sta je za vas najbolji prijatelj?
ja sam skepticna, da li takva osoba uopste i postoji. da li moze postojati takvo osecanje za nekoga? volela bih da mi objasnite sta je to u stvari.
da li je to neko koga opterecujete sa svojim problemima? i sta znaci biti tu za nekoga?
ja nikada nisam imala najboljeg prijatelja, i smatram da ni nemogu da ga imam. jednostavno neznam da budem to. a ako ja nekome nisam najbolji prijatelj, nemoze ni meni taj neko da bude.
i koliko najboljih prijatelja mozete da imate odjednom?

Da postoje takve osobe...mada da budem iskrena jako ih je malo.Sta je za mene najbolji prijatelj,neko ko je samnom kada mi je lose,neko ko zna da te slusa i da te cuje.Neko ko ce te razumeti i kada ti je dodro,koji zna da te osluskuje i kada nepricas.Ja licno imala sam veliki broj prijatelja zivot je napravio selekciju ostao ih je jako malo,ali veruj mi dragoceno.Moji prijatelji me samo pozovu da me pitaju kako sam,jer meni vise od toga i netreba.Osecanje prijateljstva je nesto fenomenalno,moji pravi prijatelji nedatiraju preko noci to se stvaralo godinama i drago mi je sto su i oni samnom i ja sa njima.Tuzan je covek bez dobrog prijatelja,onaj ko ga nema jako je uskracen za takav jedan osecaj.Poznanstvo je nesto drugo to imam na svakom koraku,to ti je ono nesto neobavezno sto ja kazem uz kaficu.Upravu si i jako zanimljiva konstatacija primera radi imala sam jako dosta prijatelja koji jednostavno me guse,znaci stalno su kada njima nesto treba,a tebe necuju.Jednostavno te neslusaju.To za mene nije prijateljstvo.I takva prijateljstva su pocela da me iscrpljuju i oduzimaju puno energije,tako da sam sa takvim stvarima zavrsila.Moze covek da ima vise prijatelja sto da ne...sve zavisi sta ko ocekuje od prijateljstva.Ja nikada nista neocekujem...dajem puno ali oni znaju da su uvek tu pored mene kada mi zatrebaju,kazem nemam ih puno imam dva iskrena prijatelja i to ne bi dala nizasta na svetu.

da li prijatelj treba samo da te saslusa, ili cuje kao sto ti kazes, ili je potrebno i nesto vise? da bude srecan kada si srecna, da te dize kada si nesrecna? ili to nije potrebno?
i sta znaci da budu tu? to me razjeda. ja neznam sta je to. saslusati necije jade i?
neznam...

i ja se tuzno osecam. stalno imam osecaj da ako nekome kazem svoj jad, da ga opterecujem.da me osudjuje.
kada sam srecna, toliko je ljudi oko mene. svi su mi nekako tu. a kada sam tuzna, onda sam sama. i ako neko i pokusa da mi pridje, da me digne, nedopustam to. vise volim da se sama dignem kada osetim potrebu za tim.
postajem svesna da su mi ljudi u mojoj okolini poznanici samo. verovatno je problem u meni. valjda sto nezelim nikoga da opterecujem.
a sa druge strane, kada sam nekome potrebna, tu sam. slusam, cujem. ma ko to bio. i mene to sasvim malo opterecuje.valjda sto pokusavam da se uzivim u tu ulogu....neznam.
jednostavno sam valjda izgradila neki zid oko sebe i nepustam nikoga unutra. previse puta sam bila povredjena, previse patila zbog nekoga koga sam smatrala prijateljem.
hvala Beskraj, lepo je to sto mi objasnjavas. interesantno mi je, iako nerazmisljamo jednako. ma valjda zato mi je i zanimljivo.

Slusaj draga Bobi-Bo imala sam i ja taj problem da sam kanta za smece.Svakome kome treba da se istrese dodje kod mene da olaksa dusu...kada meni jel nesto treba nema se vremena.E onda covek shvati da ceni svoje slobodno vreme i da jednostavno takvi ljudi ti nisu prijatelji i bolje je biti sam nego sa njima.Kazem tudji jadi me vise iscrpljuju...nemogu da ih slusam...premorena sam od prolaznika i njihovih usputnih problema.Pravi prijatelji to nerade...kazem ti ja sam napravila selekciju svega toga,to je kao kada krenes da sredjujes orman pa ovo je za baciti a ovo ostavi.Zivot te jednostavno tako nauci da razmisljas i tako zivis.Nije u tebi problem veruj mi,ali prijateljstvo se nesklapa na silu to je nesto sto traje godinama...ne od juce i ne od danas.Na tome se radi,ulaze...

Imam najboljeg prijatelja, ali živi daleko, a zbog životnih obaveza i mojih i njegovih, rijetko se čujemo, a nismo se vidjeli od neke davne 1996 godine. To nema nikakve veze, ja znam da mi je to najbolji prijatelj i ako se ne čujemo 10 godina, ostaje moj najbolji prijatelj, jer se do sada dokazao u prijateljstvu, ljubavi i pažnji, u toleranciji, trpeljivosti mene jako razmažene osobe i sve naj, naj. Inače je jedan jako dobar čovjek, i naravno , svi ga iskorišćavaju koliko god mogu. Jako mi je teško zbog toga.

Najbolji prijatelj je jedna osoba, prijatelj veoma malo njih, poznanici i drugari nesto sasvim trece. Najbolji prijatelj je neko koga kada vidis znas da li je srecan ili ne, takodje i on to zna. neko kome ces reci sve sto ti se desilo bilo to dobro ili ne, ko te razume, ukoliko se ne slaze sa tobom odmah ti kaze, neko ko je tu kada ti je tesko, da bi prijateljstvo funkcionisalo moras i ti da budes isti. Mogu se videti sa njim i da bez reci provalim da nesto nije uredu. Pre neki dan sam mu rekao da bi ljudi ubili za to sto postoji izmedju nas, mislim da sam upravu. Kada god mi je tesko tu je da me oraspolozi, ako je njemu tesko istog dana nece mi to reci odmah, mada koliko god da sam sheban primeticu to. Prijateljstvo se definitivno ne uci, moras Bobi da nadjes osobu kojoj ce biti tesko kad te vidi nesrecnu, koja ce ti pomoci usred dana ili noci. Svi ostali su stvarno samo prolaznici u nasim zivotima.

Ukoliko mi se neko poverava i prica svoje probleme ovakav kakav sam ne mogu se osecati ko kanta za smece gledacu da mu pomognem da bude bolje raspolozen ili da resi neki svoj problem, medjutim necu uci sa jakim emocijama u taj problem ako mi nije mnogo stalo do njega. Mislim da svakom kome pomognes kada mu je tesko treba da te smatra prijateljem.Po tome se razlikuju prijatelji i poznanici. Naravno da necu ici ulicom i traziti nesrecne ljude da bih im pomogao. Ljudi koji su tu samo kada im nesto treba su nesto drugo, od njih treba bezati.

moj posao je takav da mi se ljudi poveravaju. nisam nikakav psiholog po profesiji, ja sam obicna frizerka. ali kada mi ljudi dodju u salon i opuste se, pocnu da pricaju neke svoje jade, koje mi mozda ne bi pricali da se sretnemo negde na ulici...i nesmatram se kantom za smece zbog toga. i nedozivljavam te ljude kao prijatelje. jednostavno sam tu da saslusam njihove probleme i gotovo. i mahom, kako izadju iz salona, tako ja i zaboravim sta su mi pricali. sve dok ponovo nedodju pa ih pitam kako su to nesto resili ili tako nesto. i nepada mi na pamet da prepricavam to sto sam cula jer mislim da to nije lepo. i neopterecuje me to sto cujem. sem ako je stvarno gadno.
ja sam na nesto drugo mislila pod najbolji prijatelj. nekako mi nije samo poveravanje u toj funkciji. mogu bilo kome da se poverim...
a valjda sam teska osoba, i nepustam ljude u moju blizinu. jednostavno nemam najboljeg prijatelja jer ja neznam to da budem. i smatram da jedino obostrano ako je, onda moze da funkcionise...

Narvno Bobi, jedino ako je obostrano, onda to moze da funkcionise, onda ti je neko ustvari prijatelj.Ostalima si ti samo rame za plakanje.To sto mislis da ne znas da budes najbolji prijatelj je verovatno zato sto nisi naisla na osobu koja se saoseca sa tvojm problemima, nego se uglavnom kao i ljudi koje friziras samo zali, sa takvima niko ne moze biti prijatelj, pocnu da te guse sa nebitnim stvarima i sitnim problemima.

smesko, neznam da li si u pravu ili ne. ali ja mislim da jesam nasla par puta na osobe koje su zelele da mi se priblize, i koje saosecaju sa mojim problemima, pa i kada ih nekazem. ali jednostavno i dalje mislim da nezelim da ih pustim blizu sebi. kada imam problem koji neko moze da mi pomogne u resavanju, tom nekome se obratim. bio on meni prijatelj ili ne...sta imam od toga sto cu se nekome pozaliti i gotovo. da mi bude lakse? sumnjam. samo se jos vise iznerviram.
ja jednostavno nezelim da se zalim ljudima na moje probleme, da ih opterecujem. pre cu doci na net, pisati u temama koje su slicne mom problemu i tako se istresti. time neopterecujem nikoga. kome se cita taj cita, kome je dosadno taj preskoci i gotovo.
ili ako vec treba da pricam o mom problemu, onda ga ispricam u sali, tako da zabavim ljude oko sebe, a problem mi jednostavno postane smesan i tako...
mada nemogu se svi problemi izvrnuti i ispricati na smesan nacin...takve cuvam duboko u sebi. i nedam im napolje.

Bobi nije dobro cuvati stvari u sebi koje te izjedaju, dolazi do pucanja posle odredjenog vremena, ne znam sta da ti kazem ja imam brata i sestru medjutim i pored njih koji su tu uvek mi dobro dodje prijatelj kome cu da se izjadam kada treba, mozda resimo problem zajedno, znas kako kazu dve glave su pametnije od jedne, a ako ne barem sam nekome to rekao i tako barem malo olaksao sebi, mislim da shvatis ko ti je prijatelj tek kada ti je tesko, verujem da ne postoji virtualna ljubav, ali virtualno prijateljstvo definitivno postoji.Mozda ti imas mnogo dobrih prijatelja preko neta pa ih zato ne trazis u zivotu.

ja sam okruzena ljudima, i u RL i na netu. vise u rl...
nepamtim kada sam sama pila kafu ujutro, kada sam jela neki obrok sa mojom porodicom a da neko od drustva nije bio prisutan. cak su retke i veceri kada sam sama. i svi ti ljudi koji dolaze, sa kojima sam prilicno bliska, svi su oni meni prijatelji kojima mogu da se obratim. i koji bi mi pomogli. znam da bi, jer im se i obracam. tacno znam koji moze u datom trenutku da mi pomogne i tom nekome se obratim.imam osecaj kao da je to iskoristavanje ali nije, jer sam i ja tu za njih. i ja njima pomazem kada ima treba. (vise moj muz nego ja ali dobro sad )
a na netu vise ovako kroz teme ili pp...nesto sam se od msn odvikla, ni nepalim ga vise.
ali to sve nije ono nesto posebno. ili mozda ja to i imam ali nisam svesna toga...stvarno neznam.

To sto si napisala je definicija prijatelja samo treba da vidis sa kim imas najvise takvih stvari i to ti je najbolji prijatelj.To je to Bobi bilo mi je veoma cudno da sa nama pricas neke stvari bez problema, a da nemas pravih prijatelja u RL.