LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Neven Milakovic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 5:55 pm

НЕВЕН МИЛАКОВИЋ - ЛИКОТА
   РАДОСТ ПОКАЈАЊА


   Умјесто увода

   Иконопишче, ој мили брате,
   Бог нам те посла да свјетлиш свијету...
   Ријечима сликаш лик који мири, лик који вечно за добро живи!
   Предочен рјечју анђео лети...
   ту је, постоји, на радост нама
   мелем свих рана, Анђео свети!

   Љиљана Јелисавета Пртина


   РЕЧ ИЗДАВАЧА

   Загледан у рукопис господина Невена Милаковића, уздрман силовитошћу искрености и чојства која варничи из стихова, сетих се речи које ми вратише наду: „Мало нас је, ал’ смо људи“.
   Уистину ме овај песник подсети да припада тој групи малобројних, којима је истина и правда важнија од ситносопственичких интереса, и да, хвала Богу, српска елита још постоји. Траје и претрајава све покушаје да нам огњишта упепеле, и таман кад се понадају да су успели, а оно, заискри сред тмине и ништавила - светосавске лучоноше запламене и запевају. Сред стиходушја и молитвеног појања зрачи светло. Нестану они „бели стихови“ који нас у црно завише, надвиси их и ућутка Невенов корифејски глас који громко одјекује, па се чује на све стране, далеко до Америке, или још даље - до Ловћена, песма светосавска, надвремена и наша, иста и једина. Аутор је један од ретких поета који вас и кад пева – гледа у очи. Он пева због истине, а његова, рекао бих и наша, истина је у песми. Не смеју песници заћутати, па ни тада када сви остали погну главу и занеме. Немају на то право. У (не)време поплава, када бујица помути главе, њихов глас мора бити бистрик, а песма њина пријут и прибежиште. Управо то су песме господина Милаковића.
   Овај неимар своје стихозиданије твори на темељу памћења и фолклора страдалног рода српског. Опомиње свака реч родоболника, сваки стих указује на погубни заборав који поново прети. Тешкој истини о којој пева пристају речи љутње и беса, међутим, његова вера је толико јака (и права) да у њој не постоји места за то. Православљем су ткани стихови, вером је везена песма. Зато и речи које нам Невен приноси буде наду. Зарад те наде, и каквоће песама овог аутора, Удружење писаца „Поета“, са изузетним задовољством, појављује се у улози Издавача ове књиге. Дабогда се хиљадила.

   У Београду, 31.09.2008. Председник УО ПОЕТА
   Веселин Џелетовић Павлов

   ЛИРСКИ МОЛИТВЕНИК НЕВЕНА МИЛАКОВИЋА

   У данашњој духовној лирици пој Невена Милаковића се издваја оригиналношћу, знањем и страшћу вјере у Свеце којима лирски служи, славећи им имена и дјела.
   У српској духовној поезији данас, чују се појеви на које се не би намрштили ни Ава Јустин Поповић ни Владика Николај Жички, а пој Невена Милаковића посебно би их ограшио и чак би извабио из њих похвалу: „Добро си, поето, замахнуо главом над танковјерјем својих дана у српском национу”. Тако сам себи рекао кад сам први пут чуо како декламује своје духовне наусте лирске, млади поет Невен Милаковић, чији глас се све гласније чује и све сигурније оглашава.
   У поезији рођених поета садржина се слива у оригиналну форму. Тако се садржина Милаковићеве духовне лирике слива у своје облике - једноставне и сложене. Тече ова лирика и жубори као изворска вода слободног извора у слободној гори. Овај пој блажи душу и грије срце, поучава и озарује радозналце. Није баш ни лако сварљива ова храна свим мозговима. Теолошко обученим је пријемчивија него лаицима, а блажи и једне и друге.
   „...Замишљам... песника и песму као мелодију којом јечи цела Васиона, као зрачење које обузима огрезла бића.“ Ова мисао пјесника С. Винавера се лијепо односи на лирику младог Милаковића.
   „...И да сам нашао песника који изражава оно што ја осећам, - никада ми не би пало на памет да пишем песме“, каже луцидни Винавер. Они који чују и читају Милаковићеву духовну лирику могу помислити што и Винавер, јер ће у овој поезији наћи и своја осјећања, усвојити доста теолошког знања.
   Лирски молитвеник Невена Милаковића је надахнут житијама и подвизима православних светаца, од Светога Саве до сустопника Савиних новијих вјекова. Благослов Светога Саве, Љубав Светог Николе, Молитва Светом Димитрију, Молитва Светом Василију, Дар Мајке Божије, Молитва Светоме Јовану Владимиру, Радост покајања, су наслови Милаковићевих лирских штива у Молитвенику његовом, који тражи ишчитавање с вјером и љубављу, а састављен је из духовне читанке поучице, с којом вјерујући у пустињи не би био сам.
   „Опрости ми, Свети, због дрскости моје,
   Што на такву милост ја положих права,
   Игуман и грешник пред Тобом да стоје,
   Он достојан Тебе, а ја заборава.“
   Ова строфа је карактеристичан мото Милаковићевог служења вјери и поезији, а наводим га као знак вјеровања и пјевања овог игумана духовне лирике српске наших дана.

   Лукавица, Момир Војводић
   Илиндан 2008.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 6:49 pm


СПОМЕНИК НЕЗНАНОМ ПЈЕСНИКУ


Опрости свијете бездушних хероја
ја више не желим пјесник да постанем,
ипак није на продају ова душа моја,
ја не могу стих створити док сузу не канем.

Својим сам пјесмама дозивао човјека,
тражио у себи недирнуто дијете,
али ми се враћала безбожничка јека,
умало да побиједиш вјероломни свијете.

Умало ме погуби пука радозналост
и жеља да Небо додирнем прстима,
неће моћи свијете, прозрех те на жалост,
превише у теби "преподобних" има.

Немојте да бринете надмене поете
постао сам незнан и остаћу довјек,
признај да сам ипак побједио свијете,
убио сам пјесника да преживи човјек.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 6:53 pm

Верни лабудови


Из далеких, хладних мочвара и степа
Следећи нагоне народа и птица,
На југ су полетела два путника лепа:
Црни лабуд и још беља лабудица.

Летеле су дуго сустижући ждрале,
Затечене налетима ране суснежице
И као у гнездо заједно су пале
На обалу топле, зелене Топлице.

Лабуд први на земљу залеђену стаде,
Отмено врат издужи да сакрије тугу
За јатом што безбрижно одмиче ка југу,
Залепрша, узлете и немоћно паде

А бела лабудица крилима га стеже,
Крикну к`о да нариче и крај њега леже,
Тужила је болно, тихо...некако промукло...
Све док јој пред зору срце није пукло.

Сунце их је угледало предивно спојене
Како лете обрисима небескога свода,
Показаше њихове нам божанствене сене
Да је ипак јачи нагон птица н`о народа.

Биле Милојевић и Невен Милаковић

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 6:54 pm



Сан

Може ли грешнику Анђео у сан да долети,
може ли се душа, свијетом заробљена,
Небу радовати бар док тијело спава,
ил` нам Господ миле покојнике врати
да нас грешне Раја изгубљеног сјети,
да нас макар док спавамо, спаси страшног заборава?

Опет сам Те сањао оче,
опет си дошао да ме вратиш кући,
и опет ми сузе вреле као восак точе,
као онда кад си рек`о да ме нећеш тући.

А нисам се ни плашио батина
него чудног прожимања пркоса и сјете,
Раја што је замирао са Твојим очима
и страха да никад више нећу бити дијете.

Како сам тада могао и знати
да ћу читав живот од нечег бјежати,
ево и сад док ми снове, успаванком
благодатном, милујеш и златиш,
преклињем Те као некад, да ме кући вратиш..


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 6:56 pm




РАПОРТ ГЕНЕРАЛУ


Господине генерале!
Смије ли Вам се обратити
војник без војне поште,
ратник без ратног распореда,
човјек који је војничку заклетву
срамно погазио,
дезертер без Отаџбине и части
покоран квислиншкој власти,
што плашљиво пред собом гледа
како курјаци оштре
своје очњаке крваве
церећи се злокобно
несвијести нашој дубокој
и немоћи нашој да спасемо себе
бранећи Команданта!

Моја је јединица Генерале
избрисана из бројног стања,
моја је чета жртвована
и више не постоји,
нашој се „слави тиранин
грохотним смијехом клања,
а наше душе
ђаво трљајућ' руке броји!

Моји су саборци контузовани
крештавим женским гласом,
очи нам спржише бљеском
месије антихриста,
у тор нас угони фармер
својим чувеним ласом,
наше је достојанство
згажена кишна глиста!

Мараме црне не видимо,
црн нам образ не смета,
гробова својих се стидимо
стид нам је најмања штета,
и дјецу своју
без стида у очи гледамо,
јер и нас се очеви стиде,
и Вас би Генерале
хтјели да предамо,
и ред је да сви виде
да нисмо ни Срби, ни Православци,
ни људи ни покорни сужњи,
ни проклетници што Вам
свјесни издаје своје завиде,
ништа од тога Генерале:
МИ СМО ОБИЧНЕ ГЊИДЕ!

Праштајте славни Генерале
ако се опростити може
војнику што нема
ни храброст ни вољу
да каже:
„Помози нам Боже,
наш је Командант
на бојном пољу
и још се јуначки бори,
да ослободи војску своју,
да старог Србина створи,
да скине повез са очију наших ,
да будемо опет предака вриједни,
помози ми Боже, људи се плаших,
жртвовах душу
за живот биједни.

Невен Милаковић ЛИКОТА

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 6:58 pm



Ој Козаро

Мећава сво јутро бијесни са Козаре,
Поред старе бубњаре грију се дјечица,
Обнављају снагу и лекције старе,
А невиним миром блистају им лица.

Свуд около вуци крвавих очњака,
Змија се лукава опет прерушила,
А у школи радост незлобивих ђака,
Усред страшног тартара небеска идила.

Баш кад су се веселници мало огријали
Најдражој се наставници смијући од срца,
У трeну су сви замукли, као да су знали
Да на врата сам сотона нечастиви куца.

Уђе црни човјек и назва им Бога,
А криж му је ватикански сијао са груди,
За њим чопор мрског лика и погледа злога,
Поднебесни демони са обличје људи.

„Хваљен Исус Српчади“, злокобно зашишта,
„Нека једно дјете пред врата изиђе,
Хајде дјецо, не бојте се, нећу вам ја ништа,
Богато ће бит` награђен ко ми први приђе“.

Изведоше дјевојчицу с рајем у очима,
Несрећну кћеркици Ђуре Гчамочака,
Не слутећи ништа, насмјеши се свима,
Превирујућ стидљиво испод смеђих увојака.

„ Погледајте усташе како се Српчад крштава“,
О вјери му пакленој свједочаше кама,
И зачас се дјетиња, Мученичка глава
Заљуља у крвавим фратровим рукама.

„ Кољите усташе“, врисну фра сотона,
„сви ће вам гријеси бити опроштени“,
Док га благо гледаше дјевојчица она,
И к`о јагњад престрашена, исписници Њени.

Сунце се угаси и небо се затвори,
И црне пахуље црну земљу скрише,
Отпочеше пир крвави паклени злотвори,
И све што не бјеше црно звјерски погубише.

И сада нас та дјечица са неба посматра,
И плаче због срамног нашег заборава:
„ Сјетите се Срби црног ђаволовог фратра,
Да вам кошмар наш најцрњи не постане јава“.


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 6:59 pm



Омаж Љиљани Жикић

Велика српска пјесникиња и још већи човјек. Љиљана Жикић. Написала пјесму и опоруку, епитаф, споменик и камен граничник између чојства и поганлука, вјере и невјере, части и бруке, живота и смрти... Описала сопствену смрт и остала неумрла да опомиње и кори нас који сачувасмо макар зрнце стида.

БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА

И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к`о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.

Изникнућу свуда где се миче цвеће
где ваздуха има и где нема, тамо
за све ћу бити и за шта се не зна
и за оно кол`ко можемо да знамо.

Стражар ћу бити сурови и страшни
туђин и лопов да стално плаши
јер Србин не може да се зове робом
Србија ту су сви векови наши.

Чуваћу границу српске земље моје
опрост за грумен нећу дати ником.
Моје ће руке хлеб сваком да нуде,
ал` Србију никад, то је све што имам!

Ни огњишта, гробља, ни дедове моје,
због њих ће погача и отров да будо.
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к`о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати,
ни гроб ми неће рећи да ме нема.

Желио сам да сазнам нешто више о Теби Љиљо. Распитивао се, тражио, био увјерен да ћу наћи гомилу информација, чланака, сјећања... Али, авај, све што нађох је овај штури текст који говори мало о Теби, а премного о нама.

„Љиљана Жикић– Карађорђевић је рођена 9.марта 1957. године у Крагујевцу.Била је добровољац у ВЈ током ахресије НАТО- а на СРЈ и дејства албанских терориста са Косова и Метохије у 125. моторизованој бригади. У листу ''Свет'',од 26. априла 1999. записане су њене речи родољубља: „ Бранићу Србију и кад будем мртва...'' Погинула је приликом обављања борбеног задатка 1.aprila 1999. у рејону села Љубенић, општина Пећ

Одликована је Орденом заслуге u области одбране и безбедности првог степена.

Успомену на Љиљану чува њено шесторо деце. „

Но, нека... као што записах негдје: „ Највећи јунак је остао незнан!“
Остала је пјесма да свједочи. И да нам свијетли у овом мраку. Остала си Ти на стражи да нас будиш и дозиваш. Да нам не даш да умремо за живота.
Натјерала си ме да запјевам да не бих залелекао, да пригрлим чврсто Твоје стихове како бих остао да плутам на њима по овој пучини без зрачка свјетла... без дашка вјетра... и да Ти се дивим.


Ни гроб ми неће рећи да ме нема!
(Србској хероини Љиљани Жикић)

Отишла је тамо где божури цвату,
У пролеће рано, гелером рањено,
много више Вична стиху него рату,
Пред злотворе стала песнички стамено.

Ни корака више легије демона,
Не скврните моју Отаџбину милу,
Спржићу вас јеком пећаршијских звона,
Сагорећу Симонидом вашу мрачну силу!

Не газите кости Србских мученика,
Из Њихових мошти расте рајско цвеће,
застрашит' ме неће ваша зверска рика,
ни мртво ми срце пропустит` вас неће!

Србија je ово, бедне кукавице,
Одавде до Неба и равнога Срема,
Камен joj граничник моје мртво лице,
Ни гроб ми неће рећи да ме нема!

Одступите нечастиви, ни корака више,
На узглављу мојем мораћете стати,
Ту муњама уклесано ћирилицом пише:
И МРТВА ЋУ МАЈКУ СРБИЈУ ЧУВАТИ.

Невен Милаковић

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:02 pm



Косовка дјевојка

Плавог ока, а златног увојка,
Лијепа као Богомајке слика,
Тражила је Косовка дјевојка
Мртвим пољем, мртвог вјереника.

Нашла га је дивно загледана
У Небеса к`о у њено лице,
Бистрих зјена, мушки насмијана,
Господственог као сви Топлице.

Нисам љубо завјет прекршио,
Вјенч`о сам те данас у вјечности,
Двор у Рају за бас припремио,
Не за тијело и трулежне кости

Но за душе наше загрљене,
Да узлете вјерне голубице
Сводовима вишњим васељене...
Винимо се мила суђенице.

Остадоше занавјек под њима
Искеженцрни агарјани,
Заробљени у трулим труплима,
Злопочинством за земљу везани.

У ноћима око Видовдана
Још се племство црним поље бијели,
Још се чује бруј страшног мегдана,
Ал` су Срби давно одлетјели

Да сустигну двије рајске птице
Што су летом Небо украсиле,
Дивне сјене Милана Топлице
И његове миле вјеренице.




____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:03 pm


Гордост

Обмано слатка, клицо лелека,
Ватро што пржи мисли и кости,
Праслико пада, бољко без лијека,
Гдје ти пирујеш, врлина пости.

Уставо мрска, душа те ријека
Док бљујеш отров, надуту храни,
Плијен ти рака и колијевка,
И опјевани и поругани.

Идом си грким мед отровала,
Да жуч заволи који те куша,
Тобом је луча у амбис пала,

Тобом се гости предворје ада,
Кад твоја тмуша крв запјенуша
Поган се роди, а човјек страда.



____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:04 pm



Мајка

Је л` исто овако шездесет и треће,
Нед трошним кућерком гдје ме мати роди,
Тињ`о мјесец жути, к`о пламичак свијеће
На рибарском чуну што пучином броди?

Је л` исто овако те далеке ноћи,
Кријући се стихом од себе и људи,
Пјев`о неки пјесник о тешкој самоћи,
Да окружен бучном руљом не полуди.

Задња ће ми ријеч к`о и прва бити,
Њом ћу се са собом најзад измирити
Кад ме на послетку зла сустигне хајка,

И сав ће ми живот стати у пет слова
Кад ме од кошмарних, опет отме снова,
Прва и последња... најмилија... МАЈКА.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:05 pm


Евроатлантида

Споља нацифрана, а изнутра трула,
Заточена прије и послије зида,
Србској крви дужна, крв србску просула,
Не Европа него евроатлантида.

Још згаженим чојством са ломача смрди,
Када она суди јустиција рида,
Mесију пронашла у проклетом Јуди,
Не Европа него евроатлантида.

Копиле блуднице и оцеубице,
Положила јаје попут кукавице
Да остави Србе без очњега вида,

Па да пред њом слијепи и безумни клече
Док им са Космета праотац лелече…
Не Европа него евроатлантида!


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:05 pm



ЕвроатланСтида

Европа је свијету и превише дала,
Од Газиместана до берлинског зида,
Градњом првог центар свемира постала,
А рушењем другог евроатланСтида.

Европа је себе саму изагнала,
Не умије да се врати корјенима,
Пијана од туђих и властитих зала
На туђим ногама сабласно се клима.

Ал` доћи ће вријеме, попут блудног сина,
Да пожели на праг родне куће стати,
Тад ће сачувана србска величина

И њој безнадежној опроштење дати.
Да од Средоземља до ледног Балтика
Опет замирише земља Христолика.


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:06 pm



Дуго је до вијека

У Србији, земљи шљива и ратника,
Постом дочеканих црквених празника,
Гдје крв свако мало тече ријекама
С пријатељских бомби и душманских кама,
У Србији, славној тврђави слободе
Сад ђавоље слуке коло смрти воде.
Србија се није одрекла пркоса,
Па пркоси себи парадом „ поноса”,
Жељна да је кротку и послушну виде
Не мари за претке који је се стиде.
Притисле колоне содомскога смрада
Некад слободарске џаде Београда,
Сам се непоменик нечастиви смије
С мјеста гдје су некад биле Теразије.
Тамо гдје се некад у сјенци вјешала
Омладина србска силнику ругала,
Чопор незнавени без стида и срама
Оно мало чојства у Србима слама.
Србији су стигла времена потоња,
не мирише Расом но Европом воња,
на Крст је распињу додворице жуте
да Пилате богомрске не наљуте.
По Србији опет јатаке прогоне,
Опет би да главе најскупље поклоне,
Да главама мајку своју обезглаве,
Да јој жиг на чело мјесто Крста ставе,
Да напоје крвљу из мајчиних рана
Крви вазда жедне жреце Ватикана.
Опет су Србију кренули да кољу,
Ал` не сјечивима, но хлебом и сољу,
Хоће да је у пакт уморену приме
Земље што се и сад ломачама диме.
Па ипак ме храбри будућност далека,
Јер је дуго, веле стари, до вијека,
И овој ће сили Господ на реп стати,
Опет ће Те Срби одбранити Мати.


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:07 pm



Иконостас

Ма куда ме, по горама или дубодолинама, водила
невидима рука Провиђења, само нека би ме довела до горње
Отаџбине моје.

Филарет Московски


Мјесец се гордљиво пучином размеће,
Лавеж спас доноси од сна кошмарнога,
Тешку таму разгони сјај воштане свијеће,
Упаљене пред иконом Бога Васкрслога.

Славуј се у поноћ однекуда јави
Кад клекнух пред иконом Матере Божије,
И вријеме се чудом начас заустави,
И слише се низ образе вреле сузе двије.

Па онда за њима кренуше још двије,
А силна ми радост у души завлада
Кад цјеливах скуте Блажене Ксеније,
Украса божанског царског Петрограда.

С десне стране стражи свети Игњатије,
Богоносним миром кротећи два лава,
Док Му срце свето вјечни запис крије,
Господа прославља моја Крсна Слава.

К`о с дравне пјевнице, молитва без гласа,
Уточиште мило, дивно исходиште,
Опојна љепота мог Иконостаса,
Пронађеног Раја за ким душа иште.

Ту је свети Сава, српски пастир живи,
За свету се небеску Литургију спрема,
И свети Симеон, краљ Мироточиви,
Владар каквог ниједан други народ нема.

Ту је и цар Лазар, српски ратник свети,
Као да у Царству зарађеном чека
Да нас Завјет Његов Свете Тајне сјети:
Једино је Царство Небеско довјека.

И свети Спиридон хладну собу грије,
Радује се душа Његовој икони,
И Егински чудотворац, свети Нектарије
Што демоне Вјером праведном разгони.

Свети Јован Кронштатски и свети Сергије,
Серафим Саровски, света Породица,
Топлотом ме руских, бијелих ноћи грије,
Небеским им Царством, пламте света лица.

Док последње свјетло у глуви час тоне,
Омамљено хуком вјетра са Румије,
Засја соба смјешком пресвете Матроне,
То Светица Московска молитвено бдије.

То врлином својом нечастиве вија,
Утјеха и прекор, дивна заступница,
Понос светог Кијева, света Алипија,
Рај јој се огледа са блаженог лица.

Надмећу се ноћас вјетрови и снови
Витлани стихијом надања и жеља,
И ломе се чудесно к`о тешки окови
Пред лицима вјечно живих Светитеља.

Хор анђела Богу Саваоту пјева
Творећ` мост до Неба грешном људском роду,
Док призива света Мати Параскева
Спасоносној молитви к`о Нојевом броду.

Док се свети Никола добродушно смјешка
Спасоносном Крсту светог Владимира,
Узмиче пред Свјетлом помрачина тешка,
Као чопор курјака од доброг пастира.

Зацари се зора, сунце Вјере грану,
И вјечно ће у Господу и Светима сјати,
И кад моје грешне ноге пред свог Творца стану,
Овим ћу се јутром раним оправдати.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:08 pm


Бијела пјесма

Црвено вино и тинта црвена,
Стих црвен од стида и црвена зјена,
Црвен казан метнут на црвена дрва
И јалова земља, црвена од црва.

Црвена књижица у лијевом џепу,
Под црвеним гркљаном црвена кравата,
Прирепак на црвеном ђаволовом репу,
Успомена црвена из минулог рата.

На црвеном тргу, црвена парада,
Под њим Мошти жуте од стида црвене,
И небо над градом црвено од јада,
А под небом црни људи и црвене сјене.

Само крв у вени не оста црвена,
Претвори се у воду и оста без боје,
Лишена Причешћа, грешна, некрштена,
Увире у бездан бесциљности своје.

Усрдно Те молим Милосни Господе,
Саклони ме таштине овога свијета,
Да ми крв не буде боје барске воде,
Него вјечно црвеног ускршњег јајета.




____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:09 pm



Вјечнаја памјат

Небеска Литургија, свето Васкрсеније,
Над Србским Црквама небо јутром руди,
Нит` сунце, нит` мјесец, род свој тужни грије
Старац што нас тјера да будемо људи.

Молитва за Светитеља који земљом ходи,
Драгоцјену љествицу од земље до Неба,
Јагње незлобиво... чувај Га Господе,
Доброта нам Његова родитељска треба.

А Он се на Крсту мирно причестио,
Кротко, побожно, тихо... Попут доброг дјетета,
Благошћу Отаца Светих, с` праведним смијешком уснио,
Уснила Господа самог Његова душа Света.

Плаче Владика, плаче Свештенство,
Плаче Србство неутјешно за Пастиром својим,
Ни у оку моме, ни рањеном срцу, ни сузе ни жала,
Ни безвјерне туге,
Само пред часнејшим Патријархом стојим,
Благослови Свети грешне Божје слуге.

Чудесна ми радост свим бићем завлада,
Моћнија је, помислих, Вјера од очаја,
Свикао је род мој Србски на Крсту да страда,
Ова бол је спона што нас с Богом спаја.

Срећан Ти живот вјечни, вјечне Истине сине,
Срећан Ти повратак Оцу и Сину и Духу Светом,
Срећно Ти Насеље Рајско и слава што никад не гине,
Прокрчи нам стазу Спасења својим ангелским летом.



____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:10 pm



Татина молитва

Радости мила, нека те ноћас молитве моје од мрака скрију,
Нек` ти се лице смијешком озари кад ти на раме анђели слете,
Твој тата моли све Светитеље, и Свету Петку, и Мајку Божију,
Твој тата моли самог Господа, за своје чедо, за своје дијете.

Радости мила, немој да бринеш, Вјера је татина од мрака јача,
Љубављу својом, све ћу легије непоменика посрамити,
Скршићу мреже њихове биједне, шапатом оштријим од сваког мача,
Не брини мила, твој ће те тата Милошћу Божијом одбранити.

Радости мила, нек` тату боли, тата је томе одавно свико,
Руга се болу онај ко воли, макар га није волио нико,
Ни ових суза што квасе лице, тата се злато мило не стиди,
Љубљена моја дјевојчице, само да тебе здраву види.


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:11 pm

За здравље Ти зебу

Рекоше ми јутрос: „ Помени оца Јоила“,
веле ниси добро, за здравље Ти зебу,
као да не знају да си већ на Небу
и да Те је земља давно прежалила.

Моле се за Тебе, оздрављење Твоје,
Хоће да што дуже поживиш са њима,
Као да без Крста Васкрсења има,
Као да се Хришћани смртне уре боје.

А ја сам се само мирно смијешио,
За себе се браћо ми грешни молимо,
Здравији нам Отац никад није био.
Дај Господе да се и ми тако разболимо,

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:11 pm


Дјечак и пјесник

Божидару Филиповићу Фићу

Ледене се кише са Румије слиле,
Град вјечитог сунца мртвим стихом спава,
Хук топола дворац Тобом обасјава,
И у њему Ранку и три Твоје виле.

Притиснут претешким бременом изгнанца
Што дјецу и пјеснике бездушношћу гуши,
Гледао сам немоћно свијет што се руши,
Мирећ` се са судбом доживотног странца.

А онда си однекуд Ти бануо друже,
Повио на рану љековиту риму,
Да преживим њоме ову худу зиму,
Да ми ријечи Твоје уточиште пруже.

Ево, неким чудом, поново се дружим,
Окружен сантама у људским грудима,
Поново се стихом као бакљом служим,

Поново се душа пламеном надима
Да Тебе освијетлим велики човјече,
Па да Тобом одболујем ово страшно вече.




____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:12 pm

Жртвеник

Свети оче Јустине, свети Николају,
Лучоноше Вјере Православне чисте,
Вријеме се, изгледа, приближило крају,
Зову Срби у Србију, папу и паписте.

Залуд сте их училе, мудре, свете главе,
Да сотона вреба попут зле хијене,
Они неће спасоносном стазом светог Саве,
Н`о пакленим безгажђем римске екумене.

Ако мора тако бити, да се закон стекне,
Да се џелат мјесту својег злопочинства врати,
Да ми мајка пред највећим јеретиком клекне,
Волио бих да ми Господ земни живот скрати.

Па да будем са дјечицом што се Богу моли,
Да не преда крв Њихову срамном забораву,
Да род Њихов раслабљени тартару одоли,
И вјечито, крви србске, жедном римском лаву.

Ко ће него жртвовани, пазит жртвенике,
Пребиловце, Голубњачу и Градишку Стару,
Јасеновац, подкозарје и стратишта Лике,
Глину никад догорјелу... крваву Динару.

Ко да своје нерођено потомство спасава,
Н`о јагањци незлобиви, на Крсту заклани,
На томе је Часном Крсту наша Вјера Права,
Не на крижу ватиканском, Господе сабрани!

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:12 pm



Помирење

Ноћас сам се својски испричао са собом,
први пут смо искрени били обојица,
први пут смо скинули све маске са лица,
један пред колевком, а други пред гробом.

„ Хајде да се помиримо“, рекох самом себи,
„ Убиће нас ова самоћа убога,
Па немамо никог осим Вишњег Бога,
Пружи руку, помози и теби имени.“

Ноћас сам се кришом са собом мирио,
Свјестан да сам себи највише згрешио,
Ако опрост добијем од себе самога,

Изић` ћемо лакше заједно пред Бога,
И Он ће милостив мени грешном бити,
Јер сам се са собом знао измирити.


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:13 pm


Јутарња молитва

„ Ова вера моја нека замени све,
Нека она одговара, нека ме она оправдава,
Нека ме она покаже учесником Твоје вечне славе.“


Данас к`о и јуче зачикујем сјутра,
Да ми добру вијест сновиђењем јави,
Да ми вјером окади несванула јутра,
Да ми крсним знаменом спасење објави.

Опет ми молитва сну кошмарном суди,
Наслућена свјетлост дан ми обасјава,
Гпсподе, милостив мени грешном буди,
Нек` Ти је на вијек вијекова слава.

Нека Твоја воља Створитељу буде,
Јер моја је умртвљена злом овога свијета,
Погуби ме моје уздање у људе,
Нек` ме спаси ова вјера уснулог дјетета.

Ја Ти немам ништа друго приложити,
Нек` ми ова вјера заступница буде,
Ради ње ме немој Боже осудити,
Кад будеш раздвајао нељуде и људе.




____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:14 pm


Ивањско цвеће

У свитање Ивањдана,
Ивањско цвеће сневам,
Цвеће сневам, цвећу певам,
С` цвећем причу заподевам.

Откријте ми тајну лати,
Како сте се одржале,
Одржале, процветале,
Крститељу украс дале.

Како свету одлолесте,
Како ветру, цичи зими,
Како веру сачувасте
И сећање на пролеће,
Је л` Претеча обећао
Да ће у Рај да вас прими,
Откриј мени грешном тајну,
Благородно јулско цвеће.

Само божији цвет не вене,
Само невен вечно цвета,
Невен цвета усред лета,
Као душа вазнијета...
Вазнијета душа верна
Крститеља и претече,
Прими ово цвеће Свече,
Нит`сађено нит` узбрано,
Него Тобом освештано.



____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:16 pm



Скалине

Прошлост ме пробада сјетом као матадор бика,
И сјећања пресахла свијетом и давне јесење кише,
Све је замрло давно, само још живи слика
Једне вароши старе која не постоји више.

Једна ми ријека венама тече
И сад кад Невен не цвјета н`о вене,
Још скривам Скалине и врело вече
И њене зјене и усне медене.

Лишће на калдрми умјесто јастука,
Срце к`о сахат кула бије,
Чело што гори и њена рука...
Још не знам плаче ли или се смије.

Протекла је младост коритом Рибнице,
Водопад ми страшни, дах старачки леди,
Ал` ми још зборано обасјава лице,
Призор двоје младих што у мраку сједи.



____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:16 pm


Трен

Фијуче ноћас вјетар са Румије
Као цријева гладног прогнаника,
Као шкргут зуба кад се суза слије
Да заледи чељуст прије болног крика.

Пучина ми слути судбину плићака,
Оловни ми облак Нојев потоп спрема,
Таштина урличе из мрклога мрака,
Луч стражи на прагу, ал` буктиње нема.

Све су ми стазе бијегом утрте,
Видик ми је давно зебња помутила,
Кад немушти зборе, глагољиви ћуте,
Духа нема тамо гдје царује сила.

А ја сам трунка у небеском своду,
Живим вјечност сточену у једноме дану,
Нестрпљив да цвијет узберем Господу,
Своју ћуд невјерну и душу одану.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   12/5/2015, 7:18 pm

Бити ил` не бити

Бити Србин на Космету,
Чашу жучи вјечно пити,
Прихватити судби клету...
Бити Србин ил` не бити.

Бити јагње незлобиво,
Стигмама се поноситзи,
Вјером плавит` небо сиво...
Бити Србин ил` не бити.

Бити Србин ил` не бити,
Пунит` Путир крвљу плавом,
С` Господом се братимити,
Опијат` се старом славом...

Бити Србин ил` не бити,
На голготи истрајати,
Царство Вјечно зарадити,
Цјелив вјерни Спасу дати...

Бити Србин ил` не бити.

Кад кажем Србин, ријеч отвори,
Сузама давно пресахле зјене,
А завјет предака молитву твори:
У СРБЕ ТВОРЧЕ УБРОЈ И МЕНЕ.


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   27/7/2016, 6:57 pm

Ovo je Nevenova pesma koju je pisao povodom nasilja u porodici,
ona je njegov doprinos protiv nasilja nad zenama...




“Zаr nju?!
Zаr nа onu, nesrećniče, o kojoj si budаn snio,
Od koje si slаtku tremu i drhtаve prste krio,
Zаr nа onu, jаdo, što od tebe muško nаprаvilа,
Što ti djecu, аnđelčiće nezlobive, podаrilа…
Zаr nа onu, mаjku što ti kаo svoju njegovаlа,
Što je prvi vječno s prvim, sа sto jаdа sаstаvljаlа,
Zаr nа onu što sа smješkom bolovаlа svаku muku,
Zаr nа onu posle svegа, dа podigneš, slijepče, ruku!?
Zаr šаkаmа, bezumniče, nа čeljаde krhko, slаbo,
Zаr se tаko kućа čuvа, bezdušniče i bаrаbo,
Zаr ne vidiš dа ti đаvo ono mаlo duše uze,
Zаr ti srce ne pаrаju suđenice tvoje suze!?
Zаr ne vidiš dа će sаmo onа ostаti nа krаju,
Prijаtelji kаo zdrаvlje, sаmo dok si snаžаn trаju,
I svi će te kаdа jednom onemoćаš ostаviti,
Sаmo onа, što god bilo, do krаjа će s tobom biti!
Zаr ne vidiš dа ti život bez nje ništа ne vrijedi,
U veselju i žаlosti, u bogаtstvu i bijedi,
Zаgrli je, nek` joj oči zаsijаju od rаdosti,
Dovoljno je, dušа dobrа i zа mаnje sve oprosti”.


Neven Milaković

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   

Nazad na vrh Ići dole
 
Neven Milakovic
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
 Similar topics
-
» Neven Milakovic
» Vodič za sve proljetne radove u vrtu: Vrijeme je za luk i začin
» Da li se sećate dečijih emisija ...?
» Gypsy magic - Ciganska magija

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Malo društvo sa FB-
Skoči na: