LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Oscar Wilde

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Oscar Wilde   25/3/2009, 11:00 pm


Оскар ВајлдОскар Вајлд је рођен 16. октобар 1854. године у Даблину у Ирској, две године након старијег брата Вилијама. Похађао је „Тринити колеџ“ у Даблину од 1871.- 1874. године. Добио је стипендију за „Магдалена колеџ“ у Оксфорду у који је почео похађати 1875. године. Највећи утицај на Вајлда као уметника у то време имали су: Свинберн, Волтер Питер и Џон Раскин. На Оксфорду је због свог ексцентричног понашања имао је проблема са професорима. Током 1875-1876. Вајлд објављује поезију у неколико литерарних магазина. Године 1876. поново се нашао у Ирској због смрти оца и наставља са објављивањем поезије а 1878. добија Награду за енглеску књижевност. Ускоро напушта Оксфорд и одлази у Лондон где полако стиче популарност међу књижевницима. Стекавши популарност као књижевник и естета 1882. године одлази да предаје у Америку. После повратка из Америке живео је неколико месеци у Паризу. 1884. године жени се са Констанс Лојд у Лондону и добија два сина Сирила и Вивијана. Током тих година Вајлд је радио као новинар а поред тога је и даље писао поезију и драме. Године 1890. објавио је своје најчувеније дело, роман Слика Доријана Греја. У то време је Вајлд доживео највећу славу. Али у лето 1891. године упознаје лорда Алфреда Дагласа с којим започиње љубавну аферу и спознаје своју хомосексуалност. У то време постаје алкохоличар а његова слава почиње полако да се гаси. 1895. године је осуђен на две године принудног рада због „наказног понашања“. После повратка из затвора сели се у Париз где је умро 30. новембра 1900. године напуштен од свих.

Вајлдова дела:

Приче

Срећни принц - 1888.
Себични џин - 1888.
Одани пријатељ - 1888.
Необична ракета - 1888.
Злочин лорда Артура Севила - 1891.
Дух из Кентервила - 1891.
Млади Краљ - 1891.
Рибар и његова душа - 1891.
Звездани дечак- 1891.

Поеме у прози

Уметник - 1894.
Следбеник - 1894.
Господар - 1894.
Учитељ мудрости - 1894.

Роман

Слика Доријана Греја - 1891.

Драмe

Вера или Нихилисти - 1880.
Војвоткиња од Падове - 1883.
Салома - 1894.
Лепеза госпође Виндермер - 1893.
Жена без значаја - 1894.
Идеални муж - 1899.
Важно је звати се Ернест - 1899.
Флорентинска трагедија
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   3/4/2009, 5:41 pm

Slažem se sa izborom jedan od velikih pisaca...izdvojila bih njegovo djelo..."Srećni princ"
a posebno bih komentarisala djelo "Slika Dorijana Greja"ne tvrdim da je njegovo najbolje djelo...ali na mene je ostavilo najupečatljiviji dojam. I samo bih napravila paralelu između lijepog lica i strašnog portreta....mislim da je sve rečeno!!!
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   18/6/2009, 7:42 pm

Fantastican pisac moja omiljena prica je Slavuj i ruza...a sliku Dorijana Greja sam procitala u jednom dahu.

Oskar Vajld... neprevazidjen...

' Kad zaista ceznete za ljubavlju zateci cete je kako ceka na vas"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Anabel_Lee

avatar

Ženski
Broj poruka : 17
Godina : 24
Humor : umjereno bolestan
Datum upisa : 10.11.2009

PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   11/11/2009, 12:52 am

Oskar Vajld definitivno jeste jedan od najboljih pisaca cija sam djela citala, pored 'Portreta Dorijana Greja' jako su mi se dopale i njegove bajke... Ljudi se obicno nasmiju kada to kazem, ali zaista imaju nesto sto ih izdvaja iz obicnih prica za djecu. 'Slavuj i ruza' je njegova prica koja je predivna i najezila sam se dok sam je citala.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   16/11/2009, 12:03 am

" Slavuja i ružu " nisam čitala, a " Slika Dorijana Greja " je djelo, koje je nezaboravno i jedinstveno.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   29/11/2009, 2:47 pm

Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, vlakana i sporogorećih ćelija u kojima se misao krije a strast doživljava snove. Možda zamišljaš da si bezbedan i smatraš sebe jakim. Međutim, neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu, neki naročiti miris koji si nekada voleo i koji budi divna sećanja, stih iz zaboravljene pesme na koji si nekad naišao, akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš – kažem ti, Dorijane, od takvih stvari zavisi naš život.


Slika Dorijana Greja

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   4/7/2010, 1:04 pm

Mozda je najjaci utisak na mene ostavio deo kada kaze da ne
treba Boga da molimo da nam oprosti grehove nase, vec da nas kazni za
njih.
Iako knjiga na divan nacin govori o kazni, savesti, losim delima... ipak
govori dosta i o umetnost. Mislim da se moze razmisljati dosta i u tom
pravcu kako umetnost unistava umetnika, i kako se umetnicko delo kvari
kada pocne da zivi neki svoj zivot i prestaje da lici na ono sto je
umetnik zeleo.Upravo pokusavam da je procitam jos jednom.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   4/7/2010, 5:48 pm

Slavuj i ruža - Oscar Wilde


Rekla mi je da će plesati sa mnom ako joj donesem crvenih ruža –
kliknuo student – ali u svom mojem vrtu nema crvene ruže.
Iz svojega gnijezda na hrastu ljutiku čuo ga slavuj i izvirio između
lišća i čudio se.
– Nema crvene ruže u cijelom mojem vrtu! – uzvikivao i krasne mu se
oči napunile suzama. – Ah, do kakvih sitnica stoji sreća! Pročitao sam
sve što su napisali mudraci i znam filozofiji sve tajne, ali mi je život
bijedan jer mi nedostaje crvena ruža.
– Evo napokon vjerna ljubavnika – reče slavuj. – Noć po noć pjevao
sam o njemu, iako ga nisam znao: noć po noć pričao sam njegovu zgodu
zvijezdama, a sada ga vidim. Kosa mu je tamna kao zumbulov cvijet, a
usne mu rumene kao ruža koju želi; ali lice mu je od ljubavi
poblijedjelo kao bjelokost i jad mu se ubilježio na čelu.
– Sutra uvečer priređuje vladar ples – mrmljao je mladi student – a
moja će ljubav biti na plesu. Ako joj donesem crvenu ružu, plesat će sa
mnom sve do jutra. Ako joj donesem crvenu ružu, držat ću je u zagrljaju i
ona će mi nasloniti glavu na rame, i stezat ću ruku njezinu u svojoj.
Ali nema crvene ruže u mojem vrtu, pa ću sjediti sam a ona će proći mimo
mene. Neće ni mariti za mene i srce će mi pući.
– To je zaista pravi ljubavnik – reče slavuj. – O čemu ja pjevam, to
on trpi: što je meni radost, njemu je jad. Ljubav je zaista divota.
Vrednija je od smaragda i skupocjenija od finih opala. Biser i mogranj
ne mogu je kupiti niti se prodaje na tržištu. Ne stječu je trgovci niti
se može zamijeniti na vagi za zlato.
– Glazbenici će sjediti na svojoj galeriji – reče mladi student – i
svirat će na svojim instrumentima, a moja će ljubav plesati uz glas
harfe i gusala. Plesat će tako lako da se nogama neće dodirivati poda, a
dvorani će se u šarenim haljinama zgrtati oko nje. Ali sa mnom neće
plesati jer nemam crvenu ružu da joj dam – i on se bacio u travu, pokrio
lice rukama i zaplakao.
– Zašto on plače? – zapita mali zeleni gušter kad je protrčao kraj
njega, a rep napeo uvis.
– Zbilja, zašto? – reče leptir koji je lepršao za sunčanom zrakom.
– Zbilja, zašto? – šapne svojemu susjedu tratinčica nježnim, tihim
glasom.
– Plače zbog crvene ruže – reče slavuj.
– Zbog crvene ruže! – zaviču oni – jako je smiješno!
A mali gušterčić, koji je bio cinik, nasmije se na sav glas.
Ali slavuj je razumio tajnu studentova jada te je šuteći sjedio na
hrastu i promišljao o tajnoj ljubavi.
Odjednom on raširi smeđa krila za let i ustrijemi se u zrak. Proleti
gajem kao sjena i kao sjena proleti vrtom.
Usred tratine stajala je krasna ruža pa kad ju je slavuj spazio,
poleti k njoj i spusti joj se na grančicu.
– Daj mi crvenu ružu – dovikne joj – a ja ću ti otpjevati svoju
najslađu pjesmu. No ruža odmahne glavom.
– Moje su ruže bijele – odgovori ona – bijele kao pjena morska i
bjelje nego snijeg na planini. Ali otiđi mojoj sestri koja se plete oko
staroga sunčanika i možda će ti ona dati što ti želiš.
Odleti slavuj k ruži što se plete oko staroga sunčanika.
– Daj mi crvenu ružu – dovikne joj a ja ću ti otpjevati svoju
najslađu pjesmu. Ali ruža odmahne glavom.
– Moje su ruže žute – odgovori ona – žute kao kosa morske vile što
sjedi na jantarovu prijestolju i žuće nego sunovrat što cvate na livadi
dok je kosac ne pokosi. Ali otiđi mojoj sestri koja raste pod
studentovim prozorom i možda će ti ona dati što želiš.
Odleti slavuj k ruži što raste pod studentovim prozorom.
– Daj mi crvenu ružu – dovikne joj – a ja ću ti otpjevati svoju
najslađu pjesmu. Ali ruža odmahne glavom.
– Moje su ruže crvene – odgovori ona – crvene kao golubove noge i
crvenije nego silni koralj što se vije po oceanskoj spilji. Ali zima je
sledila moje žile, mraz je oprljio moje pupoljke, bura je slomila moje
grančice i ja neću imati ruža cijele ove godine.
– Samo jednu jedinu crvenu ružu želim ja – uzvikne slavuj – jednu
jedinu crvenu ružu! Zar nema nikakav način kako bih je dobio?
– Ima način – odgovori ruža – ali je tako strahovit te se ne usuđujem
da ti ga kažem.
– Reci mi – reče slavuj – ja se ne plašim.
– Ako želiš crvenu ružu – reče ruža – moraš je stvoriti pjesmom po
mjesečini i obojiti je krvlju iz svojega srca. Moraš prsa nabosti na trn
i pjevati mi. Cijele cjelcate noći moraš mi pjevati, a trn ti se mora
zabadati u srce, tvoja živa krv mora teći u moje žile da postane mojom.
– Smrt je velika cijena za crvenu ružu – reče slavuj – a život je
svakomu jako drag. Radost je sjediti u zelenoj šumi, motriti Sunce u
zlatnim kolima i gledati Mjesec u bisernim kolima. Sladak je glogov
miris, slatki su zvončići što se kriju u dolini i crnica što cvate na
brijegu. Ali ljubav je bolja nego život, a što je ptičje srce prema
ljudskome srcu?
Raskrilio on smeđa svoja krila za let i uzvio se u zrak. Preletio
vrtom kao sjena i kao sjena projurio gajem.
Mladi je student još ležao u travi gdje ga je slavuj ostavio i još mu
se nisu bile osušile suze u krasnim očima.
– Veseli se – dovikne mu slavuj – veseli se, dobit ćeš svoju crvenu
ružu. Stvorit ću je pjesmom na mjesečini i obojit ću je krvlju iz srca
svojega. Za uzvrat tražim jedino da budeš vjeran ljubavnik jer ljubav je
mudrija od filozofije, koliko god bila filozofija mudra, i moćnija od
vlasti, koliko god vlast bila moćna. Krilima joj je boja kao plamen, a
plamene je boje tijelo njeno. Usne su joj slatke kao med, a dah joj je
kao tamjan.
Student pogleda iz trave i oslušne, ali nije razumio što mu slavuj
veli jer je znao jedino ono što piše u knjigama.
No hrast je razumio i rastužio se jer je jako volio maloga slavuja
koji je sagradio gnijezdo u njegovim granama.
– Otpjevaj mi posljednju pjesmu – šapne mu – ostat ću sam samcat kad
tebe ne bude.
Tako je slavuj otpjevao hrastu pjesmu i glas mu je bio kao voda što
klokoće iz srebrna vrča.
Kad je on otpjevao pjesmu svoju, ustane student i izvadi iz džepa
bilježnicu i olovku.
– On ima formu – govorio je sam sebi, odlazeći gajem – to mu se ne
može poreći, ali ima li čuvstva? Čini mi se da nema. Zaista je poput
većine umjetnika; sasvim je stil, a nema nikakve iskrenosti. Ne bi se
žrtvovao za druge. Misli jedino na glazbu, a svak zna da su umjetnosti
sebične. Ali mora se priznati da ima u glasu nekih krasnih zvukova.
Žalost je što ti zvuci ne kazuju ništa i nisu od nikakve praktične
koristi.
I ode u svoju sobu, legne na svoj slamnati krevetac i stane misliti o
ljubavi; a nakon časka zaspi.
A kad je Mjesec zasjao na nebu, odleti slavuj k ruži i nabode prsa na
trn. Cijele cjelcate noći pjevao je grudi nabodenih na trn, a hladni
kristalni Mjesec nagnuo se i slušao. Cijele je noći pjevao slavuj, a trn
mu se zabadao sve dublje i dublje u grudi i živa mu je krv istjecala.
Pjevao je najprije kako se ljubav rodi u srcu mladića i djevojke. A
navrh ruže procvjetala je divna ruža, latica za laticom redala se kao
što se pjesma redala za pjesmom. Bila je isprva blijeda kao magla nad
rijekom, blijeda kao prvo jutro i srebrna poput krila zorinih. Kao sjena
nizina u srebrnu zrcalu, kao sjena ružina u ribnjaku, takva je bila
ruža što je procvala na najvišoj grančici.
Ali ružino stablo dovikne slavuju neka se jače pritisne uz trn. –
Pritisni jače, mali slavuju – doviknulo mu ružino stablo – jer će
svanuti dan dok još nije dokončana ruža.
Slavuj pritisne jače uz trn, a sve glasnije i glasnije orila mu je
pjesma jer je pjevao kako se rađa strast u duši muškarčevoj i
djevojčinoj.
A nježna rumen sunula u ružine latice, kao rumen na mladoženjinu licu
kad nevjesti poljubi usta. Ali trn se još nije bio zabo u srce i ružino
je srce bilo još bijelo jer jedino krv iz slavujeva srca može
zacrveniti ružino srce.
A stablo dovikne slavuju neka pritisne jače na trn. – Pritisni jače,
mali slavuju – doviknulo mu stablo – jer će svanuti dan prije no što je
dokončana ruža.
Pritisnuo slavuj jače na trn i trn mu dopro do srca i ljuta ga bol
probola. Gorka je, gorka bila bol, a sve uznositija i uznositija bila je
njegova pjesma jer je pjevao o ljubavi što se usavršuje u srcu, što ne
umire u grobu.
A divna se ruža zarumenila kao rumen na istočnom nebu. Crvenio se rub
laticama, a kao rubin crvenjelo se srce.
Ali slavuju je sve slabio glas i krilašca mu lepršala, a oči se
zamaglile. Pjesma mu je slabila te slabila i on je osjećao da mu nešto
guši grlo.
A zatim ispjeva posljednji pjev. Bijeli ga je Mjesec čuo te zaboravio
na svanuće i zastao na nebu. Crvena ga je ruža čula, sva zadrhtala od
zanosa i rastvorila latice hladnomu jutarnjemu vjetriću. Jeka ga je
odnijela u svoju purpurnu spilju u brdima i probudila ovčare iz sna.
Preletio je preko trske kraj rijeke i ona je javila moru glas.
– Gledaj, gledaj! – uzvikne ružino stablo – ruža je sada savršena –
ali slavuj mu nije odgovorio jer je ležao mrtav u visokoj travi, s trnom
u srcu.
A o podne otvorio student prozor i pogledao – Divna li slučaja! –
uzviknuo – evo crvene ruže! Otkad živim, nikad nisam vidio ovakvu ružu.
Tako je krasna da zacijelo ima dugačko latinsko ime – i on se nagnuo i
otrgnuo je.
Nataknuo zatim šešir i pohrlio k profesorovoj kući s ružom u ruci.
Profesorova je kći sjedila na vratima i motala na vitao modru svilu, a
pseto joj ležalo do nogu.
– Rekli ste da ćete plesati sa mnom ako vam donesem crvenu ružu –
reče student. – Evo najcrvenije ruže na svijetu. Večeras ćete je nositi
kraj srca, a kad budemo plesali, pričat će vam ona kako vas ljubim.
Ali djevojka se namršti.
– Bojim se da mi neće pristajati uz haljinu – odgovori ona – osim
toga, kancelarov mi je nećak poslao pravih dragulja, a svatko zna da su
dragulji vredniji nego cvijeće.
– Kunem se doista, vi ste jako nezahvalni – reče student zlovoljan i
baci ružu na cestu gdje je pala u jarak i kola je pregazila kotačem.
– Nezahvalna! – reče djevojka. – Reći ću vam nešto, vi ste jako
surovi; a napokon, tko ste vi? Samo student. Mislim da vi nemate ni
srebrne kopče na cipelama kao što ih ima kancelarov nećak – i ona ustade
i ode u kuću.
– Kako je ljubav glupa – reče student odlazeći. – Nije ni napola
toliko korisna kao logika jer ne dokazuje ništa i uvijek kazuje ono što
se ne zbiva i navodi te da vjeruješ što nije istina. Zaista je sasvim
nepraktična, a kako je u naše doba glavno biti praktičan, vratit ću se
ja k filozofiji i učit ću metafiziku.
Vratio se dakle u svoju sobu, izvadio veliku prašnu knjižurinu i uzeo
čitati.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Nurdan

avatar

Ženski
Broj poruka : 159
Godina : 25
Location : Guca/Kraljewo
Datum upisa : 07.05.2010

PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   4/7/2010, 8:50 pm

Srecni princ...prelepa...palakala sam dok sam citala...
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   5/7/2010, 11:33 am

Pročitala sam " Zločin lorda Artura Sevila " i fenomenalno, kratko djelo " De profundis".

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   14/7/2010, 7:27 pm

Govori da nema svrhe bezati od svojih losih osobina i
da takav besmrtan zivot nista ne znaci.. Jedna od najboljih...duboka i promisljena...svi smo mi Dorijan
Grej...Sami ,ponekad iskrivljeni ,oholi nadasve...ko je citao razumece.Nosim je na more da je po ko zna koji put ponovo procitam.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   24/7/2010, 10:36 pm

Prica o Narcisu~

Alhemicar uze knjigu koju je neko iz karavana poneo sa sobom. Knjiga je
bila bez korica, ali on je uspeo da utvrdi da je njen autor Oscar Wilde.
Listajuci knjigu naišao je na pricu o Narcisu.

Alhemicar je poznavao legendu o Narcisu, lepom mladicu koji je išao da
posmatra sopstvenu lepotu koja se ogledala u jezeru. Toliko je bio
opcinjen samim sobom da je jednog dana pao u jezero i utopio se. Na
mestu gde je pao nikao je cvet koji su nazvali narcis.

Ali Oscar Wilde nije tako završio ovu pricu.

On je napisao da su, kada je Narcis umro, došle šumske nimfe i zatekle
dotle slatkovodno jezero pretvoreno u krcag slanih suza.

- Zašto placeš? – upitaše šumske nimfe.

- Placem za Narcisom – rece jezero.

- Ah, nimalo nas ne cudi što placeš zbog Narcisa – nastaviše one. I
pored toga što smo mi sve stalno trcale za njim po šumi, ti si bilo
jedino koje je imalo priliku da izbliza posmatra njegovu lepotu.

- Pa zar je Narcis bio lep? – upita jezero.

- A ko bi to osim tebe mogao bolje da zna? – odgovoriše iznenadene
nimfe. – Na kraju krajeva, on se svakog dana s tvojih obala naginjao nad
tebe.

Jezero je za trenutak zacutalo. Najzad, rece:

- Ja placem za Narcisom, ali nikad nisam primetilo da je Narcis lep.

Oplakujem Narcisa zato što sam, uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo
u dnu njegovih ociju da vidim odraz svoje sopstvene lepote.

Lepe li price, rece Alhemicar.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   24/7/2010, 10:36 pm

Kuća Strašnog
suda




I bi tišina u Kući Strašnog suda, i Čovek izađe nag pred lice Boga.

I Bog otvori Knjigu Života Čovekovoga.

I Bog prozbori Čoveku: "Tvoj život bejaše zao, i ti pokazivaše samo
okrutnost prema onima u nevolji, i po onima što pomoć im nedostajaše, ti
izlivaše samo gorčinu, i teška srca bejaše. Siromasi pozivahu te, ali
ti ne odgovori, i uši tvoje bejahu gluve za zapomaganje mučenika Mojih.
Nasledstvo siročadi samo za sebe prisvajaše, i sa namerom zlom slaše
lisice u vinograde susedove. Ti uzimaše i hleb za decu i davaše psinama
da proždiru ga, i gubavce Moje, što življahu u močvarama i bejahu u miru
i hvališe Mene, izagnaše na puste ulice, i na zemlji Mojoj, od koje te
stvorih, prosipaše nevinih krv!".

I Čovek odgovori i reče: "Čak i tako počinih!".

I Bog ponovo otvori Knjigu Života Čovekovoga.

I Bog prozbori Čoveku: "Tvoj život bejaše zao, i Lepota koju pokazivah
tebi, i Dobro koje sakrih za tebe, ti prolaziše pored, ne primetivši ih.
Zidovi odaja tvojih behu oslikani, i ti ustajaše na zvuk flauta iz
kreveta grozota svojih. Ti izgradiše sedam olatara za grehe zbog kojih
propatih, i pojede od stvari koje nisu za jelo, i purpur odela tvojega
bejaše protkan trima znacima sramote. Idoli tvoji ne bejahu ni od zlata
ni od srebra, već od mesa mrtvoga. Ti ispuniše mirisima kose njihove, i
stavljaše u ruke im nar. Šafranom im premazivaše stopala, i raspostiraše
tepihe preda nj'. I premazivaše antimonom očne kapke njihove, i
prekrivaše izmirom tela njihova. Ti bacaše se na kolena preda nj', i
tronovi idola tvojih bejahu svetlošću obasjani, i pokazivaše tako Suncu
sramotu tvoju, a Mesecu ludilo tvoje!".

I Čovek odgovori i reče: "Čak i to učinih!".

I po treći put otvori Bog Knjigu Života Čovekovoga. I Bog prozbori
Čoveku: "Tvoj život bejaše zao, i na dobro uzvraćaše ti samo zlom, i
krivočinstvom na ljubaznost. Povrediše ruke što hranišete, i prezreše
grudi sa kojih sisaše. Oni koji sa vodom dolaziše tebi uvek odlaziše
žedni, i pobunjenici koji te skrivahu u šatorima svojim u noći, bejahu
izdani pre zore. Neprijatelji tvoji, što te poštedeše, završiše život
svoj u zasedi tvojoj, i prijatelja što hodaše kraj tebe prodade, i oni
što donosiše ti Ljubav uvek dobijaše samo Požudu zauzvrat!".

I Čovek odgovori i reče: "Čak i tako činjah!".

I Bog zatvori Knjigu Života Čovekovoga, i prozbori: "Sigurno, u Pakao ću
te poslati! U Pakao poslaću tebe!".

I Čovek uzviknu: "Učiniti to ne možeš!".

I Bog reče Čoveku: "Zašto ne mogu u Pakao da te pošaljem, i sa razlogom
kojim?".

"Zato što u Paklu življah uvek!", odgovori Čovek.

I bi tišina u Kući Strašnog suda.

I posle pauze Bog prozbori, i reče Čoveku: "Shvativši da ne mogu u Pakao
da te pošaljem, sigurno ću te u Raj uputiti! Čak u Raj poslaću tebe!".

I Čovek uzviknu: "Učiniti to ne možeš!".

I Bog reče Čoveku: "Zašto ne mogu u Raj da te pošaljem, i s razlogom
kojim?".

"Zato što nikada, ni na jednom mestu, ne mogah Raj da zamislim!", Čovek
odgovori.

I bi tišina u Kući Strašnog suda.



Oscar Wilde, The House of Judgement, 1893.

Ilustracije: William Blake

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   24/7/2010, 10:37 pm

Slika Dorijana
Greja
je roman koji se javio 1890.medjutim dozivio veoma zalosnu
slavu.U njemu je Oskar Vajld trazio senzacije izvjesnog tajnog culnog
otkrica,medjutim,taj roman je nista drugo do prelijepa smjesa stranica
koje su napisane o mladosti i opisa zakutaka londonskog
zivota.Najsjajnija slika toga romana svakako je slika londonskih “dana
slave”. Najvisi stepen njegovog romana svakako je prica,koja je
ustvari,bajka.Tri glavna lica tri su licnosti Oskara Vajlda.Lord
Henri,lord koji duhovno prezire sve,slikar Bazil koji obozava sve sto je
lijepo i savrseno i Dorijan,mladic koji se strmoglavljuje u uzivanje i
tu pokusava pronaci tajnu zivota.Ono o cemu se tu govori opija dusu i
cini se da ta knjiga ima moc jer Vajld prosto zaprepascuje svojim
ogromnim poznavanjem lijepih stvari.Sigurno je to najsjajniji roman
dekadentne engleske aristokratije.Razlog zasto roman nije prihvacen je
to sto mnogi nisu imali milosti za neizljecivu mladost Dorijana Greja,ni
razumijevanje za ono bezmalo djecacko uvjerenje da
mastanjem,laganjem,zavodjenjem i maskama moze se spasiti zivot od
monotonije.Jer kako Vajld kaze:”Covjek je najmanje svoj kad govori u
svoje ime,dajte mu masku i reci ce vam istinu.” Tim romanom dostigao je
genijalnost a ljudi oprastaju sve osim genijalnosti.U njegovom romanu
naslovni lik svojim nacinom zivota potvrdjuje da je Bazil,autor njegova
portreta bio u pravu kada je iznio misljenje da model nije ono sto
slikar otkriva jer na obojenom platnu slikar otkriva samoga sebe.Dorijan
Grej nije se identifikovao sa portretom jer nije razumio poruku da
zivot treba treba da se reformise prema ideji ljepote pa se njegovo
gnusno ponasanje nije odrazilo na njegovoj lijepoj spoljasnjosti vec na
portretu gdje je ljepota lika izraz duhovnosti autora.Dakle,umjetnicka
ljepota pretvara se u savjest koju Dorijan pokusava da unisti a umjesto
nje unistava sebe. Knjiga je proglasena nemoralnom i zbog nje Vajld
zavrsava na sudu ali ne odrice je se.



Sudjenje Vajldu:



Tuzilac:Slikareva simpatija ljubav i ljubav prema Dorijanu mogle bi da
zavedu obicnu osobu da povjeruje da je napisano sa odredjenom
tendencijom?



Vajld:Nisam upucen u razmisljanje obicnih ljudi.



Tuzilac:Da li ste nekada ludjacki obozavali mladica?



Vajld:Ne,ne ludjacki,ja sam za ljubav,ona je uzvisenija,nikada nisam
obozavao nikoga izuzev sebe samog”.(smijeh u publici).



Tuzilac:Rekao bih da to smatrate veoma duhovitim?



Vajld:Ne,ni najmanje.



Tuzilac:Dakle,niste gajili takva osjecanja?



Vajld:Ne.Citava ideja pozajmljena je od Sekspira.



Tuzilac:Ako se ne varam,napisali ste clanak da Sekspirovi soneti
sadrze nagovjestaj protivprirodnog bluda?



Vajld:Naprotiv,napisao sam clanak da pokazem da oni to ne
sadrze.Usprotivio sam se da se na sekspirova ledja tovari takva
perverzija.



Znate sta,gospodine karsone,bice prekasno kad vi shvatite da obozavate
mene.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   24/7/2010, 10:38 pm

Prijatelja biram po izgledu, poznanika po
karakteru, a neprijatelja po pameti. Nemam nijednog glupog neprijatelja -
sve su to bistri i pametni ljudi koji me mrze i poštuju; Lopovi danas
izgledaju kao pošteni ljudi. Pošteni su zbog toga prisiljeni izgledati
kao lopovi - kako bi se razlikovali; Oni smiješni Amerikanci su se
smijali kada sam pri dolasku na carini sasvim ozbiljno izjavio da nemem
ništa za prijaviti - osim svoje genijalnosti. Ovo su samo neke od
Zločestih misli, zapravo knjiga aforizama, epigrama, paradoksa i izreka
čovjeka za kojeg je George Bernard Shaw rekao: " Oscar Wilde je
neusporedivo najbolji govornik svog vremena, a možda i svih vremena".

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Oscar Wilde   

Nazad na vrh Ići dole
 
Oscar Wilde
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Oscar Wilde
» OSCAR WILDE " SLIKA DORIJANA GREJA "
» Odabrani književni textovi
» Oscar Wilde - Slika Dorijana Greja
» Kim Wilde

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: