Ljudi su imali običaj da pričaju da je devojka nesvakidašnje lepa,ali daleka. Apsurdno.to joj je odgovaralo..Kad je ljubila neko biće stvarnosti, bila je odsutna, uvek je bićem senke ljubila nečiju senku, osećajući je kao de ja vu. Umela je da bude jaka i nesvakdašnja, ali noćima je gušila tama i prisustvo te nepoznate senke koju je sad toliko zavolela. Znala je da se pita da li je to prošli život u kom je bla spremna da umre za njihovo mi! Krenula je kroz maglu da traži nju tu,sebe pored njega...da treži platno,izgubljeno u snu..osecala je da postoji negde "ko sam ja bez tebe,ko si ti bez mene?"...zatim se vraćala opet besmislu života i rutini koja stigne čoveka kao sama senka koja je muči. Ogledala nije volela,lepom se nije osećala..Zapravo nije znala ko je! Dok je vreme kucalo za druge ona je odlazila u dvorac misli u potrazi za senkom!

Živeo je kao prilično prihvaćena individua. Ironija, radije bi želeo da je lud, da iskida konce što ga vežu za prostor,tonove i vreme! U neograničenom moru,ograničenih ljudi,znao je da postoji… Nije razmišljao, čisto znao, kao što se za smrt sigurno zna. Čekao je,ulazio u lavirinte nebuloznih priča,i prelazio more i more zvezda devojaka znajući da od tih miliona zvezda on cilja samo na jednu,još neviđenu. Onu koju niko zaista nije nazvao svojom. Ljudi su mu govorili,imaćeš sve! Pitao je,može li se dobiti još neviđena zvezda? Smejali su se,jer nisu razumeli, niti će ikada!

“Daleka si!”- Još jedan od svirepih ljudi,pomisli ona. „Daleka si,čuješ li?“bio je uporan!“ Ti si sama mesečeva kći. Ti nisi to što drugi misle,ti si cvet iz oblaka ka suncu iznad ,i kad me nađeš u sebi ,ponovi jedno – Bitno je da sam s tobom, gde god!!!“ ... „Pomešali ste me sa nekim“, rekla mu je drsko!“ Ti si moja zvezda, samo moja, i ničija“... „Ne negiraj, i ne pitaj kako, prosto znam!Od sada ja sam tvoj satelit, tvoja senka!“ –Senka,našla je senku!! Zudnja, mučna žudnja stopila se sa sekundama svemira, ljubav mora da je sama čarobnica kad je učinila čuda! Ljudi nisu verovali, ali jedan dečko je našao još neviđenu zvezdu, a devojka je uhvatila senku!

Sa svime sto se danas dogadja,ne znamo da li da izaberemo dolazak ili odlazak. Ako mislite da niste na pravom putu, ne dozvolite da zivot u ogledalu pukne. Pogledaj me, gledam u tebe, gledas mene, ali ja vidim kroz tebe. Vidim krv ti u ocima, vidim ljubav u prikrivanju, vidim bol skriven u svom ponosu, vidim da nisi zadovoljan. Ali ja ne vidim nekog drugog, vdim sebe!

Moje ogledalo na zidu,evo opet nas, kroz moje uspone i padove bio si mi jedini pravi prijatelj. Rekao si mi da me oni ne razumeju kao coveka koji sam... Pa zasto sam i dalje ziv,i opet pricamo ovde?

Vidim istinu u svoj toj lazi, Vidim nikoga pored tebe, ali sam sa tobom kada budes ponovo sam, a ti me ispravi kada gledam pogresno, vidim krivicu ispod sramote, vidim tvoju dusu kroz prozor boli, vidim oziljke koji su ostali, vidim sebe, gledam na....

...Moje ogledalo na zidu,evo opet nas, kroz moje uspone i padove bio si mi jedini pravi prijatelj. Rekao si mi da me oni ne razumeju kao coveka koji sam... Pa zasto sam i dalje ziv,i opet pricamo ovde?


Gledajuci sebe ,vidim svu moju proslost, gledam i licim na svog prokletog oca, vidim svetla gore, vidim zadimljena ogledala, zapaljena ogledala. Ja cak izgledam prelepo u slomljenom ogledalu. Mama,vidim tu osmeh,mama to je blagoslov. Vidim promene, vidim poruku, i nijedna poruka nije mogla biti jasnija.. Gledam u coveka na...


Moje ogledalo na zidu,evo opet nas, kroz moje uspone i padove bio si mi jedini pravi prijatelj. Rekao si mi da me oni ne razumeju kao coveka koji sam... Pa zasto sam i dalje ziv,i opet pricamo ovde?

Добро ти је ово, мада, у праву си, само личиш на некога некада, али ниси копија, увек јеси оригинал.

Hvala. Uvek te uporede sa nekim, mozda zato sto je slicne sudbine, ali uvek si ti ti, i jedini si sebi pravi prijatelj.. Mada sebi si ii najveci neprijatelj!

Зато пратиш пут

Sudbinu!

Није ли то исто ?

A da li je sudbina kada imas vise izbora? da li je to sto izaberes sudbina?