LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Share | 
 

 Neven Milakovic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29262
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Neven Milakovic   25/12/2011, 12:00 am

Београдска молитва

Памти наш Београд и тужније дане,
Ходили су њиме тати и џелати,
Тукле га армаде незнане и знане,
Али ипак није свикао клечати.

А данас, ко дете, са трепетом клечи,
Пред одром пречистим што светошћу руди,
Пред старцем почившим, што љубављу лечи,
И што нам помаже да будемо људи.

Београд су тукле и горе несреће,
Превише је деце изгубио своје,
Али злу се никад покорити неће,
Бацат` пред душмане конфете и цвеће.

А данас бујица православна тече
Носећи са собом сузе и латице,
Само једна мис`о: Благослови Свече,
Само једно ушће: Светјајшчега лице.

Београд никад бељи није био,
Никад достојнији себе и Господа,
Данас га Патријарх с Небом измирио
И Србијом вечном са небеског свода.

Памти наш Београд и тужније дане,
Али ближег Богу нико га не памти,
Као кад пред оцем добро дете стане,
Послушањем тиња, а верношћу пламти.

Тај ће дивни пламен огањ разбуктати,
Та ће ватра светом добротом да пламти,
И када се Творцу свом једином врати,
Овом ће Молитвом пред Њим засијати.





____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”


Poslednji izmenio Tea dana 21/1/2012, 10:31 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29262
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 12:02 am

Из сонетног вијенца: "Подгорице мајко"

5. Сонет

Оплакују ноћас бујице с Румије
Сасушену траву какарицке горе,
Отиче Цијевна низ старачке боре
Увирућ` у вене да срце огрије.

Кроз одшкринут прозор зурим нетремице,
Побјегне на часак ноћ пред бљеском муња
Кад давнашња жеља сатвори од жбуња
Избледјелу слику старе уџерице.

Са трема ме мајка зове на ужину,
Отац ме с кауча добродушно гледа,
Ишчилио живот као коцка леда

Ал` они још брину о јединцу сину.
Римама се горким сливају низ лице
Распете у мени зоре Подгорице.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 12:06 am

Tea ti veceras biras ljude koje ja volim...
A Nevena volim i postujem svom svojom dusom kao Coveka
koji voli svoj rod...
Cak imam i pesme koje sam mu posvetila hepi



____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29262
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 12:08 am

Isto tako i ja, ostavila sam mu link valjda nece imati nista protiv.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 12:09 am

Neven

Божићна Молитва

Данас се молим за све оне
за које нема ко да се помоли,
за мале, безначајне људе
који никоме не требају,
за заборављене…
одбачене, намучене…
за оне које нико не воли,
молим се плачући за неприлагођене…
и ја сам један од њих на крају.

Данас сам умјесто свијеће
разгорио љубав за слабе,
за оне што не умију да се наљуте,
што умјесто виком узврате сузама,
заклони их Господе од очију гладних,
не дај да их звијери подмукле уграбе,
ко би нам душе гријао студене,
преклињим Те Боже…
нек остану с нама.

Преклињем Те
Сведржитељу земље и Неба
остави ми ову сламку Спаса
коју грчевито стежем
са ова три сломљена прста,
Вјером ћу праведном себе распети
и копљем се пробости ако треба,
ал’ морам знати
да ће остати јагњад Божија
испод Крста.

Невен Милаковић – Ликота

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 12:11 am

Tea ::
Isto tako i ja, ostavila sam mu link valjda nece imati nista protiv.

Nece se ljutiti sigurno...
Ostavicu mu i ja poruku...

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 12:24 am

Sanjaj djecace

Znam da si sanjao smijeh djeteta
u trenu kad Ti se dusa Stvoritelju vratila
kao blagi lepet golubijeg leta,
kao kad se dodirnu andjeoska krila.

Znam da Te nije boljelo...Znam da nisi patio,
samo si odletio gore omamljen poznatim zvukom
i znam da si oblak jedan dodirom svojim pozlatio
nestrpljiv da dodirnes Nebo svojom plemenitom rukom.

I dogod budem tumarao ovim bogazama propalih nadanja,
rana ce me jesen sjecati,znam to pouzdano,
djecaka sto je ostvario snove ne prekinuvsi da sanja
cak ni u osvit sudnjega casa,cak ni u ono jutro rano.


Kazu za Sveca ce Te proglasiti
kao da se dekretom to uraditi moze,
ja znam samo jedno:Tvoju cu Ikonu duze od ostalih kaditi
i moliti sapatom blagim:"On i sad sanja,molim Te cuvaj Ga Boze".

Tosetu

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 12:27 am

Писмо оцу

Мрачна улица мрачним оцима, срце леди,
и мрачни осмјех мрачним салама ум помрачује,
а Он недирнут, обасјан свјетлом у мраку сједи,
дјетињом душом, окружен мраком о свјетлу снује.

Мјесец се згрожен призором мрачним за облак скрива
док човјек себе похотном жеђу за мраком ружи,
а са њим жудња за вјечним свјетлом, и чаша пива,
и чаша свјетли док је Он свијетлом рукама држи!

Силан је народ привучен нечим пришао столу,
откуд ту свјетлост, мрачним се својим душама чуде,
а Он се прожет свјетлошћу својом препушта болу,
људима рањен, свој живот живи да штити људе!

И немогаше помрачит свјетло, мрак деценија
још увјек свјетлост душе Његове, душу ми снажи,
кад би Бог дао, да налик Њему постанем и ја
и овај мрак би обасјан свјетлом постао блажи.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 12:29 am

Жао ми човјека


Кад ми опет рани и заледи душу,
нека тешка ријеч, сурова и прека,
молићу се Богу да ме благослови
да изнова кажем:„Жао ми човјека”.

Кад пробуди сумњу и срце расхлади,
незнавене руље, безбожничка дрека
живом ћу Господу приклонити главу,
и шапнути тихо:„Жао ми човјека”.

Кад ми неминовност усплахири мисли
и сјети на раку, која нас све чека,
само ћу се храбро помолит Свевишњем
и захвално рећи:„Жао ми човјека”.

Кад са олакшањем убиједим себе
да ћу Божијој Правди, стремити довјека
прекрстим се срећан, јер то Господ тражи,
и поносно кажем:„Жао ми човјека”.

Једино Те молим, преблаги Господе,
кад једном пресахне, мог живота ријека,
да сачувам мирис, душе благодатне
и скрушено кажем: „Жао ми човјека”.


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29262
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 12:29 am

Krasno rosice, ova me pesma o Tose rasplakala, tako dirljivo i saosecajno pise Neven.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 12:33 am

ДАР МАЈКЕ БОЖИЈЕ


Озарише очи сузе захвалнице,
Ничим заслуженој Божјој Благодати,
Умише ми бригом потамњело лице,
Као да их посла сама Божја Мати.



Гледам драге усне наше снене бебе,
Блаженим нам смијешком хладну собу грију,
А ручице мале помјерају ћебе,
Тражећи Икону, од свих најмилију.

И тог ћу се трена вјечито сјећати,
Тад ме Милост Божја за навијек огрија,
Наше Чедо Свету Икону прихвати,
И радосно рече: « То Ма'ка Бодија !»

И љубљаше њежно Лик Мајке Божије,
Што га баш те ноћи чудесно излијечи,
А ја рекох, срећан к'о никада прије,
«Дивне ли су Сине, твоје прве ријечи !»

Невен Милаковић,
На Благовијести, Љета Господњег 2005.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 12:33 am

Dar Majke Božije

Kisa je monotono dobovala po limenom ispustu,na prozoru naše spavace sobe.Volio sam taj zvuk.Odvlacio me u blagosloveni spokoj djetinjstva.Ova ista soba...njezni,zastitnicki osmjeh majke... bezgranicna sirina,plemenitost i ljubav oca,kojeg sve muke nepravde i razocarenja učinjese još pravednijim i covjecnijim.Kako sam mu se često zahvaljivao na bezgranicnom bogatstvu koje mi je ostavio.

Samo oni koji su proveli svoje siromasne zivote u bezličnim i hladnim palatama,mogu naslutiti kakvom me toplinom i blagodacu grijala ova skromna sobica od najranijeg djetinjstva.Koliku su neslucenu vrijednost imali predmeti iz kojih je u svakom trenu zracila ljubav, mir,neka slatka sjeta,ali i dostojanstveni pons pri pomisli na davno minule dane provedene u njoj.Kad bi znali ljudi kako je nemjerljiva radost,kako se nadimaju grudi,kada se čestite starine ustanu placuci,pri pominjanju vaseg roditelja,posvetili bi svoje zivote gomilanju ovog neprolaznog blaga.

Svi su bili tu ove noći..i moj otac sa svojim dragim osmjehom punim covjecnosti,i majka sa svojim briznim ocima...i moji drugari iz djetinjstva onako čisti,neukaljeni kako ih i danas pamtim, i ona davna jesenja kisa koja se slivala niz ovaj isti prozor...Ipak, veceras sam bio još bogatiji,srećniji...bila je tu i moja žena koja je u narucju drzala našeg malog sina Milana,dedinog imenjaka.Imao je tek nekoliko mjeseci,ali su već mnogi govorili:„isti djed”.Oduvijek je to tako,nasa su djeca ista kao njihovi najbolji i najuzviseniji preci,fukaru niko ne želi ni da pomene,da zlo ne cuje valjda.

Istini za volju,ima Mico one tople ljudske oci,koje se samo sa nebom porediti mogu.Ima ono plemenito drzanje,onaj humani osmjeh.

Daj Boze da bude makar malo nalik djedu,i da ga cuvaju njegove molitve kao su ga,ubijedjen sam,i dosad cuvale.A ubijedih se bas te noćiprije desetak godina,kada su se u trenu spojili proslost,sadasnjost i buducnost.

Milan je sve cesce zatvarao oci,opijen toplinom i njeznoscu majcinog zagrljaja.Ljilja ga je upravo presvukla i podojila,i on se onako sit i ususkan zadovoljno smjeskao tonuci u san.Soba je utonula u spokojni pocinak jedne srećne porodice.Sitne kisne kapi,koje su sumorno rominjale samo su dopunjavale ambijent te mirne jesenje noći.

U neko doba,ću se kasalj,isprva prigusen,jedva cujan.Probudismo se i ja i žena,ali se ne uznemirismo previse,i ranije se mali znao nakasljati povremeno.Kasalj je međutim bivao sve jači i jači.Lice našeg djeteta ocas se pretvori u bolnu grimasu.

Nije otvarao oci,ali je kasalj postao toliko snažan,da se dijete očajnicki borilo da udahne vazduh.„Sto da radimo” rekoh Ljilji prestraseno.Uvijek sam bio panicar kada su djeca u pitanju.U trenutku,kao da postadoh drugi covjek,dobih neku snagu,prisebnost,poput one zbog koje sam se oduvijek divio svom ocu.

„Majko Bozija” rekoh mirno-„sacuvaj nam nocas našeg sina.Na Tebe se nocas oslanjam,i Tebi ga prepustam”.Uzeh ikonicu koju mi je ostavila pokojna baba.Na njoj je bila oslikana Majka Bozija,bila je uramljena i ustakljena,a na poledjini je pisalo:„Ovo je cudotvorna Ikona”.Prekrstih se,osjenih Krsnim znakom dijete,i stavih Ikonu ispod debelog sloja jastuka,cebadi,posteljine i najlona,jer sam se plasio da se ne posjece.Sjedoh pored krevetica,prekrstih se još jednom i nastavih da uznosim Molitve Bogorodici.

U takvim situacijama vrijeme protice nepodnosljivo sporo,ali zacudjujuce brzo kasalj se utisa,a zatim i potpuno umiri.Djetetu se vrati boja u lice,a sa njom i osmjeh,samo sto je sada taj osmjeh bio nekako nestvaran,bozanstven.

Nastavio je da spava kao da se ništa nije desilo.

Ono sto je uslijedilo narednog jutra,pamticu dok sam ziv.Stajao sam iznad kolijevke,dijete je pokazivalo prve znake budjenja,meskoljilo se i protezalo,ali nije otvaralo oci.U jednom trenutku,još sneno i zatvorenih ociju,posegnu rukicama ka onom mjestu gdje je ispod slojeva posteljina lezala Ikona.Izvadi je,prigrli obijema rucicama i poce da je ljubi.

„Maka Bodija...Maka Bodija...”ponavljase neprestano,ne prestajuci da je cjeliva.

BILE SU TO NJEGOVE PRVE RIJECI.


Na Blagovijest g.g.2005.
Neven Milaković Likota

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 12:35 am

Манастир Рустово


Кандило обасјало лик Мајке Божије,
Са древне пјевнице небеска арија,
Манастирско звоно од радости бије,
Господња Икона као сунце сија.

Све је тако мирно, све Молитвом дише,
Опија ме мирис воска и тамјана,
Као да се враћам себи... не плашим се више,
Душа ми је предукусом Раја освештана.

Радује се Црква Царских Мученика,
Са Иконе Мајке Божије Иверске вазнијета,
А ја клечим молећи Је да ми ова слика
Буде Света заштитница на многаја љета.

Наједном потече чудесна бујица,
И душа је упи к`о жедна пустиња,
Као освит зоре озари ми лице,
Едена достојан спокој Монахиња.

Па како да грешан о томе не пишем,
Да се вратим у Рустово, то је све што желим,
Тамо срце стварно куца, тамо стварно дишем,
Тамо се са сестрама Господу веселим.

Невен Милаковић

Мати Синклитикији и Сестринству Манастира Рустово, недостојни слуга Божији: Невен Милаковић "

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29262
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 9:56 am

Српско срце Јоханово

И туђинска прса српско срце згрије,
и у њима истим, светим жаром, бије,
кад бруј тај дивотни ледна душа чује,
спасењу се своме, грешна узрадује.

Тако се и душа бездушног Јохана,
умивена крвљу јагњета Јована,
што се са латица божуревих слила,
мученичким срце косметским спасила.

Јохановим видом јагње Јован гледа,
Јохановој ћуди да надвлада не да,
добро зло погуби, а Јован Јохана,
незлобив посрами змију из бездана.

Па се Јохан диви избављен од змије,
христоликом лику српске Метохије
што у живом срцу Јовановом цвјета,
и сама ко и он на Крсту распета.

Куца у Јохану срце Јованово,
а у срцу куца отето Косово,
да се сваки Јохан незнавени сјети:
земља се, ни срце, не могу отети.



____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29262
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 6:53 pm

Непризнати лауреати

Нијесам пјесник, нит` човјек од пера,
сапет сам прескромним знањем својим,
али ме ипак да пишем тјера
урођен нагон да постојим.

Не треба силни лауреати
да брину због мојих невјештих рима,
па за њих нико неће ни знати,
а ипак ћу их поклонит` свима.

Нису ми потребни осмјеси лажни,
знам да сам ситнији од стиха свога,
нек` други постану славни и важни,
мени је довољна Вјера у Бога.

Мени је довољна радост ова,
не желим да ми се свјетина клања,
храни ме спокој ђетињих снова
и немир старачког покајања.

Зар не би била лудост обична
мијењат Благодат за благо дато,
душа је пјесничка лептиру слична,
сл`јеће на цвијеће, а не на злато.



____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29262
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   25/12/2011, 6:55 pm


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 1:44 pm

Исконска


Због чега ме одувијек врисак вјетра кроз борове гране
асоцира на далеки сјевер?
Засто мисли тако жустро одлете у крајеве стране
откуд, чак и кад је топло и други се зноје,
та навика чудна да задигнем ревер?

Како да објасним неизрецив осјећај туге
при сјећању на догађај никад доживљен?
Гђе је ледена писта окована бијелом сумом,
гђе је мрак што чудном свјетлошћу блиста,
и трептај бескрајни што уму бјежи,
и кад се наклоно поиграва умом?

А тек оно чаробно степениште које се у недоглед спирално спушта,
та божанствена свјетлост и сјене отмене,
луцидном кретњом ухваћен поглед,
мисао брза и ријеч немушта.

И опет туга ношена аријом од чије мирноће живот боли.
Одбране нема, једини лијек већ тада схватих,
душа да Творцу својем се моли,
и залуд тражих, залуду платих,
Љубав се пронаћи не да, ни платити, ни отети,
и знам да неко воли, и знам да неко гледа,
и знам да ту је смирај,
не да се пита, не да се бори,
већ да се Богу преда!


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 1:45 pm

Опомена

Данас кад сте ми срце ишчупали,
језиком натеклим од жучи,
израслином непотребном што беспомоћно тражи ријечи,
тромо се напиње и муца,
поручујем вам ђавољи вазали,
ја овако грешан и мали:
„На длану ми умјесто стигме Христове
распето Косово и даље куца.”

Данас кад сте ми,безочне хијене,
мраком без лијека очи ископали,
гледам вас пркосно у очи плашљиве,
у дупље усахле што се од свјетла крију,
и поручујем...ја потомак своје ђеце
овако грешан и мали:
„Биће довољно сузе моје
да цијело Косово од вас умију.”

Данас сте ми,слуге слугиних слугу,
властитим жилама уморне удове
у мртви чвор везали,
па ипак вам поручујем
слободнији него што ћете ви то икада бити:
„Ја ћу...потомак Божијих слугу
овако грешан и мали...
ја ћу Косово Свето и везан ослободити!”

И што год ми учинили,
коју год наредбу испунили,
било људи било демона,
макар ме лажима прљавим у црну земљу закопали,
нећу вам дати мира потомци камелеона,
ја...потомак Светитеља
овако грешан и мали...
макар још хиљаду пута превјерили
и јаја кукавичја у туђе гнијездо положили,
поручујем вам у име народа мога:
„Мислите да сте нас поразили,
али тек ће те виђети својега Бога!”

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:14 pm

Мајка


Је л` исто овако шездесет и треће,
Нед трошним кућерком гдје ме мати роди,
Тињ`о мјесец жути, к`о пламичак свијеће
На рибарском чуну што пучином броди?

Је л` исто овако те далеке ноћи,
Кријући се стихом од себе и људи,
Пјев`о неки пјесник о тешкој самоћи,
Да окружен бучном руљом не полуди.

Задња ће ми ријеч к`о и прва бити,
Њом ћу се са собом најзад измирити
Кад ме на послетку зла сустигне хајка,

И сав ће ми живот стати у пет слова
Кад ме од кошмарних, опет отме снова,
Прва и последња... најмилија... МАЈКА.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:15 pm

Гордост


Обмано слатка, клицо лелека,
Ватро што пржи мисли и кости,
Праслико пада, бољко без лијека,
Гдје ти пирујеш, врлина пости.

Уставо мрска, душа те ријека
Док бљујеш отров, надуту храни,
Плијен ти рака и колијевка,
И опјевани и поругани.

Идом си грким мед отровала,
Да жуч заволи који те куша,
Тобом је луча у амбис пала,

Тобом се гости предворје ада,
Кад твоја тмуша крв запјенуша
Поган се роди, а човјек страда.

Невен Милаковић

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:16 pm

Ћиро Златоусти

Са Ћирове главице, дивног небосклона,
Одјекнула Морачом јека божанствена,
Запјевала тешка Вороњешка звона
Завјетом војводе Мине саливена.

Црква светих Кирила и Пантелејмона
Срасла с шљивицима Радовића бара,
Хранитељка душе, гласница искона
Призвана молитвом старога звонара

Што звоњаше смјело да браћу пробуди,
Кад се нико други гласнут` није смио,
Кад бјеху замрла и звона и људи,
И свак се у своје безумље сакрио.

И данас кад ђаво зли сан Србству спрема
И све су бројнији његови демони,
Кад зајече звона, а звонара нема,
То златоуст Ћиро са Небеса звони.

Невен Милаковић

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:17 pm

ПРОСЈАК


У дане кад стабла пуцају од студи,
Кад дрхтаво срасту џепови и прсти,
Под старом маслином угледају људи
Старца што се благо смијешећи крсти.

На њему долама без веза и шара,
Црна попут шаске ноћи без мјесеца,
Чизме без везица и шубара стара,
Око њега спокој, молитва и дјеца.

Стушти се пред зору мећава с Румије,
Ледена бјелина долину зачара,
Све се живо смрзне, само њега грије
Шапат којим клечећ` с Небом разговара.

Најтежа ј е студен кад душу окује,
Само се са срца лед отопит` не да,
Најбољег је слуха ко сам себе чује,
Најбољега вида ко у себе гледа.

А и што ћу друго понијет` са собом,
Све што стекох стаде у пар суза врелих,
Проливених крадом над студеним гробом,
Једино је благо, које раздијелих.

Ујутро га нашли с три спојена прста,
А снијег се око њега отопио
Поруком последњом са надгробног крста:
НЕБЕСКО САМ ЦАРСТВО ДАЈУЋ` ИСПРОСИО.

Невен Милаковић

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:19 pm

Свети Петар Цетињски


У страхотној тами подловћенске зиме,
Срастао са јеком манастирских звона,
Свети старац слави Христосово име
Одгонећ` легије паклених демона.

За своје се стадо залутало моли,
Очинском љубављу плам геенски гаси,
А свака Га ријеч као стигма боли:
Оче Свемогући, племе моје спаси.

Прозбе и пахуље једне к` другим лете,
Студена пећина као цимвал звечи,
Док панично бјеже сподобе уклете
Пред монахом кротким, што под Крстом клечи.

Смилуј се Господе мој јадном народу,
Не дај да у мраку гријеха погине,
Страдања ме њина као копља боду,
Раде све што знају, не знају што чине.

Одврати их Творче од неслоге клете,
Ђаволи им душе јадне уграбише
Злом превјере срамне и крвне освете,
На рођеног брата, брат сабљом кидише.

Пошаљи им свете Јованове прсте,
И Честицу Твога Крста пресветога,
Да их прсти Вјером спасоносном крсте,
Да их спасу Жртвом Распетога Бога.

И икону Твоје Матере љубљене,
Да им срца смјешком божанским раскрави,
Да им Рај донесу миле очи Њене,
Да Љубављу Њеном пречистом оздрави.

Па ако се тако силно наоружан,
Не одупре кнезу из страшне геене,
Ако их надвлада ад смрадан и кужан,
Са њима Господе погуби и мене.

Утихну мећава, сунце је одмјени,
Радосни се уздах Небесима оте,
Задивљеним сузом у старчевој зјени:
КОЛ`КО ЈЕ У ОВОЈ ДИВЉИНИ ДОБРОТЕ!

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:20 pm

Подгорици

Престао сам да сањам Побрежје и Рајске обронке Љубовића,
Не долазе ми више крива Кишмала, ни Дрпе Мандића ко некад у снове,
Затурих негдје млинове Рибничке и калдрму с` моста Капаџића,
Понекад се не могу сјетит` ни како се, улица у којој сам рођен зове.

Не памтим више Сахат Кулу, ни старе зидине Јусоваче,
Све ми се чини да сам неким чудом, престао Ћемовско поље да волим,
И не знам зашто ово пишем, и не знам зашто ми се плаче,
И не знам зашто се свако вече, за моју Подгорицу Господу молим.

Некад сам мислио да не бих могао без Старе Вароши ни дана живјети,
А ево прође деценија да на Њу нијесам ни помислио,
Само ме нека туга стегне када је много вруће љети,
И тад бих радије од нектара божанског, воде са чесме бријечке пио.

Само понекад, кад се са Румије сјеварац стушти немилице,
Сјетим се улице Абдовића, и под њом ливаде Ђечевића,
И само тада дјетиња радост опет ми Драчом озари лице,
И кренем срећан од старе Капије, Горици улицом Шкеровића.

Кажу да више нема корза, ни грила, ни `томбуле`, ни кина `Културе`,
Више се нико гумом не спушта крај старог турског купатила,
Нијесам препознао Балшића улицу, сви су у грчу, сви некуд журе,
Па гдје су моји Цикотићи, што Ти урадисмо мајко мила!?

Знам да се кад тад морам вратити, само Чепурци вјечито мирују,
Само се Гробови Врела сјећају, још само на њих гачићи слијећу,
Тамо су моји исписници, још само они о Теби снују,
Ту ћу Ти доћи вољена моја, и никад више отићи нећу.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:22 pm

http://www.svetigora.com/node/6843


Запис са промоције књиге „Дар Мајке Божје“ аутора Невена Милаковића, која је у недјељу 7. марта одржана у Парохијском дому у Бару.
О књизи су говорили Момир Војводић и Радован Радовић, стихове су читали Гојко Бурзановић и аутор а уз звуке гусала пјевао је гуслар Светозар Зековић.



1.

Двери Рајске моја душа сања,
А плот људска гријехом је окива,
Распећу се спасоносном клања
Свијету права, самој себи крива.

У стиху је искупљење моје,
Златна ријеч Небеса отвара,
Акростихом мисли ми се роје,
Извиискре Божанственог дара

Којим ме је Господ извидао,
А знам да сам зрно горушице,
Језику сам србском завјет дао,

Аманет ми слово ћирилице,
Њима спремам оставштину своју,
Ангелском се одазивам поју.


2.


Ангелском се одазивам поју
Нишчи слуга Господа својега,
Грешни војник у вјечноме боју,
Ево стихом војујем за Њега.

Овај сонет за спас душе зидам,
Творцу својем невјешто се молим,
Вјером чистом смртне ране видам,
Одан Небу, паклу да одолим.

Једино се Тебе бојим Боже,
Часном Крсту довјек бих да служим,
У Теби се само живјет` може,

Вишњи, подај да Ти се одужим,
А ја ћу Те славит`од постања,
Радошћу и тугом покајања.


3.

Радошћу и тугом покајања
Аманет се спасоносни брани,
Зубља света, стожер постојања,
Архизавјет који душу храни.

Само тако, са три срасла прста,
Тартару се може одољети,
Изнијети трнов вјенац с Крста,
Распећем се на Небо уснијети.

Ево душа свемоћни пјесниче,
Нека Воља Твоја Спасу буде,
Ево душа са Распећа кличе:

Боженек` ми пјесме моје суде,
Ослушкујем у њиховом поју:
Мири с небом постојбину своју.

4.

Мири с` Небом постојбину своју,
Ако мислиш да те Небо спасе,
Још си салмка у звјезданом роју,
Канљела ти непочинства гасе.

Онај што је последњи и први,
Ништи вријеме оштрицом бескраја,
Алфа слиједи Омегиној крви,
Јеванђељем Дух Свети их спаја.

Мири с` Небом постојбиму своју,
Истином ћеш душу исцијелити,
Лист си жути на гранчици, коју

Извор само може подмладити.
Још ме пјесма на три прста држи,
Ако може стихом да се служи.




5.
Ако може стихом да служи,
Ја бих хтио да пишем док трајем,
Акростих ми као кичма држи
Сонет што се игра са бескрајем.

Ако може пјесма лијечити,
Молитвом ћу слово исклесати
Траг до стазе узане открити,
Еванђељем вијенац изаткати.

К о Господу и свом роду служи,
Јагњету се незлобивом клања,
Ево кобац поднебесјем кружи,

Циља себи жртву од постања,
Ал` мој вијенац изнад њега лети,
Јединоме бесмртном поети.



6.
Јединоме бесмртном поети,
Ево јецај замјени молитву,
Земљи служит`, а на Небо хтјети,
Исто је што вратом оштрит бритву.

Ко је слуга своје постојбине,
Мири с` Ножем жилу од кркљана,
Избавља се Истоком од тмине,
Јама му је камом ископана.

Ехо му је небеска арија,
Глас му громки нечастиве вија,
Огњевитим одјеком завјета,

Радошћу и чистотом дјетета,
Аманетом да Свевишњем служи
Који свемир премудрошћу држи.



7.
Који свемир премудрошћу држи,
Амбиса ми у бестрашће страсти,
Ореолом бљештавим ме кружи,
Крстоносном, неда ми пропасти.

Ружиним се трном наоружан,
Враћам мјесту крвава попришта,
Смртам гријехом, гријесима кужан,
Аду кличем: Не можеш ми ништа.

Беспућа сам крчио до краја,
Ријечју се пео на Голготу,
Из гроба се винух до бескраја,

Тврдом Вјером остах у животу,
Ватреним се стихом вазнијети,
Ево хитам Господе пресвети.



8.
Ево хитам Господа пресвети,
Христаништу мирном да пристанем,
У прогонству свик`о сам живјети,
Сад се спремам да пред Тебе станем.

А чим Ти се могу оправдати,
Мрзлим срцем и душом слеђеном,
Слијеп сунце не може гледати,
Вид замире угашеном зјеном.

Отвори ми Свевидећи очи,
Мраку моме луч си обећана,
Егзарх душе, плам у мрклој ноћи,

Румен- зора, претходница дана,
Очисти ме гласом са Тавора,
Боже Вишњи, творче сваког створа.




9.
Боже Вишњи, Творче сваког створа,
Ехом вриска, хром Теби коракнух,
Заточеник земаљског жамора,
Алком свјетла свод небески такнух.

Зима ми је мразом угасила,
Лучу вида Тобом обасјану,
Етром фијук гавранових крила
Ноћ доноси несванулом дану.

Сузом појим невен неувели,
Авлији се Очевој прикрадам,
Мртвог су ме духом видјет` хтјели,

Боже пусти да себе савладам,
Истином ћу гријехе окајати,
О Теби ћу док трајем пјевати.



10.
О Теби ћу док трајем пјевати,
Док је задњег дашка у грудима,
Бисер стихом Небу завјештати,
Искрасти се мраку у људима,

Обурвати бедем са три прста
Лукавоме право у вилице,
Исцјелит` се силом Часног Крста,
Засијати попут феникс- птице.

Анђелима к`о гласник служити,
То је санак свакога поете,
И старити и све млађи бити,

Н е остати н`о постати дијете,
Од увира до светог извора
Жртвеник се сатворити мора.



11.
Жртвеник се сатворити мора,
Реликвија завјетна Господу,
Трајат` прозбом са крстастих гора,
Вјером опстат` на Нојевом броду.

Обасјати душу невесима,
Ватреним се стихом огријати,
Анђелима и Светим Оцима
Трон у срцу Љубављу сковати.

Само тако Небо се отвара,
Епизтахиљ тако се цјелива,
Литургија и светост Олтара

Апостолска проповијед жива.
Жртвеник се сатворити мора,
Источником стигма извидати.



12.
Источником стигму извидати,
Горет`` мирно попут воштанице,
Не венути н`о вјечно цвјетати,
Опасат` се чвором воштанице.

Растати се заувијек са собом
И с` Богом се Свевишњим састати,
Спрати гријех окађеним гробом,
Акростихом епитаф сковати.

Тај сам завјет дао пр`је рођења,
Воштаном га крвљу печатио,
Аминујућ` за сва покољења,

Пред праоца главу приклонио,
Архангеле, знам добри гласниче,
Једино се Тобом вјечност стиче.






13.
Једино се Тобом Вјечност стиче
Архангела силних удивљење,
Мили Боже, дивни Источниче,
Египатског ропства избављење.

На светом си Јордану рекао:
Ево мога љубљенога Сина,
Зло геенско ријечју амбисао,
Нови Завјет спустио с` висина.

Апостоли да буду гласници,
Да Спасење свијету објаве,
А анђели, небески гласници,

Непролазно Царство да објаве.
Ко је мудар отад вјерно кличе:
Ево душе Свемоћни пјесниче!

14.
Ево душе Свемоћни пјесниче,
Вјечност иште окован гр`јесима,
Овај живот земаљски протиче
Мртвим стихом у мртвим прсима.

Ево душе, милостив јој буди,
Прими себи рањену грешницу,
Радио сам све што раде људи,
Е да могу окајат кривицу

Даром Твоје Мајке најсветије,
Богоносне Милосне капије,
Овај сонет да ме Њом огрије,

Горком сузом лице да оросим,
Од Тебе то само Боже просим
Мило чедо Матере Божије.




МАГИСТРАЛА
Двери Рајске моја душа сања,
Ангелском се одазива поју,
Радошћу и тугом покајања
Мири с` Небом постојбину своју.
Ако може стихом да се служи
Јединоме бесмртном поети
Који свемир премудрошћу држи,
Ево хитам Господе пресвети,
Боже Вишњи, Творче сваког створа,
О Теби ћу док трајем пјевати,
Жртвеник се сатворити мора,
Источником стигма извидати,
Једино се Тобом Вјечност стиче,
Ево душе Свемоћни пјесниче.




НАДМАГИСТРАЛА
ДАР СУЗА И КАЈАЊА
АНГЕО ТВОЈ ЧУВАР
РАЗАСТИРЕ НЕБОМ
МАЈКО НАЈМИЛИЈА.
А ЈА САМ ТЕК ЈЕЦАЈ,
ЖИВОТ МИ ЈЕ ГОРАК
КАО КРВ СА БРИТВЕ.
ЕХУ САМ СВОМЕ РОБ!
БЕЗАЗЛЕН САМ БИО,
ОДБИО ЛИЗАТИ НОЖ,
ЖРТВОВАТ` СЕ ЛАЖИ,
ИГНОРИСАТ` ВАПАЈ
ЈАМЕ НЕЗНАДАНКЕ.


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:24 pm

Румија Јованова

Што је Румија без светог Јована,
Грумен земље тврде под небеским сводом,
Гомила камења окружена водом
Громовитом руком Творца извајана.

Би л` постала дивни драгуљ србске ниске
Да јој није Крста светог Владимира,
Мученичком крвљу препуног путира,
Цркве мјесто круне, небесима блиске.

Румија~ Хришћанка, звјездоносна гора,
У Савино море вјерно погружена,
Пречистом Крајинском вo вјек украшена,

Правице иштућим обећана зора.
Створена да сунцу кроз облаке води,
Да к`о арка луци спасоносној броди.


Невен Милаковић


Напомена: Значење ријечи Румија на арапском језику је Хришћанка.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:25 pm

Сонетни вијенац

" Радост покајања"

1.
Руди у крошњама дивљег нара зора
Пробуђена шумом палми и таласа,
Украшена везом маслина и краса,
По чаробном ткању планина и гора.

Блуди у сјенкама стољетних толола
Што оближњем дворцу као стража служе,
Док парови касни око њега круже
Омамљени чашом насладе и бола.

Да си само могао господару знати
У студној бјелини подловћенске зиме,
Да ће једном часно помињућ` Ти име

Младић своју драгу на виђење звати,
Снивао би ђе двориштем Твог предивног здања
Арија небеска Румијом одзвања.

2.
Арија небеска Румијом одзвања,
Радују се љету латице и птице,
И увале мрачне испод Волујице
Гдје хрид од постања у море урања.
Одјекује коча од несносне граје,
Срдити рибари грабљивице гоне
Док прозрачни мјесец попут топца тоне,
А крљушти рибље к`о бисери сјаје.
И последња свјетла ноћобдија гаси,
Мир сванулог јутра разбијају шкуре
И лучки радници што Пристану журе
К`о брод кад га гоне олујни таласи.
Тек рођеним даном Бар пучину сања,
Дахом љета раног с процвјеталог грања.


3.
Дахом љета раног с процвјеталог грања
Одгоним немире и облаке тмасте,
Деси се да душа са сонетом срасте
Када пјесник будан, стиховима сања.
Обасјало сунце падине Лисиња
И давно зарасле стазе Сутормана,
Купа се у јари првог јунског дана
Небо изнад Бара и пучина сиња.
Стојао сам кротко под маслином старом,
Уљане ми сузе капљаху низ лице
Са насељу рајском сличне Мировице,
Као мајка брижна нагнуте над Баром.
Са питомог Рапа као са Тавора
Опија близина планина и мора.


4.
Опија близина планина и мора
Снажније од старог црмничкога вина,
У води утихлој тајинством дубина
Огледа се гордо неукротна гора.
Зацарили звуци и мириси љета,
Размеће се плажа боровим шумарком,
К`о искусни морнар поринутом барком
И дјечијом циком с врелог парапета.
Из „ Књажеве баште“ призива гитара
Давно одсањане подмосковске ноћи,
И минулу младост која неће моћи
Да уморну душу сјећањем завара.
Једино на тврдом румијском гребену
Срати Бар тврђавом пркоси времену.


5.
Стари Бар тврђавом пркоси времену
И Олтаром Цркве светога Николе,
Пред којом Барани Светитеља моле,
И Мајку Божију, Христом озарену.
Црквена ме порта попут рајског врта
Исцјељује миром минулих вјекова,
Скривена у сјенци стамених борова,
К`о Покровом Бога Васкрслог застрта.
Пред светошћу Двери пјесник тронут клечи,
Гријеси му бројни стојати не дају,
Ни Светачке очи, што с фрески гледају
Док сутону дана, звони тихо јечи.
На размеђи јаве, вјечности и снова
Тихују зидине мудрошћу вјекова.


6.
Тихују зидине мудрошћу вјекуја,
Ниче лат љиљана из утробе Свача,
К`о кап горке крви са оштрице мача
Капље ноћ мекотом прогнаничких снова.
Прикрада се први сутон са Созине,
Сву ће вреву часком тунел усисати,
Да блажени спокој варошици врати
Јесењом магијом Спичанске долине.
Још само Заграђе пјесмом одолијева,
Не признаје фајронт весела дружина,
Заточница риме пламене и вина,
И у освит зиме о прољећу пјева.
Са звјезданпг роја њихових стихова
Пјенуша памћење криком галебова.


7.
Пјенуша памћење криком галебова
Са прегрштом шкољки украшене стијене,
Док таласи бучни к`о шампањац пјене
Жустрином развратних младалачких снова.
У овај се плићак љето утопило,
У њему ће скончати и зима студена,
Можда мора тако, то је ваљда цијена
За све што хдједосмо, а није се збило.
Зато стари пјесник по пијеску копа
Тражећ` лаковјерном драгуљ обећани,
Арлекин плачући, руљом исмијани,
Немушти посматрач властитог укопа.
Дјетињство ми Ратцем пркоси времену
Озарено алком у врелом камену.


8.
Озарено алком у врелом камену
Спокојно се сунча старо пристаниште,
Док са дока дјеца раздрагано вриште
Скидајућ` с удице рибу уловљену.
Мачују се љуто јарбол и катарке,
Излокане даске језовито шкрипе
Док гамбори, шкампи, барбуни и сипе
Бљеште са палубе тек пристале барке.
Расуо се бехар по пустој обали,
Ухваћен у замку алги и катрана
И трептавог свјетла с краја лукобрана,
Што се попут звијезде са сутоном пали.
Ту гдје рибар мрежу плетућ` мрежу крати,
Клео сам се да ћу неба увијек се држати.


9.
Клео сам се да ћу неба увијек се држати,
Врх Румије бескрај дира гугуткиним пером,
Ту се крстом збратилило море са језером
У молитвом долетјелој црквеној припрати.
Одатле се виде сузе Гојковице
Гдје се с црних развалина Скадарских сливају,
Па сточене с Косариним заједно пливају
Живописном Манастиру Старчеве Горице.
Па одатле Манастиру Бешка отпловиле
До Јелене, кћери светог Лазара Србскога,
Утројене са Балшићком, кануле пред Бога
И Њему се за свој народ страдни помолиле.
Док јутрењем зора с Морачника руди
Албатрос ме страшним удесом пробуди.


10.
Албатрос ме страшним удесом пробуди,
Сапетијех крила међу гоничима,
Гораше мјесецом у мртвим очима,
Прослављен Господом, поруган од људи.
Као по навици срочене пресуде,
Крив што хтједе небо да украси летом,
Ношен дивљим вјетром к`о осмјех дјететом,
Што гледаше свиса мраволике људе.
Обасја ломача са Кајнака вече,
Засја Видиковац врх Великог Пијеска,
Заискри Утјеха од силине бљеска,
Кад из древног изворишта вијенац потече.
И из њега пожутјели невен неузбрати,
Још ме каткад летом међ` облаке врати.


11.
Још ме каткад летом међ` облаке врати
Боголика глава светога Јована,
И још ме жалосни фијук вјетра свана,
О Косари вјерној натјера пјевати.
Натопи се душа мирисног тамјана,
Замирише Крстом Храм са Тополице,
И с Румије Црква пресвете Тројице,
Ходочашћем вјековнијем са неба призвана.
Па у славу Бога звона запјевају
С цркви светог Николе и светог Сергија,
Да огласи свијету света Литургија
Да још Срби Вјеру отачку чувају.
Албатрос ме летом још каткад пробуди,
А онда се стровалимо презрени од људи.


12.
А онда се стровалимо презрени од људи
Ја и моја Бога жедна поезија,
На кућном нам прагу шишти клуко змија,
Епитаф нам туђи за живота суди.
Својим се пјесмама мирим сам са собом
К`о слеђене зјене с миром Гвозден бријега,
К`о кад финим прахом нанесеног снијега
Оплакује вјетар крстачу над гробом.
Запријети облак доље од Улциња
Реквијемом магле, киша и бујица,
Да избрише сунце с препланулих лица
К`о последњу наду црвоточна шкриња.
Ако нећеш сапет мрежом страсти да погинеш
Његуј крила да се смјело висинама винеш.


13.
Његуј крила да се смјело висинама винеш,
сва су доба годишња, само рад` прољећа,
ко није туговао, не зна што је срећа,
нећеш наћи спокој док се не поринеш
у звјездано небо изнад Микулића,
преко Жељезнице до Виросевице,
док ти лепет птице не освијетли лице
с равних Поповића до Светога Вића.
Па преко Илина, Заљевских маслина,
До блаженог мира светог Манастира
Гдје се гријех спира светошћу Путира,
Славећ` од давнина Божијега Сина.
Рибњаку се спремај у поход да винеш,
Ако нећеш сапет мрежом страсти да погинеш.


14.
Ако нећеш сапет мрежом страсти да погинеш
У претјесној шпиљи страха и незнања,
Опаши се `мјесто сабљом, снагом покајања,
Да копрену с очију исповијешћу скинеш.
А овај је вијенац ходочашће моје,
Прилог недостојан опјеваног града,
И рима се с душом узрадује када
Пјесник о љепоти непролазној поје.
Овог сам се трена збратимио с Баром,
Саградио кућу на вјечном темељу,
Испунио завјет и дјетињу жељу
Да вјекујем тихо са маслином старом.
Док звијезда с Румије васељени сија
Да одсјајем њеним не потонем ни ја.


МАГИСТРАЛЕ

Руди у крошњама дивљег нара зора,
Арија небеска Румијом одзвања,
Дахом љета раног с процвјеталог грања,
Опија близина планина и мора.
Стари Бар тврђавом пркоси времену,
Тихују зидине мудрошћу вјекова,
Пјенуша памћење криком галебова
Озарено алком у врелом камену.
Клео сам се да ћу неба увијек се држати,
Албатрос ме страшним удесом пробуди,
Још ме каткад летом међ` облаке врати,
А онда се стровалимо презрени од људи.
Његуј крила да се смјело висинама винеш,
Ако нећеш сапет мрежом страсти да погинеш.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:26 pm



Nevene ovo postavlja vasa berjozkica koja je pisala na Srpskomkosmetu:)


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...


Poslednji put izmenio meseceva rosa dana 26/12/2011, 2:37 pm, izmenio ukupno 3 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:27 pm

Чудо Светога Василија Острошкога


Стари Игуман тихо читаше акатист Светом Василију,
И баш кад главу пред Светим Кивотом, попут доброг дјетета пови,
Приђе му човјек озарен молитвом, начини велику метанију,
И рече, сузама ноге му заливши: „ Преподобни Оче, благослови“.

Благослов сине Духа Светога, благо га додирну небесник сиједи,
И покри незнанца к`о Покров Свети, предивна старчева брада бијела:
„ Пред Светим дијете све гријехе своје Господу драгом исповиједи,
Реци Му прво, каква те невоља у ову Светињу донијела?“

Није ме невоља притисла Оче, да дођем чак из Далмације,
Но завјет који морам испунит`, за овог кратког земног живота,
Хоћу да свједочим о чуду великом, што сатвори Свети Василије,
Овдје крај Његових Светих Моштију, крај дивног Његовог Светог Кивота.

Живјели смо Оче сложно и побожно, с` пет синова Бог ми огњиште украси,
У нашој је кући вазда радост била, весело смо својег Творца прослављали,
Ал` кад шесто дијете мученица роди, моја жена нагло поче да се гаси,
И залуд смо над њом вреле сузе лили, залуд је дозиваху сирочићи мали.

Душу је своју тихо испустила, а поглед јој тужни на дјечици оста,
К`о да их са оног свијета благосиља, к`о да се и мртва Богу за њих моли,
Као да им каже: „Смрт вам моја проста,
и мртва ће мајка дјецо да вас воли“.

А њих спопала писка, не могу их малене од ње одвојити,
Као да се са њом сунце угасило, као да се небо затворило за нас,
Што сам друго могао, него се молити:
„ Свети Оче Василије, помози нам данас“.

Уто се врата кућна отворише, угледасмо Светитеља гдје на прагу стоји,
Догод живим памтићу Га, имаше на себи дивну митру плаву,
У трену се умирише сирочићи мили моји,
А Он приђе покојници, и додирну Светом руком њену мртву главу.

А она отвори очи, к`о да ни уснула није,
И дјечицу пригрли срећну у топло мајчинско крило,
Заустих плачућ` да кажем: „ Хвала Ти Свети Василије“,
Али у соби сем нас никога није било“.

Сада је и Игуман плакао к`о дијете,
Не желећ` да сузе радоснице скрије,
Цјеливајућ` побожно оне Мошти Свете:
„Слава Ти и Милост Свети Василије“.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:34 pm

Cвети Николај Жички и Охридски


Наткрило молитвом Србство васцијело,
а свака Му ријеч к`о кандило гори,
стазама Му страдним избраздано чело,
док се ријечју богоносном за свој народ бори.

Ласкаве похвале свијета преварнога,
За свиралу дрвену из Лелића дао,
Распет прослављао Распетога Бога
Па пред Њега прозбама ватреним клекао.

Да нам оне душе студене огрију,
Да их дичним сустопником Савиним насладе,
Уткане у непролазну Небеску Србију
Гдје столују Свети Лазар и Владика Раде.

Гдје се вјечно служи света Литургија,
Гдје свог Творца прослављају анђели и људи,
Ту је Светац из Лелића златоусти чија
Проповијед народ Србски из сна земног буди.

Ту је ено на језеру Охридском бесједи,
И у хладу манастира Жиче и Ћелија,
На Савини, Раковици и Острошкој греди
Крај Моштију нетрулежних Светог Василија.

Свечовјек што служи Богу и људима,
Теодул и путник, пламени поета,
Пастир неуморни с Крстом на грудима ,
Са мудрошћу старца, а душом дјетета.

Није ово пјесма но молитва Свече,
Да се и ја Твојим именом исцјелим,
К`о што зору чека, без мјесеца вече,
Свани мени Светитељу, то је све што желим.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:34 pm

Помирење

Ноћас сам се својски испричао са собом,
први пут смо искрени били обојица,
први пут смо скинули све маске са лица,
један пред колевком, а други пред гробом.

„ Хајде да се помиримо“, рекох самом себи,
„ Убиће нас ова самоћа убога,
Па немамо никог осим Вишњег Бога,
Пружи руку, помози и теби имени.“

Ноћас сам се кришом са собом мирио,
Свјестан да сам себи највише згрешио,
Ако опрост добијем од себе самога,

Изић` ћемо лакше заједно пред Бога,
И Он ће милостив мени грешном бити,
Јер сам се са собом знао измирити.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:35 pm

Косовка дјевојка

Плавог ока, а златног увојка,
Лијепа као Богомајке слика,
Тражила је Косовка дјевојка
Мртвим пољем, мртвог вјереника.

Нашла га је дивно загледана
У Небеса к`о у њено лице,
Бистрих зјена, мушки насмијана,
Господственог као сви Топлице.

Нисам љубо завјет прекршио,
Вјенч`о сам те данас у вјечности,
Двор у Рају за бас припремио,
Не за тијело и трулежне кости

Но за душе наше загрљене,
Да узлете вјерне голубице
Сводовима вишњим васељене...
Винимо се мила суђенице.

Остадоше занавјек под њима
Искеженцрни агарјани,
Заробљени у трулим труплима,
Злопочинством за земљу везани.

У ноћима око Видовдана
Још се племство црним поље бијели,
Још се чује бруј страшног мегдана,
Ал` су Срби давно одлетјели

Да сустигну двије рајске птице
Што су летом Небо украсиле,
Дивне сјене Милана Топлице И његове миле вјеренице.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:39 pm

БИЈЕЛА ПЈЕСМА


Црвено вино и тинта црвена,
Стих црвен од стида и црвена зјена,
Црвен казан метнут на црвена дрва
И јалова земља, црвена од црва.

Црвена књижица у лијевом џепу,
Под црвеним гркљаном црвена кравата,
Прирепак на црвеном ђаволовом репу,
Успомена црвена из минулог рата.

На црвеном тргу, црвена парада,
Под њим Мошти жуте од стида црвене,
И небо над градом црвено од јада,
А под небом црни људи и црвене сјене.

Само крв у вени не оста црвена,
Претвори се у воду и оста без боје,
Лишена Причешћа, грешна, некрштена,
Увире у бездан бесциљности своје.

Усрдно Те молим Милосни Господе,
Саклони ме таштине овога свијета,
Да ми крв не буде боје барске воде,
Него вјечно црвеног ускршњег јајета.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:48 pm

ПЈЕСНИКОВА МОЛИТВА


Тешко је бити пјесник у оваквој ноћи,
Није лако пером одагнат` демоне,
Молитвама мјесто сабљом на бојиште поћи,
Гледат` мирно у небеса док самртним звоном звоне.

Није лако римом крхком лучу свету распламсати,
Огрнут се плаштаницом пламена поете,
На Голготу крхком стихом к`о на Тавор кротко стати,
Остарити у свијету, а остати дијете.

Ова ноћ је вучја, награда и казна,
Анатема и благослов, вјера и невјера,
Ломна чаша жучи пуна, а сладости празна,
Опомена бјегунцима, азил и потјера.

А ја сам само уздах бескућника,
Једрењак што плута по мирноме мору,
Кап крви са ледене оштрице крвника,
Што снујући призива спасоносну зору.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:49 pm

Татина молитва

Радости мила, нека те ноћас молитве моје од мрака скрију,
Нек` ти се лице смијешком озари кад ти на раме анђели слете,
Твој тата моли све Светитеље, и Свету Петку, и Мајку Божију,
Твој тата моли самог Господа, за своје чедо, за своје дијете.

Радости мила, немој да бринеш, Вјера је татина од мрака јача,
Љубављу својом, све ћу легије непоменика посрамити,
Скршићу мреже њихове биједне, шапатом оштријим од сваког мача,
Не брини мила, твој ће те тата Милошћу Божијом одбранити.

Радости мила, нек` тату боли, тата је томе одавно свико,
Руга се болу онај ко воли, макар га није волио нико,
Ни ових суза што квасе лице, тата се злато мило не стиди,
Љубљена моја дјевојчице, само да тебе здраву види.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:51 pm

Монаси и монарси

У вријеме кад су се Срби Богу молили,
Монарси су као монаси били,
А данас кад невјерје оцила гаси,
Владике мисле да су монарси.

Тугујте високи Дечени,
Тугуј мила Грачанице,
Црне Вам гласе не носе гаврани
Н`о неке много страшније птице,

Срела се браћа у освит Поста,
Ал не рад` Молитве, не рад` опроста,
Н`о једни другима очи да поваде,
Да стадо нејако још више заваде.

Коме нас остави Свети Патријарше,
Ко да се брине за Спасење наше,
Ко да од нас отјера нечастиву змију,
Када нам се пастири међу собом бију.

Па ипак Србаљи, Вјеру не губите,
Н`о главе своје Богу приклоните,
Нек вам само Господ узданица буде,
Тешко оном ко се ослони на људе!


Невен Милаковић



____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 2:59 pm

Бесмртној сјени Шарла Бодлера


Склопљених сам очију у олујној ноћи
Удисао пјену побјешњелог мора,
Скривен испод старог искривљеног бора
Снио будан зору која неће доћи.

Хтио сам да додирнем тмину и пучину,
Да избавим свијет с три сломљена прста,
Да завапим као Спаситељ са Крста:
Подај Оче кончину свом једином сину.

А онда ме хладна запљуснула вода
Горчином коралног стијења и јода,
И чудна ме грозница што пјеснике тресе

Крилима џиновског галеба узнесе,
Да се мраку смијем са облачног свода
Гдје таштина пузи, а врлина хода.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 3:00 pm

Трен

Фијуче ноћас вјетар са Румије
Као цријева гладног прогнаника,
Као шкргут зуба кад се суза слије
Да заледи чељуст прије болног крика.

Пучина ми слути судбину плићака,
Оловни ми облак Нојев потоп спрема,
Таштина урличе из мрклога мрака,
Луч стражи на прагу, ал` буктиње нема.

Све су ми стазе бијегом утрте,
Видик ми је давно зебња помутила,
Кад немушти зборе, глагољиви ћуте,
Духа нема тамо гдје царује сила.

А ја сам трунка у небеском своду,
Живим вјечност сточену у једноме дану,
Нестрпљив да цвијет узберем Господу,
Своју ћуд невјерну и душу одану.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 3:05 pm

Ova pesma je posvecena nasem nikad prezaljenom
Patrijarhu Pavlu



Вјечнаја памјат

Небеска Литургија, свето
Васкрсеније,
Над Србским Црквама небо
јутром руди,
Нит` сунце, нит` мјесец, род
свој тужни грије
Старац што нас тјера да
будемо људи.

Молитва за Светитеља који
земљом ходи,
Драгоцјену љествицу од земље
до Неба,
Јагње незлобиво... чувај Га
Господе,
Доброта нам Његова родитељска
треба.

А Он се на Крсту мирно
причестио,
Кротко, побожно, тихо... Попут
доброг дјетета,
Благошћу Отаца Светих, с`
праведним смијешком уснио,
Уснила Господа
самог Његова душа Света.

Плаче Владика,
плаче Свештенство,
Плаче Србство
неутјешно за Пастиром својим,
Ни у оку моме,
ни рањеном срцу, ни сузе ни жала,
Ни
безвјерне туге,
Само пред часнејшим
Патријархом стојим,
Благослови Свети
грешне Божје слуге.

Чудесна ми радост свим
бићем завлада,
Моћнија је, помислих, Вјера
од очаја,
Свикао је род мој Србски на Крсту
да страда,
Ова бол је спона што нас с Богом
спаја.

Срећан Ти живот вјечни, вјечне
Истине сине,
Срећан Ти повратак Оцу и Сину и
Духу Светом,
Срећно Ти Насеље Рајско и
слава што никад не мине,
покажи нам стазу
Спасења својим ангелским летом.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 23/1/2012, 6:34 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   26/12/2011, 3:08 pm

Ни гроб ми неће рећи да ме нема

Србској хероини Љиљани Жикић


Отишла је тамо где божури цвату,
У пролеће рано, гелером рањено,
Вична стиху, а невична рату,
Пред злотворе стала песнички стамено.

Ни корака више легије демона,
Не скврните моју Отаџбину милу,
Спржићу вас јеком пећаршијских звона,
Сагорећу Симонидом вашу мрачну силу!

Не газите по костима Србских мученика,
Из Њихових мошти расте ово рајско цвеће,
Не може ме застрашити ваша зверска рика,
Ово срце ни кад стане пропустит` вас неће!

Ово је Србија бедне кукавице,
Одавде до Неба и равнога Срема,
Камен јој је граничник моје мртво лице,
Ни гроб ми неће рећи да ме нема!

Оступите нечастиви, ни корака више,
На узглављу мојем мораћете стати,
Ту муњама исклесаним ћирилицом пише:
И МРТВА ЋУ МАЈКУ СРБИЈУ ЧУВАТИ.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   8/1/2012, 8:12 pm


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29262
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   21/1/2012, 10:30 pm

Евроатлантида

Споља нацифрана, а изнутра трула,
Заточена прије и послије зида,
Србској крви дужна, крв србску просула,
Не Европа него евроатлантида.

Још спаљеним чојством са ломача смрди,
Када она суди јустиција рида,
Mесију пронашла у проклетом Јуди,
Не Европа него евроатлантида.

Копиле блуднице и оцеубице,
Положила јаје попут кукавице
Да остави Србе без очњега вида,

Па да пред њом сл`јепи и безумни клече
Док им са Космета праотац лелече…
Не Европа него евроатлантида!



____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   23/1/2012, 6:19 pm

ANĐEO

Bio sam tamo i sve sam vidio djeco moja,
žicom sam krvavom Ikonu Svetu u mozak vlastiti urezao
ne sjećanja radi, nit ' sačuvaj Bože sulude osvete,
jer ko bi poželio pamtiti prizor od smrti crnjeg ustaškog stroja,
monstruma što je s' osmjehom paklenim nedužnu dječicu pjevajuć' klao
i nijemi vapaj što k' nebu šalje ustaškom kamom preklano dijete.

Nijesam bez razloga djeco moja Ikonu ovu toliko dugo od ljudi krio,
Nijesam je uzalud sav vijek ubogi krvavim košmarom predivnu mazio,
i sad znam zašto je Gospod htio da ja jedini uteknem kletoj dušmanskoj kami,

tako sam blizu vječitog svjetla u onoj prokletoj jami bio,
tako sam blizu rajske staze svojim grešnim nogama gazio,
pa tu me djeco, u toj bezdanki, prikriven u tami,
jači od smrti, mržnje i bola gledao blago Anđeo sami.

Šačica nedoklanih žudno je gledala gore
krvavim otvorom jame i svjetlom prelašćena,
slijepa da vidi hordu što je oštrila zube, spremna da nastavi hajku,
ne jednom začuh lepet što krila Anđela tvore
i ne vidjeh ništa ljepše do tog božanstvenog trena,
predamnom stajaše dijete koje je tražilo majku.

Ne bješe ni naznake straha na njegovom prekrasnom licu,
ni mraka,ni očiju strašnih,ni krika što dušu lede,
nije znao za patnju,rane i krvavu žicu,
samo je tražio onu koju toliko voli,

a oko se njegovo držaše za jednu tanku žilicu,
i znoj se samrtni skupljao po njegovom Svetom licu,
i svjetlom sijahu njegove Svetačke usne blijede
dok tiho šaptaše majci :

„Ne brini mamice mila, ništa me ne boli!”

Nestaše u tom trenu i žrtve i dželati,
nesta i mraka i svjetla i zla što dobru prijeti,
o kakva radost Dušu ispuni kada shvati
svu ju je prožeo ovaj prekrasni dječak Sveti.

I ništa više djeco ne može da me spriječi
svakom će iskušenju Duša da odoli,
samo da Gospod jedno nikada ne dozvoli
da nikad ne presahnu ove Svete djetinje rije č i:
„NE BRINI MAMICE MILA, NIŠTA ME NE BOLI.”

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   23/1/2012, 6:21 pm

SVETI VUKAŠIN TOHOLJ KLEPAČKI *

Nebo nadamnom bijaše krvavo i zemlja ispod mene
i ptice i jaseni i oči ljudske i majke što djecu stežu,
krv je obojila ustaške ruke i grkljane presječene
i duše crne i prestrašene srne i žice naoštrene da razum svežu.

Svud oko mene samrtni krici
krkljanjem preklanih smrt se cereka,
prilazim poslušno svojem ubici
i lednoj oštrici srbosjeka.

Gledam ga radoznalo u ugasle oči
tražeći u njemu ostatke čovjeka
pijanog od krvi sto mu s' kame toči
kao dječja suza, kao kaplja mlijeka.

A on silan...raspojasan...na gomili mrtvoj stoji,
nazdravlja opkladi dobijenoj, pa on ih je zaboga najviše pobio,
k'o dukate svoje žrtve sa demonskim smiješkom broji
bodući ih da provjeri je li koji preživio.

"Što me gledaš tako starče, zar si razum izgubio",
riknu kao zvijer ranjena i nožem ka meni krenu,
a ja sam se k'o pred pričest svoju prvu prekrstio
radujuć' se ko rođenju samrtnome svojem trenu.

"A stah"...pomislih"..."Zašto se ne bojim,
pa zvijer mi oči kopa i režeći meso siječe...
zašto tako ravnodušno pred dželatom svojim stojim,
kako mogu da ga žalim dok mu krv sa ruku teče?"

Pa i on je nekad stvor Božiji bio,
i on dušu ima, kako ona samo pati,
ja mu sve nesrećniku, još na ovom sv'jetu pomračenom oprostio,
al' kako će kad čas dođe pred žrtvama svojim stati?

"SAMO TI DIJETE RADI SVOJ POSAO", šapnuh mu jezikom što je odsjekao
i vidjeh očima svojim iskopanim strah što mu je grčem lice nagrdio,
kažu nije nikad više ni pile zaklao,
da se manit proklinjao i od ljudi vječno krio.

A ja se molim za dušu njegovu
kao i za duše onih koje je poklao,
možda me zbog toga ljudi Svetiteljem zovu,
možda zato pamte riječi:
"SAMO TI DIJETE RADI SVOJ POSAO".

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   23/1/2012, 6:23 pm

NE DAM !

Nemoj da plačes sine
ne mogu nam Ga oteti,
tamo je sva naša snaga,
tamo je Car Lazar Sveti.

Tamo su Sveti ratnici Srpski,
tamo su vječne straže sine,
tek će da osjete silnici drski
ostricu naše otadžbine.

Tek će da shvate gdje se nalaze,
u što su dirnuli zlom opijeni
kad počnu da ih obilaze
prizvani Svetinjom sinovi Njeni.

I niko sa njima da ne prozbori
jer oni ne mogu da se zastide,
biće dovoljan da ih sagori
prevedni pogled Simonide.

Biće dovoljna da im um pomrači
sjenka od slavnog Gazimestana,
ne boj se sine, više ne plači,
raduj se zvonima Svetih Dečana.

Oni nam sine ništa ne mogu,
raduj se, obrisi suze sa lica,
tamo smo najblizi Svevišnjem Bogu,
tamo je Nebeska Ravanica.

Tamo su sine grobovi stari,
iz svakog Krst seže do samog Neba,
oni ih ne vide, al’ ko za njih mari,
osmjehni se čedo… tako treba.

Tako se bori protiv utvara,
one se najviše smijeha boje,
ne boj se… s nama je Pećaršija stara,
pokaži im zube dijete moje.

Pokaži da tvojim venama teče
krv drevnih Soraba, plava i Sveta,
kojoj je Carstvo Nebesko Preče
od mračnog sjaja ovoga svijeta.

Svega se odreci samo ne Krsta,
od Krsta oni panično bježe,
neka te obože tri srasla prsta
k’o nekad ispod Samodreže.

I znamo dobro, davno shvatili
da sila Boga sine ne moli,
al’ vidjećeš da nismo uzalud patili
kad im Bog pokaže da silu ne voli!

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   23/1/2012, 6:26 pm

Божићна Молитва

Данас се молим за све оне
за које нема ко да се помоли,
за мале, безначајне људе
који никоме не требају,
за заборављене…
одбачене, намучене…
за оне које нико не воли,
молим се плачући за неприлагођене…
и ја сам један од њих на крају.

Данас сам умјесто свијеће
разгорио љубав за слабе,
за оне што не умију да се наљуте,
што умјесто виком узврате сузама,
заклони их Господе од очију гладних,
не дај да их звијери подмукле уграбе,
ко би нам душе гријао студене,
преклињим Те Боже…
нек остану с нама.

Преклињем Те
Сведржитељу земље и Неба
остави ми ову сламку Спаса
коју грчевито стежем
са ова три сломљена прста,
Вјером ћу праведном себе распети
и копљем се пробости ако треба,
ал’ морам знати
да ће остати јагњад Божија
испод Крста.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   23/1/2012, 6:28 pm

ПУТНИК

( Теодулу)

Не жудим да видим свјетске метрополе,
Ни стаклене колосе, ни бразилске плаже,
Не марим за китњасте пагоде, куполе…
Пешчаре ми неразвалне Светогорске драже.

Не жудим да видим презне пирамиде,
Нека други радост у прешини траже,
Ја се дивим очима Свете Симониде,
Звона су ми Дечанска од Европе драже.

Не бих издржао дуго у сјенци кипа слободе,
Отуд бих вапио тужно к`о кос из невјером горе спржене:
Овдје су бакље угашене, овдје је вјечита тама Господе,
Ово је царство од царства лишених и шкргут зуба из геене.

Ја путујем неуморно док у мјесту стојим,
Не треба ми мучни пртљаг ни пасош ни виза,
Обиш`о сам читав свијет, молитвама својим,
И видио све што вриједи, истински, изблиза.

Нећу да читам књигу мртвих,
ни Илијаду ни Махабхарату,
Нећу да крадем обелиске безвриједне,
нек` се њима ките европски јазавци,
Мијењ`о бих цезара и Навуходоносора
и ума лишеног цара Бонапарту,
За свети благослов Монаха Оптинског,
за шав на Његовој дивној камилавци.

Нећу да зидам боговима лажним,
храмове велике и скупоцјене,
Нек` се други клањају гадовима адским,
нека други славе звјерска чудовишта,
Мени је довољан хлад од Манастира,
рај из ножем нагрђене Светитељске зјене,
Мени је довољна ријеч Господа мога,
и ван Царства Његовог, не треба ми ништа.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   23/1/2012, 6:29 pm

КРСНА СЛАВА

Још свјетлости дневне нема, а кућа је обасјана,
још мирују звона Света, а душа се сретна смије,
гласом свих ми праотаца одјекује зора рана:
„Пали свијећу домаћине, свану Свети Игњатије!“

Вријеме данас не постоји, будуће се с` прошлим стапа,
ево стижу прађедови да славе са потомцима,
предводи их стари Малеш показујућ` врхом штапа:
„Ту се слави стара Слава, ту још вјерних Срба има!“

„Ту поштују мој аманет, ту кандило и сад гори,
пред Иконом заштитника рода нашег, још се моле“.
Војвода се смијеши стари, док прађеду мојем збори:
„Благословен био сине, још Те чеда Твоја воле.“

А прађед се усправио, прса му се надимају,
из ока му суза блиста, старачком је руком скрива,
њом милује оца мога, к`о ђедови што то знају:
„Благословен био сине, још је наша лоза жива!“

И отац се благо смијеши, само Он је тако знао,
у око му небо стало, Рај Му видим у очима,
па је тако благородно свог унука дотакао:
„Благословен био сине, па унуке дочекао!“

И сви тако као један, Светитељу приступаше
главе своје приклонише, да Му руку цјеливају:
„Хвала Свети Игњатије, не тражимо ништа више,
јер виђесмо да потомци, прадједовски завјет знају!“

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   23/1/2012, 6:31 pm

Blagoslov Svetoga Save

Ljubljena djeco moja:
minuse vjekovi kao treptaj oka,
a moja dusa spokoja ne nadje
jer rana je moja previse duboka,
dublja od značaja kosovskoga boja
kao prezir hladna,k'o los put siroka.

Samo onaj sto za ceda svoja disao nije
ne može razumjeti bol od kojega srce trne,
kao od grijeha dusa cedna,
kao pred kurjakom mladunce srne,
i samo takav ne zna kakav se nemir krije
kad ocu sinovljev pogled otkrije,
da među bracom klija korov nesloge crne.

Svaka je rana vasa i moja rana bila,
svaki sam prerezan grkljan svojom krvlju mazio,
sladje n'o casu meda,casu sam zuci pio
samo da manje pate djecica moja mila.
Bez prestanka Gospoda molio,
i Majci Bozijoj Molitve uznosio
da vam Krst ostave i strasnu Golgotu,
samo da uniste tu neslogu vasu,
tu zlu krv prokletu,tu vjecnu sramotu!

Jer mudar se ne boji onoga sto mu tijelo
može pogubiti,
već onoga sto raba Bozijeg u njemu želi ubiti,
mudar sa osmjehom ide na Golgotu
jer zna da taj put vodi vjecnome zivotu.
Mudar ne nosi rado lance,ali ih ponosno nosi
jer zna da tako Gospodu sluzi,a zlome prkosi!

Mnogo sam brace,oceva,djedova vasih priveo Gospodu
ponosna srca i radosne duse,
cijelu vjecnost placuci gledah kako vam oci bodu
i Hramove ruse,
i tuga je moja radosna bila,i moji jecaji
bijahu srećni,
jer znadoh da patnja vasa,ulaz je u zivot vjecni,
i da mi je sve Molitve Gospod ispunio
i zivot covjeka vrijednim učinio,
i onaj zemaljski kratki,i ovaj neprolazni,
i svi bi mi porazi bili slatki,
i ne bi mi ova besjeda slicila kazni,
samo da djeco moja vidim vasu slogu,
da k'o srećan otac zablagodarim Bogu
i kažem:

„Slava Tebi Gospode sto djecu moju Vjera
i Ljubav vode,
sto dusmani lažu jer djeca se moja kao braca slazu
ta će sloga Sveta zacijeliti rane
tom će slogom Srbi ognjista da brane,
opet im je obraz skuplji od zivota,
opet im sa lica likuje dobrota
i niko ih vise pobjediti ne može,
hvala sto si Srbstvo Vaskrsnuo Boze!”

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23695
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   23/1/2012, 6:31 pm

ЉУБАВ СВЕТОГ НИКОЛЕ



Страшна се пучина олујом размеће

крадући младом морнару сузе:

"Старица моја преживјет' неће

кад сазна да ме океан узе."



Урличе вјетар махнитим жаром

као кад демон душу слама,

а морнар плаче за својом старом:

"Како ће мати живјети сама?"



"Како ће радост моја подн'јети

да мјесто гроба море цјелива,

хоће л' се молити, или ће клети

би л' било боље да није жива?"



Док црни талас небо заклања,

задња му мис'о дјетињству лети,

опет је дјечак,али не сања,

пред њим је стварно заштитник Свети.



"Не бој се сине, нећеш умријети,

Молитве мајке твоје су јаче,

што може море и демон клети

кад љубав моли, кад љубав плаче!"



"Што су олуја и морске тмине

кад душа људска Господу служи,

и Ад је ситан када син брине

да матер своју чим не растужи."



"Па и брод овај и море сиње,

и сунце жарко што земљу пржи,

све мајка твоја ноћас помиње

док слику твоју у руци држи."



"И ове ноћи добро чељаде

Икону моју сузом залива,

И Мајка Божија за бол њен знаде,

чува те сине та Вјера Жива."



Свети Никола подиже руку,

Благослов крсним знамењем даде,

а младић угледа познату луку,

и засја сунце, а вјетар стаде.



И опет р'јека суза потече,

ал' овог пута нијесу пекле:

"Хвала Ти Свети!" захвално рече,

више су сузе од ријечи рекле.



Стара се рука тихо прекрсти

лаганом кретњом доброг дјетета,

и док је дираху дрхтави прсти

Свето се смјешила Икона Света.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Neven Milakovic   

Nazad na vrh Ići dole
 
Neven Milakovic
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 4Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći
 Similar topics
-
» Neven Milakovic
» Vodič za sve proljetne radove u vrtu: Vrijeme je za luk i začin
» Da li se sećate dečijih emisija ...?
» Gypsy magic - Ciganska magija

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Malo društvo sa FB-
Skoči na: