LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Petar II Petrovic Njegos

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5036
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Petar II Petrovic Njegos   1/12/2009, 9:56 pm

Biografija

Vladika Petar II Petrović Njegoš rodio se na Njegušima, kao drugi sin Tome Markova Petrovića, najmlađeg brata vladike Petra I, i Ivane Proroković. Na krštenju je dobio ime Radivoje pod kojim je u narodu bio poznat i docnije kao vladika Rade. Po zavladičenju on se potpisivao samo svojim kaluđerskim imenom — Petar i prezimenom — Petrović: vladika Petar Petrović. Međutim, u narodu nije bio poznat kao vladika Petar nego upravo kao vladika Rade. Vladikom Petrom narod je nazivao jedino njegovog strica. Njegoš nikada nije upotrebljavao ono II uz Petar, nego je to dodato kasnije, kao i I uz ime njegovog strica, da bi ih razlikovali.
Ne zna se tačno zbog čega je uzeo dodatak Njegoš, a ne Njeguš, kao što bi trebalo prema imenu njegovog plemena i najužeg zavičaja. Pretpostavlja se da je to preuzeo od strica vladike Petra, koji je katkad uz svoje prezime dodavao Njegoš, a ne Njeguš.
Vladika Petar I, njegov stric, uzeo ga je k sebi 1825. da ga školuje i pripremi za naslednika. Stric je, ranije, za nasljednika spremao Njegoševog brata od strica, koji se školovao u Rusiji, ali je ovaj više voleo vojsku i oficirski poziv. Tradicija je, međutim, bila da vladar Crne Gore bude vladika, pa se i mladi Njegoš spremao za taj poziv. Školu je kratko vrijeme učio u Boki kotorskoj, a posle mu je stric doveo za učitelja Simu Milutinovića „Sarajliju“.
Njegoš kao vladar


Petar II Petrović Njegoš kao vladika

Posle stričeve smrti, 1830, Njegoš se zakaluđerio vrlo mlad i primio upravu nad Crnom Gorom. 1833 putovao je u Petrograd, gde je zavladičen.
Njegoš je bio i verski i svetovni poglavar srpskog naroda u malenoj Crnoj Gori, u kojoj je bila jaka nacionalna svest i patrijarhalni moral, ali u kojoj je vladala domaća anarhija, plemenska surevnjivost i krvna osveta. Kad je došao na vlast, on je odmah počeo da uvodi red i modernizuje društvo i državu. Podizao je škole, osnivao sudove, pravio puteve, uzimao postupno svu vlast u svoje ruke i uveo porez. U jednoj kulturno zaostaloj sredini to je išlo teško i to je moralo boleti ovog velikoga rodoljuba, koji je svom dušom bio predan narodu. „Ja sam vladar među varvarima, a varvarin među vladarima“, pisao je on.
Jedan dokument iz arhive u Trstu govori o tome da je vladika di Montenegro priveden i saslušan zbog prodaje skupocenog nakita. To je bilo sušne 1847, kada je za kupovinu žita prodao odlikovanje dobijeno od Meterniha.
Vladika se u proljeće 1850. razboleo od grudne bolesti kojoj je uzalud tražio izlečenje u Italiji, i od koje je i preminuo 10. oktobra 1851. na Cetinju. Na tri dana pred smrt poželeo je poći do Kotora radi lečenja, ali nije imao ni toliko snage. Lekar po kojeg je poslato u Kotor je na pola puta primio vesti da je bolesnik već preminuo. Videći da mu se približava samrtni čas, pozvao je sebi narodne glavare, oprostio se sa njima, izjavivši im da je testamentom naredio sve što je potrebno. Zatim ih je opomenuo da se pokore toj poslednjoj volji, da žive među sobom u slozi i da se prijateljski drže prema susedima a naročito sa Bokom kotorskom. Po želji svojoj sahranjen je na Lovćenu.




Gorski Vijenac


Srpski bukvar
Njegoš se nije redovno školovao, niti je prošao kroz više škole. Kod bokeljskih kaluđera se učio samo osnovnoj pismenosti. Posle mu je učitelj bio Sima Milutinović, koji ni sam nije prošao kroz redovne škole. On je kod Njegoša razvio ljubav prema narodnoj poeziji, ukazivao mu na njene lepote i potsticao ga na pisanje. On ga je verovatno upućivao u mitologiju i klasičnu starinu uopšte. Mitološki rečnik, naklonost prema arhaizmima i novim rečima, Njegoš je primio od Milutinovića. Na Njegoša je uticao i Lukijan Mušicki, koji je 1830ih godina imao glas velikog pesnika. Klasičnu grčku poeziju čitao je na ruskom a jedan deo „Ilijade“ je preveo sa ruskog na srpski jezik, u narodnom desetercu. Njegoš je bio pod uticajem antičkog klasicizma, posredno i više formalno, skoro isključivo u rečniku. Ukoliko je više pevao i produbljavao svoju ličnost, utoliko se sve više oslobađao tog uticaja. Njegovo najbolje delo, Gorski vijenac, uzvišenom dikcijom i oblikom podseća na grčku tragediju; pa ipak, delo je u potpunosti samostalno i kao neposredan proizvod narodnog duha i jezika. Pored ruskog, Njegoš je poznavao i francuski i italijanski, i na tim jezicima čitao najveće pesnike i mislioce.
Njegoš je počeo da piše još kao dečak. To su bile kratke i beznačajne pesme, sasvim u duhu narodne poezije, često ispevane uz gusle. Sima Milutinović je u svoju zbirku narodnih pesama uneo pet za koje tvrdi da su Njegoševe. Docnije, 1834., objavio je dve zbirčice pesama, gde ima i nekoliko pesama u kojima se već nazire genijalni pesnik Luče mikrokozme i Gorskog vijenca. Među pesmama u kojima prevladava dubok i smeo misaoni lirizam naročito se ističu: „Crnogorac k svemogućem Bogu“, „Vijerni sin noći pjeva pohvalu mislima“ i „Oda Suncu“. Ostale pesme pevaju savremena crnogorska junaštva i ispevane su sasvim u duhu narodne pesme. Njegoš je, u vreme neprekidnih bojeva s Turcima, zaneseno voleo narodne pesme, skupljao ih i sam stvarao nove. Pored pesama u pomenutim zbirkama, štampao je docnije i dva kraća speva u istom duhu i razmeru: „Kula Vurišića“ i „Čardak Aleksića“. Godine 1854. je objavljena „Slobodijada“, epski spev u deset pevanja, u kome se slave crnogorske pobede nad Turcima i Francuzima. Vuk Karadžić je smatrao da je i druge pesme o novim bojevima crnogorskim ispevao upravo Njegoš. On je radio i na prikupljanju narodnih pesama i izdao ih u zbirci Ogledalo srpsko. Po savremenim listovima i časopisima izišao je znatan broj njegovih kraćih pesama, prigodnog i moralnog karaktera, kao i veliki broj oda i poslanica. Njegoš je počeo skromno, podražavajući narodnu poeziju ili učenu i objektivnu savremenu liriku, kakvu je pre njega pisao Lukijan Mušicki i njegovi sledbenici. Ali se on sve više razvijao, istina postupno, ali snažno i sigurno. Čitanjem i razmišljanjem, on je ulazio u sve teže moralne i filozofske probleme, sve dublje i potpunije uobličavao svoje umetničko izražavanje i poslednjih sedam godina života stvorio tri svoja glavna dela: „Luča mikrokozma“, „Gorski vijenac“ i „Lažni car Šćepan Mali“.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 59564
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Petar II Petrovic Njegos   18/8/2010, 8:54 pm



PETAR II PETROVIĆ - NJEGOŠ
(1813 - 1851)


Svakako
da je Njegos najveci pjesnik srpskoga jezika, veliki filozof,
humanista, slobodar, mudrac, vizionar…pogotovo imajuci u vidu vrijeme i
okolnosti u kojima je zivio, stvarao, vladao, velike odgovornosti i
diplomatske aktivnosti koje je sa sobom nametala vladarska titula,
velike zudnje i neostvarenih zelja, mladalackih snova, potiskivanje
emocija i nemogucnosti da se na taj nacin pjesnicki izrazi i odricanje
od tjelesnih uzitaka kojih ga je lisavao i zabranjivao mu crkveni poziv,
brige za sopstveni narod, za njegov opstanak, borba sa siromastvom,
gladju, neukoscu, ropstvom, stalni plemenski sukobi, razbratstvo, bitke
sa mnogo nadmocnijom turskom vojskom i drugim osvajacima, vjecite
teznje za slobodom i ujedinjenjem juznih Slovena. Ogroman teret je bio
na njegova mladjana pleca, povrh svega i bolest ga je obhrvala brzo,
unistila njegov mladi organizam i prerana smrt prekinula sve njegove
planove. Dosao je kraj i njegovom bolnom vapaju i uzdisaju, kojim je
cesto znao da vapije nad sudbinom srpskog naroda koji je bio razjedinjen
i porobljen, zbog cega se osjecao usamljenim i bespomocnim u
crnogorskom krsu, bez iđe ikoga, “da je iđe brata u svijetu da pozali
ka’ da bi pomoga’
”, sto je opisao kroz lik Vladike Danila u
“Gorskom vijencu”.

“A ja sto cu, ali sa kime cu?
Malo
rukah, malena i snaga,
jedna slamka među vihorove,
sirak tuzni bez
nigđe nikoga…
Moje pleme snom mrtvijem spava,
suza moja nema
roditelja,
nada mnom je nebo zatvoreno,
ne prima mi placa ni
molitve;
u ad mi se svijet pretvorio,
a svi ljudi pakleni duhovi.
Crni
dane, a crna sudbino!
O kukavno srpstvo ugaseno…”




Njegos je imao namjeru da podigne
sveopsti ustanak za svoga zivota, ali nije tada imao podrsku od Srbije i
Rusije. Oci su mu stalno bile uprte ka te dvije zemlje, kao centrima
srpstva, slavjanstva, pravoslavlja, jer Crnogorci, kao mali narod,
siromasan i rascjepkan na plemena, razjedinjeni, nisu mogli sami da se
izbore sa velikom turskom silom. Pomoc i podrska je pristizala u
materijalnom, finansijskom obliku: u hrani, kulturnim potrebstinama, ali
ne i u vojnickom, diplomatskom. Bio je cak siguran da su Hercegovina,
Bosna, Crna Gora sa Albanijom bile spremne na pokret, racunao je i na
Dalmaciju, ohrabrivalo ga je i uvjerenje da bi svi Hriscani ustali na
njihov mig protiv Otomanske imperije, ali Srbija, na celu sa Aleksandrom
Karadjordjevicem i njegovom vladom, nije podrzala takvu ideju,
smatrajuci je preuranjenom, da nije doslo vrijeme, da se jos nisu
stvorile povoljne prilike za tako nesto.
Ovako govori, opet kroz lik
Vladike Danila o svojoj nemoci, kolebanju, slobodarskom duhu koji mora
da nadjaca strah, crnu slutnju, koja ipak mora poznjeti darove, mora se
podici sva crnogorska mladez pa makar svi polozili svoje zivote na oltar
slobode, jer njihova borba nece biti uzaludna, slavice ih buduca neka
pokoljenja, sluziti se njihovim primjerom i izvojevati slobodu koju oni
za svojeg zemana nisu mogli.

“Vrazja sila odsvud oklopila;
da
je igđe brata u svijetu
da pozali, ka’ da bi pomoga’.
Pomrcina
nada mnom caruje.
Mjesec mi je sunce zastupio.
Uh, sto mislim, kud
sam zaplivao?
Mlado zito, navijaj klasove,
priđe (prije) roka
dosla ti je znjetva.
Divne zertve vidim na gomile
pred oltarom
crkve i plemena;
cujem lelek đe gore prolama.
Treba sluzit cesti i
imenu!
Neka bude borba neprestana,
neka bude sto biti ne moze,
nek’
ad prozdre, pokosi satana!
Na groblju ce iznici cvijece
Za daleko
neko pokoljenje!”


Matija Ban, knjizevnik i Njegosev
povjerenik, preko kojeg je Njegos, kroz pismenu prepisku, odrzavao vezu
sa Karadjordjevicima, priznao je da su mu suze posle i steglo se srce
kada je otisao Vladici i prenio naredjenje iz Beograda da se obustavi
planirani pokret protiv Turske. Njegos je i dalje bio odlucan u svojoj
namjeri, ali…Posle duzeg razmisljanja, teskom mukom, odustao je. Makar
pokrenuo i svu vojsku nerealno je bilo ocekivati pobjedu, poraz bi bio
neminovan, potrebna su bila ogromna sredstva, a bez Srbije ih nije
moguce imati, tako da bi se na Crnu Goru srucila sva turska sila i
beskorisno bi se prolile rijeke krvi.

“Ja sam se u pocetku
nesto nadao, no danas vidim da je jugoslovenstvo idealna rijec koja samo
praznijem glasom lijepo zvoni…Jugosloveni sile svoje ne poznaju, pa i
zasluge svoje ne vide. Stoga, oni sebe i predaju slijepo u bezuslovno
ropstvo tudjinu…”


Kada se poslednji put Njegos susreo sa
Matijom Banom, predviđajuci svoju skoru smrt, izmedju ostalog je rekao: “Prijatelju
moj, dusa mi ubija tijelo. Ne zalim sto cu umrijeti, ali zalim sto
nijesam u mome zivotu nesto znamenito ucinio. Tako je htjela moja zla
sudba koja mi je od pocetka do kraja uzasna bila…Pozdravi mi Kneza,
Knicanina i Garasanina i kazi im, od moje strane, da ce se Srpstvo prije
preporoditi drskom odvaznoscu, nego li pretjeranim obzirima na
diplomaciju. Ova ima svojih racuna, a mi moramo imati nasih. Sjeti me se
gdjegod, kad me vec ne bude i neka potomstvo bar dozna za nase namjere,
kad mu djela ne mogah ostaviti”.


Zdravlje mu se sve vise
pogorsavalo, nije pomoglo ni lijecenje u Italiji, ni u Becu, Boki
Kotorskoj, pa je, vracajuci se sa lijecenja svome domu, primicuci se
Kotoru, ugledavsi s lađe Lovcen podigao kapu i rekao: “Necemo se vise
nikad rastaviti”.
I bi tako.
Nije docekao oslobodjenje srpskih
zemalja od turskog ropstva, nije se ostvarila njegova vjecita teznja za
ujedinjenjem juznoslovenskih naroda (jeste pocetkom XX vijeka, ali se ta
tvorevina pokazala kao neuspjela, vjestacka i ugasena u krvi krajem XX
vijeka).



Ostvarila mu se zelja da Njegova
plemenita dusa pociva na vrh Lovcena i ostalo je da svijetli njegovo
djelo kao luca slobode, kao zavjet Crnogorcima na ne zaborave svoje
porijeklo, da se ne odricu srpskog roda (danasnja Crna Gora, jedan njen
dio, je taj zavjet pogazila), da se ne siri zla krv među bracom, da se
cuva sloboda, da se za nju gine ako ustreba, ne stedeci zivota i duh taj
sveti slobodarski, hriscanski, pravoslavni ostaviti buducim
pokoljenjima kao casni primjer junastva i svetosti, da se ljudi
obrazovanjem i prosvecenjem okrenu humanijem zivotu i pogledima na
svijet i pokazu Evropi da nismo onakvi kakvim nas prikazuju: varvari,
primitivci, divljaci.

Ostao je “Pustinjak cetinjski”, div gorski
da pociva u osami, kao i za zivota sto je, u vrletima crnogorskog krsa.
Priblizio se Bogu i zivotom i smrcu. Kao da je sam Bog birao mjesto gdje
ce dusa da mu caruje.
Tome u prilog ide i ovaj dogadjaj, kada je
posjetio ruskog Cara Nikolu I u Petrogradu, koji je i sam bio visokog
rasta, a Njegos ga je bio nadmasio i stasom i ljepotom, pokazalo se i
mudroscu, na opasku Carevu: ”Pa vi ste visociji od mene”, Njegos je bez
premisljanja i ustezanja rekao: “Sam Gospod Bog visi je od ruskog Cara”.

Sam
Gospod Bog kao da se otjelotvorio u Njegovom liku. Uznio Ga u visine za
vjeke vjekova, u Carstvo nebesko.

“Blago tome ko dovijek’
zivi imao se rasta i roditi” – Njegos



____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 59564
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Petar II Petrovic Njegos   23/8/2010, 10:21 pm

ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

ПУСТИЊАК ЦЕТИНСКИ

[СРБИН СРПСКОМ РОДУ СВОМЕ]








Србин српском роду своме

ово дјелце посвјећује.

Његово је ситно цв'јеће

по ливади правој Српства

и узрасло и побрато

и у в'јенац роду дато.



Владика црногорски

Петар Петровић















Црногорац к свемогућему Богу

Ода на дан рођења сверуског императора Николаја I

[Одјекуј ми гласе, свиро]

Ода на дан рођења насљедника руског престола цесаревича великог књаза

Александра Николајевића

Књазу Александру Николајевићу Галицину

Степану Дмитријевићу Нечајеву

[Нево, р'јеко, огледало људства]

[Дуну вјетар јаки пут Русије]

Заробљен Црногорац од виле

Ода султану турскоме

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 59564
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Petar II Petrovic Njegos   23/8/2010, 10:21 pm

ЦРНОГОРАЦ К СВЕМОГУЋЕМУ БОГУ



О ти бићем бесконачни

без почетка и без краја!

Почетак си сам основа

и крај свега у тебе је.

Ти, дубино неизмјерна,

ти, висото недолећна,

ти си сјајност своју скрио

млогостручним покривалом

величанства и пространства,

те се не даш да те види

око душе најумније,

нит' ум себе вообрази,

но тек почне о теб' мислит,

занесе се у бескрајност

све с вишега к вишем одећ,

летећ желно да те види

или сјенку барем твоју.

Ал' залуду њему мука,

по простору тумарање,

када си га ти створио

кратковидно и слијепо,

да у тебе не погледа,

но се натраг мора вратит

у ћескотном своме храму

занешено, утруђено.

величином зачуђено.

Погледам ли течност стварих,

3

погледам ли свјетлост сунца,

погледам ли сјајност, хитрост

милионах горњег свода, -

све то мене удивљава,

тебе каже свемогућа,

и душа ме твоја мала

више свега узвишава,

тебе што си више свијех

и те р'јечу сву ствар крећеш, -

бог си ума, душе моје.

Колико је даљност твоја

од краткога ума људског,

свеколике умне главе

што су досад на св'јет биле

и посада те се роде

да у једно перо слију

силу мислих највишијех,

не би знале черте повућ

нити р'јечи уписати

о твојему величаству.

Ах, ти ствари превисока,

јер си мене таквог дала

кратковидна и малена?

И чему сам ја подобан?

Ја се надам нешто твоје

да у душу моју сјаје;

неизвјестан, ал' се гордим

што са тобом својство имам.

Но и било штогођ мало,

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 59564
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Petar II Petrovic Njegos   23/8/2010, 10:22 pm

то се може уподобит,

спрам сјајности твоје веље,

премалојзи искри огња

која пође тамом лећет

од огњеног океана,

док се опет к њему врати.

Ти с' океан бесконечни,

а ја пловац без весалах.

Мисли су ми бура јака;

са мном чине валовање,

нагоне ме напр'јед пливат,

желе штогођ видијети.

Но како ћу водом одит

кад у руке весла нејмам,

већ сам дужан стојат тужан

у смртноме чамцу малом

на средину окејана

док с' преврати чамац исти

и окејан мене прождре?

Ја се земље цар називам,

ја се гордим и поносим

јер врх свега земног владам;

ја с природом често ратим,

побјеђавам треск громовах,

побјеђавам зук вјетровах

и сињега љутост мора.

Ја умнима летим крилма

око сунца и планетах,

знадем њину величину,

5

знадем њина круг течења,

њину свјетлост и бистроту;

ја над љутим лафом, тигром

и над свијем животнима

мора, земље и воздуха

владам умом и царујем, -

све с' то мене покорава,

све ми с' клања и служи ме.

Куд года се ја обратим,

величаство свуд ти видим;

погледам ли кита, слона,

погледам ли мравца, муху,

погледам ли равна поља,

разним цв'јећем накићена,

погледам ли горде горе

у зеленост обучене

или цв'јетак једва видни, -

свуд те видим свемогућа.

Најмањи те цв'јетак слави

ка највишег свјетлост сунца.

Но, ах, творче, што сам смртни

ја у сравност твоје силе,

твог могућства, величаства?

Могу ли се жив показат,

спрама твоје величине?

Ти, који си премудрошћу

у пространству воздушноме

созда св'јетах милионе

и све једног с другим свеза

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 11181
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Petar II Petrovic Njegos   20/9/2017, 7:05 pm



Njegoš je bio verski i svetovni poglavar srpskog naroda u Crnoj Gori.

Njegova dela i danas žive i značajan su deo crnogorskog ali i srpskog kulturnog nasleđa. Njegovo najslavnije delo je svakako “Gorski vijenac”, koje je u Beču ocenjeno kao „manuskript genijalnog tvorca“. Ne manje genijalna su i dela “Luča mikrokozma”, “Ogledalo srpsko” i “Lažni car Šćepan Mali”.

Rođen kao drugi sin Tome Markova Petrovića, najmlađeg brata vladike Petra I i Ivane Proroković, na krštenju je dobio ime Radivoje pod kojim je u narodu bio poznat i kasnije kao vladika Rade. Po zavladičenju on se potpisivao samo svojim kaluđerskim imenom Petar i prezimenom Petrović. Međutim, u narodu nije bio poznat kao vladika Petar, nego upravo kao vladika Rade.


Kad je došao na vlast, odmah je počeo da uvodi red i modernizuje društvo i državu. Podizao je škole, osnivao sudove, pravio puteve, uveo porez...Nailazio je na brojne otpore u patrijarhalnom društvu u kom je vladala krvna osveta. Umro je od grudne bolesti 10. oktobra 1851. na Cetinju, a po želji svojoj, sahranjen je na Lovćenu.

Matija Bećković za Njegoša kaže da je bio najveći srpski pesnik i najznačajniji vladika SPC, posle Svetog Save. “Imao je 17 godina Rade kad je postao Petar, onoliko koliko je imao Rastko kad je postao Sava”, rekao je jednom prilikom Bećković.

“I posle svih odgonetanja tajna njegove pojave ostaje bez konačnog odgovora. Čovek čoveku tajna je najviša i ko to zna, to je najviše što čovek može znati. Sam Njegoš nije znao kakvu tajnu je nosio i prenosio...i Njegošu tajna Njegoš je najviša”, kaže akademik Bećković.

U slavu Njegoša i njegovog velikog dela danas vas podsećamo na bisere koje je iznedrio ovaj veliki um:

.......................................................................................................

Čašu meda jošt niko ne popi,

što je čašom žuči ne zagrči;

čaša žuči ište čašu meda,

smiješane najlakše se piju.

...........................................

U dobru je lako dobar biti,

na muci se poznaju junaci!

...........................................


Ćud je ženska smiješna rabota!

Ne zna žena ko je kakve vjere;

stotinu će promijenit vjerah

da učini što joj srce žudi.

...........................................


Ko na brdo, ak i malo, stoji

više vidi no onaj pod brdom.

..............................................


Oči zbore što im veli srce.

Teško zemlji kuda prođe vojska.

.................................................


Tvrd je orah voćka čudnovata,

ne slomi ga, al zube polomi!

.............................................


Svak je rođen da po jednom umre,

čast i bruka žive dovijeka.

............................................

Udri vraga, ne ostav mu traga,

ali gubi obadva svijeta.

.......................................


Bič sam božji za tebe ispleten

da se stavljaš šta si uradio.

.............................................

Bez muke se pesma ne ispoja

bez muke se sablja ne sakova.

................................................

Blago tome ko dovijeka živi

imao se rašta i roditi.

...................................

Vuk na ovcu svoje pravo ima

ka tirjanin na slaba čoeka;

al tirjanstvu stati nogom za vrat;

dovesti ga k poznaniju prava,

to je ljudska dužnost najsvetija!

....................................................


Mlado žito, navijaj klasove,

pređe roka došla ti je žetva.

.............................................

Neka bude borba neprestana,

neka bude što biti ne može.

Na groblju će iznići cvijeće

za daleko meko pokoljenje.

...........................................

Med za usta i hladna prijanja,

a kamoli mlada i vatrena.

...........................................


Kome zakon leži u topuzu,

tragovi mu smrde nečovještvom.

.................................................

Usred podne da ga čovjek sretne,

sva bi mu se koža naježila

..............................................

Pokoljenje za pjesnu stvoreno

vile će se grabit o vjekove

da vam vjence dostojne sapletu

vaš će primjer učiti pjevača

kako treba s besmrtnošću zborit.

...................................................

Slavno mrte, kad mreti morate.

..................................................

Svijet je ovaj tiran tiraninu

a kamoli duši blagorodnoj.

............................................


Zdravo tvoja glava na ramena,

ti ćeš pušku drugu nabaviti

a u ruke Mandušića Vuka

biće svaka puška ubojita.



____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Petar II Petrovic Njegos   

Nazad na vrh Ići dole
 
Petar II Petrovic Njegos
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Gorski vijenac
» Dinastija Karađorđević
» Goran Petrovic
» Umro Petar Kralj
» Petar Omcikus

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: