LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Share | 
 

 Jekin

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
David Montenegro

avatar

Muški
Broj poruka : 16
Godina : 25
Location : Podgorica
Datum upisa : 06.04.2017

PočaljiNaslov: Jekin   15/4/2017, 12:52 am

"Smrt je jekin, sigurno saznanje, jedino za šta znamo da će nas stići. Izuzetka nema, ni iznenađenja, svi putevi vode do nje, sve što činimo to je priprema, za nju, priprema čim zakmečimo udarivši čelom o pod, uvijek je bliže, nikad dalje. Pa, ako je jekin, zašto se čudimo kad dođe? Ako je ovaj život kratak prolazak što traje samo čas, ili dan, zašto se borimo da ga produžimo dan ili čas?
Zemaljski je život varljiv, vječnost je bolja."

Meša Selimović


Poslednji izmenio David Montenegro dana 15/4/2017, 1:10 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
David Montenegro

avatar

Muški
Broj poruka : 16
Godina : 25
Location : Podgorica
Datum upisa : 06.04.2017

PočaljiNaslov: Re: Jekin   15/4/2017, 1:00 am

****

Pasje vrijeme... Kiša je pljuštala, blago rečeno pljuštala. Nisam se kanio izaći iz kafića. Miris kafe i prijatna muzika bili su sve što mi je tog popodneva trebalo. Grmljavinu je ublažavao žamor i dovikivanje konobara i šankera. Samo su odbljesci dopirali žustro do svih nas. U pojedinima su budili i strah. Vjetar je nanosio svo to sivilo na prozore zastakljene bašte koja je izgledala još tmurnije u takvom izdanju. Sad su tek dolazile do izražaja neodržavane biljke. Lijander je venuo u horizontalnoj saksiji pored prozora. Vapio je za makar kapljicom vode. No pustili su ga da čezne i da se nada da će se makar neki gost sažaliti na njega i prosuti malo dragocjene tečnosti u njegovoj blizini. Nedaleko od njega neka vrsta ukrasnog borića je izgledala nešto svježije. Da je i on zahtijevao pažnju i suvišno je pričati o tome. Pa i bijeli krokusi nisu izgledali uopšte loše, onako takođe poređani u horizontalne saksije tik uz staklo, naspram sirote usamljene ljubičice. Tek dvije latice držale su se za suhu stabljiku tek toliko da bi podsjećale na njenu nekadašnju neprikosnovenu ljepotu. Njoj nije trebalo samo svježe vode. Imao sam osjećaj da joj nedostaje i svježeg vazduha. Ona je željela izvan. Željela je da ovaj tmuran proljećni dan konačno prođe. Ustvari, oboje smo to željeli.

- Konobar...!?

Nakon par minuta namrgođeni mladić došao je. Stajao je i ćutao. Arogancija i prezir izbijali su iz njega. Vjerovatno smatra da je previše inteligentan, ili da je njegova čast ukaljana time što mora raditi ovaj posao. Niz pogrešnih, ili pravih, odluka doveli su ga do ove situacije ali on se nije znao izbaviti. Na pogrešan način nesvjesno je pokazivao da misli da vrijedi više. Ne, ne sudim o tome da li vrijedi ili ne. Samo konstatujem u sebi da odiše ružnim mirisom većine...

- Još jedan Macchiato, moliću.

Uzeo je praznu šolju sa stola i uputio se ka šanku. Bez riječi. Izgleda da su danas bile zabranjene za njega. No dobro, neće dobiti bakšiš koji inače rijetko ostavljam.
Spustio je šolju, pritom malo prosuo kafu po mafinu na tacni, ostavio račun ispod pepeljare i izgubio se u gužvi. Da, sada sam siguran da misli da vrijedi više od nečijeg "konobar" i "hvala". Uporediću ga sa sirotom ljubičicom. Ona traži samo nekoliko kapi vode, malo svjetlosti i topao dom. Tako prosto. Tako jednostavno. Tako zahvalno! Misli mi prekinu studen vjetar koji me ošinu po vratu i leđima. Neko je ostavio vrata otvorena. Valjda će ih neko zatvoriti...
Kiša je konačno omanjila i vjetar skoro da je stao. Još uvijek se nisam usuđivao napustiti toplinu i utjehu ovog mjesta. Najviše su me brinule moje ljetnje cipele. Daleko od toga da su bile vodootporne. Ali dok sam imao novca za kafu tu sam bio bezbjedan dok kiša ne prođe.

Osim ljubičice pažnju mi je privlačila i jedna dama. Rijetko sam na tom mjestu viđao usamljene dame. Bež šešir ostavila je na stolici pored, zajedno sa tašnom. Kaput je prebacila preko naslona svoje stolice. Iako je bilo proljeće nije bilo baš toplo. Naprotiv. Što se moglo i zaključiti po ovakvom vremenu. Ukštenih prstiju i s palčevima pod bradom gledala je kroz stakleni dio bašte. Po čestom pogledu na sat shvatio sam da čeka nekog. Takođe, po čestom provjeravanju vremenskih prilika shvatio sam da se nadala da taj neko ili s razlogom kasni, ili se i dalje nada da će doći. Bila je tu već nekih dvadesetak minuta. Svakim trenom na njenom licu pravila se sve veća grimasa razočarenja. Počela je i trljati čelo desnom rukom. Shvatila je da je ponovo napravila grešku pružajući još jednu šansu nekom ko je očigledno nije zaslužio. Nakon nekoliko minuta platila je račun i uputila se ka izlazu. Primijetila je da je gledam i nabacila taj pogled neugodnosti. Pred vratima izvukla je kišobran iz stalka, pogledala lijevo napravivši korak i zastala. Bila je neodlučna. U tok momentu shvatio sam da uzela moj kišobran. Brže-bolje iz džepa sam izvadio nešto siće i negledajući stavio je na sto. Izjurio sam za njom, izvukavši kišobran za koji sam pretpostavio da je njen. No već je zamakla iza ćoška na kom se nalazila raskrsnica. Nisam znao kojim putem da krenem. Nestala je, a ja sam najvjerovatnije izabrao pogrešan kišobran i napravio totalnu pometnju. Vratio sam se do kafića i ubacio kišobran nazad u stalak. Nekoliko ljudi me čudno pogledalo. Nastavio sam dalje ulicom trudeći se da hodam ispod nadstrešnjica zgrada. Desno rame i ruka bili su mokri, a moje ljetnje cipele šklaparale su već pune vode. Sad kad sam već mokar nije bilo potrebe pozivati taksi. Odšetaću do stana. Kapavice su u sve većem mlazu padale i kiša se ponovo pojačavala. Na svu sreću vjetar je stao pa mi je to dozvoljavalo da zadržim makar malo toplote...

Lift se već uzdizao. Ušao sam u stan i bacio novčanik iz zadnjeg džepa na kauč. Makar je on bio suv. Skinuo sam mantil i stavio ga pored peći na stolicu da se prosuši...
Kratko i toplo tuširanje prijalo mi je. Trljao sam kosu peškirom u želji da je prosušim. Nisam volio da koristim fen. Uzeo sam daljinski i prišao peći da se još malo ugrijem i lakše osušim kosu. Uljučio sam i TV. Po nepisanom pravilu prebacio sam na kanal koji je prikazivao 24h vijesti iz grada. Tako sam stalno bio u toku. Tako sam i u nedostatku tema sa nekim makar imao neku za započeti. Uglavnom neinteresantnu, ali mnogo bolju od neugodne tišine. Proveo sam nekoliko minuta prazno gledajući vijesti. U meni se budio neki nemir. Odlučio sam da odspavam kratko. To je bio moj odbrambeni mehanizam od anksioznosti. Kad god bi taj teški lanac misli naišao pokušavao sam da ga prekinem bilo čime. Jer uništavanjem jedne karike lanac je pucao i ostavljao me na miru. Prisjećao bih se riječi psihologa da misao vuče misao, raznih filozofskih mudrosti da kakve su nam misli takav nam je i život. Zaspao sam. Ne znam koliko sam dugo spavao. Trgao sam se iz ružnog sna. Neko me je jurio. Govorio je da ima nešto moje, mora nešto da mi vrati. Osjećaj nelagodnosti nije prošao, samo se pojačao vođen košmarom. Morao sam uskratiti mom umu to zadovoljstvo mazohizma. Pojačao sam TV u nadi da će mi to okupirati misli...

- Jutarnji voz A33 i praca sjevera sletio je sa šina. Kompanija Trailway se izvinila putnicima zbog kašnjenja i vratila im novac od karti. U incidentu nije bilo povriđenih.

- Naša košarkaška reprezentacija plasirala se u drugu fazu playoff-a. Protivnik će biti poznat nakon žrijeba u utorak.

- Tragičan udes u centru grada odnio je nehotice dva života. Putnički automobil marke Citroen iz još neutvrđenih razloga prešao je u suprotnu kolovoznu traku i zakačio autobus. Udar je automobil Citroen, čiji je vozač poginuo na licu mjesta, odbacio nekoliko metara i to pravo na pješake koji su čekali da pređu raskrsnicu. Među njima nalazila se i dvadesetosmogodišnja M.A. koja...

S nevjericom sam gledao u ekran.
Grozna slika provale oblaka i saobraćajaca koji vrše uviđaj. Zvuci hitne pomoći i policijskih automobila prolamali su se bulevarom. Kamera je snimala mjesto nesreće uživo. Haos.
Pokraj semafora, tik uz ivičnjak ležalo je prekriveno tijelo. Kiša je ispirala tragove krvi na ulici, noseći ih u obližnje šahte. Još nečije cipele šklaparale su kroz lokve i bujice oko glavne raskrsnice, što se jasno moglo čuti u TV prenosu. Nekolicina ljudi nepomično je stajala hipnotisana prizorom Policija je sagledavala situaciju.
Kamera je približavala detalje onoliko koliko su reporterima dozvoljavali.
Nedaleko od prekrivenog tijela, tu na asfaltu, označen brojem tri bio je i moj polomljeni kišobran...

Nazad na vrh Ići dole
 
Jekin
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Proza-
Skoči na: