životu osim tebe sada
nisam imao ni jednu radost
u nemoći svojoj mrzio sam jedino sebe
i prazne dane što varaju mladost.



Malo je ljudi koje sam u životu sreo
ostavilo u meni nekakvog traga
i jedino tebi vrijedilo je reći
i vrijedi i sada ...moja draga.

Bila si čovjek kad je život bio sasvim crn
čuvala ljubav hrabreći očajno sebe
iz tvojih očiju popit ćemo sad te suze
ne boj se Ines ja sam uz tebe.

Ovi su dani bili dani tuge
to se život grubo poigrao s nama
ne plači draga naša su srca biseri
ljubav će biti ljepša oprana suzama.

Mi smo samo djeca gurnuta u život
gurnuli su s leđa i mene i tebe
al ne boj se mila borimo se dalje
najveća je hrabrost pobijediti sebe.

Vjeruj mi draga mi smo strašno jaki
jer naše srce nije laži krilo
istina će opet biti naše pjesme
osmjehni se mila ništa nije bilo!


(C) Luka Lune Jović



MOJA SUDBINA ( akrostih )



Molio sam nebo i iskao je od plavih zvijezda

Opisivao je često kidajući sebe

Jedinom prijatelju najtamnijoj noći

Ali čak ni njoj nisam vjerovao

Da će se ona pojaviti i doći.

Rado bih bio napustio ovaj svijet

Ako nje zaista u njemu nema

Gore je ovako umirati polako

Ako je budućnost već sada uspomena.

Želim da poslije nepravdi i patnji

Ako još vrijedi pričati o životu

Makar na trenutak sanjarim o sreći

Ako ti ljepše ime ne znam reći.

Rado bih nekad otvorio dušu

I porušio u sebi sve stare brane

Ja i ne sumnjam u tvoje povjerenje

Al me još bole nezarasle rane.

Boli me ponekad i misao o tebi

Ako nam sudbina ne bude sklona

Rado bih tebi dao njeno ime

Al ti si već ionako za mene ONA.



(C) - Luka Lune Jović



Sa ovom pjesmom završio bih ovu autobiografsku priču Mladost u stihu...sedamdesetih, jer ona svojim naslovom, sadržajem i kao akrostih koji porukom početnih slova stihova MOJA DRAGA ŽAMARIJA BARA navodi djevojačko prezime i ime moje supruge, i najbolje objašnjava i naš dosadašnji životni put, pa bi sadašnji tren života samo potvrdio zadnjim stihom iz preostale pjesme POVRATAK:"Mi će mo sigurno istrajat u želji, da ljubav sjedini naša dva života, našu će vjeru održati ova beskrajna ljubav i njena ljepota". Luka Lune Jović….Novi Sad…Molijerova 6… 2009.
Nazad na vrh Ići dole
http://  http://www.youtube.com/lunemalino
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5894
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: PJESNICI AMATERI ZNANI I NEZNANI   23/8/2009, 11:49 pm

Lijepi ljubavni stihovi, a naročito me obradovalo kad sam vidjela da si ih posvetio supruzi i da ta ljubav još traje.
Nazad na vrh Ići dole
lunemalino

avatar

Muški
Broj poruka : 13
Godina : 67
Location : Novi Sad
Humor : h...umor
Datum upisa : 23.08.2009

PočaljiNaslov: Re: PJESNICI AMATERI ZNANI I NEZNANI   24/8/2009, 5:27 am

I DALJE CE AKO BOG DA SRECE…PJESNIKLUNE...DA LI TE VOLIM
http://www.youtube.com/watch?v=yWY2gVXbs2I
Nazad na vrh Ići dole
http://  http://www.youtube.com/lunemalino
lunemalino

avatar

Muški
Broj poruka : 13
Godina : 67
Location : Novi Sad
Humor : h...umor
Datum upisa : 23.08.2009

PočaljiNaslov: SPOZNAJA GOSPODA   3/9/2009, 4:26 am

HIMELSTIR




Promišlju Gospodnjom kad sam otpao od vođa

na raskršću života il s njima il s Istinom

dobih na poklon ikonu Bogorodice s Hristom

i odnesoh je u kuću na brdu pokraj rijeke

gdje sam dolazio plakati nad samim sobom

i spoznao za milost da tamo plačem pred Bogom

i molio za milost da idem u zemlje daleke.



U manastir Presvete Bogorodice Himelstir

u njemačkom selu što znači Nebeska vrata

Bogorodičin vijenac i nebeska vrata me vode

i crkva Bogorodice utješila me i ondje

i saznah za Njene crkve i manastire daleke.


Saznah tu da i Hilandar u Grčkoj nosi Njeno ime

kojeg sam znao kao manastir Nemanje i Save

i u koji još jedino poželjeh otići

kad me uskoro protjeraju i odavde

utješen što gledah crkve i manastire Njene

na putu prognanog od ovozemaljske pravde.



(Na dan vjenčanja i krštenja našeg sina 1993.

u Manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u

Himelstiru, Hildeshajm u izbjeglištvu u Njemačkoj).





HILANDAR



U Hilandar još dostojan nisam

Hilandar je nebesko predvorje

gdje se knjige od života pišu

sveci naši naše duše broje

dok ih Gospod uzme izbrojati

koliko je za žetvu Njegovu

a koje su u pljevi Sotone.



Nosi ime Svete Bogomajke

jer je Svetu goru pohodila

Hilandar je izvor pravoslavlja

hram kojem se ide u suzama.



U suzama grešnog pokajanja

u suzama Hristovog stradanja

u suzama ljudskoga nadanja

dok ne dodje duša pred Gospoda

u suzama Njegovog praštanja.





PUT VJERE




Molim Boga da me dugom snaži

da u ime Njegovoga sina

i zavjeta iz Svetoga pisma

ja ne moram živjeti u laži

već u vjeri ljubavi i nadi

Hristovoga vaskrsenja radi.


Istina je u Svetome pismu

a put vjere smisao života

što čovjeka do Boga uzdiže

kroz Isusa sina jedinoga

rođenoga a ne stvorenoga

i čovjeku grešnom poslanoga

da se ljudi sa Bogom izmire

da se Božiji naumi ispune



da se spasi svatko tko vjeruje

da je Isus i smrt pobijedio

vaskrsnuo treći dan iz groba

da na nebu sjedi pored Oca

u čas smrti našoj duši sude

i na sudnji dan će presuditi

da vaskrsnu koji vjerovahu

i da vječno živi tko vjeruje.


Od Adama Seta Noje Sema Tara

od Avrama Isaka Jakova i Davida cara

od Mojsije i Krstitelj Jovana

od Isusa i Svetih apostola

od proroka i evanđelista

do današnjeg i sudnjega dana

volja Božija u vijekove vijekova

i riječ amin – neka tako bude.





Ne varajte čovjeka



Čovjeka možete prevariti lako


ako ste stekli njegovo povjerenje


prava prevara je već prvi susret


druge su samo njeno produljenje.



Ne vrijedi tada ni jedan oproštaj


iskrenost je samo trenutak raspoloženja


i suze lijemo tek nad samim sobom


one su dokaz vlastitog poniženja.



Oproštaj je velik samo kad se daje


kao zalog vjeri da će biti bolje


vjera u čovjeka vjera je u Boga


ali ne vjerujte protiv svoje volje.



Tek ako ste snagom vlastite ljubavi


dobili na dar i ljubav za sebe


nećete moći varati čovjeka


jer Gospod ne da da varaju tebe.





Nezavršena pjesma Oda Bogu



I Silvije Strahimir Kranjčević



Ti jesi blag i dobar i milostan

Ti jesi jak i mudar i pravedan

O Ti jesi na jednome na struku

Razvoj sviju vrlina.





II Rab Božji Luka Lune Jović



Samo Ti znaš gdje Ti postojiš

Samo Ti znaš koje je Tvoje Ime

I vidim proći će i moj život zemaljski

U traganju za Tobom i za Njime.



Sad vidim da Ti si i ono što sam mislio da nisi

Kad nevjernom nisam znao dokazati tko si

I branio i Tebe i sebe

Riječima koje nam je ostavio Hristos

Margeritas ante porcos...



Uvijek je netko vjerovao a netko nije

Pa i u ovo vrijeme razapinju i nas

Koji vjerujemo da je Tvoj Sin raspet

Za naš spas u pomirenju s Tobom

I da imamo i mi život vječni

Kao i On nad svojim praznim grobom.



Sad učim od dvojice ljudi ovog doba

Koji su činili čuda i rekli da je to Tvoje djelo

Nikola Tesla i Albert Ajnštajn

Koji su Te dosad vidjeli zacijelo.



Nikola je živio usamljen i siromašan

Ali je rekao da si Ti po njemu poslao i ovo svjetlo

A Ajnštajnova žena koja je živjela u ovom mom gradu

Svojim imenom me i večeras opominje

Da ponovo pročitam kako je on dokazivao Tebe

I prije svog nauka o relativnosti u Svemiru

Koju kao i Tebe živimo a ne možemo objasniti.



Da tama ne postoji dok god je prisuta svjetlost

Kao što Tvoje Ime postoji ispred svakog imena

I rekao si ga u Tvom Zavjetu sa ocima našim

Ja Sam Onaj Koji Jesam.



III Sjetih se evo na Vaskrs

Ljeta Gospodnjeg dvjehiljadedevetog

Da I U Početku Biješe Riječ

Da Si Za Šest Dana Stvorio Sve Na Zemlji

I Da Si Sedmi Dan Odmarajući Se

Vidio Da Je To Dobro.



I ako ova pjesma nije dovršena

Nastavit će je onaj Gospode

Tko je slijedeći među nama

U Ime Oca I Sina I Duha Svetoga

Ako Je Gospode I Po Tvojoj Volji.



M O L B A



Vaša Ekselencijo gospođo ambasadore Australije

hvala Vam za sve izbjeglice koje ste primili u Vašu zemlju

i molim Vas da primite i našu familiju

da ispunimo svoju životnu želju.



Mi smo izbjeglice šesnaest godina

i nemamo više ništa u Hrvatskoj

ja Srbin supruga Hrvatica i sin "miješan"

tražimo svoje mjesto pod suncem.



Imamo u Adelaide rođake izbjeglice

koji bi volili da dođemo tamo

i žale što smo dva puta odbijeni

i žele da još jednom pokušamo.



Beograd Cirih Bikeburg Hale Zemun Pančevo

i sada živimo u Novom Sadu

stalno pokušavamo useliti u Vašu zemlju

i još nismo izgubili tu nadu.



Ako Bog da da bude treća sreća

i ako nam odobrite useljenje

mi Vam obećavamo vječnu zahvalnost

zahvalnost spašenih rad i poštenje.

Oriovac Rekord TIM



Zajedno smo rasli i ti i ja i on

u tom malom selu slavonskom

Oriovac iz tih godina radosti

rastao je skupa s nasom mladosti.



Uvijek je netko vjerovao a netko nije

a mi smo imali uzor u nasem selu

Gabric Matu koji je vjeru u rad

unio prvi u okolinu cijelu.



Ja danas ovo pisem u mirovni

stecenoj u nasoj firmi Oriolik

i ziveci u drugoj drzavi i u drugom gradu

gledam tu nadzemni toplinski vod

koji smo mi izgradili u Novom Sadu.



Ti si me jucer ugostio kod svoje kuce

u firmi kakvu sam vidio boraveci u Europi

i citam u tvojoj jubilarnoj knjizi

kako si koracao ljudskom nogom

po slonovoj stopi.



Slonovi dugo pamte

pisali su vjestiji od mene

a pamtimo i mi lik slona od tvojih inicijala

Pejic Marko Rekord TIM Oriovac

i pamtit ce se kao ostvarenje tvojih ideala.

I kao sto se vidi i pamti djelo naseg idola

Gabric Mate koji je na ledini okupio

mjestane i njihove zanate i alate

dok smo mi mladi selom svirali i pjevali

kad bi se vratili sa njiva i podmirili marvu

a sutradan nekih medju nama nema

i prica se da grade tvornicu pravu.



I tako svi mi jedan po jedan

kamen po kamen i zrno po zrno

i tako jos mladi i nasmijani i raspjevani

naucismo da se samo radom obitelj hrani.



I krenuli smo mnogi kao i ti Marko

nekim svojim zivotnim putem

a jucer se sretosmo poslije dvadest ljeta

kod tebe na uzornom hrvatskom gospodarstvu

i sa smijehom i sa pjesmom i sa ribickim prutom.



Izrastali smo i mi iz te slavonske njive

U kojima pocivaju nasih starih kosti

i moleci Boga radom i ljudskoscu

ostavljamo i mi nesta novoj mladosti.





POVRATAK PATRIJARHA




Učim knjigu svjetlog Nikolaja
episkopa crkve pravoslavne
učenika Svetih Apostola
učitelja po Svetome Pismu
da naučim slova Hristovoga
da naslijedim carstva nebeskoga
da naslijedim pokajanom dušom
jer je čista pristala uz Hrista
Duha Svetog Trojedinog Boga
snagom srca duha uma moga.

Božjem carstvu priklanjajuć dušu
Božjem carstvu za cara Lazara
Božjem carstvu gineć od Turaka


ratovima rastjerani svijetom
zbjegovima vraćani iz svijeta
za nebesku da stradava pravdu
srpsko se je privoljelo carstvo.

Proučimo Slovo Svetog Pisma
pročitajmo knjige patrijarha
saslušajmo Svete Liturgije
poslušajmo riječi otaca
izmolimo od naših svetaca

Da se vrati država narodu
da se vrati narod u državu
da se vrati što državu jača
da se vrate protjerani oci
i izmire zavađena braća.

Zemaljsko je kraljevstvo za kralja
da se narod ne rasipa svijetom
zemaljska je crkva patrijarhu
da se narod za života spremi
za nebesko da živimo carstvo
da pred Boga izađemo vjerni.

Nasljednici nebeskoga carstva
nasljednike carstva zemaljskoga
nasljednike kraljeva države
nasljeđuju voljom živog Boga.



Luka Lune Jović
Nazad na vrh Ići dole
http://  http://www.youtube.com/lunemalino
lunemalino

avatar

Muški
Broj poruka : 13
Godina : 67
Location : Novi Sad
Humor : h...umor
Datum upisa : 23.08.2009

PočaljiNaslov: PJESNICI AMATERI ZNANI I NEZNANI   10/9/2009, 5:11 pm

IMENA MI NEMA


Čini mi se živim, budan snivam,
A otiš`o, zemlja sunce skriva
Ni meseca, a ni zvezde sjajne
Stud i tama al`tu sam i bivam.

Na mom grobu ni belege trajne
Nema krsta ni beleg kamena
Tek mladića divljega bagrema
Nikla, vidim iznad moje glave.

Otiš`o sam al`me svuda ima
I sve gledam s kišom iz oblaka
Vidim školu i grupicu djaka
Čak unuka spazih medju njima.

Lica ne znam al`imena znana
Pred unukom knjiga poderana
Vidim sebe i moj razred treći..
Pesmu čita..(m) glasno i stojeći.

(C) Milorad J. Nikić


PRAZNINA


Breme pretesko a briga trista
Za mnom se vuku ko stonoga
Svaka me stiska, štipa, pritiska
Duša mi hramlje a boli noga

U nevreme me nemiri stisli
Nekako sročim dva tri stiha
U okvir od zlata al bleda slika
I scenu mora drugi da smisli

Bože, kako su mračni horizonti
Sve prostori straha i beznadja
Ko luda kazaljka od kompasa
Jarboli podignuti a tone ladja

(C) Milorad J. Nikić


KORAČAM


Koračam, ne znam koje je doba
Da li je podne ili smiraj dana
Za mnom senka tetura pijana
Providna, bleda ko iz groba

Koračam i tečem kao voda
Što ponire i pada ko ukleta
Ko voćka što olista i procveta
Al još ne radja i nema ploda

Koračam i idem bez povoda
Ko pala duša s onoga sveta
Obasjam rub nebeskog svoda
Al mrem i gasnem ko kometa

Koračam po rubu provalije
Sve strmije u pravcu mraka
Ruke mi vezali obadvije
Heronove sluge čuvari pakla.

(C) Milorad J. Nikić


ŠTA MOGU LANCI


Kad god ga vidim,
U bilo koje doba dana
U društvu, ili osamljenog
U mimohodu
Prepoznam onaj meni znan
Zaledjeni i okamenjeni
Osmeh u uglu njegovih usana,
Čije pravo značenje
Ne poznajem,
Ali u dnu duše razumem i
Slutim
I koje me podseća na ono;
Šta mogu lanci okovanom robu…
Na onaj zgusnuti i neskriveni prezir
Prema životu "


ŽIVOT TO JE…


Život to je krug u krugu
Početak mu i kraj tajna
Kvadratura večnog kruga
Kada zgasne zvezda sjajna
Iz tame mu smrt se ruga

Jedno carstvo mnogo vredi
Drugo strasnim smradom vonja
Ko zna šta je zalog sreći
Dal` kraljevstvo vredi konja,
Kad je život gorak, pseći?

(C) Milorad J. Nikić


NE MERI SE UZDUŽ


Neko nam je sto put rek`o
Ono što smo davno znali,
Ne meri se uzduž, već popreko
da smo bolji do sad bi propali

Ko pomera korita od reka
Stenje mora skloniti u stranu
i nama je sudba ovog veka
so stavila na krvavu ranu

Sad kušamo i slano i slatko
Zlu naviku uzesmo od drugih
Djavo nam je na prevaru satko
Sve košulje s rukavima dugim

Zavedeni, nad ponor nagnuti
A rukavi vezani od straga
Sledili bi sotonu, il vraga
Samo da nam ukažu se puti.

Ali puti kad se nema cilja
Ne mogu nas nikuda odvesti
Snovi nisu, kriva nam je zbilja
Pometenog nije teško smesti.

Da se može rodit a ne mreti
Il` nadmudrit` ovaj usud hudi
Mogli bi smo pre setve požeti
Al bi bili sveci, a ne ljudi

(C) Milorad J. Nikić


CRTICE


Stiže nam leto ko zna koje
Ko more s plimom u valovima
Gledamo s njime dugine boje
Al sve nas manje u njima ima.

Kratak je život za neimare
Posle snova otvoramo oči
Ne vredi nauk sad pod dane stare
Uz glasno hop, treba da se skoči!

****

I ovaj dan će pući
Ko leskov prut!
Čemu tolike besede
Hoću li stići kući
Ili će pogrešan put
Drugde da me odvede?

(C) Milorad J. Nikić

SERJOŽA MOJ


Serjoža moj, počinjem ko majka
Drhtavo rukom nežno izdaleka
Sve propalo nije, još nam selo živi
I još se mesec mangupski cereka

Nekada smo i mi kad dodju aprili
Pružali ruke u oblak beličasti
Skakali po trnju ko po mekoj svili
Ko ptići bosi, sitni, vragolasti

U rodu nismo, nit je zemlja jedna
I u vas su zvezde malko severnije
I u nas kobila rže kad je žedna
A keruša štenad od gazde sakrije

Mojima ću reći kada me otpreme
Da me pistojno, gospodski obuku
Odelo s kravatom, kao da me žene
I u džep mi stave poruku za tebe

I kada me trojka nebeska poveze
A konji vranci, vile, kočijaš i čeze
Videću te tužnog jašeš na Pegazu
I o ratu slutiš, dole na Kavkazu.

(C) Milorad J. Nikić


U BOJ...


Kartaginu razorit treba
ori se iz grla svih.
I krik nam poznat taj
u boj, u boj, u boj
vaskrasno ponovo
Rim

Niko pobedjen nije,
sve dok poraz ne prizna,
mudrost je starih latina.

Zalud behu
Hanibalove pobede
kad ga poraz i kraj
na kućnim dočeka
vratima

(C) Milorad J. Nikić


DOSTA MI JE


I trotoara i aleja cvetnih
I nakita zlatnih i trezora
Dosta mi je reči nerazgovetnih
Tudjinskih pogleda i prekora

I čokolade s likerom, pralina
I osmeha lažnih što mi se nude
Ugladjenih sporskih limuzina
I od dosta toga meni loše bude

Iz svake moje pore i bila
Iz svakog mog delića
Iz duše moje, celog mog bića
Želja za kućom rže ko kobila

(C) Milorad J. Nikić




SUVI JECAJ


Opet su mi došli tuđini u snove,
Ja ih gledam čudno- zar sam malo dala?
Rekoše mi gledaj i u mutnom love
Svaku iskru oka što sam rasejala.

Svud po svetu idu, nevoljene gole,
Ja se čudim, mislim- zar još ičeg ima?
Onda dignem glavu, oni viknu dole:
Đerdane od suza, puteve od dima!

Za šta će vam- pitam- kad dolazi zima?
Suze će da lede, a dim pusti ode...
Ali već mi glava na pristanak klima,
Kao svraka s vrapcem začas se nagode.

Budim se polako ali nema suza,
A nema ni puta ni od čega više,
Oblutak od dima, jedna mokra bluza,
Sve mi nešto treba- gde su moje kiše?

Ne bih znala tačno kad sam progledala,
Oči suve, peku, ja bih zaplakala.
Palim cigaretu, da probam od dima,
I tek tada shvatim i kad nema- ima.

Uzeće ti dušu ako je nevoljna,
Zvuk srca iz grudi ako je prognano,
Ne boleti neće ali biće davno,
Ako li još boli, znaj da živiš stvarno.

(C) Svetlana Poljak


BRODOLOMI ZNAJU


Kako se postaje ruševina
u sitnim treperenjima?
Zasto je ljubav jedina
povinovana večnosti da tinja?
Kaži mi...dok je oseka krvi,
Zašto je greh kazna za greh,
I kada sve prolazi i sve se menja
smeh ti ostaje isti...

Možda brodolomi znaju...
I kada ne kažu dovđenja,
Odakle zahvatiti vetar...
Kao mudraci, kao ludaci,
Kao ti i ja dok nas drži u šaci
nepregledna moć nemoći...

Ne znam šta je, što dolazi
ali znam šta hoće...

Da zakrmani ka suprotnosti
u oluji,
Da se vežemo samo da bi se odvezivali,
jer bekstvo je ludilo i
ostajanje je ludilo,
Zavaravanje u istom pravcu,
Onom gde se srca skamenjuju,
Ti i ja na istom mamcu...različiti...

Još sa fanatizmom biješ vetar u prsa
prezireš al ne potcenjuješ,
potcenjuješ ali ne arčiš,
i kada arčiš hvataš korena,
A ja...ja kada ostavljam mučenje
bežim!
Smutljivica sam -znam!
Ali ja jata nemam
da se okrećem po noći,
ni opravdanja
što je menjam za dan...

Tužnije borbe od bežanja nema
iako prodirem kroz podrhtavanje
spruda od tvojih utvara
do mojih demona;
U avetinjskoj providnosti
legenda kaže:
strahuje propast bivsega trona
ako se prođe tuda,
dzaba nam truda...

Olupine je zgazio i potopio
jedan, jedini korak
koji nije znao kuda...

(C) Svetlana Poljak


PATETIČNI MONOLOG

Ćurlija patetični monolog beskućnika!
Što' šta ja umem da kažem
da psovke pljujem, gromade urlika,
a pod kapcima, zarad tega samoće
tešim vrbe i kamenje pojim

Spoznajem- život i smrt,
sve je to igra otpalog semenja
i sve se mislim, možda je nemoć ta
zbog kojih se na usnama mojim
proteže stupac prezrenja

Pramagla pljuska kroz dane;
Vazduh, vatra i voda uistinu bdiju
ali kad sukrvičavo jutro
iz busenja trave svane,
sve se mislim iznutra,
odozdo i odozgo,
ko zna šta život još smera...
I eto, tako mi sa usana kreće
oluja koja se u kovitlac tera

Kao kroz prokleto predvorje,
iza garavih svetla u daljini
truli kolevka mekih jagoda,
svećano livrejisana promiče
epoha umiranja
Bože me prosti, silnog li naroda,
Narod i ništa!
Narod i studen odupiranja!

Podmukle su sreće ljudi
i beskrajna me obuzima žalost;
Sinovi naši- male dečačke grudi
a čemer nose da moćan se čini
k'o more
kojim se gone paklene ćudi
i rude prokletstva snena...

Da mi je da umuknu ova ratna
vremena
kada se ogledala bude i
seta po njima prašti,
da se ne čuju žalost i slutnja
mršavog, bolesnog trena
jer zalud su kapale njive
i mesečina se rasipala
po obroncima stena

Da mi je u mrtvo da se prerušim,
slegnem pod vodom, obalom,
planinom, ravnicom,
sakrijem u zemlji,
razlijem po moru,
da vidim čijom to krivicom
golubovi ne lete
a mrak se porađa u zoru...

Svetlana Pollak



JA SADA IDEM


Ja sada idem
nemoj da brineš
što plačna je tama
vetrovito praskozorje
kao at poljem
doneće tebi
vernije sužnje i jače volje

ja sada idem
nije lako oprostiti
kada si ponosit i stamen
nemoj da brineš
to plače kamen
jer užeg za užeg ja sanjam
k'o iz druge knjige postanja

da te obujmim
da te obljubim
da te zamolim
da te zatvorim
da te okujem

poljupcima vlažnim
filcanim i gustim
i da te ne cujem
kad te ko da nisi niko bio
samo tako pustim

u noć...

(C) Svetlana Poljak


_________________
Ne daj se ni zivotu, ni smrti...
Ovaj te zanese a ona odnese;
Nema veceg zadovoljstva nego
prevariti ih oboje.



PORODIČNA ISTRAGA


Znaš da sam bolji mutivoda
jer sam učio za advokata.
I znaš da sam lopov od prve vrste,
već time što sam cajcu ukrao ćerku.

Zato bez mnogo vrludanja reci
od koga ti je fleka ispod vrata.
A ako ne kažeš gde su moji novci,
oderaću te kao zverku.

Pa ako moram reći, evo!
Ovo pod vratom je od tvoga brata.
A ako hoćeš svoje novce nazad,
počni da dereš svoju švalerku.


Copyright:Dragoljub M. V. Popović
Solothurn-CH, 09.06.2008.

Razvoj porodičnih odnosa

(posle «Porodične istrage» od 30. 06. 2008.)


Mutivoda besan reče:
«Uzeću sad ovo veče
da u miru odlučim
dali da vas prvo mučim;

dali da vas pobijem sâm
ili da stvar profesionalcu dam.
dali da o svemu obavestim majku
nakon što i ja okinem snajku,

ili da sasvim otkačim
pa da i nju potkačim.
Jer još nije bilo kućnog pozorišta
s kojim ona nije imala ništa.

Ti se dobro pazi.
Pred oči mi ne izlazi!
A ono đubre od brata
mora početi da shvata

da je smrdljiv tvor
koji krši dogovor:
Rekli smo da razmenjujemo sekretarice,
ali ne i bračne drugarice!»

Žena se mirno udaljila.
Možda se nije smejuljila,
al` sigurno preko njenog lica
ne bi straha ni mrvica.

«To što se oni dogovaraju
je njihova stvar, ali se varaju
ako misle da mene mori
kakvi su njihovi dogovori.»

* * *

Kad se prašina malo slegla
nevernica je nov potez potegla:
Pozvala je jetrvu u Openair-kino
i posle projekcije filma rekla fino:

«Draga moja ovčice,
vreme je da ti otvorim očice.
Bliža si gubitku orjentacije
nego shvatanju situacije.

Bliža si razvodu braka,
k`o da si, da prostiš, svraka,
nego sposobnosti da shvatiš:
da je prilika da se obogatiš.

Matora je gazda klana,
a ne naša dva ćurana!
Kod stare su zlato i akcije,
tajni računi i informacije, ...

Matora se ljuti na Nenada,
jer u njene stvari nos ubada;
Od nje zahteva da živi kao udovica smerna,
a ona ni k`o supruga nije bila primerna.

Za mog Milojicu
kaže da vredi za dvojicu:
U firmi za smetenjaka,
a van firme za ludaka.

«Tetreb i u mozgu i u venama.
Ne ume sa ženama.
Nevešt kurvar. Al` od srca:
Šta je da je – samo da se prca!»

Ako na Nenada izgubiš volju
i poželiš uživanciju bolju,
bolje ti je da uzmeš klošara
neg` da tebe na zub uzme stara.

Znači: maziš samo kućne devojke,
a nikako kućne momke.
A ako je isfoliraš da voliš vaginu
dići će te na dooobru visinu!

Ja sam tako postala
šef sporednog personala.
Službu sam ozbiljno shvatila
i pažnju na vatrogasce obratila.

A Lizi je šifru poturila,
ne bi li je što pre uklonila,
jer je primetila stara
da Eliza zavodi sobara.

Eliza je guska obična
u čekanju vrlo nevična.
Umesto da plete mrežu sitnu
pala je na sumu nebitnu.

Milojica jeste mnogo besan,
jer je i on neotesan,
al` u celoj stvari,
on za novac baš ne mari.

Neg` ne može da prihvati
da će Liza novce s drugim proćerdati.
Il` kupiti kuću u Maroku
za garavog đoku.»

«Kuća po kuća – naselje.»
«Al` u većoj stvari je veselje.
Ja radim za taj moment,
da me stara unese u Testament.

Zasad samo osiguravam
da s dobitkom odspavam.
Od mladosti svoje gledam
da lepotu ne proćerdam.

Ne mogu me za džabe ni veštiji advokati.
A kojeg ja hoću – mora da uplati.
Doživljaj je duplo lep
kad ribicu nahranim i napunim džep.

A ti, lutko, slušaj mene.
Nemoj da ti telo uvene
pa da cela tvoja nada
legne na Nenada.

Ja svog varam tri godine dana.
A onomad za fleku upotrebim baštovana.
Miloji sam rekla da je od Nenada
da bi, kad se smiri, poč`o tebe da napada.

A od tvog je muža
fleka velika k`o ruža,
ali sasvim ispod sise.
Dok ne dignem sisu – ne vidi se.

A zbog jedne manje, na stomaku,
švaleru se skidam u mraku.
A i da je vidi - bilo bi mu isto:
nije ni on svugde baš na čisto.

Milojica će ti mnogo dati,
samo da se osveti svom bati.
Ja sam, kao, ljuta pa mu neću davati,
a ti provociraj dok se ne nahvati.

Traži vikendicu u Zweisimmenu,
jer je na njegovom imenu.
Leti ćemo nas dve, sa starom
i njenim aktuelnim sobarom,

na sangriu i flamenco u Granadu.
U vilu koja je pripadala Nenadu,
pre nego što je moja postala;
jer sam vilu zahtevala da bih mu se podala.»


Copyright:
Dragoljub M. V. Popović
Solothurn-CH, 03.07.2008.



OPET JE NEDJELJA


Opet je nedjelja sunčano podne
staza poznata i stara
sam sebi dajem najteža pitanja
razum ih postavlja a srce odgovara.

Prestani druže ne misli na nju
ostavi kani se toga
otrijezni se i zaboravi je
ne vjeruj ni u nju ni u boga.

Duša te vara a srce laže
i nije na te stvari sviklo
otrovno sjeme ljubavi lažne
u njemu je proklijalo i niklo.

Stoj prijatelju otvori oči
nije za tebe taj ludi zanos
nije ti bilo suđeno djetinjstvo
pa otkud išteš sretniju mladost.

Idi u krčmu traži druga
nastavi ponovo život stari
još nikad nije zaljubljeno srce
promijenilo u svijetu poredak stvari.

Treperi duša srce se grči
plamen ih slutnji žari i pali
šapuću nešta u dubini mora
muče se da bi odgovor dali.

Ona me voli svi mi to kažu
sunce i nebo i kiše
ona me voli to je istina prava
i sve se drugo briše.



NE BOJ SE INES


U cijelom životu osim tebe sada

nisam imao ni jednu radost

u nemoći svojoj mrzio sam jedino sebe

i prazne dane što varaju mladost.



Malo je ljudi koje sam u životu sreo

ostavilo u meni nekog traga

i jedino tebi vrijedilo je reći

i vrijedi i sada ...moja draga.



Bila si čovjek kad je život bio sasvim crn

ćuvala ljubav hrabreći očajno sebe

iz tvojih očiju popit ćemo sad te suze

ne boj se Ines ja sam uz tebe.



Ovi su dani bili dani tuge

to se život grubo poigrao s nama

ne plaći draga naša su srca biseri

ljubav će biti ljepša oprana suzama.



Mi smo samo djeca gurnuta u život

gurnuli su s leđa i mene i tebe

al ne boj se mila borimo se dalje

najveća je hrabrost pobijediti sebe.



Vjeruj mi draga mi smo strašno jaki

jer naše srce nije laži krilo

istina će opet biti naše pjesme

osmjehni se mila ništa nije bilo!


Luka Lune Jović

_________________
Slavonski Brod, Hrvatska/Novi Sad Srbija-dokle pjevam dotle i postojim...prijatelji znani i neznani pamtite me po pjesmama mojim... Duško Trifunović Brod/Novi Sad



Nezavršena pjesma Oda Bogu



I Silvije Strahimir Kranjčević


Ti jesi blag i dobar i milostan

Ti jesi jak i mudar i pravedan

O Ti jesi na jednome na struku

Razvoj sviju vrlina.



II Rab Božji Luka Lune Jović



Samo Ti znaš gdje Ti postojiš

Samo Ti znaš koje je Tvoje Ime

I vidim proći će i moj život zemaljski

U traganju za Tobom i za Njime.



Sad vidim da Ti si i ono što sam mislio da nisi

Kad nevjernom nisam znao dokazati tko si

I branio i Tebe i sebe

Riječima koje nam je ostavio Hristos

Margeritas ante porcos.



Uvijek je netko vjerovao a netko nije

Pa i u ovo vrijeme razapinju i nas

Koji vjerujemo da je Tvoj Sin raspet

Za naš spas u pomirenju s Tobom

I da imamo i mi život vječni

Kao i On nad svojim praznim grobom.



Sad učim od dvojice ljudi ovog doba

Koji su činili čuda i rekli da je to Tvoje djelo

Nikola Tesla i Albert Ajnštajn

Koji su Te dosad vidjeli zacijelo.



Nikola je živio usamljen i siromašan

Ali je rekao da si Ti po njemu poslao i ovo svjetlo

A Ajnštajnova žena koja je živjela u ovom mom gradu

Svojim imenom me i večeras opominje

Da ponovo pročitam kako je on dokazivao Tebe

I prije svog nauka o relativnosti u Svemiru

Koju kao i Tebe živimo a ne možemo objasniti.



Da tama ne postoji dok god je prisuta svjetlost

Kao što Tvoje Ime postoji ispred svakog imena

I rekao si ga u Tvom Zavjetu sa ocima našim

Ja Sam Onaj Koji Jesam.



III Sjetih se evo na Vaskrs

Ljeta Gospodnjeg dvjehiljadedevetog

Da I U Početku Biješe Riječ

Da Si Za Šest Dana Stvorio Sve Na Zemlji

I Da Si Sedmi Dan Odmarajući Se

Vidio Da Je To Dobro.



I ako ova pjesma nije dovršena

Nastavit će je onaj Gospode

Tko je slijedeći među nama

U Ime Oca I Sina I Duha Svetoga

Ako Je Gospode I Po Tvojoj Volji.



Luka Lune Jović na Uskrs 2009.



ORIOVAC REKORD TIM


Zajedno smo rasli i ti i ja i on
u tom malom selu slavonskom
Oriovac iz tih godina radosti
rastao je skupa s našom mladosti.

Uvijek je netko vjerovao a netko nije
a mi smo imali uzor u našem selu
Gabrić Matu koji je vjeru u rad
unio prvi u okolinu cijelu.

Ja danas ovo pišem u mirovni
stečenoj u nasoj firmi Oriolik
i živeci u drugoj državi i u drugom gradu
gledam tu nadzemni toplinski vod
koji smo mi izgradili u Novom Sadu.

Ti si me jučer ugostio kod svoje kuće
u firmi kakvu sam vidio boraveći u Evropi
i čitam u tvojoj jubilarnoj knjizi
kako si koračao ljudskom nogom
po slonovoj stopi.

Slonovi dugo pamte
pisali su vjestiji od mene
a pamtimo i mi lik slona od tvojih inicijala
Pejić Marko Rekord TIM Oriovac
i pamtit će se kao ostvarenje tvojih ideala.

I kao što se vidi i pamti djelo našeg idola
Gabric Mate koji je na ledini okupio
mještane i njihove zanate i alate
dok smo mi mladi selom svirali i pjevali
kad bi se vratili sa njiva i podmirili marvu
a sutradan nekih medju nama nema
i priča se da grade tvornicu pravu.

I tako svi mi jedan po jedan
kamen po kamen i zrno po zrno
i tako još mladi i nasmijani i raspjevani
naučismo da se samo radom obitelj hrani.

I krenuli smo mnogi kao i ti Marko
nekim svojim životnim putem
a jučer se sretosmo poslije dvadest ljeta
kod tebe na uzornom gospodarstvu
i sa smijehom i sa pjesmom
...i sa ribickim prutom.

Izrastali smo i mi iz te slavonske njive
U kojima počivaju naših starih kosti
i moleći Boga radom i ljudskošću
ostavljamo i mi mesta novoj mladosti.

(C) Luka Lune Jovic


Vera u svojih ruku dela je jedini temelj
u zivotu na kome se gradi cestitost,duhovna
i moralna cvrstina coveka.
Ljudi,kojih se secamo i spominjemo
kao luce takvih vrednosti iz dalekih
vremena ukazuju da su nastavili da zive
svojim delima...
Sve je kazano sa puno topline
i zahvalnosti.Dirljivo...

pozdrav Jugoslav.



ПАНОРАМА

Волео је камен
гитару и песме,
волео људе, мраве
и све што се несме,
а због издаје му суде
и не дају више никог,
да гледа, сања и воли.

Стоп!
На један живот тачка.
Испод грања празно,
само муљ и вода.
Волео је тај да сања
и лето у јулу
и чар непогода
и жену само за њега.
Волео је,
а сад је изван свега.
Живот ван рупе,
који је хтео,
рађа мангупе,
он за то није зрео.

Волео је камен,
гитару и песме
и једну малу,
смеђу ко јава.
Сад више никог,
волети несме,
јер свету тако годи.
Он живи и кад спава
и мада није лако,
нађе се нешто и за њега,
камен њему роди.

Све је то сан,
из потока у океан,
приче за малу децу.
Волео је камен,
гитару и песме
и једну малу,
смеђу ко јава.
Али пуче брана,
потоп!
И њега сад
неко воли,
а та је плава.


Љубодраг Обрадовић



JA

Piši piši poeto vajni
Misli svoje na papir stavi
Jer momenat nosi misli sve
Za tren nema ih više
Izblede , s mukom
Prisećam ih se

Dosadni trud
Izbijao je iz olovke
Dok stvarni svet
Bio je u mozak
Udarcima hladnokrvno
Troši momenat spokoja
Jednog nazovi poete

Nesklad stvoren
Situacijom ovom
Poeta odlaže papir na sto
Odlazi u nemir
Odlazi u život
U svet...
Medj ljude ....


Tijana Komnenić

Puno polje bosiljka i u njemu ja
moja dusa, moje telo odmara

APRIL


April i dozdot
spomenite i solzite
pajgaa neprekinato
se rajgaa odvreme navreme
samo kapkite
koi setrkalaa zaedno
so samo edna solza
go napravija april pobogat
i zemjata povlazna
virovite podlaboki
april i dozdot
da toa bese samo
proleten i kratok
brz i silen
ne
ne licese na bura
toa bese
april i dozdot
vo proleta




Ako

Ako
pesnata e lek za dusata
ako
zborot e mevlen za ranata
togas
neka rakata pisuva dodeka snemozi
togas
neka usnite mrdaat dodeka papsaat
i koga
hartijate ]e se potrosi
i koga
vozduh ke snema
togas
neka neboto se otvori
za mir da dade.




BALADA ILI BALADI


Te zapoznav vo sonisata
Znaev deka sonuvam
Te imav vo segasnosta
Znam deka postojam
Te izgubiv vo idninata
Znaes deka ne postojam

Ne e ova samo prazna fraza
Ne se ova samo prazni zborovi
Ili necii prorostva


Koga vetrerot go slusav
Na grankite im raskazuvase
Vo baladi gi pretvorase
Na idnite generacii im gi ostavase


Baladi
Ili balada
Za necija ljubov


Balada
Ili baladi
Za nekoe postoenje




BEZDELNIK




Koga vo utro edno prazno
bezdelnik me prasa
sto taka vezden na hartija pisuvam
I vreme prazno si arcam
znaev deka odgovor nemam
no dusata buntovnik bese
no dusata odgovorot go znaese
pobrza taa da kaze
zemija povtorno hartijata idna
I mastiloto sivo
poitajte so bezdelnik vo den nov
sto znam deka ne e prazen
I sto hartii togas ke potrosite
I iljada zborovi ke stavite
mozebi cuden mozaik ke se stvori
slika volsebna ke vidite
I togasodgovor ke imate.


BOEM




Tivkite i necujni cekori
poleka se spustaat na ulicnata kaldrma
nesakam so nisto da ja voznemiram
ovaa nojkna tisina
Kradeskum se otvara drveniot kapizik
no besramnosta na zarganoto reze
so svojot prodoren zvuk
go najavuva vrajkanjeto
na nojkniot boem
koj sega
vo utrinava rana
povtorno se vrajka
od uste edna zivotna avantura

cernodrimski

Skitnik vo vecnosta




Nepostoi nacin da se zaboravat godinite
Vo toj svet vtisnat dlaboko vo kamenot
Nezapirlivo I denes konjanikot so mecot pisuva
So krv e natopen so smea e pridruzen
Na mazmuzite necij krik mu se zalepil
Na sedloto necij pramen ostanal
So tupotot izmoren neboto go bara
Mirot mu izbega pred stoletija tri
Krstot vo raka go drzese mec toa bese ostar
Vo imeto na Boga glavi simna,gradi probodi
Krvje reki pusti protekoa potoci
Odvreme navreme blada molitvi
Pred mramor bel nenapisan kleci
Imeto negovo tuka go nema
Nema koj da go zapise,nema koj da go isklesa
Kamenorezecot odamna prav se storil
Prav go storil
Nepostoi nacin da se zaboravat godinite
Vo toj svet vtosnat dlaboko vo kamenot
Nezapirlivi I denes konjanikot so mecot pisuva
Pravlivi tragi po patista ostava
Skitnik e toj prokolnat vo vecnosta.

cernodrimski



Skupila je hrabrost i napisala pjesmu


Pisala je dugo, riječi su tekle,
duša je mrljala stranicu bijelu.
Bojala se da druge su to već rekle,
napisale ljepše tu priču cijelu.

A nije znala da baš njena je priča
biser na bijelom tom listu papira,
odraz samo njenog dragocjenog bića,
plam vatre, hlad vode, gnjev rata, raj mira.

Uvijek je ista i uvijek nova,
priča što srce nam u stihu ju piše,
dok je muškaraca, poljubaca, žena,
dok sanjar san sniva i živi i diše.

Ivica Smolec
Nazad na vrh Ići dole
http://  http://www.youtube.com/lunemalino
bealiever

avatar

Ženski
Broj poruka : 912
Godina : 40
Location : Tako blizu ali ipak daleko...
Humor : uvek :)
Datum upisa : 31.07.2008

PočaljiNaslov: Re: PJESNICI AMATERI ZNANI I NEZNANI   12/9/2009, 2:23 pm

Dobar izbor. Ja izdvajam stihove Milorada J. Nikica, imaju posebnu notu ozbiljnosti, shvatanja i pogleda na svet i zivot.

____________________________________________
Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...
Nazad na vrh Ići dole
http://www.bealiever.blog.rs
lunemalino

avatar

Muški
Broj poruka : 13
Godina : 67
Location : Novi Sad
Humor : h...umor
Datum upisa : 23.08.2009

PočaljiNaslov: Re: PJESNICI AMATERI ZNANI I NEZNANI   12/9/2009, 10:18 pm

Kao dva tamna belega


Odavno ispod pazuha
nosim dva nedosanjana sna
kao dva tamna
belega od rodjenja,
U jednom od njih,
plutam nepoznatom rekom.
Iz vode me gledaju
Dva tužna, mrtva oka,
koja me sećaju na oči
mog pre vremena rodjenog
mrtvog sina.

Drugi san je kletva
koju iz noći u noć,
kad mesec iz bespuća
u sobu zakorači,
po ko zna koji put
slušam iz usta nekog
krezubog čudovišta,
a koja glasi;
svojom si voljom birao put,
ali ćeš ga tudjom skončati.

I kao što Kvazimodo
skačući po krovu
Bogorodične crkve
ruga otvorenim
raljama ponora,
tako se i ja od njih
branim i opirem
terajući ih u noć
bez zora i svanuća

Milorad J. Nikić


zemo...sad ti moram reći ...priznajem i kajem se...ja sam odmah ukrao i ovaj crni biser u moj klub ...pisci amateri ne...na blogu lunemalino... u bgdcafe... krajnje je vrijeme da promijenim lokal ..dojadio sam ovdje i kafedžiji i gostima...a i ispraznio i zadnju paru iz džepa...i sad po onoj nitko nema što bloger imade a imade ono što ukrade...ako ti kažeš pošteno ću vratiti...ne boj se ines ...ništa nije bilo...to tvoj unuk čita tvoje pjesme u školskoj klupi iz tvojih snova...pa i kod mene u forumu čičakenteričak...udri brigu na veselje...i piši...samo piši...samo tako nećeš umrijeti kako drugi hoće...već kao moj pokojni komšija i izbjeglički saputnik Duško Trifunović...sa pjesmom...prijatelji znani i neznani pamtite me po pjesmama mojim...oprosti mi pape...zemo Lune.

Re: KAO DVA TAMNA BELEGA - Milorad J. Nikić - Neka, zemo...neka si...doci cu da vidim malo...
Pozdrav i svako dobro...

Milorad J. Nikic je rođen u Skugricu, BiH. Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu, a od 1984, godine živi u Švajcarskoj. Do sada je objavio tri knjige pesama: - Reč zavičajna Prometej Novi Sad, - Život je reka i Neke reke teku naopako, izdavač GEA, Beograd.

Pesme je objavljivao u mnoštvu zajedničkih zbirki, izdavanih po rasejanju, kao i po brojnim elektronskim medijima u zemlji i inostranstvu. Pesme odabrane za Zbirku *PRVI PUT - POEZIJASCG* su deo iz veoma obimnog, (više od 200 pesama) i neobjavljenog cilkusa koji jos čeka na izdavača i svoj sudnji čas.
Nazad na vrh Ići dole
http://  http://www.youtube.com/lunemalino
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: PJESNICI AMATERI ZNANI I NEZNANI   

Nazad na vrh Ići dole
 
PJESNICI AMATERI ZNANI I NEZNANI
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Najbolji gitaristi, amateri
» O pesniku u pokušaju
» Narodna biblioteka Srbije slavi 180 godina rada
» Mladost u stihu...sedamdesetih
» Portugalski pesnici

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Poezija-
Skoči na: