Ja sam se u ovoj recenici prepoznala ima unazad manje od sest sedam godina...I veruj te mi da sam se prestravila jer se u njoj prepoznajem svaki dan.Ja zaista vise nesanjam...zaboravila sam vise sta to znaci zivim zivot onakav kakav mi dan donese...sve pretvaram u javu.

Da li se i vama desava da u zivotnoj svakodnevnici zaboravite svoje snove? Shvatam da je tako ziveti jako tesko...ali ja san svoj ne mogu vise da povratim.

Ни у једном терну не заборављам снове, носим их са собом, ту су, лете, живе самном, само треба да затворим очи и ту су, лепи и топли, недосањани, недовршени.

Shvatam Ja Masada o cemu ti pricas sve lepo razumem, zatvorim oci i umesto ocekivanog sna...sjuri mi se ceo danasnji dan...umesto nocnog sna prolete mi sve slike zivota.Da li ti slucajno imas problem da te sve svoje snove ostvaris...ili ih samo sanjas da bi ti bilo lepo.Posto ja jel imam taj problem koji imam ja sam shvatila da je bolje sanjati otvorenih ociju i ici ka tome da te svoje snove ostvarim na javi.Ne znam drugacije Tvoj odgovor me navode na pomisao da neke snove volimo ne zbog njih, nego zato sto smo, dok ih sanjamo, ususkani, toplo nam je i uzivamo pod pokrivacem.

i za mene postoje snovi za koje mislim da je lepo da ostanu snovi i ni nezelim da mi se ostvare. lepo im je u mojoj masti i mislim da dodje do njihovih ostvarenja ne bih bila srecna. zato se i zovu snovi...

Cekajte ja koliko sam shvatila vi niste najbolje razumeli temu...Niko neosporava da su snovi lepi...nekada sam i ja sanjala jel al ih se bas najbolje ni nesecam, jer su davno prosli.Vreme u kome zivimo jednostavno kod mene je kao gumicom sve izbrisalo sto je vezano za snove.Ja zaista nemam snove neznam da sanjam...da mastam da ali to je nesto drugo.Pokusavam i ja trudim se da povratim to nesto izgubljeno...

meni su snovi i masta nesto slicno...kako god.
a ti onda mislis na ambiciju? na nesto cemu tezis da se ostvari?

Па ја сам лепо рекао да их нисам заборавио због живота, и даље понекад сања отворених очију снове детинства, не сањам остварене, они нису сан.

lepo je ko sanja, i ne tezi da se snovi ostvare. bar ne svi. ja uzivam u mojim snovima, pri tome nemislim na one nocne...na te nemogu da uticem. ali kada sanjam neki san, neki koji mi je lep, koji mi prija, nastavim da ga sanjam otvorenih ociju. bez ikakve teznje da se ostvari.
cak nekada i kada imam nocne more, nastavim otvorenih ociju da je prezivljavam, s tim da nekako uspem da ga preokrenem da nebude nocna mora vise.
ima jedan san koji kada sanjam uvek budem bolesna i imam visoku temperaturu. i to je pravilo. i to mi se desava odmalena. i kada sanjam taj san, ni nepokusavam da ga odagnem. jednostavno ga prihvatim kao predznak. kao putokaz. i nezelim da ga zaboravim, jer je on zivot...

Z
Sam zivot je iluzija,san...

Pa zivot je sam po sebi nestvaran,sad ako oni to ne kapiraju,jbg