LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Moj tren

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
AutorPoruka
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   16/9/2012, 10:37 am

Žar ptica ::





Hvala Žar ptico ... sestrice po percetu ulepša mi ovo nedeljno jutro ... hepi
Nazad na vrh Ići dole
boj

avatar

Broj poruka : 839
Datum upisa : 10.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   17/9/2012, 11:09 am

panonski galeb ::
Ponekad zanemim,
a htela bih reći ,
sprečiti i da hoću ne mogu ,
jer i ako odeš ,
ostaćeš tu ,
baš tu negde,
duboko zaključan u srcu...
Duboko u meni tvoje spava ,
u tišini beskrajnih noći ,
dodirujići rubove sna ,
gledajaći se u pogledima dodira ,
oduzimajući dah koji ledi ...
U očima zapali ,
nestali ostavljajući trag,
prožimajući drhtaj ,
kad telo vapi u grču usana ,
šapat ukradan vetrom ,
nošen trenom večnosti u meni ....

-panonski galeb-

Auu što je ovo dobrooooo.............
Bravo đevojko, pripadaš vrhu na ovim stranicama...!
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   17/9/2012, 11:24 am

boj ::
panonski galeb ::
Ponekad zanemim,
a htela bih reći ,
sprečiti i da hoću ne mogu ,
jer i ako odeš ,
ostaćeš tu ,
baš tu negde,
duboko zaključan u srcu...
Duboko u meni tvoje spava ,
u tišini beskrajnih noći ,
dodirujići rubove sna ,
gledajaći se u pogledima dodira ,
oduzimajući dah koji ledi ...
U očima zapali ,
nestali ostavljajući trag,
prožimajući drhtaj ,
kad telo vapi u grču usana ,
šapat ukradan vetrom ,
nošen trenom večnosti u meni ....

-panonski galeb-

Auu što je ovo dobrooooo.............
Bravo đevojko, pripadaš vrhu na ovim stranicama...!

...hvala "boj" na lepim rečima ... ne znam dal pripadam na vrhu ,al moja duša izgovara jednostavno ....
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   22/9/2012, 10:43 am

Dodirni me ,
ne govori ništa ,
takni mi dušu ,
ponesi kroz bujucu usnulih snova ,
nek nebom hiljadu ptica polete ,
rapsodija boja plavetnila ...
Didirni me ,
poljubi me u trenu ,
kad biserne kapi liju ,
peku poput lista koji ogoreva,
u žaru pepela tvojih ruku,
blaženstvo ,
osećaja podrhtava u srcu ....
Dodirni me ,
glasom šaputanja ,
nek se akordi prelivaju dodirima usnama ,
pronađi to skriveno u meni ,
miris duše nemira ,
pokreni lavinu dodira ,
upletenih duboko ...
Dodirni me ,
jednostavno ,
bez razmišljanja ,
vremenom koje stoji ,
zagrljeno u sazvežđu sjaju oka ...
Dodirni me ...
-panonski galeb-


Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   22/9/2012, 10:59 am

Na usnama mojim i tvojim ,
prelivaju se akordi ,
prolamaju u dubini duše ,
remete tišinu postavljenu ,
u koje stoji ,
gde je sve stalo u žutilu mirisa,
jesen kiti , struji skidajući paravan ,
rastrećen kroz mnoštvo boja
kroz kojih se nismo razaznali …
Pogledi nam upreti u obrise svetlosti iščekivanja ,
skupljene na rubu postelje od snova,
dodirivajući usnama ukus praznine samoće ,
i tišti i peče ,taj neugašeni plam ,
bukti u praznini kad telo drhti od pomisli ,
pokušaja osloboditi zagrljaj poljubca,
kroz akorde koji s razlivaju u nekim novim tonovima…
-panonski galeb-
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   22/9/2012, 11:08 am

I ove noći plutaju nebom
bezbrojne reči ljubavi i suze
prolivene u kapima zvezdane kiše ,
dajući sjaj u očima što odišu htenjem ,
usnuli san što diše dotaknut u magli iluzije...
I drhti srce poput srne ,leptirov san,
reči slivene u purpuru plavetnila što gori poput duše ,
zbijući se negde po ćoškovima kruga ,
zatvarajući oči da se nevidi bol,
pulsira teretna radoznalost pitanja,
gde su nestala sva ona jutarnja svitanja ...

-panonski galeb-

Nazad na vrh Ići dole
Najda M.

avatar

Ženski
Broj poruka : 7002
Datum upisa : 12.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   22/9/2012, 11:18 am


____________________________________________

Bog nam je podario Veru , Ljubav i Nadu...
Na nama je da pronađemo smisao tog dara.

Najda M.  
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   22/9/2012, 11:54 am

Najda M. ::

hepi
Nazad na vrh Ići dole
tisina snega

avatar

Ženski
Broj poruka : 1166
Godina : 25
Location : ...tamo gde ljubav stanuje...
Datum upisa : 16.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   26/9/2012, 2:48 pm


hepi
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   30/9/2012, 8:22 pm

tišina snega ::

hepi


hepi
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   30/9/2012, 8:28 pm

Uzdrhtalo srce ,
uzdisalo u otkucaju pradskozorja jutra ,
razlivale se laži na belutku rumenih obraza ,
otet osmeh u nadi dotaknuti prstima taj osećaj što topi ,
plimu uzburkanih strasti što razbijaju to sićušno u meni ...
Možda i probudim sebe iz tog sna čarobnih reči ,
gde se sever stapa i budi s mirisom juga,
lak i poletan bežeći pred samim sobom ,
to moja bezimena duša kuca ,
prepuštena u drhtaju koji slama ,
vodeći nepreglednim daljinama koje su u nama ...
Vreme proteklo u reči bez izvora ,
samo drhtaj pešćanog sata ,
zrnevlje užurbano kapa moleći okretaj ,
u agoniji pri poslednoj kapi te rumeni na belutku ,
ne želeći da prestane pa makar bio neuhvatljivi san ...
–panonski galeb -

Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   30/9/2012, 8:33 pm

Na bezdanu prolivenih kapi
stojim umivena svežinom
otrzvenje upleteno
između tišine koja odzvanja ...
Lopov lopovu kad krade
prekrivenim sjajem izliva oka
u srcu spava nemirna ptica
skupljenih krila leti ...
Ljubav što u meni kaplje
prodire postojenjem nepostojećeg
taj tupi zvuk kapljica
što padaju u bezdan moje duše ....
-panonski galeb-
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   30/9/2012, 8:38 pm

I šta je bol ,
naspram ove ljubavi
što u nedra nosim ,
vrata neba širom otvorena ,
čarolija skrivena što zrači ,
usnula u svaku poru moga tela ...
Povetarac nežno nosi deliće ukopane ,
srasle s dušom koja se suzom moli ,
uspomene još dišu u meni ,
u dolini plača gde se kupa nada ,
puštajući deo sebe ne od straha,
već željom da se ponovo rodi...
-panonski galeb-
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   30/9/2012, 8:49 pm




Nezna kao uvek hepi
Sad budi jaka... znas za koga:)
Zivot nije vuk koji negde iz prikrajka vreba...
Zivot je vuk u nama da nam da snage da sve prebrodimo...

Ovo ti nisam napisala zbog tvojih pesama, nego
zbog onog sto tinja danas u tebi, zbog onih cipelica koje
sada krecu u svoj zivot...

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   30/9/2012, 9:00 pm

meseceva rosa ::



Nezna kao uvek hepi
Sad budi jaka... znas za koga:)
Zivot nije vuk koji negde iz prikrajka vreba...
Zivot je vuk u nama da nam da snage da sve prebrodimo...

Ovo ti nisam napisala zbog tvojih pesama, nego
zbog onog sto tinja danas u tebi, zbog onih cipelica koje
sada krecu u svoj zivot...

kao i uvek divna i nesebična,otvorena duša u zagrljaju topline ... Hvala ... hepi
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   30/9/2012, 9:09 pm








[center]Lepe su ove uspomene koje jos uvek svezinom disu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   30/9/2012, 9:14 pm

Beskraj ::







[center]Lepe su ove uspomene koje jos uvek svezinom disu.


..hvala Beskraj hepi
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   9/10/2012, 2:07 pm

Utihnulo u meni to biće nežno ,
jesen u duši sad sniva ,
izbledelih boja što zrače ,
u boji tvojih očiju prizivaju godine prošle ,
u srcu kisne trag otiska usana ,
mamići sene da se rode iznova ,
utihnulo nekako sve ,
ni šum ni magla ta teskobna
što lagano klizi ,
zalutalo negde između koraka ,
sna koji počiva u dubini duše ...
-panonski galeb -




Poslednji izmenio panonski galeb dana 24/10/2012, 11:42 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   9/10/2012, 2:09 pm

Dodirom dodirnuti,
prozračnu tpicu ušuškanu u gnezdu snova ,
gledajući vetar ukusom meda ,
topeći pahulje u sebi što veju ,
osetiti povetarac što šapće i kuca ,
telom se prožima razlivena boja
odišući trenutkom koji zrači u nijansama ,
nove romanse se bude kroz te dodire
dotaknute imenom što se ljubav zove...

–panonski galeb -

Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   10/10/2012, 10:07 pm


Malo sam setala kroz tvoj kutak trena i osluskivala taj jesenji dodir neznosti koji dise tvojim stihovima.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   11/10/2012, 12:47 pm

Beskraj ::

Malo sam setala kroz tvoj kutak trena i osluskivala taj jesenji dodir neznosti koji dise tvojim stihovima.





... uvek me prijatno obraduješ ..hvala na šetnji,nadam se da ti je prijala ... hepi
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   16/10/2012, 2:51 pm

Miris jutra odiše kroz nas ,
stapajući deliće rasute po podu ,
stopljene u snu beline
što razbija strah nemoći ,
zračka koji prodire
budeći u slutnji da je možda kraj ,
na putu novoga otrezvenja
u dahu koji seče niti spone ,
rašiveni šavovi raspliću dan
kad ledeno sunce zavlada između nas ...
Predala se zora,
slobodna da luta na prstima mašte ,
gde još oseti se miris opijenih želja
kad se otvore cvetovi koji bujaju u nas ,
misli se toče u sene kad ruke prekriju lice ,
idući tragom opijenih snova koji blede ,
ostavljajući trag sećanja s bolom i setom ,
udahnuti bar još jednom jutro ...

-panonski galeb -

Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   16/10/2012, 2:56 pm

Spavali još u tebi nešto moje ,
il bez traga luta sejući nemir ,
koji prizivaš kad sene se pojave ,
il jednostavno ćutiš ,
da ne dotakneš taj svet koji burom plovi ,
nošen krilima nemirne ptice ,
u odrazu jezerceta bez pritoke ...
Spavali još u tebi taj tren raskoraka ,
dodirnut svet boja rasprštlih nijansi ,
na zgarištu osećanja koja još tinjaju ,
raznesene dahom prizivanja ...
Kad srce boji put tišom sna,
koja odiše u trenu isparenja ,
vriskom buđenja prolama ,
dal u tom svetu još postojim ja ,
il iščezlo u sklopljenim očima ,
u nekim drugim pogledima ,
spavali još nešto u tebi ...

-panonski galeb -

Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   16/10/2012, 3:02 pm

Peče ova gorčina boli
u nedostojanju jednom drugom ,
što bukti u meni u tebi ,
jednostavno na putevima raskršća ,
saplitani u pogledu zenica što kapaju kapi ,
željom opijenom u dodiru ,
kad dvoje kucaju u jednom u daljini ,
udišući vrhovima usnama skrivajući tajnu ,
obavijenu drhtajem protiv svoje volje ,
izdate na licu kad krenu te jesenje kiše ,
nošene naletom vetra prekrivem stazama ,
puta do doma u sivilu pogubljene magle ,
gde se rađa radost pri pomisli i htenja ,
preplave poplave i prodiru ,
tamo gde je delić duše ostao ...

-panonski galeb-

Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   19/10/2012, 9:06 pm



Pomisliš li nekad ,
zašto lutamo bulevarom nepoznatog grada ,
sklapamo oči od pogleda ,
osećaja da smo jedno pored drugog ,
ljubeći se nedodirujući ,
pitaš li se kao i ja
kojom stranom ulice sad hoda želja ,
trag osmeha u srcu što zrači,
pričajući zenicama ,uzdahom
što ljubav znači ...
I vreme može stati ,
al taj zanos rasplamsale iskre ,
gasiti sopstvenim kapima što prodiru i bole ,
tinjaju žarom ujedom usne ,
osetiš život u sebi koji kuca ,
prolazi kroz svaku poru tela ,
odiše protiv sopstvene volje ,
urezujući ožiljke koji peku ,
jer ne želiš da pustiš ,
da tek tako odu ,vraćaš u krug
moleći da traju u povratku ,
na raskršču bulevara svoje duše ...
-panonski galeb -

Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   20/10/2012, 12:16 pm


Ne bi trebalo da iznosim ovu priču,al nešto zbog toga što je teško poverovati u nju ; poverovati a nešto zbog straha,što je neviđeno ovih dana ,kad je ljubav jača od svakog straha i bojazni i ako izvrgnuta osudama ,lažima i prevarama.
Jutro je osvanulo ,prevučeno maglom ,kvaseći ulice,brišući trag već na klizavom trotoaru. Čuli su se samo koraci koji odzvanjaše u begu .Hladno je ,i promiču sitne kapi .Nije to bio običan dan ,kao ni grad ,ulica ,sasvim svejedno već nešto što izgubismo a toliko želesmo.
Jesenje noći,meseca oktobra ,brzim korakom idem Bulevarom,prati me neprijatna pustoš noći,na svakom prozoru mrak.Užurbanim korakom ,skoro da i da trčim nesmotreno prelazim ulicu ,čuje se škripa ,u mom pogledu nestade sve ,Sve je bilo belo u tom sivilu od mraka ,i ču se vika ,nasta tajac.Osetih odjednom ,nešto me vuče ,prigrli sebi ,blago provlači kroz rasutu kosu.Pogledi nam se spojiše ,i znali smo već tad da nam životi nikad više neće biti isti ,srce je zakucalo u meni u tebi bez povratka , bez cilja u želju da ostane zauvek u tom trenu. Vreme je prolazilo ,kao i kiše koje su se slivale u nama ,jer rastašmo se bez reči samo pogledima noseći s sobom.
Nedelje su prolazile i znajući da se možda nikad nećemo sresti ,osećala sam da razbuđena osećanja rastu ,izviru iz mene ,da mi ništa ne dotiče samo pomisao da volim ,da stranac mi obuzeo telo i dušu. Te nedelje kobne ,prolazila sam parkom i cula povik ,okrenula sam se ,ponovo smo se sreli ,ljubismo se neprestajući … U malom iznajmljenom stanu,provodili svaki slobodan minut u uzdisaju strasti ,gledao je sneno ,upijajući svaki deo mog nagog tela,milovao po kosi ,ljubeći stope,šaptajući najnežnije reči ,kroz dah strujale niti .Volim te se širolo u teskobi ,kad tela vršte od agonije gde nema granice veličine osećaja koji rastu u njima . Dani su se nizali u sjaju ,pred buru zatišja ,nesluteći kad besni vetrovi nadolaze u talasima dižeći i rušeći sve pred sobom čak i ono čisto i nevino ... Tog jutra proveli smo dan u krevetu ,nesluteći da se tmurni oblak nadvio i da besne polako oluje .Odlazim na posao sva sretna misleći na veče ,jer večeras nešto posebno promeniće ,ne iz korena već iz duše naše stvarajući novi svet deo samih nas .Kasni ,nemaga , ma nema veze sigurno se zadržao negde,ulazim u gradski ,stižem do stana ,u njemu mrak ,prevrnute stvari ishitren beg,sivilo se nadvilo .Na stolu parče papira ,slova iskrivljena ,zamazana suzom .”…Želim da znaš da je među nama kraj ,ti ne možeš mi pružiti ništa jer nisi moj svet , obična žena sa sela šta može pružiti uglednosti imena mog ,osim sebe i svog tela …nije da se pravdam bilo je lepo, i ako te volim ugušiću sve ,za mene bićeš lepo sećanje …..” U ruci zgrčen papir ,kvašen suzom njenom,jecaj proliven odjekuje sobom.Odlazi iz grada ,napuštena od svih ,kad izgubiš ono što diše u srcu tuga nosi danak jedino na osmeh preliven suzom nežno milujući deo neodvojiv ,svoju ljubav ,prijatelji se povlače ,sude i progone mesto pomoći odmažući tom već nesretnom piru zavisti i zlobe ,gubeći posao vraća se svome domu…


Majka ništa neizusti ,samo blago miluje svoje nesretno dete ,kao mu pomoći ,kako ljubav vratiti ,sjaj u oku povratiti ,kako objasniti dati utehu kad skrhana duša jeca ne samo za izgubljeno nego što se u njenoj utrobi rađa sve što voli .Prolazilu su dani,sati ,minute ,bledilo je sve osim srca .
I neznam kako se sve to zgodi ,doktor toga mesta kojim slučajem beše prijtelj njenog izgubljenog srca ,proču se vest ,da ugledno ime se verio ,da se ženi .Da priča zvuči kao iz bajke , i mene pogodi ,zar neko radi ponosa ,prestiža prividnom lakoćom odbacuje sve što želi,za čim diše ,kad u svakom dahu upija miris sreće koju ostavi negde skrivenu u plaču ,bolu ,kad se razapinju želje zar je bitno ko je ko ,proteže se ko marmulukom pravdajući se slučajnošću ,što baš tad . I dal je sve baš predodređeno il samo još jedna farsa ,uloga u ovom perveznom 21 veku ,mada još od davnina ,stalež ,miradzinstvo ima fakat .
Svemu ovom nema još kraja ,proplakane su i oči snene koje sad radi taštine ,sujete nasleđa postaje senka što prati diktat ,neopirući se ,jer pati ,nedostajemu njegova duša iz teskobne sobe .Zaglavljen u trenu kad prvi put je videh ,znao je da ne može bez nje ,jer u pogledu ljubav se rodi kroz aleju parka posutim onim poljupcima što oseća još na koži . Sumorni dani nad njim se vili ,reči mu postaše kao i pogled ,dodiri hladni ,jednostavno gušio se u tom lažnom sjaju sreće .Ljubeći sad neke druge usne u prividu njenog lika , šaptući u sebi ime dozivajući al osta praznih ruku milujući stranca s kojim treba živeti.
Dani su prolazili ,nizali se u isteku stare godine ,šireći čudne struje zebnje tereta što svako nosi iščekivane tim jednim danom što preseca da ulaziš u neku novinu ostavljajući sve ono stro što se vuče izmrcvareno ,što izjeda iznutra i kad utihnu u času se rasplamsava.I nekako je sve krenulo nizbrdno,klizući po tek palom prvom snegu , resko škripeći po utabanim stazama ,tek ponegde neki novi tragovi ,pokrenuta je lavina,počeli su nemiri da se bude,svi njegovi strahovi ,nestali su njegovi snovi,počevši da se menja budeći anđela gneva što duboko nosi u sebi.
Vreme je stalo , na momente čuje kako diše njegovo srce ,kozna gde li je sad smešeći se u sebi jer znao je da je tu ,baš tu duboko nastanjenom tišinom koja mu godi i jedino donosi mir .Lutajući ulicom ,tražeći sve da mu skrene misli al one naviru ,one dišu pod istim nebom ,hodajući gde ih rastavljaju nekoliko minuta koje nikad neće stati srušene ishitrenosti ne svojom voljom ,uglednosti koja se klima ,klateći u nizu cifara koje sekundom se potiru ,Potire se sve , gde je tu u svemu on ,on kao čovek od krvi i mesa, dal posta sirovina za prodaju u previranju svakodnevnice sjaja bede i laži . Ulazi u obližnji kafe ,ne zna ni sam zašto ,seda za šankom naručivši bilo šta ,sve jedno u njemu su usahle sve one slatke želja ,ubijena je volja ,jedino još ono malo u njega diše . Gleda ga starac kako ispija čašu za čašu ,ne buneći se ,otvarajući stari album njegove mladosti , jer baš tu istog dana pre 40g ušao je mladić srušenih snova . Prilazi i seda ,duboko dišući ,dok su ispijali tek prve zajedničke gutljaje svoje čemeri od pelina , proizgovorene prve reči kroz šutnju dubokog uzdisaja gde su se u vazduhu razumevali ,starac reče ; pogledaj dobro momče ,čaša je okrugla sad dnom koje ne navireš ,iz nje se preliva kap ko teskobni skot , igrajući se osmehom đavla … e kad bih samo znao diše li negde ono malo sveto ,što u otirku izbedelih krpa ostavih kerovima da razvlaču …ubiću svoje srce ne pelinom već progutanom srdzbom što pustih da vreme učini , a nije smelo ….srce samo jedno zakuca i neprestaje ,sve su ostale linije u nizu …. Eh ,nekad babin sinak sad prosjak u boemu ,nižem dane čekajući da svane ,a ne sviće … .Ne progovara ništa ,znao je o čemu starac zbori , ispijajući menjajući polu za punu , tiho izgovori kroz suzu koja mu potekoše iz snenih očiju , u svakoj kapi srce njegovo .Ustaje tumarajući ponesen prevelikom dozom opijenosti strasti nošen u beznadežđu odlazi nesigurnim koracima otvarajući vrata pakla što razbuktava sve u njemu bes ,gađenje i pohotosti željan samog jednog ,slobode da diše punim plućima. Krenuo je pustim ulicama,nebitno u kom pravcu ,noge su ga lagano nosile i svaki tab se čuo ko tužno cvilenje uličnog psa tumarajući za lovinom da utoli glad .Odjednom ni sam neznajući kako stajao je pred prozor iz kojeg je dopirao samo mrak , na opcesu šačica belog snega , isticao se kao da će pasti ,nestati kao i taj smeh ,glas kroz melodiju koju upija .,okrećući se odlazi stazom, sneg je već uveliko padao pokrivajući svaki trag . Jutro je svanulo ,ljudi užurbano kreću u ritmu za novi radni dan,prolaze parkom ,okreću se ,mladić je ležao skoro polu smrznut na staroj trošnoj klupi ,ruke promrzle skoro plavkaste boje ,lice belo s tragovima leda .


Dani su prolazili kao i nedelje ,pitala sam se šta je još moglo zadesiti ovo dvoje mladih ljudi ,koji se vole a toliko pate ,zar nepremostivost preovladala ovim svetom ,da guše tek rascvetali cvet ,cvet mladosti koja bi trebala da bude sretna a ne uvijena sivilom i krvavim dankom .Srce mi lupalo od straha da snene oči su daleko od sviju nas da osta zeleđen u snu koji mu je samo bio tek nadohvat ruku, njegovo srce skrhano seoskim abrovima ,gde se gubi ona zdrava humanost ,poštovanje čoveka kao čoveka ,jer bezosećajnost se uvlači u domove likujući ironiju potirući svoju sagu kroz licemernje zavidnosti da neko može biti toliko čist i bezgrešan.Uzburkana strast mada podeljena kako u maloj varoši tako i u urbanoj pročulo se ,i zvonilo na sva zvona prenošena jutarnjom kafom ,kad se sve pretresa ,Priča o maldiću koji je proveo noć spavajući na klupi skoro koštalo života tamo zbog neke žene nazivajući raznim pogrdnim imenom,Ujednom trenutku koliko bih sretna a u jedno i tužna,zar sve to mora da se desi ,da ljudi vole , uživaju u bolu nebirajući sredstva ,privučena znatiželjom osluškivala sam svaki glas duboko verujući da tu i nije kraj .
Vreme je prolazilo dani su se nizali topilo se sve ,male barice s tankim ledom probijale su visibabe ,dolazilo je proleće .Skrhano srce oblači stari kaputić svoje majke , ne zato što nemah šta da obuče ,jer primetni stomačić tražio je slobodu kao i njena duša da ima snage sve da ponese u lepoti iščekivanja ,radost koja je jedina bila .Odlazi u grad ,i ni sama ne zna zašto baš Bulevarom krenu ,ne želeći da budi ono što još boli i peče ,strahovala je da ne izgubi i ono malo što ostade , jedino što voli .Nesigurnim koracima ,umorna od života ,polako tiho ,kao da je niko nevidi šetala a u sebi suze lila . S druge strane ulice Bulevara šetao je mladić , izgubljenog pogleda ,ništa ga doticalo nije ,čak ni povici ; ej …pazi kuda ideš … pardom …Odjednom Sunce zablista rasterujući oblake ,odisalo se u etru na nešto da će se zbiti , okretali su se ljudi polemisali dnevne svakodnevnice provučeno dašavanjima previranja tranzicije .Tad spazih s druge strane siluetu ,tu kosu ,taj lik ,oh Bože prozbori ,zar ja koji se toliko ogreši o nevinom biću koje volim čak više od života , dal je to privid moje lucidnosti , iskušenju…. Potrča proko svih traka Bulevara ,ne mareći ni zašta ,jedini cilj je ona ,trčao je svom snagom ,stižeći baš na onom uglu ,na onom mestu gde su se prvi put sreli ,na mestu gde škripaše kočnice počela magija koja još traje .Isprad njega stajala je okrenuta leđima ,osećajući prisutnost pustila suzu ,nežno rukom okrenuo je prema sebi ,zagrlio ljubeći po kosi koja se rasula između njegovih šaka , .Krenuše mu suze kad rukom pređe preko malog kaputića ,ne od tuge već od radosti ,osetio je deo sebe i svoga srca što čvrsto drži i neda da mu promiču kroz prste.,pogledi su govorili više od bilo koje izgovorene reči,mirnoća koja zrači iz zenica prostrujala je telom obasipajući toplinom , otkucaja mirnoće odišući tihom šapatu volim te . lagano je uzima i nosi ,sedoše u auto koji bio parkiran u blizini ,odvezoše se u nepoznatom pravcu ostavljajući za sobom sve ,sve ono lepo i ono ružno ,bolno u nadi da negde ih čeka bar malo one blagosti ,nežnosti stkane od ljubavi čistote nevinosti.
O svemu ovome ,čudnoj priči mnogo se polemisalo ,danima prepričavalo neki su ih videli baš tu kod njih u komšiluku ,neki nije ,to je u mom kraju ,al istinu zna baš onaj starac iz kafea ,koji sad pije u zdravlju i sreći ,pripovedajući o mladom paru , o mladiću koji sedevši u auto ,do prve male crkvice onim snenim očima koje su sijale od radosti natera popa da ih venča ,kao i matičara ,odlazeći iz ovog grada u neki novi svet,novi život gradeći dom ,da im se rodila prelepa ćerkica i niko je nije zvao imenon već srce sa snenim očima .
Ne znam iz kojih baš razloga ponela me ova priča ,dirnula u dubini duše ,možda od straha kad god bi krenula ulicom Bulevara moga grada kojim neću reći ime ,jer ljudima se prepliću životi hteli ili ne ,od nekih stvari pokušavaš pobeći negirajući al shvatiš da od sebe pobeći ne možeš ,U slučajnosti rađa se novina ,sasvim nova neviđena ,jedinstvena ,kao i sama ljubav ,ona se nebira već jednostavno desi i zrači onoliko koliko traje i sam naš život , i ceo naš svet je inteligencija kreirana s ljubavlju , a ono što nas sprečava je sužen vidik ,jer kad se sudare dva kosmosa ,bića postaješ čovek koji ima emocije i iskrenosti da voli i da veruje ….
-panonski galeb -
(ova priča nastala je po nagovoru mojih prijatelja ..pomalo upletena nečija sudbina kroz malo mašte ,kad danas ljudi se gube ,tražeći ljubav a odbaciju ono nešto najlepše ....)

Nazad na vrh Ići dole
marcela

avatar

Ženski
Broj poruka : 1327
Godina : 48
Datum upisa : 05.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   20/10/2012, 5:11 pm

Za lepotu koja nam dajes
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   20/10/2012, 5:33 pm

marcela ::
Za lepotu koja nam dajes


...Hvala Marcela ...nadam se da ti je prijao moj skroman kutak hepi
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   20/10/2012, 6:32 pm



Zaista nezna i dirljiva prica i dokaz da kad se dvoje vole
uvek se i pronadju...ljubav sve pobedjuje...
Galebice predivno hepi

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   20/10/2012, 10:41 pm

meseceva rosa ::
[center]

Zaista nezna i dirljiva prica i dokaz da kad se dvoje vole
uvek se i pronadju...ljubav sve pobedjuje...
Galebice predivno hepi



Hvala mesečeva roso hepi ....drago mi je da si uživala u mom skromnom kutku otvorenog srca....

Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   24/10/2012, 11:21 am

Dopiruli reči ,milsi ,
dotiknute ponekad ,
il samo ko požuteli list ,
nošen vetrom leti u etar ,
u nepoznate staze ,
gde nade nestaju bez traga ...
Osetiš li nekad da sam tu ,
negde u blizini ,
da postojim skupljena ,
u kapima rose što se slivaju ,
obavijema magla u kutku ,
povučena od straha ,zebnji
da dišeš ne za mene ,
već za utehom koju nosiš ,
u slomljenom delu sebe ...
Prizivaš li to isto ime ,
ujedno odbacujući i grčevito stežeš ,
kroz sujetu paklenu ,
između htenja
da nika suviše dovoljna u bilo čemu ,
izbledala slika originala ,
presvučena samo dušom mojom,
koju jedino imam ....

-panonski galeb -
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   24/10/2012, 11:28 am



Ako odeš ne vraćaj se ,
ne budi te sne
teški su za moja bedra ,
što podrhtavaju pri pomisli ,
jer ako ...
nestaće u buri požude opijene ,
razlivaće venama otrov što kipi ,
zatvori vrata ,
ne želim čuti ,
taj korak što odzvanja ,
dah koji se mami ...
jer ako odeš netražime ,
neće me biti ,
nepripadam svuda,
ne tražime međ ljudima
jer nepostojim ...
ne tražime u tragovima stazama ,
niti u snovima ,
dodirima,
kad prvi put poletiš,
potražime u sebi
tu su tragovi moji ...
jer ako odeš ponesi me u duši ,
ne kao prijatelja ,
već sopstvenog pakla ,
duša pred ponorom ,
u očaju beznažđa,
nikad dovoljna a jedina stvarna ,
previše neprihvatljiva ...
jer ako odeš,
u meni će žvot da se rađa
u čekanju da sklopim ,
suvišne umorne oči od nadanja
da ikad tvoj svet biću ...
jer ako postoji ,
tu smo nekad bili ,
ostajemo duboko zaključani,
s poslednjim otkucajem spojeni u neki novi svet ...
-panonski galeb-

Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   28/10/2012, 9:56 pm



Ljude spajaju mesta ,gradovi ,mostovi ,neshavatajući da ih ih spaja misao i reč čak i kad je prećutana ,to su pogledi koji izviru iz duše kad se svije ono sićušno u nama ,kad seta ,tuga ,bol i osmeh se pomeša u istančanu rapsodiju ukusa adrelina .Šetajući bulevarom svojih snova ,na raznim raskršćima gde se uliva i sliva ta nada, da dobro još negde postoji u čistoti nazvana ljubav ...
Veče je davno spustilo plašt nad gradom ,svetiljke poput svica nežno posmatrale prolaznike .Nekako sve utihnulo ,ulice sumorne kao i misli na klupi staroj ,urezanih imena koje štrče , otvarajući životnu bajku 1001 izgubljenih snova .Pitah se ,gde su nestali ,starac mi odgovori „ tu su duboko u mana ,samo ćutke prošetaju kao što reka teče ,spojene u plaču ,prokljinjajuči sudbinu svoju „.Ustežući se da nepustim suzu ,jer osetih da pogledom starac traži izgubljeno slovo ,koje je progutao davno sa pelinom ispijenim ,tu baš tu na toj klupi su sreli pod vedrim nebom s pogledom na reku koja mirno još teče ...
Činilo se da je samo prošao tren ,al godine zatvorile su krug ,uzaludno tražeći svoje srce ,proklinjući taj dan kad nije smogao snage da se odupre svome ponosu ,jer želja zaslepljena uvukla ga je u rukavcu gde je godinama taborio ugrižen u mulju .Pitah ga onako smerno ,detinje „zašto gleda reku ,ka njen odsjaj je iluzija nepovratna , da lagano nosi u dubine nepoznate koje kruže u viru ,da tu nema povratka ,da se stapaš ,postaješ sopstveni udavljenik pružajući samom sebi ruke „.I kanu suza iz starčeva oka ,duša je progovorila ,da je ona tu u reci ,da pluta ,da je ona ta sena odsjaja što gleda i kad meseca nema . Ona je tu ,tu spava ,počiva njena krhka duša čekajuči dan kad će igrati svoj ples u zagrljaju onoga dana kad je sve bilo od rumeni ,kad se nebom razlivalo jedno nežno srce koje je kucalo u dvoje ...
Starca nisam više nikad srela ,al jednoga dana zablistalo je očaranost ,jer izgubljena slova su stajala jedno pored drugog ,igrala svoj ples ,ne običan već veličanstven ,šireći i dižući se u visine neprgledne mladosti što nebom pluta na reci odsjaja gde se ogleda vreme u trenu .Možda tužno ,jer jedan život svoj ples prerano ugasi stvarnost ,a drugi godinama kružeči u istom danu ,jer nije smogao snage da se odupre i priži ruku iz nekih razloga godinama taloženim u trenu gde je sve stalo čekajuči zrno hrabrosti da mu oprosti i nežno zagrli kao i onog dana kad su se sreli …
Možda se svi pomalo vrtimo u krug začaran iluzijama ,gde se prepliće stvarnost i želja da verujemo u neki drugi svet ,na pola puta zaustavljeni kad gledamo sasvim nekim drugim pogledima ,jer mogu proći godine ,lutati čudnim putevima ,al I dalje će mo voleti dodirom bez dodira plašeći se buđenja ,bola ,neshvatajući da je ta bol dodir koji srce samo stvara …
-panonski galeb -


Poslednji izmenio panonski galeb dana 29/10/2012, 12:30 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   28/10/2012, 10:07 pm

Nikad ne pitam ,
jednostavno ,
ućiću kad god želim ,
ućiću i bez tvoje volje ,
tiho i nečujno ,
osetiti ni nećeš dok korakom
hodaš u neke druge snove ,
s tobom hodam i ja ,
upleteni previše u slučajnost ,
svaka reč ,dodir ,
raste u zagrljaj ujeda usne ,
i kad misliš da nemisliš ,
duboko u tebi samo mi ,
rađa se nešto toplo i drago ,
poput meda klizi ...
Puštam te da odeš u nadi ,
da mi nismo mi ,
a duboko smo jedan deo ,
ma gde god bili ...
–panonski galeb -

Nazad na vrh Ići dole
tisina snega

avatar

Ženski
Broj poruka : 1166
Godina : 25
Location : ...tamo gde ljubav stanuje...
Datum upisa : 16.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   29/10/2012, 12:16 am



Toliko lepih reči istkanih ljubavlju.. Uživala sam, kao i svaki put.. hepi
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   29/10/2012, 12:38 am

tisina snega ::


Toliko lepih reči istkanih ljubavlju.. Uživala sam, kao i svaki put.. hepi



...Hvala Tišino snega ....drago mi je što si uživala hepi
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   2/11/2012, 8:06 am

[img]
Noćas
plakati bi htela ,
kad bi bar
suza kanula
niz obraze lica ....
Boli,
jecaj guši se
u ranjena nedra....
Kad bi ,
bar jedna suza
kanula
na nedra ...
Bol
bi usahnula,
jecaj
bi se prolomio ,
kroz telo ,
dušu moju
palog anđela ...

-panonski galeb -
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   2/11/2012, 8:09 am


Na studen,
rodih me majko ,
kad čelična šaka
kroz prste
veje beli prah ,
na studen majko ,
kad suza ledi a tek
potekla niz obraz osmeha ,
što baš majko me rodih tad,
kad pod nogama resko škripi sneg ,
što ne u maju ,julu
kad se rascvetava cvet ,
cvet opijenih rumeni ,
što baš tad da moja duša
sleđena luta neogrejana ,
bez ljubavi sama ,
na raskršću pogubljena ,
kad samo u snu cvetaju ,
rastu ti ljiljani u meni...

–panonski galeb -



Poslednji izmenio panonski galeb dana 2/11/2012, 1:40 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   2/11/2012, 8:10 am


Gde li sam usvemu ja ,
negde zgurena u plaču ,
kroz osmeh što titra ,
zašto baš mene ovaj život kazni ,
da plaćam preveliku cenu ,
zar moji gresi što se rodih ,
nije već dovoljna kazna ,
zar još treba soli dodavati ,
dolivati pelin kroz rujno vino u mehurima ,
gušeći u obmani da poleteti možeš,
vinuti se u slobodi tog beskrajnog plavetnila ,
na vratima moga sna teški okov stoji ,
razliva se mora kroz teskobu daha ,
dotaknuti sebe u odrazu kapi okena ,
sleđeno u vremenu greške
koja nije smela da se desi ...

–panonski galeb -


Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   2/11/2012, 8:10 am


Pod tamnim noćima ,
prosut jeziv krik što prolama ovo nebo,
teskoba tišti kroz mukli uzdah iz nedra ,
gušeći ono malo sebe u tišinu smiraja,
nemih grcaja što razdiru
puštajući nemilosrdnog kosača sudbine ,
što razdvaja na oštrici .
I nemoj pustiti suzu ,ni jednu kap ,
nošena vetrom u svitku
u malenom trenu, koji kroz tebe diše
duboko upleten mislima što naviru,
nabujale reke nose osećaje .
I nek se raduje srce u tebi ,
osmehom topi taj led ,
noćas samo pusti , da ti kroz snove prođem ,
sasvim tiho kao dodir ,dodir ljubavi moje .
Sklopi oči udahni miris taj opojnim imena moga,
i čućeš kako dišem i kako hladnoća struji ,
kroz sjaj negde međ zvezdama ,
u rasutom prahu što pluta u letu ptice slomljenih krila .....

-panonski galeb-



Nazad na vrh Ići dole
boj

avatar

Broj poruka : 839
Datum upisa : 10.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   2/11/2012, 11:23 am

panonski galeb ::

Na studen,
rodih me majko ,
kad čelična šaka
kroz prste
veje beli prah ,
na studen majko ,
kad suza ledi a tek
potekla niz obraz osmeha ,
što baš majko me rodih tad,
kad pod nogama resko škripi sneg ,
što ne u maju ,julu
kad se rascvetava cvet ,
cvet opijenih rumeni ,
što baš tad da moja duša
sleđena luta neogrejana ,
bez ljubavi sama ,
na raskršću pogubljena ,
kad samo u snu svetaju ,
rastu ti ljiljani u meni...

–panonski galeb -

Uf, baš jako i Crying or Very sad ...
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   2/11/2012, 1:55 pm

boj ::
panonski galeb ::

Na studen,
rodih me majko ,
kad čelična šaka
kroz prste
veje beli prah ,
na studen majko ,
kad suza ledi a tek
potekla niz obraz osmeha ,
što baš majko me rodih tad,
kad pod nogama resko škripi sneg ,
što ne u maju ,julu
kad se rascvetava cvet ,
cvet opijenih rumeni ,
što baš tad da moja duša
sleđena luta neogrejana ,
bez ljubavi sama ,
na raskršću pogubljena ,
kad samo u snu svetaju ,
rastu ti ljiljani u meni...

–panonski galeb -

Uf, baš jako i Crying or Very sad ...


Hvala Boj hepi


Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   6/11/2012, 7:21 pm

…Tren…
… veličanstven osećaj …
…buđenje …
…rapsodija razlivene boje …
…magija …
…ljubav …
… dar vremena od iskona …
… snaga …
…vera i nada …
…horizont …
…nebeskog plavetnila…

-panonski galeb-

Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   6/11/2012, 7:36 pm

Na putu doma moga ,
usnila ptica ,
grešno čedo bez suza rominja ,
ne od bola već duše slomljene ,
u malom koraku nade ,
bez traga osim dignute magle ,
usnula ptica u meni luta ,
u letu razapete duše ,
kad slutnja utihne ,
da nada iščezava ,
u dubini moga oka , biseri skriveni ,
netaknuti ,ko molitva ,
svetinja nedodirnuta ,
u tajnim odajama odiše maleni trag ,
spava usnuo lebdeći ,
čuvan od svakog zla ,
da ne dotakne senku skrivenu u odsjaju Sunca ....


–panonski galeb -

Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   6/11/2012, 7:42 pm

Ne budi sne
te skrivene u meni ,
pusti ih nek spavaju ,
nek lebde ,
nek uzdah korakom nošen ,
rukom kao list,
magle jenjavaju ,
nemi zvuk ,
ne budi mi suze,
nek snivaju ,
dušu mi miluj ,
spirajući plašt obmane ,
ne budi ,
nek same teku u meni ,
ti šapati željni ,
jer ako ih probudiš ,
slomiće me svileno platno
krojeno u snovima ,
i bojim se kad se probude
da neće moći poteći ,
zadržati vreme ,
uhvatiti ples vetrova ,
ne budi mi sne …

-panonski galeb-
Nazad na vrh Ići dole
Najda M.

avatar

Ženski
Broj poruka : 7002
Datum upisa : 12.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   9/11/2012, 11:07 pm

panonski galeb ::
Ne budi sne
te skrivene u meni ,
pusti ih nek spavaju ,
nek lebde ,
nek uzdah korakom nošen ,
rukom kao list,
magle jenjavaju ,
nemi zvuk ,
ne budi mi suze,
nek snivaju ,
dušu mi miluj ,
spirajući plašt obmane ,
ne budi ,
nek same teku u meni ,
ti šapati željni ,
jer ako ih probudiš ,
slomiće me svileno platno
krojeno u snovima ,
i bojim se kad se probude
da neće moći poteći ,
zadržati vreme ,
uhvatiti ples vetrova ,
ne budi mi sne …

-panonski galeb-


Prelepo....

____________________________________________

Bog nam je podario Veru , Ljubav i Nadu...
Na nama je da pronađemo smisao tog dara.

Najda M.  
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   10/11/2012, 7:24 pm



...hvala Beskraj i Najda ,radost mi je velika kad prostrujiti kroz tren ,jer ga oživljavate u meni za neke nove trenutke .... hepi
Nazad na vrh Ići dole
marcela

avatar

Ženski
Broj poruka : 1327
Godina : 48
Datum upisa : 05.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   10/11/2012, 9:24 pm

ne budi mi sne … EXTRA
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   11/11/2012, 8:39 pm


..hvala Marcela hepi
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

avatar

Ženski
Broj poruka : 490
Location : negde u ravnici
Datum upisa : 23.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Moj tren   16/11/2012, 11:58 pm

Ponekad
jednostavno ćutim ,
da te ne bi
moja reč dotakla ,
mislima
dodirujem taj svet u tebi ,
sasvim stran koji odiše ,
pluta ,
to more nemirno
na pučini razuzdano ,
kad strasti bujaju
u buri koje se lome ...

–panonski galeb-


Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Moj tren   

Nazad na vrh Ići dole
 
Moj tren
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 8Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
 Similar topics
-
» Zastati na tren i oslušnuti miris lepote
» Nina Badric
» Moj tren

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Poezija-
Skoči na: