LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Poetska jutra

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Lude Ludule



Muški
Broj poruka : 41
Godina : 45
Location : Србија
Datum upisa : 12.07.2016

PočaljiNaslov: Poetska jutra   19/10/2017, 8:37 am

ИМИТИРАЊЕ ЛАЗАРА


Тим зимским буђењима увек претходе слике
Нејасно повезане у наговештај: страх
И трепет. И мирис зноја у хладној соби,
Пећини запечаћеној. Покрети укројени
У оловно неко мировање, оивичено
Наговештајем бола, у вредовној близини;
А изван тога, знам, постоји дан
Са уграђеном празнином, коју треба
Да испуним, јер тако је писано -
У таква јутра мислим, негде на граници панике:
Само ме чудо може оспособити
Да испуним тај метафизички уговор
Потписан у моје име, љубичастим мастилом
Зоре рођења. И чудо бива:
Помиче се плоча и глас неки каже:
Лазаре, изиђи. (Лице му не видим никад.)
Чудо се затим спира млазевима воде
У куптатилу, и чашом леденог млека
У кухињи, са прозорима обраслим
У светлуцаву папрат. И бива зимски дан.

Иван В. Лалић, у: Страсна мера.
Nazad na vrh Ići dole
Lude Ludule



Muški
Broj poruka : 41
Godina : 45
Location : Србија
Datum upisa : 12.07.2016

PočaljiNaslov: Re: Poetska jutra   21/10/2017, 7:25 am

PESMA KOJA NIJE PROTIV PTICA PEVAČICA


Oladite malo, ptice pevačice. Pustite me da predahnem.
Nema potrebe da se ovako nastavi,
čak i ako je jutro. Treba mi više sna.

Gde ste bile kad mi je bilo trideset?
Kada je kuća stajala tamna i tiha po čitav dan,
kao da je neko umro?

I taj isti neko, ili neko drugi,
skuvao je veliko, mračno jelo za preživele.
Jelo koje je trajalo deset godina.

Hajdete, duše moje. Dođite za jedan sat,
prijatelji. Tada ću biti sasvim budan,
Videćete. Ovoga puta mogu da obećam.


Rejmond Karver
Nazad na vrh Ići dole
 
Poetska jutra
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: