Јохан Волфганг Гете (28. август 1749. - 22. март 1832.) био је немачки писац, политичар, песник, научник и филозоф, а током 10 година и председник области Вајмар. Гете је био једна од најзначајнијих личности немачке књижевности и европског неокласицизма и романтизма крајем 18. века и почетком 19. века Аутор "Фауста" и "Теорије боја" ширио је свој утицај широм Европе, а током наредног века његова дела била су инспирација за многе музичке и драмске комаде.

Живот

Гете је рођен у Франкфурту на Мајни у Немачкој. Његов отац био је важна и поштована личност, и лично је надгледао образовање свог сина у почетку. Гете је студирао право на универзитету у Лајпцигу 1765., затим на, 1770. год. универзитету у Стразбургу, уз права похађа и ботанику, хемију, анатомију итд. У Стразбургу упознаје Хердера, који се већ прославио критичким списима. Под нјеговим утицајем, Гете починје да се интересује за поезију народног преданја и за немачку националну прошлост. Убрзо се уклапа у покрет Sturm & Drang. 1771. године ради у Франкфурту као адвокат; где издаје и књижевни часопис Gec fon Berlinhingen. 1772. године одлази, јер осећа да ремети мир између свог пријатеља Кестнера и његове веренице Шарлоте Буф. Та епизода, вест о самоубиству његовог позинаника Јерузалема, и догађај када му је речено да избегава кућу трговца Брентана са чијом је женом волео да свира, дали су му грађу за први роман. 1774. године издаје прман Јади младог Вертера, који постиже светску славу. Завршава Геца. Исте године се вери са Елизабет Шенеман (Лили његових песама) и одлази заувек из родног града. На позив Карла Августа, војводе од Сакс-Вајмара, отишао је 1775. у Вајмар, где је обављао низ политичких послова а на послетку је постао војводин главни саветник. Ускоро доводи Хердера, затим и Шилера. Вајмар постаје значајно духовно стециште Немачке. Упознаје Шарлоту фон Штајн којој посвећује 1700 писама. Од 1786. до 1788. путовао је Италијом и управљао војводским позориштем Вајмара. У то време је завршио Егмонта, преточио у стихове Ифигенију и започео Торквата Таса. Учествовао је у рату против Француске, и у наредном периоду склопио пријатељство са Фридрихом Шилером, које је потрајало до 1805. Оженио је Кристијану Вулпиус 1806. Од 1794. посветио се искључиво писању, и након низа непревазиђених дела, преминуо је у Вајмару 1832.

Дела

Романи

Јади младог Вертерa
Године учења Вилхема Мајстера
(1796)
Путовања Вилхема Мајстера
(1821)

Драме

Написао је преко сто драма.

Гец од Берлихингена (1773) - прва немачка драма са националним мотивом, оригинална по форми, пуна животне етике и историјске реалности.
Ифигенија у Таурису
Егмонт (1788)
Торквато Тасо (1789)
Фауст, први део (1808)
Фауст, други део (1832)

Песме

Прометеј 1
Краљ патуљак
Римске елегије (1795)
Reineke Fuchs
Године учења чаробњаштва
Херман и Доротеја (1797)

Научна дела

Метаморфоза биљака (1790)
Теорија боја (1810)
Путовање Италијом
Посмртна посла
Гетеови разговори

Johan Volfgang Gete – Pismo Šarloti Fon
Štajn Vajmar


Evo, ipak se približava vreme, draga Lota, kad ću opet biti kraj
tebe, jer moje biće ne može više izdržati, jasno osećam da bez tebe ne
mogu postojati. Odluka o završetku zasedanja odbora je potpisana, sad
više ne može dugo trajati, po mom računu još jednu nedelju, i tada sam
slobodan. Vreme je odvratno, nosa ne možeš pomoliti, a ono malo lepog i
prijatnog što se može doživeti među zidovima za mene ima samo trenutnu
draž, a nekmoli za tako bolan nedostatak koji ja osećam od jutra do
večeri.
Da, draga Lota, sad mi je tek jasno da ti jesi i ostaješ deo mene. Ja
nisam zasebno, samostalno biće. Sve svoje slabosti na tebe sam
naslonio, svoje slabe strane tobom zaštitio, svoje praznine tobom
ispunio. Kad sam ovako od tebe odvojen, stanje moga duha je veoma čudno.
Na jednoj strani sam naoružan i očeličen, a na drugoj sam kao rovito
jaje, jer sam ostao nezaštićen tamo gde si mi ti štit i zaklon. Koliko
se radujem što ti potpuno pripadam. I što ću te uskoro opet videti. Sve
na tebi volim i sve to čini da si mi još draža. Revnost s kojom ti svoje
domaćinstvo u Kohbergu vodiš, o čemu mi Štajn sa zadovoljstvom priča,
pojačava moju naklonost ka tebi, daje mi mogućnost da vidim tvoj živi
delatni duh, tvoju divnu dušu. Ostani moja, Lota, i ma koliko te nešto
drugo privlačilo, voli me iznad svega…

Johan Volfgang Gete - Jadi mladog
Vertera


Da deca ne znaju zašto neku stvar hoće - u tome se slažu svi
visokoučeni majstori; ali da i odrasli posrću na ovoj zemlji kao deca,
da kao deca ne znaju od kuda dolaze i kuda idu, da kao deca rade bez
pravih svrha, da njih - kao i decu - rukovode s pomoću biskvita, kolača i
brezove šibe, to niko ne voli da veruje, a ja bih rekao da se to prosto
rukama može opipati!

GETE I LOV, esej



MNOGO ĆASKAO - MALO PUCAO



Nemački genijalni pesnik Gete, veoma je uvažavao srpske narodne pesme,
koje je objavljivao Vuk Karadžić i bio je poslednji erudita iliti
“sveznadar”, poput Leonarda Da Vinčija, koji se uspešno bavio različitim
zahtevnim disciplinama duha. Bio je pesnik, mislilac, naučnik, biolog,
političar, i to sa znatnim uspehom u svim ovim oblastima.

Gete pesnik. Gete ljubitelj prirode. Gete slikar. Gete putnik. Gete
državnik. Sve ovo su poznate predstave o Geteu. Ali, Gete kao lovac? O
tome se manje govorilo, jer je činjenica da je Gete bio lovac često
potcenjivana od strane profesionalnih literarnih kritičara.

Iz Geteovih sopstvenih zapisa je jasno da se bavio, prvenstveno u svojim
ranim vajmarskim godinama lovom, i to sa mnogo poleta, sa mnogo
zadovoljstva, što nije prošlo bez uticaja na njegovo ukupno delo. Kako
je Gete, kao pesnik i literata mogao da nađe vremena i za lov?

Pored svih interesovanja, bio je veoma pasionirani lovac. Naročito u
svojoj mladosti. Odakle tolika ljubav Getea prema lovu i od kada potiče
ta ljubav, nije baš poznato, ali je jasno da potiče iz njegove rane
mladosti. Pitanje je da li je ovom ljubavlju zadojen još u roditeljskom
domu ili na studijama u Lajpcigu ili Štrasburgu, ili na svojim
mladalačkim izletima u prirodu?



Gete u Vajmaru



Izvesno je da je zapisano kako se dvadesetpetogodišnji Gete 1774. godine
sreo sa princom Karl Augustom, kasnijim vojvodom od Saksonije, Vajmara i
Ajzenaha.

Godinu dana nakon ovog susreta, mladi, tada osamnaestogodišnji Karl
August, pozvao je Getea u lov. 7. novembra 1775. godine je Gete, na
poziv Karla Augusta od Saksonije, Vajmara i Ajzenaha, došao u prestoni
grad Vajmar. Mladi Gete je tek pobrao prve pesničke lovore, "Jadi mladog
Vertera" su postigli velike uspehe, tako da je planirano da on postane
družbenik i kulturni savetnik šest godina mlađem vojvodi.

U to vreme, bilo je uobičajeno da se vladari okružuju genijalnim ili na
bilo koji drugi način izuzetnim mladim ljudima, koji bi trebalo da unesu
kulturni i duhovni zamah u dosadni dvorski život. Ali Gete nije bio
samo dvorski pesnik, nego je dogurao i do ministra i bio najprisniji
prijatelj Karla Augusta.

Karl August (1757-1828) koji je dovođenjem Getea u svoj do tada dosadni
prestoni grad, napravio od njega jedan od najzanimljivijih gradova toga
doba, nije pokazao da je samo ljubitelj i poštovalac literature i reči,
nego i da je hrabar čovek, pre svega pasionirani lovac koji je svakog
dana tokom jeseni i zime odlazio u lov, provodeći slobodno vreme
pretežno u prirodi. Tako nije izostalo, da i sam mladi pesnik, u okviru
svog dvorskog života i službenih obaveza, upozna mnoge značajne ličnosti
u lovovima, kojima se kasnije pridruživao sa velikim zadovoljstvom.

Tih godina je Gete lovio baš gospodski, često zajedno sa Karl Augustovim
lovnicima u lovištima Vajmara i u šumama Tiringije. U lov se pretežno
išlo na konjima. Smucali su se po stenju i kamenju često do mrklog
mraka. Noćivali su i bivkovali na samom terenu u lovištu. Noćenje pod
otvorenim nebom je bivalo po volji obojice prijatelja. O ovim lovovima
se u Geteovim spisima često mogu naći zanimljivi opisi. Njegov dnevnik,
koji je vodio u prvim vajmarskim godinama je izvanredan izvor podataka o
njegovoj lovnoj delatnosti.



Gete u lovu



Geteov odnos prema Karlu Augustu je već prvih godina njihovog poznanstva
bio veoma prisan, i u godinama 1776. i 1777. gotovo da nije bilo
značajnijeg Karlovog lova u kome nije učestvovao i Gete.

U svom dnevniku 18. novembra 1776. godine Gete piše:"Želim da postanem
lovac. To je tako lepo. Ceo dan provoditi u šumama slušajući poj ptica,
razlikovati ih i znati kako se koja zove, gde im je gnezdo, kako nose
jaja i kako izvode podmladak, kako hrane svoje ptiće."

U pismima svojim prijateljcama, često pominje koliko mu se dopada ovakav
“divlji život”: "Sve to ima svog smisla i oštro jahanje i divlji lov."

U dnevniku za 1776. godinu često je zapisivano: "29. april Vajmar. Lov
gonjenjem kod Troistedt". Ili: "24. jul. Ilmenau. U pogonu". Ili: "27.
jul. Ilmenau. Potera u Saksoniji". Ili: "29 avgust. Vajmar. Lov sa
princom Josipom".

U kasnijim godinama takođe nalazimo ovakve zapise. Za 17. avgust 1779.
godine:"Vajmar. U lovu kod Triostedta. Divan dan sa Vedelom". Ili: "7.
avgust 1781. Kampovao u planinama. Noć je bila lepa".

Gete, međutim, nije išao samo u društvene lovove, nego je veoma rado
lovio sam ili sa drugom, u miru tražeći i prateći tragove divljači
prikradajući joj se. O tim lovovima ima dosta zapisa u njegovom
dnevniku. Da navedemo neke od njih: "28. jul 1776. Ilmenau. Rano se
okupao. Uveče išao u lov traganjem (Puersch) kod Gabelbaha". Ili:
"4.oktobar 1776. Vajmar. Ujutru u pola šest, lov prikradanjem. Vedel je
već ulovio jednog deseterca. Fantastično jutro". Ili "26. septembar
1777. Wartburg. Predveče sam izašao sa Vencingom (dvorski lovac) u lov
traganjem. Video tri grla divljači. Čuo kratko javljanje jelena sa
suprotne padine".

Ni opasnih doživljaja nije manjkalo ovom knezu pesnika. Tako je 16.
januara zapisao: "Vajmar. Rano jutro, lov gonjenjem na jahaćoj stazi.
Polomio sam vrh koplja za divlje svinje u odbrani od vepra." Poznato je
da se Gete odlično snalazio ne samo sa pisaćim perom, nego i sa kopljem
za divlje svinje – Saufeder.