LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Poezija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Zaky

avatar

Ženski
Broj poruka : 41
Godina : 51
Datum upisa : 17.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   22/11/2010, 12:09 pm

Ponoć me dodiruje prstima zaborava.
Još čekam tvoj poljubac pre sna. Navika.
Tišina nagriza prostor i lažem se, iznova, sve sam bolja u tome.
Večeras neće padati kiša. Neću te trebati. Neću te čekati. Neću te voleti.

Sasvim je svejedno što te neću ljubiti i buditi u svitanja.
To nikad i nismo bili MI.
Na našim jastucima uvek su se budili pogrešni ljudi.
Moje haljine su skidali tvojim prstima, ljubili su me tvojim usnama.
Druge su te tešile, čekale, lagale ...
Ja sam samo bila tu, u prolazu. Imali smo sve a opet ništa.

Mrtvi pesnici, olujne noći, strasti i požude,
bez dodira, bez mirisa, bez nas ...
Lagaću te da ću zaboraviti. Lagaću da me kiša neće sećati.
Lagaću da mi nikad nije ni bilo važno ...
voliš li ... Bilo je lepo.

Hvala ti za osmehe iako nikad nisi znao koliko si mi radosti darovao.
Nisi znao ni za sve tuge koje ti nikad nisam uzela za zlo.
Nije bilo gorčine i kajanja. Laži i obmana. Bili smo drugačiji ...
...uvek svoji i ničiji....

Autor: M.V.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   22/11/2010, 3:14 pm

MOJE LICE U TVOJIM RUKAMA


Kad me gledaš,
kad uza me, bez pokreta, sjedeći, blago se nagibaš;
kada pružaš svoje dvije ruke, tako umilna, jer želiš,
jer bi eto htjela dotaći, da, moje lice.

Tvoje dvije ruke, kao iz sna, koje me kao neka sjena dosežu.
Gledam ti lice. Dah nježnosti izbio je iz tebe
poput svjetlosti u crtama tvog lica.
Kako lijepa izgledaš! Izgledaš više djetinjasta.
I gledaš me.
I smiješiš mi se.

Što li tražiš kada me, pružajući ruke, nijema, dotičeš?
Osjećam žar sjene, dima što živahan stiže.
Kakva ljepota, dušo moja! Nastamba, u zanosu, mirna počiva.
Ti šutiš a ja osjećam svoje lice, zbunjeno, blago, među tvojim prstima.

Nešto moliš. Pretvaraš se u djevojčicu koja moli.
Nešto tražiš. Prelama se neki glas koji ne postoji i koji nešto ište.
Zakašnjela ljubav. Ljubav u prstima koja kuca bez buke i bez glasa.

A ja te gledam u oči, gledam i čujem te.
Čujem dušu posve tihu, djetinjastu, koja pjeva slušana.
Ljubav kao cjelov.
Ljubav u prstima koju slušam zatvoren u tvoje ruke.

Aleixandre, Vicente (1898-1984)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   5/12/2010, 12:58 pm

Vi bjele zore rane.


Pustite me da spavam,
u narjučju moje ljubavi
...kad bi znali koliko sam srećna,
nikada me nebi budili.

Ne budite mene,
iz carstva moji snova
jel u snu me zove "voljenom"
ljubav moja.

Pustite me da uživam,
vi bjele zore rane,
da uživam u snu
kraj ljubavi moje prave.

Kad bi znali
koliko sam u snu srećna,
nebi me jutrom,zore budile,
i vi biste srećne samnom bile.

autor
Milanka-Lella

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   12/12/2010, 12:38 pm

Dvije istine
U noći polomljenih ogledala
tražim lik iz svog sjećanja
čežnjiv i dalek krik vjetrova
još putuje mojim venama ...
Lažu me jutra da bila sam njegova
nevješta ljubavnica u oluji dodira
okovana strahom i snom.
Padaju maske u hladna svitanja
još uspijem slagati da sam ti potrebna
da sam još tu iz nekih razloga
topla kiša u ljetnjim noćima
laž i prkos u mojim očima
tišina kojom te dozivam ...
Probudi se i nađi me!
Ljubav mi je ime!
U njega si se nekad zaklinjao
a figu u srcu nosio
varao sebe da dobro je dok vole
da dvije istine manje bole
dok još možeš srce dijeliti
u oči gledati a lagati ...
Ponesi svoje pobjede, vratiću ti moje poraze
nisu me suze izdale i tebi u naručje poslale
još stojim i prkosim noćima
svoje usne darujem drugima
još vezujem strasti u okove
lažem da dvije su istine
jedna moja i jedna tvoja
koja od njih će me jutrom buditi?

http://www.mojnet.com/korisnik/japanez/blog/6

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Bajka

avatar

Ženski
Broj poruka : 813
Location : u srcu
Humor : smejem se
Datum upisa : 26.06.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   28/12/2010, 1:16 pm

Ko je ona?
O njoj svi pričaju,
Ona je glavni trač...
Zbog nje se smeJemo,
Zbog nje plačemo.
Misli da je najbolja
I najpopularnija...
A uistinu i jest!
Omiljena je u društvu,
Ali svi ju ponekad mrze.
Ona je jedina,
I neponovljiva.
Njene kopije nema...
Ona je...
***Ljubav***
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   31/12/2010, 7:46 pm




Kada nadjem ljubav hocu njome
da se opijam, bez daha da ostajem
i da se njoj predajem.
Zelim taj ljubavni zagrljaj, nezan,
topao i zivota vredan. Ja hocu i zelim...
Necu da budem tek sanjani prostor
nekoga,
necu da gubim vremena,zelim da cujem
tihi zov glasa
tvoga,da se podignem sa tla
koji se zove tama. Necu da budem tek san sna
koji se gubi, hocu da osetim tvoje poljupce u prostoru
svetlosti, i da to nikada ne izgubim.
Ne mogu vise da lezim poput mrtvih
na mekoj dolami secanja, hocu da se budim
na ljubavnoj postelji vetra i peska koji se nalazi
u nasim culima.

Izvor net








____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   24/1/2011, 12:48 pm

Ljubav je korak od mrznje...govorili su
A ja uvijek odgovarala cinizmom
Samouvjerene osobe,tako sigurne u sebe
Tako sigurne da zna gdje ljubav lijeze
I ustaje.
Gdje je njezin zacetak.../kraj nisam priznavala/
Ako je ljubav - ona kraja nema!
Naivno.
Jednostavno.
Nepobitno.
Danas u Tvom glasu ostrica maca
Hladno...neumoljivo..
Prokletom preciznoscu pogodka...
hladni srsi...bol probija moju
Nutrinu...kaplje gorcinom
Otrova.Kriste!Tako je boljelo...?
Moze li se prezivjeti,moze li se uzdici
Iznad bola.
Iznad sebe.
Iznad ljudske sebicnosti..?
Boli.Boli...kako sakupiti krhotine
Razbijenih nada;nedosanjanih snova..
Veselim se kisi.
Vjetrove molim da zasume
Granama.
Da zazvone crkvama.
Danas ljubav ispracam....ranama.
Godinama.
Decenijama...
Placam.

N.N

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   29/1/2011, 10:24 am

Ivo Kordic

Sanak snivam /I.K./

Sanak snivam da nezaboravim
...zelene oči i tvoj pogled nježni,
prekrasno tijelo u baršunastoj svili,
kosu plavu na jastuku raspletenu.

Sanak snivam da nezaboravim
cijelove vrele i dodire ruka tvojih,
dovode me do ludila i extaza,
jedne vrele noći, kad vani ćuk se glasa.

Sanak snivam da nezaboravim
ludu ljubav emocija i strasti,
učini sve da iz sna se neprobudim,
O Amore!-O Amore!-Ti Bože ljubavi

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   4/2/2011, 8:20 pm

NENADE

1.

Jednom, po pesmi,
maceha.
A njih dvojica iz istog korita se sliše-
te udav lomi stabljike bašte.
Ako prvencu tok ne skrenem
rekom savesti,
po pravu stecenom,
progutacu jezik ,smežurani,
da zanemim.

Iz grumena zemlje suve
izvire krivice izvor...
Pustih te da budeš srecan,
pukotinu dobih za jedini izbor.

Kanjon raskalašni,
mene polugluvu
brat ti smehom ori...
Al' ga s pola sluha racva
rep u ustima podmetnut.
Glasnija je cika udava
jer svariti se ne može
Kiselina bez otrova
je surovost pomilovnja.
Postaješ decko.
Nisam kraj tebe.

I kao da sudnji dolazi mi dan
za oproštaj te molim!
Svaku grdnju
izbriši iz vijuga,
svaki crveni prst
sa tela..
Baci ih nazad kucki
da se glodje, iznova,
oglodana.
...Sebi ne mogu
da oprostim!

2.

''Mama,kad dolaziš?''-
pet godina huci
iscekivanjem
neizrecenog...
"Mama,ja bih da se vratim!"
Tada pakujem sve.
Gubim se u koferima
materijalne propasti...
Lakši su nego
pod tepihom
deponija.
Odlažem...
Znam, ne dolazim...

3.

Lelek pada tupo
ko leptir bez krila
na oštricu nerazumevanja.
Rodjeni te
izdvaja kao trinaesto prase.
Njegovi su ih imali isto toliko.
Miljenik vec deceniju
paucinom sanduk puni.

Urlam za pravdom,

a ti ne proklinji.
I njima oprosti.
Veruj kada kažu da te vole.

Valjda je moguce voleti
a da se to ne pokaže.

Hordi skini amove.
Osvetlaj im tesnace,
plemenit.
Budi dobar i znaj:
na ramenu ti uvek
pola mene strepi.

Okreni se...
Ako vidiš drugacije
primio se deo-
moj dar-Tebi.

Pesmi ovoj,
tek kad sklopim oci
doci ce kraj.
http://www.freewebs.com/rainbow-32/mojepesme2.htm

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   5/2/2011, 10:54 pm

RASTEŠ...

Nemoguće je proći kroz život ...
a da ti ne propadne neki posao,
da ne budeš razočaran prijateljstvom,
da nikad ne budeš bolestan ,
da ne osetiš bol ljubavi,
da ti niko u familiji ne umre,
i da nikad ne pogrešiš.

To je cena života.
Ipak, nije važno ono šta se dogadja,
već kako se reaguje.
Ako se prepustiš sakupljanju večno
krvavih rana ,
živećeš kao ranjena ptica nesposobna
ponovo poleteti.

Rasteš...
Rasteš kad ne postoji praznina u nadi,
ni oslabljenost volje,
ni gubitak vere.
Rasteš kad prihvatiš stvarnost i
samouvereno je živiš.

Kad prihvatiš svoju sudbinu,
ali imaš volju da učiniš sve kako bi je
promenio.
Rasteš integrirajući ono što je iza tebe,
stvarajući ono što je ispred tebe i
vizionirati ono što
može biti tvoja budućnost.

Rasteš prebrodjujući, poštujući samog sebe i dajući plodove.
Rasteš otvarajući put ostavljanjem tragova za sobom ,
i kad si sposoban integrirati i učiti iz svojih iskustava...
Rasteš sejući korene!

Rasteš postavljajući sebi ciljeve,
ne obraćajući pažnju na negativne komentare i predrasude.
Kad svojim ponašanjem daješ PRIMER
ne pridajući važnost ismejavanjima i prezirima.
Kad ispunjavaš svoju vokaciju.

Rasteš
osnaživanjem karaktera,
uzvišenog obrazovanjem.
Rasteš iskazujući svoje osećaje...
Rasteš kad
si spreman suočiti se sa ogolelim
granama zime,
berući ruže bez obzira na trnje i
označujući put unatoč prašini koja se diže.
Rasteš kad
si sposoban očvrsnuti na
ostacima iluzija,
i namirisati se otpacima cveća...
I osetiti žareći plamen na ruinama ljubavi.

Rasteš pomažući bližnjima,
upoznajući samog sebe i
dajući životu više nego što primaš.
Rasteš usadjujući korene kako ne bi mogao izmaknuti i pobeći...
Braneći se kao orao da ne Prestaneš leteti...
Usidrivši se kao sidro i sjajeći kao zvezda.
Dakle...Rasteš...

N.N




____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   8/2/2011, 1:42 pm

Pre nekoliko minuta, zakoračio sam na trem
kuće. Odatle sam mogao da vidim i čujem vodu
i sve što mi se dešavalo tokom svih ovih godina.
Bilo je vruće i mirno. Plima se povukla.
Ptice nisu pevale. Dok sam se naginjao na ogradu
paučina mi je dodirnula čelo.
Zapetljala mi se u kosu. Niko me ne može kriviti da sam se okrenuo
i ušao unutra. Nije bilo vetra. More
beše smrtno mirno. Okačio sam paučinu po abažuru lampe.
Tu sam je gledao kako povremeno podrhtava kada je moj
dah dodirne. Fino tkanje. Zamršeno.
Uskoro, pre nego što bilo ko shvati,
neće me biti ovde.

Raymond Carver - Paučina

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   8/2/2011, 2:02 pm

Za tebe pišem

Nisi izаšаo prošlog petkа nigde,
posmаtrаo si sаmo аutomobile kаko jure ispred tvog prozorа
i pljeskаju zаostаle bаre.

Video si kаko neko veselo društvo ulаzi kod tvogа komšije,
pа si potom, kroz zidove, čuo prvo žensko smejаnje а ondа i uzdаhe
i mislio o tome kаko si i ti jednom, pre godinu ili dve,
iz mnogo mаnje rаzdаljine osluškivаo i mirisаo ženski dаh
i kаko se to telo trzаlo, tаmo, od one poznаte tаčke, negde nа prevoju
leđа i rаmenа.

Nije to bio onаj trenutаk kаdа si se osetio usаmljenim;
nаprotiv, to je bio sаmo još jedаn običаn dаn,
dаnаs si već bio sа kolegom sа poslа nа kаfi
i to je sаsvim dovoljno zа ono što se zove
socijаlni život i neophodаn broj izgovorenih reči dnevno.

Onаnisаo si, nаjjeftinije je i koštа nаjmаnje bolа i strаhа i zаgledаnjа u
sebe, а potom puštаš nežnu pesmu, Beautiful Maria of My Soul ili
Something Gotten Hold of My Heart
i zаgledаvаš se u ljiljаne nа svome stolu.
Miris kаfe ili prljаvih čаrаpа te vrаti u detinjstvo i nа trenutаk se
osetiš bezbrižno, setiš se dok ti se čokolаdа pomešаnа sа znojem
slivаlа niz grlo u poluvremenu međuodeljenskog derbijа.
U društvu uglаvnom ćutiš, pogotovo аko je nepoznаtije; plаšiš se
jаvnih nаstupа, nаglih situаcijа, nepredviđenih okolnosti
а tаko žudiš zа njimа.

Nešto se stvrdlo u mojoj duši, pevа Džin Pitni.

Zа tebe pišem.
Uzmi ovo svrdlo.

Vitomir Jovanović

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
aquarius

avatar

Muški
Broj poruka : 123
Location : Beograd
Datum upisa : 22.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   10/2/2011, 2:54 pm

Naucicu te da uzivas u meni

Kao u dodiru hladnih plocica

Posle vrelog tusa...

Nauci me da uzivam u tebi

Kao u dodiru toplog frotira

Posle ledenog tusa...

Veceras si mi potreba

Nesnosna i bolna

Jedna od onih koja raspada...

Umorna sam...

Dodji, odmori me,

Okupaj me,

Sapunjaj mi ledja

Operi kosu

Uvi me u mekani frotir

I polozi na krevet....

Umori me.

Ukalupljen si u meni.

Sada samo lezi kraj mene

I cuti

Samo budi tu

Neka prolaze minuti

Neka me ubede da ljubav je

Kada mozemo da cutimo sa nekim...

Meni je to uspelo sa tobom.

Odavno si mi ukrao sve nezne reci sveta

Sve izjave ljubavi

I opise strasti...

Jos jedino ovako gola

Prekrivena samo kapljicama vode,

Mogu da dozvolim sebi taj luksuz

Da jednostavno osetim potrebu

Da budes ovde kraj mene

I uspavas me svojim prisustvom...

Laku noc...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   13/2/2011, 3:44 pm

POSALJI IH MENI...POSALJI IH MENI

Nemoj mi govoriti da se sve reci trose
kao neke stare cipele i da se moraju menjati
ili krpiti. Jer izgubile bi deo svoje preostale carolije.
Posalji ih, pomalo stidljive, pomalo nevaljale
mnogo vise impulsivne a uvek romanticne.
Te reci neka lutaju, neka me nadju. Neka me obasjaju,
neka me uplase, neka me umore, neka me ozdrave
neka mi zrace, neka me rane, neka su melem,
neka su nada, neka i kraj predvide.
Samo neka svaka poruku ima.

Pa možeš reci, da se poneke zauzdati moraju
ali, ja bih vise volela da se to ne desi.
Ni snove ne treba zauzdati kamoli reci
jer nikad nije prljava igra istine,
a svak reč ima svoju istinu.
Jer, istina je u Njegosevim rečima:„ Nije riječ
svilena marama, da je vezes sebi oko vrata,
no je riječ 'tica lutalica”
Zato ih ne stedi, salji ih meni, jednu po jednu
stotinu, hiljadu, koliko osecas i koliko znaš.
Zalutaj meni u svakoj svojoj reci, zalutaj,
ja ću te pronaći i neću izgubiti.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   13/2/2011, 4:18 pm

Ti si me gledala svojim ocima cak do opustelih horizonata
Svojim ocima ispranim uspomenama
Gledala si me svojim ocima cistog zaborava
Gledala si me preko ramena secanja
Preko bludecih refrena
Preko uvelih ruza
Preko ismevane srece
Preko zaboravljenih dana
Gledala si me svojim ocima plavog zaborava
Ti se ne secas vise nicega sto je bilo
O mnogo voljena
Ni ljudi ni pejzaza
Sve je nestalo u tebi kao u rukavici dima
Ti stojis postojano
I prvi put prelazis preko neba
Svojim ocima od lave i tromosti
Svet je pred tobom kao sto si ga zamisljala pod svojim ocnim kapcima
I kao da je pocinjao sa tobom pred tobom
Vecno mlad od tvog spokojnog pogleda
A ja sam ljubomoran na njega zbog zbog njegove lepote
Sa mojim sirotim pozutelim fotosima od kojih ti okreces glavu
Da bi videla nova prostranstva
Obecao sam ti i necu vise govoriti o proslosti
Sve odlazi danas za tvojim stopama
Jedino sto mi ostaje od zivota to je neki nabor tvoje haljine
A nista jos nije ni bilo
Tek sad te nalazim
O ljubavi moja ja verujem samo u tebe

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Bajka

avatar

Ženski
Broj poruka : 813
Location : u srcu
Humor : smejem se
Datum upisa : 26.06.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   13/2/2011, 11:32 pm

Prizivam kisu...
Da, bas onakvu..
Da probudi
usnule andjele...
Da spere
sva ruzna secanja
Da isceli bol...
Da suze u nezne kapi
Pretvori...
I da od pakla
Raj napravi
A kad sve dodje na svoje
muzika ce ispevati
tajnu
plavog dana....

Nazad na vrh Ići dole
Bajka

avatar

Ženski
Broj poruka : 813
Location : u srcu
Humor : smejem se
Datum upisa : 26.06.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   14/2/2011, 11:21 pm

Trebam te
kao poverenje,snagu
verovanje,nadanje,
kao osmeh,neznost,
trebam te kao ljubav

Sanjam te
kao zvezdu..kao reku
noc i dan
kao vreme i
moj zagrljaj

Zelim te
na mestu koje postoji
i na kome nikada
nismo bili..

Ne, nije dzoint
ni hrabrost, ni vino
samo ceznja beskrajna
u jednacini nasih zivota...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   21/2/2011, 10:16 pm


ZAVIČAJNA








Sipi tiho, pred kućnim pragom
Bijeli oblak prvoga snijega
Ko nekad srećno u djetinjstvu
Pela sam se do vrha brijega.

A tamo gore, gdje mraz hvata
Promrzle ruke, dječije, crvene
Od vjetra uplakana, bijah srećna
Krv bi mi tada raspjevala vene.

I mada mi ruke toplinu traže
Znala sam satima praviti snješka
A snjeg se prvi ko sreća topi
I svaka kap ko tuga je teška.

Sunce je znalo boljeti me tada
Mrzila sam ga ko proljeća rana
A sada u suzama oblaka snježnog
Srećna se sjećam prošlih dana.

I mada plačem, i suzama, i svime
Što liju suze nakon vina
Pregršt je pahulja bijelih i crnih
U životu mome istina jedina.

Kao nekad srećno, pred kućicom mojom
Snješka ću promrzlim dlanom utabati
I umjesto sunca, ja biću sunce
Suzom mu da ostane neću dati.

Jer snješka bijelog kao u djetinjstvu
Više ne znaju praviti moje ruke
Pred tuđom kućom u tuđoj bašti
Veju snjegovi crni, crni ko muke.

I sada iz tople sobe gledam
Ko u djetinjstvu snježno mi djelo
I plaćem isto, zašto se topi
Srce mi je na prozor sjelo.

Rado bih skočila, van, na prag
I srećno kao nekad, pod nebo stala
Al umjesto kliktaja zbog snjega u kosi
Bojim se dušu bi nebu dala.

I samo sipi, pred kućnim pragom
Pahulje plešu u zanosu snježnom
A svaki moj uzdah i svaka suza
Dira mi dušu uspomenom nježnom.

Ja ne plačem za svojim djetinjstvom
Nije mi ni žao topljenja snjega
Već srce mi se na tuđem prozoru mrvi
Gdje kućica moja i vrh moga brijega?

1992

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   22/2/2011, 8:10 pm


Enlarge this imageReduce this image Click to see fullsize

Iz kamenja se izlegnu planine
šapnuo si mi prije tri dana
i zaista u povjerenju
Misliš? smijala sam se
Kamenje planina snese pa odlaže
u podnožju kao svoja jaja
Pojavljuješ se niotkuda
Mirišeš po narančama
koje ne nosiš

Lana Derkac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   22/2/2011, 8:10 pm

Enlarge this imageReduce this image Click to see fullsize

Ne osobina. Oblik sam.
Ne vladam moćima.
Koji deo mene? Koji deo sveta?
Prah sam,
pred prehom oca Svetlosti.
Moj vid na planinama.
Svetlost na mom dnu.
Ne razumem je.
San ispod mog dna: hridi, školjke,
alge, podvodne i vodene senke.
Neko je oklevetao vetrove.
Ko je zaboravio Sandra, Maestra
10.000 vetrova?
Neko je bio prvi. Okrenuo je leđa.
Persona? Maska?
MASKA – PERSONA?
Da, matora maska veka!
Zmajevi napuštaju pećine.
Nadolazi led.
Ploča sam
na ledenom trgu
i telo sam svih svojih neopreznosti:
zaveštavam ga
nekom drugom umu
iznad ledenih vekova.
Ivana Milankova

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   22/2/2011, 8:11 pm

Enlarge this imageReduce this image Click to see fullsize

Kažem: vreme je jedini prostor za koji
se vredi boriti; gordi Big-Ben u grudima
hodočasnika. I kažem: vreme je u
nama prostor, rastuće ništavilo, ničija
zemlja, odgovor na pitanje bez reči…
Senka zna, vreme poravnava granice,
otključava mrakove; u utrobi Vrhovnog
Časovnika čuva nestale gradove:
Vavilon, Tir, Kartaginu… Eto, u ovom
trenutku Venecija se preobražava
u akvarijum. Njene drevne temelje
proždiru svevremene morune i Trg
Svetog Marka, izgrižen solju gordih
sekundi, postaje milenijumski paradoks.
Samo će još vreme, ubitačno, živeti na
tom praznom trgu: minuti će postati
faraoni tog kruga zveri koji poprima
karakter večnosti kao da više ništa
ne mora da se dogodi u tom svetu
jednosmernog proticanja. Kako to da
se život sveo na otmeno podnošenje
torture časova? Nije li čas što otkriva
da nebo menja boju samo glasnik noći
koja prethodi požaru nevidljivog
zbivanja? Zar podnositi jaram ove
barijere života podignute pred
barijerom divovskih kazaljki znači
samo još bolje razumeti kakva je
priprema za ropstvo ovog svevremenog
utamničenja? Pritešnjeni sporošću
njegovog proticanja, poput glave zveri
u klopci, dani su postali estetski
klonirani… kao da ništa nije moglo
da umakne toj indigo metamorfozi.
Svaku novu misao uništili su ti
samodovoljni gorštaci: buknulo je
neukrotivo poniženje Hominisa
priklještenog sopstvenom sudbinom.
Senka zna, vreme poravnava granice,
otključava mrakove; u utrobi Vrhovnog
Časovnika čuva nestale gradove.
Zoran Bognar

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   23/2/2011, 8:09 pm

Neznosti

Smisao reci meri se
vestinom precutkivanja
lepotom neizgovorenog

sustina kazivanja samo je tisina
onog najglasnijeg u nama
jedina prava vecnost
samo velicina prolaznosti

da li je vaznije kako TE reci
ili kako precutati

Uvek smo
samo ono sto nam nedostaje
ali
moze li ista
tako da se razlikuje od nas
kao mi sami

Nismo li samo neka granica
sustine i smisla
ono malo beskraja
izmedju nenadjenog i trazenog
neka najcudnija pogodba
UZROKA i POSLEDICE
u izazivanju postojanja
da li je neizvesnost - mogucnost izvesnog
da li je sreca - ne znati mnogo

Nista nije slucajno ili je slucajno sve
covek je ono sto cini
(dosada je najgluplji prigovor postojanju)
da li je jednostavnije biti izuzetak
ili pravilo

Umetnost vode nije u izvoru
vec u zedji
mudrost hleba nije u psenici
nego u gladi

(lepota razumevanja pociva u sumnji)

opravdanje prolaznosti je u stvaranju
u gradjenju necega sto je najvise TI

da li je sposobnost da osmislis
najlepsa umetnost postojanja

da li je vaznije - nadvladati daljine ili znacenja

Ono najvece sto se moze doziveti nije vecnost
vec trenutak

lepota beskonacnosti - mudrost je konacnog

Najvece zadovoljstvo nije u posedovanju vec davanju

da li je sramota biti nesrecan

Znam:
najepse JA nikada nece biti i jedino ja
najlepse OVDE nikada nece biti
i jedino ovde
i TAMO je ovde
sve
samo po sebi ponavljajuci se
ostaje neponovljeno

da li je postojanje - mudrost moguceg
da li je sreca - voleti mnogo.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   23/2/2011, 8:14 pm


Jednoga dana probudiću se i neću
više znati taj jezik, jezik
na kome sam se sunčao na Jadranu
i gorko psovao na Balkanu.
Jednoga dana probudiću se i neću
znati kuda da krenem, to su
samo trešnje procvale u mom stanu
jer umem i te kako da venem.
Zadržaću u sećanju samo obične
reči što mogu da se nose preko
vode: zadržaću ular i volove,
i plavu brazdu, kukuruz od soli,
što klija iz pene, svevoleći.
Preći ću čamcem preko vašeg mora,
ja koji sam zamešen od praha,
i pričest primiću samo da stignem
do one obale, gde ništa nije
moje: ni vino, ni Sumatra.
Nebojša Vasović

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   5/3/2011, 11:55 am

Nakon izvjesnog vremena uvidiš tanku crtu između

držanja za ruke i vezivanja za dušu.

I naučiš da voleti ne znači i oslanjati se,

i društvo ne znači neumitno i sigurnost.



I naučiš da poljupci nisu ugovori,

ni pokloni obećanja.



I započneš da prihvataš svoje poraze

uzdignute glave i otvorenih očiju,

sa mirnoćom odraslog čoveka,

a ne sa tugom deteta.



I naučiš da sve puteve moraš da sagradiš danas,

jer je sutrašnje tlo isuviše nesigurno za planiranje.



Nakon izvesnog vremena isto naučiš,

da sunce zna da peče ako mu se previše približiš.



I zato sadi svoj vlastiti vrt i uređuj svoju Dušu,

umesto da čekaš da ti neko drugi pokloni cveće.



I nauči da u Životu možeš sve podneti.

Da si stvarno snažan/na.

I DA UISTINU VREDIŠ.


Bojan Đurđević

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   5/3/2011, 9:18 pm


Ljubav!... Pre no što počne da živi odvažuje se na sve,
a stalno uništava ono čime se hrani... Izokrenuti sneg...
Ali sneg pod stopalom anđela apstrakcije
ne topi se... A pošto sudbina ne haje za ideale,
ona je vladavina i vlada... Ali ljubav je
trebalo da bude ono što će biti... No upravo preko nje
saznajemo da smo već osuđeni...
Čak i apsurd je apsurdan...
Nema za nas izbora...
Nekad neka maglovita rečenica
čiji je mračni smisao za nas neshvatljiv
kadra je da se razgori do takvog bleska
da nas zaslepljuje... Jer metafizička je
sama stvarnost... Ali zaljubljeni
ne vole da između zagonetke
i mogućnosti odgonetanja
oštroumnost krnji svoje oštrice... Doslovni,
oni se grle i ljube čak i ne sluteći
da čak i opasnost prelazi u naviku i ravnodušnost.
U protivnom slučaju morali bi umreti. Umreti možda
bez majstorstva strave, ali sasvim sigurno
u bosoj tišini koja nam se bliži
na cvetni poziv
i prosto nam govori: dosta!
Mi se tad jedva pogledamo -
i pre no što shvatimo je li reč o promeni ili preobražaju
moramo i toj promeni i preobražaju
da se poklonimo i pružimo ruku bez žurbe
da bi se mogli preobući u mrtvačko ruho...
Ali pravi ljubavnik ne sklapa primirje s portretom
i ne pristaje da ponese Asircima petla
od još nezačetih reči, od nedorečenog zgražanja,
od neiskazane radosti... Svaka predstava je
privlačna... Čak i predstava samoubistva...
Stoga neka traje noć
u kojoj će uporna harmonija
ponavljati svoj ritam toliko dugo
da jedino usud može ispretrgati ono njeno žensko namigivanje
miganjem demona uništenja!
Neka traje noć u kojoj se milosti može nadati
jedino umetnost, već odavno prokleta
radoznalošću pakla i ravnodušnošću ovog sveta!
Neka traje noć, makar i poslednji kamen što
preostaje graditelju svetionika - imao da ubije njegovog sina!
Neka traje noć, makar imao da se ugasi prvi svitac
za vreme gradnje podzemne železnice!
Neka traje noć u kojoj je metla komete
već odavno iščistila pad anđelica
iz vatikanskih vrtova u zadušničku šumu Vaterloa!
Srce je teret... Razum - samo težina... Čak i posmrtna nevinost
baca nas u iskušenje... Stoga nek traje noć!
Vladimir Holan

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   9/3/2011, 3:54 pm



Ne možeš da veruješ da ću da izađem iz stana
i da sam pošla da se ne okrenem?
Kafa na pola,
reč na pola,
osmeh do pola.
“Tek tako ću poći, čak i da ne trepnem?!”
Noga će mi do kraja sigurna ostati?

Pa kad sam ja izašla iz stana Stefana Pfeistlingera,
gde neću iz tvoga, mali amateru,
sa šupljom pričom i šupljim pogledom?
Pa, kad sam se ja spustila u noć, na kocku,
i kad sam znala da neću da trpim,
ja sam sebi odabrala granicu
jasno je povukla, markerom na belom
Pa, kad sam ja izašla iz stana gde je sve mirisalo
na moju dušu i moj san,
kad sam uspela da nađem svoju Tatjanu
i da je privijem kao čudnu ženu, oživljenu iz sna,
a ti nisi ni senka sna,
pa, ja mogu još sto puta u tvoju kuću da uđem,
samo da ti pokažem da mogu da izađem,
i da ću te još sto puta videti sa otvorenim ustima,
jer kad sam ja izašla iz njegovog stana
ja sad mogu da izađem i iz same sebe
nema više tog poznatog osećaja kog se ne bih mogla odreći,
a kako se tek onda lako odričem tuđih bezmirisnih prostora,
iznajmljenih apartmana sa šarenih razglednica.

Onaj ko izađe iz stana Stefana Pfeistlingera-
on je odabrao da se ne zadržava bilo gde
on je odabrao da odlazi,
on je odabrao da se odriče,
i da ne pita za smisao ili razlog,
on je naučio da se ne okreće.
A ti me gledaš nakrenute glave,
podbočenog lakta jeftinog ljubavnika iz crno belih filmova,
„Jesam li sigurna“-pitaš- „Zar ću otići“, igra ti leva obrva.
Pa, znaš li ti kome govoriš…?
Desi li ti se nekad da kažeš:
„Ovde sam već bio, sve mi je poznato, moje boje i moj dah,
možda sam sanjao a možda i živeo
pre nekh trista godinabaš ovde,
pa, iz minuta u minut lagano prepozajem“,
I dodirneš sve ponovo,
a kao da sebe iznutra dodiruješ,
ili dušu neke tamo daleke bake
koja se u mđuvremenu u tebi naselila,
I čovek koga gledaš liči na crtane čiča Gliše iz detinjstva
Sneške Beliće, nacrtana vešala il nevešte crteže
što se čuvaju u nekoj fioci
i sa osmehom odeš i ne tražiš odgovor,
jer se i ne pitaš,
predaš se osećaju i hodaš i odlaziš
u noć, na drum, taksi il kočije
pitanje je veka, al su oči iste i duše su iste
I, dok silazuš stepenicama, sto ti duhova govori:“VRATI SE“,
Al ti jedan, tvoj glas, kaže: „Idi, ni rođena nisi da se zaustavljaš,
to što si prepoznao ne znači da si našao
Ii nikad neću saznati da li se kajem,
ali znam da bih opet otišla.
A ti me sad gledaš ko umorni lovac,
važan i siguran, a da sam ti ja ženica
što treba da očisti divljač prijateljima koje čekamo na večeri,
A tebi bih grkljan, kad bih htela, sa dva zuba prerezala,
ispljunula, pa s krvavim usnama kroz otvorena vrata…
Ja nisam od onih na koje te je upozoravala majka
zato ne brini, za ovakve nije ni znala da postoje,
ja ne odlazim da bi me ti molio da se vratim,
ja mogu biti sve što poželim, ali ne mogu biti lošija nego što jesam…

I zato-otključaj mi vrata, prospi vino i zaboravi da sam ikada
i prešla prag tvoga stana.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   9/3/2011, 3:55 pm

Zvao se čuvarem tudjih snova.

Dok su ulice spavale, gasio je lampe da im ne
narušavaju san.
Dok su lampe spavale, molio je ulice da se utišaju,
da ih ne probude.

On je bio budan.

Samo je to bio. Večito budan. Čuvar tudjih snova.

Pokušavao je da nacrta zatvorene oči. Pokušavao je
da komponuje melodiju sna.
Pokušavao je.
I dalje...

Njegove su oči bile otvorene.
Njegov je dan bio dug.
Njegova čeznja beskrajna.

Na svetu nije bilo nikoga sem spavača.

A jedna budna ruka koja bi ga primila u zagrljaj,
značila bi sve.
Jednu budnu ruku nije mogao da nadje.

Predavao se. Nije više brinuo za tudje snove.
Promenio je ime. Nije želeo, nije mogao više.
Sedeo je i gledao tačku na horizontu. Dugo.
Kroz svetlost, rosu, oblake, samo je gledao tačku na
xorizontu.
Dok jednog dana nije sxvatio da je i ona, sve ovo
vreme, kroz istu svetlost,
kroz istu maglu, kroz iste oblake, gledala u istom
pravcu.

Gledala je istu tačku na horizontu, istim budnim
očima.

Odmah joj je rekao sve. Bio je svestan tuge i nade,
radosti i neverice nastanjenih
u njegovom glasu.
Ona je i dalje gledala svoju tačku na xorizontu.

Ponovio je.

Trebalo mu je tako malo. Njena, budna, ruka,
zagrljaj...
I dostigao bi taj, tako nedostižan, san.

Napeto je posmatrao.

Njene su oči, samo na trenutak, oživele.
Lice se opuštalo.
Ruke su klonule.
I Ona Je,
Večito Budna,
Baš U Tom Trenutku Njegove Nesanice...

...zaspala.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   16/3/2011, 11:09 pm

Je li meni negdje zapisana ljubav
kad straha više nema
i bezbrižno letim
visoko u plavetnilo, s druge strane duge

Je li meni negdje zapisana ljubav
kad sve svijet je snova
osmijeh suši suze
a svaki dan zove se Sloboda

Je li meni negdje zapisana ljubav
Kad cijelu noć zagrljena ležim
Previše sretna da bih sklopila oči
Previše u strahu da se ne probudim
Sama.

http://ljubavne-pjesme.blog.hr/

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   17/3/2011, 9:25 pm

TREBAS MI TI

Za hrabrost! Kad posustanem iduci tragom zamisljene svetlosti.
Za tisinu u kojoj glasno odjekuju reci podrske i ohrabrenja
Za veru! Da sve sto snovima pokusam dotaci, zaista dotaknem.
Za ljubav, u nocima kad zvezda nema da ih ipak vidim
I Velika kola, i Kasiopeju, pa cak i retko vidljivi Orion.
Za jasnocu misli koji obuhvataju dane kad ne mogu jasno da mislim.
Za odvazne korake na putevima kad posustanem i ne mogu dalje.
Za odluku! Da razdvojim ono sto je vazno od onog sto nije.
Za dane kad gradim mostove iznad nepostojecih reka
da me prevare. Da, makar koliko tiha bila, mogu da cujem
da odnekud pevusi, belicasta i vijugava, srebrna i mirna.

Za dane kad se u nekom pogresnom vozu nadjem,
i putujem mimo svih vozova, u surptonom smeru
pa mislim da nema povratka, jer nijedan voz unazad ne ide.
A ipak, pred ocima pukne - meko od utehe, sneno od cekanja,
plavo od daljine obzorje, ceznjom obojeno iza vidika..
Za snagu kad moram premostiti jaz izmedju dana koji traje
i onog proslog sto ih ponekad citav jedan beskrajni okean deli.
Za trenutke kad se prikrada odjek reci meni dragih.
a odavno zaboravljenih. Da izbegnem trenutak kad nada utihne.
Za brane kad sam ja reka, plahovita, divlja i nesputana
kad nosim sve pred sobom, jer ne mogu da se obuzdam
jer strpljenja nemam i u zurbi svaku opasnost previdjam.

Za sate kad sam tiha, bezrecna, placljiva i pateticno tuzna
i cesto mrzim sebe zbog toga, ali ne mogu da se pridignem
i padam sve misleci da se uspinjem. Da pad ublazim.
Za trenutke stida polse kojeg dolazi onaj dragoceni tren
kad znam da mi je oprosteno, pa srecna podizem glavu
kao cvet sabijen od kishe prekinutog cvetanja.Ponovo ziv.
Za Tvoju luku u kojoj sam slepi putnik, ali me ipak ne diras
jer znas da je meni sa mnom najteze.


N.N

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   30/3/2011, 10:17 pm

TEBI KOJA SI ZALUTALA

Uredio sam ti sobu u potkrovlju,

sobu kakvu još nisi imala.

Prozori, vrata, strop i namještaj

od slonovače, zavjese ružičasto- azurne

u skladu s posteljinom,

zidovi srebreni sa zlatnim vijencem

desetak centimetara ispod stropa.

Buket crvenih ruža u velikoj staklenoj vazi

na plave ribice,

zbirka pjesama na noćnom ormariću.

Na podu udobni tepih za bose noge,

bijeli sa crno-plavim uzorcima.

I da ne zaboravim na jastuk, da -

on je ispunjen laticama i perjem grlica,



na njemu grančica jorgovana

a ispod nje poruka:



“Tebi koja si zalutala!

Ostavio sam otvorena vrata da uđeš.

Nadam se da ćeš uspjeti prije nego ih promaja zatvori.

Objasnit ću ti kasnije zašto.

Osjećaj se slobodno,

jer ja ti nikada neću dolaziti prigovarati

zbog vode koju nisi zatvorila

ili neugašenog svijetla.

Umjesto režija , ostavljam ti u nasljedstvo

samo to da brineš za ovaj kutak

i da ne zatvaraš vrata za sobom

ako izađeš u vrt,

jer postoji samo kvaka s unutrašnje strane,

pa ako ih zatvoriš nećeš se moći vratiti.

Ja ti neću prigovarati za nastalu štetu,

jer sve što napraviš sebi praviš, štoviše,

vjerojatno me nikada nećeš ni upoznati.

Ako budeš usamljena,

otvori samo ponekad tu knjigu pjesama

na svom ormariću.



Ako poželiš napustiti ovo mjesto

samo obriši noge o tepih i provjeri

jesu li dobro zatvoreni prozori,

Vrata samo zalupi.



P.S. Primijetila si da u kaminu nema drva.

Ova je soba topla

ali ako tebi to ne bude dovoljno

i za to sam se pobrinuo.

Ako protrljaš kroz prste stranice knjige

primijetiti ćeš da su prekrivene voskom.

Šibice su u prvoj ladici.“


Opinian poezija


http://www.facebook.com/photo.php?fbid=213081668706411&set=a.169795599701685.50864.164709013543677&theater#!/notes/opinian-poezija/tebi-koja-si-zalutala/199173786769811

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   30/3/2011, 11:27 pm

Danas, još jedan dežurni osmijeh

i riječi reda radi izgovorene.

Koliko će još stihova

ispod tvojih trepavica izroniti?

Kažeš, vrijeme je na našoj strani,

a ja bih da stane sve

u ovom čarobnom trenu

tišine s tobom.

Ja se baš vremena bojim

i da mi te ne odnese iz glave

vjetar neki ludi,

da se ne izbriše

obris tvoga lika

i početak

i kraj

i sjene

pa da poslije samo zeleno vidim.

Danas, još jedan bijeg

u tvoj pogled

i napola presječen tren.

Koliko ću puta još

misliti na tebe

osjećajući druge ruke...

Da se bar riječima može iskazati

koliko ti vjerujem

i koliko bih željela

da mi uspomene

pune tebe budu

i da budu ISTINA.

Danas zadnja cigareta

samo zbog dima plavičastog,

vidim te negdje uza njega...

Sada, laku noć i ..... ..

Selma Poparić

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   2/4/2011, 9:18 am

SAMO PROLECE…

Ne nisam ja zaljubljen u tebe.
To sto osecam leptirice u stomaku
kada pomislim na tvoje oci…
...
To je samo prolece.

To sto zadrhtim
na pomen tvoga imena…

To je samo prolece.

To sto tugujem nocima
jer si daleko od mene…

To je samo prolece.

To sto ti pesme pisem
i zbog tebe ubrzano disem…

To je samo proljece.

To sto ti ne znas za sve ovo
i mozda drhtis zbog nekog drugog…

Nadam se da je i kod tebe
SAMO PROLECE!

http://www.facebook.com/editprofile.php?sk=basic&success=1#!/

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   3/4/2011, 7:57 pm

Mnogo zahvaljujem
onima koje ne volim.
Olakšanje, na koje pristajem,
da su bliži nekome drugom.
Radost što nisam
vuk njihovih ovčica.
Mir mi je s njima
i sloboda mi je s njima,
a to ljubav ne može ni dati,
ni uzeti ne uspijeva.
Ne čekam na njih
od prozora do vrata.
Strpljiva
gotovo kao sunčani sat,
shvaćam
što ljubav ne shvaća,
opraštam
što ljubav nikad oprostila ne bi.
Od susreta do pisma
ne prolazi vječnost,
nego naprosto nekoliko dana ili tjedana.
Putovanja su s njima uvijek uspjela,
koncerti odslušani,
katedrale posjećene,
krajobrazi izraziti.
A kad nas dijeli
sedam gora i rijeka,
te su gore i rijeke
dobro znane iz atlasa.
Njihova je zasluga,
ako živim u tri dimenzije,
u prostoru nepriličnom i neretoričnom,
s istinskim jer pokretnim obzorom.
Sami ne znaju
koliko nose u praznim rukama.
«Ništa im ne dugujem» -
rekla bi ljubav
na tu otvorenu temu.


- W.S.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   5/4/2011, 7:47 am

PECINA LJUBAVI

Davno,još u onim bezbrižnim danima rane mladosti
rodila se naša ljubav,
ona je rasla sa nama,hranili smo je,negovali
rasla je,rasla i kada pomislimo da nemože biti veca
ona je i dalje rasla.
Prošla je mladost,bezbrižni dani
morali smo odrasti,prihvatati odgovornosti
suocavati se sa mnogim poteškocama.
Bilo je dana velike tuge,
noci bez sna,dana bez sunca.
Prve bore na našim licima
prve sede u našoj kosi...
U teškim danima odlazili smo u našu
pecinu ljubavi,
Tu je uvek toplo
tu je vazduh cist
tu je istina,tu su želje,
iz naše pecine uvek okrepljeni izlazimo.
Moj posao,tvoj posao,naša deca
silne obaveze,zaboravili smo,
o mili,zaboravili smo
ljubav nismo hranili i negovali.
Neki drugi muškarci,neke druge žene
gde je naša pecinica,
šta smo to uradili?
Probudila sam se tužna,
treba mi toplina naše ljubavi
tako sam bespomocna.
Znam gde je spas...polazim u pecinicu.
Lutam citav dan ali nje nema,
kako je moguce da je nemogu naci,
nisam put zaboravila,još juce je tu bila.
Hodam dalje,nema mi drugog spasa, moram je pronaci.
Noge sU teške,jedva ih vucem,oci su umorne
nevidim put,hladno mi je.
Tumaram i dalje,moram je naci
još juce je bila ovde.
Ova šuma nije bila tako gusta,
ovi potoci nisu postojali,jesam li se izgubila?
O mili,nisam izgubljena ovi su potoci SU naše suze
još juce tu je cvece bilo...puno je potoka
prerastaju u reke,nesmem potonuti.
Jako sam umorna,gladna,žedna,
kapci teški,ruke od šiblja izgrebane
noge mokre,tako mi je hladno
gde li je pecina,moram je naci.
O ne,pecine nema,nije valjda ljubav umrla!
Idem dalje,ocajnicki ponavljam:
samo da ljubav nije umrla
samo da ljubav nije umrla.
Vidim neko maleno svetlo u ovoj mracnoj šumi,
to su leptirici,bilo mi drago da ih vidim,
pitala sam ih dali su videli možda
jednog lepog muškarca
zgodne grade,najlepših ociju...
Rekli su mi je jedan covek malopre prošao tuda,
da nije bio ni zgodan ni lep
imao je sasvim obicne oci,
u rukama je nosio knjigu i ruže...
To je moj muškarac,da to je on,
rekli su mi na koju si stranu pošao.
Da to si ti viteže moj
i dalje se boriš za našu ljubav
pošao si da je nahraniš.
Hvala ti što si verovao,što nisi gubio nadu
Hvala što si mi verovao,što ti je stalo...
Vidim pecinu!
Postavio si svetla svuda,sada citava šuma sija
pecina se vidi izdaleka,
sada sam je našla,
toplija je nego ikada
stavljam glavu na tvoje grudi,
tako sam bezbrižna...
ja znam,sada znam
i ti si je nemocan tražio
sama nebih mogla,
zajedno smo je našli.
Sada znamo tu je,
ljubav nije umrla,
sada znamo,nikada i nece.
Živece i rasce sa nama.
Moram se još zahvaliti leptiricima
što tako milo golicaju_nedajte im da spavaju,
budite ih...strašno je izgubiti put do svoje pecinice...
Saki

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   15/4/2011, 11:09 pm

Osećao se ,
izgubljeno , izbezumljeno,
kao vuk gladan,
gladan ljubavi...

...Kao skitnica ,
kada zaluta,
u gradu snova,
tražeći ostatke,
ostatke nečije ljubavi...

I pronađe odelo,
odelo iz mašte,
nekome staro,
pohabano, pocepano,
a njemu novo,
ugodno,neobično,
i uživa u njemu...

Zadovoljan je,
nečim mali,
jer veliko ,
nikad nije ni imao,
preturao ,
po ostacima ponosa,
poklanjao prelepa reči,
zvali ga ludim prorokom,
i prosjakom ljubavi...

A samo je hteo da živi,
da voli,nežno zagrli,
nekome priča,
da ne bude više skitnica,
da ne bude više NIŠTA...

...gorki...

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   17/4/2011, 11:31 am

Blaze Koneski

MAJSKA NOC


Svu noc je sanjam. Budim se povremeno tek koliko da
osetim da je zapravo nema, da je realnost nemilosrdno
prosta i jasna. Nezasticeno je moje srce u ovakvoj noci,
razgoljeno za patnju. U snu ja s njom razgovaram,
prilazim joj, ne mogu da savladam prokletu granicu
izmedju nas - budim se - i osecam neizmernu tugu -
tesko mi se svila na levoj strani grudi. Ovo je majska,
kisna noc. Sada se cuje glas ptice iz baste. Poput suza
kaplje ta pesma. Sapucem njeno ime, sam iznenadjen
koliko sam zanesen. Ali me samo uzasna, potpuna
samoca svojim bestelesnim dlanom dodiruje ove noci.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   21/4/2011, 6:22 pm

Neostvareni moji snovi - Ladislav Peziga

Zamišljah te takvu

kakvu te nikad ljubio nisam...

A ljubio sam vjerovanja...

uz sva ta sjetna otkrića

u kojima se ljubav klanja

moru suza neistinitih priča...



Zamišljah ljubav

kakvu još nikad ne ljubih...

A ljubio sam htjenja...

I život za kojim tako žuđah

preko tako oštrih misli

preko tako krutog stjenja...



Zamišljah život

kakvog želim živeti i čuti...

Bjehu sve to samo želje

koje nitko i ne sluti...

u ljubavi koja srce čupa

i sreću sa mislima melje...



Al ne vidiš pritom

kako lupa

stvarni oblik jedne želje...

Zamišljah te takvu...


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   26/4/2011, 10:00 pm

ODLAZAK

Umro sam... a ti mi oprosti
što sam tako žureći
zaboravio ruku da ti stisnem
i poljubim te onako
kako sam to činio odlazeći.

Oprosti što sam proleće jedno
zauvek u sebi odnio
ali sjeti se
ostale su pjesme
u desnoj ladici neuredno složene
snaći ćeš se,
iz njih prosto ljubav izbija
te pesme to sam ti ja sad.

Oprosti mi
nije bilo vremena za oproštanje
suviše smo se voleli
da bi mogli nešto drugo.

Tako žureći nisam ni pomislio
da češ biti tužna zbog svega
i sad mi je žao zbog te praznine
koja nas deli
zbog toga što će nas jednu većnost
zvezde razdvajati
i što više neću moći usne da ti dodirnem.

nep.autor
__________________

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   22/5/2011, 1:00 pm

Kad ruka krene sama da okrene tvoj broj
tad vise nema dana da nisi nemir moj
ja izdam samu sebe i zgazim ponos svoj
i kao slucajno sednem tu, tu za tvoj sto

Kao da vazduh sam, kao da nema me
kraj mene prolazis, kraj druge zastanes
kao da nikada nisam te ljubila
ni budna sanjala na tvojim grudima

Kao da vazduh sam, kao da nema me
ko cigarete dim, lagano nestajem
kao da nikada nismo se voleli
kao da vise to i nisam ja i nisi ti

Jos andjeoska krila na tebi sanjam ja
a znam da sam ti bila samo uteha
kad ne zalim zbog tebe da ostanem na dnu
samo pogled da sretnem tvoj u prolazu......G ♥

http://www.facebook.com/photo.php?fbid=227676733915979&set=a.124517957565191.21870.124510460899274&type=1&theater

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Andjeo

avatar

Ženski
Broj poruka : 21
Godina : 39
Location : Nebo i tu kraj tebe
Humor : ..:))))))))......
Datum upisa : 09.04.2011

PočaljiNaslov: Re: Poezija   28/5/2011, 10:26 pm

Setnja s Tobom!

Krenem danas da prosetam,kao,prijace mi mir,tisina,
ali,ja probudim sve zivo i nezivo oko sebe!
Vice breza:"Hej,vidite koliko ona njega voli!"
...Mrav:"Joj,vidim i ja!"
Sova:" Aha,kako je samo lep i poseban u njenim ocima!"
Jedna najlonska kesa povika u letu:"Kako su mu lepe ruke i
kako su lepe Njegove reci upucene njoj!"
Stara bandera oblepljena umrlicama: "Eh,koliko ga voli,umrlica njihove
ljubavi nikada nece biti na meni,ja vidim to u njoj,oseca joj se u kosi!"
Maca sa kontejnera: "Mrnjau,kako samo predes zbog njega,sestrice mila!"
Jelka:"Tako si nezno zelena od njegovih ociju,
eh,kada bi to malo poklonila meni
njegove boje koju nosis u sebi!?"
Mesec:"Evo ga i On pticice,ne brini,javilo mi Sunce da seta ociju
zatvorenih,boji se da mu iz oka ne ispadnes!"
Joj,mili,pa ja sam probudila celi grad,a izasla sam samo malko
da prosetam...(u mislima s Tobom)!!!
Od galame je dosla hitna pomoc,
vatrogasci,
tajne sluzbe,
garda,
vanredno stanje je u gradu,
i svi su u pripravnosti i cekaju!
Mili,oni ne znaju sta je ljubav,
uplasili su se lepog u meni,
cudni su im ti damari,
zaboravili su,
pogazili,
zguzvali,
polomili to divno osecanje da teku u njima,
da zubore,
da trnu,
na slapovima odmaraju,
u uvalama sanjare,
zaboravili su mili,zaboravili su da se vole!!!
Idem sada kuci,
neka cekaju,
neka ne spavaju,
neka dezuraju,
njih je ljubav napustila,odavno,oni se i skupa ne vole!
A,kamol razdvojeni da setaju,
a u mislima da su zajedno,
samo da se prosto setaju,
da nose jedno drugo u sebi,
i nezno paperjasto vole!!
I da znam da nista ne osecas prema meni,
ja cu te voleti,
grliti,
ljubiti,
sanjati,
maziti,uvek!!!
I oblacicu se kad je hladno,
voce cu jesti stalno,
setacu,
sve,
samo da dugo pozivim,
samo da dugo Te Volim!
i da,da ti ne zaboravim reci
ljubim te do Beskraja!!!

p.s. oni i dalje cekaju...

Ne znam gde sam ovo nasla,davno je bilo ali mi se svidelo i sacuvala sam. Pa da podelim sa vama !
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   2/6/2011, 10:38 am

Noć,
mi ponovo,
prošla bez tebe,
Jutro,
nacrtalo divno,
Sunce na horzontu,
Zvezde,
spakovale,
tamni pokrivač,
nebeski,
i povukle se,
u ilegalu...

A ja,
ga dočekao,
budan...
Jutro...
Pun snova,
Čekajući Tebe,
da se pojaviš,
čekajući Tebe,
na mesečini,
Tražeći te,
po sazvežđima,
prošlosti,
U mom čudnom,
Univerzumu,
od misli....

Gledao sam dugo,
dugo,
širom otvorenih očiju,
Pogledom,
Ispisivao čežnju,
po nebu,
Usnama ljubio,
Mesečinu...
Tražio Tebe,
Sanjivu...
Uspavanu...
U svom,
večitom idolu,
Mesecu...

...gorki...

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   12/8/2011, 11:30 am

Nevolja
od.Nura Dzafic

Nista nije kao
kao sto je bilo ,
sve se promijenilo.
Ili se meni
samo lijepo cinilo.
Ljudi i vrijeme
dijele jedno breme .
Kome je teze ?
A zivot tjera
i samo zeze.
Cuti i samo cuti ,
nista lijepo
samo tuga .
Covijekovo srce
je zaista slijepo .
Ipak vjerujem
u ljudski razum
u ljubav
i prijatelja .
Uz njih i vjeru
u dragog boga
svaka nevolja
ima laksu mjeru.
Cuvam i gajim nadu
u najljepsem cvijetnom sadu .
Ljubav skrivam
u pupoljku ruze ,
uz ljubav
najljepse snivam.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   12/8/2011, 12:26 pm

Dragana Redzic *
Nek zaiskre
vedre note
divote beskrajne
dane sto nizes,
putem od svile
protkane,
ne nemoj dati bol
iz srca nek se
razgrana poj,
tvoj san
na tebe ceka.

Reka ce zivota
tobom da tece
kao sto tece
svakoga dana,
znana je utoka
bisera grana,
jer ima noci
i ima dana
nad tobom se
svaki put
sunce iznova
radja.

c e t v r t a k :
10.08.2011.
By Dragana Redzic

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Bajka

avatar

Ženski
Broj poruka : 813
Location : u srcu
Humor : smejem se
Datum upisa : 26.06.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   12/8/2011, 1:20 pm

Neostvarena ljubav
Zaboravi sta sam rekla.
I ovaj put prosta stvar.
Ostra rec ima slobodan pad.
Dugo smo isli ovim stazama,
krupnim koracima, teskim uspomenama,
beskrajnim korovima.
Suprotstavljali se olujama,
trazili smo svoje ja.
Neuspeli pokusaj, ljubavi,
ne idi lokalnim bojama.
Zaboravi sta sam ti rekla,
neostvarena ljubavi . . .
Tatjana Debeljački

Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   3/10/2011, 12:15 am

NE DOSANJANI SNOVI
Otici cu jedne zore
kada bude padao dazd.
S jesenjim liscem,treptajem vjetra
dosanjat cu svoj san.

I nemoj zamnom suzu pustiti
dazd koji pada dovoljan ce biti,
s treptajem vjetra sanjat cu san
prekrivena liscem zlatnih niti.

Sedija Hasanovic-Sendy


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Poezija   18/11/2011, 9:23 pm

Najlepša odeća na ženinom telu su ruke muškarca kojeg voli...
Zato ...obuci me...po svojoj želji...
Odakle ćeš krenuti?To prepuštam samo tebi...
Želim da budem lepa, da se svidim i tebi, i sebi...

Obuci mi haljinu prstima
nek bude neki smeo kroj...
usnama zakopčaj je
da lako ne sklizne na pod...

i čarape mi odaberi,
evo stopalo izvijam,kreni ka meni
Lagano samo,
da ne pukne nijedan šav
kada zakoračim ka tebi...

prošetaću haljinu svoju
kroz postelju našu vrelu
nek tako obučena
dočekam s tobom i zoru belu...


DUNJA W


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10123
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   21/12/2011, 2:46 pm

Put do srca



Ako postoji put

do tvoga srca,

naći ću ga kada prođe zima,

da ne ostavim trag zvijerima

što su tvoga tijela gladne



Ako ti, pak, ljubav

u srcu više ne leži,

onda snijeg neka padne,

i nek snježi…neka snježi…



A kad se počne topiti

i pojavi se prva mlada trava,

moju će dušu druga opiti,

a do tada neka spava…nek spava…



Neka spava, i tebe sanja,

možda neće biti `zalud,

il` nek ode kao list sa granja,

ionako više nema kud.

(sansan

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10123
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   21/12/2011, 2:49 pm

Pahulje čežnje




Da su ove pahulje

tvoji poljupci,

a ljubav čisti, bijeli snijeg,

poželio bih da nikad se ne otopi,

da bez prestanka noćima pada

i sve neka zaveje -

ja iz tvoga srca

i tako nemam gdje.



Nek se staklo na prozoru zamagli

da ono upije moj dah,

da usne ko na tvoje prislonim;

vjetar nek ih nosi kao snježni prah

i umjesto mene te ljubi i zagrli.



Čeznem za tobom u noćima zimskim

dok stihovi ko pahulje sipaju;

osim tebe ja nemam više s kim,

to prazne moje noći znaju.



Zato pusti da te volim, jer bez tebe mrijem;

ako treba ja voljet ću za tebe,

bez tebe, mila, okopnit ću ko snijeg,

poput pahulja kojima šaljem ti sebe….


(sansan

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10123
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   21/12/2011, 2:53 pm

One



Jednu sam znao.

Pa je pocelo.

Ona, po kojoj mjerim

sve ostalo..

I srecu i bol.



Druga, druga je pisala

i tocila osjecaje u svoje pjesme

lako, kao što jesen

spušta kiše..

I još lakše !



Treca, nestvarna

šeta, po mjestima od boja i zvukova

i osjet duše je

na tren, u sitni sat

odakle rijeci, su pobjegle od stida

vec odavno..

Savršena je, ali umorna

od tereta želja na ramenima ..



Prekasno shvatih

da ustvari

jedini na svijetu

znam sve da ih sklopim

i imam, kao jednu ..



A nemam..


( Stardust

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10123
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   21/12/2011, 2:56 pm

Kad kap prestane biti kap




S kišom…

dodirnut ću te…

kad kap prestane biti kap

i postane brod s mojim imenom

što umoran od svjetionika

traga za obalom koju,

i bez putokaza,

osjeća kao utočište.





U kiši…

potražit ću te…

kad kap prestane biti kap

i čarolija vjetra pretvori ju u zlatnu nit

kojom ću putovati do nekih dalekih priča

gdje se u vrtovima cvjetnih osmijeha

dodiruju grlice u letu

dok sutoni nečujno

ljube izvore plave mjesečine.





Po kiši…

prepoznat ću te…

kad kap prestane biti kap

i zazvoni tvojim kretnjama

pa se u njihovom skladnom ritmu

izgube sve note ispjevanih arija

sve sonate, menueti i etide

postajući uspavanka mojim nemirima.





Za kišom…

pobjeći ću…

kad kap prestane biti kap

trčat ću za njenim oblacima

kao bosonogo dijete za dugom

da uhvatim još isplakanih nježnosti

koje mirišu na tvoje ruke ispružene

koje svježe su kao boja tvojih očiju

koje sanjam u postelji od želja.





Nakon kiše

voljet ću te više,

do neke nove

kiše…

(vila




http://www.poezijaonline.net/kad-kap-prestane-biti-kap/

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Poezija   

Nazad na vrh Ići dole
 
Poezija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
 Similar topics
-
» Nerimovana poezija
» Proza vs poezija
» HAIKU POEZIJA
» Kineska poezija
» Poezija i Kritika

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Dela nepoznatih autora, pisana, slikana ili već... :: Dela nepoznatih autora-
Skoči na: