LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Milorad Pavic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Milorad Pavic   25/3/2009, 7:01 pm


Милорад Павић је рођен 15. октобра 1929. у Београду. Гласовити српски прозни писац, историчар српске књижевности 17-19. века, стручњак за барок и симболизам, преводилац Пушкина и Бајрона, професор универзитета. Члан је Српске академије наука и уметности од 1991. године.

Павић је романсијер, приповедач, песник и драмски писац. До данас Павићева дела имају преко 80 превода у засебним књигама на различите језике широм света. Од стране стручњака из Европе, САД-а и Бразила, Милорад Павић је номинован за Нобелову награду за књижевност. Ожењен је Јасмином Михајловић, која је писац и књижевни критичар. Живе у Београду.

Занимљиво је припоменути да је на почетку своје књижевничке и професорске каријере, Павић објавио књигу песама Палимпсести 1967. године, па Историју српске књижевности барокног доба 1970, затим Војислав Илић и европско песништво 1971. године. Другу књигу песама Месечев камен објављује 1971, а прву збирку прича Гвоздена завеса 1973. Следе књиге прича: Коњи светога Марка (1976), Руски хрт (1979), Нове београдске приче (1981), Душе се купају последњи пут (1982).

Павић је домаћу и светску славу стекао романом Хазарски речник који је објавио 1984. године. Овај својеврсни лексикон у 100.000 речи критичари и публика брзо су прогласили незаобилазним штивом новога века. Многи критичари забележили су да је Павић писац чудесне имагинације и предводник европске постмодерне. У другом роману Предео сликан чајем (1988) аутор нуди узбудљиво дело за љубитеље укрштених речи. Године 1991. објављује трећи роман Унутрашња страна ветра, па Последњу љубав у Цариграду (приручник за гатање) 1994.

Поред овог квартета романа који су кључни за сагледавање свастраног Павићевог стваралаштва, појављује се Шешир од рибље коже (љубавна прича) 1996, Стаклени пуж (приче са Интернета) 1998, Кутија за писање 1999, и романи Звездани плашт (астролошки водич за неупућене) 2000 и Уникат 2004. године.

Године 2005. објавио је комедију Свадба у купатилу.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Milorad Pavic   25/3/2009, 7:02 pm

Citala sam " Hazarski rijecnik " i knjiga mi se jako svidjela i po temama i po neobicnom nacinu na koji je napisana.
" Atlas vetrova " je mastovito napisana knjiga u formi kratkih prica.
" Mali nocni roman " govori o Atanasiju Svilaru, koji odlazi u Grcku, tragom solunskih boraca, da sazna ,kako je zavrsio njegov otac. Stize do Hilandara i do starog isposnika,koji mu prica o ocu.Jako interesantno djelo.
Pavicu se mora priznati da ima jako razvijenu mastu.
Nazad na vrh Ići dole
SaMar

avatar

Ženski
Broj poruka : 1494
Location : Novi Sad
Datum upisa : 27.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Milorad Pavic   1/4/2009, 3:57 pm

Paviceva dela su kao price o snu- fantasticnom, nepovezanom, pomerenom, bez racionalizacije rupa u secanju i delova koji nemaju logiku i smisao.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Milorad Pavic   17/5/2009, 8:58 pm

z knjige "Predeo slikan cajem"


USPRAVNO 2

Nijedan neopaljeni šamar ne treba u grob odneti!

Nekada u školi imali smo druga koji je ovo ponavljao kao uzrečicu, ali nije izgledao kao neko ko tako misli o šamarima. Izgledao je, da pravo kažem, kao neko ko sporo shvata, a brzo zaboravlja. Voleo je da kaže: dan je brži od zeca, začas ti utekne! bio je lepuškast, ali neupadljiv, kao one priče što se mogu dvaput zaboraviti. U našoj ranoj mladosti on je na mene i ostale načinio snažan utisak u jednoj stvari sitnoj i sasvim nevažnoj, izvalio je, valjda po svom običaju, nešto što se dopalo. Gledajući one mlade lepotice oko nas, što zgodnim momcima praštaju glupost, ali ružnima ne praštaju um, rekao je: "Sve ćemo mi to pojebati juče!" Ili je, čini mi se, pogodio da na Renoarovoj slici "Le Moulin de la galette" parovi igraju uz valcer "Poslednja plava sreda". Ili je bila neka treća takva zaludica, u ono vreme važna za nas. Pošto ja, naravno, nerado pamtim one koji na mene ostave dobar utisak i sve istoga časa predajem potpunom zaboravu, o njemu sam jedva šta drugo upamtio.

Međutim, neke stvari sasvim nove i skorašnje privukoše na njega pažnju svih nas u Beogradu sada, posle toliko decenija, kada nam još jedino satovi govore istinu, i kada smo se tako pozaboravljali među sobom, da sam, odlučivši da o tom čoveku ovde nešto pribeležim, morao priznati samome sebi da sam mu zaboravio čak i ime. Tako za sada ova povest, ili ove ukrštene reči, jer svaka priča se služi ukrštanjem reči, nemaju ni ime svog junaka. A evo kako je izgledao kada ga nedavno opet videsmo.

Ušao je plav čovek srednjeg rasta s dva indijanska razdeljka u kosi. Doneo je šešir pun briga i duvankesu od jarećih muda punu lula. Glava mu nikako nije htela stajati na sredini pomenutog šešira, a šija u sredini okovratnika, pa ipak, bio je još uvek lep i na njemu mi je najviše smetalo ono što se ženama najviše dopadalo — mišićave noge, od kojih je jedna bila starija, i njegova neverovatna brzina — deo lepote koji se ne može naslikati. Najpre je točio pa onda poturao čašu, ali nije razlivao. No, nije on bio samo brz. Bio je od onih kojima se osmehnula sreća.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Milorad Pavic   17/5/2009, 8:58 pm

ALA O FJODORU ALEKSEJEVIČU RAZINU

U Staljinovo vreme u Moskvi je živeo ugledan matematičar. Zvao se Fjodor Aleksejevič Razin, bio je nekada lep čovek i dobar pevač, sada za pesmu izgubljen, nosio je puna usta suvih zuba i osmeh kao zalogaj držao u levoj polovini čeljusti.

Kako to biva ponekad, poraze njegovih neprijatelja u struci iskoristili su drugi, a njegove sopstvene poraze okrenuli u svoju korist prijatelji. Odavno na univerzitetu, krepak iako jednom nogom u starosti, voleo je da kaže: sad vam svaki balavac ima pedeset godina! Krajnje nesnalažljiv u svakodnevnim poslovima, živeo je otac našega Atanasija Svilara osim sveta i toliko zaokupljen matematičkim poslovima da su u Moskvi ponavljali njegova poređenja, kao na primer: "Dobro vino mora ostaviti u istima opor ukus matematičke greške."

Elem, toga Fjodora Aleksejeviča Razina jednoga jutra poseti u kabinetu potpuno nepoznat čovek. Nosio je u rukama karte od onih načinjenih prema ikonama. On odmah razmetnu karte po Razinovom stolu, pri čemu sveti Nikola izađe prvi; potom baci svetu Paraskevu (Petku), sv. Iliju gromovnika i zastade kod Goluba. Taj posetilac, sasvim mlad čovek, reče nekako uzgred i gledajući u karte, da profesorov veliki međunarodni naučni ugled nameće obaveze svima, pa i samom Fjodoru Aleksejeviču. Odmah zatim neuvijeno predloži Razinu da uđe u komunističku partiju. Pokupio je jednim zamahom ruke sve karte sa stola, sem svetoga Nikole, i zaključio primakavši se Fjodoru Aleksejeviču:

— Svaku priču treba ostaviti da malo odleži. Ako preko noći naraste kao testo za hleb, dobra je. Ova tvoja je odležala i sada treba peći. To bi imalo i međunarodnog odjeka...

Profesor se branio da se ne razume dovoljno u takve stvari, da je već u godinama, da mu vreme odlazi na projekte instituta, sve je bilo uzalud. Posetilac se izraknuo strahovito, hteo da pljune nasred sobe, predomislio se, progutao, ali nije izdržao, nego je nogom razmazao po podu onaj neizbačeni ispljuvak.

— Uzećemo ti to u obzir — dodao je — ne ubijamo mi ničije vreme. Imamo mi šta da ubijamo.

Uzeo je svetoga Nikolu i otišao.

Fjodora Aleksejeviča su učlanili i dobio je uskoro poziv za prvi sastanak. Po njega je došao vratar sa fakulteta, čovečuljak kojem je uvek plakalo levo oko, profesorov vršnjak i može se reći, prijatelj. Uđoše u dugi hodnik pun stolica i dima gustog da se može češljati. Sedoše i sastanak poče. Profesor čija je metodičnost i brzina bila poslovična, odmah uze da beleži svaku reč. Nameštao je nogu u cipeli vrteći njenim vrhom i zapisivao. Tako je činio i dva naredna sastanka, a na onom sledećem javi se da govori. U međuvremenu, shvativši šta se od organizacije kojoj odnedavno pripada očekuje u tom trenutku, on je kod kuće razradio sistem neophodnih mera koje se moraju primeniti ako se hoće postići željeni cilj. On je kao matematičar znao da se svaki dan lepote u životu plaća jednim danom ružnoće i sve je svoje zaključke preneo u matematičke formule, koje su neumoljivom logikom brojeva nametale rešenje.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Milorad Pavic   17/5/2009, 8:59 pm

FOTOGRAFISANJE DUŠE U TRI DIMENZIJE

RENDGENOSKOPIJA SNA

Unapred se zakazuje na sedam dana. Vrši se generalna proba. Takođe se traže najuspešniji snimci snova svih formata u boji i crno-beloj tehnici. Posebno se honorišu uspešno snimljena sećanja, koja dolaze u obzir za emitovanje u TV mrežama. Magnetoskopski snimci dečijih misli biće otkupljeni po posebno povoljnoj ceni i distribuirani kolekcionarima i zatvorenim video-sistemima.

Razin se zbuni, oseti se kao da mu je nešto spralo s lica obrve, brkove i uši, htede da spusti ruku na kvaku, ali tada opazi da je ispod neverovatnog oglasa neko olovkom dopisao:

Radnja u najmanju ruku zatvorena.

Razin se nasmeja s olakšanjem, ali od toga mu mraz uđe duboko u usta i on brzo nastavi posao. Popodne već je bio stigao do glavnog trga i tu ga otkriše.

Meštani su odmah shvatili da pred sobom imaju najboljeg čistača snega od kada sneg pada u ovim krajevima i uputiše ga pravo u mesni odred za održavanje čistoće na ulicama. Iz pustinje se pojavio nepoznati čovek — rekoše — ali taj ume s lopatom. Dali su mu čaja, šećera i kašičicu, doduše bušnu i s uvrnutom drškom, kao da je neko ogromnom snagom hteo da iscedi nešto iz te drščice, suzu, malo čaja ili kap masla. Tek, on se ugrejao kraj peći, srknuo čaj i zabezeknuo se. Bio je to čuveni beli čaj, koji se u carskoj Rusiji prodavao funta za deset srebrnih rubalja, a psi pojeni tim čajem postajali su tako besni da su razdirali sve što dohvate. Ali, nije stigao ni da se upita otkud ovde i ovima takav čaj, a već se ponovo našao na snegu, ovoga puta u crnoj grupi gradskih čistača. Oslušnuo je šta mu poručuje tišina koja se upravo završila i prionuo na sneg još žešće, shvatajući da će uveče dobiti i prenoćište sa ostalima.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Milorad Pavic   3/7/2009, 10:43 pm

Predeo slikan cajem, Milorad Pavic



“Moja dusa je device koja je rodila moje telo. I moj glas u njemu. Taj glas umivam svakog jutra kao sto se umivam svakog jutra kao sto se umiva hleb i lice. Taj glas, kao hleb, ima svoje telo na nebu, a ja, kao svako lice , imam svoj nebeski pralik. Moju rec neko je vec izgovorio negde gore pre mene, moja rec samo sledi svoj nedostizni uzor. I ja zudim da se pesmom priblizim tom Nepoznatom. Jer svaka poznata stvar ovoga sveta samo je polovina stvari i uci o svojoj drugoj, nevidljivoj bozanskoj polovini, onoj koja nam je nedostupna i nespoznatljiva. Zato je moja rec i moj glas samo polovina Reci i polovina Pesme i uci me o svojoj drugoj polovini kad god imam njenu naklonost. Jer , Duh dise kad hoce i na koga hoce. Inace, zasto bi moja pesma i pamet imala dane potpune tupavosti i dane velikih pronicavosti i nadahnuca. Zasto je covek sredom glup i za utornik , a petkom mudar i za sredu?
Ali, moja veza sa tom nebeskom stranom moje prirode prekinula se. Posle pada u greh meni vise nije citljiva nebeska polovina mog glasa, onostrana knjiga moje sudbine . Ta knjiga za mene je sad sklopljena i nema zauvek. A od jedine ljubavi mog zivota ostadose samo brkovi o koje mozes da ocistis zube.
Zato ja trazim Onog ko ce mi umesto mene procitati i tumaciti knjigu moje sudbine. Ko ce mi opet otvoriti put do druge polovine mog glasa, do nebeskog uzora moje pesme. On mora da postoji kao sto nad svakim stoletnim hladom mora stajati isto tako stoletna lipa.
Ali, ako ja na nebu imam svog nebeskog brata prema kojem je oblikovana moja dusa, onda neminovno postoji i ona Druga strana medalje, donja strana odjeka; ako svaka stvar na zemlji ima svoje uzore u idejama neba, onda tamna strana njihove prirode ( jer ovde su sve takva bica sto imaju i tamnu stranu, i sama ja imam tamnu stranu svoje prirode i svog glasa) onda ta tamna strana moje pesme nema i ne moze imati prototip na nebu, nego u podzemlju; tamo u Paklu, postoji moj drugi, moj crni ljubavnik, tamo se iz parnog ogledala moja desna ruka pretvara opet u levu, kao sto oci gledaju zajedno, a svako je slepo za svoj racun. Dakle, ako ja, i moja pesma (kao i sve drugo sto ovde postoji i moze se spoznati na ovom svetu) ucim o nevidljivim nebeskim stvarima jednim delom svoje naravi, onda drugim delom svoje prirode ja predstavljam takodje simbol i ucim o nevidljivim stvarima pakla, o podzemnom odjeku moje duse. Moj nebeski ljubavnik meri: sta su drugi nama nazao ucinili, a tamni ljubavnik moje pesme meri: sta smo mi drugima nazao ucinili. Ako me ka nebu vuce moj nebeski ljubavnik kojeg naslucujem nad sobom dok pevam i od kojeg zavisi moj zivot, onda mora postojati i onaj drugi, crni ljubavnik moje duse, knez oblasti nocne, ubica mog glasa, koji ce se neminovno jednom pojaviti da me odvuce u podzemlje, u cutanje i smrt. Zato sam zelela da nadjem onog prvog pre no sto me nadje drugi.”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Milorad Pavic   2/11/2010, 10:02 pm

Postoje dva tipa zene. u tom smislu zene kao da imaju dva razlicita pola, kao dve cipele na nogama.

prvi tip mozes nazvati zenom pobednika.
ona nema oca. i sva se drzi na muzu kojeg obozava kao mocnika, kao adama i oca svog poroda i pobednikom nad svetom zivotinja kojima je dao imena, i nad prirodom kojoj se suprotstavio. ta nije zaboravila gde je zemljin pupak. ona ima moc i novac preko muza. njemu su dani duzi i u njima vise je noci no sto ih ja imam - misli ona o svom coveku i prezire sinove kao mekusce i razjedinjene, kao kaina i avelja, samce bez moci i uticaj. nek uzoru svoju senku i zaliju znojem da poraste, misli ona o njima. ona ne trpi ni vrsnjake svog poroda, celo to pokolenje koje zaptiva bradom usi. kada bira, ona ne bira onog koga najvise voli, nego onog koga najvise mrzi njen otac ili njen sin. njena ljubav je vezana za drazicu i znaci slast bez obzira na zacece.

drugi tip mozes nazvati cerkom pobednika.
ona je zaljubljena u oca, koji moze reci za sebe:"i naucen bih pre no sto bio jesam". u njemu ona vidi tvorca, pobednika, mocnika koji oko sebe i nje dobro povezuje kumstvo jednodusnih. ona sopstvenog muza prezire. iako on moze biti dobar covek i odlican vestak u struci, za njega takva kaze:"svi ga tuku po satu i sisu mu dusu na muziku, niknuce mu po usima ckalj!" ne oprasta mu sto je usamljenik. sta ce mi neko bez moci i uticaja, sto nema vlasti ni koliko misirska baba. iz istih razloga, ona prezire svoju bracu i njihove vrsnjake. bili pod kapom vremena, pa tu kapu skinuli - kaze za njih.zato obozava sina i parnjake svog sina, jer njima se dani blizne, ona u nima vidi novo veliko kumstvo povezano istim duhom kao sto je bilo bratstvo njenog oca, u njima vidi buduce pobednike. ti su skinuli sva cetiri sasusena znoja i sva cetiri vetra pod njima i sad su slobodni - misli ona, jer moc i bogatstvo stice ili preko oca ili preko sina. ona obicno zavrsava u postelji nekog sinovljevog druga.kad bira, ona ne bira onog koga najvise voli, nego onoga koga najvise mrzi njen muz ili njen brat..njena ljubav je vezana za matericu i znaci zacece bez obzira na slast.

"a ti, kojem od ta dva tipa pripadas ti? kojeg si ti pola?", upitao ju je sa strepnjom.
"nijednom. ja sam u izvjesnom smislu bez pola. i, bar za sad, predstavljam izuzetak. ja sam treca cipela.
kada biram, ja biram onga koga najvise volim. pokusavam da se ne ponasam kao druge zene. ne povinujem se zakonima o smeni pokolenja pobednika i pobedjenih, jer to su norme ponasanja muske vrste. ja znam da se za coveka svet desava u nekom drugom, za zenu u njoj samoj. ja znam kad senke vecernjeg bilja uzlecu u nebo, ja sam kci pobedjenog. i ja svog oca obozavam uprkos svima."


M. Pavic, Poslednja ljubav u Crigradu

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Milorad Pavic   17/9/2011, 11:13 pm

Milorad Pavic - Damaskin

“– Vi mislite da ja ovo sviram? – obrati se podsmešljivo Damaskinu – ni govora!
Ja
tim zvucima zalivam cvece u basti pod prozorom. Ono tako bolje raste.
Ima pesama koje cvece voli. Kao sto ima pesama koje mi volimo. Ali ima i
onih drugih, retkih i dragocenih pesama, koje umeju nas da vole. Neke
od tih pesama nikada nismo culi i nikada necemo cuti, jer mnogo je vise u
svetu pesama koje umeju nas da vole od onih, koje mi volimo. Isto vredi
i za knjige, slike ili kuce.

Zbilja, sta da kazemo o kucama?
Jednostavno, neke kuce imaju dar da nas vole, a neke ne. Kuce su ustvari
permanentna prepiska izmedu zidara i onih koji u njima stanuju. Domovi
ljudi su nesto kao velika lepa ili ruzna pisma. Stanovanje u njima moze
liciti na poslovnu prepisku, na prepisku izmedu dva neprijatelja puna
mrznje, prepisku izmedu gospodara i sluge, izmedu suznja i tamnicara,
ali to moze biti i ljubavna prepiska. Takvu kucu koja lici na ljubavno
pismo hocu da mi sagradis.

Ja znam, nije svakome dato da zapali vatru. Nekima to nikako ne polazi za rukom. Ali, ti mozes. Ja znam da mozes.

– Kako znate, cenjena gospodice? – upita Damaskin i natace kolut dima s mirisom suvih sljiva na njusku hrtu, koji kinu.

Otkuda znam? E, pa cuj, moj gospodicicu! U svojoj sedmoj godini javile
su mi se prvi put misli. Misli jake i stvarne kao konopci. Duge do
Soluna i zategnute tako da mi drze usi slepljene s obe strane uz glavu. I
nad njima isto tako jake mastarije i osecanja, sta li. Toga je bilo
toliko, da sam morala da zaboravljam. Nisam zaboravljala na pude i
kilograme, nego na tone, svakoga dana.

Tada sam shvatila da mogu
da radjam decu i da cu ih radjati. I odmah pocela da tu stvar uvezbavam.
Istoga dana, dakle, u jedan cetvrtak popodne, rodim ja u mislima i bez
odlaganja muskarcica od tri godine i pocnem da ga negujem i da ga volim.

Ljubav,
to je nesto sto se uci i uvezbava. Takodje, ljubav je nesto sto se mora
ukrasti. Ako svaki dan ne ukrades od samoga sebe malo snage i vremena
za ljubav, nista od ljubavi.

Dojim ga ja u snovima i opazim da na
podlaktici ima oziljak u vidu sklopljenog oka. Kosu mu mijem vinom, u
masti ga ljubim na uvo da pukne, da zapamti, igram se sa njim “na slovo,
na slovo”, pokazujem kako se gleda na moju busolu i trcimo zajedno
unatrag kraj neke lepe vode, ili zidamo na Tisi od peska kuce.
On
raste brze no ja i postaje na moje oci stariji od mene. Saljem ga u
mislima da uci, najpre u Karlovce na srpsko-latinske škole, a potom u
Bec na vojno inzenjerijsko uciliste da postane vestak u zidanju i da
gradi najlepse kuce. Nisam ga videla od tada, a volela sam ga mnogo. I
tacno zamisljam kakav je on danas negde u svetu i zudim za njim. Za
svojim detetom.

– To je lepa prica, gospodice Atilija, ali gde je
tu odgovor na moje pitanje, gde je tu vasa kuca i gde sam tu ja? Hoce
li vam vas izmastani negdasnji decak sagraditi palatu?
– Hoce –
uzvrati Atilija ostavljajuci klavir. Hitrim pokretom ona zavrte rukav
Damaskinove kosulje i na njegovoj podlaktici se ukaza oziljak u vidu
sklopljenog oka.”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Milorad Pavic   3/1/2012, 12:25 am

Ja, koja sam dotle imala brze snove, a spor život, nisam stigla ni da
porumenim od stida, a već sam se našla u njegovoj postelji. U tom
zagrljaju za nekoliko trenutaka razbolela sam se i ozdravila, ogladnela i
nasitila se. Tek potom crvenilo mi obli obraze i slivajući se niz vrat
siđe kroz rukave i ja to rumenilo ugledah na svojim prstima... Nada mnom
njegov osmeh se rasplinu i odlete na Dunav, a njegova moćna istina uđe u
mene kao nož. Pričao mi je ponekad da postoje siti i gladni časovnici
kao što ima sitih i gladnih ljubavi, a uveče, čitao mi je naglas u
postelji knjige za koje je nepogrešivo pogađao da će mi se dopasti. Išli
smo u istu, Sabornu crkvu, ali ja sam sveće palila zimi, a on leti.


Milorad Pavić

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Milorad Pavic   

Nazad na vrh Ići dole
 
Milorad Pavic
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Milorad Pavic
» MILORAD PAVIĆ " HAZARSKI REČNIK "
» Milorad Pavić
» Bol je realnost života...
» Milorad Sovilj,

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: