LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Proza

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10894
Godina : 56
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Proza   31/5/2009, 11:57 am

Poslato m je na jednom forumu posle citanja nekih mojih radova:


Poslala Elkris

IDEMO DA PRAVIMO MAGIJU
Autor Jelena Ličina
utorak, 15 maj 2007




A to, uostalom, više i nije tako važno. Bila sam umorna od svega, od ljudi i njihovih hirova. Bila sam umorna od sopstvenih hirova. Možda zbog nedostatka vremena. Možda zbog previše vremena.


Nisam te tad shvatala ozbiljno. Mada, nekako, ne znam ni ja – instinktivno, valjda – znala sam da si dobar. Da si bolji nego što mislim.

Svi su mi ogoljeni, providni, predvidljivi. Kao da davno ustanovljeni princip magije sada funkcioniše na malo izvitoperen način: ljudi su onakvi kakvim ih vidiš samo zato što si ti taj koji ih oblikuje. Od njih skoro ništa ni ne zavisi. Tvoja sopstvena snaga volje čini ih onim što jesu. A kad prestaneš da veruješ, kada uspeju da te razuvere, magija nestaje... A to, uostalom, više i nije tako važno...

Susretali smo se mnogo puta. Tada, mnogo puta, bila sam u nekim drugim vrstama razmišljanja. U nekim drugim usmerenostima. Ne znam kako, ali svesna sam tih susreta, iako mi oni tada nisu imali nikakvo značenje. Ali, opet, sećam se nekog prizvuka vrednosti u njima, nesvesno prisutne sudbinske doktrine u svemu tome.

Glava mi je bila oblivena glupostima. Bila sam umorna od svega, od ljudi i njihovih hirova. Bila sam umorna od sopstvenih hirova...

Zaslepljena tuđom svetlošću. Nesvesna emitovanja ličnog spektra. Neko ga je, međutim, primećivao. Možda, opet, nesvesno. Možda baš kako treba. Možda baš njegovog emitovanja u budućnosti.

U meni su se smenjivale emotivne protuberancije. Svaki put izazvane orbitiranjem neke druge planete.

Nije potreban astronom da otkrije da mi je duša zatrpana sedimentacijom različitih ljubavi. Naravno da nije, jer to uopšte i nije njegov posao. Traži se arheolog na određeno vreme radi pažljivog iskopavanja jednog srca. Ako se pokaže dovoljno umešnim, ako metlicama razgrne prave nanose prašine i zemlje, možda ga i primim za stalno.

Kako te dosad nisam primetila? Možda zbog nedostatka vremena. Možda zbog previše vremena...

Stigosmo do kraja. Daj mi ruku. Idemo da pravimo magiju. Ovaj put: interaktivno, kako i dolikuje jednoj simbiozi.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10894
Godina : 56
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Proza   31/5/2009, 12:28 pm

Ovo je forspan jednog foruma, ovo sto sledi je napisala jedna devojcica koliko su mi objasnili.



____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Sensy

avatar

Broj poruka : 43
Datum upisa : 24.05.2008

PočaljiNaslov: Re: Proza   4/6/2009, 9:48 am

...
"Svetlost, bela i meka, poput obraza, topla poput osećaja ušuškanosti u majčinom krilu i sigurnosti sna. Svetlost, tako suva.
Zašto je to primetila, proleti joj misao pred očima polako, šireći svoja krila nemerljivo i nerazumno polako i elegantno,
poput albatrosa. Zvuk. Da li je to asocijacija ili očeva misao. Zvuk. Nije sigurna da li ga čuje, mada zna da postoji, da je
tu. Boja. Bela. Raširena krila ptice u letu, soko. Da, čini joj se da je u jednom trenutku lebdela. Mada, tada nije bilo
svetlosti. Mrak i samo crvena nit. Koja joj je bila poslednja misao, pitala se? Čudno, paralizovana svetlošću kroz koju ne
može da kroči nikud, a nije joj ni da se vrati nazad, mada, više se ne seća kuda bi i mogla, jer, iako se upinje, ne može da
dopre do svoje misli koja, veruje, predstavlja razmeđu nečega, oseća to, što bi tek trebalo da dokuči a za šta sada nema
dovoljno, ne snage, već sećanja. Čudno, kako je to čudno. Sećanje. Zna, prosto zna da sećanje treba da postoji i da je
izuzetno važno. Da li u ovom ili sledećem trenutku, to nije znala. Mada više ni pojam ’’tenutak’’ nije mogla da definiše.
Osećala je da nešto nedostaje. Čudan osećaj praznine. Sećanje? Vreme? Svetlost? Toplina? Kroz svetlost, predpostavljala je,
trebalo bi da se seti obrisa nekih nevažnih predmeta koji menjaju svoj oblik nabiranjem i deformisanjem vazduha. Kako je to
moguće? Zašto je to uopšte bitno. Tane, da, metak, kao da se priseća, mada joj, oseća, nešto nedefinisano, fluidno,
uznemiravajuće i nepoznato izmiče. Rotirajuće tane je deformisalo vazduh potiskujući ga, stvarajući izobličenost predmeta.
Tane koje se približavalo. Posle je bio mrak. I krik. A i neverovatna misao koja je bila paradigma iluminacije. Svetlost ,
kao da nestaje i gasne. Svetlost, kao da je magla koja se diže nad krajolikom koji pomalja delove svojih iskidanih pejzaža
naslikanih zelenim bojama. Belina se razlaže na sastavne delove, na boje, na boje duge. I sunce kao da daruje krajolik svojim
bojama. Pulsiraju boje otkucajem srca, sve laganije i tiše. Crveno. Tamno crveno. Lepljivo mrko crveno i slatkasto, toplo. I
širi se lagano, kao da curi. Tamni i iščezava boja, polako, kao smiraj u tišini. Poput sna. Kao zaborav. Više nije znala da
li to nastaje smrt, kako je na mah poverovala ili život. Sumnjala je da to prestaje smrt. "
Nazad na vrh Ići dole
Karenjina

avatar

Ženski
Broj poruka : 41
Godina : 54
Location : Beograd
Humor : Osmeh ne kosta nista, a znaci mnogo
Datum upisa : 01.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   1/7/2009, 1:38 pm

Pokupljeno iz jedne knjige:

"ZA SVAKOG OD NAS POSTOJI SAMO JEDNO UPUTSTVO ZA RUKOVANJE I TAJNA SIFRA,
PA NEKO IMA SRECE DA NADJE PISMENO BICE KOJE UME SIFRU
DA UPOTREBI
I AKTIVIRA MEHANIZAM MATERIJALIZOVANE SRECE"
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   3/7/2009, 10:45 pm

CRNA KUTIJA



Letnja noć. Hodam lagano ulicom centra grada i u daljini čujem glasove. Petak se povukao pred još jednom subotom. Bratela na haljini je skliznula preko ramena. U ruci nosim mali, narandžasti novčanik.

Raskrsnica. Obično nudi četiri pravca. Obično znamo gde smo se zaputili i biramo željeni pravac i smer. Na ulici, da. A u životu? Da li znamo gde smo se zaputili? Da li znamo gde vodi svaki pravac? Poneko od nas izabere mogućnost koju mnogi zovu i linija manjeg otpora. Ne znaš gde ćeš, dopustiš da te saobraćajac usmeri. Ideš pravcem koji je otvoren. Ne čekaš neko novo zeleno svetlo. Posle, kada shvatiš da si stigao na pogrešno mesto, da si u slepoj ulici mnogo je lakše. Imaš izgovor. Nisam ja kriva, tamo su me usmerili.

Na mojoj raskrsnici, po prvi put, nema saobraćajca. Nema ga više. Ne želim ga, okrećem glavu od njega. Neke odluke, jednostavno, čovek mora doneti sam.

A treba imati snage za takvu odluku. Treba shvatiti da je život jedna velika saobraćajnica, onoliko velikog grada koliko smo odabrali ili smo u stanju da preživimo. Ako živite u velikom gradu, koliko puta vam se desilo da u prolazu konstatujete: „Ovde sam prošla prvi put u životu.” Ja često imam običaj da to glasno izgovorim u onim ulicama koje su, čak i veoma blizu mesta gde živim. Pa se pitam, u koliko malom životu ja živim? Mi svi. Koliko je tih ulica u koje nikada nismo ušli. Nije nas put naneo ili smo sami odbili da krenemo u tom pravcu. Šta ću tamo? Tamo nema ništa. A kako možemo znati da tamo nema ništa?

Ipak, ponekad je neminovno izabrati pravac. Krenuti ulicom kojom nikada do tada nismo išli. Bez osvetljenja i putokaza. Krenuti u mrak. Bez oružja. Samo sa beskrajnom otvorenošću i poverenjem u ljude. Sa dobrim željama i srcem koje ume da voli i da daje. Da za uzvrat ne traži ništa, ali da očekuje.

Iz mračnog ulaza izlazi čovek. Deluje nesigurno. Staje ispred mene. Pružam ruku. Prihvata je. Koračamo. Osećam njegovu ruku i stisak. Popusti, pa stegne opet. Gledam mu lice. Pokušavam da otkrijem o čemu razmišlja. Ne mogu. Sve što izgovori uklapa se u njegov izabrani pravac. Pukotina na asfaltu. Ja intuitivno znam da je tu, on ne zna. Saplete se. Poklekne. Stisak se pojača. Vidim prve emocije na njegovom licu, očima. Ne govori o njima. Ponovo je siguran na nogama. Pušta mi ruku.

Razdire me želja da postavim pitanje. Ne smem. Zvučalo bi banalno. U toj noći, u tom gradu, te subote. Upalila bih reflektor i uperila mu u lice. To ne smem da uradim. Znam šta bi se desilo. Ruku bi prineo očima i rekao: „Ugasi to. Smeta mi.” Smeta mu svetlo. Bilo šta što bi moglo da ocrta na njegovom licu osećanja.

Input – black – output. Input vidiš, output je kontrolisan. Beskorisno. Crna kutija. Nikada ne znaš šta je unutra. Šta se dešava. To krije. Samo kada poklekne pred novom rupom na putu, kad se oklizne.

I onda shvatiš jednu stvar. Najlakše je izmaći tlo pod nogama. Tada će se otvoriti, jer druge neće biti. Ili će otići, u želji da sačuva dostojanstvo. Ni jedno, ni drugo nije dobro.

AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:01 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   3/7/2009, 10:53 pm

Dok sam te tražila ulicama bez imena,
sretala sam ljude malo poznate / malo strane...
ne znam,
možda sam to bila sve ja samo u drugim oblicima.
možda sam u svakom prolazniku prepoznala kap svoje duse...

lutala sam,
tražila te.

pitala sam ljude dal' su te videli?
da nisi možda otisao u nepoznatom pravcu, sa nepoznatim zeljama,nepoznatim mislima a tako „domaćim” strahom u kostima?

sto me nisi cekao?
zar sam mnogo tražila?
šta te je to uplasilo?

pitala sam ljude,
nisu znali odgovor,
il' su mi prodali njihovo isfolirano neznanje po najnizoj ceni - a ja u panici ne razmišljajuci prihvatila sam sve;
da sve sam prihvatila, samo kako bi te na momenat osetila pod svojim prstima, jel' kako nekada neko davno rece dok je voleo:
„ljubav je bolna” a ja dodajem „da bolna je ako je ubijemo pre nego što se i rodila.”
da, mnogi su igrali tu igru...

zacu se glas u bizlini:

devojcice, zašto ste tuzni?

- ne, nisam tuzna to mi je samo novo-krojena haljina koja mi je bas zapala za oko ovog jutra, i reko sto da je ne obucem...možda deluje pretesno al' bas mi stoji, moj je broj.

čemu tolika tuga u vasim ocima?

-ne, stranche nije to tuga, to je samo grch proslosti koji polako al' sigurno popusta...

pa ako popusta, zašto se s' vremena na vreme podsecate na sve to?

-hm, to je dobro pitanje.
da li' bi se nasli uvredjenim ako vam kažem da odgovor stvarno ne znam?

vise bi me uvredilo draga devojcice ako nastavite i dalje da bezite od same sebe, da se lazete...čemu sve to?

-ne znam.
neverujem da išta više ima smisla u mom zivotu.
mislila sam da ga mogu naći u njegovom zagrljaju,
al' on se uplasio,
nestao je.
il' možda je nestao da bi me zastitio.
isplanirano,
namesteno,
proracunato.
hm.

ma, stavite osmeh na lice možda nekome i ulepsate dan.
a zašto se uplasio?

-ne znam da znam davno bi mu rekla da nema razloga za to.
možda sam prvise volela,
bila brzopleta u tome koliko sam zelela da budem srećna i od te zelje spalila samu sebe.
al' nisam znala da će se uplasiti i nestati glavom bez obzira.
lepo kažu: zivot je kurva.
il' ponekad valjda kad volimo uplasimo se, pochnemo da sumnjamo u sebe i svoje mogućnosti - al' zar je to ljubav, opsednutnost?
zar je toliko teško da covek budeo ono sto jeste?
zašto se ljudi uplase kad izlijemo ono sto želimo i šta osecamo u malo većim kolicinama.
a znam da nisam jedina sa ovakvom sudbinom ima nas dosta koje smo dozivele istu sudbinu.
al' vremenom pronadjemo utehu okrenemo sve u svoju korist jel' je tako lakse, zar ne?
volimo i dalje.
nego da stvim osmeh na lice možda nekom i ulepsam dan, u pravu ste.

a kazite mi mlada damo,zašto ga bas trazite u ovom delu grada?

-zato što znam da ovde nikad ne zalazi.

i cemu to vodi?

-ne znam,
možda negde duboko u meni živi nada da će me i on potraziti bas na onim mestima na kojima me nema.

ne razumem vas mlada damo, to nema nikakvog smisla.
zašto bi vas tražio tamo gde vas nema?

-da bi zastitio sebe od istine koju zakopava u najvece dubine svoje duse.

pa svima je potrebna ljubav / istina, šta lupaš mlada devojcice!
e, deco, deco kako se igrate za zivotima i sudbinama.
zar neznate da je moc ljubavi toliko neizmeriva da leci i dize iz mrtvih, al' samo ako joj to dopustimo?

-znam, al' cudnog smo mi kova.
pricamo a cutimo.
lutamo a ipak znamo kud idemo.
trazimo nešto sto već odavno smo nasli.
poricemo istinu.
krijemo se.al' ipak mu dajem znakove gde me može naći, i dajem mu tu slobodu da prati tok mojih misli...
da li ga sanjas noćima

a ja kao naivna nevideci šta smera stranac, odgovri sa:

-da, sanjam ga.
sanjam ga često.
hm, srećni smo, al' samo u snu.
i mislima pripadamo jedno drugom.

draga moja devojcice, suvise se trudis da ga zaboravis,
da ga istisnes iz svog bica, zivota.
sve ono sto pokusavamo da zaboravimo, izbacimo iz sebe nas proganja / prati u snovima.

-da, al' ja se ne trudim extra da ga zaboravim, kao što se on trudio da me posalje u ovaj deo grada.

nikada ga nećeš naći na ovim ulicama kao sto ni on tebe neće nikada naći u ovom delu grada - u bilo kom delu grada na ovoj zemaljskoj kugli.

-ma šta vi govorite gospodine,i otkud vam pravo da pricate sa mnom tako drsko kao da me znate ceo zivot svoj?!

dal' uvek tako burno odreagujete kad cujete istinu mlada damo?

- koja je vasa poenta svega ovoga gospodine?!

mlada damo i ti i on lazete sebe i za sada je ok, to se neda osetiti previse jel' ste zauzeti oboje nemate vremena da razsmišljate toliko jedno o drugom kao u proslosti.
al' će doći dan i cas kad ćete oboje shvatiti da odavno živite jedno u drugom, i da po veoma visokoj ceni naplacujete rentu jedno drugom za taj boravak u srcima; mesto za koje ste zaboravili da „proverite” .

i još nešto zapamtite: ono od čega nikada nismo odustali ne moze se izgubiti...
možda ima tajnu koju cuva duboko u sebi i želi da ti je kaže,al' misli ako ti je otkrije vise ga nećeš želeti i voleti?a ovako te ipak ima a nema.

-gospodine ne postoji to što srce ne moze da oprosti ako voli iskreno.svi pravimo greške, niko nije savrsen. al' odakle njemu pravo da on „misli” šta je najbolje za mene i da umesto mene donosi neke odluke bez mog udela?

draga devojcice to je zivot, i odgovore mnoge znaš.
cudni su putevi Boziji, pozeli mu sreću i Blagoslov kao sto već jesi,i pronadji svoj mir.

Boze odakle znam te reci.
krenula sam i na momenat htedoh mu nešto reci,
al' od njega ni traga ni glasa....

ljubim te tamo negde daleko ...


AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji put izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:01 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   3/7/2009, 10:56 pm

Postojala sam pre nego sto je bilo šta postojalo u Univerzumu, postojala sam pre nego sto je postojala priroda, postojala sam prije nego sto je postojao covek.
Bila sam usamljena, htela sam da podelim sve ovo sto nosim sa sobom kroz nebrojene vekove i stvorila sam svet koji sam htela da se mojim imenom zove.

Uvukla sam se u more i jezera, u reke i potoke, u planine i beskrajna polja, u sume i proplanke.

Ja sam ona u kojoj se umivate, ja sam ona u kojoj lice svoje ogledate, ja sam ona koju udisete.
Volim da dodjem iznenada, kada se nenadate, volim da vam oduzmem dah, volim da vam oduzmem moc govora.
Volim da vam srce brzo zakuca, da vam kolena klecaju, da cesto izgovarate nesuvisle recenice.
Volim da zbog mene radite nepromišljene stvari, da se smete kao deca, volim da setate livadama i berete retko cvece.
Volim da ste radosni zbog mene, volim da zbog mene pevate, volim da zbog mene pesme pišete, da zbog mene price izmišljate kojima nijedna bajka ravna nije.

Ali sam tuzna kada me se bojite.
Tukli ste me, mucili, zatvarali u tamne kleti, izbacivali iz hramova, ostavljali me gladnu i zednu, zaklanjali ste sunce od mene, slali vecne kise i tmurne oblake, krali ste duge od mene.
Vezivali ste me lancima, niste mi dali da se sirim i razvijam, govorili ste cak i da ne postojim.
Niste verovali u mene, izmišljali ste strasne stvari samo da prikrijete moje ime, palili ste, pljackali ste, ubijali ste.

Ali sve sam zbog vas izdrzala.
Nisam se bunila, plakala sam u tajnosti da me ne vidite nesrecnu, da vas ne rastuzim.
Sve lance sam pokidala, sve sam oblake rasterala, nepriemetno, tiho i tajno, da mi se ne prepadnete naprasno.
Sunjala sam se kao mio lopov oko vasih srca, omeksivala ograde koje ste postavljali i mislili ste da vam se nece moci nikada vise ukloniti.
Brisala sam vam suze sa lica kada ste mislili da vam ih nema ko obrisati, terala na smeh kada ste mislili da cete vecno plakati, terala vas na govor i tada kada biste se zarekli na vecno cutanje.

Ne bojte se.
Primite me u svoje dvorove, otvorite mi vase hramove.
Primpremite sudove duse svoje da vam ih napunim radoscu i veseljem.
Ja cu biti vasa molitva, ja cu biti vas vid kada ne vidite, ja cu biti vas sluh kada ne cujete, ja cu vas nahraniti kada ogladnite, ja cu vas napojiti kada ozednite.
Ja cu biti vasa svetlost u mraku, ja cu biti put po kojim cete hoditi kada budete mislili da prolazite nepoznatim predelima.

Ne bojte se.
Otvorite srce i primite me u sebe.
Jer sam tu.
Jer postojim.

Zovem se Ljubav, samo me pozovite i bicu tu...




AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji put izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:02 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   4/7/2009, 7:29 pm

Kišna je noć, viteže lakih koraka, jedna od onih koje bi čovek možda najrađe proveo daleko u tuđini da sa kišnim kapima spere sve opekline. U palači su pogasili sva svetla jer kako pristoji vjeme je počinka. Uz ovo malo sveće što imam pišem Vam, barem nekoliko misli da Vam pošaljem pre spavanja.
DANAS bi Vas bezobrazno napasno ljubila, možda čak pritom ne pazeći da li smo skriveni od pogleda. Čvrsto stisnuta uz Vaše grudi da osetim kako Vam srce plamti, olujo svih mojih besanih gubljenja. Onomad mi obećaste ples pod zvezdama, a ja polako skupljam karte neba da Vas jednom prilikom dočekam na secištu svih želja. Ko plaha srna drhtim dok čitam reči koje šaljete meni po izmaglicama.

Tačno tempirani stihovi dok se zrake počnu prelevati po cvetnim dolinama. Začudo otkad vas poznajem kao da gromovi samo prenose Vaš glas mojim trncima. Znate me, verni moj čuvaru pečata, rado bi preskakala stepenice što vode do vrha sveta, kako bi Vas od tamo čuvala. I bez imalo srama bi ukrala onu kočiju koja svako jutro nosi sunce, kako bi samo Vas grejala.

Sene u poslednje vreme kao da se ne vuku više lenjo u pokušaju preživljavanja. Nedvojbeno je da još uvek ponekad samoća pokuša igrati na poslednju kartu sa likom dvorske lude. Pa je vešto iskoristim kako bi prevarila sve nekad davno promašene uloge. U rubovima haljina Vaš miris, neiscrpni nositelju života. Mirodije koje me presretnu svaki put kada dođu pitanja na koja ne trebam odgovore.
Ovim voskom zapečatit ću i noćašnje drhtaje, s Vašim likom na jastuku, i Vašom kožom u sećanju, jedini moj plamenu.




AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:02 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   5/7/2009, 9:51 pm

Samouvereno leprsas krilima zadovoljstva, dok neumorno prebiram po tvojoj sujeti. Namenila sam ti bezdusnu vecnost cekanja..
Lelujas nesigurno na vrhovima mojih prstiju... Preturas po tami svoje sobe, ceprkas po puzavicama lazi kojima sam te prekrila za laku noc... Uz potmuli uzdah izlazim iz ugla secanja i lagano se spustam na tvoje uzglavlje.
Kandzama strasti kidam krljusti ponosa i useljavam se u tvoje misli. Ponires u carstvo cula dok nemo posmatras poznato njihanje oblih kukova. Sav ustreptao od ceznje i slepe zelje nervozno kruzis oko nabreklih bradavica zivota... Muskarac u tebi izranja iz obamrlih bedara strasti i stremi neumorno ka samoj vecnosti. Gubis se u mnostvu nepoznatih puteva dubina i zeljno tones u mekocu mog tela. Nezni trzaj se topi u magnovenju jutra dok ti izguzvana i mokra postelja stvara bol u udovima... Praznina sobe otkucava poslednje trenutke nedosanjanog sna...



"Stevanovic Vesna"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   5/7/2009, 9:52 pm

Opet mi sivilo obuzima dusu... Bistar um se muti u venama dok tiho otkucavaju poslednji damari svesti. Bludeh putevima maste i eto me nesigurne na raskrsnici zelja... Bujica osecanja me nosi putem ljubavi, ne vidim ga ali ga osecam... Gorim neobuzdanom vatrom zivota u tvojim ocima unapred se prepustajuci tvojim dodirima uzavrelim, tako nestvarnim... Jece bregovi uzdrhtalog tela dok poniru stubovi ponosa u izmaglicu nepovrata...



Opet mi sivilo obuzima dusu... Bistar um se muti u venama dok tiho otkucavaju poslednji damari svesti. Bludeh putevima maste i eto me nesigurne na raskrsnici zelja... Bujica osecanja me nosi putem ljubavi, ne vidim ga ali ga osecam... Gorim neobuzdanom vatrom zivota u tvojim ocima unapred se prepustajuci tvojim dodirima uzavrelim, tako nestvarnim... Jece bregovi uzdrhtalog tela dok poniru stubovi ponosa u izmaglicu nepovrata...

AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:03 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   5/7/2009, 9:52 pm

Nepogresivo samo njoj znanim putevima, usamljenost pronalazi moju hladno prostranu sobu. Uvlaci se jezivo tiho u zidove, dolazi kroz svaku pukotinu praznine sobe i scucurenu u uglu privlaci u svoje narucje. Mrak i tisinu prekida samo sekundara zidnog sata, sata proslosti. Bio si tu a ja sama...Bolni uzdah proslosti utire nadu na povratak. Vec dugo zamires u mojim venama...Kovitlac misli tupo udara u zidove samoce. Moj zivot koji predstavlja zrno vremena je previse vremena kada si sam. Podseca me na malog sivog misa koji luta lavirintom ostavljenih dusa. Vetar svetlosti nesigurno pokusava da prodre kroz zamagljene prozore duse. Zovu me odskrinuta vrata, hoce da me odvedu u nistavilo zivota. Mozda i udahnem miris smrti koji mi vec dugo saljes na krilima mog andjela...I on me je izdao...Skupljam se u klupko mrznje i kotrljam prema svemogucem kraju.
_

U zgrcenoj saci krijem poslednje zrnce tvoje neznosti. Vreme utire put suzama. Dok svet bez ljubavi sklapa ruke nadamnom, osluskujem tiho jecanje tela. Tanana nit nade treperi daleko na horizontu neverice. Sirijus mi osvetljava put beznadja...Molim te Boze daj mi snage da istrajem, ulij mi ponosa u bezivotne zenice a katakombe secanja zalij katranom. Koracnica priove pobede uma zaglusuje vapaj duse. Za trenutak izranjas iz grudi poput samrtnog ropca i nepovratno zamires na usnama. Ponizno koracam putevima sudbine i pognute glave brojim korake do spokoja. Senkama proslosti zavejavam svoje tragove. Bezuspesno pokusavas da me pronadjes na nekoj od svojih staza zivota. Lazne nade te vode sve dalje i dalje od mene. Hazarder u tebi me pozuruje da ubrzam korak, prisiljava da spremna sledim stazu neizbeznosti. Tvoje staze posute lazima odisu sebicnoscu. Opijen nadom lutas ostrvom strasti okruzen morem savesti koje ne primecujes. Jos uvek ne shvatas da sam ja odavno otisla putevima suprotnosti i da je moje ostrvo spokoja mesto gde su tvoji koraci suvisni.


AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:07 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   5/7/2009, 9:53 pm

Sklupcana u moru straha iscekujem novi dan..Bojim se da skrenem pogled sa mrlje zida jer mi se cini da ce me poklopiti azdaje nocnih mora i strahova zakopanih negde duboko...Strepim od dana pred sobom koji sa sobom moze doneti ono neizbezno...Znam samo da sam jos ne spremna i uplasena do bola. Pre neku godinu sa dlana mi uzese neljudi dragu dusu, krv moje krvi, narav moje naravi, mene u starosti...Evo opet pruzaju kandze i zele i tebe da mi uzmu...Scucuren u mom dlanu krijes svoje strahove ohrabren i siguran u toplom dlanu cere, tvog nesudjenog sina, tvoje uzdanice... Samouvereno stojim pred tobom i tvojim strahovima dragi moj tata dok me strah razdire i um opkoljava. Cini mi se da nikada u zivotu nisam bila nesigurnija, uplasenija a ipak resena da poslednjim atomima snage koju crpim iz duha ovog umornog tela sa osmehom na licu podrzim tvoju odluku i tvoju zelju da stanes na crtu neljudima. Ne smem ti pokazati strah, ni nesigurnost jer znam da ocekujes da iz borbe sa njima budem siuran pobednik. Dani neizvesni, protkani strahom su pred nama... Borba Davida i Golijata pocinje...



AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:03 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   9/7/2009, 10:25 pm

Ostaju neizgovorene reci,najlepse od svih koje ce ti itko ikada izgovoriti.Oseti moj dah u tvojoj kosi i poljupce na tvojoj kozi,svaku noc prije nego usnis i svako jutro pre nego se probudis one ce te pomilovati nezno,najneznije.Ostaju suze.Ostaje tuga ostaje ljubav bezuvetna veca od svemira.Zahvalna sam sto sam te uopste nasla Mogli smo projuriti jedno pored drugog kao dva zrna svemirske prasine.Bog svemir i ma kako odlucili nazvati te velike sustave harmonije i reda,ne priznaju zemaljsko vreme.Za svemir su cetiri dana milijarde svetlosnih godina,Nastojim te uvek imati na umu.Ipak sam samo covek.A sva ta filozofska racionalizacija koja mogu smisliti ne sprecava me da te zelim svakog dana svakog trenutka,kao sto ne mogu spreciti ni nemilosrdni vapaj vremena,vremena koje ne mogu provesti s tobom u svojoj glavi.Volim te uvek,vreme nije nista.



AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:08 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   13/7/2009, 10:30 pm

Kad uspes da uhvatiš svetlost svemira i nezno ga sakriješ u džepove a pri tome ti ni juče ni danas još manje sutra ne budu pretile vatrom greha , onda ćeš znati da si živeo život drugačiji od drugih. Kad na rubu ludila spoznaš svoje želje a ne uplašiš se poraza jer porazi su najvredniji lavirinti znanja koji će te voditi tvojoj strasti ne tražeći razloge i mudrost. Mudrosti koje sam spoznaš na sopstvenog koži mnogo su vrednije od svih onih ikad napisanih jer svaki život je laž za sebe a svaka ljubav vodilja u nepoznato. Ako me tek tada naslutiš u magli svog nemira, tek tada ćeš znati sve ono što od mene tražiš a što ti ja ne mogu dati. Jer davati baš ono što drugi traži i nije neka mudrost. Treba naći i uzeti po sopstvenom nahođenju tačno onoliko koliko je potrebno da ne uplašiš jutro i ne zamutiš pogled koji te prati na tvojim čudnim putevima u prazno. ... ne gubi nadu. Ne traži očima jer će te navesti na pogrešan trag.. Traži srcem i nikad me nećeš izgubiti, jer gubitnici nikad nisu ni bili deo mog sna. U tvom svetu tišine još uvijek dopiru reci koje ti kradu spokoj i navode na greh.. Na mojim dlanovima još spavaju sve te neizgovorene tajne koje šapućeš sebi u jutra dalek i snen..
Opet ustajem i tražim sva svoja lica. Ono koje bi prepoznao još krijem ispod jastuka ... jer ... kiša je tvoje vreme za lov a moje za bezanje. Ako se ikad sretnemo nemoj mi reći da si baš mene tražio jer nikad ti neću priznati da sam se igrala vatrom.
Nađi me u svojoj jednostavnosti, tamo gde drugi ne zalaze.


AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:06 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   13/7/2009, 10:36 pm

Udisem miris duvana izmesan s’ opijumom,
secerom u noci .... vidim blistavo plavetnilo tropskog neba ....


I ne znam gde sve nisam bila sa tobom ,nema trenutaka u kojima nisi prisutan -
prolazim kroz dugu ...
reklo bi se kao beskucnik lutam ali ja znam da je moj dom tamo gde si Ti.
Biti pored tebe je kao muzika koja smenjuje svoje melodije s kontinenta na kontinenat
zaronivsi u nepregledne dubine za druge oci ,za drugi sluh ...
A onda se vine u visine i lebdi medju nama :
zuboreci kao potok u nekoj sumici i prelama se poput svetlosti na horizontu zelja.
emocija,izbrazdanih oranica prepunih nasih tragova.
Toliko boja i mirisa ima u tim tragovima da mi je nejasno otkuda one u meni ,u tebi
u nama ....
Preplice se proslo i sadasnje ....
u svakom nasem dodiru.raste jedno dete sa imenom sutra ..
Jedan stepenik na nepreglednom bespucu u kojem smo nacinili stazu da se ne izgubimo
pri osvrtu na juce
.Volim te.... tokovima Nila ,strascu Fudzijame,neznoscu majke za svoje dete,
ljubavlju tako velikom kao ceo kosmos.
Snazno poput cunamija i mnogo ....da mi oduzima dah od jacine
i ne znam sta cu sa njom od siline kojom me obuzme i izlece iz mene hrleci ka tebi ...
Sumnjam da postoje reci kojima mogu preliti sve sto je u meni ...
Zagrlicu te i cutati sa tobom u zagrljaju ...nosim te sobom ispod mojih trepavica ..



AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:06 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   14/7/2009, 7:41 pm

Nezaboravak
Eto, umrije, a da iza sebe ništa nije ostavila, mrmljala je, na uho ženi do sebe, prva susjeda pokojne Marije. Hodala je, uz stotinjak ostalih duša, u pogrebnoj povorci koja se kretala prašnjavim makadamom; cestom kojoj su mještani referendumom izborili pravo na ostanak. Šuti, gluvo bilo, opominjala je ženu koja mrmlja žena koja je bila prisiljena, mjestom zauzetim u sporoj koloni, komentare slušati. Gledala je u vrh svojih tijesnih crnih borovskih salonki; možda iz nelagode, možda iz straha da će se, godinama čuvane za odlaske na krštenja, vjenčanja i ispraćaje, uništiti na kamenicama koje su joj se toga dana učinile grubljima i brojnijima od onih po kojima je gazila posljednji put, prije manje od tri mjeseca kad su tim istim putem, sličnim koracima, ali uz limenu glazbu i jednog fratra više, otpraćali – gore na račun – prvog poslijeratnog direktora njihove fabrike duvana.

Nova asfaltna cesta napravljena je samo nekoliko metara uz staru, uz onu po kojoj su u ovaj kraj, da li stoljećima i desetljećima svejedno je, stizali i pozvani i nepozvani, i sestrići i ujaci, i vakcine i pogibeljne boleštine, i napadači i oslobodioci, i gatare i svećenici. Brojni su njome hodili, brojni su uz nju mezili i lijegali, brojni su na njoj tražili izgubljeni mir; svoj i svojih bližnjih. I svi su oni, svi kao jedno, neovisno o navučenim uniformama, o imenu boga čiju su pomoć zazivali i o prezimenu čije su stablo dužili, sumnjali u onoga koji ih je nastojao poučiti da je duša skrivena duboko u njima samima i da nema te ceste – makadamske, prtene ili posve moderne – i da nema tog vozila – zaprežnog ili motornog – kojim će se do duša lako stići.

One su u nama, samo ih treba prepoznati i ćutjeti njihove upute, govorio je učitelj koji je bdio nad putovima. Rijetki su mu vjerovali. Većina je sumnjala. Samo zbog toga što mu nikada nije vidjela lice. Nemamo mi ništa protiv napretka, pravite vi glatku cestu, bez prašine i bez tragova, ali stara mora ostati, galamio je, mjesecima uoči referenduma, u ime svih stanovnika mjesta, njihov načelnik Mata, Marijin stariji brat. Činio je to na sličan način na koji je ispred prozora svoje jedine sestre, ljepotice po pričanju sviju koji su je barem ijednom vidjeli, odvraćao prosce i radosne priče.

Kojim će putem hodati svatovi, koračati barjaktari, kojom ćemo stazom zauvijek ispraćati? pitao se glasno, pred masom svijeta, načelnik Mata. Gledao je sestri Mariji u oči i ona je bila sigurna kako u bratovoj rečenici čuje onu dobro joj poznatu A kako će naša kuća bez tebe, Marijo moja, ako ti iz nje odeš. Što će biti s neninim usnijusufom na verandi?

Državni su oci dopustili narodu da sam odlučuje o sudbini stare ceste. A narod je želio samo ono što ga je Mata svjetovao. I nije se pobunio što će stara cesta, jer se tako Mata s glavešinama nagodio, biti ostavljena samo do groblja, da bi odmah, uz grobljansku kapiju, zavrnula u naručaj asfaltnoj i prelila se u nju. Stopila se s modernom i prema gradu postajala jednom; da oni koji još nisu ostali zauvijek ležati mogu što brže stići tamo kamo ih život nagovara. Češće u muku nego u radost. I Marija je disala onako kako je Mata želio.

Brat je u povorci hodao iza sestrina kovčega. Vjerovao je kako bi mu sestra jedinica bila zadovoljna što je nose po staroj cesti. Vjerovao je čak da se ona, devet godina mlađa od njega, i ovako mrtva ponosi bratom koji je sve to izborio. Nije čuo ženu koja mu je iza leđa ponavljala Eto, umrije a da iza sebe ništa nije ostavila. Mata nije vidio glave pognutih muškaraca koji su u povorci hodali ispred fratra. Jedan je od njih, umjesto da moli, jecao. Da ga je i čuo, Mata mu ne bi prepoznao glas. Ni lice. Ni njegovo, ni lica drugih. Jer kad ih je prije tridesetak godina progonio ispred Marijina prozora, uz povike kako se usuđuju i tko su uopće oni, i tada je u staklu gledao odraz svoga, a ne njihova obraza.

Eto, umrije, a da iza sebe nije ništa ostavila, rekla je prva Marijina susjeda svom mužu kad su se s groblja vraćali novom cestom; da što prije stignu unucima koje im na čuvanje ostaviše tri kćeri. Muž je crven u licu, ušavši u kuću, sjeo na čelo stola i dugim prstima počeo prebirati po crkvenom glasoviru. U mašti jačoj od najjasnije zbilje. Melodiju su mogli čuti samo oni kojima je podaren poseban očinji vid. A takvih je bića na ovom svijetu svakim danom sve manje. S Marijom ode još jedno, znao je muž ove žene koja je vjerovala da će, za razliku od Marije, iza sebe nešto ostaviti. Nakon nekoliko minuta, raširenim je prstima udario po stolu, kao da dira posljednje note. Koga ću sad voljeti, i ovaj su put čuli samo oni kojima je dano.

Uvijek si nervozan, i samo šmrcaš, kazala mu je žena. Tko zna što bi još pridodala da je u tom trenutku nije prenulo zvono. I da maknuvši heklanu firangu nije vidjela Matu kako stoji oslonjen na štok ulaznih vrata njihove kuće.

Ovo je za tebe, ostavila Marija. Bilo je na singerici, onoj što sam joj poklonio kad je postala punoljetna, spazio sam čim sam ušo u njenu sobu, izrecitirao je Mata; službeno i bez stanke. Susjedi je pružio kutiju umotanu u bijeli papir. Na kutiji je bio prilijepljen papirić s napisanim njezinim imenom. Otkud za mene? zbunila se žena muža koji je već stajao iza njezinih leđa. Ipak je nešta iza sebe i tebi ostavila, izgovorio je glasno, kao da presuđuje i opominje u isti čas. Mata nije razumio ljutnju kojom je prva njegova susjeda dočekala rečenicu svoga muža. Mata i inače nije shvaćao one koji su vjerovali da riječi, čak i onda kad se ne doimlju grubima, mogu boljeti i ubijati. Okrenuo se bez pozdrava. Ubrzo se susjedstvom prelilo cviljenje Marijina psa. Svi su znali da mali jazavčar oponaša jadikovku načelnika Mate. Samo su o tome šutjeli. U vremenima tugovanja muk je jasniji od svake priče.

Šta mi je to ostavila? pitala se prva Marijina susjeda, mašući bijelim uštirkanim platnima na kojima su bili izvezeni crveni cvjetovi muškatlina. Po tri u tri kuta. Samo je u četvrtom bio sitni plavi cvjetić što se u narodu zove nezaboravak. I dok je žena mahanjem dozivala vjetar, njezin se muž sjećao dana kad mu je Marija rekla da su cvjetovi što ih je posadila u danu njihova prvog ljubavnog uzdisaja uvenuli. Kad cvijet uvene, i ljubav je otišla s njegovim mirisom, šapnula mu je, poljubila ga u obraz i privukla hrastovo okno. A on se bojao Mate, njegova glasa i njegove prijetnje. Bojao se i Mariji priznati zašto u kuću dovodi drugu. Nadao se da je ono jutro, u danu njegova vjenčanja s ovom ženom, pronašla nezaboravak što ga je ubacio kroz otvoren prozor.

Marija ga više nikada nije pogledala u oči. Preko dvorišne ograde slala mu je ljubav; da bi jačala njegovu slabost i davala mu snagu kojom će izdržavati život. Uz ženu koju nije volio i djecu koja su to osjećala. Pred večer je vezla. Najčešće ona tri crvena cvijeta koja su usahnula i nezaboravak čiji je cvjetić davno dodirnula bosim stopalom. Kao da su živi, kao da su pravi, govorile su rođakinje kojima je o blagdanima darivala svoje radove.

Kao da su živi, kao da su pravi, rekla je čak i ova žena svome mužu. On je nije čuo. Izašao je iz kuće i uputio se prema staroj cesti. Njegovo se tijelo pridružilo jecajima što su, kako je noć stizala, postajali sve otegnutiji. Osjećajući oštre kamenice ispod đonova, udisao je zavodljivi miris nezaboravka izvezenog Marijinom dušom.




AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:09 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Karenjina

avatar

Ženski
Broj poruka : 41
Godina : 54
Location : Beograd
Humor : Osmeh ne kosta nista, a znaci mnogo
Datum upisa : 01.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   15/7/2009, 10:31 am

Beskraj,hvala ti na ovoj divnoj prici....bas me je pomerila.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   15/7/2009, 10:39 pm

Zimi kada vetar duva, baš ume da bude hladno. Uvlači se vetar tamo gde mu nije mesto. Tako smrznut imao sam potrebu za nekim toplim napitkom. Kuvano vino ? Pa da kuvano vino, ono zna da ugreje i da otera jezu. Pretrčao sam ulicu i uleteo u kafić u kom me već poznaju dobro, i gde mogu da popijem kuvano vino. Konobar mi se uvek nasmeje očekujući svaki put isto " lovu " . Prazan kafić prepodne je i hladno. Ima nas svega troje u kafiću: konobar, čovek srednjih godina i ja. Čim sam stao za šank na pitanje " šta piješ" , naravno poručih kuvano vino. Zanimljivo je da sam samo u tom kafiću pio tako dobro skuvano vino, malo karanfilića, bibera, šećera i vina. Nikada nisam otkrio tajnu kombinaciju koja me je oduševljavala kao u tom kafiću. Sa leve strane od šanka, čvek srednjih godina snažno je lupao po poker aparatu. Skretao je pažnju na sebe, čekao bi koji sekund i onda snažno lupio po dugmadima poker aparata. Pratio sam šta radi, igrao je sa dobrim čipom, puno love uopšte nije bilo naivno. " Ko ja ovaj čovek ", pitao sam konobara koji je se prislonio na šank nagnuvši se ka meni i počeo da priča. " Dolazi već dva dana, gubi lovu silnu nekoliko dobrih plata je već ostavio na poker aparatu". Zanimljivo je da neko ko je izgrađen čovek gubi pare na taj način, ali to mi je dalo jednu ideju.

Za džabe sam dobio jedan kartaroški trik od jednog starog kockara, koji je završio svoju karijeru i bilo mu je sve jedno da li će nekome pokloniti neki trik. Meni je poklonio jednu dobru foru koja je jako stara. " Daj mi 32 karte " , zatražio sam od konobara. Izabrao sam tri karte, stavio ih na sto jednu do druge, okrenute sa slikama na gore. " Izvinite na trenutak da vas pitam nešto " taj trenutak dok sam čekao da se okrene i pogleda u mene trajo je dugo " Izvoli mladiću šta si hteo " konačno, okrete se, " Vidite ove tri karte, ja ću sada da idem u WC, a vi jednu od te tri katre okrenita za 180 stepeni, a ja kada se vratim pogodiću koju ste okrenuli " . Navlakuša jedna sara, a ja tek dvadeset godina imam. " Šta ja ima od toga " , upecao se osetio sam to, " Pa evo staviću ja 1000 maraka pored, ako izgubim vaši su, ako dobijem platite mi kuvano vino " Odlazim u WC i zadržavam se oko pet minuta, onako bezveze stojim i čekam da li će upaliti. Vraćam se iz WC-a a čovek sedi za stolom i gleda u karte, izdaleka sam primetio da su sve tri karte okrenute. " Izgleda da mi plaćat kuvano vino, sve tri karte su okrenute ". Gledao je u mene sa nevericom i dobro mi se udubio u oči, znao sam da je moj istog momenta. " VAži mladiću a kako si to uspeo " Sedam za sto i opušten krenem u ćasku o starom kockaru koji mi je poklonio trik.


Već drugo vino se kuva za mene, baš se oraspoložio čovek, morao sam već jednom da pokrenem u njemu kockarsku strast, ja mladi naivac a on već vremešan čovek sa porodicom iza sebe. " Igrate li Farblu ili Anjc " ? Jedva sam prevalio preko usta takvo pitanje. " Naravno oćeš da probamo " . Konačno je krenulo kako treba. Krenuli smo Anjc da igramo, najlakša kartaroška igra, ali kada se igra za dobre pare onda je jedna od najtežih.

Dosta para je bilo na talonu, pristojna suma. Gledao sam u tu sumu novca i setio se pre pet godina kada sam sedeo u jednoj pravoj kockarskoj kafani. Za stolom su bila četriri iskusna kockara, a ja sa strane gledam kako se igra. Stari kockar je sedeo sa leve strane od mesta gde sam ja sedeo na ćošku stola. Nosio je šešir izgledao je baš kao iz nekog holivudskog filma. Uvek sa blagim smeškom na licu al ledenim pogledom i više je gledao u oči druge kartaroše nego u svoje karte. Sa njegove leve strane je sedeo čovek oko tridesetak godina, sa već propalom kockarskom karijerom. Uvek je bio hladan kao špricer, jedino bi se znojio kada bi imao dobre karte. Prekoputa starog kockara, sedeo je čovek oko četrdeset godina, pun love i vozio je BMW 3 bordo boje. Umeo je jako glasno da se smeje i time unosi nervozu, al pošto je izrazito krupan svi su mu tolerisali. Sa desne strane starog kockara sedeo je prevejan kockar oko trideset godina, cupkao bi nogama od nervoze kada gubi. Ništa ja tada nisam znao o kartanju. Samo sam primećivao njihove izraze lica, i način izražavanja koji su koristili uvek u nekom određenom momentu. Stari kockar je jednino znao da dobro prikrije svoje tajne, dok su ostala trojica uvek nekako pokazivali svoj blef.


Ostrašćen kockanjem jednom sam seo sa trojicom mangupa koji su uvek igrali zajedno i tako na prevaru uzimali lovu i delili između sebe. A ja već nestrpljiv sednem sa njima da odigramo Remi, znao sam da su naštimovani između sebe, al strast me već obuzela. Uzimali su mi lovu jako brzo, dok nisam dobio jedan hand, koji ništa nije rezultatski značio, ali uspeo sam da krišom sklopim hand i stavim ga ispod stola stisnuvši ga kolenom. Vadio sam ga nekoliko puta i uvek na istu foru sakupljao i vraćao ispod stola. Započnem pričicu i o ženama to uvek pali da odvuče pažnju mangupima koji se osećaju sigurni. Na kraju kartanja sam bio u en velkom plusu ali zadovoljan što sam ih nadmudrio prevarom. Pokazao sam im hand koji sam krio ispod stola, dok su oni blejali u čudu i gledali kako sam uspeo tako nešto. Nisu smeli da nasrnu na mene bili su kukavice.

Treći dan i dve noći. Vreme u kockanju ne postoji, jednostavno se ne oseća. Pre podne je oko deset sati. Okupilo se društva takozvanih gibicera. Stajali su i gledali našu igru. uvek se primećivao blagi osmeh kada bi moj suparnik imao dobre karte. Imao je naborano lice, crvene boje verovatno od alkohola, snažan pogled koji je uvek govorio o njegovoj stabilnosti. Na talonu je bilo dosta novca otprilike znam da sam mogao kupiti BMW 3 bordo boje, baš onakvog kakav je onaj gromoglasni smejator izgubio na kartama. Prvu kartu samdobio on je delio, bila je to osmica zelen. Dao mi je i drugu kartu ali je nisam pogledao, čekao sam da on vidi svoje. Nikakav smešak, nikakav izraz lica na njemu nevidim, moguće da je umor već stigao sredovečnog čoveka. Uzimam u šaku dosta novca sa talona i ovem konobara i za sve gibicere poručujem piće. On me pogleda duboko, već je ko zna koliko plata izgubio i izgledao je kao da mu je sve jedno šta se dešava. Znao sam da ima loše karte, a skoro sav njegov novac je na talonu. Znao sam i da ima dvoje dece i ženu koji se verovatno pitaju gde je. Videlo se na njegovom licu u datim momentima da mu se ni kući neide. Verovatno je pomišljao kako će ženi i deci na oči da stane. Zapalio sam cigaretu Winston, i dan danas pušim iste, posmatrao sam ga i video ogledalo ispred sebe. Kakva li će moja porodica biti, da li će i mene neko čekati i kako ću ja stati pred oči porodici. Takav odraz me zaslepeo. Nepogledavši karte ustao sam od stola rekavši " Ja više neću da se kockam " . Gibiceri su ćutali i gledali u mene, a čovek koji se samnom kockao imao je pogled kao Bambi. Okrenuo sam se ka izlazu iz kafića ka svetlosti. Ostao je iza mene BMW 3 bordo boje.


AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:09 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Blizu-kraja

avatar

Muški
Broj poruka : 26
Godina : 41
Location : Beograd
Humor : Zaboravljen
Datum upisa : 03.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   17/7/2009, 7:25 am

NEMOGU VISE-DOSTA JE BILO


Kisan,sivi Februarski dan...Dosadna voda se sliva sa neba,a krupne kapi lupaju po automobilima koji kao ranjene zveri uz riku tutnjeci prolaze pored mene i zasipaju me prljavom vodom.Jos jedan dan prolazi,a ja kao da ne zivim vise dok se poguren vracam sa svog dosadnog posla.Sve sto je bilo nekada lepo u mom zivotu odavno je prestalo da postoji,a ovo sivilo u kome nema boja,samo neke nijanse,tuzne i umorne od nedostatka svetla,nijanse sive boje.
Boze,ovako se i ja osecam,bas je ovakav dan urastao u moju dusu duboko i traje godinama,cini mi se vekovima.Ne mogu vise,dosta je,dosta je trpljenja bola,patnji,ne mogu to vise da podnesem...
Nikoga na ulici nema,jedini se ja probijam kroz nalete vetra koji me zasipaju vodom i uteruju mi hladnocu sve do kostiju.I vicem,vicem na vetar-Hajde duni koliko najjace mozes,odnesi me,raznesi me-
I kao da me cuje,huji i bruji,misli da ce moci da me ponese.- Jel to sve sto znas vetre?Nije to nista slab si ti za mene,mnogoi tezak teret nosim da mi mogao da me podignes sa zemlje-
Rugam mu se,a srce mi place.Noge su mi mokre,farmerke isto tako,na glavi nosim kapu koja se natopila pa mi se voda sliva niz vrat.
Ne mogu vise.Dosta je bilo...
U secanje mi se vraca devojka ociju boje kestena i jedan divan Junski dan.Ulica puna ljudi,a ja i moja Tanja se drzimo za ruke i ja joj nesto pricam,pricam gluposti,a ona me gleda svojim snenim ocima u kojima se gubim.Probijamo se kroz Beogradsku vrevu,i negde na potezu od Zelenog Venca prema Sremskoj ulici,na platou kod prodavnice obuce ja ugledam nju,malu crnu pticu.Lezi na asfaltu,nemocna,slaba i mala.Ljudi prolaze pored nje i ne primecuju je,taj mali nevini zivot kome se mozda blizi kraj.
-Vidi,izgleda da se izgubila-govorim Tanji,ona mi nesto odgovara,govori,ali ne secam se sta mi kaze,jer ovo je kisni dan,i mnogo godina je proslo od tada,a ja sam odavno zaboravio njene reci,ostao je samo njen lik.I njene oci koje me gledaju kroz maglu vremena koje je proslo negde s druge strane,tamo gde su se sakrile boje.
Ne mogu vise.Dosta je bilo.
Za trenutak ispustam Tanju iz ruke i uzimam malu crnu pticu u svoje narucje.Drzim je pribijenu uz grudi kao nesto dragoceno,nesto sveto.Osecam njeno malo srce kako ubrzano lupa.
-Hajde da je odnesemo negde,da je sklonimo sa asfalta-kazem Tanji,a ona se slaze sa mnom i ide pored mene dok se kroz ulicnu guzvu Knez Mihajlovom ulicom krecemo ka Kalemegdanu.
Ne mogu vise...Dosta je bilo.I od kada je to kisa slana?Jesu li se to moje suze pomesale sa nebeskim suzama.Ja cak ne znam ni da li placem...
Na Kalemegdanu smo,dve ptice i ja,jednu drzim na grudima,a drugu u grudima.Sedamo na klupu.Boze,koliko se gubim u njenim ocima koje su se usadile na to lepo lice kao dve male kapi tame sa sve mesecom i zvezdama.Milujem pticu polako,nezno.I gle,u pticjem oku suza,mala bela suza!Nisam znao da ptice umeju da placu,ali mi se cini da je mala crna ptica zaplakala.Milujem je nezno po kao ugalj crnom perju.Osecam to malo srce pod svojim prstima koje samo sto ne iskoci iz grudi.Moja druga ptica sedi pored mene,grli me i u jednom carobnom trenutku sve se samrzava i bledi oko nas i samo postojimo moje dve lepe ptice i ja i to je totalna sreca.Mirise lipa,kako samo lepo mirise.Sve stoji zamrznuto i sve se utisalo,ostali smo sami na ovom svetu,ta klupa,taj miris,ta dva crna oka,mala crna ptica,njena suza i ja...
Ne mogu vise.Dosta je.
I odjednom,trenutak se odmrzava,i ptica siri krila i polece.I jedva sam uspeo da pogledom uhvatim njeno malocrno telo kako nestaje u krosnji stabala.Vec u sledecem trenutku osecam Tanjinu ruku u mojoj i njene usne na mojima.Kako sam bio sretan!Jer znao sam,ptica ce ziveti,a ova ljubav ce vecno da traje.Ali nisam bio u pravu,i mislim da je ptica to znala i ona suza koju je pustila bila je namenjena meni.
Ne mogu vise.Dosta je bilo.
Tanje odavno vise nema u mom zivotu,proslo je trinaest predugih godina otkako mi je rekla da me ne voli vise i da ne zeli vise da bude sa mnom.Nije mi vredelo sto sam bio u bolnici posle toga,sto sam imao gusenje posle naseg rastanka,nije...Proplakao sam narednih pet godina,mnoge su me imale,a ja nisam imao nijednu,jer ostala je samo ljustura koja stari,lice koje se polako prekriva borama,oci koje su odavno presusile i srce iz koga zjapi oromna gnojna rana.
Ne mopgu vise.Dosta je bilo.
A pricali smo kako ce nam zivot biti lep,i da ce nam se deca zvati Mia i Bojan,kako cu ja pisati svoje knjige koje ce ljudi obozavati,i kako ce ona biti turisticki vodic i voditi me sa sobom svuda gde je put nanese.
Kako li izgleda sada?Da li je nasla srecu?
Ne mogu vise.Dosta je bilo.
Koliko mi je jos vremena ostalo u ovoj dolini suza?I kada cu se smiriti?I ima li sanse da se od ove kise i ovog vetra prehladim tako jako da zaspim i da se vise nikad ne probudim?Huk vetra presao je granicu,onu granicu u mojim usima kada mi to zavijanje i urlikanje izgleda isto toliko tiho kao da su mi usi pune voska.Stizem do zgrade.Ulazim u lift i vidim u ogledalu jedno umorno lice,jednog nesretnog coveka koji pati s one strane ogledala kao i ja sa ove.
Ne mogu vise,dosta je bilo...
A kakva je to ljubav bila...Koliko je sve to bilo carobno,i kako je svet bio lepsi tada.I Boze,boja koliko hoces,boja kojih tako dugo nema u mom oku u meni duboko,da se ne secam vise ni kako se zovu,niti mogu u secanje da prizovem njihov izgled.


Neznam autora,ali vec sam rekao da sve sto postavim nije moje delo.Samo sam se nasao u ovoj prici po segmentima.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   19/7/2009, 7:00 pm

Magla


Rođena si u magli, u praskozorju sveta. Uzdignutih ruku stajala si sama, kao prvo bilje nicala iz polja. Bila si daleka od budućih ljudi, uzdignuta posebnošću što iz tebe sledi. Tvoj je krik onda bio tek krik u bezimenu zoru jer još ne beše zore i ova je prva. Gorele su vatre i poljane mokre dimile se posle. Pale su i kiše i nisu bile slične zvezdama jer nije ih bilo, a život se rađao tek pošto bi mu rekla. Dobijala si telo, stvarali su se oblici, materijalizovana misao postajala je stvarnost. Pisani su zakoni svakog novog dana i stvaranje sveta išlo je kroz faze. Bilo je sve plavo cak i prve trave, birali smo boje tada čak i neba. „Ali zašto plavo, ne valja sve plavo, neka ova trava baš zelena bude.“ Stvorili smo mene od prašine tvoga prvobitnog tela, dok odzvanjali su vulkani, i podrhtavao je Svemir. Nisi čak ni slutila šta će na kraju od svega toga biti. Nisi ni onda kada se Duh božiji dizao iz vode, ni kada je Eva jabuku uzela iz ruku zmije. Videla si kad je car Asirski poveo u ropstvo Misirce, čula ih da govore: Gle, ko ce nas sada da izbavi? U oči si moje tad stavila zadatke, nerešive enigme od kojih mi nostalgičnost još utrobu kida. Rekla si mi: Na nebu postoji tvoja jedna zvezda ali nećeš je ti naći, nećeš je ti naći... Videla si Jovana na reci Jordanu i goluba belog da leti na nebu. Bila si tu kad je Isus na krstu raspet, čula si Mariju kako tužno jeca. Videla si raspad Vavilona, Persije, na kraju i Rima, gledala si avion na nebu Hirošime. Bila si u Iraku kada su se cepala dečija tela, bila si u rovovima onih koji nemaju čime da se brane. Ljudi su se u početku setili da daju imena svemu tome, svom tom čudu koje je tu sada. Neko se setio vekova, neko godina novih, kalendara, neko nebu dao ime, neko tihoj reci. Ali niko nije zaista stvarao kao što je bilo tada, niko nije dao oblik cvetu, niko krilo ptici, niko šapu medvedu iz šume. Niko nije Svemiru rekao: Budi bez kraja, niko zvezdi da svetli u noći. Bila si deo pomisli jednog moćnog Boga, on je morao suviše da razmišlja o tebi. Za svaku je ćeliju pravio specijalan plan, za svako jedro koje je ko poklon spuštao u tebe. Tvoja je duša dobila oklop i pravo na smrtnost, ali samo tela. Rodjena si opet, od žene i čoveka, u jutru oktobra dok lile su kiše. Zaboravila si početak ali spremna si za kraj. Misliš da si stabilna ali ni to nisi. Uskoro će proglasiti gospodara sveta iz plemena Danova i stvoriti mu presto. Pokloniće se narodi dok primaju žigosanje i biti ko krave na otrovnom polju. Ti ćeš tada biti nada i retki će preostali nalaziti utehu u tvojoj lepoti. Povešće nas ka tamnici i tad ću biti s tobom, sa pravom za poljubac, za držanje za ruku. Goreće lomače i zemljotresi jaki ostarelim svetom tutnjaće ko vihor. Uzećeš mi dah, gledati dok umirem i desnom rukom svojom sklapati mi oči.

On je bio u odelu, ona beše sva u belom. Tunel svetla predugačak a ni putokaza niti kakvog drugog znaka beše. Nisu znali gde da idu, povelo ih samo svetlo. Čuo se šum mora, ko da pevaju čarobni zraci, ko da nije do malopre sneg bio i zima ko da nije bila. Koraci su im bili ko kretanje broda kome se oklopi kidaju, koji nikad više neće ni da ima sidro. Bili su laki, mogli su da lete. Dali je to smrt? - pitao je, Da li je to smrt o kojoj su nam govorili sa ludim poštovanjem? Dole je bila zebra i lav je travu mirno pasao kraj nje. Zajedno sa decom Bagdada ona je videla decu Hirošime. On je video logoraše Aušvica koji začudo pevaju od sreće. Da li je to Bog, o kome su nam govorili sa tolikim strahom? - pitao je dok je gledao Isusa kako priča deci Nagasakija o lepoti cveća. Nije bilo časovnika, nije ni vredelo čekati jutra. Nije bilo ni sunca, ničeg nije bilo a opet je sve upijalo oko. Ona je bila sva u belom a on njen je bio ceo. Poljana je bila beskrajna a putevi kroz nju dugi i jedinstveni. Nije bilo mesta za samoću, nema mesto samoći kad postaneš svetlo. On je bio jedan poseban zvuk, ona beše njemu pesma. On bi grlio njeno telo, ali ona bez tela osta, on bez svojih osta ruku. Nisu ni shvatali da više ne postoje, nisu ni imali vremena za to u jednom bezvremenom svetu. Samo je potok vode žive žuborio i pričao o ljubavi. Doduše i anđeli preostali na nebu svirali su na harfama pesmu kojoj nema imena ali koja beše tako stvarna da se rukama ko pogača mogla lomiti. Da li je to ljubav, o kojoj sam ti pisao jednoga oktobra dve hiljade četvrte, na planeti Zemlji, jedne tužne samotnjačke noći, dok sam mislio o tebi braneći suzama da okvase mi oči, dok sam shvatao da je bespredmetno bez tebe svako postojanje? Da li je to ta ljubav? – pitao je, ali ona nije čula jer je i sama već postajala pesmom, kao uostalom što će i on zatim...




AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:10 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   21/7/2009, 10:10 pm

Tajanstvenim stepenicama, odakle Pakao napada slabosti usnulog coveka i sa njim potajno razgovara, uspela se ove noci k meni dva sjajna Djavola i jedna isto tako cudesna Djavolica, i kao na nekom postolju, postavili se uspravno i u velicanstvenom stavu preda mnom. Sumporastozuto svetlucanje isijavalo je iz ta tri lika, sto se ostro odvajahu od tamnih ponora noci. Njihov izrazaj vladarske nadmoci bio je tako prozet gordoscu, da sam sa pocetka sve troje smatrao pravim bogovima.

Lice prvog Djavola imalo je obelezje dvojakog pola, a meki obrisi njegovog tela podsecali su na oblike drevnoga Bakha. Lepe, ceznutljive oci, mracne neodredjene boje, licile su na cvetove, sto jos trepere zalivene krupnim suzama minule oluje. A poluotvorene usne bile su poput neke vrele kladionice iz koje se rasipaju valovi opojnog mirisa. Kod svakog izdisaja, njegov bi plameni dah obasjao roj leprsavih musica. Oko grimzine tunike ovila mu se, poput zivog pojasa, blistava zmija, koja se, uzdignute glave, s ocima zarke zeravice, u njega zaljubljeno piljila. Na tom zivom pojasu visile su bocice napunjene zloslutnom tekucinom, pa britki nozevi i hirusko orudje. U desnoj ruci je drzao jos jednu bocicu. Njena sadrzina rujno je svetlila. Na bocici je bila ceduljica sa ovim cudnovatim natpisom : ''Pijte, ovo je krv moja, savrsen napitak za okrepu''.
Gledajuci me svojim beznadezno zalostivim ocima, iz kojih je strujala neka podmukla opojnost, Djavo progovori : ''Kad bi hteo, samo kad bi hteo, ucinio bih te Gospodarom dusa, i ti bi mocnije vladao zivim telima, nego sto kipar vlada krotkom glinom! Upoznao bi nepresusivi izvor naslade. Izlazio bi iz sebe, da u drugima nadjes zaborav. Tudje bi duse k sebi privlacio, dok se ne bi sasvim slile u tvoju.''.

Ja mu odvratih : ''Najlepse hvala! Ne znam sta bih sa tim olosem bica, koja sigurno nisu nista bolja od mene jadnika. Iako se moram stideti secajuci se proslosti, ipak necu da ista od nje zaboravim. Pa sve kad te i ne bih poznavao, staro cudoviste, tajanstvena zbirka nozeva, sumnjive bocice i lanci na nogama, znamenja su, sto isuvise jasno podsecaju na neugodnosti, koje donosi tvoje priateljstvo. Zadrzi za se svoje darove!''.
Drugi Djavo nije imao taj tragicni i ujedno ljupki izrazaj niti dopadljivo, umiljato ponasanje, a ni krhku namirisanu lepotu. Bio je snazna ljudina, gojazna lica bez ociju. Teska mu se trbuscina otoboljila od bedara, a na pozlacenoj kozi, kao da je tetoviranjem nacrtano mnostvo sicusnih likova u pokretu, sto pokazuju bezbroj oblika opste ljudske bede. Bilo je tu malih iscrpljenih bednika, sto se svojevoljno o klin vesaju, nakaznih coveculjaka, cije su ponizno molecive oci uverljivije vapile za milostinjom od njihovih drhtavih ruku, ostarelih majki sa izrodima u narucju, koji se pripijaju na usahle grudi. I jos mnogo, mnogo drugih.

I taj mi rece : ''Mogu ti dati sredstvo, kojim se sve postize, koje sve nadmasuje i sve nadomestava.'' I potapsa se po nakaznom trbuhu, a zvucna jeka uverljivo razjasni smisao njegovih nezgrapnih reci.

S gnusanjem se okrenuh od njega odgovarajuci : ''Za svoj uzitak ne treba mi nicija beda, a ne zelim ni bogatstvo, zasenjeno svim nevoljavama, koje su poput slikara s tapetnog papira, prikazanje po tvojoj kozi.''


''Zelis li upoznati moju moc?'' zapita me lazna boginja svojim carobnim i cudesnim glasom.

''Poslusaj!''

Ja, utonuh u zvuk



.AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:10 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   23/7/2009, 10:33 pm

PRICA ZA LAKU NOC

Nekada davno, zivjela je jedna tuzna djevojka....
- A zato je bila tuzna?
- Polako, nemoj me prekidati, sve cu da ti ispricam po redu. Zato sto je
bila usamljena i bez ikog na svijetu...
- Je l' ni mamu nije imala?
- Nije imala nikoga, sama samcita. Sedela jednog dana ta tuzna djevojka na
obali sinjeg mora.
- A zasto sinjeg, kad je more plavo?
- Dobro - plavog mora, kad je ugleda Bog sa nebesa i sazali se na nju.
Kako se ona igrala sa kamencicima, on rijesi da jedan pretvori u kamen srece. Iznenada, kamencic koji je ona uzela, snazno je zasijao na njenom dlanu, ljepse od bilo kog dragulja.
- A ona?
- Isprva se silno obradovala, ali je pomislila: mozda ima jos ovakvog
carobnog kamenja na plazi, pa je pazljivo spustila svoj i krenula da trazi druge.
- I onda?
- Isla tako, isla, spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini, i pravljen samo za nju, pa brze potrci nazad, ali vise nije mogla da ga nadje.
Sari vec podrhtava brada.
- A sutra, kad je bio dan, je l' ga onda nasla?
- Nije, more ga je odnjelo sa sobom.
Suzice se skupljaju (bajka treba srecno da se zavrsi, sta je sad ovo).
- A zasto ga je more odnijelo?
- Zato sto nije bila dovoljno dobra. Bog joj je spustio srecu u ruke, a
ona nije znala da je zadrzi. Polakomila se i htjela jos. Ali tu nije kraj bajke. More cuva taj kamencic srece i izbacice ga pred neku drugu djevojku koja ga bude zasluzila i koja ce znati da ga sacuva.
- A meni je, ipak, zao i one devojke sto ga je izgubila - kaze pospani
glasic.
(I meni je.)
- Sta je sa njom dalje bilo?
- Ne znam. Nije ni vazno, samo ti lijepo sanjaj.



AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:11 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   24/7/2009, 6:48 pm

Vrt ruza ...




Bio je jednom jedan vrt ogroman pun prelepih ruza,boja i mirisa.Malo zapusten ali lep.Dolazili bi ljudi,malo se divili neki pogledali i odlazili.
U celom tom vrtu u tamnom kutku nekom,prepunom zbunja i trnja bila je i jedna ruza izdvojena tamne boje skoro crna.Samo kada bi se neko više zagledao video bi bljestece malo svetlo u svoj toj tami.
Ko god je pokusao malo vise da se zagleda u nju i proba da je dodirne ustuknuo bi od silnog trnja oko nje koje je nemilosrdno bolo.
Nije bila kao druge ruze iako je pripadala istoj vrsti.
Njene latice su bile guste,somotne sa nekim tamnim mrljama,neke latice su opale i pocela je da se susi i vene u odnosu na ostale ruze u vrtu koje su imale jako puno svetla oko sebe.
Bilo joj je svejedno ...
Neki slučajni prolaznik je svratio u vrt,dopalo mu se toliko ruza na jednom mestu,toliko lepote toliko raznovrsnih mirisa.
Poceo je cesce da dolazi,seta i posmatra ruze...
Slučajno je bacio pogled na trnovito mesto i ugledao malo svetlo iz tamne ruze.Vuklo ga je nešto da joj se priblizi i pored neugledne okoline oko nje,neki cudan miris je dolazio iz tog kutka.
Poceo je da rasciscava oko nje,ruza koja je navikla na taj deo vrta
nije bila tuzna da je u tom delu i da je sama u tom kutu.
Samo ponekad bi je seta dotakla ...
Cudila se njemu koliko upornosti da ociti mesto na kome je bila.
Njene latice su se osvezile pocela je da mirise a on je udisao mnogo toga na jednom mestu.
Bilo je tu svega od mirisa proslosti,oziljaka,osmeha,suza,ljutnje,
sadasnjosti.Prijalo im je da budu skupa...
Ona tamna, divlja i on uporan donoseci joj svetlo.
S vremena na vreme bi je napustao jer je ruza navikla na divljinu strasno bola,da su mu ruke bile često ogrebane i ranjave krvarile.
Morao je da zaceli rane,odlazio bi drugim ruzama koje su se radovale njegovoj poseti otvarale svoje latice ka njemu.
Mirisale,svetlele ... a on udisao njihov miris.
Cesto bi se osvrnuo i pogledao u tamni kutak da ga ruza ne vidi ali ona je osecala da je tu sa njom, i ako je pored drugih ruza.
Posmatrala bi ga cutala i mislila o njemu.
Nekad bi razmišljao da je ostavi ali nešto mu to nije dalo da uradi
nešto u njima.
Opet bi se vracao njoj trnovito divljoj ruzi ali ona bi ga brzo nakon malo vremena opet ubola ... ni sama nije bila svesna zašto je to tako.Kad god bi joj se priblizio druge ruze bi podivljale,bile su zavidne na nju tamnu pa bi još vise trnja oko nje obavijale,ismevale je a ruza je cutala,posmatrala ponekad strasno zamahnula svojim trnjem i nastavljala da ceka ...
Nije znala šta je to u njoj zašto ga bode kada joj pridje a onda je shvatila da joj je smetalo sto odlazi u vrt ,sto je ostavlja.
Shvatila je da je navikla da se u tamnom kutku probija na malo svetlosti pored ruza u vrtu kojima je svetlost bila odmah ponudjena.
Shvatila je da joj je potreban takav kakav joj je prisao,otvorila je sve u sebi i on njoj.Iscelio je a da nije bio svestan da je ta ruza trebala da nestane tiho uz njeno pomirenje sa tim da nestaje.
A on podario joj je svetlo svakog momenta kada je bio sa njom,kada ga nije bilo cekala ga je,strahovala u sebi da neće nikad doći,i molila za njegov zivot ...Svejedno joj je bilo sto je daleko od nje,
niko joj nije bio blizi od njega.
Niko nije umeo da joj se priblizi sem njega.Kad god ga nije bilo i nije mogla da ga vidi u nekom udaljenom delu vrta ona je bila pored njega u njemu i on u njoj.
Ruze su gledale i cudile joj se ... iz tamne ruze sve vise svetlosti je izbijalo da su mnoge poželele tu bljestavu svetlost.
Cudila se i ona tome u sebi šta se desava sa njom.
Razumela je sebe kroz njega i dosla do saznanja da ga neizmerno voli.
Ne kao njegovu spoljasnost već njega u njemu,njega u njoj.
Još jedno strasno saznanje da će uvek biti sa njim duboko u sebi ,razumela je da je postao njen zivot,njena sreća jer njegovim odlaskom otisao bi jedan deo nje ... i zivot nebi imao smisla.
Razumela je da ne može da živi bez njega ...
Da joj se rusi ceo svet, da je njena suza u oku i osmeh na usnama ....
Ona je još uvek u svom tamnom kutku ceka ga
zivi za taj dan ,kada ce konacno biti zajedno ...


AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac




____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:12 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   28/7/2009, 6:56 am


Necujno je volim...

Umem da volim, a da to nikada ne kazem.
Navikao sam da nosim tu ceznju sa sobom... i njome placam tu priliku da gledam, uzivam, i divim se...
Ziveo sam tako... dugo... dok su trajali moji skolski dani.
Tada sam naucio samo da mirno gledam, i cuteci, uzivam u lepoti svojih prvih simpatija.
Bez hrabrosti da otkrijem svoja osecanja...
Naucio sam da volim, i samo posmatram. Jer znam da sam nemocan da promenim bilo sta...
Naucio sam da volim krishom, sa bolom u dushi...
Kada znam da ne bi uspeli... ili kada vidim da me ne primecuje... ne odajem svoj pozor.
Cutim, i volim....
Osecaj da nisam kompletan, i da ona zasluzuje bolje...
Osecaj da samnom mozda ne bi bila srecna, kao sa nekim drugim...
Zato ne otkrivam svoju ljubav.
Ove jeseni se ista tisina vratila, i uvukla u mene...
Taj stari, dobro poznati osecaj, ponovo je deo moje duse.
Opet volim, potajno... a ne zelim da umesam svoje zute boje u njeno plavetnilo...
Bojim se da ne pokvarim taj carobni svet, koji ona njise, i koji lebdi oko nje, svaki put kada dodje.
Rizikovao bih da igra tog belog labuda prestane, onog trena kada bih joj odao tajnu da je samo posmatram...
Zasto bih gubio dar da posmatram svu tu gracioznost u njoj, na njenom blistavom jezeru.
Dovoljno je samo da posmatram...
Uzivanje u njenom prisustvu je jace od ceznje, sa kojom sam naucio da zivim.
Osecam je, u svojim grudima... predivnu... i neznu...
Osecam njenu dushu u sebi... veliku i osecajnu... njene plahovite misli dopiru do mene.
Cujem svaki otkucaj srca te devojke, zene... u sebi... kao da smo jedna dusa.
I njen graciozni pogled na meni, osecam...
Opet potajno volim... u ovoj pustoj jeseni... ispunjenoj nekom tugom odlazecih dana.
Svake jeseni gubim pogled ka crvenom sutonu... sa nekom tisinom i samocom u sebi... posmatram uvelo lisce oko sebe, udisem jesen sa svim svojim zutim bojama, pokusavajuci da se sjedinim sa prirodom, koja se gasi, u tisini oktobra...
Sve sada odise nekim osecajem prolaznosti. Vidim to na ulicama koje su nekada udisale moju nadu.
Sada osecam tu surovu prolaznost, na svim mestima kojima sam nekada setao... Ona se uvlaci u mene, i ja postajem deo te beskrajne ceznje, za nekim srecnijim danima...
Miris odlazecih jesenjih veceri... dok propustam ljubav...
Prepustam je drugim svetovima.
Tudjim jutrima...
I zivim sa mirisom njenog postojanja, u svojoj dusi...
Osecam tu devojku u sebi.
Njene nezne ruke, zamisljene na meni... i ritam njenog srca, prislonjenog na samu moju dushu.
Mislim na nju sada, u ovim trenucima prepunim samoce.
Na nju... kojoj nikada necu reci da je volim...
Nisam imao prilike da je zagrlim, i duboko zavolim...
Ipak, sasvim je dovoljno reci - ona je u mojoj dusi labud...
Zagledana u ovu istu jesen, kroz zamagljeno prozorsko staklo... razmislja o nekim svojim problemima... o nekim njenim bolima... o buducnosti... i o smislu casa u kome zivi... trazeci umetnost u svemu tome.
Topla i sama, grejuci svoje tanke prstice, pokusava da nadje srecu u malim radostima.
Boji sama svoj maleni svet. Taj cudesni svet... sakriven od nas, obicnih ljudi.
Cuva ga u sebi, na sigurnom mestu...
Ponekad mislim da bi mi bio dovoljan samo jedan tren, da je zagrlim, cvrsto, u svom narucju... da je obgrlim svojom ljubavlju...
Ostao bi taj osecaj vecno u meni... dovoljno za jedan vek...
Znao bi, da sam je bar jednom, imao kraj sebe.
Mozda, sve sto zelim... je njena bliskost.
Njena neznost...
Mozda bih trebao da dopustim samo da nasluti.
Da nasluti da je nekome draga...
Ne...
Ne zelim da uplasim tog goluba...
Mogao bih je rastuziti...
Povrediti...
Otisla bi...
Bice mi dovoljno da znam da postoji negde... meka i krhka.
I bicu spokojan, i srecan... znajuci da je negde srecno njeno srce.
Ostavljam to malo zlato, jer nikada nisam ni bio pored nje...
Mozda je bolje tako... ostati mi samo draga... i udaljena...
Zauvek u meni, kao mala, skrivena ljubav.
Vecno cu je cuvati tamo gde je oduvek i bila... zaklonjena... u malom skrivenom kutku mog srca...
Da... naucio sam potajno da volim, i tako zivim...
Nek ove reci ostanu kao uspomena na jednu ljubav... na dane kada sam je necujno voleo... i mislio na nju...
Zelim, na kraju svega... da je sacuvam od ceznje.
Nek mi bude bezbrizna, i laka... negde daleko...
Zauvek cu cuvati tu plahovitu ljubav, u sebi...
Grlim je u svojoj dusi... i ostavljam tog malog andjela...
Netaknutog...

AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:12 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   28/7/2009, 6:59 am

“Moja dusa je device koja je rodila moje telo. I moj glas u njemu. Taj glas umivam svakog jutra kao sto se umivam svakog jutra kao sto se umiva hleb i lice. Taj glas, kao hleb, ima svoje telo na nebu, a ja, kao svako lice , imam svoj nebeski pralik. Moju rec neko je vec izgovorio negde gore pre mene, moja rec samo sledi svoj nedostizni uzor. I ja zudim da se pesmom priblizim tom Nepoznatom. Jer svaka poznata stvar ovoga sveta samo je polovina stvari i uci o svojoj drugoj, nevidljivoj bozanskoj polovini, onoj koja nam je nedostupna i nespoznatljiva. Zato je moja rec i moj glas samo polovina Reci i polovina Pesme i uci me o svojoj drugoj polovini kad god imam njenu naklonost. Jer , Duh dise kad hoce i na koga hoce. Inace, zasto bi moja pesma i pamet imala dane potpune tupavosti i dane velikih pronicavosti i nadahnuca. Zasto je covek sredom glup i za utornik , a petkom mudar i za sredu?
Ali, moja veza sa tom nebeskom stranom moje prirode prekinula se. Posle pada u greh meni vise nije citljiva nebeska polovina mog glasa, onostrana knjiga moje sudbine . Ta knjiga za mene je sad sklopljena i nema zauvek. A od jedine ljubavi mog zivota ostadose samo brkovi o koje mozes da ocistis zube.
Zato ja trazim Onog ko ce mi umesto mene procitati i tumaciti knjigu moje sudbine. Ko ce mi opet otvoriti put do druge polovine mog glasa, do nebeskog uzora moje pesme. On mora da postoji kao sto nad svakim stoletnim hladom mora stajati isto tako stoletna lipa.
Ali, ako ja na nebu imam svog nebeskog brata prema kojem je oblikovana moja dusa, onda neminovno postoji i ona Druga strana medalje, donja strana odjeka; ako svaka stvar na zemlji ima svoje uzore u idejama neba, onda tamna strana njihove prirode ( jer ovde su sve takva bica sto imaju i tamnu stranu, i sama ja imam tamnu stranu svoje prirode i svog glasa) onda ta tamna strana moje pesme nema i ne moze imati prototip na nebu, nego u podzemlju; tamo u Paklu, postoji moj drugi, moj crni ljubavnik, tamo se iz parnog ogledala moja desna ruka pretvara opet u levu, kao sto oci gledaju zajedno, a svako je slepo za svoj racun. Dakle, ako ja, i moja pesma (kao i sve drugo sto ovde postoji i moze se spoznati na ovom svetu) ucim o nevidljivim nebeskim stvarima jednim delom svoje naravi, onda drugim delom svoje prirode ja predstavljam takodje simbol i ucim o nevidljivim stvarima pakla, o podzemnom odjeku moje duse. Moj nebeski ljubavnik meri: sta su drugi nama nazao ucinili, a tamni ljubavnik moje pesme meri: sta smo mi drugima nazao ucinili. Ako me ka nebu vuce moj nebeski ljubavnik kojeg naslucujem nad sobom dok pevam i od kojeg zavisi moj zivot, onda mora postojati i onaj drugi, crni ljubavnik moje duse, knez oblasti nocne, ubica mog glasa, koji ce se neminovno jednom pojaviti da me odvuce u podzemlje, u cutanje i smrt. Zato sam zelela da nadjem onog prvog pre no sto me nadje drugi.”


"Deo snage sam koja vazda

zeli da tvori zlo, a uvek dobro sazda."



AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:15 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   29/7/2009, 10:53 pm

Izguzvana svila klizila je pod prstima, dodirivali smo se stopalima i tisinom vezali okove.
Vreme u zemlji suncokreta obicno pocinje kad sklopim oci i potrazim tvoje dlanove. Snagom misli sve je moguce. Ti nisi onaj isti, a ja sam uz tebe drugacija. Divlja i pitoma. Lazna i nestvarna. Tvoja dzepna dama. Paganska boginja ili samo devojcica sa Suncem u ocima. Tvoji prsti poput kista iscrtavaju moju kozu u naletima olujnih strasti. Trazis sve skrivene svemire na mojim ledjima. Teras moje demone svojim vlaznim usnama i nestajes. Ostavljas za sobom prazninu. Moju kosu raspustenu i divlju. Tisinu koja nagriza prostor i donosi strah. Uzalud pruzam prste da te dodirnem. Bez glasa pokusavam da te dozovem. Tvoji koraci moji su nemiri. Gazis po spaljenoj zemlji i boli te ali se ne osvrces. U tvom svetu jutro vec pocinje. Na hladnoj postelji mozda me jos potrazis. Osetis miris lotosa, ukus usana i hladno svitanje bez nasih dodira ...



AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:15 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   30/7/2009, 7:58 pm

Kad napokon izgubih i zadnji dukat zut, nista mi drugo ne preosta no da to malo stvari, spakujem i podjem sto dalje od Beckih krcmi. Becke krcme! Sareni stolnjaci, prljavi, dim, smrad alkohola pomesan sa vonjem znoja... i skoro besplatne razvratnice. Oh,da...naravno: I kocka.
Nisam znao kuda. Jednostavno sam reko kocijasu: Vozi sto dalje.
Put me naneo u provinciju Tai-pen.Dotle sam i imao para da platim kocijasa.
Sedoh da malo odmorim. Na jednom brdascu s kojeg se pruzao predivan pogled na beskrajnu zelenu oazu trave. Carovala je tisina. Umoran, zaspah. Kako i ne bih. Becke birtije, noci sa razvratnicama, kocka, pice, ostavilo je to trag na mojim podocnjacima. Zaspah.
Ne znam koje je doba bilo, kad zacuh larmu. Pesmu, kikot. Popeh se malo vise. Na nekih dvesta metara od mene, radese neki ljudi u polju. Jasno sam video da im se noge ne vide. Od vode. Tad mi sinu! To su radnici radili na pirincanom polju. Veselili se, pevali, po koji put i poljubili, ali radili. Malo zatim, zacu se gong. Ja bacih pogled u pravcu gonga i videh tek tada, jedan sator. Ispred satora stajase ogromni covek sa jos vecim listom nekog drveta u ruci. List se pomerao gore-dole. Ogromni covek je hladio svog vlastelina.
Kad cuse gong, radnici jos zivlje, jos veselije, sedose na suvu travu. Pade mi napamet da jos imam durbin. Uzeh ga i pogledah malo bolje. Radnici su bili ubogi seljaci, prljavi, pocepani... Jeli su, kako sam ja video, mali komad hleba i pili nesto sto je licilo na vodu. Nisu bili ni do pola jela, kad se opet zacu gong. Oni ostavise komade hleba, pocese opet da pevaju i nastavise da rade.Tja, pomislih, ja to nikad ne bih mogao. Podjoh dalje. Put me nanese u selo odakle behu ti radnici. U vlastelinovo selo .Video sam zene, decu, starce. Vido sam kuce u kojima su ziveli. Vido sam i dvorac. Dvorac vlastelina. Seo sam u najblizu kafanu i porucio pice. U to se nekako vratise radnici. Raspevani, nasmejani, pocese da ljube svoje zene, decu... Heh, nekako brzo isterase decu iz kuca, da se igraju napolju. Ostadose sami sa zenama. Valjalo je praviti nove radnike. Prenocih, i sutra krenuh svojim putem. Lutao sam dobrih sest meseci, kad me sasvim slucajno, put opet nanese u isto selo. No, sada vidoh drugu sliku. Radnici behu lepo obuceni, ali ni traga ni glasa od one razdraganosti, pesme, igre, ljubavi.....
zaustavih jednog mestanina te ga priupitah: Sta se to desilo, da li ste sada bogatiji? Ispricah mu kako sam vec boravio u njegovom selu, ali nisam tada video sto sada vidim. Mestanin samo sleze ramenima. Rece: Znas, strance, to sto si tada video, to je bilo u vreme starog Vlastelina. On je umro. Dosao je novi. Njegov sin. daje nam za isti poso vece plate, imamo lepse kuce, nova odela, ali...
Ali nemamo vreme kao nekad. Radimo od jutra do kasno u noc. Nema se snage vise za pesmu, igru, smeh...za ljubav. Bolji je bio stari vlastelin. Bolje nam je bilo u krpama, starim kucama... Veruj to.
Zapamti strance, LJUBAV, SMEH, IGRA i PESMA su zivot, ne ove aljine na meni.
Pogledah ga malo cudno, ali nisam hteo da komentarisem. Na kraju krajeva, vec je bio otiso, onako poguren, vidno utucen.
Kasnije, tek mnogo kasnije, kad sam i sam otkrio da se moze bez birtija, dima, prljavih stolnjaka, razvratnica i kocki.....setio sam se o cemu mi je govorio onaj seljak.
O da, bio sam kupio neko malo imanje, nesto malo proizvodio, ozenio se, izrodio decu. I pevali smo i igrali smo i smejali se dok smo radili......

Seljak je bio u pravu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   1/8/2009, 8:36 pm

Hajde, zapleši sa mnom, ljubavi.
Život je jedan veliki kokosov orah koji nikada ne uspemo da slomimo. A i kako bismo?
Mi smo samo paradoks u beskonačnom Svemiru. Mi samo remetimo ovo prostranstvo tišine znajući da će na kraju ona pobediti. Noćas kada budeš plesao sa mnom bićeš samo ostrvo u beskonačnom moru, poslednja oaza jedne nepregledne pustinje. Iz mojih tajnih bunara ti ćeš poslednju vodu piti. Posle ću biti deo karavana, umotana u sve one odore, sačekivaću neke tamo kamilare, sa beduinima o nepostojećoj slobodi govoriti. I mi ćemo poći. Vremenom će beduina biti sve manje a pustinje sve više. Na kraju ću biti sama u pustinji iz koje sam prvobitno pozvana. Ples je težak kada te sunce žari snagom stotina vrelih lavinih izvora i kada ti noge upadaju duboko u sav onaj smrvljeni pesak, ali ću ja ipak zaplesati za tebe ljubavi. Nekada ćeš noću, gledajući udaljena sazvežđa prepoznavati tragove jednog očajničkog plesa koji neće prestajati. Vremenom će svi zaboraviti, vremenom će tragove ovih srna prekriti moćne saobraćajnice od čelika i asfalta. Koliko su srne nekada spajale, toliko će putevi tada razdvajati ljude. U memljivim stanovima visokih solitera ljudi će sa bubama biti i govoriće: „Prokleta samoća, prokleta Božija samoća...“ Očekivaće taj veliki rat koji je potreban svetskim bogatašima i biti najtužnija stvorenja koja je Bog stvorio ikada. Zamisli samo, da li bi mogao da ubiješ srnu, da li bi mogao da zapališ krila orlu? I kada shvatiš kako je veličanstven odgovor na ovo pitanje znaćeš i što toliko želim da zaplešem sada, u predvorju jedne predstojeće užasne noći. Pusti mi ruku, pusti da odem, i kada odem ja ću za tebe biti stalno prisutna. Znaš, i ti možes da zaplešeš sa mnom, ako ni za šta drugo, ono podrške radi. Muzika je tužna, ali tvoj osmeh vredi. Ti nikada nećeš ubiti srnu, nikada odseći krila orlu. Da su ljudi takvi svet bi bio jedno čarobno mesto. Nije li to dovoljan razlog za ples ili tragovi te ljubavi koju ponekad naslutimo okolo?

AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:16 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Ptica

avatar

Broj poruka : 536
Datum upisa : 17.04.2008

PočaljiNaslov: Re: Proza   18/8/2009, 9:49 am

Ruke

Postoje Ruke. Nevidljive. A moćne i velike. I meke i prozaične. Ruke postavljaju putokaze. Putokazi od svjetlosti u beskraju.Vode nas do druge polovine našeg raspolućenog bića.Vode nas do drugog, davno izgubljenog komada duše.Postoje ruke. Nevidljive. Ruke čudnog vajara. Ruke koje strpljivo sve komadiće slažu u vječnosti svaki djelić ljubavlju blagoslove. Postoje Ruke. Nevidljive. A moćne i velike. I meke i prozaične. Samo treba razgrnuti sebe i pustiti ih da slobodno putokaze postavljaju.


Cipele

Cipele. U uglu. Na počivalistu za odbačene. Zaboravile su poodavno svoj ulašteni gizdav hod. Prašnjav, dotrajao demode oduvijek je znao da sve linije kretanja gospodara nisu ni bila kretanja. Stajale su u opsjeni hoda i raspadale se skupa s njim. On, u svom uglu ,možda, još vjeruje da postoje druge cipele što znaju hodati izvan granica. Crne cipele , pak, znaju da će se vratiti reciklirane u iste korake drugog gospodara i da će, kada postanu nastamba za kiše, ponovo doći u svoj ugao, na počivalište za odbačene.

Čaša

Njeno prozirno truplo čeka crvenilo vina. Tajnu sunca i tajnu rađanja. Šapati sa ruba stropoštavali su se u njenu utrobu i živjeli tamo kao laži, kao čežnje, kao nemiri, kao mrtve nevažnosti. Čuva ih i čeka nove. Sterilna kučka sve to negdje krije i nadmeno me motri sjajnim zjenicama stakla. Noć je. Bacam je o zid i žmureci jezivo se smijem da nadglasam njen lomljiv vrisak. Rasuta po sobi kučka je joŠ moćnija. U svako parče nastanjuje mjesečinu i ždere sve ono što sam htio ostaviti za sebe, da se sačuvam u postojanju.

Cigareta


Jutro dimnog mira. Nikotinsko razjedanje utrobe za iskorak u dan. Kao da ždereš samog sebe. Nezdrav oćut zadovoljstva za osjećanje potpunog ja, za potrebu da se oglasi svaka nit bolesnog tkiva. Kroz plavičast treptaj ukazuje se beznačajnost riječi. Šutnja dobija apsolutnu vrijednost i svaka misao stvorena u njoj neku svoju iskonsku tajnu plamenog žiška. Gasi se u staklu sićušno tjelašce dogorjelog tebe i radja strast feniksa da iz pepela iznikne novi put kroz misli, novi obris tvari koja nosi tvoje ime, tvari koja se razlaže u supstanci šutnje.


Sat

Zidni sat. U tami. U prostoru šutnje. Aveti metalnog zvuka tumaraju između zidova. Cvile duše progutanih vijekova. Klatno u svojim amplitudama nema milost, ni za mrtve, ni za rođene. Jednolični ritam. Nestajanje kao drevni sistem. U meni se raspada trenutak po trenutak. Harmonija truljenja i moć neumitnosti. Jedina stvarna moć u meni. Sve drugo, samo je trajanje u otkucaju zidnog sata.
Kružni tok triju mačeva. Sječiva. Svako u svojoj putanji. Oštar brid stići će jednom posljednje čekanje. Muk u samoći sobe ostat će da živi u vječnom metalnom zvuku, ispod sata, ispod giljotine.

Nož

Naliči na kuhinjskog vuka. Sam. Uzvišen u čeličnoj tvrdoći. U ruci nikada ukroćen, mada se poslušno zariva u boju ubijenog mesa i ima nevjerovatan sluh za nove forme svega što umire pod njim. Ipak, to je samo rutina postojanja. Njegova kreacija mnogo je ambicioznija. Živo meso. Zariti se u nečije toplo tkivo i na oštricama spojiti pogled bola i pogled mržnje u jedno. Bačen u trenutku kajanja cinično će se smijati tuđoj slabosti i uživati u krvi što će se sasušiti na njemu i postati samo mala, ništavna mrlja.


Zimska pisma

1.


Opustjelom ulicom provejava snijeg. Kao sablasti pahulje plešu prostorom na zagubljenom dijelu neba. Zašto gledam ravnodušno bijeli tango? Zašto ne znam sanjati ona predgrađa, mjesta vječitog čekanja, gdje pišu se najduža i najljepša zimska pisma? Čini se da je čovjek nadživljen. Ništa ljudsko u njemu više nema smisla. Tek, sa postiđenom sjetom, pomislim na neposluh naših duša. Smijale su se baš ovim lekcijama po kojim nam se danas životi odmotavaju. Učili su nas mali ljudi tajnama velikog življenja. Mi nismo htjeli naučiti nista. Udisali smo život kao planinski vjetar s jeseni. Vjerovali samo svojim čulima. Sada, sjedimo u istoj zimi, na njena dva nespojiva kraja. Nestajemo neumitno sa životima od svih onih naučenih lekcija koje nismo ni slušali. Mrznemo skupa sa svim razgolićenim tajnama postojanja i teškim zaboravom na nekad davno udahnut okus života. S vremena na vrijeme osmjelim se odgegati za svojim mislima. Misli imaju čudne skrivene staze i prate tragove do svih onih mjesta kojih više nema i koja , možda, nikada nisu ni bila stvarna. Mjesta su popločana našim htijenjima. Stjecišta izgubljenih duša, gdje se svi vraćamo i nikada ponovo ne sretnemo. Tužna prostanstva našeg mimoilaženja. Ipak, odstojim na tom nejasnom prostoru. Sam. Pokušavam raspoznati sebe i u sebi sve one nekadašnje male nemire podijeljene s vama. Ničega preoznatljivog. Ničega više nema na mutnoj površini svijesti. Potom, umoran, prateći svoje pognute misli dogegam se natrag, na jedno drugo mjesto. Skrovito stanište za moj novi, naučeni života. Opipam ga. Stvaran je. Znam to, jer ga ne osjećam baš ničim.
Mirisom mastila udahnem nestale dane. Sav postanem mastilo zimskog pisma koje će, možda, naći vaše nepoznate adrese i otići bijelim usjecima duž utihle ulice.

2.


Po zidovima promiču sjenke nekog starog Godoardovog filma. Skriven medju njih djetinjasto pokušavam pobjeći i od same pomisli na sebe. Suluda pomisao i sulud bijeg u prozebloj sobi za igru sjenki. U susjedstvu neko sluša Rahmanjinova. Sonata. Zašto mi je prva pomisao da je u sobi do moje neko ko je srećan? Ti zvuci kao da kidaju život. Bole. U boli te bar malo ima.
Sa prozora zgrade preko puta vidim oči djeteta. Oči koje stare. Pogled će mu se zamrznuti za okno i ostati u malom staklenom kvadratu života. U mom životu, preko puta, dogorijeva cigareta. Dim, sjenke, prsti maestra i trag mastila na zimskom pismu. Posljednje izgubljene pahulje sa klavirskim zvucima bijesno se razbijaju o staklena okna na nepomičnim liku djeteta. Nestaju. Bazdi noć u truplima ugašenih cigareta.
Sve se stišaje. Sjenke pospale po polutamnim kutovima sobe. Akordi isakapali niz zidove i kao živi, koračajući oko mene, umorno pospali. Nebo se sklupčilo u svoje sivilo. Dječaka, s očima koje stare, u polumraku pustoši više ne mogu vidjeti. Umorni, beskrvni i stvarni život gluho kunja u svojoj dosadi. U mraku traju još jedino modre riječi zimskog pisma.

3.


Noćas se sjećam da smo bili ljudi. Nekad. Smijem se toga bar pokušati sjećati. Bez milosti za sebe i vas. Bez bojazni da ću utonuti u neizbježnost patetike i smiješni sentiment samotnjaka. A bili smo. I imali lica. Ne mogu ih se više sjetiti. Znam da su bila drugačija od ovih kojih nosimo. Mogli smo ih gledati kao da gledamo u nešto najljepše ikad stvoreno. Mogli smo im se smiješiti u ogledalima. Znali smo ih prepoznavati i čekati. Sve smo znali, ali ih nismo znali sačuvati. Lutaju sada rasuta posvuda. Tuđa, neprepoznatljiva i nikome draga naša lica.
Imali smo imena. Ne pamtim ih više. Znam da su bila raznolika i melodična. I živjela su samo kao imena. Obična imena. Izgovarali smo ih onako kako se izgovorila prva sveta Riječ. Imena su nam počela umirati. Postala su ružni znaci naših prepoznavanja u različitosti. Imali smo riječi. Kada nismo znali njihova značenja pretvarali smo ih u melodije. Onda smo ih osluškivali kao pjesmu svemira i savršeno ih razumjeli. Gospode, koliko je u njima bilo blagoslova ljubavi i mirisa vječnosti! Potom, došla je šutnja. Kao podlac. U prezrenju tuđih sami smo onijemili i pobacali samoživim rukama sve te darove riječi. Danas nam ni vlastite riječi podjednako ne znače ništa koliko i tuđe. Imali smo moć da stanujemo u snovima. Siromašni podstanari u savršenoj raskoši. Plaćali smo stanarinu vjerom u uzvišeno pozvanje svojih lica. Vjerom u riječi i imena. Vjerom u vječnost svih nas. Vjerom u malu nebesku tačku svjetlosti, gdje su se dodirivali svi naši, kao more ustalasani životi.
Noćas, kada ne postoji niti djelić nas, niti išta za što bi mogli reći da je naše, ja ću biti vaše i moje davno lice. Ime koje ste voljeli. Riječ što je dostojanstveno živjela na usnama. Biću mali, smiješni podstanar nestalog života, ili tek samo obris slova jednog zimskog pisma.

4.


Tiho je. Kao onda kada nam je postalo tjeskobno, kada smo izašli gordi i uvjereni da su putevi bezbrojni a mogućnosti beskrajne. Vrata su se zatvorila. Iza njih ostali su da samuju snovi o nama, o čovjeku. Otišli smo različitim cestama, vjerujući u ispravnost svojih odabranih mogućnosti. Imali smo zakon nužnog za opravdanje. Nismo u njega vjerovali, ali smo ga imali. Vjerovali smo, a krili jedni od drugih, da tamo, iz naše podstanarske sobe, nismo ponijeli najvredniji dio sebe. Sada više i ne lutamo. I ne tražimo nove ceste. Ni svoja lica, ni svoja imena, ni svoje podstanarske snove, ni planetom razbacane riječi. Dovoljno smo daleko da se ne moramo plašiti bliskosti i susreta. Dovoljno nam je hladno da bi ikada poželjeli toplinu drugih. Možda ćeš se upitati ko sam ja, u stvari, ne pokušavajući ni da me se sjetiš. Možda ćeš se nasmijati patetičnom i smiješnom samotnjaku sa drugog kraja zime. Možda, čak, nećeš ni povjerovati da se uopšte više igdje i pišu zimska pisma. Ipak, dobro znam da pamtiš zimske vatre. Lica su nam bila obsjana i sjenke plamena na njima činila ih istim. U pucketanju te vatre, u koju se i kosmom ljubopitljivo zagledao, naša imena su postojala jedno uzvišeno ime. To ime mi smo mijenjali za zaborav. Njega više nema i nikoga se ne može sjetiti. I prije nego se zagasi vatra u tvojoj svijesti, u posljednjim umirućim plamičcima vidjet ćeš naše, od snijega mokre ruke, i osjetiti , bar na tren, svu uspavanu magiju jednog upokojenog života. Ne znam što ćeš osjećati. Ne znam ni kako ćeš preći svo to vrijeme do ulica u predgrađu. Ne znam ni da li ćeš i ti poželjeti napisati jedno zimsko pismo. Jedino znam da ja ne smijem prestati čekati. Ne smijem prestati vjerovati da zimska pisma još postoje i putuju.

Jovica Letić
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   25/8/2009, 7:53 pm

Izmedju sna i jave

Nisam ti trazila da volis me najvise na svetu, jer prestala sam da verujem da to neko moze onog trenutka kad mesec mi se srucio na glavu a zvezde skliznule niz prste. Dugo sam koracala oko tvog srca pokusavajuci da oslusnem njegove saptaje, a ono je samo cutalo kao da krije kakvu tajnu ne nameravajuci da mi je otkrije. Ptice su mi bile saveznici, pevale su ti pesmu dok si hteo da ukrades poljupce s mojih usana, zbunjivale su te i ti si odustajao svestan da jos je rano za to. Plasila sam se da ti kazem da zelim da me povedes sa sobom kad krenes daleko, tamo gde zemlja tone pod stopalima, a kora drveca mirise na kisu. Lisena ljubavi kao promrzlo stene motala sam se oko tvojih nogu zeleci da se sazalis i uzmes me u narucje, ugrejes me od hladnoce prolaznika, onih koje ja nazivam bivsim licima. Nadao si se da sam slaba da ne osetim kako mi do duse pokusavaju dopreti tvoji prsti, zeljne da je uzmu za sebe, da njome utole utrobi davnasnju glad. Bezala sam i vracala ti se kao lisce noseno vetrom, gledala sam dugu dok odnosi boje sa sobom i oblake kako se ususkavaju u krilo neba. Um je naredjivao da odem, a srce je molilo da ostanem, borba je trajala neprestano, misli i osecanja su mi letele na sve strane pod udarima maceva svesti i buzdovana strasti. Gledao si me i smesio se govoreci da je dan kratak, da ce mrak pasti, da je moja igra neodlucna a ja upletena u niti maste. Oci si mi zaslepio recima, a ja sam ti pokazivala da je kamen pod tobom obrastao mahovinom, da su izvori sa kojih si pio presusili, da su cvetovi koje si krenuo ubrati s proplanka nade uveli istog trena pod tvojom rukom. Shvatila sam da je bolje da ne cujem tajnu tvog srca, da ptice nastave glasno da pevaju, da je bolje da ostanem, a ti da odes sam, jer propala bih u zemlju i kora drveca bi me opila, a ti me ne spasao, jer ti je utroba cvilela a koza plamtela. Nisam ti trazila da me mrzis najvise na svetu, jer pocela sam da verujem da je san doneo tebe, a java je zelela drugog.



AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:16 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   29/9/2009, 8:50 pm

Imam blagi osećaj da su nam ljubav dali bogovi kako bi nam pokazali koliko možemo da budemo jaki i koliko u isto vreme možemo da budemo slabi. Nisam zelela da se desi a desila se iako je bila nemoguća, sada samo mogu da patim i da je gledam svaki dan. Grozno zar ne?

Snovi i magla , provučeni kroz prste koji grabe u prazno. Neuhvatljivi dah vetra koji je lagano prošao preko mog lica i nepovratno nestao u daljini. Doći će možda neki novi povetarac, ovaj savršeni se neće vratiti nikada. I šta je ostalo? Slomljeni snovi, praznina u srcu i gorak ukus na usnama. Svejedno, bar znam da neko ima radost i san. Neko je zagrabio u maglu i uhvatio svoj san obema rukama. Zašto mi je onda teško? Zbog čega nečija sreća mora da bude uzrok patnje za nekog drugog? Da li sam i ja bila nekada tako neoprezna da ne vidim tuđi bol ? Da li me boli više moja tuga od tuđe patnje? Ne znam da odgovorim ni na jedno pitanje. Radujem se njegovoj sreći i tugujem zbog toga. Rekao je «pronadji svoj smešak negde drugde, zaboravi na mene». Niko mi nikada nije rekao gde je dugme za zaborav. Ja ga nisam pronasla i nadam se da nikada neću jer ovo što osećam je toliko dragoceno za mene da ga ne bih dala nikada i nikome, sem onom koji ga neće.

P. S - AngelinaJolly -Nemir - Bandidas - ANGELINA:J

AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:20 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   9/10/2009, 11:31 pm

R u k e



Uvijek mi kod ljudi koje tek upoznajem pogled spontano klizne k rukama. Jer, ruke govore o osobi više od lica. Ruke imaju svoj život. Svoju prošlost, koju je lice već zaboravilo, jer ionako svakodnevno mijenja maske, od situacije do situacije. Nošeno nekom silnom željom ili strahom.

No, ruke… Ruke uvijek govore istinu. Jeste li kad vidjeli tužne ruke? Umorne? Zbunjene? One ponizne? Da ne govorim o onim nametljivim, ljutim, rukama koje uvijek žele imati kontrolu i koje su izgubljene u uzaludnim pokušajima služenja nekom razjedinjenom biću.

U rukama je molitva. Stvaranje i – razaranje.

Ne postoji ljepša slika od sklopljenih dlanova u poniznoj molitvi. Ruke su naša veza sa Stvoriteljem, ali i sa svijetom u koji nas je poslao.

U rukama je ljubav, tijela s tijelom i duše s drugom dušom. Kroz njih teče energija cijelog Svemira. One opraštaju, ali i opominju. Miluju, igraju se, smiju se. Jeste li ikada vidjeli – nasmiješene ruke? Pogledajte ruke djeteta. Čiste i nevine, tek krenule u svijet uz iskonsku želju da ga upoznaju i stope se s njim u spontanoj igri dodira.

Ruke služe za univerzalnu komunikaciju sa svime što postoji. S ljudima. Životinjama. Biljkama. Pa čak i stvarima. Energija dodira još dugo blagoslivlja (ili proklinje) ono što su jednom nečije ruke dotaknule.


Priče se pričaju rukama. Samo one mogu ispričati skrivene detalje koji bi se u riječima izgubili ili se učinili nevažnima. Samo ćete pogledom na ruke otkriti ljubav. Ili ravnodušnost. Ne na licu. To "piše" na rukama.

Ruke sade. Njeguju. Beru. I hrane. Ruke liječe. Previjaju rane. Iscjeljuju one tjelesne, ali i rane duše, jer ona je najviše i najjače povezana upravo s rukama.


Ruke su uvijek istinite. Čak i kad lice to nije. Pogledajte svoje ruke. Pratite kako se ponašaju u situacijama kada imate osjećaj da Vi niste Vi, da ste netko drugi, tko je bolji od Vas, ili – lošiji. Vaše će ruke uvijek ostati dosljedne sebi. I Vama. Ma što Vi pokušavali biti, one će uvijek ostati iste, i jednostavne. I ma koliko ih natjerali da budu ljute, ili bijesne, one će uvijek sa zadrškom obavljati "posao", kao nedovoljno plaćen radnik, nemotiviran u služenju svog tvrdoglavog i nemilosrdnog gospodara. A u trenucima mira, Vaše će vam ruke reći tko ste doista.

Vjerovali ili ne, rukama se može zagrliti cijeli svijet.
I planeta Zemlja stane samo u jedan jedini dlan!!!!!


P. S - AngelinaJolly -Nemir - Bandidas - ANGELINA:J

AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:20 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   12/11/2009, 11:06 pm

Nepogresivo samo njoj znanim putevima, usamljenost pronalazi moju hladno prostranu sobu. Uvlaci se jezivo tiho u zidove, dolazi kroz svaku pukotinu praznine sobe i scucurenu u uglu privlaci u svoje narucje. Mrak i tisinu prekida samo sekundara zidnog sata, sata proslosti. Bio si tu a ja sama...Bolni uzdah proslosti utire nadu na povratak. Vec dugo zamires u mojim venama...Kovitlac misli tupo udara u zidove samoce. Moj zivot koji predstavlja zrno vremena je previse vremena kada si sam. Podseca me na malog sivog misa koji luta lavirintom ostavljenih dusa. Vetar svetlosti nesigurno pokusava da prodre kroz zamagljene prozore duse. Zovu me odskrinuta vrata, hoce da me odvedu u nistavilo zivota. Mozda i udahnem miris smrti koji mi vec dugo saljes na krilima mog andjela...I on me je izdao...Skupljam se u klupko mrznje i kotrljam prema svemogucem kraju.
_

U zgrcenoj saci krijem poslednje zrnce tvoje neznosti. Vreme utire put suzama. Dok svet bez ljubavi sklapa ruke nadamnom, osluskujem tiho jecanje tela. Tanana nit nade treperi daleko na horizontu neverice. Sirijus mi osvetljava put beznadja...Molim te Boze daj mi snage da istrajem, ulij mi ponosa u bezivotne zenice a katakombe secanja zalij katranom. Koracnica priove pobede uma zaglusuje vapaj duse. Za trenutak izranjas iz grudi poput samrtnog ropca i nepovratno zamires na usnama. Ponizno koracam putevima sudbine i pognute glave brojim korake do spokoja. Senkama proslosti zavejavam svoje tragove. Bezuspesno pokusavas da me pronadjes na nekoj od svojih staza zivota. Lazne nade te vode sve dalje i dalje od mene. Hazarder u tebi me pozuruje da ubrzam korak, prisiljava da spremna sledim stazu neizbeznosti. Tvoje staze posute lazima odisu sebicnoscu. Opijen nadom lutas ostrvom strasti okruzen morem savesti koje ne primecujes. Jos uvek ne shvatas da sam ja odavno otisla putevima suprotnosti i da je moje ostrvo spokoja mesto gde su tvoji koraci suvisni.


P. S - AngelinaJolly -Nemir - Bandidas - ANGELINA:J

AngelinaJolly-beograd cafe ,
Nemir ,java ili san
Nemir-romantika a i blog -Krstarice
Bandidas -Tvorac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/3/2010, 5:21 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   4/12/2009, 1:04 am

Nas mali vrt pun ruza i cveca najlepseg

Dali osecas svu energiju? Vatreno sevanje fantazije?
Osecas
li tu carobnu snagu koja nas okruzuje, zbog koje svasta novo
pronalazimo i izumljavamo. Dodji udji, sedi i uzivaj u karuselu slika.
Pokazace
ti se snovi, nade, zelje i hiljadu misli, koje kao cvece, sareno i
nezno crtano leti i tece kroz i oko tvog sveta snova.
Poklanjam ti
najlepse cvece, svaku rec koja se moze ravnati sa najlepsom ruzom.
Odgovaras, progovaras lepe reci, brzo prolazno onako kako ti je srce
komandovalo.
Ljubav gori u meni upekla se u moje srce, da bi ti svu
ljubav svoju mogao pokloniti. Poklanjam ti tako svo cvece moje duse da
bi stiglo do tebe.
Sudbina nas je vodila, spojila da se nadjemo,
zauvek i jos vecnost duze! Moje srce je tebi doletelo i tu ce ostati
jer je samo tebi obecano.
Zahvalan sam za ruze iz duse tvoje koje mi
poklanjas svaki dan bezuslovno. Usred prelepih cvetova stojim i mirisem
to polje prepuno lepote. Svaki cvet je kao osetljivi i nezni poljubac
sto moje srce dodiruje.

Cuvacemo i pazicemo, svaki dan nanovo
nas mali vrt, pun srece, ljubavi i raznovrsnog sarenog cveca osecaja.
Vecno tu u nasem malom vrtu zelim da osecam tvoju neizmerno mi potrebnu
blizinu, pun paznje i postovanja ...


blogger srce moje postavio aldon



____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”


Poslednji izmenio Tea dana 10/3/2010, 6:25 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   4/12/2009, 7:01 pm

Džordž Bajron - Terezi Gvièoli
Bolonja, 25. avgust 1819.

Tereza, moja najdraža,

Procitah
ovu knjigu u tvome vrtu. - Ljubavi moja, ti nisi bila tu, inace je ne
bih procitao. To je jedna od tvojih najdražih knjiga, a autor je - moja
prijateljica. Ti neceš razumeti ove reci na engleskom, ni drugi ih nece
razumeti: to je razlog što ih nisam napisao na italijanskom. Ali, ti ceš razumeti rukopis onoga koji te strasno voli, i pogodiceš da je,
sedeci sa tvojom knjigom, mogao misliti samo o ljubavi.

U toj reci, prekrasnoj na svim jezicima, a ponajviše na tvom - amor mio - sadržan je moj bivši i moj buduci život.

Osecam
da ovde postojim i da ce me biti i posle smrti, a sa kojom svrhom - ti ceš odluciti. Ti si moja sudbina, osamnaestogodišnja žena, vec dve
godine van manastira: voleo bih da si tamo i ostala, ili da te bar
nikada nisam sreo.

Ali, kasno je za sve. Volim te, i ti mene
voliš, konacno to kažeš i ponašala si se kao da je tako bilo, a to je
za mene velika uteha u svemu. Ja osecam prema tebi i mnogo više od
ljubavi i ne mogu da prestanem da te volim.

Pomisli ponekad na mene kada nas Alpi i okean budu razdvajali - ali to se nikada nece desiti, dok god ti sama to ne poželiš.

Bajron

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   5/12/2009, 6:01 pm

Hod

Drukčiji sam od ostalih i to je moja muka. Težak, od jezgra
načinjen, ja lečim metalnu potrebu da briznem u plač od straha i lepote.

A ja ni ne volim tugu, ne volim plač, iako imam potrebu za njime.
Neugašivu želju da potečem zajedno sa suzama niz lice do ruku, i onda hodajući na prstima
proputujem ovaj svet. Ali moje suze nisu čiste (ako suze uopšte to mogu
biti). Prate ih neke male bubice mraka, svetlosti, mira i rata. Ne
umeju da pronađu pravi put jer nemaju koga da pitaju za put.
Sve se ređe usuđujem da izgovaram reči, jer uvek znače drugo nego
što ja to želim. Sve dalje su od govora i teško ih razabirem u šumovima
beskraja.
Suviše toga me ponese van mene. Ne umem da kontrolišem
svoj brod. Ja sam mornar bez kompasa kome uvek polude lađe. Ali tragam!
Moje reči, ma kako haotične i izgubljne se činile ipak imaju u sebi
onaj iskonski nagon da pronađu pravu dušu (moju, tvoju, nekog
trećeg..). Plivaju okeanom snova, rekama dodira.. Govor je opasna umetnost.
Nemoj misliti da je lako naučiti reči snalaženju u vodi. O ne, to je
posao koji nikada ne uradiš do kraja.. Možeš ih naučiti osnovnim
pokretima, jedna ruka (slovo, glas) levo, druga desno, potisni prostor.
Pa staneš, i kao da gledaš ribu u veoma plitkoj vodi koja se bori da
nastavi svojim putem, ali jedino sto postiže je da bude bliže smrti.
No, one ne odustaju, uporne su to male zveri.. Prepreke, ako ih ima, ne
nalaze se u stvarima, nego u nasoj nemoci. A nemoć ne smeš svima
pokazati. To je jednostavna borba za opstanak. Postoje ljudi koje vole
mir i postoje ljudi koji vole rat. Oni koji gaze napred i oni koji
lagano koračaju. A gaziti nije lepo. Čak je i zabranjeno gaziti travu
(zar i možete učiniti tako nešto dok igra uz, samo njoj znan, tango
vetra?). Hod je naporan posao. Trči i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe kao kap čiste svetlosti. Jer raspršiti se u sebi je blaženi osećaj. Reći da možeš osetiti JA u svakoj pori, veni, misli.. donosi spokoj i sreću. A svi mi težimo ka toj nekoj sreći. Uopšte nije važno imaš li neuredne džepove, neurednu frizuru i domaće zadatke. Najveća nevolja na svetu je, imati neuredan um.
To je nam se suviše čestim čini.. Napravimo dar-mar tamo.
Slučajno(namerno) oborimo police sa knjigama. Ostavimo prljave tanjire
na stolu. A ni um ne može sve sam. On voli da se druži i sa srcem i sa
dušom, čak iako ga one ignorišu ponekad.. Strpljiv je, ali ne u
beskonačnost. Može on sve, samo mu daj priliku i omogući da dela.
Pospremi stvari sa poda. Oboj zidove u novu boju. Oduvaj prašinu sa
kremičkih figura. Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi, unutra, u
skladištima tajni i korenju energije. Samo smo spolja dopadljivi, puni
boja i mirisa. A unutra, u nama, kipe orijaška sunca. Dokuči
nedokučivo. Spoj dopadljivo sa nedopadljivim. Nemoj se previše
prepustiti svojoj glumi. Postani kuća. I pravi prozore. Polako, ne
moraš da žuriš. Zaboravi na rešetke, mračne boje. Sunce dovoljno jako
sija da se ne potroši za tvoj vek.. Svakog se jutra ponovo kristalno rađamo i živimo do večeri po jedan ljudski vek. Onda, u zoru, započinjemo novo stoleće.
Nemoj nikada zaboraviti da se probudiš! Usled nepažnje možeš izgubiti
sve. Leći sa saznanjem da ćeš sutra odplesati jedan novi dan(život) je
bolje od bilo koje uspavanke.. Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj
trenutak nije herojsko doba. Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj
trenutak nije ni čudesan, ni pravi. Svaki je trenutak istina, samo što
poneki ima lažnog čoveka.
Kada mi se nasmeši nepoznato dete u parku
ili se rascveta cvet koji je do juče bio pupoljak ili nekog pomilujem
po kosi.. Ja sam junak svog dana.
Prošlost je sramno dopisivati, tako svi to rade, od istorije do
uspomena. Ni sadašnjosti se ništa ne može dodati, jer oprezna je i
vreba. Jedino ostaje budućnost.
Tako da i nemaš “neki izbor”. Hteo,
ne hteo, budućnost te čeka. Tvoje je samo da li ćeš raširiti ruke ka
njoj, ili kao mali mrgud gunđati sebi u bradu.. Vreme je da odrastem bar do sopstvenog temena.
Biću velika! Velika devojčica koja može sama da dohvati džem sa
poslednje police. Koja ume da se popne na drvo, ubere trešnje i stavi
ih na uvo. I smejaću se. Svima. Svemu. SEBI. Od sreće.
Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Jos ređi oni koji shvataju slobodu granice.
Ali, to je samo limit...

*korišćeni delovi pesama Miroslava Antića

limit.blog.hr





____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”


Poslednji izmenio Tea dana 10/3/2010, 6:29 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   6/12/2009, 2:19 pm

Moj Tajni i ja.....


Ponekad upoznamo
ljude koje znamo od uvek.Prvi put ih vidimo a osecamo ih. Znamo odmah
kakvi su i od cega su. Nismo ih nikad do sada videli ali ih poznajemo.
Ne mozemo sebi objasniti zasto su nam toliko bliski,a i ne
pokusavamo...jer bitno nam je samo da nam je sa njima lepo i da smo
opusteni kraj njih. Volimo iste stvari..na isti nacin gledamo na
zivot..istim se stvarima smejemo i uzivamo u onom sto volimo.Takvi smo
moj Tajni i ja. Znam ga od uvek.On je ja i ja sam on. Postoji ipak
nesto u cemu nismo isti. Na tuzne i bedne stvari ne gledamo istim
ocima, a bedni smo mi.Ja i on. Krijemo se da nas niko ne vidi...krijemo
da niko ne sazna da imamo jedno drugo...pred drugima glumimo da se ne
poznajemo. Lazemo one koje mozda volimo...ali za koje znamo da sigurno
vole nas.To nam daje snagu i pouzdanje...mi smo voljeni i zato smo
jaki.Vole nas oni koji zele da budu voljeni...a mi ih i mozda i ne
volimo ali im dozvoljavamo da nas vole! Trebamo jedno
drugo...ocajnicki...jer jedino kad smo zajedno mi znamo ko smo i sta
smo.Jedino tad. Opet idem tamo,tamo negde gde je on.Idem,da bi se
osetila zivom.Osecam drugaciji vazduh..ostriji...gledam u nebo.Vidim
predivno nebo i divne bele oblake. Razmisljam koliko dugo vremena nisam
videla oblake.Sve je ovde cistije.. put kojom putujem...i kuce i sume i
grad...sve..bas sve! Lepo mi.Ovde je sve drugacije i lepse iako me ovi
ljudi ne poznaju.Nisam njihova...ali prihvata me ovo nebo i ovi oblaci
jer ovde sam dosla,da bih bila sa njim.Saljem mu poruku:Stigla sam.Ne
dugo zatim cujem poruku.On javlja: Veceras sam sa tobom.Srce pocinje
jace da mi udara...zamisljam nase trenutke bivse i buduce i ta sreca me
odvodi u san... Noc je pala.Cekam ga.Otkljucavam vrata jer treba svakog
trena da dodje.Vrata ostavljam tako..otkljucana da odmah udje...bez
kucanja,da ga niko ne vidi..jer on je Tajni.Cujem kucanje.Tu je. Ne
ljubimo se i ne rukujemo se.Samo se smejemo i pozdravljamo.De si ti
Lutak rece mi...Pa tu sam odgovaram. Sedamo na krevet....pocinjemo da
pricamoKaze mi: Nisam hteo da dodjem ovog puta...Kada sam primio poruku
rekao sam sebi: Necu ici....ali ti si me urekla.....nisam mogao da se
obuzdam...Pocinjem da se smejem.I ja i on.Pokusava da bude duhovit ali
ja znam da je iskren. Ne ljutim se ..zato ga trebam...sto je uvek
iskren i sto ne postoji maska na njegovom licu. Njegova iskrenost me ne
boli i ovog muskarca sto sad sedi kraj mene vise ne volim i nikada vise
necu, ali trebam ga...trebam ga da se osetim zivom i da sa njim budem
ono sto jesam! Ne volimo se..ali trebamo jedno drugo. I sedimo jedno
kraj drugog na krevetu. Pijemo vino...gledamo se...bez dodira.Ne
dodirujemo se dugo...predugo..jer zelimo da zelja za nama samima
postane sto veca. Gasim svetla..palim svece i rasprostirem crno cebe na
pod sobe..bacam i jastuke..eto tako, cisto da nam se nadje. Krecemo da
nestajemo sa ovog sveta i odlazimo u svet dodira i zadovoljstva.Goli
smo,pijani i zivi. Ne postoji niko i nista na ovom svetu sem nas...samo
mi..nasa tela i zadovoljstava.Jedno zadovoljstvo prelazi u drugo pa u
trece...ne mozemo da prestanemo......ponekad uzivamo u neznosti a vec
sledeceg trenutka u grubosti..zavisno od toga u sta se tog trenutka
pretvorimo.Pijemo i topimo se u hiljade boja.Vidim boje..konacno! Po
cele dane jedemo, pijemo i lezimo.Svakim danom smo umorniji i
iscrpljeniji.Ponestaje nam snage, a i maste...zato treba da se
rastajemo i da ide svako na svoju stranu. I odlazi.Odlazi bez poljubca
..samo mi rece: Odoh ja...ne volim rastanke.... Ostajem opet sama u
hotelskoj sobi. Ne znam sta cu,ni gde cu, ni kod koga cu. Ne mogu da
pricam...place mi se. Usamljenost me boli.Sloboda boli. Ne moze mi ni
sa kim biti tako lepo kao sa njim .Niko mi ne moze pomoci....Moze mi
pomoci MORE setih se,uzimam stvari i idem njemu...moru...Opet
putarim..Stalno negde putujem a nikad nigde da stignem... Ipak,najlepse
je kad stignem na more. Tu sam,gledam ga.Predivno je. Idem da plivam,da
ga zagrlim..idem da nestanem u ogledalu onih divnih oblaka i onog
neba...Osecam njegov miris..isto mirise kao nekad davno kad sam zadnji
put bila u njemu. Ronim,prevrcem se u njemu...lezim na njemu...mislim
na NJEGA...eh da ga volim kao ovo more...,da mi rasiri ruke kao ono...i
da me primi u sebe. More daje zivot ali ON to ne moze da da.Jer niko
nam ne moze dati ono sto nema. Osecam se cistom...svi mirisi NJEGOVI sa
mene nestaju...danas ga se secam a sutra necu vise. Sutra cu se secati
samo mora...i njegovog zagrljaja. Ove topline sto mi je dalo. Sutra cu
se secati kako sam bila ziva kad odem tamo gde postoji puno ljudi ali
sa maskama na licima..koji nisu kao moj Tajni....tamo gde ne vidim
oblake nikad...tamo gde svi glume da imaju dusu da bi te sto jace i
dublje povredili...tamo gde nema mora. Ali ko zna sta nosi
zivot...mozda i tamo jednog dana sretnem nekog ko je kao moj Tajni...

Ali ko ce mi dozvoliti da ga volim....


postavio lutak-z www.ljubavni-sastanak.com

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”


Poslednji izmenio Tea dana 10/3/2010, 6:35 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   19/12/2009, 10:14 pm

Reci mi šta je ljubav



Ona je plesala, plesala, plesala… po
trgovima, parkovima, ulicama… vetar u kosi bio je muzika… svi
prolaznici oduševljena publika… Mnogi muškarci su joj prilazili,
zapitkivali, patili, nudili, molili… Neki su samo ćutali i divili se,
lišeni hrabrosti čak i da joj se poklone. A ona je samo plesala i tiho
pevušila neke, samo njoj razumljive stihove. Niko nije znao odakle je
dolazila svakoga dana sa prvim zracima sunca, rasčupana i musava. Na
maloj fontani gradskog trga bi se umila i doterala. I pre nego se
pojave prvi trgovci sa svežom ribom i mirisnim kiflama, ona je bila
spremna da ponovo otpočne svoj ples. Govorilo se da je luda, da je
omađijana, ili čak utvara. Niko je nikad nije dodirnuo, pa nisu čak
znali ni da li je stvarna. Sa poslednjim zracima sunca je nestajala, a
da niko nikada nije video ni kuda ni kako. Noću, bila je san mnogih
momaka, ali i onih koji to već odavno nisu. A taj njen ples, nije bio
samo muzika. Bilo je u njemu i gneva, i prezira, i milosti, i mudrosti,
i magije i večnosti i posebno neke mistične nedokučivosti. Jedino čega
nije bilo, nije bilo ljubavi. Ono što niko nije znao, znala je ona.
Znala je šta je ljubav. I znala je da zna. Zvuči nestvarno da neko ko
zna šta je ljubav, pokazuje sve, samo to ne. Zvuči nestvarno za one
koji to ne znaju, a mnogi nisu znali. Pitala je neke retke, kojima je
dozvolila da joj čuju glas i dodirnu stas, šta je to ljubav. Nije
dobila odgovor. Ljubav to je jedan san koji sanja oduvek. U snu je onaj
koji jedini zna šta je ljubav. Ona zna da on postoji i da sada nekud
luta i traži nju. Ona zna i da će je sigurno pronaći. A kad se sretnu
oni će se prepoznati. Prepoznaće se kad vide sebe u očima onog drugog.
Tada će znati da je on muškrac za nju, a ona žena za njega. I dok su
drugi mislili da je luda, omađijana i nestvarna, ona je, dok je
plesala, zagledala muškarcima u oči, ne bi li se u nekima videla. Ali
videla je samo žudnju i pohotu, tugu, ludost i plitkost, sve osim sebe.
Ponekad bi joj se učinilo da je u nekom pogledu to možda ona, ali to je
bio samo tren i lik bi se izgubio čim bi prišla bliže. Sa poslednjim
zracima sunca, kad mnoge hvata kokošije slepilo, iskradala se od ljudi
i trčala poljima i šimama do svoje kolibe. Usput je brala mirišljave
trave, cveće zadevala u kosu, jela sočne bobice i divlje lešnike i
bademe. A kad stigne u svoju kolibu od pruća, sva je rasčupana i
musava, i sva kao veštica razigrana. Onda raspali vatru i legne u
postelju od suvoga lišća i mirisnih trava da joj koža miriše na bilje.
Legne i usni svoj san. Dok ona sanja, duša joj juri okolo po mesečini i
skuplja mesečev prah i zvezdanu maglicu, koju čuva da pokloni čoveku iz
svoga sna. Mnogo je tako vremena prošlo u čekanju.
A onda, jednog dana kad je sunce tek zašlo, dok je bosa trčala po
livadi, učinilo joj se da čuje neki glas iz obližnje šume. Silno se
iznenadila, jer dugo, dugo tuda niko nije prolazio. Čak i ne pamti
poslednjeg putnika namernika koji je zašao tako daleko od puteva i
staza, u svet koji je bio samo njen. Kada je prišla, ugledala je
mršavog čoveka, ispijena lica, kao zaustavljenog u vremenu. U njegovom
pogledu videla je samo tamu.
- Ko si ti? – pitao je.
- Nisam ona koja misliš da jesam, – odgovorila je i kao vetar otrčala
dalje, ne videvši ni tada u njegovim očima ništa osim tame.
Prošlo je nekoliko dana, a na istom mestu ugledala je isto ispijeno
lice. Kao da je sve to vreme tu čekao da mu ponovo priđe. Malo se
dvoumila, ali se setila da je u njegovim rečima i glasu osetila nešto
što je bilo drugačije od svih glasova koje je slušala od ljudi. Prišla
je polako, ne iz straha ili nesigurnosti, nego zato što je osetila da
on baš nju tu čeka. Kad je prišla blizu, videla je da za ruku drži malu
devojčicu.
- Ko si ti? – upitala je sad ona njega.
- Ja sam patuljak.
- Zašto si patuljak kad ne ličiš na patuljka?
- Nekad sam bio princ, sad sam patuljak.
- Bićeš opet princ.
- Da bih bio princ, treba da imam princezu. A ko si ti? – upita ponovo on nju.
- Ja sam veštica. Možda mogu da te pretvorim u princa.
- Ne možeš. Za to je potrebno da me poljubi prava princeza.
- Dobro, onda ja idem.
I otišla je. Ali nešto je u tom patuljku, koji je nekada bio princ,
bilo neobično. Nešto ju je držalo budnom do kasno u noć. Te noći
skupila je najviše mesečeve maglice. Sutradan ga je ponovo videla na
istom mestu. Više se nije dvoumila da li da priđe.
- Ko ti je to? – pitala je pokazujući očima na malu devojčicu.
- To je moja patuljčica.
- A gde je sada tvoja princeza?
- To je tužna priča.
- Hoćeš li da mi je ispričaš?
- Hoću, ako hoćeš da je čuješ.
- Hoću.
Malo je ćutao i gledao u zemlju, a onda se zagledao u mesto gde je
zašlo sunce i počeo dagovori glasom koji je bio beskrajno pun tuge.
- Nekada davno, bio sam isto patuljak, jer nisam znao za ljubav. Ona
sa kojom sam delio život nije umela da mi je pokaže. Dugo sam tako
lutao, sam samiji i od same samoće, dok jednoga dana nisam naišao na
nju, na moju princezu. Poljubila me je i od patuljka sam postao princ.
Bio sam presretan. Ostavio sam onu koja nije umela da mi pokaže ljubav,
ucveljenu, jer je mislila da me voli. Sa mojom princezom pošao sam na
put prateći sunčev trag danju, a mesečev noću. Išli smo tako dugo
poljima, šumama, livadama, proplancima, brdima i planinama, pustinjama.
Zaustavljali se samo tamo gde smo osećali da nas je umor savladao. Malo
se okrepili pa išli dalje. Na jednom takvom mestu u dubokoj šumi, ona
ode do nekog žbuna odakle joj se učinilo da čuje dečji plač. Kad se
vratila, u rikama je nosila malu princezicu. Presrećni nastavili smo
put u troje. I opet smo išli dugo, dugo, dok jednoga dana moja princeza
nije počela da posustaje. Posustajala je sve češće i sve više. Kad više
nije mogla sama, uzeo sam je u naručje i opet dugo, dugo nosio. Ali ona
je bivala sve slabija, dok jednoga dana nije sasvim posustala. Tu gde
je stala sada je samo znamen. Nas dvoje, malo smo tu postajali i
nastavili put -
patuljak i patuljčica.
- Tuguj koliko budeš morao, a kad više ne budeš morao, znaćeš da negde
postoji ona koja će te ponovo načiniti princom, – rekla je i za
trenutak osetila svu njegovu tugu kao svoju, a onda otišla. Obećala je
da će se vratiti sutra kad sunce ugasi svoj poslednji zrak.
A sutradan, dok sunce nije sakrilo svoj poslednji zrak, njen ples po
trgovima i ulicama grada bio je drugačiji nego obično. Nešto se
rasejalo u njoj i nije imala tu oštrinu u pogledu koja je sekla sve oko
sebe.
A on je ostao na istom mestu gde ga je ostavila prethodne večeri i
pustio da se u njemu nešto otapa. To što se otapalo, bolelo je. Kada se
pojavila sa poslednjim zrakom sunca odmah mu je rekla:
- Znaš… ja te neću tešiti.
- Ne treba mi uteha, hoću da idem dalje.
- Dobro misliš.
- Ne smem drugačije, ostao bih tu gde sam sada, a ja moram da idem dalje. Uvek sam išao.
- Kuda to stalno ideš?
- Ne idem stalno, idem samo kad mi dođe da idem. A kad mi dođe da idem, ja moram da idem.
- To rade samo cigani.
- Znam. Zato volim cigane.
- Hoćeš da ti naberem malo sočnih bobica i mirisne trave?
- To rade veštice.
- Ja sam veštica, zaboravio si?
- Nisam, samo kažem da to rade veštice. Onda sve to kuvaju u čađavom kazanu.
- Napraviću ti melem za dušu.
- Ne postoji takav melem.
- Postoji ako veruješ.
- Sad niušta ne verijem.
- Dobro, onda ti ja ne trebam.
- Ne trebaš mi, ali bih voleo da si tu.
- Neću te tešiti. To rade one kojih ima svuda na tvom putu.
- Zato idem bespućem. Sad moram da pođem.
- Biću i sutra ovde.
- Znam, jer i ja ću biti.
Sledećeg dana, oni koji su se već danima divili njenom plesu, bili
su preneraženi, ali i zadivljeni plesom koji je izvodila. Bio je to
sasvim novi ples, prepun žara i ljubavi. I oni koji nisu baš znali šta
je ljubav, nisu mogli da je ne prepoznaju u tim strastvenim pokretima.
Jer svako od nas u sebi nosi klicu ljubavi, i uvek kad naiđe na nju, on
će je sigurno prepoznati. A ona, ona je plesala sa sve više žara, ali i
sa sve više nestrpljenja da sačeka zalazak sunca.
Daleko od grada i ljudi, u bespuću, on je već dugo provodio dane u
tami. Svoju malu patuljčicu je puštao da leprša po poljima, ali sam
nije izlazio iz tame bespuća i sigurnosti za koju je mislio da mu je
ona pružala. Verovao je da nije došao kraj njegovim putovanjima zato
što je ostao bez svoje princeze. Ali zapao je u to bespuće iz koga ne
vidi put kojim bi pošao. Ono malo svetlosti što je ugledao na ivici
šume, dok je gledao onu koja sebe naziva vešticom, musavu i rasčupanu,
ličilo mu je na iskušenje kome treba odoleti. Svejedno, mučilo ga je
poslednjih dana to iskušenje. Činilo mu se kao da ga to nešto što je
ličilo na ono što je već imao, iskušava i nagoni na nemir u nogama,
zove na put, pruža ruku i zove, zove… Šta poslušati? – srce ili savest?
Srce ga nikad nije izdalo, ali savest… Pustiće ih da se bore u njemu.
Crno sunce se dotaklo vrhova udaljenih planina. Vreme je da pođe do
ivice svog bespuća gde ce doci ona. I pustio je srce da se tom susretu
raduje. Kad je stigao, ona je već bila tamo.
- Čekala sam te, – rekla je.
- Zašto dolaziš, zašto pričaš sa mnom?
- Donela sam ti šumskog voća i divljih lešnika.
- Zašto dolaziš da pričamo?
- Tvoja priča je drugačija.
- Svako ima svoju priču, i svaka je drugačija.
- Tvoja mi se sviđa.
- Lepo ti stoji taj osmeh u kosi.
- Eto vidiš, samo ti si ga video, niko drugi.
- Sretao sam neke po ovom bespuću.
- Znam, ima ih još koji lutaju.
- Ja ne lutam.
- Ne više, sad imaš mene.
- Ti si posebna, ne ličiš ninakoga koga sam sretao.
- Znam, inače ne bih bila ovde sada.
- Mislio sam da ne postoji takav neko.
- Mnogi tako misle. Ja nisam za sve ista.
- Ovakva si samo za mene?
- Da. Pomiriši noć. Sve ima svoj miris.
- Zašto si samo za mene takva?
- Zbog jednog sna.
- Kakvog sna?
- Mog.
- Ispričaj mi.
- Možda jednom. Sad moram da idem.
- Pričaćeš mi sutra?
- Možda jednom…
Otišla je u svoju čađavu kolibu sa mislima zapletenim u rasčupanu
kosu i nekim zvezdanim sjajem u očima. A u duši je počelo da klija ono
seme koje ponekad nikad ne proklija. A on? On je osetio to klijanje u
njenoj duši i prepoznao ga u sebi. Okrenuo se oko sebe i u tami počeo
dušom da opipava put koji ga zove da ponovo krene dalje. Tama je počela
da se razilazi i put mu je bio sve jasniji. Sve oko njega počelo je da
dobija boje.
U gradu, po trgovima i ulicama, sve je stalo. Nastala je mrtva tišina.
Jutro je osvanulo kao u ružnom snu. Nestalo je lepote i svetlosti, boje
su potamnele i ostarile, grad je izgledao ružan i truo od učmalosti.
Razigrana se nije pojavila tog jutra sa prvim sunčevim zracima, koji to
više i nisu bili. Česma je presušila, jer se niko na njoj nije umio. U
tom muku odnekud dopre glas „pronašla je ljubav u svom plesu, više se
neće vratiti“ . I zista, više se nije vratila. Celog dana sakupljala je
poljsko cveće i plela ga u venčiće, kačila po drveću u šumi, po
zidovima svoje šumske kolibe. I ponovo je plesala, plesala, plesala,
ali ovog puta sama, daleko od svih pogleda. I čekala je da u sumrak
ponovo čuje taj glas.
Krčeći ostatke trnja koje ga je zarobilo u bespuću, a koje do sada nije
ni primećivao, osećao je da mu nadolazi snaga, da misli o ljubavi.
Ispunjen tom snagom skupljanom celoga dana osetio se velik i snažan,
kao čovek. Pomislio je da više nije patuljak, ali nešto je ipak
nedostajalo da tako i bude.
- Isplela sam ti venčić od livadskog cveća i mirisnih trava.
- Sve veštice koje znam su zle, plašim se da ga uzmem.
- Ja nisam zla veštica. Ja sam iz bajke koju ti još nisi pročitao. Ja sam dobra veštica.
- Samo su vile u bajkama dobre.
- Probaj ovu bajku, pa ćeš videti da ima i dobrih veštica.
- Staviću venčić na glavu. Ako se ne pretvorim u žabu, poverovaću da si dobra veštica.
- Kako ti izgleda?
- Osećam se jako moćno, kao da mogu da poletim.
- I možeš, ti si čarobnjak.
- Ti si me pretvorila u čarobnjaka?
- Ne, ti si to oduvek bio.
- Kako znaš?
- Ja sam veštica, a veštice sve znaju.
- Kaži mi šta je ljubav.
- To je ono što ćeš znati sam onda kad ti se dogodi.
- Da li se tebi već dogodila?
- Nije, ali hoće. Zar se tebi nije dogodila?
- Jeste.
- Ti onda znaš šta je ljubav, zašto mene pitaš?
- Da li je to ono što vidim dok mi pričaš?
- To samo ti možeš znati.
- Vidiš li ti ljubav dok ja tebi pričam?
- Neću ti sada reći.
- Kad ćeš mi reći?
- Kad budem videla tvoje oči.
- Ja sam te zavoleo.
- Sutra ću ti ispričati moj san.
Tako je i nestala, kao san. On je ostao da je čeka tamo gde ga je ostavila. I sve je manje sebi ličio na patuljka.
Dan beskrajan. Odšetala je do grada. Ljudi su je gledali zadivljeno,
ali nisu je prepoznali, a taj osmeh i ta lepota, zračili su nečim što
je opčinjavalo. Sada je ona gledala ljude. Prepoznavala je emocije na
njihovim licima, ali nigde nije videla ljubav.
Njemu su jutro donele ptice na svojim krilima. Trnja koje ga je
okruživalo više nije bilo. U pravcu sunca pružao se put. Znao je da je
došlo vreme da ponovi krene, dalje, daleko od bespuća. To je jedini
način da se nastavi život. Dan je proveo preturajući po sebi,
stavljajući sećanja, doživljaje, emocije i sve ono što duša usput
pokupi, na mesta na kojima je mislio da treba da stoje. Bilo je previše
toga što je trebalo složiti, a neke stvari su se opirale tom spremanju.
Ali znao je da tako mora.
Na mesto sastanka došli su u isto vreme, kao da su zajedno išli. Ona
je nosila svoj san, a on svoju očišćenu dušu. Nije bila rasčupana i
musava. Bila je lepa, u haljini od paprati.
- Ispričaj mi san.
- Sanjam ga dugo, otkad sam spoznala svoju žensku prirodu.
- Pričaj mi.
- Nikome nisam pričala.
- Meni hoćeš?
- Tebi hoću.
- Zato što te volim?
- Ne, mnogi su me voleli i pre tebe.
- Zašto onda baš meni?
- Zato što si ti iz mog sna.
- Kako znaš?
- Znam.
- Kako znaš?
- U mom snu je čovek koji sedi ispred male oronule kuće. Ne vidim mu
lice, ali znam da je tužan, jako tužan. Ja tog čoveka volim svom svojom
iskonskom ljubavlju. Volim ga oduvek. On je onaj koji me traži i koji
će me naći. Ja verujem da negde postoji čovek koji postoji samo za mene.
- Zašto misliš da sam ja čovek iz tvog sna?
- Vidim to u tvojim očima.
- Šta to vidiš?
- Vidim tugu.
- Tužnog je teško voleti.
- Tuga će nestati, kad osetiš da stvarno voliš.
- Rekao sam da sam te zavoleo.
- Jesi, ali u tebi ima još ljubavi prema onoj koja se preselila u neki bolji svet. Ta ljubav, sada je tuga.
- To je valjda prirodno.
- Jeste. Ali na tebi je da izabereš. Možeš da ostaneš tu gde jesi i ceo
život da provedeš tugujući, ili da kreneš u novi život, nekim novim
putem, koji sam izabereš.
- Ako pođem tim novim putem, hoćeš li poći sa mnom?
- Ako stvarno poželiš da me vodiš, poći ću.
- Kako ćeš znati da to stvarno želim?
- Ako me budeš voleo kao što ja tebe volim.
- Kako ti to mene voliš?
- Čisto, iskonski svim svojim bićem. Ti si čovek iz mog sna.
- Ako ti kažem da i ja tebe tako volim, hoćeš mi verovati?
- Hoću kad vidim sebe u tvojim očima.
Znao je šta znače te reči. Ćutao je sluteći da ona oseća da u njemu
još uvek ima ljubavi i tuge zaostale iz nedavne prošlosti, koja nije
oslobodila njegovo srce da u njega stane sva njena ljubav. Još dugo su
se sastajali na granici njegovog i njenog sveta. Govorili su o svemu, o
ljubavima, o životu o svetu u kome žive, o svojim svetovima, koji su
počeli polako da liče jedan na drugi. Granica ta dva sveta postajala je
sve tanja i polako nestajala. Spoznavali su sličnosti i razlike,
prihvatali ih ne želeći da menjaju to što jesu. Iako su im se svetovi
sve više približavali, osećali su da to nije dovoljno da bi spoznali
jedno drugo. Bili su suviše daleko svako u svom svetu. Onda je jednoga
dana on pružio ruku preko granice i pozvao je u svoj svet. Nije se
dvoumila ni koliko traje poslednji zrak sunca na zalasku. Prihvatila je
ruku i prekoračila granicu. Tog trenutka granica više nije postojala –
dva sveta su se spojila u jedan, mada se i dalje mogla videti razlika
između njih. Uostalom, jedan je bio muški, a drugi ženski i ta razlika
će uvek postojati. Prvo što je učinila kada je stala naspram njega i
dok se gubila u njegovom naručju, pogledala ga je u oči. Znao je zašto.
- Šta vidiš? – pitao je sa zebnjom.
- Neću ti reći sada.
Znao je da u njegovim očima još uvek nije videla sebe. Poveo ju je u
dubinu svog sveta, pokazao joj sve svoje radosti i tuge. Držao je u
naručju i svu svoju ljubav koju je osećao za nju, izlio je kroz svoju
dušu, telo, ruke, usne – njoj. Ona je činila to isto. Voleli su se
ljubavlju koju su mogli da daju u tom trenutku jedno drugom.
Vreme je prolazilo. Stalno su se sastajali, s vremena na vreme odlazili
jedno kod drugoga. On je čistio svoju dušu i pravio mesta za pravu
ljubav za nju, ali mu se ta tuga stalno vraćala, nekad jača nekad
slabija. Ona je to osećala i teško patila, jer je znala da je on čovek
iz njenog sna. Proklinjala je što su se sreli prerano. Trenuci kada je
njega obuzimala tuga bili su pakao za oboje. Čak su u takvim trenucima
prestajali da se sreću u zalazak sunca. On je u takvim trenucima
pokušavao da ode svojim putem bez nje, a ona ga je puštala, davala mu
priliku da sam odabere. Činila je to iako je znala da će se kao trska
prelomiti na pola i da više nikad neće biti cela. Ali on se stalno
vraćao, rastrzan između ljubavi i tuge, birajući ljubav.
Na dan kada se navršila godina od kad je, ona koju je do tada zvao
svojom princezom, sasvim posustala, otišao je na mesto gde se to
dogodilo i poklonio se njenom postojanju. Kada se okrenuo i pošao nazad
u njegovom srcu više nije bilo tuge. Ono što je do tada bilo tuga,
postalo je lepo sećanje.
Kada se vratio, bespuća nije bilo. Bio je samo put koji se gubio u
beskraju. Bila je i ona, koja je sve ovo vreme čekala da vidi sebe u
njegovim očima.
- Vratio sam se samo ja, tuga je ostala tamo gde pripada.
- Mogu li da vidim tvoje oči?
- Možeš, ako ćeš mi reći šta vidiš.
Dugo je stajala pred njim, lepša nego ikada, zrela u ljubai, nasmejana i gledala ga u oči.
- Šta vidiš u mojim očima?
- Uzmi me za ruku i povedi na svoj put. Ti si čovek iz mog sna.
Sunce se rađalo, a putem prema suncu, držeći se za ruke, išli su On i Ona – Čarobnjak i Veštica……..
EPILOG
Još i danas neki pričaju da, noću kad je mesec pun, a zvezde trepere
titravo, viđaju neko čudno svetlo koje dopire iz dubine šume u koju
niko ne zalazi, a nebom proleti veštica i posipa zvezdani prah i
mesečevu maglicu na zaljubljene. Ko bi ga znao, možda tako nešto i
postoji.
Jednoj Biljani
http://archibald57.wordpress.com/2008/12/13/reci-mi-sta-je-ljubav/

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   27/12/2009, 5:51 pm

Ruševine jednog života



Koračala
je po ruševinama toga zamka. Ruševinama svoga života. Vetar joj je
duvao u lice. Mrsio joj je dugu crnu kosu. U krupnim ocima boje lana
nazirale su se suze. Sklapala je oci, a suze su klizile niz njene blede
obraze. Nikoga nije bilo u blizini kao što već dugo nikoga nema da joj
pomogne. I već se pomirila s tim. Zapinjala je i spoticala se o
ruševine, ali nije marila za to. Uporno je koračala dalje iako su sa
svakim korakom navirale bolne uspomene. Taj zamak od koga su sada
ostale samo ruševine nekada je bio njeno utočište. U njemu je provela
bezbrižne dane detinjstva. Nikada nije ni sanjala da bi se nešto ovako
moglo desiti.
Sklapala je oci i želela je opet isto, da se seti tih
bezbrižnih trenutaka. Još uvek je znala gde se nalazila svaka
prostorija, svaki zid, svaki predmet, iako vise nicega nije bilo sem
ruževina. I evo. Opet joj se činilo da čuje melodičan zvuk klavira na
kome je svirala majka u dugim popodnevnim satima. A iz dvorista su
dopirali dečja graja i kikot. I činilo joj se kao da opet čuje svoj
smeh. Smeh koji vec dugo niko nije čuo. I smeh svog brata. O, tu su i
rođaci. Klara i Edvard. Suze su joj ponovo klizile niz obraze. Kao kapi
kiše kada se slivaju niz prozorska okna. Vratila se do kuhinje. Kao da
ju je ponovo mamio onaj jedinstveni miris naninih kolača sa cimetom. A
na stolu uvek puna časa soka od zove. Često je sedela tu, pijuckala sok
i grickala kolače posmatrajući nanu koja je uvek imala puno posla.
Ipak, najviše vremena je provodila u svom carstvu. Carstvu snova i
mastarija. U svojoj sobi koja se nalazila na uglu istočnog dela zamka i
podsećala je na toranj sa koga se mogla videti cela okolina.
Nepregledne ravnice i sa druge strane obronci planina u daljini. A na
njima vinogradi iz kojih je ponekad mogla čuti veselu pesmu seljaka.
Volela je da mašta i piše. Pisala je o izmišljenim predlima i junacima.
Njene priče nisu uvek imale srecne zavrpetke, ali je ipak verovala u to
da sve na kraju dođe na svoje mesto. Sve do tog dana kada je začula
odlučan i oštar očev glas koji je dopirao iz predvorja. Osećala je očev
strah i zabrinutost koju je on pokušavao da prikrije. Uprkos
ubeđivanjima i obećanjima da će sve biti u redu znala je da samo
pokusavaju da prikriju surovu realnost od nje. Znala je da nikada više
ništa neće biti kao pre. Događaja koji su usledili posle toga, nije
zelela da se seća. Godinama se borila sa tim uspomenama. Činilo se da
je napokon uspela da ih potisne ili zaključa u neki nepristupačan deo
svoje duše. Međutim, nikada se nije pomirila sa sudbinom. Pokušavala je
da joj prkosi, mada najčešće neuspešno. I dalje je nosila crnu haljinu,
ali jos uvek je verovala i nadala se. Znala je da nikada nece moći da
vrati vreme unazad i izmeni prošlost, ali obećala je sebi da se zbog
sećanja na drage ljude neće predati.
Vetar je od jednom prestao i
počela je da pada sitna kiša. Osvrnula se jos jednom oko sebe. Iz torbe
je izvukla cveće i polozila ga na ruševine. Na trenutak je zatvorila
oči, obrisala suze i gordo podigla glavu. Prošaputala je: “Tako. I to
je gotovo.” Reši su joj zastale u grlu pre nego što je uspela da ih
izgovori. “Zbogom.” Polako se okrenula i počela da se udaljava od tog
mesta na koje se nikada više neće vratiti. Naterala je sebe da se ne
osvrće i da krupnim koracima nastavi dalje.

senka.blog.rs

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”


Poslednji izmenio Tea dana 10/3/2010, 6:53 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   27/12/2009, 5:54 pm

Pismo Andjelu

Andjele moj. Nema trenutka da ne pomislim
na tebe da ti ime ne spomenem. Nema noci u kojoj te ne dotaknem svojim
snovima i jutra u kojem se probudim a da ti nisi vec tu,u mojoj glavi.
Ni daljina ni kilometri nemogu tu izmeniti nista,a kazu daleko od ociju
daleko od srca,ja to negiram. Pozelim nekada da to bude istina, mozda
bi onda manje bolelo mozda bi lakse provodio ove trenutke cekanja i
nadanja da ces se pojaviti. Ali ko zna kao i sve drugo u ovom zivotu
ima jedno zasto i ima jedno zato. Mozda je ovo bas tako moralo da bude,
da ti dozvolim da mi se uvuces pod kozu ugnezdis u srce. Neznam
primetio sam promenu na sebi, iz oka mi izbija neki sjaj ko da su se
zvezde ugnezdile u mojoj zenici, znam da si ti zasluzna tome. Tvoje
neizmerno prijateljstvo koje mi daje motivaciju i volju za pocetak,
borbu ali i nadu za necim sto volim i cekam... lepo je imati takvog
prijatelja... mada su razocarenja bila cesta i velika... izigrani od
navodno dobrih prijatelja... ali znam i osecam, ti si nesto drugo... ti
si neko koju mogu samo postovati ceniti i voleti. Jer ti si ti, jedna
lutalica koja je zalutala u moju dusu u moje srce i moje misli. Jer ti
si ta sto nosi lepotu zivota, zov divljine jacinu tigrice i srce od
svile. Ti si moj Andjeo nebesa sivih ... uz tebe je i bol lepa kraj
tebe su i suze slatke... sa tobom je raj na zemlji. Zato ti mogu samo
reci jedno veliko hvala.

seguljica

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Proza   8/1/2010, 6:52 pm

Ne volim rastanke !
Obično u meni izazivaju neku prazninu , kao da je jedan deo mene nestao u tom trenutku.
Tada
u meni proradi ona negativna doza adrenalina , kad nekom kažeš
saygoodbye i uvek u podsvesti pomisliš da je to vaše poslednje viđanje.
U tim trenucima ne mogu da sakrijem svoj izraz lica, svoje oči, drhtanje mojih ruku, lupanje srca.
I
kad kažem, hey , ajde vidimo se , izgovaram tako lažno , da bih voleoda
kažem : ne volim rastanke , bojim se rastanka, bojim se da tepogledam u
oči , bojim se da u meni nećeš tada videti muškarca , većnekog slabića !
Ja
u stvari preživljavam rastanak. Ne znam , da li je to uslovljenozbog
moje nepredvidljivosti , zbog mog još nedozrelog bića u kožiozbiljnog
čoveka, zbog nekog još uvek dečakog duha u meni koji mekadkad tera da
činim ono što niko za nikoga ne bi učinio.
U svakom slučaju nikako ne volim rastanke , izazivaju u meni tugu koju ne mogu sakriti i koja se vidi i iz vasione.
Ali
rastanci su neminovnost i ne mogu se izbeći. Kad rastanak dođe ,onda u
meni ono vedro nebo postaje oblačno , sunčan dan postajesumoran. Zelena
priroda , postaje siva.
Utihne svaka lepa misao i tada počinjem da
se prisećam sastanka. Timsećanjem pobeđujem rastanak. Ta sećanja su
najlepša i ništa ih ne možeuprljati , pa ni rastanak.
O da….. ne volim rastanke !

Autor: Vladica
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Proza   8/1/2010, 7:36 pm

This is the hand that will blind your eyes and split your spine
This is the blade that will visit your flesh and release the wine
You play with toys and triggers and you hear how the world moves near
You play with razors and it hurts, it hurts since you've faced your fears....
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   26/2/2010, 9:09 am

Tesko je znati voleti...iskreno voleti...

Tesko je... kada ste ostavljeni, tesko je kada vas neko povredi, ali najteze je...znati voleti.
Upoznati ljubav u svom pravom svetlu.... Onako divnu kako nam obecava zlatnu i sigurnu buducnost pored te osobe. Kako nam nudi udobnu i bezbednu luku u kojoj cemo se nastaniti za citav zivot. U svetlu gde je sve tako mirisljavo... Ima onaj divni miris svezeg cveca i pokosene trave...Ljubav tako mirise, verujem da vecina i zna...
Tesko je kada znate kako nam ljubav donosi osmeh na lice, raduje nas sve, pa cak i iscekivanje sms-a....
Tesko je kada upoznate svima poznate leptirice u stomaku koji su se toliko razbezali da nikako ne mozete da ih uhvatite, a i necete... lepo vam je tako...
Tesko je kada osetite magiju prvog poljubca, prvog puta sa tom osobom, kada osecate u vazduhu da ste voljeni, i kada vam je samo to dovoljno za ceo zivot. Za sve.

Tesko je kada vam niko ne treba jer imate svoje voljeno bice, svoje malo stvorenjce koje cete maziti, na cijem cete ramenu plakati. Svoj zivot koji cete sa nekim deliti, svoju bol i tugu koju ce neko razumeti...

Tesko je nekome dati svaki atom sebe, bez ocekivanja da cete nesto dobiti zauzvrat. Tesko je buditi se sa osmehom pored te osobe, iako ste spavali jedno pored drugog svega sat vremena.



Tesko je... jer onda se nadjete sami, u svoja cetiri zida, shvatajuci da je sve to proslo. Da tragove ljubavi sami morati pocistiti i uglancati pod da se ne vide. Ni tragovi ljubavi, ni tragovi suza koje ste isplakali kada je ljubav otisla...

Najteze na ovom svetu, jeste znati voleti..


http://cuclica.blog.hr/

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   9/3/2010, 5:56 pm

Evo opet ti pišem, jer moja nada je jača
od vremena.Ti znaš da ne mogu pobjeći od tebe i da želim da mi zauvijek
ostanes više od navike jednog sna, jače od potrebe da zauvijek kraj
mene ostaneš.
Ti znaš da bez tebe ni ja ne postojim, na samo dno padam sve bezdane
nađem, više ih ne brojim, vlastitim mislima ne mogu vladati.
Ti znaš da je život bez tebe apsurdan. Sasvim su bezvrijedni dani što
dolaze svaki je unaprijed bolno uzaludan. Noći me unište, bezdušno
pogaze.
Željela bih ti reći koliko te volim, koliko mi znaćiš. Iz dana u dan mi mnogo više trebaš, samo ti mi osmjeh na licu izvlačiš.
Htjela bih ti reci sasvim jednostavno bez suvišnih riječi i bez patetike, ono sto je važno i neizostavno.
Iako me ništa o tome ne pitaš, znam da su ti jasni moji osjećaji. Od
prvog trena ti mi misli čitaš, znaš ćemu se nadam i znaš koga sanjam.
A ja ... Ja jos tražim način da opišem ono što još nikad nitko opisao nije...

Voljela bi samo malo proviriti u svijet prošlosti, pomirisati ljeto, osjetiti ljubav, dodirnuti tebe...
Netražim mnogo, samo minutu, dvije, da budem tamo, gdje nitko bio nije
Samo zrno magije i bit ću tamo, baš kao i prije
tamo gdje nitko bio nije...
Pokucat ću na vrata snova, na vrata prošlosti, ugledat cu opet tvoje oči i ljubav koja se u njima krije...
Bit cu opet tamo, tamo gdje nitko bio nije.
Postoji li magija? Postoje li vrata prošlosti?
Mogu li ući tamo gdje smo bili samo ti i ja??
Bili smo nekad.Bili smo prije.....

Jesam li umorna od lutanja...ne nisam,tražim sebe tražim ..onaj naš
svijet tako bi mi govorio...a ti hoćes li prestati sanjati..neću...Onda
opet nestane, ne javlja se, lunja...
Pogledam na sat.Kazaljka na kazaljci. Ja se, dječje naivno, zavaravam:
netko misli na mene. A taj "netko" uvijek si ti, ti čiji svijet
dodirnuh zahvaljujući varci, lijepoj i privlačnoj...Kad te nema, kad se
ne odazivaš i ne vračaš, ja bivam ovakva - nikakva. U meni raste želja
da plačem zureći u prazno i gledajući kako svijet izgleda suviše
nemoguć... Možda je to zbog samoće... želja da prićam o tebi kao o
nekome tko je naseljen u mojoj stvarnosti... želja da te povratim, da
kazem: evo, tu si! tu ti je mjesto...ne idi...

sa bloga sexybunny

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Ellen

avatar

Ženski
Broj poruka : 1317
Godina : 38
Location : Beograd
Datum upisa : 26.06.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   11/3/2010, 12:26 pm

od Abacus » Uto Sep 12, 2006 2:17 pm
SVE ONO

Sve ono sto si cula o meni
sve,bas sve je istina
da mogu rusiti jace od potresa
i da znam sta je krv nevina,
i da znam sta je kazna bozija
sve,bas sve je istina

Priznajem,
bilo je zabavno piti vino s nevernicima
i nadgledati ih dok postavljaju smrt
jednima pripremati krune od trnja,
a drugima dodavati eksere,
ratovi bili su mi najdrazi,
u prva dva ucestvovao nisam
sada treba samo cekati
jer za treci rat-sve je spremno

Da,
to sam ja
samo zlo stanuje u meni
proklet sam i uklet vec rodjenjem samim
prvi poljubac dao mi je djavo licno
i sad nosim njegove ljubavi znak
sada znas da su ispod moje kose
Brojevi koje Naslucujes

Da,
to sam ja,
sve sto su ti rekli
sve,bas sve je istina
ja sam kralj krvi i stradanja
ja sam kralj suza i patnji
ja sam kralj nevera i uzaludnih cekanja
svih otvaranja i nepotrebnih davanja
ja sam kralj
dobrodosla u kraljevstvo moje


http://www.sanjalica.com/forum/viewtopic.php?f=72&t=692&start=15
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   12/3/2010, 3:03 pm

Električni pogledi

Kao munja bez grmljavine.
Tiho.
Ti tamo, ja ovde, bezimeni.
Tvoj pogled Yin moj pogled Yang,
Sastanak dveju energija.
Kosmički sudar,
Čuje se samo eho u mojem srcu.

Približi se, dušo!...

D. Bajski

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   22/3/2010, 7:59 pm

Reci mi
šta je ljubav






Ona je plesala, plesala, plesala… po
trgovima, parkovima, ulicama… vetar u kosi bio je muzika… svi prolaznici
oduševljena publika… Mnogi muškarci su joj prilazili, zapitkivali,
patili, nudili, molili… Neki su samo ćutali i divili se, lišeni
hrabrosti čak i da joj se poklone. A ona je samo plesala i tiho pevušila
neke, samo njoj razumljive stihove. Niko nije znao odakle je dolazila
svakoga dana sa prvim zracima sunca, rasčupana i musava. Na maloj
fontani gradskog trga bi se umila i doterala. I pre nego se pojave prvi
trgovci sa svežom ribom i mirisnim kiflama, ona je bila spremna da
ponovo otpočne svoj ples. Govorilo se da je luda, da je omađijana, ili
čak utvara. Niko je nikad nije dodirnuo, pa nisu čak znali ni da li je
stvarna. Sa poslednjim zracima sunca je nestajala, a da niko nikada nije
video ni kuda ni kako. Noću, bila je san mnogih momaka, ali i onih koji
to već odavno nisu. A taj njen ples, nije bio samo muzika. Bilo je u
njemu i gneva, i prezira, i milosti, i mudrosti, i magije i večnosti i
posebno neke mistične nedokučivosti. Jedino čega nije bilo, nije bilo
ljubavi. Ono što niko nije znao, znala je ona. Znala je šta je ljubav. I
znala je da zna. Zvuči nestvarno da neko ko zna šta je ljubav, pokazuje
sve, samo to ne. Zvuči nestvarno za one koji to ne znaju, a mnogi nisu
znali. Pitala je neke retke, kojima je dozvolila da joj čuju glas i
dodirnu stas, šta je to ljubav. Nije dobila odgovor. Ljubav to je jedan
san koji sanja oduvek. U snu je onaj koji jedini zna šta je ljubav. Ona
zna da on postoji i da sada nekud luta i traži nju. Ona zna i da će je
sigurno pronaći. A kad se sretnu oni će se prepoznati. Prepoznaće se kad
vide sebe u očima onog drugog. Tada će znati da je on muškrac za nju, a
ona žena za njega. I dok su drugi mislili da je luda, omađijana i
nestvarna, ona je, dok je plesala, zagledala muškarcima u oči, ne bi li
se u nekima videla. Ali videla je samo žudnju i pohotu, tugu, ludost i
plitkost, sve osim sebe. Ponekad bi joj se učinilo da je u nekom pogledu
to možda ona, ali to je bio samo tren i lik bi se izgubio čim bi prišla
bliže. Sa poslednjim zracima sunca, kad mnoge hvata kokošije slepilo,
iskradala se od ljudi i trčala poljima i šimama do svoje kolibe. Usput
je brala mirišljave trave, cveće zadevala u kosu, jela sočne bobice i
divlje lešnike i bademe. A kad stigne u svoju kolibu od pruća, sva je
rasčupana i musava, i sva kao veštica razigrana. Onda raspali vatru i
legne u postelju od suvoga lišća i mirisnih trava da joj koža miriše na
bilje. Legne i usni svoj san. Dok ona sanja, duša joj juri okolo po
mesečini i skuplja mesečev prah i zvezdanu maglicu, koju čuva da pokloni
čoveku iz svoga sna. Mnogo je tako vremena prošlo u čekanju.
A onda, jednog dana kad je sunce tek zašlo, dok je bosa trčala po
livadi, učinilo joj se da čuje neki glas iz obližnje šume. Silno se
iznenadila, jer dugo, dugo tuda niko nije prolazio. Čak i ne pamti
poslednjeg putnika namernika koji je zašao tako daleko od puteva i
staza, u svet koji je bio samo njen. Kada je prišla, ugledala je mršavog
čoveka, ispijena lica, kao zaustavljenog u vremenu. U njegovom pogledu
videla je samo tamu.
- Ko si ti? – pitao je.
- Nisam ona koja misliš da jesam, – odgovorila je i kao vetar otrčala
dalje, ne videvši ni tada u njegovim očima ništa osim tame.
Prošlo je nekoliko dana, a na istom mestu ugledala je isto ispijeno
lice. Kao da je sve to vreme tu čekao da mu ponovo priđe. Malo se
dvoumila, ali se setila da je u njegovim rečima i glasu osetila nešto
što je bilo drugačije od svih glasova koje je slušala od ljudi. Prišla
je polako, ne iz straha ili nesigurnosti, nego zato što je osetila da on
baš nju tu čeka. Kad je prišla blizu, videla je da za ruku drži malu
devojčicu.
- Ko si ti? – upitala je sad ona njega.
- Ja sam patuljak.
- Zašto si patuljak kad ne ličiš na patuljka?
- Nekad sam bio princ, sad sam patuljak.
- Bićeš opet princ.
- Da bih bio princ, treba da imam princezu. A ko si ti? – upita ponovo
on nju.
- Ja sam veštica. Možda mogu da te pretvorim u princa.
- Ne možeš. Za to je potrebno da me poljubi prava princeza.
- Dobro, onda ja idem.
I otišla je. Ali nešto je u tom patuljku, koji je nekada bio princ,
bilo neobično. Nešto ju je držalo budnom do kasno u noć. Te noći skupila
je najviše mesečeve maglice. Sutradan ga je ponovo videla na istom
mestu. Više se nije dvoumila da li da priđe.
- Ko ti je to? – pitala je pokazujući očima na malu devojčicu.
- To je moja patuljčica.
- A gde je sada tvoja princeza?
- To je tužna priča.
- Hoćeš li da mi je ispričaš?
- Hoću, ako hoćeš da je čuješ.
- Hoću.
Malo je ćutao i gledao u zemlju, a onda se zagledao u mesto gde je
zašlo sunce i počeo dagovori glasom koji je bio beskrajno pun tuge.
- Nekada davno, bio sam isto patuljak, jer nisam znao za ljubav. Ona
sa kojom sam delio život nije umela da mi je pokaže. Dugo sam tako
lutao, sam samiji i od same samoće, dok jednoga dana nisam naišao na
nju, na moju princezu. Poljubila me je i od patuljka sam postao princ.
Bio sam presretan. Ostavio sam onu koja nije umela da mi pokaže ljubav,
ucveljenu, jer je mislila da me voli. Sa mojom princezom pošao sam na
put prateći sunčev trag danju, a mesečev noću. Išli smo tako dugo
poljima, šumama, livadama, proplancima, brdima i planinama, pustinjama.
Zaustavljali se samo tamo gde smo osećali da nas je umor savladao. Malo
se okrepili pa išli dalje. Na jednom takvom mestu u dubokoj šumi, ona
ode do nekog žbuna odakle joj se učinilo da čuje dečji plač. Kad se
vratila, u rikama je nosila malu princezicu. Presrećni nastavili smo put
u troje. I opet smo išli dugo, dugo, dok jednoga dana moja princeza
nije počela da posustaje. Posustajala je sve češće i sve više. Kad više
nije mogla sama, uzeo sam je u naručje i opet dugo, dugo nosio. Ali ona
je bivala sve slabija, dok jednoga dana nije sasvim posustala. Tu gde je
stala sada je samo znamen. Nas dvoje, malo smo tu postajali i nastavili
put -
patuljak i patuljčica.
- Tuguj koliko budeš morao, a kad više ne budeš morao, znaćeš da negde
postoji ona koja će te ponovo načiniti princom, – rekla je i za trenutak
osetila svu njegovu tugu kao svoju, a onda otišla. Obećala je da će se
vratiti sutra kad sunce ugasi svoj poslednji zrak.
A sutradan, dok sunce nije sakrilo svoj poslednji zrak, njen ples po
trgovima i ulicama grada bio je drugačiji nego obično. Nešto se rasejalo
u njoj i nije imala tu oštrinu u pogledu koja je sekla sve oko sebe.
A on je ostao na istom mestu gde ga je ostavila prethodne večeri i
pustio da se u njemu nešto otapa. To što se otapalo, bolelo je. Kada se
pojavila sa poslednjim zrakom sunca odmah mu je rekla:
- Znaš… ja te neću tešiti.
- Ne treba mi uteha, hoću da idem dalje.
- Dobro misliš.
- Ne smem drugačije, ostao bih tu gde sam sada, a ja moram da idem
dalje. Uvek sam išao.
- Kuda to stalno ideš?
- Ne idem stalno, idem samo kad mi dođe da idem. A kad mi dođe da idem,
ja moram da idem.
- To rade samo cigani.
- Znam. Zato volim cigane.
- Hoćeš da ti naberem malo sočnih bobica i mirisne trave?
- To rade veštice.
- Ja sam veštica, zaboravio si?
- Nisam, samo kažem da to rade veštice. Onda sve to kuvaju u čađavom
kazanu.
- Napraviću ti melem za dušu.
- Ne postoji takav melem.
- Postoji ako veruješ.
- Sad niušta ne verijem.
- Dobro, onda ti ja ne trebam.
- Ne trebaš mi, ali bih voleo da si tu.
- Neću te tešiti. To rade one kojih ima svuda na tvom putu.
- Zato idem bespućem. Sad moram da pođem.
- Biću i sutra ovde.
- Znam, jer i ja ću biti.
Sledećeg dana, oni koji su se već danima divili njenom plesu, bili su
preneraženi, ali i zadivljeni plesom koji je izvodila. Bio je to sasvim
novi ples, prepun žara i ljubavi. I oni koji nisu baš znali šta je
ljubav, nisu mogli da je ne prepoznaju u tim strastvenim pokretima. Jer
svako od nas u sebi nosi klicu ljubavi, i uvek kad naiđe na nju, on će
je sigurno prepoznati. A ona, ona je plesala sa sve više žara, ali i sa
sve više nestrpljenja da sačeka zalazak sunca.
Daleko od grada i ljudi, u bespuću, on je već dugo provodio dane u tami.
Svoju malu patuljčicu je puštao da leprša po poljima, ali sam nije
izlazio iz tame bespuća i sigurnosti za koju je mislio da mu je ona
pružala. Verovao je da nije došao kraj njegovim putovanjima zato što je
ostao bez svoje princeze. Ali zapao je u to bespuće iz koga ne vidi put
kojim bi pošao. Ono malo svetlosti što je ugledao na ivici šume, dok je
gledao onu koja sebe naziva vešticom, musavu i rasčupanu, ličilo mu je
na iskušenje kome treba odoleti. Svejedno, mučilo ga je poslednjih dana
to iskušenje. Činilo mu se kao da ga to nešto što je ličilo na ono što
je već imao, iskušava i nagoni na nemir u nogama, zove na put, pruža
ruku i zove, zove… Šta poslušati? – srce ili savest? Srce ga nikad nije
izdalo, ali savest… Pustiće ih da se bore u njemu. Crno sunce se dotaklo
vrhova udaljenih planina. Vreme je da pođe do ivice svog bespuća gde ce
doci ona. I pustio je srce da se tom susretu raduje. Kad je stigao, ona
je već bila tamo.
- Čekala sam te, – rekla je.
- Zašto dolaziš, zašto pričaš sa mnom?
- Donela sam ti šumskog voća i divljih lešnika.
- Zašto dolaziš da pričamo?
- Tvoja priča je drugačija.
- Svako ima svoju priču, i svaka je drugačija.
- Tvoja mi se sviđa.
- Lepo ti stoji taj osmeh u kosi.
- Eto vidiš, samo ti si ga video, niko drugi.
- Sretao sam neke po ovom bespuću.
- Znam, ima ih još koji lutaju.
- Ja ne lutam.
- Ne više, sad imaš mene.
- Ti si posebna, ne ličiš ninakoga koga sam sretao.
- Znam, inače ne bih bila ovde sada.
- Mislio sam da ne postoji takav neko.
- Mnogi tako misle. Ja nisam za sve ista.
- Ovakva si samo za mene?
- Da. Pomiriši noć. Sve ima svoj miris.
- Zašto si samo za mene takva?
- Zbog jednog sna.
- Kakvog sna?
- Mog.
- Ispričaj mi.
- Možda jednom. Sad moram da idem.
- Pričaćeš mi sutra?
- Možda jednom…

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   22/3/2010, 8:00 pm

Otišla je u svoju čađavu kolibu sa mislima zapletenim u rasčupanu
kosu i nekim zvezdanim sjajem u očima. A u duši je počelo da klija ono
seme koje ponekad nikad ne proklija. A on? On je osetio to klijanje u
njenoj duši i prepoznao ga u sebi. Okrenuo se oko sebe i u tami počeo
dušom da opipava put koji ga zove da ponovo krene dalje. Tama je počela
da se razilazi i put mu je bio sve jasniji. Sve oko njega počelo je da
dobija boje.
U gradu, po trgovima i ulicama, sve je stalo. Nastala je mrtva tišina.
Jutro je osvanulo kao u ružnom snu. Nestalo je lepote i svetlosti, boje
su potamnele i ostarile, grad je izgledao ružan i truo od učmalosti.
Razigrana se nije pojavila tog jutra sa prvim sunčevim zracima, koji to
više i nisu bili. Česma je presušila, jer se niko na njoj nije umio. U
tom muku odnekud dopre glas „pronašla je ljubav u svom plesu, više se
neće vratiti“ . I zista, više se nije vratila. Celog dana sakupljala je
poljsko cveće i plela ga u venčiće, kačila po drveću u šumi, po zidovima
svoje šumske kolibe. I ponovo je plesala, plesala, plesala, ali ovog
puta sama, daleko od svih pogleda. I čekala je da u sumrak ponovo čuje
taj glas.
Krčeći ostatke trnja koje ga je zarobilo u bespuću, a koje do sada nije
ni primećivao, osećao je da mu nadolazi snaga, da misli o ljubavi.
Ispunjen tom snagom skupljanom celoga dana osetio se velik i snažan, kao
čovek. Pomislio je da više nije patuljak, ali nešto je ipak nedostajalo
da tako i bude.
- Isplela sam ti venčić od livadskog cveća i mirisnih trava.
- Sve veštice koje znam su zle, plašim se da ga uzmem.
- Ja nisam zla veštica. Ja sam iz bajke koju ti još nisi pročitao. Ja
sam dobra veštica.
- Samo su vile u bajkama dobre.
- Probaj ovu bajku, pa ćeš videti da ima i dobrih veštica.
- Staviću venčić na glavu. Ako se ne pretvorim u žabu, poverovaću da si
dobra veštica.
- Kako ti izgleda?
- Osećam se jako moćno, kao da mogu da poletim.
- I možeš, ti si čarobnjak.
- Ti si me pretvorila u čarobnjaka?
- Ne, ti si to oduvek bio.
- Kako znaš?
- Ja sam veštica, a veštice sve znaju.
- Kaži mi šta je ljubav.
- To je ono što ćeš znati sam onda kad ti se dogodi.
- Da li se tebi već dogodila?
- Nije, ali hoće. Zar se tebi nije dogodila?
- Jeste.
- Ti onda znaš šta je ljubav, zašto mene pitaš?
- Da li je to ono što vidim dok mi pričaš?
- To samo ti možeš znati.
- Vidiš li ti ljubav dok ja tebi pričam?
- Neću ti sada reći.
- Kad ćeš mi reći?
- Kad budem videla tvoje oči.
- Ja sam te zavoleo.
- Sutra ću ti ispričati moj san.
Tako je i nestala, kao san. On je ostao da je čeka tamo gde ga je
ostavila. I sve je manje sebi ličio na patuljka.
Dan beskrajan. Odšetala je do grada. Ljudi su je gledali zadivljeno, ali
nisu je prepoznali, a taj osmeh i ta lepota, zračili su nečim što je
opčinjavalo. Sada je ona gledala ljude. Prepoznavala je emocije na
njihovim licima, ali nigde nije videla ljubav.
Njemu su jutro donele ptice na svojim krilima. Trnja koje ga je
okruživalo više nije bilo. U pravcu sunca pružao se put. Znao je da je
došlo vreme da ponovi krene, dalje, daleko od bespuća. To je jedini
način da se nastavi život. Dan je proveo preturajući po sebi,
stavljajući sećanja, doživljaje, emocije i sve ono što duša usput
pokupi, na mesta na kojima je mislio da treba da stoje. Bilo je previše
toga što je trebalo složiti, a neke stvari su se opirale tom spremanju.
Ali znao je da tako mora.
Na mesto sastanka došli su u isto vreme, kao da su zajedno išli. Ona
je nosila svoj san, a on svoju očišćenu dušu. Nije bila rasčupana i
musava. Bila je lepa, u haljini od paprati.
- Ispričaj mi san.
- Sanjam ga dugo, otkad sam spoznala svoju žensku prirodu.
- Pričaj mi.
- Nikome nisam pričala.
- Meni hoćeš?
- Tebi hoću.
- Zato što te volim?
- Ne, mnogi su me voleli i pre tebe.
- Zašto onda baš meni?
- Zato što si ti iz mog sna.
- Kako znaš?
- Znam.
- Kako znaš?
- U mom snu je čovek koji sedi ispred male oronule kuće. Ne vidim mu
lice, ali znam da je tužan, jako tužan. Ja tog čoveka volim svom svojom
iskonskom ljubavlju. Volim ga oduvek. On je onaj koji me traži i koji će
me naći. Ja verujem da negde postoji čovek koji postoji samo za mene.
- Zašto misliš da sam ja čovek iz tvog sna?
- Vidim to u tvojim očima.
- Šta to vidiš?
- Vidim tugu.
- Tužnog je teško voleti.
- Tuga će nestati, kad osetiš da stvarno voliš.
- Rekao sam da sam te zavoleo.
- Jesi, ali u tebi ima još ljubavi prema onoj koja se preselila u neki
bolji svet. Ta ljubav, sada je tuga.
- To je valjda prirodno.
- Jeste. Ali na tebi je da izabereš. Možeš da ostaneš tu gde jesi i ceo
život da provedeš tugujući, ili da kreneš u novi život, nekim novim
putem, koji sam izabereš.
- Ako pođem tim novim putem, hoćeš li poći sa mnom?
- Ako stvarno poželiš da me vodiš, poći ću.
- Kako ćeš znati da to stvarno želim?
- Ako me budeš voleo kao što ja tebe volim.
- Kako ti to mene voliš?
- Čisto, iskonski svim svojim bićem. Ti si čovek iz mog sna.
- Ako ti kažem da i ja tebe tako volim, hoćeš mi verovati?
- Hoću kad vidim sebe u tvojim očima.
Znao je šta znače te reči. Ćutao je sluteći da ona oseća da u njemu
još uvek ima ljubavi i tuge zaostale iz nedavne prošlosti, koja nije
oslobodila njegovo srce da u njega stane sva njena ljubav. Još dugo su
se sastajali na granici njegovog i njenog sveta. Govorili su o svemu, o
ljubavima, o životu o svetu u kome žive, o svojim svetovima, koji su
počeli polako da liče jedan na drugi. Granica ta dva sveta postajala je
sve tanja i polako nestajala. Spoznavali su sličnosti i razlike,
prihvatali ih ne želeći da menjaju to što jesu. Iako su im se svetovi
sve više približavali, osećali su da to nije dovoljno da bi spoznali
jedno drugo. Bili su suviše daleko svako u svom svetu. Onda je jednoga
dana on pružio ruku preko granice i pozvao je u svoj svet. Nije se
dvoumila ni koliko traje poslednji zrak sunca na zalasku. Prihvatila je
ruku i prekoračila granicu. Tog trenutka granica više nije postojala –
dva sveta su se spojila u jedan, mada se i dalje mogla videti razlika
između njih. Uostalom, jedan je bio muški, a drugi ženski i ta razlika
će uvek postojati. Prvo što je učinila kada je stala naspram njega i dok
se gubila u njegovom naručju, pogledala ga je u oči. Znao je zašto.
- Šta vidiš? – pitao je sa zebnjom.
- Neću ti reći sada.
Znao je da u njegovim očima još uvek nije videla sebe. Poveo ju je u
dubinu svog sveta, pokazao joj sve svoje radosti i tuge. Držao je u
naručju i svu svoju ljubav koju je osećao za nju, izlio je kroz svoju
dušu, telo, ruke, usne – njoj. Ona je činila to isto. Voleli su se
ljubavlju koju su mogli da daju u tom trenutku jedno drugom.
Vreme je prolazilo. Stalno su se sastajali, s vremena na vreme odlazili
jedno kod drugoga. On je čistio svoju dušu i pravio mesta za pravu
ljubav za nju, ali mu se ta tuga stalno vraćala, nekad jača nekad
slabija. Ona je to osećala i teško patila, jer je znala da je on čovek
iz njenog sna. Proklinjala je što su se sreli prerano. Trenuci kada je
njega obuzimala tuga bili su pakao za oboje. Čak su u takvim trenucima
prestajali da se sreću u zalazak sunca. On je u takvim trenucima
pokušavao da ode svojim putem bez nje, a ona ga je puštala, davala mu
priliku da sam odabere. Činila je to iako je znala da će se kao trska
prelomiti na pola i da više nikad neće biti cela. Ali on se stalno
vraćao, rastrzan između ljubavi i tuge, birajući ljubav.
Na dan kada se navršila godina od kad je, ona koju je do tada zvao
svojom princezom, sasvim posustala, otišao je na mesto gde se to
dogodilo i poklonio se njenom postojanju. Kada se okrenuo i pošao nazad u
njegovom srcu više nije bilo tuge. Ono što je do tada bilo tuga,
postalo je lepo sećanje.
Kada se vratio, bespuća nije bilo. Bio je samo put koji se gubio u
beskraju. Bila je i ona, koja je sve ovo vreme čekala da vidi sebe u
njegovim očima.
- Vratio sam se samo ja, tuga je ostala tamo gde pripada.
- Mogu li da vidim tvoje oči?
- Možeš, ako ćeš mi reći šta vidiš.
Dugo je stajala pred njim, lepša nego ikada, zrela u ljubai, nasmejana i
gledala ga u oči.
- Šta vidiš u mojim očima?
- Uzmi me za ruku i povedi na svoj put. Ti si čovek iz mog sna.
Sunce se rađalo, a putem prema suncu, držeći se za ruke, išli su On i
Ona – Čarobnjak i Veštica……..
EPILOG
Još i danas neki pričaju da, noću kad je mesec pun, a zvezde trepere
titravo, viđaju neko čudno svetlo koje dopire iz dubine šume u koju niko
ne zalazi, a nebom proleti veštica i posipa zvezdani prah i mesečevu
maglicu na zaljubljene. Ko bi ga znao, možda tako nešto i postoji.

Jednoj Biljani
http://archibald57.wordpress.com/2008/12/13/reci-mi-sta-je-ljubav/

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   23/3/2010, 10:34 pm

Poziv

Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot.
Ja zelim da znam za cim zudis i da li se usudjujes da sanjas
o tome
da ispunis ceznju svoga srca.
Mene ne zanima koliko godina imas.
Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog
ljubavi, zbog snova,
zbog avanture koja se zove biti ziv .
Mene ne zanima koje planete uticu tvoj Mesec.
Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste spostvene tuge, da li
su te zivotna razocarenja otvorila ili si se skvrcio
i zatvorio
iz straha od daljeg bola! Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom,
sa bolim mojim ili svojim,
ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili izbrises.
Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu, sa radoscu
mojom ili svojom ;
Mozes li se prepustiti divljem plesu i
dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne
upozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni,
niti da se setimo svih ljudskih ogranicenja.
Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena.
Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren
prema samom sebi ;
mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati spostvenu dusu.
Ja zelim da znam mozes li biti veran te stoga dostojan poverenja.
Zelim da znam mozes li videti lepotu cak i ako nije
lepa svaki dan.
Zelim da znam mozes li ziveti sa promasajem, sa promasajem
svojim i mojim, i jos uvek stajati na rubu jezera i srebrnastoj
mesecini uzvikivati “To”!
Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas.
Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola i ocaja,
Iscrpljen, satrt do srzi, i uraditi ono sto se mora uraditi za decu.
Mene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde.
Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno samnom
i ne ustuknuti.
Mene ne zanima gde si ili sta si ili sa kim studirao.
Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra,
u trenucima kada se sve ostalo rusi.
Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom; i da li zaista
volis drustvo u kome se nadjes u trenucima praznin

http://stillhoping.blog.hr/2007/08/index.html

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Proza   7/4/2010, 7:08 pm

Анђелко Заблаћански


ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ТИШИНЕ



12.10. година било која.

Сунце се сваког јутра рађа, доноси нешто ново, бар нови дан, и тако котрља сате, дане, године. Пролази живот, и гомила сећања, тањи наду, замагљује и гаси снове.

Баш је све то једно велико срање, а опет се живи. Неко то срање ни не примећује, већ им се чини да је мед и млеко. Благо њима – све смрди, а њима мирише. Сањалицама ни руже не миришу кад их јава из сна тргне. А живот није сан. Сан је тек трен заборава, тек удах да нас смрад не угуши.

А сунце сваког јутра излази.







13.10.

Ћутим. Више ни не слутим. Ни снове не тражим – нит ме они зову. Ни сузе, ни вриска, ни ветра, ни сунца. Само густа тама... У оку, у грлу, у сећању, у нади, у лишћу што шушти.





16.10.

Ево, као да сам са друге планете, зачаран, заробљен у овој кући, у овом свету. Изгубљен међу људима, обичним и онима што се интелектуалцима зову. Ови први, не разумеју моје духовне потребе, а други, моје трагање за обичним, за праисконским делом себе. А ни себе не разумем – чему потреба, чему трагање, кад лишен сам свега? Помислих, можда због сна, због жеље да сном покријем сурову јаву, свакодневно понижавање душе и тела, кад оно – ни сан није сан. И он има своје лимите, малограђанска нормативна акта, и не смеш баш све да их желиш. Значи – узалуд.

Али, заробљен сам у свом Сну.





18.10.

Кад све се смири, кад умре нада, кад жеље избледе, а снове јава избрише, кад рука на груди клоне, остаће сећање само у благом, једва приметном смешку, и мутне очи што у даљини један поглед траже. О, Боже, да ли ће га икад наћи, или тек у Вечности сачекати? Или, једино, вечно га се сећати?





21.10.

Да ли ћу икад више бити бар делић негдашњег, помало насмејаног, помало духовитог, понекад животног, онога који сад нема ни ч од Човека?

Не верујем. Више ни с ким не причам. Немам с ким и немам шта. Ћутим са свима, ћутим о свему. Ништа не читам. Више ништа и не пишем. Мисли немам. Лежим и буљим. Плафон је леп пејсаж.





25.10.

Да ћутим – могу. Могу или морам? Да ћутим – и морам и могу, без обзира колико то било тешко, без обзира колико болело. Да ћутим – пристајем, ево, до краја овог бедног живота. Да ћутим могу и кад бујица чежње ми притисне срце. Да ћутим могу, јер и други ћуте. И, ево – ћутим. Ах, да ли баш заувек могу?





12.11.

Не могу. Нећу. Ево је.


Бездно


Шта ми то у глави звони
Кад нису мисли водиље
И по сву ноћ ме прогони
Бездно као окриље.

То истина је болна, љута
Испијени жуч и нада
Као понор и крај пута
То су звона дугог пада.


И звоне звона луда
У глави, души, билу
Да бежим немам куда
Бездно ме љуља у крилу.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Proza   

Nazad na vrh Ići dole
 
Proza
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
 Similar topics
-
» Proza vs poezija
» Na mome papiru (proza)
» Proza-citati
» Proza
» Slobodan Brankovic

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Dela nepoznatih autora, pisana, slikana ili već... :: Dela nepoznatih autora-
Skoči na: