Kako stojite sa primanjem pohvala , a kako sa davanjem. Da li umete da primite kritiku i kako reagujete na nju. Sta kad imate potrebu da kritikujete druge, ide li tesko, kako se osecate?

Ko i svi volim pohvalu,bilo bi licimerno da kazem da mi ne prijaju.Ali isto tako znam i da je primam..Mada moram odmah da kazem pohvale i kritike primam samo od ljudi koji su adekvatni za to.Ne volim lazne pohvale [s kojim se srecem],jer odlicno sebe poznajem i znam da li sam za to zasluzna ili ne.Ne osecam se tesko ni kada kritikujem,mada mi to nije neka zivotna praksa,]mogu da kritikujem jedino svoje dete,za to sam merodavna],vise bi kada nekog kritikujem to nazvala mozda kao neki dobronamerni savet...mozda lepse zvuci za usi.Niko u sustini [jer naravno uglavnom se radi o formiranim osobama],ne voli da mu neko drzi predavanje i da ga kritikuje.

Ja se u poslednje vreme trudim da vise hvalim ljude koje volim, naravno kad zaista mislim tako. Nekad dobre stvari kod drugih uzimamo zdravo za gotovo, a lose pojurimo da prijavimo. Ovo vazi za bas bliske ljude, kad su u pitanju poznanici retko dajem kritike jer je stvarno tesko tako formulisati da se osoba ne uvredi, a i onda ko sam ja da dajem kritike, ako me neko pita za misljenje i savet onda je to nesto drugo. KKKKKad mene kritikuju, uvek shvatam vrlo ozbiljno, mozda i previse, pa krenem da analiziram.....

Gore sam vec navela da prihvatam kritike, ako su osnovane i na mestu.
Kad pogresim prihvatim je i trudim se da se ista greska ne ponovi.
Ako je kritika neosnovana, znam vrlo dobro da branim svoje stavove
i potkrepljujem ih argumentima.Licno nisam kazem neko ko voli puno ni da hvali a ni da kudi sto bi rekao nas narod.

Prijaju mi pohvale,naravno.Pa kome ne prijaju.Ali sam veoma velikodusna i u davanju pohvala.Naravno,uvek od srca i osobama koje to zasluzuju.
A kritike,sve zavisi od koga dolaze.Ne dozvoljavam svakome da me casti kritikama.Ako dolaze od meni bliskih i vaznih osoba,pa naravno da prihvatam i razmisljam o njima.
A kada treba da kritikujem druge...hm..pa to radim jako retko.A onda kada uradim zavrsi se pomalo lose,tako da sam resila da vise nikoga ne kritikujem,ljudi to pogresno shvate i negativno prihvate i reaguju.
Zato,kritike jok vise.

Na asertivnom treningu sam naucila da postoji vise vrsta pohvala I kritika i da nije svejedno kojim recima ih srocis. I jedna i druga mogu da budu realne i nerealne,
Npr TI SI NAJBOLJI NA SVETU- nerealna pohvala, ona doduse moze vrlo da prija, ali Bogo moj pa kak ti znas sve ljude na svetu?
JA MISLIM DA SI TI DOBAR COVEK- je recimo realna pohvala zato sto izrazava tvoje misljenje(pod uslovom da stvarno tako mislis), koje moze biti cinjenicki tacno a I ne mora ali si se bar ogranicio samo na njega.
Isto vazi I za kritike. S druge strane, poruka takodje moze da bude upucena na licnost ili na ponasanje, ovo je vrlo vazno kad su kritike u pitanju
Ako nekom kazes TI SI NESPOSOBAN uputio si kritiku na licnost, lupio si etiketu koja salje poruku –ti si takav i ne mozes ni biti drugaciji, potpuno obezvrednjivanje osobe. Ovakva kritika retko biva motivisuca, pogotovo ako je u pitanju dete, ono i samo pocinje da veruje u to i ubuduce se stalno ponasa tako.
A ako kazes NISI URADIO TO KAKO TREBA je upucena na ponasanje i ostavlja mogucnost ispravke i salje poruku- sada ne valja to sto si uradio ali ne mora da znaci da ne umes i da si nesposoban. Ova moze da motivise da se uradi bolje, pogotovo ako se konkretizuje sta tacno nije valjalo i ako se kombinuje sa pohvalom- Ja verujem da ti to mozes bolje....

vidi kako je ovo zanimljivo...
razmisljacu o tome, hvala

SaMar tu si totalno upravu, volim da pohvalim mada volim i da kritikujem, dobronamerno naravno ljude do kojih mi je stalo, ostale ne jer ne znam kako bi me shvatili, volim i da primam kritiku kada je dobronamerna, mislim da ne vidimo mi sebe uvek i da treba neko da nam skrene paznju ponekad, svi volimo da budemio hvaljeni naravno kada je to zato sto treba a ne zbog nekog uvlacenja.

Najiskrenije rekla sam i gore pohvale prijaju to stoji...ali valjda sam takva osoba da nesto preterano najiskrenije niti volim da sam nesto hvaljena a ni kudjena.Nekako mi je sve jedno,malo su sva merila toliko u ovom vremenu izdeformisana da cini mi se kada najmanje treba da budem pohvaljena ja je dobijem...kada ocekujem kritiku ja dobijem pohvalu sta reci.Bez komentara ostanem jako cesto.

Trenutno citam knjigu Moc Podsvesti i procitala sam jedan zanimljiv clanak i kritici.
Nastavnica u skoli mi je ispricala kako je govor koji je odrzala naisao na kritiku jednog od kolega.Napisao joj je pismo u kome je stajalo da prebrzo govori,guta reci,slabo se cuje,ima losu diskusiju,govor je,po sadrzaju,neubedljiv itd.Nastavnica se razbesnela i osetila istinsko gnusenje prema svome kriticaru.
Priznala mi je,medjutim,da je koloega bio u pravu.Najpre je reagovala vrlo detinjasto,a zatim shvatila da je pismo veoma korisno i da je upucuje na pravi put.Ne caseci ni casa,stala je da ispravlja nedostatke u svom nacinu izlaganja,upisala se na tecaj govornista na lokalnom univerzitetu.Zatim je napisala pismo kolegi u kome mu se zahvaljuje na pokazanom zanimanju i zapazanjima koja su joj omogucila da ispravi svoje greske.

Ja sam iz svega izvukla pouku da su kritike korisne.

kritika kao kritika moze se izreci na vise nacina.i mislim da ljudi nerado prihvataju kritiku.
ja je prihvatam.ali mi je jako vazno ko i kako je govori.ako me kritikuje neko do koga mi nije stalo, moze samo da me razbesni.kritika koja mi je izrecena, sa dobrom namerom, u cilju mog poboljsanja, od osobe za koju znam da joj je stalo, pozitivno utice na mene.inace, svaka druga kritika mi neprija.
tako i ja kritikujem, mirno, lepo saopstim osobi ono sto nevalja, u cilju njenog unapredjenja.
da budem jasnija, posto ja ako nedam primer neshvatam ni ja sta sam napisala a ne neko drugi...ucim mog sina od 11 godina da vozi auto.i naravno da dete nezna, pa koci naglo, nepritiska kvacilo do kraja.mirnim i finim tonom ga ucim kako da to radi.s pocetka se bunio i galamio kada mu prigovaram, i kada je shvatio da je dobronamerno, sve me slusa

a pohvalu prihvatam od svakog i uvek
i govorim je cesce od kritike, ali samo ako to zaista mislim, i ako je zasluzena

Od ljudi ,za koje znam da to rade dobronamerno, vise volim da cujem kritiku nego da me hvale, kada me kritikuju ukazuju mi na moje greske, onda to mogu da promenim, cinim sebe boljim. Dobronamerna kritika po meni uvek je bolja od bilo koje pohvale, naravno kad smo ok raspolozeni.

Jeste li culi za sendvic kritiku, mnogo je dobra. Sustina je da minus poklopis plusevima da lakse sklizne niz grlo. Prvo das pohvalu, pa kritiku i onda predlog kako da se to popravi.
npr Ti si pametan decak, ali ovo sto si uradio je bilo nepromisljeno i neodgovorno, mislim da bi trebalo ubuduce malo vise da promislis pre nego sto nesto uradis, da ne bi upadao u nevolje.
ili
Ti si jedan od boljih radnika ali ovaj projekat nisi dobro uradio, volela bih da ga preradis.
ili
Ja volim kako se ti oblacis, ali ova kombinacija ti je ubitacna, sta kazes da uzmes u obzir neku drugu?