На плажи снова,
Сада Сунце у мору се гаси,
Долазе Звезде на неба своду,
Таласи ваљају бисерну воду,
Ти дођеш,
Ватра до нас већ одавно гори,
Главу стављаш мени на груди,
О љубави кажеш,
Што вазда у теби се буди,
Ја љубим те лагано и одвећ тихо,
Руком кроз косу тада ти прођем,
Осетим жар љубави што дође,
Кажем ти драга да волим те силно,
Док Месец сада,
Место Сунца по небу плови,
Знамо да љубав наша,
Силна ће да гори.

07.10.2004.
четвртак, дан 15.

На плажи снова и ноћас сам био,
Трагове твоје песак није за ме крио,
И пратих траг у песку ноге ти босе,
Ти трагови,
Ка стенама успомена ме носе,
Да, тамо драга, ти мени си била,
Гледала си море,
Док звездана је тмина,
До тебе седох, начас те пробудих,
Видим да срце зачас ти узбудих,
Главу на раме,
Ти стављаш ми мила,
Ја те грлим,
Нежна љубав на уснама ми је била,
Ал’ не рекох речи,
Јер са мислима својим си била,
На извору љубави,
Ти чашу румени си пила,
Љубих те по коси и по мирном лицу,
Затворила си очи, до мене си легла,
Једна суза твоја је потекла,
А ти тихо само за ме си рекла:
'' Волим те драги, то само ми треба,
Твој пољубац као гладном,
Комад старог хлеба,
Нека иду дани сви ови тужни,
Ми драги нисмо никоме дужни.''
И љубих те тако,
Док море ноћи милова стене,
Ја срећу имах јер ти си крај мене,
А онда Сунце за зору нам јави,
Ти пред мене стаде,
И рука руци се даде,
Да са тобом кренем,
Обалом пустом што нама постоји,
Што даје срећу што нама стоји,
Шетасмо дуго неми без боли,
Знала си како срце мене воли,
Док Сунце зору за нас прати,
Крај снова на јаву,
Пребрзо треном нас врати.





21.10.2004.

Седео сам на стенама успомена,
Гледао сам Месец,
Где међ’ Звездама плови,
Пустио да талас,
Са пеном мора мисли ми носи,
Да са сваком капи што со ми доноси,
Пита мене што очи су ми снене,
Што душа ме ломи,
Што љубав сада ме боли ?
Ја рекох мору:
'' Драге ми ту није, вечерас је нема,
Можда ми уморна спије'' ,
А море ми рече:
'' Драга ће доћи,
Плажом снова ка теби ће поћи.''
И када Месец надамном је био,
Када светлост своју за ме је отворио,
Ја чух глас,
Што између таласа ме зове,
Ја чух драгу где нежно ме зове,
Похитах плажом узаврелих снова,
Видех драгу и љубих јoj лице,
Казах драгој да вида ми несанице,
А онда море одједном заћути,
Стигоше зоре први тренутци,
Што носе снове,
И драге нежне ми пути,
Док пролазе снова задњи ми минути.


22.10.2004.
петак, дан 30.

И ноћас на плажи снова смо били,
Снове ту смо спојили,
Гледали Сунце,
Што у ватри са морем се мири,
Чекали Звезде,
Да тихи неба свод њих умири,
Слушали море што себи нас зове,
Што спомене буди када нас позове,
Плажа је пуста, ево и Месец нам дође,
Звезде око њега,
Не дају да пребрзо прође,
Сјајем својим милује нам косу,
Сјајем својим милује ногу ти босу,
Ја те љубим по коси и лицу,
Знаш ли драга,
Како тераш ми несаницу ?
Таласе слушам,
А рука по телу твоме поново заплови,
Жар нови у грудима ти створи,
Па пољупце твоје по лицу ми твори,
Жар срца,
Не да да душу туга ти мори,
Хаљина твоја сад’мокра од мора,
На њој сад’ песак је златни,
Као драгуљ са високих гора,
Остављен поред овог мора,
И љубиш ме, и љубим те,
Знам још мало ће зора,
Која нас вуче, која нас носи,
Од ове плаже,
И овог само за нас створеног мора.








23.10.2004.
субота, дан 31.

И ноћас на плажи снова смо били,
Гледали смо Сунце,
Што плавим небом се шири,
Гледали смо море,
Што пену ради нас сада мири,
И море даде своје слане капи,
Да пољубац,
Са укусом његовим нам буде,
И опет нам буди, све снове луде,
Јер на укусу мора,
На укусу соли, рађа се љубав,
Која никад’ не изгори,
Обалом идемо, милује нас море,
Песак под ногама трагове твори,
А они од мора мокри и голи,
Прате нам корак што дође из соли,
И гледамо кресту,
Силног морског вала,
И њему сада драга кажемо хвала,
За ову плажу и за море сиње,
Јер овде погледи тужни,
Нас никад’ не киње,
За руку те држим,
И теби кажем хвала,
Што овде си дошла,
Што овде си стала,
Што са мном делиш сате и минуте,
Јер јава скора скратиће им путе.





24.10.2004.
недеља, дан 32.

И ноћас гледасмо Месец,
Што над плажом снова,
Светлост сребрну рађа,
Ја држах те у наручју,
Љубави најдража,
О давним данима ја говорих тихо,
О данима што скупа брзо нам прођу,
Док гледасмо,
Немирну од таласа воду,
Ти рече да пролази време,
Да дани сада, доносе ти ново бреме,
Да не можеш без моје руке,
Да немаш мира оне тихе луке,
У којој тек нађе склониште од бола,
Али да мислиш на ме,
Да увек бићеш моја,
И Звезде мале, тихе далеке,
И оне милују нас сјајем
Знају да сан вуче се крајем,
Да оне плове једним вечним рајем,
Што створише га снови,
Мисли и успомена сене,
А ја грлим те јаче,
Јер знам, да скора зора дана,
Сама ће да плаче.





25.10.2004.
понедељак, дан 33.

На плажи снова сада јесени је киша,
А лахор ветра сада ми збори:
'' Драга тебе још воли.''
Ја гледам ти очи,
Док киша чело ми мори,
У њима нема страха и боли,
И пољубац на веђе ти ставим,
Да љубав ту за те оставим,
Мирно ме гледаш, милујеш ме нежно,
Видим да о срећи сањаш,
У снове нежна ми урањаш,
О како мирно и лепо ти је лице,
Нежна моја луталице,
И није важна боја мора,
Сиве нам издајице,
Јер због кише није оно криво,
Што велико плаво је или сиво,
Што плавет у таласу се губи,
Што време ми не да,
Да дуго те љубим,
И што сада само у сновима постоји,
Траг љубави што вечна нам стоји,
Док сан благи се не смори,
Када јава га мори.






25.10.2004.
понедељак, дан 33.

На плажи снова где небо нам живи,
Где златни песак,
Трагове наше не криви,
Где наше истине су живе,
Где туђе лажи сада нас не криве,
Сада драга тихо, само мени кажи,
Зашто ме волиш,
Зашто без мене си сама,
Зашто лудо машташ о нама ?
Ти снено помилова ми лице,
И тихим гласом рекла си лепотице:
'' Волим те што волиш,
Као што нико волео ме није,
Што кажеш да ја сам ти снага,
А онда ме питаш,
Зашто сам без тебе сама,
Зашто лудо маштам о нама,
Па твоји пољупци,
Још за ме драги трају,

И знам срећо да и овај дан је на крају,
Ја чекам да ти ми дођеш,
Под прозором да нехајно ми прођеш,
Попут ветра,
Што носи мирис гора и трава,
Док моја глава сном и за те спава,
У предворју задњег удара сата,
Што овде односи нам време,
Али даје ми јутро,
Са љубављу за тебе.''





25.10.2004.
понедељак, дан 33.

На плажи снова, где љубав живи,
Где море носи,
Златни песак са пучина сивих,
Ја до њега лежим,
Пустим да душу ми мири,
Дал’ спаваш ?
Још ниси ми дошла,
Још мало и ноћ је прошла,
Па море жеља каже,
Да мени си пошла,
А онда ме пита, како те волим,
Зашто си ми снага,
Зашто мени ти љубав си драга ?
Ја мору причам о пољупцу првом,
Како твоја љубав кроз вене ми тече,
Понекад о речи која срце сече,
О сунцу што косом ти прође,
О љубави што небом ми дође,.
А море сада таласом збори:

'' Доћи ће драга, бескрајно воли.''
Знаш драга да мене садa плаши време,
Јер негде далека јутра чују се звона,
Она тешка са звуком бола,
Када љубим те у кратком трену,
Тек што снови почну,
Њих зора прену.






26.10.2004.
уторак, дан 34.

На плажи снова,
Где сводом сад Месец броди,
Док утапа се у бисерној морској води,
Ти пре мене дође,
Пустом плажом прође,
Трагове тражиш,
Питаш море где сам ти сада,
Питаш га где ти је нада ?
Долазим плажом, море шумори,
Ја таласом те зовем,
Своју љубав ту сада позовем,
Дајеш ми лице од румени благо,
Да пољупцем чувам то морско благо,
А онда ка успомена стени,
Скупа идемо полако,
Док море се пени,
Ту старе наше лепе су сени,
Што за љубав кажу,
Што душу нам не лажу,

Да пољубац бацимо у море,
Да жеље нам чува,
Да љубав нам очува,
Грлим те нежно, ноћ тек поче,
До јутра времена ће бити,
Знам да још ми ћемо снити,
До првог трептаја јаве,
Када птице мале појем се јаве,
Знамо тада престаје сан,
Знамо да долази нам нови дан.





27.10.2004.
среда, дан 35.

На плажу снова,
Кратки санак ме врати,
Сунце на небу каже,
Да драга сада ми не сврати,
Милује ме песак,
Што са морем се меша,
Шаље ми поздрав, на те ме сећа.
Тада море таласом се јави,
Једну шкољку пред мене стави,
Та шкољка бисером мени се јави,
Да драгој на врат га ставим,
Ја шкољку мору у дубине вратим,
Да бисер нови у њу повратим.
Знам да не спаваш,
Да сада нећеш ми доћи,
Ал’ бисер ја чуваћу док не дођу ноћи,
На успомена стени,
Тај бисер драга, доводи те мени,
Јер ја бисер драги ставићу на стене,

А отисак руке у песку,
Здравиће те место мене,
И гледам море, валове и пену,
Гледам стене и палме што дају сену,
Гледам извор воде нам бистре,
Не, све љубави нису нам исте.
Сунце сија, топлином ме мази,
На обали седим, милује ме море,
Одраз сунца,
Као светиљке на њему горе,
А ја немам туге,
Да у грудима ме море,
И гледам лепоту што буди ми море.
До извора ходим, пролазим кроз сене,
Сетим се усана и лепоте ти снене,
Знам да сан кратак ће бити,
Али због бисера и тебе,
Ја данас ћу га снити,
Ево још мало ће и он стати,
Када у јаву живота мене сада врати.


27.10.2004.
среда, дан 35.

На плажу снова, сан опет ме врати,
Брзо кренух, тебе потражих,
Отисак стопе у песку видех,
Ка стенама журих,
А ти тамо си била,
Крај бисера си снила,
Из сна пољупцем те будих,
Главу наслоних ти на груди,
Срце ти бије, љубиш ме сада,
Не плаши нас откуцај сата,
О мору и шкољки сада ти причам,
О бисеру малом што ту ставих,
О отиску руке што за те оставих,
Ка мору те водим, да бисер ти види,
А оно плаво сада нас зове,
Жели да око нас вали му се стопе,
Милује нас нежно,
Хаљина твоја мокра од мора,
А ја љубим тело са укусом соли,

Љубим уста док говоре да воле,
И како љубав тера нам боле,
У наручју те носим,
Сада мокру од плавети воде,
У сенци палме љубим те без бола,
А онда знамо, овде све ће проћи,
Али љубав опет ту ће нам доћи,
И док сан престаје,
Ја пољубац један крадем ти брзо,
Да на јави дана на усни ти спава.





28.10.2004.
четвртак, дан 36.

На плажи снова, крај мора стојим,
Гледам у њега минуте не бројим,
И док Сунце,
Из сиње воде сада се јавља,
Док пена мора сада ме поздравља,
Ја са морем о драгој причам,
Говорим њему да усне су је меке,
Да руке њене живе су као реке,
О телу њеном што љубављу гори,
О глави што без мене,
Са мислима се бори,
Говорим о оку што плам је носи,
О грудима и срцу што мени је доноси,
О нози босој,
Што у песку отиском ме здрави,
О љубави,
Са којом јутром ме поздрави,
Причам му о гласу,
Што понекад срце ми сече,

О речи која душу пече,
Али да никад’ она неће,
Ка другом срцу да лута,
Да понекад мени она је бона,
Али да је волим оним истим пламом,
Као и онда када она пошла је са мном,
Ево чујем,
Како драга овим јутром ходи,
Како сан кроз ноћи за ме броди,
Отисак на песку,
Њен крај мене ће бити,
До краја снова,
Љубав овде ћемо скрити,
Моје усне тада на њенима ће бити,
Груди нежне миловаћу тада,
Глава моја,
На крилу њеном уморна ми спава,
Док голо јутро,
Сан овај ми квари,
Јер ње сада нема ми на јави.


29.10.2004.
петак, дан 37.

На плажи снова дан нови се рађа,
Сунце весело нам сија,
Ја дуго те љубим најмилија,
И тихо ти кажем,
Даде ми море још нешто за те,
Хајдемо до мола, до успомена стене,
Тамо је поклон за тебе.
На бисерној води један чамац спава,
Спуштеног једра и два весла мала,
То је оно што мора су нам дала.
По молу идем и нежно те љубим,
Знам да тебе никада нећу да изгубим.
Седамо у чамац,
На прамцу њему '' Судба '' пише,
По мору жеља,
Садa пуно једро тај чамац њише,
Судба са жељом сада се бори,
А лахор мали што додир нам носи,
Судбу преко таласа сада преноси,
А онда тај лахор стане,
Ја држим руку што сан ми даје,
Сада када јава снове ноћи ми не даје.





30.10.2004.
субота, дан 38.

На плажи снова,
Где море жеља валом се пени,
Тамо где успоменеа стене,
Тај талас слободе сени,
Где чамац судбе,
Додира лахор нам њише,
Тамо где су,
Сунце живота и месец страсти,
Где извор љубави,
Звезде наде нам краси,
На златном песку са зрнима соли,
Ми драга бићемо сами,
Тада без боли,
И док усне саме,
Никад’ нам се не љубе,
Док рука моја твоје срце дира,
Увек ти каже да си најмилија,
Да то тако ће бити,
Док буде ноћи, док буде дана,
Моја глава,
Крај тебе вазда ће да спава,
Зна да нико тебе не може да краде,
Јер осећаји твоји,
За ме препуни су наде,
И док рука ти на мом лицу спава,
Моје очи гледају сред плама,
Где душа моја,
До твоје никад’ није сама,
Знам да сан још пуно жеља ти скрива,
Али зато драга ниси ми ти крива,
Што нема ме сада,
Да са тобом слушам откуцај сата,
Да крај тебе будем,
Пустим да оствариш те жеље луде,
Да осетиш љубав што једном се рађа,
Јер пољубац не води више до безнађа,
Већ до мирне луке,
Где спојићемо руке,
Где загрљај даје још нових снова,
Сада када јава ме буди,
Сада када односи уздах твојих груди,
Сада када само ветром,
Ја љубав ти дајем,
Сада када шапат по њему ти шаљем.




30.10.2004.
субота, дан 38.