LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Prvo poglavlje Posmatraca

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Lude Ludule



Muški
Broj poruka : 42
Godina : 44
Location : Србија
Datum upisa : 12.07.2016

PočaljiNaslov: Prvo poglavlje Posmatraca   19/8/2017, 8:09 am

Оно, он, она

Девојчица није лепа. Зову је Мајмунче.
Раскошна плетена марама не мења ствар. С њом око лица изгледа као старица. Минијатурна, недорасла старица, без снаге у удовима и без искре у очима. У ствари, тешко је то поуздано рећи, јер као и сва деца-богаљи, од стида обара поглед. Ни то што је отац носи на раменима не може никога да обмане: нема ту радости, ни игре, а можда ни љубави.
У стопу их прате жена и пас. Жена носи штаке у десној руци, док левом приноси цигарету устима. Гледа девојчицу и човека пред собом и отпухује дим, гласно, као да уздише. Ни сама не уме да направи разлику.
У сваки делић њиховог живљења увукла се патња. Тиха, али сасвим разговетна. Као сепија плетене мараме коју носи Мајмунче. Њом је пребојен читав призор. Магловито, сипљиво јутро, серпентине низ које се спуштају према манастирском добру, влага која их шкропи одозго, влага што избија из земље крај пута.
Жена зна да патња не може да се прикрије. Она се таложи у малим, неприметним количинама, постојано, на одећи, телу, мислима, док не постане очигледна. Жена је препознаје на потиљку свог мужа. Што је од косе преостало – седо је. Одевен је у модросиву маскирку. Редовно се тако облачи, и кад послује по дворишту, и док помаже у пољу, и када заседне с људима или крене у цркву, као сада. Без моћи, излишан, ничији, чува ту униформу...
Ако би неко поменуо његово стање, имала је спремне све одговоре. Декламовала би дуго, сада већ без суза и премишљања: о томе да је „добар човек ‒ лош полицајац“, о „жртвовању“, о „горкој срећи, која је ипак срећа“, o томе да је тако „писано“. А онда би јој поглед пао на Мајмунче и тај механизам за испоруку „спремних“ мисли и реченица би се само закочио од пренапрезања. Тајац.
Човек је, одмакавши са девојчицом на раменима, ушао у манастирски посед, испео се уз концентричне, полукружне степенике. Задуван, стоји у црквеном довратку, чекајући на женину помоћ. Миран је, наизглед, као и увек пред причест, док не провали бујица. Мајмунче блуди погледом, одсутно. Жена их посматра и убрзава корак. Њени мили божјаци.
Затвара капију пред црном керушом која цвили и маше репом. Док им приноси штаке, тргне је телефон. У десном џепу капута зуји јој мобилни. Једном, двапут, трипут.
Порука.
Не мора да је чита, зна шта пише. Зна од кога је.
Само јој срце потмуло бубњи у ушима.


Poslednji put izmenio Lude Ludule dana 26/8/2017, 12:58 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Lude Ludule



Muški
Broj poruka : 42
Godina : 44
Location : Србија
Datum upisa : 12.07.2016

PočaljiNaslov: Re: Prvo poglavlje Posmatraca   19/8/2017, 8:13 am

Podelite utiske, ako ih imate. Stalo mi je... Vrlo sam nesiguran kada je proza u pitanju. Ne znam čak ni da li je razumljivo. Rolling Eyes
Nazad na vrh Ići dole
Lude Ludule



Muški
Broj poruka : 42
Godina : 44
Location : Србија
Datum upisa : 12.07.2016

PočaljiNaslov: Re: Prvo poglavlje Posmatraca   26/8/2017, 12:52 pm

Друго поглавље Посматрача
или
Сусрет у лифту

Своја је. Или, макар, на своју руку.
Целога живота, скоро осамнаест година, нечим јој пуне главу. Она одолева. За то јој служе тамне наочаре, слушке у ушима, рукавице без прстију, различитих боја и дезена. Прибор за деконтаминацију.
Таква, костимирана, излази на улицу, да живцира укућане. Могла би да буде косплеј девојка. Да игра ластиш, она никадa није знала. Додуше, данас то нико ни не игра, надмећу се клинке у броју лајкова и субова. Она ни то, њој мобилни служи само за музику и куцкање с другарицом, једином коју има, а с њом се не такмичи.
Ишчекује њен одговор и не одваја поглед од светлуцавог екрана под прстима. У слушалицама ‒ арт-поп и продоран женски глас: робусни сопрано пева о „мутном пламену жеље“ – „the dull flame of desire“. Чудни су ти вокални прелази из шапата у врисак, па загрцнутост. Бунцање, немуштост, провале беса и страсти. Привлачни су јој, до вртоглавице, ти стихови које изговара без звука и разумевања. Не може да зна, а и не занима је, да то што певуши у себи јесте енглески препев руског романтичарског песника.  „Угрюмый, тусклый огнь желанья.“    
Не обрaћа пажњу ни када, два спрата ниже, у лифт уђе мушкарац. Сморно јој да се јавља. Да је усправила поглед испод вештачких трепавица и пластике, знала би да није један од комшија. Они су добри за избегавање, а овај би јој лик, вероватно, био занимљив. Због татуа на врату, јер и сама воли тетоваже.
Прву је урадила, има више од године, током зимског  распуста. Тик изнад длана, трибал приказује млад месец и унутар њега једно мајушно сунце. Није знала шта значи, али допао јој се. Загрљај два небеска тела. Истог дана, када је спазио орнамент, брат јој је ‒ „преиспољеној глупачи“ ‒ лупио једну педагошку; а баба је данима лармала по кући, клела, јецала, около се распитивала како се „скида то чудо“ и ‒ утихнула. Кад су августа њени стигли одозго, нису јој рекли ништа, а можда ни приметили.
На јесен пробушила је пупак, а око пирсинга осликала змију која гута свој реп. Браца је приметио како је „леп тај уроборос“, штагод, док је матора тек немо вртела главом.
Пре пар дана истетовирала је трећу, напречац. Данас њена Хана пуни осамнаест. Недељама се премишљала шта да јој купи, а да је обрадује. Скроз је размазила. На крају, урадила је што воли и зна: отишла је до студија и поручила лип-тату. На доњој усни, с унутрашње стране ‒ име најбоље другарице. Мајстор за тетоваже, готово вршњак чији се поглед лепио свуд по њој, надугачко је упозоравао да су тетоваже на усни врло непријатне и нечисте, јер су уста пуна бактерија, да је неопходно испирати рану редовно, да мора водити рачуна о врсти намирница које уноси, да за извесно време нема љубљења, и шта још све не... Није слушала то прегрејано трабуњање, нервозно је мотала жваку по устима, кратко климала главом, повремено би нестрпљиво уздахнула или преврнула очима. Донела је одлуку, и то је то.
Данас јој ипак није свеједно. Доња усна јој тупо пулсира, отечена. Ни сама не зна колико је пута замишљала Ханино лице, какво ће бити кад јој покаже поклон. Јутрос је безуспешно пред огледалом покушавала да прстима подврне усну. Сувише боли, а из уста је запахнуо гној. Ништа од пољубаца, а пева: „Аll is fired by passion's kiss.“ Бедак.
Сада жури код ње, иако јој ова већ пола сата не одговара на честитку. Импресивном вештином проналази типке по виртуелној тастатури упркос дугим ноктима. „Стављај кафу, вештице.“
Она то свакако не зна, али и странац крај ње, пар секунди пре но што је крочио у лифт, најавио је некоме важном свој полазак, кратким ес-ем-есом. Као и код ње, једноставна порука од пар речи, која премного сажима и подразумева. Код њега, патњу без разлога и одмазду без задршке. Док нетремице зури у свој телефон, она не може ни да замисли на какво се страшно дело спрема њен случајни, краткотрајни сапутник.
У приземљу, упркос девојчином понашању и годинама, он јој задржава врата и пропушта је да изађе, на шта јој јурне крв у образе. Људи су врло злобни док гледају њено тело: махинално повлачи мајицу преко врућих панталоница. Да примећује свет око себе, схватила би да је човек у лифту, баш као и она, мислима на сасвим другом месту.
Наравно, ни по чему она не може да зна да је странац прилично далеко, у једној планинској удолини, готово на ничијој земљи, где звоно управо подсећа на то како је Реч постала тело. Где једна црна куја и рано остарела жена чувају две људске крхотине. Телесну и церебралну.
Nazad na vrh Ići dole
Lude Ludule



Muški
Broj poruka : 42
Godina : 44
Location : Србија
Datum upisa : 12.07.2016

PočaljiNaslov: Re: Prvo poglavlje Posmatraca   26/8/2017, 1:12 pm

Kao i uvek, otvoren za mišljenja i sugestije, kojih će nekad eventualno biti.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Prvo poglavlje Posmatraca   

Nazad na vrh Ići dole
 
Prvo poglavlje Posmatraca
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Venčati se ili prvo živeti zajedno?
» Prvo plata, a posao dolazi kasnije
» Zasto prvo jedemo slano,a onda slatko
» Tamara de Lempicka
» Ljubav na prvi pogled?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Proza-
Skoči na: