I Beograd ima svoje dvorove

Naslov: I Beograd ima svoje dvorove Pet Nov 25 2011, 20:00

Stari Dvor

Kamen
temeljac za Stari dvor, polozen je 12. januara 1881. godine. Kralj
Milan Obrenovic ga je podigao za sebe, suprugu Nataliju i sina
Aleksandra. Dvor je projektovao Aleksandar Bugarski. Ovaj arhitekta je
autor i Narodnog pozorista, kao i pola Knez-Mihailove ulice. Posle
njegove prerane smrti dvor je 1883. godine zavrsio arhitekta Jovan
Ilkic, ucenik slavnog Hansena. Ukrasen mnogim kubetima, karijatidama,
terasama, balkonima, grbovima smatran je za najlepsi dvor na Balkanu. U
vreme kada je zavrsen, namestaj i sav enterijer u stilu rokokoa i
renesanse, uraden je po porudzbini u cuvenoj beckoj firmi "Dvorska firma
Porto i Fiks". U dvoru se nalazila ogromna biblioteka sa 10.000 knjiga i
zimska basta u kojoj je kralj Milan rado boravio. Lepa dvorska kapela u
vizantijskom stilu, nije mogla da ostane neprimecena.
Karadordevici
su Stari dvor koristili za prijeme i zabave buduci da je imao luksuzan
enterijer. Medutim, tokom Prvog svetskog rata je ozbiljno ostecen. U
ovlas popravljenom zdanju zasedala je Narodna skupstina 1919. i 1920.
godine. I tokom Drugog svetskog rata je prilicno stradao. Popravke su
trajale do 1947. godine, posle cega je u njemu bio
Prezidijum Narodne skupstine, Vlada FNRJ, Savezno izvrsno vece, a od
1961. godine Skupstina grada. Enterijer je uradio Aleksandar Dordevic,
projektant Belog dvora. Nova
narodna vlast se nije libila da angazuje dvorskog arhitektu za uredenje
unutrasnjosti zdanja. Tadasnje renomirane arhitekte Dragisa Brasovan i
Momcilo Belobrk su uradili spoljasnost, ali ne tako uspesno. Potpuno su
izmenili ulaz i, prema nekima, sasvim ga unakazili. Mnogo umetnickog
blaga je nestalo iz ovog dvora, poput slika Van Goga, Gogena, Sezana,
koje je kralj Milan kupovao u Parizu. Osim toga, dvor je ostao bez dva
kubeta prema basti i dvoglavog orla na kupoli. Tek 1997. godine u vreme
kada je pokojni Zoran Dindic bio gradonacelnik, dvoglavi orao je vracen.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

Naslov: Re: I Beograd ima svoje dvorove Sre Nov 30 2011, 19:42

Konak
pored Starog dvora . Kuca je prvobitno bila vlasnistvo trgovca Stojana
Simica, a od 1842 godine je dom srpskih vladara sve do 1903. kada su u
njemu ubijeni poslednji Obrenovici. Porusen je godinu dana kasnije.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

Naslov: Re: I Beograd ima svoje dvorove Sre Nov 30 2011, 19:42

Novi
dvor, monumentalno zdanje na Andrićevom vencu, sa Starim dvorom,
današnjom Gradskom skupštinom, povezuje lepo uređen park sa nedavno
obnovljenom fontanom. Od 1950. godine Novi dvor koristili su Izvršno
veće Srbije,
Skupština Srbije (danas preko puta u Ulici kralja Milana),
Predsedništvo Srbije i, najduže, predsednik Republike Srbije sa pratećim
službama.

Novi dvor je građen za rezidencijalne potrebe
dinastije Karađorđević u periodu između 1911. i 1922. godine. Kamen
temeljac položen je 14. septembra 1911. u prisustvu kralja Petra I
Karađorđevića, mitropolita Dimitrija, ministara, državnih savetnika i
viših oficira. Do prekida u gradnji došlo je u toku prvog Balkanskog i
Prvog svetskog rata. Zgrada je podignuta prema projektu poznatog
beogradskog arhitekte Stojana Titelbaha (1877-1916) na mestu porušenog
Dvorca prestolonaslednika Mihaila Obrenovića, koji je sagradio knez
Miloš u toku svoje druge vladavine od 1858. do 1860. godine. U ovom
objektu bilo je smešteno Ministarstvo spoljnih i unutrašnjih poslova sve
do rušenja objekta 1911. godine.

Izgradnja dvora za
Karađorđeviće, započeta pod nadzorom samog projektanta Stojana
Titelbaha, u periodu do 1914. godine uglavnom je obuhvatala građevinske
radove, ukrase na fasadama i stolariju. Prva velika oštećenja nastala su
prilikom bombardovanja u toku Prvog svetskog rata, kada je zgrada
direktno pogođena granatama. Opravke i zanatski radovi započeti su po
završetku rata pod nadzorom arhitekte Momira Korunovića, a okončani u
proleće 1921. Radove na uređenju enterijera i dekorisanju objekta
izvodila je francuska firma "Bezije" u toku 1921. i 1922.
Zgrada
Novog dvora, sa četiri etaže i karakterističnim ugaonim kubetom,
predstavlja vredno arhitektonsko ostvarenje beogradskog graditeljstva
posle Prvog svetskog rata. S obzirom na lokaciju, koju određuje ugao
dveju ulica i denivelacija terena, svečani ulaz u Novi dvor projektovan
je iz pravca Starog dvora, što se odrazilo i na arhitektonsku
kompoziciju fasada koje su različito oblikovane u zavisnosti od
funkconalnog rasporeda unutrašnjeg prostora, ali i od orijentacije u
odnosu na neposrednu okolinu. U prizemlje se ulazilo iz pravca Starog
dvora, preko monumentalnog stepeništa pod ovalnom kolonadom sa udvojenim
stubovima. Stepenište je, preko ulaznog hola, vodilo do centralnog
vestibila iz kojeg se moglo pristupiti velikom salonu i ostalim odajama
raspoređenim oko vestibila: manjim salonima, trpezariji i pomoćnim
prostorijama. Levo od ulaznog hola nalazilo se glavno stepenište,
povezano sa vestibilom. Bočni, sporedni ulaz sa manjim stepeništem
nalazio se sa gornje strane Dvorskog parka. Na prvom
spratu bile su smeštene kraljeve i kraljičine privatne i radne
prostorije: spavaće sobe sa pratećim odajama, kabineti, saloni,
biblioteka i trpezarija. Na drugom spratu nalazili su se engleski i
japanski salon, spavaće sobe i biblioteka. Nameštaj i uređenje prostora
nose osobenosti stilova Luja XIV, Luja XV i Luja XVI.

Novi dvor
je bio zvanična rezidencija kralja Aleksandra Karađorđevića od 1922. do
1933. godine, nakon čega je prema kraljevoj želji Dvor ustupljen Muzeju,
koji se uselio u ovaj prostor u junu mesecu 1934. godine. Tom prilikom
originalno delo arhitekte Titelbaha nije pretrpelo bitnije promene,
izuzev prenamene unutrašnjeg prostora i osiromašenja enterijera
uklanjanjem vajanih ukrasa i tapeta. Nasuprot unutrašnjem, spoljašnji
izgled građevine ostao je neizmenjen.

Projekat adaptacije
unutrašnjeg prostora za potrebe muzeja potpisali su arhitekti Dragiša
Brašovan i Ivan Zdravković. Muzej, tada sa nazivom Muzej kneza Pavla,
otvoren je za javnost 18. januara 1936. godine. U suterenu zgrade
smeštene su radionice, laboratorije i fotografski atelje, dok su u
prizemlju prikazane praistorijska, grčka, rimska i srednjovekovna
zbirka. Prvi sprat bio je rezervisan za radove jugoslovenskih slikara i
vajara XVIII i XIX veka. Zbirke muzeja nalazile su se u Novom dvoru sve
do 1948. godine, kada je zgrada ustupljena Skupštini Srbije.

Bitne
izmene u arhitektonskoj kompoziciji fasada, kao i u unutrašnjem
rasporedu prostora, nastupile su tek u periodu od 1948. do 1950. godine,
kada su preduzeti opsežni radovi preuređenja Novog dvora za potrebe
Izvršnog veća Srbije, izvedeni prema projektu arhitekte Milana Minića.
Glavne promene nastale su na delu zgrade, okrenutom prema Starom dvoru,
gde je proširena ranija građevinska linija za 7,5 metara, tako da je
kroz suteren, prizemlje i prvi sprat izvršeno proširenje objekta. U
dograđenom delu formirana je svečana sala, a prostorije raspoređene oko
centralnog vestibila pretvorene su u salone. Na uglovima krila zgrade
dograđena su dva takozvana ohridska salona sa enterijerom izvedenim u
duborezu.
Glavni ulaz u prizemlje orijentisan je iz pravca nakadašnje
Dvorske bašte, a danas Pionirskog parka. Ista dispozicija prostora
sprovedena je i na prvom spratu, izuzev prostora nove sale gde su
porušene tavanice kako bi se dobila
visina potrebna svečanoj sali. Na drugom spratu nalazi se posebno
uređena velika terasa, popločana mermerom. Najočiglednije izmene
vidljive su na fasadama objekta. Dogradnjom prema Starom dvoru, stvoreno
je izduženo fasadno platno sa monotonim ritmom prozora i dugom
kolonadom stubova.

Sličan utisak jednoličnosti ostvaren je i na
fasadi prema današnjem Andrićevom vencu. Izgled ugaonog kubusa takođe je
izmenjen tako što je na prerađenoj kupoli uklonjen postament sa
okulusima i skulptura dvoglavog orla raširenih krila sa krunom. Na
fasadnom platnu izvedene su lukarne, smanjena je visina luka i uklonjeni
su visoki stubovi sa orlovima, čime je narušena vertikalnost ugla
izvornog projekta arhitekte Titelbaha. U enterijeru su pojedini delovi
ostali očuvani, naročito centralni hol – vestibil sa prilaznim
hodnicima, kao i saloni prema Andrićevom vencu i ulici Kralja Milana.

Zgrada
Novog dvora predstavlja najznačajnije ostvarenje arhitekte Stojana
Titelbaha. Oblikovana u akademskom maniru sa elementima renesansne i
barokne arhitekture, zgrada svojom monumentalnošću reprezentuje namenu
objekta. U urbanističkom pogledu, objekat Novog dvora zajedno sa
susednim palatama Starog dvora i Doma Narodne skupštine, čini ansambl
značajnih javnih građevina Beograda i Srbije.

U njemu se danas nalazi Predsednistvo Srbije.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

Naslov: Re: I Beograd ima svoje dvorove Pet Dec 09 2011, 21:55

Konak Kneza Mihajla u Topcideru

Konak
Kneza Mihaila u Topčideru, ili mali konak kako se ponekad naziva,
sagrađen je negde oko 1860. godine. Ovo zdanje u kome je knez Mihajlo
samo povremeno boravio je krajnje jednostavno koncipirana zgrada sa
niskim prizemljem i spratom prema ulici. Zbog nagiba terena na kome je
izgrađen ovaj konak i sa parterom prema dvorištu, ovo zdanje ne
ostavlja, kako ističe Nestorović, "utisak dvorca, ni po spoljnoj
kompoziciji ni po dispoziciji osnove ". Spoljna kompozicija, prema
ulici, "simetrična na glavnoj i bočnoj fasadi, sadrži već poznate
romantičarske elemente: lizene, zupčasti friz, polu-kružne prozorske
okvire" i dr. Prozori u prizemlju na glavnoj fasadi kasnije su zazidani
pa danas predstavljaju samo prozorske niše. Projektanti i graditelji
ovog zdanja nisu nam poznati ali nije isključeno, kako piše Nestorović,
da ih je projektovao Jovan Ristić koji je bio nešto kasnije i načelnik
Ministarstva građevina.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

Naslov: Re: I Beograd ima svoje dvorove Pon Dec 12 2011, 20:51

Kraljevski Dvorovi

Kraljevski Dom Jugoslavije i
Srbije koristio je nekoliko zvanicnih i privatnih rezidencija u Beogradu
i vecim mestima Kraljevine.

BEOGRAD

U Beogradu
zvanicne rezidencije Kraljevskog Doma su Gradski Dvorovi (Stari i Novi
Dvor) i Dedinjski Dvorovi (Kraljevski Dvor i Beli Dvor).

Gradski Dvorovi:

Kompleks
Gradskih Dvorova nalazi se u samom centru Beograda. Pocetkom ovog veka,
komp-leks su cinile zgrade Starog Konaka i (tada Novog, danasnjeg
Starog) Dvora. Kasnije je zgrada Starog Konaka sru-sena, a podignuta je
zgrada Novog Dvora. Stari i Novi Dvor je izmedju dva rata povezivala
zgrada Marsalata Dvora u kojoj su se nalazile administrativne
prostorije, prostorije garde, posluge, garaze i konjusnice. Dvorski park
je bio ranije okruzen dekorativnom ogradom od kovanog gvozdja, sa
kamenim strazarskim kucicama. U njemu se nalaze neke veome retke vrste
drveca.

Stari Dvor

Stari Dvor u Beogradu izgradjen je
1882. godine. Ovo je zgradu u duhu akademizma i sa renesansnom
dekoracijom projektovao Aleksandar Bugarski. To je veoma reprezentativno
zdanje, koje su prvobitno krasile i dve velike kupole sa pozlacenim
krunama na vrhu. Medjutim, kako je zgrada Starog Dvora tesko ostecena u
oba Svetska rata, danasnji izgled Dvora se delimicno razlikuje od
prvobitnog. Neki delovi palate su potpuno unisteni (na primer Dvorska
kapela) ili su izmenjeni do neprepoznatljivosti (veliko stepeniste,
Prestona dvorana, i sl.)

Veliko stepeniste Starog Dvora (unisteno u bombardovanju 1941)

Stari dvor: Prizemlje, Prestona dvorana

Stari dvor: Prizemlje, Mali salon

U
ovom Dvoru je bila zvanicna Kraljevska Rezidencija, ali je palata
povremeno koriscena i u druge svrhe. Tako je ovde 1919. i 1920. godine
zasedala Skupstina Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U ovom Dvoru su
priredjivani zvanicni prijemi i druge drzavne funkcije.

Stari dvor, pogled iz ulica Kralja Milana(u zgradi se danas nalazi Skupstina grada Beograda )

Kompleks
gradskih dvorova pre bombardovanja 1941: levo je Stari dvor, desno je
Novi dvor, a izmedju objekat Marsalata Kraljevog dvora i prostorije
Garde.

Novi Dvor

Novi
Dvor je gradjen u vreme Balkanskih ratova i I Svetskog rata, 1913-1918.
godine. Projektant je bio Stojan Titelbah, a zgrada je u ratu bila
tesko ostecena, tako da se morala temeljno rekonstruisati pre no sto je
zvanicno i zapoceto sa njenim koriscenjem. Dvor je useljen 1922. godine,
i od tada do dovrsetka Kraljevskog Dvora na Dedinju u njemu se nalazila
oficijelna rezidencija Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije. U Dvoru
su se nalazile stambene prostorije, Kraljev radni kabinet i tu su Kralj i
Kraljica primali posete Posle ubistva Kralja u Marseju 1934, godine, u
Novom Dvoru je bio privemeno smesten Muzej Kneza Pavla.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

Naslov: Re: I Beograd ima svoje dvorove Sub Dec 17 2011, 21:54

Dedinjski Dvorovi

Kraljevski dvor

Kraljevski dvor

Kraljevski
Dvor na Dedinju izgradjen je u periodu 1924-1929. godine po nalogu
Nj.V. Kralja Aleksandra I. Projektanti su bili arh. Zivojin Nikolic i
akademik Nikolaj Krasnov. To je velika i reprezentativna vila od belog
kamena u srpsko-vizantijskom stilu. U njenom sastavu je i Dvorska kapela
posvecena Sv. Apostolu Andreju Prvozvanom, koji je zastitnik i Krsna
Slava Kraljevskog Doma, i koja je sagradjena po uzoru na crkvu manastira
Sv. Andreja na Tresci zaduzbinu Kralja Vukasina. Oko Dvora su podignute
pergole, parkovske terase, bazeni, paviljon i koncertna terasa. Iz
Dvora koji je na grebenu brda, pruza se velicanstven pogled na
Kosutnjacku sumu, Topcider i Avalu.

Prostorije u prizemlju
veoma su raskosno opremljene. Kamenom poplocani Svecani hol ukrasen je
kopijama fresaka iz Decana i Sopocana. Plavi salon je opremljen u
baroknom stilu, a Zlatni salon u renesansnom, kao i velika Trpezarija. U
tim prostorijama mramorni stubovi nose raskosne kasetirane drvene
tavanice sa bronzanim lusterima. Ove su prostorije ukrasene dragocenim
slikama, skrinjama i predmetima iz kraljevske zbirke. U istom
renesansnom stilu opremijene su i prostorije Velike i Male biblioteke.
Prostorije u prizemlju koristile su se za prijeme, rad Kralja i vece
skupove.

Plavi salon Kraljevskog Dvora

Na
prvom spratu je oko velikog hola, takodje ukrasenog kopijama fresaka iz
Sopocana, rasporedjen niz apartmana koje su koristili Kralj i Kraljica i
clanovi njihove porodice, i koji su opremljeni u raznim stilovima,
najcesce Luj XVI, ampir, Napoleon III i bidermajer. U potkrovlju su
manji gostinski apartmani i pomocne prostorije.

Kraljicin salon

U
suterenu su reprezentativne prostorije opremljene u stilu kremaljskog
Teremnog dvorca, sa svodovima i zidovima oslikanim i dekorisanim
motivima bajke o zar-ptici i motivima iz srpskih narodnih pesama. Otuda i
naziv nejveceg salona – Carobni. Tu se nalazila i vinoteka i bioskopska
sala. Ovde je Kraljevska porodica priredjivala intimnije prijeme i
provodila veceri sa svojim gostima.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

Naslov: Re: I Beograd ima svoje dvorove Sre Dec 21 2011, 21:38

Beli Dvor

Beli dvor, dvorisna fasada

Zgrada
Belog dvora, koji se nalazi u istom kompleksu sa Kraljevskim dvorom,
zidana je po zelji Kralja Aleksandra I kao rezidencija za njegove sinove
Petra (buduceg Kralja Petra II), Tomislava i Andreja. Kralj Aleksandar
je ocekivao da ce njegovim sinovima biti potreban sopstveni prostor kada
odrastu, ali ga je mucko ubistvo otrglo od porodice, a sudbina njegovih
sinova je krenula drugim tokom. Maloletni Kralj Petar II je postao novi
gospodar Kraljevskog Dvora, a dovrsenjem zapocete zgrade Belog dvora
pozabavio se njegov rodjak, Knez-Namesnik Pavle. Zgradu, koja je
gradjena od 1934. do 1937. godine, projektovao je arhitekta Aleksandar
Djordjevic. Kada je Dvor zavrsen u njega se uselio Knez-Namesnik sa
svojom porodicom u ocekivanju Kraljevog punoletstva.U prizemlju ove
klasicisticke zgrade nalazi se veliki Svecani hol i niz salona
opremjenih u stilu Luja XV sa venecijanskim lusterima. Tu je i Dvorska
biblioteka koja je imala oko 35.000 knjiga i Svecana trpezarija
namestena u stilu cipendejla.

Na sprat se stize stepenistem iz
Svecanog hola, a do pet velikih apartmana vodi galerija nad Holom. U
potkrovlju se nalaze Stanovi posluge i pomocna biblioteka.

Beli dvor, Svecani hol sa galerijom

Dedinjski
kompleks dvorova zahvata povrsinu od 100 ha, od toga neposredni park
Kraljevskog dvora zauzima 27, a oko Belog dvora 12 ha. Osim zgrada
Dvorova, tu su pomocni objekti (kuhinje, garaze, zgrade Dvorske garde i
Prijavnice, objekat Marsalata Dvora, i td.).

Privremeni Dvorovi

Privremeni
Dvorovi: Usled razaranja I Svetskog rata ostecene zgrade Gradskih
Dvorova nisu mogle biti koriscene, a popravka je trajala nekoliko
godina. Zato su privremeno korisceni drugi objekti. Tako je kuca
Krsmanovica na Terazijama u Beogradu bila privremena Rezidencija
Prestolonaslednika Aleksandra 1918-1919. godine, i u njoj je proglaseno
ujedinjenje Juznih Slovena u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Jedna
druga manja vila ispod Topciderskog brda koriscena je kao privremena
rezidencija Kralja Petra I, koji je u njoj i umro 1921. godine.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

Naslov: Re: I Beograd ima svoje dvorove Čet Jan 05 2012, 18:48

Nekad i sad

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

Naslov: Re: I Beograd ima svoje dvorove Čet Jan 05 2012, 18:48

Dvor Kralja Milana

Nekad

Danas

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

Naslov: Re: I Beograd ima svoje dvorove Čet Jan 05 2012, 18:48

Stari Dvor sa kupolama

Tesko ostecen u bombardovanju 1941

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

Naslov: Re: I Beograd ima svoje dvorove Uto Jan 17 2012, 21:09

NONAK KNEZA MILOŠA U TOPČIDERU

Konak kneza Miloša u Topčideru je konak koji je za Miloša Obrenovića podignut 1831. godine, nakon što je Srbija dobila autonomni status u okviru Osmanskog carstva, a knez Miloš nasledno kneževsko dostojanstvo. Ispred ovog zdanja je jedan od najstarijih i najlepših platana u Evropi, zaštićen kao prirodna retkost (ima više od 160 godina).

Posle konaka za svoju ženu i decu u beogradskoj varoši, knez Miloš Obrenović podigao je 1831-1834. i za sebe konak u Topčideru.
Milošev konak

Zgrada je izgrađena u stilu uobičajenom za reprezentativne osmenske rezidencije. Konak su sagradili majstori Janja Mihailović i Nikola Đorđević, a radove vodio Hadži-Nikola Živković, nadzornik i neimar skoro svih građevinskih poduhvata kneza Miloša. Bogata unutrašnja dekoracija plafona, zidova i niša, delimično je sačuvana do danas. Za vreme svoje prve vladavine (1815-1839), Miloš je samo povremeno ovde boravio, a za druge vladavine sve vreme (1858-1860) proveo je u Konaku i tu umro 14. septembra 1860. Jedno vreme u Konaku je bio Muzej kneza Miloša i Mihaila Obrenovića, zatim Šumarsko-lovački muzej, osnovan 1929.

Prilikom proslave 150-godišnjice Prvog srpskog ustanka (1954), u Konaku je otvoren Muzej Prvog srpskog ustanka sa tematikom posvećenom čitavom periodu oslobodilačkih borbi protiv Turaka (od 1804. do drugog hatišerifa 1839). Eksponati Muzeja poslužili su kao polazna osnova za formiranje Istorijskog muzeja Srbije, 1963.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

Naslov: Re: I Beograd ima svoje dvorove Sre Jan 25 2012, 22:01

KONAK KNEZA MILOŠA U TOPČIDERU

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

Naslov: Re: I Beograd ima svoje dvorove Sre Jan 25 2012, 22:01

KONAK KNEZA MILOŠA U TOPČIDERU

MILOŠ OBRENOVIĆ
(Dobrinja, užički okrug, oko 1780 - Beograd, Topčider, 1860), vođa Drugog srpskog ustanka i knez Srbije
Miloš Obrenović

Učestvovao
je u Prvom srpskom ustanku i posebno se istakao pri osvajanju Užica,
1807. Posle sloma ustanka ostao je u Srbiji i predao se Turcima (1813).
Kada se turski teror ponovo pojačao, pobegao je iz Beograda i 1815.
podigao Drugi srpski ustanak. Potukao je Turke kod Paleža (Obrenovac),
na Ljubiću i na Dublju u Mačvi. Sa Marašli Ali-pašom zaključio je 1815.
usmeni sporazum. Za Srbiju, tada samo Beogradski pašaluk, dobio je veoma
ograničenu autonomiju, koju je snalažljivošću sve više proširivao.
Turskim hatišerifom (svečana povelja) Srbiji je 1830. priznata
unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost kneževskog dostojanstva.

U
unutrašnjoj politici bio je krut, bezobzirno je uklanjao svoje
protivnike (naredio 1817. ubistvo Karađorđa, vođe Prvog srpskog
ustanka). Bio je najbogatiji čovek Srbije. Njegov despotizam budi
nezadovoljstvo u narodu, pa su pobune izbijale u raznim krajevima.
Carigradska porta izdaje 1838. novi hatišerif kojim ograničava Miloševu
vlast. Nezadovoljan ovim, 1839. abdicira. Ubrzo potom dinastiju
Obrenovića smenjuju Karađorđevići, a vladar postaje knez Aleksandar
Karađorđević. Odlukom Svetoandrejske skupštine, 1858. godine, Aleksandar
je zbačen. Miloš ponovo postaje knez i svečano ulazi u Beograd 1859.
Vlada još nepune dve godine, do smrti 1860.

Miloševi konaci bili su prvi reprezentativni dvorovi u Beogradu, najznačajnije i najlepše građevine svoga doba.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

» I Beograd ima svoje dvorove
» Beograd kojeg se nekad secamo...
» SLAVNA OBITELJ Lautner upoznao oca svoje cure, Phila Collinsa
» Verujete li u svoje snove?
» Kako sagledavam grešnost svoje duše ?

I Beograd ima svoje dvorove

I Beograd ima svoje dvorove

Similar topics

Similar topics