LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Poezija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
bealiever

avatar

Ženski
Broj poruka : 843
Godina : 40
Location : Tako blizu ali ipak daleko...
Humor : uvek :)
Datum upisa : 31.07.2008

PočaljiNaslov: Re: Poezija   10/3/2010, 11:02 pm

Sa sajta blog.rs - kotranebuloze





Zec






Poezija

— Autor sopran87 @ 12:27



Krvavog mača i dubokog daha,
Oklopa teškog idem još dalje,
Krilima orla ću uzeti maha,
Do kraljeve krune me osveta šalje.

Bol u grudima je lakši od zvuka,
Kopita konja što ranjene gazi,
Reka prigušenih jauka,
I vetar kao srp po kosi ih mazi.

Plačem od žalosti za smehom dečaka,
Daću vam kucanje srca hladnog,
obrezan iluzijom hrabrog ludaka,
Uploviću u pećinu medveda gladnog.

Samo mi dajte da stegnem mu ruku,
Da pitam ga zašto je doneo tamu,
Zašto se njegovi potomci tuku,
Prolivaju krv za zečiju jamu.

Odgovora neće ni biti,
Grimasa besa će mač da preseče,
Mogli smo na dugi boraviti,
Ti prokleti, krvavi, ponosni zeče.




____________________________________________
Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...
Nazad na vrh Ići dole
http://www.bealiever.blog.rs
bealiever

avatar

Ženski
Broj poruka : 843
Godina : 40
Location : Tako blizu ali ipak daleko...
Humor : uvek :)
Datum upisa : 31.07.2008

PočaljiNaslov: Re: Poezija   10/3/2010, 11:03 pm

Zver iz česme






Poezija

— Autor sopran87 @ 13:16



Nešto mi je palo na pamet dok sam
piskarao. Ne treba se plašiti mraka! Jeste, malo je apsurdno što sam se
setio toga u 22- godini, ali nema veze, bitna je poenta! :-) Jer, mrak je samo nedostatak svetlosti?Da
li se deca plaše mraka zbog propagande na tv-u? Zbog priče roditelja?
Ili je to normalno u tom dobu? Pitanja nikad dosta! Uglavnom, sve ovo
je bio samo prečica do objašnjenja kroz pesmu...

Svake noći pod hladnom tišinom,
Iz česme se radja zver u tmini,
Budi se sa bolnom gorčinom,
Što provešće noć u hladovini.

Zver iz česme je ružna ko djavo,
Sitne crvene oči ga krase,
Mrzi sve što je lepo i zdravo,
I napada svakog na putu, zna se.

Dugački nokti i krivi zubi,
Plaši se samo sunčevog sjaja,
Pospane ljude hladnoćom ljubi,
Brutalnosti njegovoj nema kraja.

Stalno je gladan, stalno je žedan,
Stalno se češe kad raste mu brada,
Svome poslu je beskrajno predan,
A na oči kosa mu pada.

Al' jutro kad dodje on se povuče,
Ode da spava u hladnoj česmi,
I njega mnogi problemi muče,
Što pojavljuje se samo u pesmi.

____________________________________________
Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...
Nazad na vrh Ići dole
http://www.bealiever.blog.rs
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   12/3/2010, 4:56 pm

A child with bright eyes
Grown
But a child
Could cry.
A
child who can’t choose
And they lower they’re head.
To hide
Those
bright bright eyes
A child with fears and trembles
Leaves a sign
To
show through
Only with bright eyes
Temper or ignorance
A child
that can’t hide the truth,
Isn’t really a surprise
To whip her
ocean away from high tides
But they keep being pulled by the moon.
The
moon,
that is her bright eyes.
Her soul younger than her flesh.
Can
be seen through thoughs bright eyes.
Dark gray and cold.
The
color that means nothing
Brings happiness and joy rise.
But
beautiful
Kind
Bright eyes,
You can tell when this child cries.

http://number-3-please.deviantart.com/art/A-Child-with-Bright-Eyes-81990286

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   17/3/2010, 9:31 pm


СЕНКЕ
УСПОМЕНА








Гледам сенке ружа на сивоме зиду
Трепере у јари латице већ свеле
И као да с њима сећања ми иду
У време кад беху све чедне и беле.

Планински потоци бујају кроз вене
Оштар ваздух шиба знојава ми леђа
А сад ни у машти не станују жене
Само тамне боре изнад мојих веђа.

Тражим капи росе на сенкама свелим
Некада је месец са њима ме клео
Што никад не рекох – не могу, не желим
И што сам свој живот као јечам млео.

А сада би око још једном да види
Нерасцвале руже – не сенке на зиду
Руменило зоре док се јутро стиди
Док сва ми сећања ко зна куда иду.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   17/3/2010, 9:33 pm


КРОЗ
НОЋ








Ноћ ми бежи – јутро не стиже
А у твом погледу дан

У крилу носиш котарицу сна
И на грудима пољупце
Заборављене у мислима

На мојим длановима даљина
Као отисци урезана чежња

Гледам те – а не знам где си
На један уздах можда тек
Или са друге планете

А по сву ноћ у крилу ми седиш
Умиваш ми сутоне
Росама далеког јутра.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   17/3/2010, 9:39 pm


С ТОБОМ
САН









Нећу ти рећи како
Али ноћас сам
Даљину у поглед сместио
И јасно као месечина
У твом оку блистао

На твојим уснама
Сва беспућа на једну стазу свео

У тишини времена прстима шапутао
Слушао дрхтаве ноте
Свиле што низ бокове клизи
На твојим грудима уздах уздахом клео
И пијан ту заспао

А будио се у тами собе моје
Над празним листом папира
Разливеним мастилом
У замршеним трепавицама
И твојим кармином
На напуклим ми уснама.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   17/3/2010, 9:43 pm


НЕСПОРАЗУМ







Жуборе сећања у мојим очима,
А уморне мисли краду ми снове;
О где си се скрила у тешким ноћима

Док теби само још све наде плове?

Да ли то са неба твоје очи светле,
А у месечини коса ти се скрива?
У часу кад зора пробуди све петле
Ко у твом погледу испијен ужива?

Или си од страха капке затворила,
Да не види нико како чежња боли?
И као што птицу поломљених крила
И тебе самоћа у тишини сколи.

Или у ноћ шаљеш мисли мојој срећи
Да већ другој модре милујем божуре,
А не слутиш да сам самотњак највећи,
И да твоје име још ми усне зборе.

Да мрзим свакога ко о теби ћути
Мислећи да никог не питаш за мене;
И тад ми се разум сасвим већ замути
Да неко ти други љуби очи снене.

И шта да је тако? Зар још имам права
Да завидим твојој срећи с неким другим?
Или се и с тобом живот поиграва
Док самоћу кријеш у ноћима дугим.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   17/3/2010, 9:46 pm


СВЕТ И
ПОЕЗИЈА








Не знаш ти како је гаврану у мом погледу
Нити он зна шта се ван тишине ове крије
Док бескрван стојим у пропалих снова реду
Без намера јасних у простору илизије.

Не знаш ти шта све немир од црне птице иште
Ни како срце трепери од сила његових
Да у дрхтају сваком мало је позориште
Игра безнађа и наде свих прича јалових.

Не знаш баш ништа – осим да утробу ми кидаш
Да у мојим очима злослутна гнезда правиш
У соби самоће на мом рамену да ридаш
И својом суштином да плениш или ме давиш.

И да чујеш само победничких звона јеку
Брујање труба јуришника и речи просте
Док душу ми разројене мисли болно пеку
Да већ сутра неће хтети песми да опросте.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   17/3/2010, 9:51 pm


ПРЕД
ОЛУЈУ








Сунце се губи иза видика снова,
И сутон последњу кап румени пије;
По сенкама пао покров од олова,
О где ли сад месец своје сребро крије?

Ноћ је огрнула страхом младе брезе;
Тишину пролама дух Светог Илије
Кад на крошње проспе угарке од језе;
О где ле сад месец своје сребро крије?

Јашући на вранцу ветар друмом хучи;
И већ тешке капи у прозоре бију,
А месец сакривен за облаком чучи,
Јер сву светлост сребра тмине му попију.

Andjelko Zablacanski

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   21/3/2010, 8:07 pm


Снови и пути


Нађох
те где те не тражих,

Пред храмом
Од једнога зида,
Како распет између сна и пута
Жив си,
А тако даха животног жељан.

Да умро си, оживео би лако,
Но ти се жив закопа
Под зидину ову
Пред којом се клањаш
Дружбеници самоћи,
Која с лакоћом седе на упражњено место.

Ал` превари се
А прекасно схвати
Да она ту је тек као сламка
За дављеника што очи своје
За једно само виђење има,
Ка ком сте обоје окренути сада.

Чекате ме ти и самоћа,
Да од мог даха вама се да.
А мене боли
Та мисао твоја
Да између тебе и живота стојим.
Не стојим, него се померити бојим.


Аутор: причалица


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   27/3/2010, 10:04 pm

ZELJA

Oblaci mi nocas zakrilishe nebo
i zgasnushe zvezde u
sumornom bdenju.
Pobedjen , razapet , nesrecan ,
spas i oprost
trazim , u pokajnickom htenju :

Hocu , da dozivim neshto novo –
bezporocno
, shto nikog' ne boli !
Hocu , da me neko privije na grudi
i
beskrajno samo voli me.... , i voli .

Hocu , da ne vredja nikog' ,
mis'o moja ,
ni stihovi – zudnje , josh detinjih snova .
Hocu ,
da me neko, miluje k'o mama
i da ruke nezne , obraze mi sushe...

Da
, sledjeni jecaj , istisnem iz grudi ,
da oblake tmurne , neko mi
otera ,
da vesele reci i sve moje zudnje ,
slobodno poteku , ispod
moga pera !

Hocu , da se vinem slobodan – do zvezda ,
do
prekrasnog sjaja , vecnog svevidjenja .
Zasticen i srecan - kao ptic
sred gnezda ,
hocu da dozivim , nova snovidjenja .!

Hocu , da
me nema u obliku bivshem ,
da cinjenja moja , nikog ne povrede ,
da
, u novom jutru , nestanem necujno ,
dok na nebu zvezde , polagano
blede....
autor – Barbara

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   27/3/2010, 10:08 pm

ŽIVOT SA UKUSOM SMRTI

Jednom kada odlučim da postanem snažna
kad rešim da zalepim flaster preko svega
kad kazna zbog greške ne bude mi važna
živeću k'o drvo ... u dolini brega
u tami, bez oslonca
k'o bolesnik kome je uskraćena nega.

K'o usamljeno drvo koje štiti breg
od vetra i svetla što krije ga u tami
da ne raste, ne cveta i zaboravi da lista
korena uhvaćenog u "zaštitnički" steg
ko zarobljen um bez prilike da blista
a svetlo s' druge strane ... i dalje ga mami.

I ...
Osećam da tu ne pripadam sasvim
dok breg me čuva grane mi se suše
hoću da pobegnem, već hvata me strah
od svih tih satova po kojima kasnim
od svih kula što mi se pred očima ruše
... od svog tog ludila ... što hvata me na mah.

A ako vetar slučajno niz breg sklizne
pa dođe do drveta i ovlaš ga dodirne
zadrhtaće grane ko žice pod naponom
i pašće drvo k'o trkač pred preponom
prolomiće se prasak iz doline mirne
i sve će živo u plač da brizne.

Biće to kraj svega što postoji
za dobro staro drvo što sebi presudi
kad proglasi se snažnim ... i ujedno žrtvom
ubedivši život da se za njega ne trudi
uverivši breg da se baš ničega ne boji
ni sumraka, ni očaja, čak ni gluvog doba
ni gorkog okusa samoće što kad-tad mora da se proba
JER ... UKUS JE SMRTI, POZNAT SAMO MRTVOM.

Sve zbog daška vetra u jednom trenutku
što zaluta na putu i spusti se niz breg
pa poigra s'granama k'o laticama cveta
lakoćom kojom mraz kišu pretvara u sneg
i baci ga na zemlju ... k'o dete staru lutku
da skuplja prašinu i trune u kutku
u dolini brega ...
tu ...
na kraju sveta.

http://www.romance-cafe.com/forum/t-2811,p1

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   2/4/2010, 9:07 pm

Čovjeku koji se njenim zvao

I Znam da jednom…
Kada budeš našao utočište u tuđoj luci sreće, u luci druge žene.
Znam da ćes se s’ vremena na vrijeme ,
u trenutcima slabosti i treme sjetiti mene.
Mene…
One koju si nazivao Anđelom svojim,
i divio se njenom iskrenošću,
hrabrosću da u lice kaže ono sto misli,
sve ono što drugi bi štisli, i duboko sakrili u sebi, sakrili od tebe i drugih.
I znam da jednom…..
Dok budeš vodio bitku sa uspomenama, tada upravo tog trena,
sjetit ćes se mene i reči:
„- Ona je srcem cijelim voljeti znala.
I sve od sebe je dala, za sreće tren, onome ko zvao se njen,
i znao voljeti je, upravo onakvu kakva je“ !
I ovdje riječi ce pokazati, koliko si me ustvari dobro znao.
U duši mi prodirao, misli mi čitao.
Ali nikada pročitati mogao nisi, koliko u stvari meni značio ti si.
Koliko me je u grudima duša boljela, krijući od tebe da sam te voljela.
Voljela srcem cijelim,
onako kako sam znala ja,
ona što biješe spremna sve da da, čovjeku koji se njenim zvao!



http://www.mycity.rs/Poezija/Drage-mi-pesme-nepoznatih-autora.html

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   7/4/2010, 7:10 pm

ЗАНОС

Пожелим да сам Сунце
Да од твог погледа јачи будем.

Пожелим да сам ветар
И у твоја недра без страха
Грубу руку завучем.

Пожелим да сам месечина
Да нечујно пред спавање
С тобом у постељу лежем.

Пожелим да сам киша
А ти гола у пољу без стрехе.

Пожелим да сам роса
А ти зрела крушка
У летњој ноћи.
Пожелим да сам зора
А твоје усне јутро
Моје усне подне
А ти ливада цветна.

Andjelko Zablacanski

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   2/5/2010, 2:15 pm

...pitali su
me,
gdje je on..kojeg voliš gdje živi...
a ja kažem,
tamo
gdje se svako biće nebu svidi...
pitali su me,
kako izgledaju
njegove oči...
ja sam rekla
tako mirno, tako lijepo..
da
uvijek samo njima želim poći...
rekli su mi zar u svod nebeski
zaljubljen možeš biti...
ja sam rekla ,
što srce voli..teško je
oku skriti...
a sudbina je vezala čvor
i to može samo smrt
rastaviti...
pitale su mi kakvo ima srce i dušu...
a ja sam
rekla..
taman srce za mene kakvo se meni sviđa
da me u njega može
skriti...
pitali su dalje....
kakve ruke ima...



a ja sam
rekla,
u njima sve moje sanje sniva...



i rekla sam
još....



svoje moje naljepše
tamo
je gdje je on prebiva...



Net.hr Forum


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   7/5/2010, 3:31 pm

VOLIM, A NE SMEM

Volim, a ne smem.

Ćutim,
a oči govore.

Budna sanjam
stvarnost nestvarnu.

Izgubljena
u zabludama
od iluzija tebe stvaram.

Zarobljena u željama
koje
uzalud potiskujem.

Zanesena i nasmejana
među zvezdama tražim
spas.

Tebe i tamo nalazim.

Volim te,
čak i ako ne smem.


zoricaacimovicblogspot.com


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   9/5/2010, 6:12 pm

Nocas dok trazim usne tvoje,u mraku zelja naviru strasti
svaka mi grudi ko obruc steze,i osecam da nemam nad sobom vlasti.
Bezim od zelja-u korak me prate,krijem se vesto-nadju me svuda
od silne zelje za usnama tvojim,ne mogu da se sklonim nikuda.

Da mi je da te dotaknem nezno,pa nek od dodira i svet izgori
sa vatrom strasti u nocima teskim moje se srce nevesto bori.

Samo bih zeljela nemo da te gledam da ljubav vidim ocima tvojim
da vidim velicinu osecanja tvojih imam li razlog zasto se bojim.
Ja ceznju skrivam od drugih ljudi jer srce moje taoc je tvoj
ne zelim da trazim da mi ga vratis jer ono te voli mili moj.


http://www.blogoye.org/Djavo/62857/I+kad+si+daleko....html

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   10/5/2010, 10:08 pm

Noćas sam plesala kao snježna pahulja
Noću,pod svjetiljkom tvog pogleda
Uz muziku Tvoje Ljepote.
Da si bio pored mene
Možda bi poželio takvu da me
Na licu imaš.
Možda bi te osvojila
Kao pahulja ,oko.
Ispisujem magičnu poruku Tvome Srcu
Da mi se vratiš,u ime ljubavi.
Dušu mi ispunio zov čežnje
Htjela sam da ti šapućem uz vjetar
Kao ptici gnjijezdo sam ti izgradila u srcu svome
Opraštam ti,ako zaboraviš
Gnjezdo,pod strehom duše moje
Ali...nemoj zaboraviti
Da se vratiš.
Na grudi svoje,da te cijelog sakrijem.
Da prokoračaš ispred mog pogleda
Uneseš muziku ljepote u moje uši
I ptica da mi budeš u daljini
željna proljeća....
U zagrljaj da mi se pretvoriš
Dok te čekam.... Nemoj zaboraviti da se vratiš...

http://dragica.blog.rs/blog/dragica/arhiva/2009/01/stranica/2

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Venera

avatar

Ženski
Broj poruka : 118
Godina : 46
Datum upisa : 30.10.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   14/5/2010, 11:16 pm

Ljubav je Ljubav

Ljubav je ruza crvene boje,
vatra sto pali to srce.
Ljubav se pjeva, ljubav se pise,
ljubav je ljubav i nista vise.
Zbog ljubavi se place,
zbog ljubavi se smije
i nista jace od ljubavi nije!!



Da li je kraj
Da li je sve sudbina
Il' sam samo ruzan san sanjala
Mislila sam da ces vjecno biti moj
Da tvoje srce prasta grijehe.

Dok placem tuga polako ubija
Ostala sam bez tebe slomljena
Ne ljuti se na mene, nisam htjela biti zla
Samo sam voljela

Za sve je kriva ova losa godina
U nas je neki nemir unijela
Zbog svega sto smo nekad imali
Molim te ostani



Nocas sam tako sama
nocas je tiho sve
nocas mi se place
jer tebe nema ne

Otisao si jedne noci
ostavio uplakane oci
oci mutnog sjaja
i secanje jednog zagrljaja

Jos uvek me peku suze
sto proli one noci
jos uvek te volim i cekam
a znam da neces doci
Nazad na vrh Ići dole
Venera

avatar

Ženski
Broj poruka : 118
Godina : 46
Datum upisa : 30.10.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   14/5/2010, 11:17 pm

Cuvar mog srca


Ne,nikada ja i ti nismo zoru skupa docekali
nikada jedno drugom usne ljubili,
uvijek smo se vredjali,
izludjivali i prepucavali.
Nikada jedno drugo nismo shvacali,
nikada na istoj valnoj duljini bili
razlicitim stazama zivota hodali,
al uvjek bi se negdje sretali.
Uzivala sam u tome sto te nervira
moja hladnoca,moje gluposti,



Ljubav je Zvijezda
Ljubav je Mijesec
Ljubav je Noc
Ljubav je Nesto
Sto nemoze proc ...!!!



ZASTO SMO TAKO DALEKO
ZASTO NAS DJELE GORE
ZAR NEZNAJU KAKO JE
KAD SE DVOJE VOLE



nenormalne ideje i blesavi prijedlozi.
Ali nikada ni ja nisam otisla kuci
«spasenih zivaca»
onaj tvoj pogled,podignuta obrva,
zagonetan osmjeh i cudan sjaj tih plavih ociju
uvjek me to iz takta izbacivalo...
Al' nocas alkohol je oduzeo nasa tjela,
podignuo si casu u mom smjeru,
i onaj pogled,onaj osmjeh...
opet sam za tobom pukla,
iako sam te tisucu puta stavila na «listu zaborava»
opet si se izvukao,opet me osvojio
i vratio se tamo gdje ti je mjesto
u mojim venama,pod mojom kozom,u mojim mislima
kao jedini pravi cuvar mog srca!
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   17/5/2010, 5:13 pm

NEMOJ MI REĆI

Nemoj mi reći,da se nismo igrali,
u valovima želja,ukradenih od mora života,
i moga i tvoga,da su zore bile,naše,
i osmejehom da smo, zaspali.

Da sam nam dani,bili kao u bajke,
ukredeni od tuge i moje i tvoje,
da u vazduhu lepterio je život,
samo za nas dvoje.

Nemoj mi reći,da se ljubili nismo,
sa strašću želje i m...oje i tvoje,
da su nam se ruke, grčile od želje,
želje, i moje i tvoje.

No,nikad mi nemoj reći,
da to ljubav nije bila,
ljubav što nam zalet dade'
kao orlovska jaka krila.

Autor:
Milanka lela Ignjić

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
uporna

avatar

Ženski
Broj poruka : 65
Godina : 35
Location : Sweden
Humor : odlicno:)
Datum upisa : 28.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   18/5/2010, 3:12 pm

PJESMA POSVECENA NJOJ...

Moje su misli prazne
nocas me nesto na tugu tjera
duboko u meni gase se
preostala nada i vjera.

Znam pokidane su misli iznutra
i sa tugom sam postao prisan
izvana sto nekad sam bio
znam da vise nisam.

Znas cuo sam za ljude kao ja
od straha pred Bogom su zacutali
trazili su neki svoj put
i na kraju zauvijek zalutali...

NEMA SE SMISLA VRACATI NAZAD
KAD SVI PUTEVI VODE TU GDJE STOJIM
I JA VJERUJEM DA SAM IH PROSAO SVE
OVIM UMORNIM KORACIMA MOJIM...

Da li znas ko sam,
da li ces ikada saznati
mozes li pronaci moj bol
mozes li ga odagnati....

Stavi ruke na mene sada,
zavoli me bicem svim
ti jedina me cinis sretnim
ti jedina me cinis cijelim...

I NEMA SE SMISLA VRACATI NAZAD
KADA SVI PUTEVI VODE TU GDJE STOJIMO
I JA VJERUJEM DA CEMO IH PROCI SVE
BEZ ICEG DA SE BOJIMO....

Autor: Adis Cehaja
Nazad na vrh Ići dole
uporna

avatar

Ženski
Broj poruka : 65
Godina : 35
Location : Sweden
Humor : odlicno:)
Datum upisa : 28.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   18/5/2010, 3:17 pm

TI NE VOLIS ME VISE...

Zajedno smo bili
tako dugo skupa
ne razmišljali mnogo
i pitali pitanja glupa.

Ali otkad na lijevu nogu ustala si,
strast nestaje,plamen se gasi....
Znam da to smatraš reakcijom glupom,
ali krivo mi je bilo kad si spavala s cijelim
fudbalskim klubom...

Ruku si moju na gril stavila,da se peče,
ožiljci će zarasti,ali srce
neće...
Zašto si pokvarila kočnice na autu mom,
pa zar te nije stid
mogao sam mrtav ostati,kad sam onda razvalio u zid...

Nisam siguran,pa ću reći tiše
ali imam osjećaj da me ne voliš više...
Bojim se da nećeš imati mjesta u srcu mom,
ako još jednom vidim kobru na jastuku
svom...

Rekla si da sam ružan
i da sam te samo sputavao
obrve si moje obrijala
dok sam spavao...

Možda sam ponekad
nevaljao i loš
ali molim te dušo
spusti taj nož...

Priznajem da brže od svake žene
dečku si svome odsjekla vene
Ko će sad tu krv po kuhinji da briše
nešto mi govori da me ne voliš više...

Znam da svako od nas
ono što hoće radi
malo mi je nezgodno pitati
ali otkud pirane u mojoj kadi..

Psa si mog nogom razvalila,
otrov mi u doručak stavila
mislio sam da se šališ
kad si počela kosu da mi pališ

Još pamtim tvoje nasmijano lice
kad si me onda gurnula niz stepenice
Znam da je pomalo glupo
i zvuči kao ofucan kliše
ali ti kao da me ne voliš više...


Autor : Adis Cehaja
Nazad na vrh Ići dole
uporna

avatar

Ženski
Broj poruka : 65
Godina : 35
Location : Sweden
Humor : odlicno:)
Datum upisa : 28.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   18/5/2010, 3:19 pm

Noc kad sam preletio Atlantik

Na aeorodromu kao u paklu
gledam odraz svog lica u staklu
vrijeme je izgleda ucinilo svoje
Zivot stane u sekundu, dv'je
danas te ima, sutra ne
i na kraju samo tuge se broje

Vucem torbe kao grijehe svoje
umorno je ovo tijelo moje
raspeto izmedju jave i sna
U srcu neka zebnja bdi
bolna i strana
dugo sam bio daleko, dal' me jos pamti neko

Dolazim, nesto dolara donosim
vecina je ostala u banci
Dolazim, da se malo odmorim
i zatrazim oprost staroj majci

Misli vracaju proslost daleku
tople suze niz lice teku
sunce u daljini gubi svoj sjaj
I te sam noci preletio Atlantik
dubok i mracan
oprosti velika vodo, ali ja nisam smio brodom

Dolazim...

Autor: Adis Cehaja
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   18/5/2010, 5:06 pm

OSTAVIĆU TUGU DANAS

Ostaviću tugu danas,
neću da sam tužna,
poćiću svuda,gdje te, nigdje nema,
i što ništa ne može, posjetiti me na tebe,
stajaću na trgu, i gledati, kako cigani,
veselo sviraju, i prolaznici im se dive,
divi ću se, i ja.

Gledaću brodove, koji se vide u daljini,
a more, plavo- zeleno, umorno leži,
plavo nebo, mir...no i daleko,
pozdraviću svakog, ko pozdravi mene,
i biće mi lijepo, neću misliti na tebe.

To sam radila i prošli dan, i dan prije,
i još dana, koliko ih je bilo, sve je bilo lijepo,
na trenutak, srce se smiri, i pomisli'
dobro je, ne mislim više na njega,
ali čežnja, kao očajnik, moje srce gleda.

I danas ću, zavaravati sebe,
da nisam, ni tužna, ni sama,
tugu da ostavim, kao kaput zimski
i ne mislim, nikada više, o nama.

A koga to lažem,? Samu sebe,
teram se, na ono ,što ne mogu,
da nisam sama,i da te ne volim,
taj dan, dan ne postoji.

autor:
Milanka lela Ignjić

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   18/5/2010, 5:10 pm

Tumaram,kao pustinjak,
i ne vidim ništa oko sebe,
da li je proljeće, proljeće,
kakvo bi trebalo biti,
da li na balkonu, trebam cvijeće zaliti.

Ne pamtim ni datume,rođendana,
od prijatelja svojih,na sva pitanja,
odgovaram mahinalno,
kao pustinjak,baš ni do čega, nije mi stalo.

Da li mi je kosa oprana na vrijeme,
poštu odavno i ne... pogledam,
svud gledam, ništa ne vidim,
kao robot ,bez osjećaja, hodam
a srce mi, sve više zebe.

Sada je maj,zar je već maj'?
pa juče je bio snijeg,
sad je sve pogledaj,lijepo i zeleno,
cvjeće procvjetalo,
a zašto mi je oko srca, tako studeno.?

autor:Milanka lela Ignjić

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   21/5/2010, 6:55 pm

Nikad nisam pisao za tebe...

Nisam pisao nikad
pesmu za tebe,
a kad bi je pisao
umrli bi svi stihovi sveta
kad bi mi procitali stihove
koji se spevaju,
tako kao sto si ti...

Nisam pisao nikada
jednu pesmu za tebe
jer ne zelim da mi te ukrade
metafora zivota moga-
u vrtlezu njenih stihova
da te proguta i da me ostavi
samog sa svojim recima...

Nisam pisao nikada
jednu pesmu za tebe
zato jer svaki dan
ispise se dusama
u dodire tajne
matinalnih poljubaca
u vrelim nocima.

Nisam pisao jer
ne znam da pisem
za tebe...
Teraj me da pisem za bilo koga
ali ne za tebe.
Jer ne mogu pisati za tebe
kad sam ja znak pitanja
koji te okruzuje
dan za danom,
noc za noc,
i davi se vise
u tvojoj misteriji?...


...ne mogu da pisem za tebe
jer jos nisu smisljene
druge reci
koje samo nas dvoje da znamo
i sa kojima da osnivamo novi
jezik samo nama znan.


...Ne znam da pisem
za tebe...
ali ako bi pisao
umrli bi svi stihovi ovog sveta
kad bi mi procitali stihove
koji te opisuju beskrajno lepu...

http://www.blogoye.org/pecina/

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   22/5/2010, 4:49 pm

Đavolska Margarita

Stigla je u Herceg Novi još mlada,
Sa mužem svojim generalom.
Od velikog imanja nije im ostalo ništa,
njemu lenta,
njoj diploma petrografskog konzervatorija.
Živjela je u sjenci muža,
visokih gospođa ruskog društva,
igrao se bridž
i hvalila snaga obećanog Vrangela,
maštalo o Parizu,
a najviše o povratku kući.
A kad je dvadeset i neke
preminuo gospodin general,
udova njegova, sama i bez djece,
bez njegove sjenke,
bez potpore i novca,
tek tad je osjetila daljinu svoje Rosije

Žene su puske, obudovjele,
nesvikle, ipak, radu, živjele o milostinji,
a ona je, ta čudna Margarita,
zasjenila sve žene Novoga.
Diploma joj, kao zlatom okovana,
otvorila oči, da srcem i dušom,
udahne milozvučnost učmaloj sredini
one prelijepe umjetnosti
što samo demoni znaju
koliki im je saveznik u opijanju.
Muzika je bila njena pređa,
klupko vune što je vinulo u topline
novskih porodica,
kudelja njena
što joj isplete ime za neku povijest.
Časovi klavira,
pa solo pjevanje,
pa ples i balet,
muzički skečevi,
zvali su je Đavolska Margarita
Ne od zlobe i zlosti,
već zato što nisu znali gdje je kraj njenoj mašti
Ta đavolska Margarita
okrenula je malu varoš naopačke
i svi su, u jednom momentu,
izgovarali samo njeno ime

A ona je u srcu čuvala ljubav,
za širinu ruske stepe,
za valove Neve i bijele noći,
za arhitekturu nebeskog Petrograda,
za Čajkovskog i Puškina,
za čeze i čežnje sa bijelim konjima.

Možda je ovdje, u majušnoj Boki,
velikoj koliko i osrednja gubernija,
spram prostrane Ruske zemlje,
u uskim novskim ulicama,
daleko od stepa, Neve i Volge,
postigla više
nego što bi, ikad, uz muža generala,
u prestolnici Ruskog cara.

http://www.rastko.rs/rastko-bo/umetnost/odoklestic-zapis_l.html#_Toc16140825

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   22/5/2010, 7:41 pm

Kako da zaustavim vrijeme,
i gledam te vječno?
Kako da zaustavim trenutak,
i osjećam se sretno?
Kako da zaustavim
i Sunce i Mjesec i zvijezde
da više ne plove?
Kako da ubijedim njih da
za trenutak tvoj i moj postoje?

Kako da živim sa mišlju
da sam nemoćna
bilo šta da mijenjam,
kada sve teče, teče…
nosi neizbježnom cilju;
kad sve treperi i cikti
u odsjaju zore nove,
da je i ovaj dan samo
jedan tvoj i moj trenutak;
samo prah u beskraju prolaznog,
samo kutak u prostranstvu ispisanog;
tek slovo što će da izblijedi
međ’ morima nepresušnog mastila
što teče, teče…
da ispiše, da napiše…
da ostavi pečat o postojanju
jednog svijeta,
jednih ljudi, jednih života…
gdje su tvoj i moj život cijeli…
-tek jedan premali trenutak.

Senada Brčaninović

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   22/5/2010, 7:45 pm

Svaki pogled oka tvoga

previše mi srcu znači,

svaki, i najmanji treptaj taj,

lahko i trena istog,

osjeća ono i tumači.

Svaka šutnja tvoja

od riječi meni više zbori,

šapatima od proljetnog behara,

sjaj oka tvoga…

nečujno duši mojoj progovori.

A ne znam ko si ti?

Na ulicama svijeta i života cijelog svoga,

ne vidjeh niti u onome sutra slutim tebe,

pa se pitam…

– odkud, baš u tebi,

pored toliko ljudi,

ja, da prepoznajem sebe?

A sve je tvoje poznato mi nešto…

I ta ljutnja… i ta drskost

kad sa korakom se kreće,

pa ta gordost

kad na nosiću tvom ponekad zapleše…

A tek pokret ruke tvoje,

a riječi što su čiste, nevine…

- u ogledalima ovih danas i jučer onih,

moje oči su već vidjele.

A ne znam ko si… ?

Koja je u ovom prolaznom svijetu

i životu tvoja odabrana ulica,

i da li si ti odrastao čovjek,

još dječak…

ili u tebi spava mila djevojčica?

Ništa o tebi ne znam,

ni kojega je tvoja narav roda,

da li si od imućna i učena soja…

A eto,… neko srodstvo sluti

ustreptala ova duša moja.

I nikada, možda, ni saznati neću

ko si, odakle… kuda ideš ti?

Koraci su tvoji sve rjeđi

i sve mi tiše… i tiše zvone,

u onoj užoj, sve užoj ulici

svijeta moga gdje opazih oči tvoje.

I ironija što ni ti nećeš znati,

niti će iko naslutiti

da se samo tvoje lice

između redaka neznane pjesme skrilo,

lice što bi srce lahko opisati znalo

ali ni jedan znak pronašlo,

da bi skriveno što u tebi vidi objasnilo

A ne znam ko si… ?

Na ulicama svijeta i života cijelog svoga,

ne vidjeh niti u onome sutra slutim tebe,

pa se pitam…

– odkud, baš u tebi,

pored toliko ljudi,

ja, da prepoznajem sebe?

I jedino na te ne mogu da se ljutim,

da te kudim, da ti za pogreške sudim…

Samo tebe srce ponajbolje razumije,

ti (ne)znani čovječe,

nemirni dječače il’ usnula djevojčice…

jer, sjaj oka tvoga k’o proljetni behar

u prolazu meni iz’tiha zamiriše…

da si samo ti od ove duše moje i lice i naličje.

Senada Brčaninović

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   23/5/2010, 9:20 am

Iskra nadahnuca

Čekam te, da se pojaviš pred vratima

i uneseš malo svjetla u zadimljenu prostoriju.

Prelazim preko nepoznatih lica,

u svakom od njih vidim tvoj lik.

Pitam se: Da li vas je profesor danas ranije

pustio, ili vam još priča o Šekspirovom Romeu i Juliji,

možda o Antoniju i Kleopatri, pri tome zaboravljajući

Nizamija, koji je, za zeru Istinske Ljubavi,

ovom svijetu okrenuo leđa.

Čekam te, evo već ispijam treću kahvu,

znaš kahva i nije tako loša, ako je napravi

majstor od zanata.

Gušim se u zraku punom dima od cigareta,

jer, ja sam ti, mala, strastveni nepušač.

Ispred vrata posmatram vrt uvehlih ruža,

oktobar je, draga, vrijeme iščeznuća.

Čekam te, već pola jedan je,

uskoro će podne, moraću da pođem.

Ne, nisam ljut što nisi došla,

jer sutra je novi dan, a moje mjesto

u ovom vremenu i prostoru rezervisano je,

već mnogo godina, unaprijed.

Ah, da samo znaš koliko čeznem za tobom,

došla bi, i pomilovala me svojim pogledom,

i da, nakon toga, smiren, vratim se u svoj stan

sagrađenom od tišine, i sanjam te, sanjam,

kao što te nikad niko

sanjao nije…

http://www.poezijaonline.info/iskra-nadahnuca/

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 125
Datum upisa : 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   24/5/2010, 6:21 pm

Hteo sam da joj pisem stihove,
a ona je rekla "ne."
Pa, bleskice, zasto?

Rekao sam: "Zelim da te volim!"
Ona je rekla: "Ne mene"
Pa, bleskice: "Da, tebe."

Rekao sam: "Voleo bih da te upoznam."
Ona je rekla: "Ovo je upuceno pogresnoj osobi."
Pa, bleskice: "Ne. Nije..."

Hteo sam da joj saljem ljubavna pisamca,
a ona je rekla: "Pogresna adresa."
Pa, bleskice: "Adresa je prava!"

Hocu da joj napisem poemicu,
a ona ce reci: "Ne. Nije za mene."
Pa, bleskice: "Jeste, samo za tebe!"
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 125
Datum upisa : 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   24/5/2010, 6:43 pm

Mogao bih danas
da ti pisem
o tome
kako mi nedostajes,
kako su noci
beskrajno duge,
insomnicne,
zajebano teske.
A svaki stih
koji bi izasao iz mene
nosio bi u sebi dozu patetike.

Mogao bih,
sve bih to mogao,
ali necu.

Za promenu,
prosetacu danas psa,
ili ce pas prosetati mene.
U principu
ne menja se stvar.
Obojica ulezani,
on u svom boksu,
ja medju cetiri zida,
i samo
s vremena na vreme
pogledamo se u oci
i buljimo
tako nepomicno
jedan u drugog.

Pokusavajuci da shvatim
smisao pseceg postojanja
dolazimi do zakljucka
da je njegovo
egzistencijalno stanje
od mog svakako sigurnije.
Ali sta je sa emocijama?
Bog sveti zna

Bulji i on u mene
a o cemu razmislja -
ne bih ti znao reci.
Mozda bi mi nesto i rekao,
nesto poput:
"Hej druze,
zajebi da me posmatras,
zar ne vidis da smo isti?"

Zar smo isti ?!
Moze biti ....
Izgleda da su nam
jedino buve
na razlicitim mestima.
Moje su u glavi
njegove po kozi,
i kako god da okrenes,
gamizu.
I sto se vise cesas
svrab postaje
sve jaci,
i jaci.

I bude mi zao njega,
zao mi je sto ne umem
da mu objasnim
da si delimican krivac
za njegove buve TI.
Ti koja krades mi dane,
krades noci.
Ti koja ne izlazis iz mene.
ti buvo
u obliku zene.

Sve bih mu ja to objasnio,
sve.
Samo da umem

Ali ko zna,
mozda i njegove buve
nista nisu bolje?
Znam samo
da je prosle zime
bio jako veseo
dok mu je jedna kuja
iz noci u noc
dolazila pored zice.
Vremenom su je potkopali,
potom bi zajedno bezali u noc.
Vracao bi se kuci
rano izjutra,
sav smoren,
i kao pravi lopov
krisom bi se
zavalacio nazad.

Cutao je on,
cutao sam i ja,
pravio se kao da nista nisam video.


Sve je to trajalo,
sve je trajalo
dok jednog dana
kuje nije nestalo.
Neznam sta se sa njom zbilo,
ne verujem
da je nekog novog
dzukca pronasla,
ne verujem
da ga je tek tako napustila.
pre ce biti
da je nesto pregazilo.
Jer...
Bila je to ljubav,
bas ona prava.

I od tada
u njegovim ocima
nestalo je sjaja,
hranu je poceo da odbija,
na prolaznike da ne gleda,
cak i setnje sa mnom
postale su moranje.
Pa ipak vremenom
navikne se covek na samocu,
navikne i zivotinja.

A danas,
za promenu
idemo u setnju nas dvojica,
pa i ako nista drugo...
Mozda se uz put
o nesto i ocesamo.
Mozda.
Mozda se smanji svrab
i tako,
bar na trenutak,
na zenke svoje
zaboravimo.


Za promenu.... Smile

Nazad na vrh Ići dole
Raskolnikov

avatar

Broj poruka : 14
Datum upisa : 24.05.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   24/5/2010, 6:58 pm

Dosao sam kuci
i video trista cuda
jedno od tih trista cuda
si bila ti,
nasmejana,okupana suncevim zrakom,
blestava,nekako nestvarna,
kao da si bila ,
iznad mene..
Divio sam se cudu,
igrama senki,
cija igra je klesala karakter
lepote svakog pokreta
tvog lica..
Za mene si bila najlepsa
u tom trenutku,
nedostizna,
neostvaren san,
i ako si bila moja.
Gledao sam vatru
u ocima,
misleci da ce me sagoreti
lepota neopisiva.
Ali nije.
Tvoja lepota me milovala,
ozivela.
I ZAHVALAN SAM JOJ...

POSVECENO JEDNOJ ,,N"
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 125
Datum upisa : 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   29/5/2010, 3:18 am

DANGUBIC


Eh,
Sto umrla nisi
Pa da te se danas setim
I zaplacem.

Svakako nemam sta drugo da radim.

Eh,
Kako bi do tvoga groba
Danas rado odsetao.

U tome bi mi i dan prosao.

A ovako...........

Sedim ovde u mislima s'tobom
I dangubim.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   10/6/2010, 6:32 pm

NEDOSANJAN SAN

Prostor sta je? Gde sam to ja?
Zivim za tacku u koju nemo zurim.
U njoj vidim tvoje oci sanjive,
otvorenih ociju tvoju senku jurim.

Bezvoljno setam ulicama ovim,
ne zelim da sretnem nikoga,
nema vise smisla cekati da te vidim,
odavno si nestao iz zivota moga.

Pomirena sa sudbinom svojom
i nemoci da te ikad vratim,
pokusavam da zivim novi zivot
a da ne placem i da ne patim.

Ipak se zatvaram kao skoljka,
povlacim se iz dana u dan,
uranjam u sebe gde te grlim vecno
i sanjam svoj nedosanjani san.

Monika Zivkov U sazvezdju bola

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 125
Datum upisa : 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   16/6/2010, 11:21 pm

TU,
KRAJ TROTOARA,
GDE SE SLILA VODA POSLE KISE,
ZGAZIO JE NEKO, MALO BELO MACE...
SA DOLASKOM NOCI, SVE POSTAJE TISE.

COVEK ILI ZVER, UPLASENO MACE..
OKRENUTI SEBI, NAGONU I STRASTI ,
PAPUCICA GASA , PRITISNUTA JACE
I UCINJEN ZLOCIN, BEZ KAZNE I SLASTI.

VIDELO SE NEBO S' TOCKOVIMA KOLA,
OCI PUNE STRAHA, ZBUNJENE POMALO.
I CUO SE PISAK PUN KRVI I BOLA,
SRCE JE MALO BUBNJALO...PA STALO.

I DOK MUTNA VODA KOTRLJA BELUTAK,
HLADAN VETAR MAZI MALO MRTVO MACE.
I SVAKO KO PRODJE, STANE ZA TRENUTAK,
ODMAHUJE RUKOM I NECE DA PLACE.




Mesto Pecata
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   8/7/2010, 1:14 pm

CEZNJA

Jure kroz ponor zudno

Moje oci,

Dok vrijeme

Beznadno place.

A krosnje su opet

Zelene i bujne.

Svaka staza

Zaboravljena

Sad me pece

Cezne da se vrati.

Put

Kojim sam otisla

Zatravljen je

Neprimjetan...

Pa se bojim da cu

Kad se budem vracala

Ponovno zalutati.

A vrijeme ce ponovno plakati

U nabujalim krosnjama,

I bojim se da cu

Opet istom putniku

Isto pitanje uputiti:



Zasto se sve tako

Tesko vraca

A tako lako gubi?





Marijana Sabljic.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   8/7/2010, 10:29 pm

Ti si moja ljubavna pesma
moja prva misao
kad me jutro probudi
ti si potreba i smisao.

Ti si tim za koji oduvek
iz sve snage navijam
mnoge zene lude za tobom
a ti meni pripadas.

Da te volim, malo je reci
ti si moj par pod zvezdama
i ja nista ne bih znala o sreci
da te jos nisam pronasla.

Da te volim, malo je reci
ti si moj par pod zvezdama
i ja nista ne bih znala o sreci
da te jos.. da te jos nisam pronasla.

Ti si moja zivotna ljubav
neko ko me zagreva
kad je hladno i svuda je tama
ti si svetlost jedina.

I mada znam da ponekad sumnjas
iz nekih starih razloga
ti si poslednji na ovom svetu
koga bih ikad izdala.

http://onewildangel.blogger.ba/

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   10/7/2010, 10:09 pm

Poznata ulica mi korake broji.
Hodam lagano, a kao da me nema,
Kisa se prosipa, asfalt tugom boji
Dok oluja nemira u meni se sprema.

Sve je isto drvoredi , kuce.
Ista lica sto prolaze kraj mene,
Srce kao ludo u grudima tuce
Uzdah u grudima ko lavina krene.

Godine otisle u neka vremena
Koja nikad vise vratiti se nece
Zabluda da sam cvrsta ko stena.
Jer secanje u meni ponovo krece.

Prolece nase ovo sad nije
Druge ljubavi cvetaju u njemu
U meni se tajna i dalje krije
Zaboravljena negde u vremenu.

Sa procvalih krosnji miris opija
Okupan kisom prolecnoga jutra
Ovaj trenutak je samo kopija
Jer juce nije nikad kao sutra.

Ponekad seta ozivi u dusi
Na neko vreme za kojim se zali
U trenu kao da svet nam se rusi
A onda krenemo, tu gde smo stali.

Zivot je bitka bez zavrsetka rata
I u njemu pobednik ne postoji
I kad otkuca vreme sa njegovog sata
Shvatis da neko drugi za nas ga kroji.

Zato ne krivim ni mene , ni tebe,
Sto nas jedino jos secanje spaja.
Sacuvacu ovo jutro za sebe
U ovom trenu bez pocetka i kraja.

nep. autor

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   10/7/2010, 10:09 pm

Zaljubljene misli!





Još uvijek sam tu,

još uvijek sam tvoja..

Moje misli su upućene tebi

Svilene i zaljubljene…



Ne trebam ja pjesmu

da ti kažem da te volim

Ne trebam ja riječi

da svjedoče o mojoj ljubavi.

Ja trebam tvoje usne-

njima ću udahnuti ljubav

Trebam tvoja ramena-

njih ću ogrliti ljubavlju.



Trebam tvoje ruke

nježne i moćne,

da ružne snove otjeraju,

da obrišu suze

i daruju sreću.







Marina Urgin!

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   10/7/2010, 10:15 pm

TVOJE SUZE



Ne placi,

ljubavi moja,

pred onima koji te vole,

jer vise od svega na svijetu,

tvoje me suze bole.

Tvoje me vrele suze

od svega peku vise,

pusti da umjesto tebe

placu jesenje kise.

I ne gledaj me sreco,

tim dubokim crnim ocima,

ne daj da zaplacem i ja,

u dugim, besanim,nocima.

Molim te, ne placi ljubavi,

tvoje me suze bole,

jer one su najveca patnja

onima koji te vole.





Marijana Drinovac

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   11/7/2010, 3:11 pm

NA STAROME ZIDU KRAJ ŠKOLE

Na starome zidu kraj škole
VOLIM TE još uvijek piše
Sigurno polako nagriza ga vrijeme... Visa mer
Neumorno ispiru ga kiše

Tu su nekad poljupci se krali
Predivna to bješe slika
Danas hladne gledaju ga oči
Nezainteresiranih prolaznika

VOLIM TE blijedo još uvijek stoji
Kroz godine tuge mržnje i plača
Još uvijek se nada da netko će doći

Da pisaljku uzme
I da ga pojača

Damir Maras
Iz zbirke
''Kad zaboli ljubav''

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   12/7/2010, 7:04 pm

Posudi mi pogled Strance da kroz oci tvoje vidim
sta si trazio u valu najdraze rijeke nabujale u proljetno jutro.
Vidim kako se divis granama dok se ogrcu rosom,
kamenom cvijetu,sto mu boja bljesti.
A ti se sa visine cudisumornoj srni
sto trazi svoje lane.
Obori pogled dotakni zelenu nit
sto se protegla iz oka moga.
Potrazi kroz bistrinu zubora svjezeg
ceznju zatrpanu pijeskom u koritu snova.
Prospi pogledom svojim zelenilo kroz moje oko,
posalji mi zubor kroz srce da osjetim
kako se obale kupaju.
Necu da sjene rosom ogrnutih grana
potonu u najdublji vir.
Vidis li strance,
ono sto trazim kroz pogled tvoj,
i ne cudi se vise usplahiranoj srni
ako se prikazala oku tvom.neka rijeka otice.
Posudi mi pogled strance,da ocima tvojim gledam,
kameni cvijet, njegov bljesak,
Pogledaj sa visineu tanahnu nit,
sto zeleni iz oka mog,utoni pogledom u najdublji vir,
rijeke,koja je tebi stvarnost
a meni zelja.Pogledaj mojim ocima strance.....

Fadila Sabic

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   12/7/2010, 7:48 pm

Misli su mi daleko i tako se nocas kidaju lako.
ne boli me to sto su mi suza pune oci
ne boli me to sto znam da ce me boljeti
ne boli me to sto ostavljam ove noci,
boli me to sto znam da cemo se voljeti.
u rukama drzim pramen svoje kose,
kose koju si ti jos do jucer dirao.
sjecanje i tvoji pogledi daleko me nose
ovo nitko od nas dvoje,bas nitko nije birao..
osjetim da dok me gledas,osjetim kako si postavljas pitanje.
mislim li sad mozda na tebe?
ni ne slutis kako mene boli,kad mi mislima prodjes..
boli me jer nisam htjela da odjednom samo tako dodjes..
samo tako srusis sve ono sto sam gradila
da srusis moje snove koje sam u tebi posadila..
da moje ruke odjednom zoves svojima
da se pojavljujes u jutrima mojima,
a bila sam sigurna da je sve ovo stvoreno za nas..
tako sam dugo vjerovala u to..a posumnjala za cas..
M&M

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Bajka

avatar

Ženski
Broj poruka : 813
Location : u srcu
Humor : smejem se
Datum upisa : 26.06.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   13/7/2010, 8:23 pm

I POSLE SVEGA
I posle svega
stajacu tu, na steni,
uspravna
bela ce pena dopirati do mojih nogu
stajacu tu hiljadu godina
nasmejana
u cistom zlatu nakon olujnih noci
ponovo iskrsla iz pepela
usprkos bogovima i njima za ljubav
ne cekajuci nista, osim mozda tebe,
a ni tebe ne cekajuci.
Stajacu tu
Vecna
Nasmejana
Bozja
Da, s iskonom stopljena
kad nestanu vreme i prostor
patnja i bol
kad nestanu cak i secanja.
Reci mi, duso, po cemu cu te poznati
u buducoj vecnosti?
Po ocima možda.
Oh, nadam se da cu te poznati,
jedini na svetu,
barem na trenutak
pre nego sto sasvim potonem
ili se sasvim uzdignem.
Svejedno,
i more i nebo su plavi.
Rasprsena u milijarde kapljica
udarajuci u stene
sumecu, mozda, tvoje ime
osim ako mi bogovi i to ne uskrate
i daruju tamu zaborava.
Hoce li i u vecnosti biti, duso,
od svih imena
tvoje jedino ime?
Ne secati se niceg,
a u svemu biti
milost ili kazna,sta je?
J. Munic
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   14/7/2010, 1:55 pm

“Pravo na zaborav”

Sjećanje moje ime ti ispisuje…

Izgubila sam pravo na zaborav.

Prodala sam ga uličnom sviraču,

Svirao je našu pjesmu.

Poklonila sam ga slučajnom prolazniku,

Imao je istu boju košulje kao ti.

Prodala sam ga za sitne laži kojima sam te lagala,

Nisi ti taj!Ne volim te,dok sam ti govorila.

Poklonila sam ga pjesmama,

Dala sam im boju,smisao i rime.


http://www.poezijaonline.info/pravo-na-zaborav/?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+PoezijaOnline+%28Poezija+Online%29&utm_content=FaceBook

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   18/7/2010, 7:17 am

vece

Ceznem da me dodirom poneses do
ivice neba, gdje sve prestaje....
Ceznem da osluskujemo vjetrove u liscu...
Budi ONA u mom bicu,
koracaj tiho da ne probudis oluje
uspavane dugom sutnjom....
Poravnaj poleglu travu, uzdrhtalu na prve stope....
Otvori mi oci poljupcem i ucini da se ne plasim,
ne drhtim od nepoznate munje
koja ce mi probiti srce....
Osluskuj moje disanje kao govor brezovih suma i
sapni mi da si staza na koju slobodno mogu da zalutam....
Otmi mi misli o prolaznosti, o gubljenju i ocaju.....
Zgrabi me za ruku i povedi
daleko....
da u zagrljaju tvojih talasa osjetim svu tezinu
neba pod zvjezdama.....


http://www.dernek.ba/blog/2285840/Eminin_Adnan/-

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   18/7/2010, 11:18 am



Znam te


Ponekad osetim da tu si,blizu,
da čekaš na mene,
da već bili smo zajedno,negde u tvom ili mom snu.
Možda smo bezbroj puta prošli jedno pored drugog,
osetili neki nemir,ali nismo znali šta je to,
nismo se prepoznali.

Ponekad zamišljeno stojim na prozoru,
gledam u noć,u zvezde,čekam te...
Nekako znam da i ti radiš isto.
Ležem sa nadom da ću te sutra sresti i prepoznati...
Samo ti fališ...

Zatvaram oči i nejasna slika tvog lika se javlja,
slika onoga što želim da mi budeš,
slika nas dvoje dok se stapamo u jedno,
samo ležeći zagrljeni...
Slika tvog osmeha kad te pogledam,
sjaj očiju posle poljupca,
stisak koji sve govori,bez reci...

Onda opet dobijem snagu da te čekam
i počnem da te tražim u svakom novom,
ali niko ti nije ni sličan,
samo se okrenem i odem kad shvatim da to nisi ti.
I ti to radiš,znam...

Pokušavaš da nađeš moje oči u drugima,
da osetiš moj miris,moje usne,
da čuješ moj smeh,
ali odustaješ jer to nisam ja,
a samo mene čekaš...

Ne bojiš se da ćeš ostati sam jer znaš da ću jednom da se pojavim,
da će jedan pogled biti dovoljan da shvatiš da sam to ja.
Videćeš da je vredelo što si čekao,
uzvratiću ti pogledom i smeškom,
osetiću da te znam i znaću da si to ti.

Ponekad se budim i okrećem na drugu stranu kreveta,
misleći da ću te videti tamo,
da će tvoje usne dočekati moje i ruke me obgrliti...
Ustvari me dočeka samo novi dan
i zagrli nova nada da ćeš se baš danas pojaviti...


http://www.sanjalica.com/forum/viewtopic.php?f=72&t=688&start=330

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   21/7/2010, 11:00 pm

Ja bih trebao biti dan u koji ulaziš
Postelja na kojoj se odmaraš
Čaša iz koje piješ
More gdje se kupaš
Česma iz koje točiš
I stopa do stope nanizana na tvome hodu.

Ja bih trebao biti dolina u koju gledaš
Cvijet kojem se diviš
Malena knjiga koju otvaraš
I vatreno poglavlje koje čitaš
Povijest vijekova kojom se napajaju tvoje misli
I maleno ogledalo koga razbijaš
Jer ti nije sreću donijelo.

Ja bih trebala biti šljunak tvojih obala
Kojima svijet prskaš ljutinom i nezadovoljstvom
Vjetrovi kojima duvaš u času uzavrele žurbe
Galama kojom se odmahuješ i bijeg kojim me ostavljaš
Ja bih trebao biti tvoje pero da me stalno pišeš
Tvoja cipela izvrnuta negdje pod plaštem
Tvoja čarapa lijepo obučena sa dugim cvijetnim milovanjem crte
Tvoja ispušena cigareta.

Ja bih trebao biti tvoja torba u kojoj nosiš sve blago svoje učenosti
Tvoj mali oltar gdje moliš zvijezdu da ti ohrabri mozak
Tvoja daleka gruda prema kojoj se upućuješ nepoznata.

Ja bih trebao biti tvoje proljeće u koje si zaljubljena
I na koje izljevaš pogled strastvenog čuvara
Tvoja jesen sa zlatnim kupolama jabuka
I rukama koje nose kruške posvećene.

Ja bih trebao biti tvoja zima
I snijeg i pahuljice leda
I sve što se mrzne na tebi.

Ja bih trebao biti tvoj ponor tvoj uspon
Tvoje vrijeme i tvoj sat na krvi.

Ja to želim biti...


http://forum.banjaluka.com/viewtopic.php?f=8&t=1192&sid=feec8eb00d1ef223b08ac7528296c32d

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Poezija   

Nazad na vrh Ići dole
 
Poezija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
 Similar topics
-
» Nerimovana poezija
» Proza vs poezija
» HAIKU POEZIJA
» Kineska poezija
» Poezija i Kritika

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Dela nepoznatih autora, pisana, slikana ili već... :: Dela nepoznatih autora-
Skoči na: