sta je teze, sakriti srecu ili tugu? mislim na ono, ostaviti emocije sa posla na poslu a one od kuce kod kuce...
svako nekada mora da sakrije neku emociju...ali sta je teze?

Meni licno mnogo je teze da sakrijem srecu, ustvari nepokusavam nju da sakrijem, kada sam srecan zracim pozitivno i kada to drugi primete na mom poslu to je uglavnom pozitivno, tugu sam navikao da sakrijem mada kada dodju oni koji me dobro znaju oni ipak primete da nisam u najboljem raspolozenju.

Bobi je verovatno mislila da i sreca ponekad moze da bude smetnja u radu i da nas totalno izbaci iz koloseka. Tada je zaista tesko staviti je u zagradu i baciiti se na posao. Meni je teze ograditi se od pozitivnog nego od negativnog osecanja. Valjda bas zato sto smo negativna jos od malena naucili da potiskujemo a pozitivna ne jer su naravno pozeljna.

Da sada sam ostala malo zbunjena draga Bobi zasto bi uopste ljudi krili srecu,mislis da i na tome znaju ljudi da zavide.Mozda,sada nesto razmisljam i vracam neke filmove u glavi postoje i takvi ljudi gde zaista moras sakriti i to najlepse osecanje.Neznam konkretno sta si mislila mali imam nejasnoca u vezi ovog pitanja.

dacu ocigledan primer. moja cerka je dobila divne vesti. skakala je od srece. i na vrata joj ulazi njena drugarica i kaze da su joj tatu odneli u bolnicu, i da joj je tesko. jel treba nastaviti skakati od srece ili ?

ja mislim da zavisi od situacije. nije lako sakriti nijedno ni drugo.

Bobi ne treba nastaviti skakati od srece, i naravno ako joj je drugarica dobra uspece takvom cinjenicom da joj pokvari raspolozenje, nece vise biti srecna onoliko koliko je do tada bila, ali ako joj je to tek poznanica imace mnogo muka da sakrije svoju srecu, a to bi trebala da ucini iz kurtoazije, zato je po meni teze sakriti srecu od nesrece.

da li?
zasto nebi onaj ko je srecan, pomogao onome ko je nesrecan da izadje iz svoje nesrece? samo time sto zraci.
mada iz iskustva znam da je tesko...onaj ko je u depresiji voli da je tamo. i neko ko zraci, nista tu nemoze.
mislim da netreba kriti ni jedno ni drugo (emocije na poslu neracunam...to je drugo)
jednostavno treba biti ono sto jesi. pa ko te prihvati prihvati...

znam da sam sada malo kontradiktorna, ali tako se osecam. nezelim valjda da me iko izvlaci sada, niti zelim da me iko sputava kada sam srecna. kanda sam mnogo prepotentna, samoziva i tako to...

Stvar je u tome sto bih ja kada bih saznala da je neko ko mi je drag nesrecan automatski promenila raspolozenje, ne bi ostalo ni s od srece...ali to sam ja, suvise osetljiva na poticaje spolja.

Ne može se sakriti ni sreća ni tuga. Pogotovu sreća. Kada sam komotna u svojoj porodici ili sa prijateljima to je zarazni vatromet koji prenosim svima. Na poslu, nisam baš toliko euforična ali je i ne prikrivam. Kada sam tužna, postoji par ljudi pred kojima mogu da tugujem najdublje i najiskrenije a postoje ljudi koje ne želim da opterećujem, mada me uvek prepoznaju ma koliko prikrivala tugu.

Što se tiče situacija da sam srećna kada je neko tužan... Tada sa mnogo više pozitivne energije mogu da se potrudim da pomognem ako mogu bilo rečima ili delom. Ako sam ja tužna a neko srećan to me ipak malo podigne, bar na trenutak.

Sneki,kada je neko srwecan tada obicno primecuje sve oko sebe naravno o svemu misli pozitivno ne treba nekome kvariti srecu ako je u tom raspolozenju, kada su ljudi oko mene srecni i ja sam, odnosno mogu da mi poprave raspolozenje veoma cak i kada me muce problemi. Ljudi koji zrace pozitivnom energijom su nesto najbolje sto moze da nam se dogodi kada smo neraspolozeni.Mislim da je ipak veoma tesko sakriti srecu kada je neko nama drag pored nas tuzan.

neki dan sam imala jako tesku musteriju u salonu.inace nije nesto problematicna, ali ovaj put je stvarno bila grozna.kada je pitam kako hoce da je sisam, nezna. kada joj kazem da nadje u novinama sta joj odgovara nezna...bas sam se namucila sa njom.toliko je bila histericna da sam imala osecaj da ce da pocne da nas bije. siktala je sve vreme dok mi je sedela u stolici. a posto je profesor u skoli, samo su mi njeni djaci bili u glavi kako li je njima.ja je trpim jednom u 2 meseca a oni svaki dan.
mamu je uspela toliko da iznervira da se sva tresla.ukljucila je klimu da se rashladi, iako napolju nije bilo toplo.a morala je da se suzdrzava da neprsne.posle mi je rekla da joj je doslo da je isamara.
meni nije mogla nista. nekako nije na mene uticalo to njeno histericno ponasanje. ja sam je sisala najbolje sto sam mogla.gotovo perfektno.bez ijedne greske.uzivala sam u svom poslu, nerazmisljajuci o stanju moje musterije.cak mi ni energiju nije iscrpla.jednostavno...gledala sam samo njenu kosu sa kojom je zaista uzivancija raditi.
i zaista sam se cudila sto je mamu uspela da dovede do ivice, a pogotovo sto je mama uspela da zadrzi osmeh na licu...