LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Emil Cioran

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Emil Cioran   3/4/2009, 8:59 pm


Émil Michel Cioran (Rasinari, 8. april 1911 - Pariz, 20. juni 1995), francuski pisac i filozof rumunskog porijekla.

Od 1937. godine živio je u Parizu, a na francuskom piše od 1947. godine. Bio je filozof i moralist te jedan od najbriljantnijih savremenih esejista, ne samo zahvaljući svom snažnom i raskošnom stilu nego i u suštinskoj polemičnosti te lucidnosti svoga duha.

Proslavio se već prvim knjigama "Kratak pregled obozavanja" i "Silogizmi gorčine", " Priznanje i anatema ". Nastavljač je i ujedno poricatelj Nietzschea, zagovara "volju za nemoć", kontemplativnu dokolicu i spokojstvo korjenite skepse. Bio je anarhist i ateist, a izgrađuje kroz bljeskove izazovnih maksima i pjesničnih aforizama mudrost koja krijepi unatoč pesimizmu.


Poslednji put izmenio besherat dana 3/6/2010, 12:56 am, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Emil Cioran   3/4/2009, 9:00 pm

Iz knjige " Razgovori u Parizu " Branke Bogavac, intervju sa Emilom Sjoranom.

O dogadjajima u Evropi kaze:

…” Postoji istorijski zamor zapada. Toga kod Rusa nema. Moja teorija da ruski narod nije iscrpljen i da je pred Rusijom buducnost, zato sto ona nije istrosena kao zapad,ili toliko koliko zapad…zato je i sigurno i normalno da Rusija dozivi jedan period vazniji od zapadnog. Zapad se polako gasi, a pred Rusijom je jos istorija.”
…” Neosporno je da balkanski narodi imaju vitalnost, ali je poraz njihova sudbina, a i to je neka vrsta zivota.T i narodi daju iluziju da imaju buducnost i mogu da zablistaju i da dozive specificne epohe… Postoje jezici koji ne odolijevaju, koji ne mogu da se nametnu.to je provincijski jezik i to je kobno za taj narod.

*Zasto je vazna ruska religioznost?

Jer se Rusija definisala kroz svoju religioznost, to je bila njena osnova, baza.Ruska religiozna baza je takva da ne moze tako brzo da nestane.

*Vi ste odmah shvatili kud vodi komunizam!

Da bila je to prava katastrofa.T o je sistem koji sterilizuje. Kad covjek postaje nereligiozan svojom voljom, to je covjek koji sebe sterilizuje, to je ta najantipaticnija strana koju uvijek prati pretjerana i neprijatna oholost.T o su tipovi ispunjeni unutrasnjom prazninom.

*Je li Dostojevski bio u vlasti demona

Da vise nego drugi, vise nego svi.D ostojevskog znam odlicno, on je pasija mog zivota. On je svakako najdublji,najcudniji i najkomplikovaniji pisac.

*Svih vremena?

Svih vremena, ja njega stavljam na celo svih pisaca, sa ogromnim nedostacima i sa sjajem svetosti.O n je najdublje usao u ljudsko bice, otisao najdalje u istrazivanju covjeka i prisustva zla u njemu.O n je najsnazniji pisac.O n je o ljudskom iskustvu kazao najvise. Zato sto je mnogo patio!S aznanje se stice patnjom, iskustvom, a ne citanjem. Dok poraz u zivotu povlaci za sobom razmisljanje. Ono sto ne dozivljavamo u sebi, nije tako duboko.M ozete da procitate na hiljade knjiga, ali je jedno iskustvo, nesreca, ili bilo sta sto vas dirne, jace. To je prava skola.

*U “Priznanju i anatemi “ pisete:” sve dok bude postojao i jedan bog pravi zadatak covjeka nije obavljen “

Utoku cijelog mog zivota imao sam antireligiozne reakcije.D ok sam bio mladji one su bile ekscesivnije.Z naci, sve zavisi od toga kad sam nesto napisao.T o je drskost i provokacija.

*Zasto je covjek izmislio religiju?

Upravo zbog nesreca. Samo zato sto ide iz muke u muku. Da bi ih upoznao, da bi ih objasnio, da bi razmisljao o svom bolu, svojim unutrasnjim iskusenjima.T o je ucinilo covjeka onim sto jeste , i to mu je dalo njegovu unutrasnju dimenziju.”
Vise ne pise i o tome kaze:” smucilo mi se na taj svijet koji pise, svi pisu, svi pitaju: “ a kad ce biti slijedeca knjiga ? “ osjetio sam veliko zadovoljstvo da im odgovorim, “ nikad “.Dosta mi je bilo da kudim i univerzum i boga.

*Sta je izazvalo vasu sumnju u Boga?

Sve strasne nepravde koje sam vidio u rumuniji ucinile su da sebi kazem: ne moze se reci da neki bog bdi nad svijetom.A, zatim, u to vrijeme sam bio pun kontradikcija kao sto su svi balkanci, jer smo mi strahovita mjesavina i u svakoj individui postoje po tri, cetiri, pet razlicitih individua, pa je normalno da se one medju sobom ne slazu.

*Vi kazete da filozofija uci da se postave problemi i pitanja, ali da vas ona poslije prepusta vasoj sudbini jer su njeni odgovori sumnjivi.

Filozofija je opasna disciplina, jer radja u vama totalni prezir prema onima koji su van nje.O na vas naduvava oholoscu i daje vam pogresnu predstavu o vama i o svijetu.T reba poznavati filozofiju, ali samo da biste je prevazisli…ono sto je zaista vazno, to je direktan kontakt sa zivotom, iskusenjima. Ja stalno ponavljam da sam vise naucio od promasenih ljudi nego iz bilo koje knjige filozofije ili morala.

*Znaci vi ne mislite kao ruso’ da se covjek rodi dobar, a da ga drustvo iskvari?

To je fundamentalna greska, to je sasvim netacno.P ogledajte samo djecu kako su zla.J a mislim da treba sa tim da se pomirimo, jer nemamo izbora.O n zna i osjeca da je gori od zivotinje. Dobrota je osjecanje koje mu je najmanje poznato.N icemu ne sluzi da se kaze da imamo dobrih osjecanja, ona, istina, postoje, ali u sustini, ne u tolikoj mjeri. Ne treba skrivati stvari iluzijama. To je vrlo lose i opasno. Bolje je reci istinu djeci nego ih varati lazima. Jer, covjek zivi u lazi. U nekim vjecitim prevarama. Zato djeca kasnije dozive razocarenja, jer su o zivotu stvorili drugu, laznu sliku na osnovu iluzija.

*Koja su druga osjecanja karakteristicna za covjeka?

Jedno od najvaznijih ljudskih osjecanja je ljubomora, zavist. Zato se ne treba hvaliti. Ljudi suvise zavide. Oni vise vole sazaljenje nego neciji uspijeh.C ak ne treba govoriti ni neku istinu o sebi koja vas istice.S azaljenje izaziva simpatije, a uspijeh neprijatelkjstvo.N a svim nivoima drustva, kod bogatih i kod siromasnih to je jednako.N esreca nekog prijatelja vas ne pogadja onoliko koliko to izgleda.T reba se stalno paziti, biti obazriv da bi covjek prezivio i izbjegao nesrece.N ikada se, znaci, ne treba hvaliti ni najmanjim uspijehom, cak ni u vrlo rafiniranom drustvu…cim neko napusti drustvo, odmah postaje meta razgovora. Nije se cak radilo o licnim stvarima,gdje se neko zamjerio nekom, ne, to je jednostavno ono da covjek mrzi covjeka.T o nisu bili zli ljudi, ali instinkt da umanje drugog su sacuvali kao neophodnu potrebu. Ja mislim da je covjek uvijek takav. Mozda toga nema kod monaha.

*Po vama ispada da je politicar los covjek i da se politikom moze baviti samo ako je los covjek?

To je djelimicno tacno. Jer, moralno cist covjek ne moze da se bavi politikom. Uostalom, naivan covjek je katastrofa za zemlju.

*Rekli ste da dobrota nije stvaralacka, jer nema maste, dok mrznja stvara i podrazava. Zasto je mrznja pozitivnija od dobrote?

Jer je mrznja dinamicnija, ona nas dub oko dira, ona stvara dogadjaje.M rznja je, nazalost, sastavni dio sustine covjekove.C ovjek je zivotinja osudjena na propast i tu se nista ne moze uciniti.
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

avatar

Ženski
Broj poruka : 936
Godina : 28
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Emil Cioran   28/4/2010, 10:48 pm

Emil Sioran "Kratak pregled raspadanja"

"Posto ga svaki cin uzasava,on sebi govori:"Kretanje,kakva glupost!".Njega ne muce toliko zbivanja ,koliko pomisao da bi u njih mogao biti uvucen; on se krece samo onda kada od njih hoce da pobegne.Podrugljivoscu je opustosio zivot pre nego sto je zar zivota splasnuo.To je Propovednik sa ulicnog coseta koji u sveopstoj besmislenosti nalazi opravdanja za svoje poraze.Sav usmeren na to da sve obezvredi,.on to lako postize,posto mu bezbrojni primeri idu na ruku.U odmeravanju dokaza uvek pobedjuje,ali je u akciji uvek pobedjen:u pravu je,sve odbacuje i sve ga odbacuje.Prerano je razumeo ono sto da bi se zivelo ne treba razumeti-a kako je njegov talenat bio suvise zaokupljen samim sobom,procerdao ga je strahujuci da ne upadne u prostacke povale odredjenog delanja.Noseci u sebi kao oziljak i kao oreol sliku onog sto je mogao da bude,on se stidi svoje jalove vrsnosti i ponosi se njome,zauvek se oslobodivsi naivnih zavodljivih drazi,on.jedini oslobodjenik medju helotima vremena.On svou slobodu nalazi u bezmerju onog sto nije ucinio;poput milosrdnog i beskonacnog boga koga nista stvoreno ne ogranicava,koga nijedno stvorenje ne obozava i ne postedjuje.Drugi mu uzvracaju prezir kojim ih je obasuo.Ispasta samo ona dela koja nije pocinio,a njihov broj ipak premasuje snagu njegove ubistvene gordosti."
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Emil Cioran   3/6/2010, 12:51 am

"Nekoga proceniti znači ustanoviti stepen njegove probudjenosti, njegovo napredovanje u poimanju varljivog i lažnog u drugima i u sebi."

"Ovaj svet nije stvoren u radosti, a ipak je začet u uživanju. Da, ali uživanje nije isto što i radost, ono je prividna radost: njegova funkcija je da nas prevari, da učini da zaboravimo svet, sve do najmanje pojedinosti nosi beleg prvobitne tuge iz koje je potekao."

"Snaga bića leži u njegovoj nesposobnosti da shvati koliko je usamljeno."

"Strepnja je svest o strahu, drugostepeni strah. Strah koji razmišlja o sebi."


Emil Sioran

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Emil Cioran   3/6/2010, 12:52 am

Kratka biografija Emila Siorana

- - -
Sioran je mislilac koji može dvostruko da deluje, zavisno od prirode onoga koji ga čita. Slabe obeshrabruje, ali jake čeliči za životne strahote. Njegova filosofija, nastojanjem da odbaci sve moguće iluzije, deluje oslobađajuće na ljude sklone da žive u iluzijama, ali ne i na one koji su slabi i skloni neaktivnosti: njih može odvesti u propast.

Sioran pretežno izražava ideje koje su istoriji ljudske misli već manje-više poznate, ali je on te ideje radikalizovao, zaoštrio, doveo do ekscesa. A to je baš ono što ga čini jednim od mislilaca tipičnih za duhovnu klimu našeg vremena. Sledbenik više filosofa i ideologa, on je stvorio filosofiju koja je antifilosofija i ideologiju koja je antiideologija. Primena njegove filosofije, međutim, može da bude samo nemoć, iz koje svaki čovek i svako društvo nastoji svim snagama da izađe i da ostvari neke, bar dogledne ciljeve. Ali prava primena njegove misli je njegovo književno delo. Oštroumni kritičar mnogih društvenih zala i čovekovih nedostataka, on i u svoje stavove o indiferentnosti unosi uzbuđenost i polet, koji njegov stil čine duboko ličnim i zavodljivim. Dok ga čitamo, čini nam se da zajedno s njim učestvujemo u uzbudljivoj avanturi otkrivanja često skrivenih nepravdi istorije i nesposobnosti čoveka da radikalno izmeni svoj položaj. Lepotom slika, finoćom zapažanja i toplinom iskaza, Sioran se donekle iskupljuje za jednostranost i neprihvatljivost svog nihilizma.

- - -

Emil M. Sioran rođen je 1911. godine u selu Rasinari u Karpatima, Rumunija, kao sin pravoslavnog popa (na rumunskom jeziku njegovo ime se izgovara Čoran). Po završetku gimanzije u Sibiu-u, studirao je filosofiju u Bukureštu, gde je i diplomirao, odbranivši rad o Bergsonu. Svoju prvu knjigu, na maternjem jeziku, pod naslovom "Na vrhovima očajanja", objavio je 1933. godine i za nju dobio i nagradu. Tokom 1936. i 1937. godine bio je profesor u gimnazijama u Brašovu i Sibiu-u, a krajem 1937. godine dobio je stipendiju Francuskog instituta u Bukureštu za nastavak studija u Parizu, gde je trebalo da pripremi disertaciju i Ničeovoj etici, koju, kako sam priznaje, nikada ozbiljno nije nameravao da napiše. Od tog momeneta, međutim, nije napuštao Francusku, a deset godina kasnije počeo je da piše na francuskom jeziku i u međuvremenu postao jedan od korifeja savremene francuske misli. Nikada se nije vratio u Rumuniju.

Sioran je bio poslednji veliki "mrzovoljnik" ovoga veka. Uticaj njegovog dela u direktnoj je suprotnosti sa njegovim načinom života, usamljenošću i odnosom prema javnosti i onim što obično nazivamo slavom.

Stanovao je u potkrovlju u blizini Luksemburškog parka i tvrdoglavo odbijao da učestvuje u javnom životu. Između ostalog, odbio je nagradu Francuske akademije u iznosu od 200 000 franaka. Najčešće se hranio po jevtinim studentskim menzama.

Nikada se nije ženio ali nije bio ženomrzac. Pored uzglavlja je stalno držao "Knjigu o Jovu" (a pri tome se gnušao žrtvovanja). U mladosti je izučavao Bergsona, Šestova i Kjerkegora i bio pod velikim uticajem nemačkog filozofa Zimela. Celoga života je prebacivao sebi zbog toga što ne može da raskrsti sa životom. Njegove knjige su taj stav samo pojačavale. Napustivši rumunsko govorno područje i preselivši se u francusko ubrzo je postao jedan od najvećih stilista francuskog jezika. Time se Emil Sioran pridružio velikanima poput Jozefa Konrada i Vladimira Nabokova. Pa ipak, raskid sa maternjim jezikom veoma mu je teško pao. Iako ne osobito plodan, on je za petnaest godina objavio više knjiga eseja, zapisa i aforizama: "Kratak pregled raspadanja" (1949), "Silogizmi gorčine" (1952), "Iskušenje da se postoji" (1956), "Istorija i utopija" (1960), "Pad u vreme" (1964) i "Rđavi demijurg" (1969) kao i nekoliko studija i članaka o piscima i misliocima (Makijaveli, Žozef de Mestr, Pol Valeri, Sen Džon Pers).

Ovaj bliski prijatelj Semjuela Beketa i Ežena Joneska bio je pravi spomenik avangarde i svoje vlastite sudbine. Za jugoslovenske izadvače i čitaoce posebnu vrednost predstavlja to što je kod nas objavljeno toliko Sioranovih knjiga i što su sve za vrlo kratko vreme bile rasprodane - bez obira na to što smo, za razliku od Emila Siorana, većinom bili ubeđeni optimisti.


Vrlo lijep tekst.

http://users.beotel.net/~wanax/Sioran/bio.htm

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Emil Cioran   3/6/2010, 12:52 am

Kratak pregled raspadanja

Tumačenje pada

Svako je od nas rođenjem doneo izvesnu količinu čistote, kojoj je bilo suđeno da se izopači u dodiru s ljudima, kroz ogrešenje o samoću. Jer svako od nas čini sve što može samo da ne bi ostao prepušten samome sebi. Bližnji nije neizbežnost, već zamka pada. Nesposobni da sačuvamo čiste ruke i neiskvarena srca, mi sebe skrnavimo tuđim iznojavanjima, valjamo se po blatu, željni gadosti i lakomi za kugom, jednoglasno rokćući u brlogu. I kad počnemo da sanjarimo o morima pretvorenim u svetu vodicu, već je odveć kasno da zaplivamo, - prevelika iskvarenost sprečava nas da u njih zaronimo: isuviše je svet opustošio našu samoću; tuđi tragovi na nama postali su neizbrisivi.
Od svakolikih živih stvorenja jedino čovek budi postojanu odvratnost. Zazor što ga izaziva životinja prolazan je; on ne dozreva u mišljenju, dok bližnji opsedaju naša razmišljanja, prodiru u mehanizam naše ravnodušnosti prema svetu da bi nas učvrstili u odbijanju i nepristajanju. Posle svakog razgovora, u kome istančanost odaje stupanj jedne civilizacije, kako da ne zavapimo za Saharom, kako ne zavideti biljkama ili beskrajnim monolozima životinjskog carstva?
Ako je tačno da svakom rečju pobeđujemo ništavilo, mi time, takođe, sve dublje potpadamo pod njegovu vlast. Umiremo srazmerno broju reči koje razbacujemo svuda oko sebe... Oni koji govore nemaju tajni. A svi govorimo. Izdajemo se, krčmimo dušu; svako se, kao dželat neizrecivog, upinje da uništi sve tajne, počev od sopstvenih. Nađemo li se s ljudima, tada se zajednički unišavamo jurišajući prema praznini, bilo time što razmenjujemo ideje, bilo što se ispovedamo ili spletkarimo. Radoznalost je izazvala ne samo prvi pad, već i bezbrojna svakodnevna posrtanja. Život i jeste ta nestrpljiva težnja ka padu, ka obeščašćenju devičanskih samoća duše putem dijaloga, iskonska i svakidašnja negacija Raja. Čovek bi trebalo da osluškuje jedino sebe u beskrajnoj ekstazi nesaopštljive Reči, te da iskiva reči za svoje čutnje i stvara zvučne akorde onako kao mu se kad prohte. Ali, on je vaseljenski brbljivac; on govori u ime drugih; njegovo ja voli prvo lice množine. A onaj ko govori u ime drugih vazda je prevarant. Političari, reformatori i svi oni koji su našli kakav opšti izgovor - varalice su. Jedino laž umetnika nije potpuna, jer on izmišlja samo sebe. Izuzmu li se tonjenja u nesaopštljivo, i govorni zastoji koji dolaze iz nemih, neutešnih uzbuđenja, život je tek pusta dreka u prostoru bez kordinata, a vaseljena - geometrija pogođena epilepsijom.
- - - - - - - - - - -


Ključ naše izdržljivosti

Onaj ko bi, kroz imaginaciju punu sažaljena, uspeo da registruje svekolike patnje, da se potvrdi kao savremenik svih muka i svih zebnji datog trenutka, bio bi - pod pretpostavkom da bi se takvo biće moglo naći - monstrum ljubavi i najveća žrtva u istoriji srca. Ali takvu nemogućnost ne vredi ni uzimati u obzir. Dovoljno je da se samo malo zagledamo u sebe, da naslutimo arheologiju naših strahova. Pa ako, ipak, napredujemo kroz paklenu muku dana, objašnjenje je u tome što nam ništa, osim naših bolova ne stoji na putu; tuđi nam bolovi izgledaju objašnjivi i prevazilazivi: čini nam se da drugi pate zato što nemaju dovoljno volje, hrabrosti ili duševne vedrine. Svaka patnja, osim naše, izgleda nam opravdana ili komično jasna; kad ne bi tako bilo, duboka žalost bi bila jedina stalna veličina u prevrtljivosti naših osećanja. Ali mi žalimo isključivo sebe. Da bismo shvatili i zavoleli nedogled umiranja što beskrajno traje oko nas, sve te živote koji su pritajene smrti, valjalo bi da imamo onoliko srca koliko je bića što pate. A i kad bismo imali čudesno živo pamćenje u kome bi se vazda čuvala sveukupnost pretrpljenih muka, klonuli bismo pod takvim teretom. Život je moguć jedino zahvaljujući popuštanjima i propustima naše imaginacije i našeg pamćenja.
Mi crpemo našu snagu iz zaboravljanja i iz nesposobnosti da zamislimo mnogostruku istovremenost sudbina. Niko ne bi mogao da nadživi trenutno poniranje u sveopšti bol, budući da je svako srce oblikovano isključivo za određenu količinu patnje. Postoji nešto kao materijalna granica naše izdržljivosti; širenje svake pojedinačne tuge, ipak, dotiče tu granicu, a kadikad je i prelazi; i tu je, najčešće, početak naše propasti. Otuda utisak sa su svaki bol, svaka tuga, beskrajni. Oni to u stvari i jestu, ali samo za nas, prema granicama našeg srca; a kad bi ono imalo šire prostorne razmere, naše bi boljke bile još veće, jer svaki bol uključuje u sebe svet, i svakoj je tuzi potreban svemir. Uzalud razum nastoji da nam pokaže neizmerno sitne proporcije naših nesreća; pred našom sklonošću ka kosmogoničnom umnožavanju on se nemoćno povlači. Te, tako, istinsko ludilo nikada ne nastaje iz slučajnosti ili iz poraza mozga, već iz pogrešnog poimanja prostora koje se začinje u srcu...


Automat

Dišem zbog predrasuda. Posmatram ideje kako se grče, dok se pustoš samoj sebi smeši... Sa nestankom znoja u prostoru, i život prestaje; pri najmanjem prostaštvu, oživljava: jedan trenutak je dovoljan.
Kad čovek obrati pažnju na sopstveno postojanje, oseća se poput začaranog ludaka koji bi da prepadne svoje ludilo, da ga imenuje. Navika ublažava naše čuđenje što postojimo: tu smo, i teraj dalje, imamo svoje mesto u ludnici postojanja.
Budući konformista, ja živim, pokušavam da živim, tako što oponašam druge, poštujući pravila igre, užasavaljući se originalnosti. Rezignacija automata: pretvaraš se da si strastan, a potajno se smeješ tome; priklanjaš se konvencijama samo zato da bi ih mogao krišom gaziti; uveden si u sve protokole, a prebivališta u vremenu nemaš; čuvaš obraz onda kada bi ga neophodno valjalo izgubiti...
Onaj ko sve prezire valjalo bi da izgleda savršeno dostojanstveno, a da i druge i sebe podstiče na greh: tako će uspešnije odigrati ulogu lažno živog čoveka. Zašto bismo glumili svoje propadanje, kad možemo izigravati blagostanje. Paklu nedostaju maniri: on je poput mučnog prizora iskrenog i neveštog čoveka, ili planete bez smisla za otmenost.
Prihvatam život iz pristojnosti: neprestana pobuna, kao i uzvišeni čin samoubistva, dolaze iz lošeg ukusa. Sa dvadeset godina čovek grmi protiv smeća i neba što se iznad tog smeća širi; zatim se zamara. Tragičan stav prema stvarima dolikuje samo produženom, smešnom pubertetu; potrebno je, međutim, proći kroz bezbrojna iskušenja, da bi se došlo do komedijantske ravnodušnosti.
Onaj ko bi se otrgao od svih važećih načela, a ne bi imao glumačkog dara, pokazao bi se kao gola i čista nesreća, kao savršeno unesrećeno biće. Nema potrebe za stvaranjem takvog modela otvorenosti: život je snošljiv zavisno od stepena mistifikacije koja se u nj unosi. Takav bi model vodio u naprasnu smrt društva, pošto "slast" zajedničkog življenja počiva na nemogućnosti davanja maha svim našim zadnjim mislima. Podnosimo jedni druge zato što smo svi mi varalice. Onaj ko bi odbio da lažee video bi kako mu zemlja beži ispod nogu: mi smo prinuđeni da lažemo. Svaki je moralni heroj ili detinjast, ili neuspešan, ili neizvoran; prava je izvornost u sramu podvaljivanja, u uljudnosti javnog laskanja i potajnog opanjkavanja. Kad bi naši bližnji saznali ono što o njima mislimo, tada bi ljubav, prijateljstvo i odanost zauvek bili izbrisani iz svih rečnika; a kad bismo imali hrabrosti da se izravno suočimo sa sumnjom u sebe, niko od nas ne bi bio u stanju da izusti "ja" a da se ne postidi. Sve što je živo, od troglodita do skeptika, učestvuje u maskaradi. Pošto se jedino po tom poštovanju spoljašnjih gestova i manira razlikujemo od strvina, to utvrđivanje suštine bića i stvari jeste pogubno za nas; biće bolje budemo li se držali ništavila, koje je prijatnije: građeni smo tako da možemo da podnesemo tek određenu dozu istine...
Duboko u sebe pohranimo uverenje koje je iznad svih drugih uverenja: život nema smisla, on ga ne može imati. Ako bi nas kakvo neočekivano otkriće uverilo u suprotno, morali bismo se bez oklevanja poubijati. Kad bi nestalo vazduha, disali bismo još izvesno vreme; ali kad bi nam uskratili radovanje zbog uzaludnosti, mi bismo se istog časa ugušili...


Vežba nepokornosti

Koliko se, o Gospode, gnušam nad tvojim sramnim delom, i nad tim ljigavim larvama koje su ti slične i koje ti laskaju! Mrzeći tebe, pobegao sam od divota tvoje kraljevine, od šala tvojih lakrdijaša. Ti si gušionica naših ljubavi i naših buna, vatrogasac našega žara, ti si uzročnik svih naših detinjarija. Pre no što te potisnem u formulu, izgaziću sve tvoje tajne, prezreću tvoje majstorije, i sva ta lukavstva od kojih je sačinjena odeća Neobjašnjivog. Štedro si me obdario gorčinom koju si, iz milosrđa, uskratio tvojim robovima. A pošto je samo u senci tvoje ništavnosti moguć počinak, dovoljno je za tu, najnižu vrstu spasenja, da se oslonimo na tebe, ili na neku od tvojih kopija. Ne znam koga više da žalim, tvoje pomoćnike ili sebe: svi smo nastali kao rezultat tvoje nesposobnosti: mrvica, trunčica, ižica - to su rečce koje obeležavaju Stvaranje, tvoju petljanciju...
Od onog što je sa ove strane ništavila započeto, nešto jadnije od ovog sveta teško je naći, - osim zamisli po kojoj je svet zasnovan. Gde god što diše, tu je i jedno nesavršenstvo: u svakom drhtaju potvrđuje se nepovoljnost postojanja; ljudska me plot užasava: ti ljudi, to su creva što zbog grčenja grokću..., srodstvo sa planetom je prekinuto: svaki je trenutak još jedna kuglica u glasačkoj kutiji moga beznađa.
Baš me briga hoće li tvoje delo nestati ili će se nastaviti! Tvoji potčinjeni neće znati da dovrše ono što si ti tako nedarovito započeo. Oni će se, ipak, otrgnuti iz zaslepljenosti u koju si ih gurnuo, ali hoće li imati snage da se osvete, hoće li u tebi biti snage da se odbraniš? Ovaj je soj otupeo, a ti si još tuplji. Okrenuvši se tvom Dušmaninu, čekam onaj dan kada će ti on ukrasti sunce i okačiti ga iznad nekog drugog sveta.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Sioran



Muški
Broj poruka : 5
Location : РСК
Datum upisa : 26.10.2017

PočaljiNaslov: Re: Emil Cioran   2/11/2017, 11:08 am

Ко разуме Сиорана на прави начин, наизглед парадоксално, добија истинску вољу за животом.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Emil Cioran   

Nazad na vrh Ići dole
 
Emil Cioran
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Emil Cioran
» Emil Zola
» Emil i detektivi - Erich Kästner
» Emil Nolde
» Émile Antoine Bourdelle

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: