LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Share | 
 

 Rajner Marija Rilke, (1875-1926)

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   13/6/2009, 10:54 pm

Ljubavna pesma

Kako da dušu sputam, da se tvoje ne takne?
Kako, mimo tebe, njom da grlim stvari i daljine?
Ah, rado bih je sklonio na koje
zaboravljeno mesto u sred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   13/6/2009, 10:54 pm

* * *

Ovo je čežnja: sred talasa biti
i nemati u vremenu svoj stan.
I to su želje: pritajene niti
koje za večnost vezuju naš dan.

I to je život. Dok ne dođe jedan
čas drevni, najsamotniji od svih,
drukčiji od svih ostalih, i čedan
presretne večnost uz osmejak tih.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   19/6/2009, 7:06 am

Vrteška
(Jardin du Luxembourg)


C krovom i senkom njegovom se vrti
čopor šarenih konja što se gone
trenutak jedan, svi iz zemlje one
koja toliko okleva pre smrti.
Nekih u kola upregnutih ima,
al' je u sviju izraz srčan sav.
Jedan je crven namrgođen lav
i katkad jedan beli slon sa njima.


Čak i jelena jednog eno - pravom
jelenu šumskom sličan je po svemu,
samo što nosi sedlo, i na njemu
jednu malenu devojku u plavom.


Za njom, odeven u belo odelo,
jaše na lavu dečačić, u stravi,
dok zube lav pokazuje i ždrelo.

I katkad se beli slon pojavi.


Promiču vedre devojke nekamo,
već nepristale skoro igri toj;
usred ludoga leta one svoj
podižu pogled, nekuda, ovamo -


I katkad se beli slon pojavi.

I sve to ide, okončanju žuri
vrti se, kruži, a bez cilja svog.
Poneki pramen, crven, zelen, suri,
jedva započet profil lica kog.
I katkad osmeh, ovamo obraćen,
blažen i bleštav i uludo straćen
sred zadihanog slepog kola tog.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   19/6/2009, 7:06 am

Jesenji dan


Gospode, čas je. Natraja se leto.
Zasenči sunčanike, razobruči
vetar, da poljem jesenjim zahuči.

Poslednjem plodu zrenje zapovedi;
još dva-tri dana južnija mu daj,
usavršenju nagnaj ga, nacedi
poslednju slast u teškog vina sjaj.

Ko dom sad nema, taj ga steći neće.
Ko sam je sada, dugo sam će biti,
čitaće, pisma pisati i bditi,
i nemirno će gledati drveće
kada se lišće stane zrakom viti.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   23/6/2009, 6:17 pm

Ostavljen na planinama srca


Ostavljen na planinama srca
Gle, u daljini sićušno, gle:
poslednje naselje reči, a još više,
ali i on majušan, poslednji
zaselak osećanja. Prepoznaješ li ga?
Ostavljen na planinama srca. Kamen
pod rukama. Jest, tu cveta ponešto;
iz neme litice cveta raspevan korov
koji ni o čem ne zna. Ali onaj ko zna?
Ah, onaj što poče da zna, pa sad ćuti,
ostavljen na planinama srca.
Jest, tu se kreće ponešto, nenačete svesti,
kreće poneka bezbedna životinja s planine,
ide, zastaje. I velika zaštićena ptica
kruži oko čistog protivljenja vrhova.
Ali ne zaštićen, ovde na planini srca.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 23/6/2009, 6:18 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   23/6/2009, 6:17 pm

Dodirne dušu skoro svaka stvar


Dodirne dušu skoro svaka stvar,
odasvud bruji spominjanja glas.
Poneki dan što prođe stran za nas
u budućnosti stigne tek k'o dar.


Ko meri naš doprinos? Da li ko
od prošlih, starih leta nas raspreda?
Šta od postanja saznasmo, sem to:
da sve se jedno u drugom ogleda?


Da se na nama ravnodušnost greke?
O, dome, travo, o, večernja seni,
dok se gledamo tako, obrgljeni,
najednom sve to kroz vac k nama veje.


Kroz sva se bića pruža prostor jedan:
suštinski svetski prostor. Kroz nas laste
proleću tiho. Ja, rašćenja žedan,
pogledah, i: u meni drvo raste.


Brinem, a dom ja na dnu moga srca.
Čuvam se, a u meni straža bdi.
Ka mojoj novoj ljubavi se svi
svet lepi, da tu počiva i grca.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   14/7/2009, 10:28 pm

Samoća je poput kiše.
U večeri iz mora se diže,
iz ravnica pustih i dalekih stiže,
ide u nebo gde je uvek ima.

I tek sa neba pada po gradovima.

Pada pre nego svetlost je izašla,
kad ulice se okreću spram zore,
i kad se tela što nisu ništa našla,
razočarano dele puna more,
i kad ljudi što od mržnje gore
u postelji jednoj moraju spavati.

Tada dolaze talasi samoće...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 14/7/2009, 10:29 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   14/7/2009, 10:28 pm

Pjesma kipa

Tko je taj,koji me ljubi toliko,
Da za moj će život svoj život ugasit?
Ako se tko iz ljubavi same
U moru utopi za me,
U život iz kamena mene će spasit.

Ja žudim,da tijelom poteče mi krv,
Jer kamen je samo kamen.
Ja čekam i čeznem u hladnoj samoći.
Zar ne može nitko smjelosti smoći,
Da život mi vrati i plamen?

A kad mi tko život jedanputa vrati,
Što zamamno sja se i zlati,
Onda ću plakat,
Plakat ću sama,
Što nisam više kip od kamna;
Jer šta će mi krv,što vri poput vina,
Kad ne mogu dozvat iz morskih dubina
Svog ljubljenog,jedinog moga.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   20/7/2009, 7:15 pm

JA ŽIVIM U KRUZIMA KOJI SE ŠIRE

Ja živim u kruzima koji se šire,
i njima sve više obuhvatit žudim.
Ja možda i neću polučit zadnji,
konačni krug, no ja se trudim.

Ja kružim i kružim okolo Boga,
tog prastarog tornja, već tisuće ljeta,
i ne znam još, jesam li sokol il vihor,
il velika pjesma ovoga svijeta.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   20/7/2009, 7:15 pm

OZBILJAN ČAS

Tko sada plače negdje u svijetu,
bez razloga plače negdje u svijetu,
nada mnom plače.

Tko se sad smije negdje u noći,
bez razloga smije negdje u noći,
meni se smije.

Tko sada ide negdje u svijetu,
bez razloga ide negdje u svijetu,
polazi k meni.

Tko umire sada negdje u svijetu,
bez razloga umire negdje u svijetu,
pogleda mene.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   26/7/2009, 10:00 pm

''Preokret''

Dugo je on sve to
mucno prisvajao gledanjem.
Zvezde na kolena padahu
obrvane njegovim pogledom.
Il' bi sagledao klececi
a miris bi njegove usrdnosti
kao blagi umor padao
na kakvo bozansko bice, koje bi mu se
onda
osmehnulo, u snu.

Kule je tako gledao
da su trnule od straha:
opet ih uvis zidajuci, najednom!
Ali cesto bi predeo, otezao od dana,
pokojem
strujao u njegovo tiho opazanje, uvece.

Zivotinje su smireno stupale
u otvoreni pogled, pasuci,
a zasuznjeni su lavovi
zurili unutra kao u nepojamnu slobodu;

ptice su proletale kroz njegovu dusevnost; cevece se
ogledalo u njemu,
krupno, kao u deci.

A kad se rascu da ima jedan sto gleda,
to dirnu i bica koja su manje
i nepouzdanije vidljiva,
dirnu zene.
Otkada gleda?
Otkada vec, lisavajuci se u dusi,
preklinjuci sa dna pogleda?

Kuda bi on, koji vecito ceka, sedeo u
tudjini;
a rasejano odvracena soba u
prenocistu
mrgodno bila oko njega,
i u izbegavanom ogledalu
ponovo soba,
i kasnije, sa postelje mucenicke,
ponovo:
tad bi se u vazduhu vecalo,
neshvatljivo vecalo
o njegovom osetljivom srcu,
o njegovom srcu sto kroz bolno zasuto telo
ipak oseca,
vecalo bi se i presudilo:
da on ljubavi nema.

(I bilo bi mu uskraceno
ma koje novo posvecenje.)

Jer vidis li, gledanju ima granica,
i sve sagledaniji svet
iste da raste u ljubavi.

Zavrseno je delo ociju,
vrsi sada delo srca
na slikama u sebi, zarobljenim; jer ti
si ih
savladao: ali sada ih ne znas.
Pogledaj, unutrasnji covece, svoju
unutarnju devojku,
nju, izvojstenu
iz hiljada priroda, ovo
tek izvojsteno samo, a dosad
jos nedovoljno stvorenje.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   24/8/2009, 8:52 pm

ŠPANSKA IGRAČICA

Kao što bela sumporača stane
u ruci već da na sve strane baca
jezićke trperave pre no plane - :
tako sred tesnog kruga gledalaca
iz igre njene još nezahuktane
roj svetlih iskri najpre zapalaca.

I tad se naglo sva u plamen prospe.

Pogledom jednim pali svoje kose,
pa najedanput smelo zaošija
haljinu svu u ludog ognja huk,
iz kojeg pruža ruke poput zmija,
gole i budne, uz klepetav zvuk.

A tad: ko da joj vatra seknu, ona
pribra je sasvim i odbaci svu
oholim gestom, gorda, osiona,
gledajuć kako besni još na tlu,
plaminja još i neće da se preda -.
No potom diže pobednički lice
i ukrug milo pozadravljajuć gleda,
pa sitnim čvrstim stopalima nju
gazi i gasi nemilice.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   5/9/2009, 12:00 am

Reci za uspavanku

Hteo bih nekog da uspavam,
kraj nekog da bdijem bih ja.
Tebe bih da mazim, uljuljkavam,
da te pratim u san, iz sna.
Hteo bih u kuci da jedini znam:
noc bese hladna i zla.
I hteo bih da se slusanju dam,
slusanje tebe, sveta, tla.
Dozive kroz noc salje sat,
vreme se providi do dna.
Jos: dole po kog neznanca bat,
i lavez neznanog psa.
Zatim-tisina. Oci bih tada
siroko prostro vrh tvog sna,
da nezno te drze, i puste kada
u mraku se pokrene sta.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   29/9/2009, 10:18 pm

Uvodna pesma

Ma ko ti bio: kroči u predvečerje
iz sobe svoje, gde znaš svaki kut;
ma ko ti bio: poslednja uz put
tvoja je kuća, a iza nje: bezmerje.
Pogledom svojim, koji se koleba
da napusti tvog starog praga rub,
digni polako jedan crni dub
i postavi ga ispred neba.
I tako svet ćeš ustrojiti svoj.
Golem, ko reč što sazreva u svemu.
A kada voljom shvatiš smis'o njemu,
ostaviće ga nežno pogled tvoj...

Prevod: Branimir Živojinović





Moj život nije ovaj strmi čas,
čas kad ovamo žurno stremim.
Pred svojim žitnim poljem ja sam klas,
tek jedan glas sam samo, i to glas
što prvi sred mog mnogoglasja nemi.

Izmedju dva sam zvuka dubok muk
koji ih trajnom uskladjenju goni:
jer preti da nadjača smrtni zvuk -
No tamnoga ih intervala luk
miri.

Lepotom starom pesma zvoni.




____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   6/10/2009, 9:24 pm

Rođen je Pragu, u činovničkoj porodici. Od 1886-1892. pohađao je vojna učilišta,
a potom išao u trgovačku akademiju u Lincu. Pošto je privatno položio maturu,
studirao je u Pragu književnost i istoriju umetnosti. Od 1897. do 1899. živi u
Minhenu i Berlinu; putuje u Italiju i Rusiju. Zatim živi u Vorpsvedeu blizu
Bremena. 1901. se ženi vajarkom Klarom Vesthof, ali se taj brak brzo raspada.
Posle toga duže živi u Parizu, putuje u Italiju, Dansku, Švedsku, Severnu Afriku,
Egipat i Španiju. Od 1911-1912. živi u zamku Devin blizu Trsta. Rat provodi u
Minhenu, jedno vreme služeći kao vojnik u Ratnom arhivu. Posle rata je
uglavnom u Švajcarskoj, gde se 1922. nastanjuje u malom zamku Mizot u Valeu.
Umro je od leukemije. Osim lirike pisao je i pripovetke, roman Zapisi Maltea
Lauridsa Brigea i veliki broj pisama. Prevodio je sa francuskog (Valeri,
Malarme, Bodler, Žid), engleskog (E. Baret-Brauning) i italijanskog
(Mikelanđelo).
Zbirke: Leben und Lieder (Život i pesme), 1894; Larenopfer (Žrtve larima), 1896;
Traumgekront (Krunisan snom),1897; Advent, 1898; Mir zur Feier (Meni u
slavu), 1899; Das Buch der Bilder (Knjiga slika), 1902; Das Stunden-Buch
(Časlovac), 1905; Neue Gedichte (Nove pesme), I-II, 1907-1908; Die frilhen
Gedichte (Rane pesme), 1909; Requiem (Rekvijem), 1909; Das Marien-Leben
(Marijin život), 1913; Duineser Elegien (Devinske elegije), 1923; Die Sonette an
Orpheus (Soneti posvećeni Orfeju), 1923; Vergers suivi des Quatrains Valaisans
(Voćnjaci i Valeski katreni), 1926; Les Fenetres (Prozori), 1927; Les Roses
(Ruže), 1927; Verse und Prosa aus dem Nachlass (Stihovi i proza iz zaostavštine),
1929; Spate Gedichte (Pozne pesme), 1934; Gesammelte Werke (Sabrana dela),
I-VI


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   6/10/2009, 9:25 pm

Ja volim svoga bića polutminu
što daje mojim čulima dubinu;
u njoj se, kao iz pisama starih,
moj život jednom već proživljen žari,
u preboljenu odmaknut daljinu.
Iz nje se toči u mene saznanje
da imam dosta prostora pred sobom
za drugoga života večno tkanje.
I katkad sam ko drvo, čije granje
šumi negdašnjem dečaku nad grobom
i čiji koren prostirku mu plete, —
drvo što onaj ispunjava san
koji je dečak u daleki dan
izgubio u pesmi punoj sete.
(B. Živojinović)
***
Moj život nije ovaj strmi čas,
čas kad ovako žurno stremim.
Pred svojim žitnim poljem ja sam klas,
tek jedan glas sam samo, i to glas
što prvi sred mog mnogoglasja nemi.
Između dva sam zvuka dubok muk,
koji ih trajnom usklađenju goni:
jer preti da nadjača smrti zvuk —
No tamnoga ih intervala luk
miri.
Lepotom starom pesma zvoni.
(B. Živojinović)
***
Liši me vida: gledaću tvoj lik,
zapuši uši moje: slušaću te,
onemi me, al' zvaću te kroz krik,
bez nogu još ću k tebi naći pute.
Slomij mi ruke: hvataću te srcem;
zaustaviš li srce meni, sam
moj mozak tad će kucati i bdeti,
a ako mi i mozgom užgaš plam —
na krvi svojoj ja ću te poneti.
(B. Živojinović)
***
Sad već crvena divlja ruža zre,
u leji jedva diše pozno cveće.
Ko nije bogat sad, kad leto mre,
taj nikad sebe sačekati neće.
Ko sada sav ne drhti kao prut
od preobilja slika, koje buja
i proniče u svaki dušin kut,
čekajuć noć da tminom zaleluja: —
taj je, ko starac, prešao svoj put.
Toga nijedan sad ne greje plamen,
laže ga sve na javi i u snu;
pa i ti, bože. Ti što ga, ko kamen,
iz dana u dan vučeš prema dnu.
(B. Živojinović)
***
Tu žive ljudi, lica cvetno-snežna,
i čudeć se od teškog sveta mru.
I vidi l' ko gde jedna rasa nežna
kroz bezimene noći, beznadežna,
pretače osmeh u grimasu zlu?
Bez dostojanstva, ko strašljiva sen
kruže i služe stvari besmislene,
i odeća na njima brzo vene
i ruke im se sparuše za tren.
A svet se tiska, juri, njih ne štedi,
njih neodlučne, slabe. — Samo pas
poneki, plašljiv i beskućnik, sledi
koraku njinom, muklo, koji čas.
Svakoga od njih muče sto dželata,
svaki ih udar sata zove tih,
i vukući se kraj bolničkih vrata
čekaju, strepe, da prime i njih.
Tamo je smrt. Ne smrt u čijoj vlasti
čudesnoj behu u detinjstvu. — Ne,
smrt mala, ko što tamo mere sve;
sopstvena njina, zelena, bez slasti,
ko voće što je prestalo da zre.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   24/10/2009, 10:45 pm

Rilkeovo pismo upućeno Lu Andreas - Salome u Minhenu 1897.

Išunjao sam se iz tvog stana
I dok hodam kišnim ulicama čini mi se
Da svaki prolaznik koga sretnem
U mom blistavom pogledu vidi
Moju presrećnu, spasenu dušu.

Pošto - poto hoću da usput
Sakrijem od sveta svoju radost;
Odnosim je žurno kući
I zatvaram u dubini noći
Kao zlatni kovčeg.

A onda iznosim na svetlost dana
Komad po komad sakrivenog blaga
I ne znam kuda pre da gledam;
Jer je svaki kutak moje sobe
Pretrpan zlatom.

To je bezgranično bogatstvo
Kakvo noć nikada nije videla
Niti rosa okupala;
Više ga ima nego što je ikada
Ijedna mlada dobila ljubavi.

To su bogate dijademe
Sa zvezdama umesto dragog kamenja.
Niko to ne zna. Ja sam, o draga moja,
Kao kralj među tim bogatstvom
I znam ko je moja kraljica.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   6/11/2009, 9:11 pm

Sjaj u travi

Ne može se više vratiti tren sjaja u travi
i zato ne treba žaliti za raskoši jednog cveta koji nestaje,
već treba naći snage u onome što nam je ostalo!

Ako se ikada budemo morali rastati, neka to ne bude u proleće
jer, teško je gledati kako se nove ljubavi rađaju,
dok naša zauvek umire!

I onda, kad više ništa ne možemo vratiti, nećemo tugovati,
već ćemo naći snage u ovome što nam je ostalo i živeti s tim!
Svaka ljubav u sebi nosi težnju za nežnošću, a umreti u ljubavi
znači živeti u njoj!

Odbaciću svoj greh, odbolovati tvoje oči!
Gledaću kako odlaziš i nestaješ u seni jesenje trave,
sve dalje i dalje...

Zaboravimo sve što nas je bolelo, radi nas i radi zaborava!
Zaboravi da smo se voleli, da smo se smejali i... da smo krivi bili!
Poći ćemo ka sutrašnjem danu, koji će doći, a u prvi sumrak
zatvoriću oči i neću misliti o tebi!

Biće kasno kad se jednog dana okreneš iza sebe!
Poželećeš uzeti sve pogažene i ubrati sve mirisne cvetove,
ali nećeš moći, a niti ću ja više moći natrag!

Poći ćeš, glave okrenute unazad, sa suzama u očima, ali...
biće ti kasno, suviše kasno... za sve!


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   10/1/2010, 11:01 pm

Rilkeovo pismo Lu Andreas - Salome u Šmargendorfu 1901.

Ostao sam u mraku kao da sam oslepeo
Jer te moje oči više ne pronalaze.
Nejasna užurbanost dana
Za mene je sad samo zavesa koja te skriva.
Gledam u nju nadajući da će se dići
Jer je iza nje ostao moj život,
Srž i suština zakonitost moga života
A ipak i moja smrt -.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   15/5/2010, 1:31 am

Moj život nije ovaj strmi čas,
čas kad ovako žurno stremim.
Pred svojim životnim poljem ja sam klas;
tek jedan glas sam samo, i to glas
što prvi sred mnog mnogoglasja nemi.

Između dva sam zvuka dubok muk,
koji ih trajnom usklađenju goni;
jer preti da nadjača smtri zvuk.

No tamnoga ih intervala muk
miri.
Lepotom starom pesma zvoni.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   17/5/2010, 12:49 am

Ozbiljan čas

Ko sada plače negde u svetu,
ko bez razloga plače u svetu,
zbog mene plače.

Ko se sad smeje negde u noći,
ko se bez razloga smeje u noći,
meni se smeje.

Ko sada ide negde po svetu,
ko bez razloga ide po svetu,
k meni ide.

Ko sad umire negde u svetu,
ko bez razloga mre u svetu:
mene gleda.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   24/5/2010, 3:02 pm

Ostavljen na planinama srca. Gle, u daljini sićušno,
gle: poslednje naselje reči, a još više.
ali i on majušan, poslednji
zaselak osećanja. Prepoznaješ li ga?-
Ostavljen na planinama srca. Kamen
pod rukama. Jest, tu cveta
ponešto; iz neme litice
cveta raspevan korov koji ni o čem ne zna,
pa sada ćuti, ostavljen na planinama srca.
Jest, tu se kreće ponešto, nenačete svesti,
kreće poneka bezbedna životinja s planine,
ide, zastaje. I velika zaštićena ptica
kruži oko čistog protivljenja vrhova. - Ali
nezaštićen, ovde na planinama srca...

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   10/6/2010, 6:40 pm

Samoca


Samoća je poput kiše.

U večeri iz mora se diže,
iz ravnica pustih i dalekih stiže,
ide u nebo gde je uvek ima.

I tek sa neba pada po gradovima.

Pada pre nego svetlost je izašla,
kad ulice se okreću spram zore,
i kad se tela što nisu ništa našla,
razočarano dele puna more,
i kad ljudi što od mržnje gore
u postelji jednoj moraju spavati.

Tada dolaze talasi samoće...


R.M.Rilke


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   24/6/2010, 2:51 am

XII

Promenu išti. O, nek te plamen oduševljava
u kom ti izmiče nešto što blista dok se menja;
začetnik duh, kom sve se zemaljsko potčinjava,
najviše voli tela u tački preobraćenja.

Začas se ukoči ono što u čauri čeka;
zar je sred sivila tog bezbednosti svojoj bliže?
Čekaj, strašnija kob se oglašuje iz daleka,
Jao - : odsutni čekić se diže!

Ko se ko izvor preliva, tog saznaje saznanje;
i ushićeno ga voli kroz vedro stvoreni svet,
što često skonča gde počne, a počne gde završava.

Potomci rastanka idu kroz srećnog prostora tkanje.
I Dafne, otkako se u lovorov prometnu cvet,
želi da biće se tvoje u vetar preobražava.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29262
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   17/7/2010, 9:25 pm

Kako da dusu sputam, da se tvoje
Ne takne. Kako, mimo tebe, njom
Da grlim druge stvari i daljine?

Ah, rado bi je sklonio na koje
Zaboravljeno mjesto usred tmine,
U neki izgubljeni kut, u kom’
Nece je tvoje njihati dubine.

Al’ ipak, sve sto dodirne nas dvoje
Ko gudalo nas neko spaja, koje
Iz dviju struna jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu? Tko nas satka?
I koji ovo svirac drzi nas?
O, pjesmo slatka

Rajner Marija Rilke

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   27/7/2010, 7:55 pm

Рајнер Марија Рилке
ПИСМА МЛАДОМ ПЕСНИКУ
(неколико лепих мисли)


-
Ничим се једно уметничко дело не може мање досегнути него критичким
речима.
- Све ствари нису тако схватљиве и изрециве како би најчешће
хтели да нас убеде.
- Удубите се у себе. Истражите разлог који вас
гони на писање; испитајте да ли је он раширио своје корење по
најскривенијој дубини вашег срца, признајте самом себи да ли бисте
морали умрети кад би вам писање било ускраћено. Ово пре свега: питајте
самог себе у најприснијем часу својих ноћи: морам ли да пишем? Ријте до
дна душе тражећи дубок одговор. Па ако би тај одговор гласио потврдно,
ако ово озбиљно питање можете да предусретнете снажним и простим морам,
онда изграђујте свој живот према тој неминовности.
- Ако вам ваша
свакидашњица изгледа сиромашна, немојте оптуживати њу; оптужујте себе,
реците самом себи да нисте довољно песник да бисте могли огласити њена
богатства; јер за ствараоца нема сиромаштва, ни бедног, равнодушног
места.
- Уметничко дело је добро ако је настало из неминовне потребе.
У овој особености његовог порекла лежи и суд о њему: другог суда нема.
-
Тај развој не можете пореметити јаче него ако своје погледе упућујете
напоље и споља очекујете одговор на питања на која само ваше најдубље
осећање у вашем најприснијем часу, можда може да одговори.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   30/7/2010, 8:21 pm

GAZELA

(Gazella
Dorcas)


Sazvučje dveju reči što se stiču
izbrane — nikad
dosegnuti neće
slika što kroz tebe, opčinjena, kreće.
Lišće i lira
iz tvog čela niču,
i sve u tebi u pesme se toči
ljubavne, koje,
od latica tiše
i mekše, škrope onoga što više
ne čita i što sklapa
oči
da tebe gleda: uzvijenu, sličnu
streli što čeka s okidanjem
skoka,
sve dok vrat drži glavu nepomičnu
u slušanju: ko kad se
naglo prene
kupačica sred šume posrebrene,
s jezerom gorskim u dnu
plahog oka.



____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   16/8/2010, 6:56 pm

Napredak

Opet moj dubok život glasno huči,
kao da šire korito rnu biva.
Svaka se slika više otkriva,
svaki mi predmet sve prisnije zvuči.
Moje se biće s bezimenim sliva:
pa svakim čulom, proniknuv iz granja,
ko ptica nebom vetrovitim sanja,
a dušom, što leluja ko da sva
na crnim stoji ribama, uranja
u prekinuti dan jezerskog dna.




Pont du carrousel


Možda je slepi čovek s mosta tog,
siv kao medjaš bezimenih nekih
carstava, predmet stalni oko kog
optiče kolo sazveždja dalekih,
središte tiho njihovo. Jer svud
okolo njega huju uzavreo život.

Pravednik on je čija mirna bdenja
bezbroj krivih staze seku splet.
On: tamni ulaz u podzemni svet
sred površnoga jednog pokolenja.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   11/9/2010, 11:16 pm

Uspavanka

Kada izgubim te ja,
da li ces bez mene moci
da spis..bez lipa sto u noci
sumori vrh tvoga sna?

Bez mojih reci sto se roje,
gotovo kao trepavice,
na tvoje grudi, na tvoje lice,
i na celo telo tvoje?

Bez meme, da te najzad tu
ostavim s tobom sasvim samu,
ko vrt kroz ciju sruji tamu
miris plodova koji zru?

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...


Poslednji izmenio midjika dana 16/11/2010, 6:54 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   11/9/2010, 11:20 pm

Sad vec crvene divlje ruze zre,
u leji jedva dise pozno cvece.
Ko nije bogat sad, kad leto mre,
taj nikad sebe sacekati nece.

Ko dada sav ne drhti kao prut
od preobilja slika, koje buja
i pronice u svaki dusin kut,
cekajuc noc da tminom zaleluja
taj je ko starac, presao svoj put.

Toga nijedan sad ne greje plamen,
laze ga sve na javi ui u snu
pa i ti, boze. Ti sto ga ko kamen,
iz dana u dan vuces prema dnu.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...


Poslednji izmenio midjika dana 16/11/2010, 6:54 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   22/9/2010, 7:30 pm

JESEN

Opada lišće, ko da iz daljina
pada, uz opor i odrečan let,
kao da venu sred nebeskih tmina
daleke bašte.

I teška Zemlja noću
pada iz roja zvezda u samoću.

Svi mi padamo. Pada ruka, Pad
u svakom od nas živi neizbežno.

Pa ipak Neko beskonačno nežno
padanju ovom daje smer i sklad.

R. M. Rilke

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   29/9/2010, 10:16 pm

ТРЕЋА ЕЛЕГИЈА


Једно је своју вољену опевати. А сасвим друго,
авај, оног скривеног речнога бога крви,
пуног кривице. Младић, кога његова девојка
препознаје издалека, ни сам нимало не зна
о том свом господару сладострашћа, који је често
из њега, самотника, пре но што би га девојка
блажила, често пак као да ње и нема,
док се низ њега цедила неразазнајност, дизао
божанску главу, зовући ноћ на бескрајиу буну.
0, тај Нептун у крви, о, његов трозубац страшан.
0, тамии ветар његових груди из завојите
шкољке. 0, почуј како се у дупљу клобучи ноћ.
Звезде, зар не потиче од вас љубавникова
страст према лицу његове драге? Зар присно сагледање
њенога чистог лица од чистог звежђа не стиче?
Ти му ниси, авај, ни мајка му није његова
лукове веђа тако у очекивање напела.
Није се уза те, девојко што га осећаш, није се
уза те његова усна у плоднији израз повила.
Мислиш ли доиста да га лагана појава твоја
толико потресе, ти што ходиш ко ветар јутарњи?
Додуше, срце си му престрашила; али се старији
страхови сручише у њ при додиру што га узљуља.

Зови га... нећеш га сасвим из његове тамне опходње
позвати. Он то, додуше, жели; извире; са олакшањем
притајеном се твоме срцу он привикава,
прихвата то, и себе почиње. Али зар је
икада себе започео?
Мајко, ти га начини малим, ти га поче,
теби он беше нов, ти према очима новим
свијаше пријазан свет, бранећи туђем приступ.
Где су, ах, године оне кад си му једноставно
витком приликом својом скривала узбуркан хаос?
Заклањала си тако штошта од њега; ноћну
неизвесност си собе чинила безазленом,
из свога си срца, препуног уточишта,
уносила људскији простор у ноћни простор њен.
Ниси у тмину, не, у своје си ближе биће
стављала светиљку, која ко да од пријатељства
сачињена је била. Ниједно пуцкетање
да га с осмехом ниси објаснила, као да си
одавно знала кад се патос понаша тако...
А он је слушао, он се толио. Шта си све била
кадра да устајањем постигнеш нежним; висока,
у огртачу, судбина његова иза ормана
ступаше, а у боре завесе, одвећ нестална,
немирна се будућност његова утискиваше.
И он сам, како је олакшан лежао, испод
успављивих капака твога лаког уобличења
точећи сласт у кушано предснивање -

Изгледао је чуван... Али унутра:
ко је у њему унутра спречавао плиме порекла?
Ах, ту уснули није за обазривост знао;
заспао, ал' у сновима, али у грозницама:
како се у то све упуштао. Он, тај новак,
бојажљиви, како је био спутан, како је бујним
рашљикама збивања унутарњег био већ
уплетен у шаре, у давилачко прорашће,
у облике што су зверски хрлили. Како се он
подавао -. Волео је. Нутреност свога бића
волео, своју дивљину, прашуму ту у себи,
на чијој је немој стропоштаности
стајало његово срце, светлозелено. Волео.
Напуштао је то, из корења је сопственог
у исполинско исходио прапорекло
где његово мало рођење већ преживљено беше.
Силазио је волећи у старију крв, у амбисе,
где је лежала стравичност, још и сад пресићена
очевима. И сваки ужас је њега знао,
намигивао њему, ко6 да је посвећен. Да,
гроза се осмехивала... Ти си се
ретко толико нежно осмехивала, мајко.
Како да он то не воли, кад му се осмехивало.
Волео је он то пре тебе, јер, док си њега
носила још, то беше у води растворено
која лаганост даје оном што проклијава.

Видиш, ми не волимо, као цвеће, из једне
једине године; нама, онда кад волимо, хрли
непамћен сок у наручје. Девојко, ово:
што смо у себи волели, не једно, не нешто будуће,
већ оно што безбројно кључа; не једно једино дете,
него очеве, који у нашем почивају дну
ко планинске громаде; него некадашњих мајки
суво корито речно -; него цели
нечујни предео испод облачне или чисте
коби - : то је теби, девојко, претходило.
А ти сама, шта знаш ти -, ти си мамила
прошлост да у драгоме ускрсне. Каква су све
тегобно навирала осећања из бића
уминулих. Какве те жене нису ту све мрзеле.
Какве си мрачне мушкарце пренула то
у жилама младићевим? Покојна
деца су к теби хтела... 0, тихо, тихо,
делај њему за љубав и поуздано пред њим, -
доведи га близу врта, подари му оно
што у ноћима претеже...
Уздржи га...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   14/10/2010, 3:35 pm

Muzici

Muziko: dahu statua, mozda:
tisino slika. Ti jezice, gde jezici
prestaju, ti vreme
koje upravno stojis na pravcu prolaznih srca.

Osecanja prema cemu? O ti, preobracanje
osecanja u sta? :u cujni predeo.
Ti nepoznata: muziko. Ti, izrasli iz nas
prostore srca. najprisnije nase
sto, prevazilazeci nas,
stremi napolje - , sveto rastajanje:
kad nas unutrasnjost okruzuje
kao najsviknutija daljina, kao druga
strana vazuha:
cista,
velicanstvena,
nenastanjiva vise.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...


Poslednji izmenio midjika dana 16/11/2010, 6:55 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   8/11/2010, 9:53 pm

Gong

Ne vise za usi...:zvuk
koji ko dublji sluh
osluskuje nas sto svi
prividno slusamo tek.
Preokret prostora. Svet
unutarnji otkriva lik...
hram pre rodjenja svog,
rastvor bogova pun,
tesko rastvorljivih ...:gong!

Svega cutljivog zbir
sto sebe potvrdjuje sam,
suman uvir i slap
u sopstvenog bica muk,
u trajnost sazeti tok,
izvrnuta zvezda...:gong!

Ti vazda u secanju mom,
bubitkom rodjena ti,
praznik neshvacen sad,
vino uz nevidljiv rub
usana, bure bes,
sto stuba protresa srz,
putnikov pad u put,
izdaja, svemu, nas...gong!

I duh i strast su nama neophodni:
da jedno drugim oplodjuju, to je
zadatak onih sto su izabrani
da u toj raspri cist postignu sklad;
budni i vicni, oni prepoznaju
znamenja, ruka njihova je laka,
prekaljeno je orudje u njih.

Ni zvuk najtisi ne sme im promaci,
moraju znati da vide i onaj
ugao prema kome ih uputi
kazaljke jedva uocljivi hod,
moraju ocnim kapkom uzvracati
lagani lepet leptirovih krila
i osecati sta oseca cvet.

Krhki su oni ko i druga bica,
a moraju u isti mah da budu
dorasli snazi najvecoj inace
izbranje ne bi ni palo na njih!
Gde drugi cvile, njihova je duznost
da kazu ritam udaraca i da
iskuse kamen na dnu bica svog.

Ko trajni pastir moraju da stoje;
on iz daleka izgledati moze
tuzan, al sto se vise priblizavas
osecas jace koliko on bdi.
Ko zvezda hod za njega, tako njima
sve mora biti poznato i blisko
sto cutke raste i kruzi kroz noc.

Oni i u snu strazare od snova
i postojanja, od placa i smeha
smisao tka se...I kada ih skoli
te obrvani klonu prema tlu,
i kad pred smrcu i zivotom kleknu,
u pravom uglu njihovog kolena
tad novu meru zadobija svet!

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...


Poslednji izmenio midjika dana 16/11/2010, 6:55 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 90380
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   16/11/2010, 3:16 pm

RILKEOVO PISMO LU ANDREAS-SALOME

u Minhenu 1897

Išunjao sam se iz tvog stana
I dok hodam kišnim ulicama čini mi se
Da svaki prolaznik koga sretnem
U mom blistavom pogledu vidi
Moju presrećnu, spasenu dušu.
Pošto - poto hoću da usput
Sakrijem od sveta svoju radost;
Odnosim je žurno kući
I zatvaram u dubini noći
Kao zlatni kovčeg.
A onda iznosim na svetlost dana
Komad po komad sakrivenog blaga
I ne znam kuda pre da gledam;
Jer je svaki kutak moje sobe
Pretrpan zlatom.
To je bezgranično bogatstvo
Kakvo noć nikada nije videla
Niti rosa okupala;
Više ga ima nego što je ikada
Ijedna mlada dobila ljubavi.
To su bogate dijademe
Sa zvezdama umesto dragog kamenja.
Niko to ne zna. Ja sam, o draga moja,
Kao kralj meñu tim bogatstvom
I znam ko je moja kraljica.



RILKEOVO PISMO LU ANDREAS-SALOME
u Šmargendorfu 1901.

Ostao sam u mraku kao da sam oslepeo
Jer te moje oči više ne pronalaze.
Nejasna užurbanost dana
Za mene je sad samo zavesa koja te skriva.
Gledam u nju nadajući da će se dići
Jer je iza nje ostao moj život,
Srž i suština zakonitost moga života
A ipak i moja smrt.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   16/11/2010, 6:22 pm

Sused

Violino, neznanko, sto progonis moj duh?
U kolko dalekih gradova vec cuh
gde samotna noc me tvoja dira?
Dal mnostvo il jedan na tebi svira?

Dal takvih jos ima sirom sveta
koje bi, bez tebe, vec odavno
dno recno progutalo tavno?
I sto sam tome uvek ja meta?

I zasto put moj uvek lezi
uz one koji te plasljivo gone
na pesmu sto veli:zivot je tezi
od tezine sve vasione?

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...


Poslednji izmenio midjika dana 16/11/2010, 6:57 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   16/11/2010, 6:31 pm

Vitez

Vitez u pohod jezdi dug
u sirok, suman svet.

A pred njim sve je:jutro i jug,
polje i pir i vrag i drug,
devojka, maj, i lov i lug,
i bezbroj puta bog svud u krug
kroz svaki gleda cvet.

Ali u vitezu, ispod pancira
u mrkloj tami,
scucurila se smrt i cami
i snuje i snuje bez mira:
Kada ce da zahuji
necije ostrice rez,
kada po celiku da zabruji
njen britki vez,
pa da mi jednom donese spas
i da izvede mene
iz celije ove u kojoj bez sna
provodim dane povijene, -
pa da se sve u meni prene,
da se najzad ispruzim sva
i da zapevam na sav glas
i zaigram preko tla

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...


Poslednji izmenio midjika dana 16/11/2010, 6:58 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   16/11/2010, 6:36 pm

Panter

Njegove oci muti i sputava
resetki tamnih stalni mimolet.
Tisucu resetaka poigrava
i okoncava sobom njegov svet.

Povitljiv korak njegov, pun cvrstine,
lici, dok uskog kruga meri luk,
na igru snage okolo sredine
u kojoj vlada silne volje muk.

Tek ponekad se zastor s oka skloni
necujno - . Tada udje neki lik,
kroz napregnuti mir udova roni -
i mre u srcu kao dalek krik.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...


Poslednji izmenio midjika dana 16/11/2010, 7:02 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   16/11/2010, 6:41 pm

Rastanak

Kako sam samo osetio sve sto
rastankom zovu. Kako znam i sada:
nepreboljeno i jezivo nesto
tamno, sto tkanje nekog lepog sklada

kida, jos jednom pruzajuc ga amo.
Sto bespomocan bejah gledajuci
ono sto mene - a mene zovuci -
pusti da idem, zaostavsi samo,

ono sto ko da bejahu sve zene,
a ipak malo, belo cinilo se,
i nista drugo do: mahanje sto se
vec vise i ne odnosi na mene,

mahanje neprekidno iz daleka,
sve tise - jedva objasnjivo vise:
mozda sljivina grana sto se njise
kad sa nje zurno prhne ptica neka.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...


Poslednji izmenio midjika dana 16/11/2010, 7:04 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   16/11/2010, 6:48 pm

Poslednje vece

Kroz noc, iz parka, dalek topot stize
komore koja polazi u boj.
A on sa klavesena pogled dize,
jos svirajuci, i pogleda k njoj.

ko u zrcalo, pa se sav ozari
od svojih mladih crta, svestan kako
njegovu tugu iskazuju lako,
a svaki zvuk im budi nove cari.

No sve to namah iscile: i ona,
stojeci mucno kraj vrata balkona,
pritisnu srce ustreptalo stravom.

On tad zasvira tise. Spolja udje
svezina. A na stolu cudno tudje
lezase sapka sa mrtvackom glavom.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...


Poslednji izmenio midjika dana 16/11/2010, 7:05 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   16/11/2010, 6:52 pm

Pesnikova smrt

Polozen lik mu odbojan i bled
pocivao je na uzglavlju krutom
otkad mu svet sa svescu, otrgnutom
od cula, privi natrag skutom
godine ove ravnodusni sled.

Slutio nije, ko ga ziva znade,
koliko njega bejase u svemu,
jer:ovo dolje i ove livade
i ove vode lik su bile njemu.

O, lik mu bese sva ova daljina,
sto jos bi k njemu i jos ga priziva;
i maska, plasno mruci, njemu biva
otvorena i nezna ko sredina
ploda sto trulec u zraku pociva.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   16/11/2010, 7:13 pm

Pesma o moru

Nocu sa mora doleces,
pradrevni vetre ti:
nikome stici neces;
kad neko bdi
tvoje ce snage mora
dobro da cuva:
pradrevni vetar s mora
ti si, sto duva
samo za pra stenje, amo
prostranstva cista
srucujuc iz daljine...

O, kako te oseca samo
smokva sto lista
gore sred mesecine.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23702
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   18/4/2015, 1:21 am


Liši me vida: gledaću tvoj lik,
zapuši uši moje: slušaću te,
onemi me: al' zvaću te kroz krik,
bez nogu još ću k tebi naći pute.
Slomij mi ruke: hvataću te srcem;
zaustaviš li srce meni, sam
moj mozak tad će kucati i bdeti;
a ako mi i mozgom užgaš plam -
na krvi svojoj ja ću te poneti.



____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23702
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   18/4/2015, 1:25 am




Da umrem šta ćeš ti


Da umrem, šta ćeš ti, moj Bože?
Ja sam tvoj stalak i tvoj stožer;
ja sam tvoj krčag pun do vrha
(pa da se prospem? da se skrham?);

Ja sam ti smisao i svrha,
ti sa mnom gubiš razlog svoj.
Imati nećeš posle mene
nijednu kuću gde ti mogu
šaptati reči zanesene
topao pozdrav, prisno hvala.

Ja ću sa umornih ti nogu
spasti ko somotna sandala.
Spašće ogrtač golem tvoj.
Tvoj pogled, što ga vazda čeka
moj obraz kao jastuk mekan,
doći će tada iz daleka
da mene traži i ne nađe
i klone kada Sunce zađe
kraj stranog stenja, tuđih smreka.

U meni zebnjom zvoni jeka:
šta ćeš da činiš, Bože moj?



____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23702
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   18/4/2015, 1:28 am




Mali krčag za suze


Drugi primaju vino i ulje što im saspu
u zaobljeni svod, u mračan prostor kružan.
Ja, kao manja mera, i najvitkiji sasud,
ja se za drugu potrebu vajam: za slap suza.

Vino se bogati, ulje i dalje bistrije biva.
Šta je sa suzama? Od njih otežah i otromeh,
zaslepeh, počeh da se na prevoju prelivam,
naprsoh sav – i najzad ostadoh prazan i slomljen.



____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23702
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   18/4/2015, 1:30 am



Početak ljubavi


O, osmeh, prvi osmeh, osmeh naš.
Kako to beše isto:
udisati miris rascvalih lipa,
slušati tišinu parka –
pa tada najednom podići oči,
pogledom se sresti
i čuditi se sve do osmeha.

U tom osmehu
beše uspomena na jednog zeca
što je do malopre skakutao po travi;
to detinjstvo osmeha beše –
već ga ozbiljnije kosnu kretanje labuda,
koga smo videli potom kako na dva dela
večeri neme ribnjak polovi.

A krošnje –
svojim rubovima prema čistom,
slobodnom, već sasvim budućem noćnom nebu,
ocrtaše rub osmehu ovom
prema ushićenoj budućnosti na licu.




____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23702
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   18/4/2015, 1:31 am




Sad divlja ruža zre


Sada već crvena divlja ruža zre,
u leji jedva diše pozno cveće.
Ko nije bogat sada kad leto mre,
taj nikada sebe sačekati neće.

Ko sada sav ne drhti kao prut
od preobilja slika koja buja
i proniče u svaki dušin kut,
čekajući noć da tminom zaleluja —
taj je, kao starac, prešao svoj put.

Toga nijedan sada ne greje plamen,
laže ga sve na javi i u snu;
pa i ti, Bože – Ti što ga kao kamen,
iz dana u dan vučeš prema dnu.




____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23702
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   18/4/2015, 1:32 am



Uvodna pesma


Ma ko ti bio: kroči u predvečerje
iz sobe svoje, gde znaš svaki kut;
ma ko ti bio: poslednja uz put
tvoja je kuća, a iza nje: bezmerje.

Pogledom svojim, koji se koleba
da napusti tvog starog praga rub,
digni polako jedan crni dub
i postavi ga ispred neba.

I tako svet ćeš ustrojiti svoj.
Golem, ko reč što sazreva u svemu.
A kada voljom shvatiš smis'o njemu,
ostaviće ga nežno pogled tvoj...




____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
PoeticWolf

avatar

Muški
Broj poruka : 52
Location : Srbija
Datum upisa : 23.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   13/3/2017, 11:03 pm

ОРФЕЈ. ЕУРИДИКА. ХЕРМЕС


То беше душа рудник чудесан.
Они су као тихе жице сребра
ишли кроз његов мрак. Сред корења је
крв извирала, крв што одлази
к људима и к’о порфир тешки то је
сјало у тмини. Иначе не беше
ничег црвеног.

Стење беше ту
и беху шуме лишене душе.
Мостови над празнинама и оно
велико, сиво, слепо језеро
што виси изнад свог далеког дна
к’о кишно небо изнад предела.
Међ ливадама пак, блага и кротка,
једине стазе белела се пруга,
прострта као дуга труба платна.

И том су стазом долазили они.

Напред, у плавом плашту, витак човек,
који је немо и са нестрпљењем
гледао у даљину. Његов корак
откид’о је, не жваћући, од пута
велике залогаје; руке су му,
помаљајућ се кроз слап набора,
висиле тешке, згрчене, за лаку
не знајућ више лиру, која беше
са левом руком срасла, к’о што срасту
рашљике руже с маслиновом граном.
А чула му к’о предвојена беху:
док му је поглед, к’о пас, трч’о напред,
окретао се, враћао, па опет
ишчекујући стојао далеко
на савијутку – дотле му је слух
заостајао к’о мирис за њим.
Каткада му се чинило да сеже
све донде где корача оно двоје
што за њим треба да се успињу.
П опет иза њега не би било
ништа до одјек његовог пењања
и ваздух што му струји око плашта.
Он је, међутим, себи зборио:
долазе ипак; зборио је то
и слуш’о како замиру му речи.
Долазе ипак, само што њих двоје
стравично тихо иду. Кад би смео
окренути се (када освртање
значило не би распад свега овог
дела које је тек у стварању) –
без сумње би тад угледао њих,
њих двоје тихих што га ћутке прате:

бога корачања и посланица,
с путничком капом над очима светлим,
што танку носи палицу пред собом
а крила му лепршају из ногу;
и о његовој левој руци: њу.

Њу, вољену толико, да се више
из једне лире тужбалица просу
но икада из свих нарикача;
да један свет од жалопојке поста,
свет у ком све је још једанпут било:
шума и дол и пут и насеље,
поље и река и животиња;
и да су око овог жалопојног
света, баш као око друге земље,
кружили сунце и звездано небо,
жалобно небо искривљених звезда –
њу, толико вољену.

Она је пак о руци бога ишла,
напоуздана, стрпљива и нежна,
а корак су јој сапињали дуги
мртвачки увијачи. Била је
потонула у себе као жена
бременита, и није мислила
на човека што ишао је напред,
ни на пут што се пењао у живот.
Била је сва потонула у себе.
А покојништво гушило је њено
својим обиљем.
К’о какав плод пун сласти и тамнине,
тако је она била пуна своје
велике смрти, тол’ко нове за њу
да ништа више није схватала.

У новоме је девојаштву била
и недодирљива; затворио се
њен пол к’о што се затвара млад цвет
у предвечерје, а руке су јој биле
од сплитања већ одвикле толико
да ју је чак и бесконачно нежни
додир божанског њенога водича
к’о превелика присност вређао.

Већ није била она жена плава
која је знала каткад да зазвучи
у песниковом стиху, нити мирис
и острво сред постеље широке,
нити својина оног човека.

Била је расплетена као дуга
коса, предана као пала киша
и раздељена к’о стострука храна.

Била је корен већ.

И кад је нагло
бог заустави и узвикну болно:
Окренуо се -, она га уопште
не схвати, него тихо рече: Ко?

А у даљини, пред излазом светлим,
к’о тамна сенка стајао је неко
чије се лице није видело.
Он је стајао и посматрао
како се на путељку ливадском
бог порука, са тужним погледом,
окреће ћутке да пође за оном
приликом која већ се враћала
тим истим путем, спутаног хода
од дугих увијача мртвачких,
непоуздана, стрпљива и нежна.

(Са немачког превео: Бранимир Живојиновић)


Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke, (1875-1926)   

Nazad na vrh Ići dole
 
Rajner Marija Rilke, (1875-1926)
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Rajner Marija Rilke, (1875-1926)
» Rajner Marija Rilke
» Religija,inspiracija umetnika
» Erih Marija Remark
» Erih Marija Remark

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: