LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Share | 
 

 Crtice o tako jebeno prostom životu ili Jelena, ostali i ja

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 12094
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Crtice o tako jebeno prostom životu ili Jelena, ostali i ja   28/12/2012, 7:43 pm

Писмо Чарлију
(свим "Чарлијевим анђелима" овог света)

Чарли...
Овде је пролеће
Иако је 27. децембар
Као у песми Џонија Штулића
Само је код њега 13.-ти
Шетала сам улицама опијена
Заклела бих се да сам чула песму
Шева
Иако је то сасвим немогуће
Код тебе је сигурно снег
Мећава?
Твоја писма касне
Сигурно због празника?
Поште не раде?
Жена?
Деца?
Кумови?
Свастика?
Новогодишња грозница?
Припрема пакетића?
Можда си болестан?
Кажу да влада грип..
Не бих да гњавим
Али реч, две онако
Успут
Сигурно си заборавио да уплатиш
Кредит?
Не, не, ти НЕ ВОЛИШ
Телефон...
И писање ти не иде...
А путеви завејани
Магле?
Немој се мучити да долазиш
Возом
Авионске карте су прескупе
Бринула бих да летиш
По оваквом времену
Чарли
Имам неког ко ми греје
Ноге
Повремено негде попијемо
Кафу
Увек ја платим
Али то није ни важно,
Чарли
Знам да си у гужви
Не смарај се због мене
Бићу добро
Окитили смо јелку
Мој син и ја
Дочекаћемо Нову годину
Заједно
О томе сам одувек маштала
Чарли
Купили смо шампањац
И прскалице
Ако се сетиш
Пошаљи неку поруку у поноћ
Знам, мреже ће бити оптерећене
И сигурно ће стићи тек
Сутрадан
Или дан после
Надам се да ће и код нас пасти
Снег, Чарли
То би ме умирило
Донекле
Осећала бих се ближе
Нама
Снег све промени
И та белина...

Нико не може да измисли толико
Изговора
И оправдања
Као идиотски заљубљена жена,
Чарли..


Јелена Богдановић


Прво сам помислио а шта ако је Чарли умро ? Потом, шта ако је Чарли мазга која неће да се јави јер је увређен, знамо ми тако некада мушкарци. Потом, зна ли Чарли за сина ? На крају, ел Наташа имала очи када је хтела од жабе да направи принца ? Хеби га, то је анализа, а песма, можда страница слагалице па онда ако Чарли види ....

Ма знам, кажем имам примере ал се питам шта је са другом страном ? Можда немају тада жене цвикере... Ма и ја мислим да се моја удала за ђавока, помало мазгу, помало приинца, помало жапца ал нисам ја крив баш за све. Кувам, перем, пеглам па када ме отера снаћу се.

А ја сам мртав озбиљан. Живот је то, некада промашен скроз, некада напола, некада у неком делу, апсолутно сретно не постоји.

( Дописано после Светланиног кишног дана )
Можда Чарли некоме сада није више жабац већ принц, можда је Чарли имао лош избор. Можда је он тражио принцезу а нашао вештицу. Можда се освестио па .... побегао или нестао, исто је. Без обзира на речи, истина има два лица па и онда када свако има своју ?

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !


Poslednji put izmenio Masada dana 4/1/2013, 8:29 pm, izmenio ukupno 3 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 12094
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Crtice o tako jebeno prostom životu ili Jelena, ostali i ja   28/12/2012, 7:45 pm

Борис

Борис је пропали сликар
Али његовим сликама то није важно
Оне живе своје несхваћене животе
На туђим зидовима
Као добро удомљена деца
Понекад га гризе савест
Што их је продао скупо
Или будзашто
Највише зато што их је пропио
Не воли да продаје ни ствари
Ни децу
Жена која му спрема стан
Уторком
Говори му да га Бог воли
Понекад га поведе са собом
У цркву
Кроз маглу алкохола
Он разабере понешто
Лови речи у ваздуху
Док куња
Као свице
Да не заудара
Загрлила бих га обема
Рукама
Борис је путујући циркус
Ексцентрик
Са дугом седом косом
Плавим наочарима за Сунце
И једном црвеном рукавицом
Без прстију
Недељом обуче најбоље одело
За цркву
Два броја веће
Личи на чаробњака
Који је изгубио моћ
И не прима пензију
Све док не проговори
Онда се деси чудо
Постане човек
Брат
Недавно ми је поклонио Гогенову
Монографију
Увијену у украсни папир
Са посветом нажврљаном
Дечјим рукописом
“Можеш да је задржиш
Или бациш,”
Рекао је, извињавајући се,
Као све осетљиве душе
Када поклањају срце


Јелена Богдановић



Када сам напунио 51 рекао сам себи да сам изгубио задњу годину на бесмислене речи и несигурност. Свако пада и устаје, зависи од снаге коју поседује. Борис је безвољан и летаргичан, Бориса не треба жалити јер свако сам бира пут. Е сада, имам 51, врачам се на почетак, не жалим више патњу бића које које је самосвесно, јер самосвест бира пут. На жалим псе и мачке по улицама, не храним их за то постоје људи који имају времена за то. И ја сам падао и дизао се и нисам дао да ме људи жале, самилост је зло човечије. Остаје она нит коју могу дати онима који желе да погледају негде, десно, лево, горе, доле и разбију зидове тамнице у којој јесу. Има око нас крвавих колена само није свако способан да буде Борис.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 12094
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Crtice o tako jebeno prostom životu ili Jelena, ostali i ja   28/12/2012, 7:47 pm

Светланин кишни дан

Киша претвори Београд
У слузаву масу
Нека супстанца сачињена
Од магле, кише
И смога
Залепи се за точкове аутомобила
И трамвајских шина
И успори све
Светлана је журила
Загледана у врхове својих
Ципела
Са склопљеним кишобраном
Као Мери Попинс
Која није успела да полети
Да ли због вишка килограма
Или због жваке на потпетици
Мрзела је касу у маркету
Ка коме је ишла
Као ка усуду
Џангризаве купце
Пензионере који вазда мрцваре
Са снижењима
Траже длаку у јајету
И црва у воћу
Кров своје куће
Који прокишњава
И који не зна како да поправи
Комшије
Који је по ко зна који пут опомињуе
Да ће им "због ње" искључити
Заједничку струју
И изнад свега
Изнад свега
Једног Божидара
Због којег је била почела да слуша
Боба Марлија
И размишљала да постане растафара
И који пре двадесет и кусур година
Није имао петље да јој каже
Да је заљубљен у њу
И који јој је данас
Баш данас
Од свих дана
Послао поруку
Како му страшно недостаје
И како живи у јако лошем браку


Јелена Богдановић



Свет око нас, незадовољан собом а ми њиме. У неуротици велеграда са разним нагласцима који овде не припадају, са гомилом полусвета која вири иза углова и више се не боји да нагази на шине трамваја, са овом кишом, ја би некога са таком поруком искрено сада отерао у три лепе ...... да не лајем. Идем само да допишем тамо у Чарлија. Није Ђаво тако црн.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 12094
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Crtice o tako jebeno prostom životu ili Jelena, ostali i ja   28/12/2012, 8:25 pm

Некада, кажу љут си. Чудно је то, како други знају више о твојим личним осећајима. Као да су ти у глави. А нису, неке друге лудости јесу ту, али не они који говоре. Онда се ућутиш, постанеш летаргичан, постоји само реч, равна, таква, јебено равна, одавде па до краја света. А лепа је та летаргија, када знаш да ћеш шутнути нека врата, када знаш да трећи пут не постоји за исте грешке.

Волим ја сарказам али не јебите ме у мозак, секс је погодан за нека друга места на телу.

Рече неко нешто, а ти питаш а уста ко мртва или нека анђеоска, она која зли Бог пошаље да те заведу на Ђаволов пут, све друго само нема правог одговора на јебено просто. И опет јебачина у здрав мозак. Ко да само на то мислим испадне, ето, колико пута реч понових ? А постоји толико ствари. Шетао бих, кише су, требао бих да потражим нека степеништа, неке клупе, неке стазе, кише су.

Треба затворити врата за собом, пре но се мозак навикне на летаргију, пре но тело се опусти и изгуби сврху постања. Запалио сам све мостове, једино не осећам мирис спаљеног, остао је тамо иза негде, као и све што је погрешно схваћено о мојим мислима и речима.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 12094
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Crtice o tako jebeno prostom životu ili Jelena, ostali i ja   28/12/2012, 9:52 pm

Хајде да поделимо свет:

небо Теби, звезде Мени,
сунце Теби,светлост Мени,
море Теби, таласи Мени...

Ма не!

Најбоље је овако:

Све Теби, а Ти Мени!



Мирослав Антић


Никада нисам волео Мику, можда зато што је он веома волео Тита. Причао је о томе на некој ТВ. И данас неки режимски исто причају тако, као и они иза њих режимски. Ја нисам био Пинки ипак, нисам видео Тита, у ставри јесам једаред у Главној, а нисам га ни волео. Нисам волео ни пионире, ни омладину СКЈ нисам волео, идиоти ми због слабе нису дали књижицу па сам их тада замрзео као и остале комунисте. Но није реч о њима сада. О њима, алеји великана и некима, биће речи ал, касније.

Песник ко песник, покварено то, режимско... Неко ће ме пљувати, е па заболе ме баш. Него, песма или већ шта је ово и о њој. Кажу, није имао новца па је кречио, ни ја не бих имао новца да сам пио ко смук. Само пијан човек пише лепо, неко одвали негде.

Мало мени мало теби и обратно а на крају ... Ти МЕНИ. Лепи љубавни стихови, рекао би просечан читалац, љубитељ и посетилац музеја. Гомила жена би рекла, гомила сулудих принчева и жаба би рекла како је дивно. Па јесте дивно када гомила мисли да је дивно ал ја немам то безвезно увражено колективно мишљење.

Ти МЕНИ па ја са тобом чиним шта хоћу јер ти пристајеш на све. Лудо изгледа али зар није тако ? Идеја писца, љубавних стихова је искористити некога, узети за себе, срушити све у њему, важно је једно биће, онај чија подсвест пише стихове. Остали нису важни ал тако је то. И сви смо исти, у нашим душама има анђела ал и Ђавола више но што треба. Само, колико ће признати то ?

А на крају, шта памтимо од Мике. Само цепане делове песама, које су ето да се не муче полуумни, неке мудре мисли љубави и животу, наравно туђе јер лењи смо да мислимо да смо зли више но добри. А зли јесмо ка себи, лакши начин је једини начин за нас некада. Па и у томе да понешто сами осмислимо.


Да резимирам још нешто, нисам волео ни онога .... не волим га ни сада, онога са којим сам се слагао донекле да ће поезију сви писати. Е па пишу а ђубрета има све више. Бранко Миљковић, да тај, но и он је друга прича.


ПС. Ја можда мешам у писању неке словне знаке ал... ма јебе ми се за туђе мишљење.


____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23729
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Crtice o tako jebeno prostom životu ili Jelena, ostali i ja   29/12/2012, 9:16 am

Ko je tebe naljutio andjele nas...
Zivot?
Mene stalno ljuti...
Ali ne psujem bounce

A da znas, volela bih da umem tako socno da sve oteram
gde im je mesto, da ne kazem gde, i da me je bas briga,
pogotovo one koji zavlace nos u tudje zivote...

E sad ja neznam jesam li smela ovde da se upisem, ali tvoji postovi
probudise u meni onaj osecaj da covek mora pustiti sve iz sebe...
Mozda bi trebala da budem malo zla, da se malo pokvarim,
da ne verujem ljudima, da gazim sve sto mi smeta, da psujem,
da pustim Lilit da hara mojom dusom, mozda... a mozda i hocu...
nekad kad porastem...sad sam jos mala bounce
ne da bih se dodvorila svetu koji vise voli zle, koji lazima zive kao istinom,
koji kradu tudje zivote, ne prenebregavajuci da uniste nekog, i to im je
dusevna hrana, i ne menjaju se radi nikoga i nicega, samo promene mesto s
stanovanja i onda jos zesce haraju tudjim dusama...
A gde je netalo ono, kad nekog volis, druzis se, poveris mu se,
zna sve o tebi, da to iako se nekad ne daj boze posvadjate ostane tajna
pod kamen zakopana, jer zakleli ste se prijateljstvom,
a ne da je prodajete drugima i vredjate...
Gde je nestalo casti i obraza, ako neko nekoga povredjuje, pita li se
sta radi, kako bi bili da neko njemu nesto tako uradi, pita li se zasto je
toliko zluradosti u njemu ako neko pati...
Posmatram svet, posmatram ljude, posmatram zivot, posmatram svoje prijatelje
i prijatelje svojih prijatelja, posmatram sebe, a ne vidim da iko cini
da pomogne nekom, sve je otislo kvragu, ma sta me briga za tudje patnje,
ma sta me briga sto je nekom lose, izdajemo sebe na svakom cosku,
izdajemo sebe da bi bili u centru paznje, izdajemo sebe jer smo nesrecni, pa neka
bude jos neko nesrecan, sto samo mi, i ne osvrcemo se...
Gde nam je ostala dusa, kako smo to okamenili rodjeno srce...
Jedna je devojka jednom mene povredila ne znajuci me, krenula za gomilom,
krenila u sunovrat rodjene sebe, jer nije takva, citam je i pratim njen rad,
ali krenula je za gomilom, i dozivela od istih koji su mene povredili, a bili njeni prijatelji
da bude povredjena, ali nisam htela da je zalim, jer ona nije za zaljenje,
ima ona sebe, ume da se bori, umece da se izbori, pametna je, i dopada mi se
sto nije izabral da se samozaljeva, i sto nije dozvolila da je iko sazaljeva,
nego se vratila sebi jaca iz te borbe, pitala sam se tih dana, da li sam joj se
kao iskrica upalila u podsvesti, jer toliko sam navijala za nju kao da mi je
najveci prijatelj,
da sam likovala, sebe bih prezrela, sunaovatila bih se u isto zlo...
a i posla sam od same sebe, vise volim i da me mrze, nego da me zale...
Ali pitam se sve cesce vredi li biti dobar, vredi li sve ono sto me moj deduska
ucio, da su ljubav i dobrota osnov duse, sve ostalo se tka rodjenim rukama,
pitam se jel svi misle da je biti dobar isti sto i biti budala...
I stvarno bih volela da pustim sebe da budem malo zla, da vidim kako to uzgleda,
ali sta ako mi se svidi bounce pa pozelim da ostanem takva za uvek bounce
Ipak ne, necu, ne zelim...
Bolje je da me ne vole zbog moje dobrote, bolje da kazu ma dosadna je,
bolje i da budem sama u svemu, nego da zakoracam medju one
kojima nista nije sveto...
Ali u isto vreme ne mogu sebe da zapitam, zasto pozelim ponekad
da sve oteram tamo, na ono mezto, koje ne mogu da izgovorim bounce
da dam sebi oduska i da me bas bruga...

Znas Zoki ti si za mene pojam andjela, ali ponekad u meni probudis
jednog ovakvog djavolka, iako se trudim da on uvek u meni spava,
ocigledno je da lose , samo ponekad i samo malcice, utices
na mene bounce
ali bas me briga, bas zelim sve one koji povredjuju druge, koji se
mesaju u tudje zivote, koji donose nekome patnju, da oteram tamo gde
pripadaju, da ne kazem gde bounce
i da me bas bude briga sta ce drugi da kazu...

E da i ja pravim slovne greske, pravim ih jer mesam odredjena slova,
ali ne mogu da napisem ono sto si ti napisao bounce

Jos ne mogu...ima vremana...

Ja sam sebe smestila negde izmedju Jelene i Tebe u Ostale,
onako srcem, ali opet nisam uspela onako socno da opsujem
i bas mi je krivo bounce

Zoki andjele htela sam jos da ti kazem dobro je sto postojis
da nam iz dusa iscupas i neke drugacije misli bounce

A 51. godina nije vreme strahovanja ili umiranja to si u pravu,
to su godine budjnja, to je za neke vreme budjnja, neki tek u
tim godinam dobiju prvo dete:)

Ali sta ja znam, ja cu tek da porastem, pa cu onda mozda i drugacije
da razmisljam bounce

Bolje je da odem... ko zna sta cu sve jos ovde ispisati, ako
ostanem jos makar sekundu bounce


Svidja mi se ovaj kutak, nisi me pozvao, ali ja sam usla
e sad hocu li te iznervirati, ili ces se nasmesiti, neznam,
nesto me je ovde dovelo, nisam htela casna rec bounce

Neko rece poezija je sve sto pises srcem, ako tako gledas,
mozda se i ne naljutis sto sam ovde zalutala...

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 12094
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Crtice o tako jebeno prostom životu ili Jelena, ostali i ja   29/12/2012, 3:11 pm

Ово је део мисли, оно, прича са самим собом, псује се ту. Лако се то научи.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 12094
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Crtice o tako jebeno prostom životu ili Jelena, ostali i ja   29/12/2012, 9:09 pm

Tatjanino pismo
(koje nikada neće stići...)

Čujem da si uspeo u tom
“Belom” svetu
Inženjer?
Programer?
Meni je to isto...
Sa mnom se nije moglo stići
Daleko
Danas sam vilin konjic
Sutra vučem
Na dno
I ćerka ti je lepa
Astrofizičar?
Doktor nauka?
Vidim, igraš tenis
Družiš se pomalo
“S našima...”
Obilaziš drevne gradove
Ruševine Pompeje?
Petru?
Sećam se zime
Kada sam bila tvoja “mala žena”
Na buretu piva
Sa uvek razmazanom šminkom
(umeo si da me rasplačeš
Kao niko)
I šta bih te pitala, nemam pojma:
Slušaš li još uvek Pink Floyd?
Izgledaš dobro
Baš dobro
Suviše dobro
Za svoje godine

I da li vidim ono što želim da vidim
Kada mi se čini
Da su ti oči, ipak, tužne?



Јелена Богдановић


Ех колико је тих, непослатих, неисказаних за себе задржаних писама. Тужно је када се врате нека тако иста тужна сећања на намерне и ненамерне грешке. Разочаране године, неко је остао на раскршћу а неко негде наставио, отишао путевима. Можда је неко био превише брз, неко превише спор.

Љубав, она јебено разочарана. Опака болест која разара када останемо сами. А опет, будалаштина за онога ко настави и оде даље, ко баци све за собом, спали мостове и не окрене се. Шта изабрати, нешто као завист или напред, само напред грабити.

Животиња коју прегазе, она којој је кичма покидана, вуче се у сигурност да би цркла бар на миру. Можда вечне тужне будале науче нешто од цркотине која не зна да је то постала. Можда науче да није тако тешко умрети и не родити се или, почи другим путем а не стојати као храна за црве на истом месту.

Увек постоји, само једна врста будала. Чак и они који грешке понављају не могу бити будале, бар су имале снаге да крену па ма где их то водило.

А очи ? Туга. Два гроба у бојама која не говоре ништа без осталог лица. Очи без лица, шта оне говоре сем ничега ?

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Crtice o tako jebeno prostom životu ili Jelena, ostali i ja   

Nazad na vrh Ići dole
 
Crtice o tako jebeno prostom životu ili Jelena, ostali i ja
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Što ti je bilo najteže u životu?
» Važni datumi u vašem životu
» Dakle, tako je izgledalo!
» Šta ćeš biti u sledećem životu?
» Dobro jutro, dobar dan, umesto pp, ajd zdravo i tako to

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Autorski radovi - Zoran J. Matić :: Proza - Zoran Matić-
Skoči na: