LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Legende o Deda Mrazu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 7811
Godina : 42
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Legende o Deda Mrazu   8/12/2012, 2:25 pm

Legenda o Deda Mrazu (Verujte u Deda Mraza)


Većina ljudi se slaže sa pričom o Deda Mrazu, da je bio inspirisan životom Svetog Nikole. Biskupa iz četvrtog veka, koji je postao poznat kao zaštitnik dece, i po svojim dobrim delima. Zato je uzet Biskup Nikola da bude inspiracija za kasnijeg Deda Mraza. Biskup je u svom detinjstvu pomagao deci kojoj je to bilo potrebno. U jednom od posnatih dela Biskup je pomogao siromašnom plemiću, koji nije imao za miraz svoje tri ćerke, pa Biskup Nikola sa odžaka baca tri vreće zlata. Još jedno od dela je kada vraća tri ubijena mladića u živote, a moli se za život mrtvog marinca, koji ponovo počinje da diše. Nakon svih tih dela Biskup Nikola postaje svetac zaštitnik.
Njegov život je bio pun čuda i dela ljubavi. Ali fizički opis ovog pomalo misterioznog dobrotvorca je u raspravi. Kasnije u Evropi umetnici su Mraza opisivali kao visokog, mršavog čoveka koji je,, magičan,, i malo sablasan. Spoljašnji izgled Deda Mraza je nastavio da prima razne oblike. NJegovo prevozno sredstvo, neke nacionalnosti su tvrdile da Sveti Nikola je putovao peške, dok su drugi tvrdili da je jahao konja. Tako za izabranu konjičku opremu su uzeli moderne sanke, one su takođe uzete iz kombinacije priča iz različitih zemalja. Ideja o sankama je iz Skandinavije, a da Deda Mraz ulazi kroz dimnjak iz Holandije.
Mraz je vekovima menjao svoj izgled, da bi naj približniju sliku današnjice opisao 1822 godine jedan NJujorški pesnik. Pesnik je Mraza opisao kao ,, jedan veseo stari patuljak,, Zatim je 1862 godine politički karikaturista dao Mrazu belu bradu i kosu. Tako da se i narednih 30 godina dopunjavao Mrazov izgled, pa je dobio umesto zelenog crveno odelo.
Rezultat je bio savršeno ljubazan zaštitnik novogodišnjih praznika, veselog izgleda, nasmejanog pomalo izbrazdanog lica ali su te bore na njegovom licu bile srećne bore.


Verujte u Deda Mraza

Veruju li deca u čaroban lik Deda Mraza ili je on izgubio svoju moć, svakako zavisi od vašeg stava prema novogodišnjim praznicima.
Sećate li se vremena kada ste bili deca i verovali u Deda Mraza i čekali da osvane jutro sa paketićem ispod jelke ili u čizmi u prozoru. Ako pamtite to vreme, neće vam biti teško da shvatite zašto je čarolija decembra važna deci.
Dobroćudni starac sa velikom belom bradom, za Novu Godinu obilazi kuće i dobroj deci ostavlja poklone. Dete dobija poklon koje je napisalo ili nacrtalo u pismu, a roditelji ga poslali na Severni pol. Dete će verovati u Deda Mraza ukoliko ga roditelji i porodica bude podržavala u tome. Većina psihologa smatra da je verovanje u Deda Mraza dobro za moralni razvoj deteta. Verovanje u dobrog deku obučenog u crveno odelo, koji zna da li si bio dobar i lepo se ponašao ili ne, pomaže detetu da jasnije vidi razliku između dobrog i lošeg. Time je podstaknuto da i samo stvara sliku o dobru i zlu.
Deda Mraz podstiče kognitivni razvoj deteta podstičega da razvija svoju maštu, inspiriše dete na pisanje pisma, podstičega na jasno izražavanje želja. Takva izmišljena bića posebno su važna u razvoju dece između treće i pete godine. Najčešće u uzrastu od sedam godina deca sama prestaju da veruju u Deda Mraza. Dešava se da se ponekad pretvaraju da on posoji, jer uživaju u čaroliji i poklonima koji idu uz verovanje. Deca su pozitivna prema tom saznanju, a da su roditelji ti koji oplakuju prestanak čarolije. Često nismo spremni da prihvatimo da se neke stvari u našim životima jednostavno događaju. Ako ste dubokim uvidom u realnost došli do zaključka da Deda Mraz ne postoji, zamolite Dobru Vilu za malo magije u vašem životu. Srećni predstojeći praznici!


Preuzeto sa:http://www.dedamrazovi.com/price-o-deda-mrazu

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 7811
Godina : 42
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Legende o Deda Mrazu   8/12/2012, 2:26 pm

Laponija: U poseti selu Deda Mraza

Legenda o Deda Mrazu jedna je od retkih koje preživljavaju vekovima, i to u svim krajevima sveta: na njoj su stasale generacije, a popularnost belobradog dedice s dalekog severa koji za praznike igračkama daruje svu decu sveta ni danas ne jenjava. Verovali ili ne u priču o veselom starcu koji, na sankama koje vuku irvasi, obilazi zemaljsku kuglu i ispunjava želje iz dečjih pisama, boravak u njegovom selu Rovaniemiju pokazaće vam da je ova legenda živa i stvarna.
Na severu Finske je, naime, smešteno njegovo selo Rovaniemi koje Finci nazivaju “Vratima Laponije”, a udaljeno je svega dve hiljade kilometara od Severnog pola. Budući da se nalazi na samom rubu Arktičkog kruga - kružnice na severnoj polulopti globusa unutar koje sunce zimi ne izlazi barem jedan dan, a leti barem jedan dan ne zalazi - atmosfera je prirodno mistična. Polarna noć tamo traje gotovo mesec dana, od sredine decembra do početka januara, dok leti sunce ne zalazi od sredine juna do početka jula. Zbog položaja bliskog Severnom polu se, takođe, događa fenomen šarenih nebeskih svetala: u predstavi polarne svetlosti, tokom koje na noćnom nebu titra mreža zelenih, plavih, grimiznih, crvenih i ljubičastih svetlosnih snopova, može se uživati dvesta dana godišnje. I to samo u području blizu Zemljinih polova, jer upravo njihova privlačna sila dovlači Sunčeve čestice u atmosferu gde nastaje igra svetlosti.
Uglavnom, to dovoljno objašnjava zbog čega priča kaže da je nasmejani Dedica izabrao upravo Laponiju za zemlju svog života. I sam Deda Mraz objašnjava da je Rovaniemi, okružen mističnim gustim šumama, idealan izbor zbog patuljaka koji mu pomažu pakovati darove: kaže da patuljci ne vole vrućine, a ni irvasi, zbog čega se doselio u Rovaniemi. Svetlucavo selo, na čijem ulazu stoji deset metara visok zlatni bor Deda Mraza, nadmašuje i najbujniju maštu. U njemu belobradi dedica živi s Bakom Mrazicom, ali tokom praznika najčešće radi u svojoj "kancelariji", smeštenoj u pećini dvanaest metara ispod zemljine površine.
Kancelarija mu je zatrpana pismima želja iz celog sveta, ali dedici, da se snađe u svemu tome pomažu patuljci i vilenjaci, njegovi marljivi asistenti. Budući da živi u skladu s trendovima vremena, čuveni dedica se služi i Internetom i automobilima, ali najdraže prevozno sredstvo su mu ipak irvasi kojih u Laponiji živi dvesta thiljada. Oni i plavooki haskiji marljivo vuku sanke kroz bajkovite šume, a posetioci mogu položiti vozački ispit za zapregu i dobiti dozvolu koja vredi pet godina. Dedica posetiocima savetuje i da pređu crtu arktičkog kruga jer će za to dobiti sertifikat: dokaz na kojem piše da su prešli s kraja sveta na njegov početak. A, kad znatiželjni posetitelji dođu u Rovaniemi, obavezno moraju videti i tradicionalne laponske šatore napravljene tako da je u njima toplo i kad je napolju trideset stepeni ispod nule, pa sa plavookim haskijima otići na safari arktičkim šumama. Sve to, kao i iskustvo degustiranja laponskih specijaliteta ili spavanja u igluu, te igra na farmi irvasa, može se doživeti tokom višednevnog boravka u ovom selu.
Iako se zbog klime Laponija može posetiti tokom cele godine, najpopularnija je, naravno, za vreme praznika - oko Nove godine i Božića. Godišnje je, zbog sela Deda Mraza, poseti 500.000 turista iz celog sveta. Prva turistička poseta Rovaniemiju bila je Eleanor Roosevelt, udovica američkog predsednika Franklina Delana Roosevelta. U njega je doputovala u zimu, 1950. godine, želeći da vidi gde počinje Arktički krug: povodom toga, domaćini su morali označiti granicu i na njoj sagraditi drvenu kolibu u kojoj je uvažena gošća mogla odahnuti uz topli čaj. Legenda kaže da se kolibica svidela Deda Mrazu te se on u nju preselio. Dvadesetak godina kasnije je, oko kućice, poznata finsko udruženje arhitekata Arrak Group proektovalo celo selo Deda Mraza, i tako je bajka postala stvarnost.
Doživeti je vole deca i odrasli: osvetljeno seoce u kojem prapore zvončići, a ležerno se šećkaju irvasi i haskiji, iskustvo je radosti za sve koji vole praznični ugođaj. Kada, na primer, Deda Mraz lično prima želje koje mu gosti moraju pažljivo šapnuti u uho, dogodi se da mu u krilo pokušaju sesti i odrasli - iako smeju samo deca. Zbog toga se kaže da veseli Dedica donosi sreću svakom ko veruje u njega: zato je boravak u njegovom selu idealan praznični dar za sve koji u dubini duše još uvek veruje u blagoslove i – čuda.

Preuzeto sa:http://www.dedamrazovi.com/price-o-deda-mrazu

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 7811
Godina : 42
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Legende o Deda Mrazu   8/12/2012, 2:29 pm

Деда Мраз

Деда Мраз, такође Божић Бата је измишљени лик који доноси деци поклоне на Бадње вече, Божић или на дан Светог Николе (у западној култури) или за Нову годину (у источноевропским државама). Верзије и име овог лика варирају међу различитим културама, религијама и народима.
Порекло овог лика је из старих религија германских и словенских народа. Покрштавањем ових народа, њихова веровања су комбинована са ликом хришћанског епископа Николе.
Уобичајена представа Деда Мраза на Западу је да је он старији брадати човек обучен у црвени капут који лети са саоницама које вуку ирваси са торбом пуном поклона за добру децу. Његов дом се налази на Северном полу или у Лапонији. Руска варијанта Деда Мраза нема ирвасе и саонице, а као његов пратилац и помоћник узима се лик Сњегурочке.

Рани хришћански узори

Свети Никола је једна од инспирација за Деда Мраза. Он је био епископ Мире у Ликији, покрајине византијске Анадолије.
Према предању, Никола је васкрсао троје деце, које је локални месар заклао у време глади, па се отуда слави као заштитник деце. Поред тога је и заштитник морнара. Али Никола је најчувенији по својим поклонима сиротињи, а нарочито давањем мираза трима осиромашеним кћеркама побожног хришћанина да не би постале робиње и проститутке.[2] Никола је убацио кроз прозор врећу са златницима. Током векова, прича се мењала, тако да је у једној верзији Никола убацио врећу са златницима кроз димњак, који су упали у чарапе које су се сушиле.
У старости се разболео и преминуо 6. децембра 343. године. Свети Никола се и слави тога дана, што је у ствари 19. децембар по новом календару.


Izvor Vikipedija

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 7811
Godina : 42
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Legende o Deda Mrazu   8/12/2012, 2:31 pm

Утицаји германског паганизма и фоклора

Бројне паралеле су повучене између Деда Мраза и Одина, главног божанства германских народа пре њиховог покрштавања. Пошто су многи од ових елемената невезани са хришћанство, постоје теорије о паганском пореклу разних обичаја.[3]
Один је понекад спомињан, како предводи велику групу ловаца кроз небо током германског празника Јола.[4] Две књиге са Исланда, Поетска Еда, састављена у 13. веку из претходних извора, и Прозна Еда, коју је у 13. веку написао Снори Стурлусон, описују Одина како јашње осмоногог коња по имену Слеипнир који може да прескочи велике раздаљине, што је подстакло поређења са Деда Мразовим ирвасима.[5] Даље, Один је називан бројним именима у скандинавској поезији, од којих нека описују његов изглед или улогу. Међу њима су Síðgrani,[6] Síðskeggr,[7] Langbarðr,[8] (сва значе „дугобради“) и Jólnir[9] („Јолска фигура“).
Према Филис Сикер, деца би оставила своје чизме напуњене шаргарепама, сламом или шећером код димњака да их поједе Слепнир. Один би затим наградио љубазност те деце заменивши храну за Слепнира поклонима или слаткишима. Она тврди да је овај обичај опстао у Немачкој, Белгији и Холандији после прихватања хришћанства и постао је повезан са светим Николом, а може се и данас видети како деца у неким кућама остављају чарапе код димњака.[10] Овај обичај је дошао у Сједињене Државе кроз холандску колонију Нови Амстердам, пре британског освајања у 17. веку у еволуирао је у качење чарапа на камин.
У бившим деловима Аустроугарске, деци се дају слаткиши на дан светог Николе (6. децембар по грегоријанском календару. Бројни други утицаји светковина паганских Германа су се уградили у модерно прослављање Божића и Нове године, као што су божићна шунка, јолски балван и новогодишња јелка.


Холандски утицаји

У Холандији и Белгији, Свети Никола (Sinterklaas) има помоћнике који се зову Црни Петар (Zwarte Piet на холандском или Père Fouettard на француском).
Његов празник 6. децембра уз давање поклона се проширио на многе државе. Међутим, у Холандији славе у вече 5. децембра, на прослави која се зове pakjesavond. Током протестанске реформације у 16. и 17. веку, многи протестанти су заменили доносиоца поклона да Дететом Христом (Christkindl), а датум за поклањање поклона се преместио са 6. децембра на Бадње вече.[11]
Традиција о светом Николи има много паралела са германском митологијом, посебно са богом Одином. Ово укључује браду, шешир и копље (данас штап) и торбу коју држе његове слуге да ухвате несташну децу. И Свети Никола јаше белог коња као и Одиновог Слеипнира који може да лети кроз ваздух. Писма од слаткиша које Црни Петар даје деци асоцирају на Одиново стварање рунских слова. Песме које се рецитују током прославе и песме које певају деци се посвећене су Одину као богу поезије.
Постоје разне објашњења о пореклу помагача. Најстарији објашњење је да помагачи симболизују два гаврана Хугина и Мунина који су били Одинови весници. У каснијим причама Одинови помагачи представљају побеђеног ђавола- Ђавола су победили или Один или његов помоћник Норви, црни отац ноћи. Норви је обично приказан са граном од брезе исто као и Црни Петар.
Друга, савременија прича је да је Свети Никола ослободио етиопског дечака-роба Петра са мирске тржнице, и да је дечак био толико захвалан да је одлучио да остане са Светим Николом као помагач. Црни Петар имају отприлике исти однос према холандском Светом Николи као и амерички вилењаци према Деда Мразу. Према предању, Свети Никола има своје Црне Петре за сваки задатак: постоје Црни Петри који наводе борд од Шпаније до Холандије и Црни Петри који се пењу на кровове и спуштају поклоне кроз димњак, или се сами спуштају кроз димњак. Црни Петар има црно лица јер се спушта низ гарав димњаци. Он држи алате за чишћење димњака (платнену торбу и грану брезе).[12] Током година овој причи су придодате и друге, тако на пример Црни Питер задужен за навигацију може да води у погрешном правцу. Ово пружа разлоге за смех на годишњим парадама Светих Никола који долазе у Холандију, или се користи да се похвали напредак деце у школи тако што Црни Петар даје погрешан одговор, просто питање као што је „колико је 2+2?“, тако да дете има прилику да каже тачан одговор.
Поклони који се дају у току празника често праћени песмама, која исмевају догађаје у последњих годину дана који су повезани са примаоцем.


Стенова слика „Празник Светог Николе “.
Веровање да Деда Мраз улази у куће кроз димњак може потицати од приче о Светом Николи како баца новац кроз прозор, а у новијој верзији приче, баца новац низ димњак ако наиђе на закључане прозоре. На слици холандског сликара Јана Стена „Празник светог Николе“, одрасле особе и мала деца гледају на димњак са неверицом, док се друга деца играју са својим играчкама. Огњиште је поштовано као светиња и извор доброчинства, а у популарном веровању вилењаци и виле доносе поклоне кроз овај пролаз. Улазак Деда Мраза у домове на Божићно вече је постало део америчке традиције кроз Мурово делу „Деда Мразова посета“, у којем га писац описује као вилењака.[13]




____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Legende o Deda Mrazu   

Nazad na vrh Ići dole
 
Legende o Deda Mrazu
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Legende o Deda Mrazu
» Deda Mraz dolazak naplaćuje od 900 dinara
» Muške filmske legende
» Legende boksa
» Legende,predanja i mitovi

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Legende-
Skoči na: