LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

  VLADIKA NIKOLAJ- REČI O SVEČOVEKU

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18909
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: VLADIKA NIKOLAJ- REČI O SVEČOVEKU   28/6/2013, 8:31 pm

Ananda Vran Gavran



NA KRUŽNOME PUTU



Utiša se dnevna larma, i sunce se na zapadu zacrveni, zastiđeno od svoje jutarnje strasti i razbijenih nada. A Vran Gavran zabode štap na borovoj visoravni, i uputi se za zalazećim suncem, unaokolo zemlje, ne dajući suncu ni da zađe ni da izađe, jer željaše Vran da vidi celu planetu pod istim nagibom sunca. Pa kada se kružnim putem ponovo nađe na borovoj visoravni, upitaše ga zeleni borovi, i žute lisice ispod borova, i šarene tice na granama, i okate ribe iz srebrnog jezera, - njegovi stari poznanici, svi ga upitaše:

- Šta si video, pričaj nam, Vrane, putujući sa suncem oko zemlje?

Pogleda Vran svemilosnim pogledom zelene borove, i žute lisice, i šarene tice, i okate ribe u srebrnom jezeru, pa prozbori:

- Video sam samoga sebe, izdrobljenog, maskiranog, otuđenog, samozaboravljenog, okovanog - samoga sebe.

Video sam bezbroj budala sa skiptrom mudrosti, i Boga raspetog u njima.

Video sam mnogo opakih vlastodržaca sa firmom Božje milosti, i Boga raspetog u njima;

I mnogo svetitelja, obučenih u ludačku košulju stida, i Boga raspetog u njima;

I mnogo zlomislilaca u začelju trpeze, i Boga raspetog u njima;

I mnogo zlorekaca sa vođstvom u ruci, i Boga raspetog u njima;

I mnogo zlodetelja pod skerletnom togom slave, i Boga raspetog u njima;

Video sam sinove zbuntovane protiv Oca, i Oca servilnog izmećara sinovima.

No najveće što sam video to nije čovek bez greha no čovek, koji svesno i voljno iskupljuje svoj greh.

Dizanje poniženog Boga jedina je stvar, koja mi se učinila veća i od Boga, i nesravnjeno veća od zemlje.

I video sam, blizanci moji, video sam svuda nokte Luciferove, mada retko bez rukavica; i rogove njegove, mada retko bez kalpaka; i bezbojne oči njegove, mada retko bez bojenih naočara; i ledeno lice njegovo, mada retko bez tople maske; i mač u ruci njegovoj, mada retko bez krsta; i maslinovu granu mira na grudima njegovim, mada retko bez otrovne strele; i narcis ljubavi za solufama njegovim, mada retko neopleten zmijama.

Velikim strahom ispuniše se zeleni borovi, i žute lisice, i šarene tice, i okate ribe u srebrnom jezeru, pa opet upitaše Vran Gavrana:

- Pa je li te tvoje putovanje sa suncem učinilo blaženijim i bogatijim, Vrane Blizanče?

Odgovori Vran:

Da se sav sneg u šećer pretvori, a sva kiša u malvasiju, gorčina duše moje ne bi bila zaslađena. Jer duša moja ne želi slasti spolja. Niti želi da pije slast, no da poji slašću.

Da se sva prašina pod nogama mojim u smaragd pretvori, i sve lišće na drveću u dijamant, bogatstvo moje ne bi se umnožilo. Jer duša moja ne očekuje bogatstvo spolja. Njena je želja - njen krst - da sebe obogati sobom a ne odelom. Da mi se sve laskave reči kažu, sve počasti ukažu i svi prestoli dadu, ništa ne bi moglo smanjiti žalost moju osim duša, koje bi se dodale duši mojoj, koje bi se slile s dušom mojom, i dušu moju udvostručile, utrostručile, usvečelovečile.

Opet upitaše zeleni borovi, i žute lisice, i šarene tice, i okate ribe u srebrnom jezeru:

- Kakav je, Vrane, put, kojim si hodio?

- Kružan, odgovori Vran. Isti onakav kakvim i vi hodite kada se krećete, kada se čak i ne krećete.

Ja sam hodio kroz biljke i minerale, sagledao sebe u njima, i kroz njih sebi došao.

Hodio sam kroz skimne i zmije, kroz arslane gnevne i golube krovinjare, i kroz njih se vraćao sebi.

Hodio sam kroz gvožđe i živu, kroz biljur i dragulj, kroz ugalj i radijum, i obazrevši se - našao sam se opet kod sebe.

Useljavao sam se u mahovinu polarnu i u gljive barske, i nisam našao tuđine.

Leteo sam s vetrom i dremao s kornjačama, i krug se ipak sastavljao.

Zrikao sam sa zrikavcima, bumbarao s bumbarima i kukao s kukavicama, i kad sam se obazreo oko sebe, video sam prsten.

Jurio sam horizontalom, zaklevši se: "Heću više krugom!" No kad sam držao da sam na ivici vasione, ja sam video opet prsten skopčan.

Ponovno i ponovno ulazio sam u sve kože ljudske, u sve bunde zverske, u sve košulje cvećane, tražeći tuđina, no kad sam držao da sam se udaljio u najdublju daljinu, ja sam se nevidljivim krugom vraćao u najbližu blizinu.

Bežao sam od sebe, da bih izbegao neizbežno, no kad sam padao od umora, video sam se u svojoj staroj postelji.

Još jednom se usudiše s pitanjem zeleni borovi, i žute lisice, i šarene tice, i okate ribe u srebrnom jezeru:

- Možemo li ti mi pomoći, Vrane, blizanče svega postojećeg?

- Ne možete meni pomoći, ako ne pomognete svemu. A svemu ćete pomoći misleći o Svečoveku.

Gle, blizanci moji, Svečovek je Raspeti Bog u svemu. Sve što postoji na zemlji krstovi su Raspetoga Boga.

Svečovek je ono što ne laže u lažovu, i ne krade u lopovu, i ne pali u palikući; što ne ruši u osvajaču, i ne bludi u bludniku, i ne plaši se u plašljivcu, i ne tvrdiči u tvrdici, i ne strepi u samrtniku. Ono je Svečovek.

Svečovek je, blizanci, ono što se oceha krilato u zmiji, sveže u truloj jabuci, nesebično u jazavcu, neprolazno u boru, neusamljeno u lisici, nepobedno u tici, srećno u ribi, kreativno u srebrnom jezeru, i živo u groblju. Ono je Svečovek.

Svečovek je Majka Luciferova, koja se dala od sina poniziti, iseckati, smanjiti, stesniti, popljuvati i raspeti, sve iz materinske ljubavi prema sinu.

Ja hoću da uspostavim Majku, da je saberem, omoćam, osvemoćam i vaskrcnem.

Kunem vam se, Raspetom Majkom, da ću svoju volju ostvariti, s pomoći vašom.

Nadčovek je zidao kule na neravnim temeljima spoljašnje razlike svega. Zato su mu se kule survale.

A mi ćemo zidati kulu novog sveta, nove istorije, na temelju unutrašnje - najunutrašnjije - jednakosti svega, ili raspetosti svega.

Zato vam i govorim, blizanci moji:

- Ne možete meni (ni sebi) pomoći, ako ne pomognete svemu. A svemu ćete pomoći misleći o Svečoveku. Prvo misleći o Svečoveku.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
 
VLADIKA NIKOLAJ- REČI O SVEČOVEKU
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Molitve na jezeru - Vladika Nikolaj Velimirovic
» Sveti Vladika Nikolaj Velimirović
» Vjerske pjesme
» Rekli su - O Poeziji
» Izreke svetih otaca

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Knjige mudrosti-
Skoči na: