LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Isidora Dankan

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57899
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Isidora Dankan   22/6/2011, 8:48 pm









1878-1927

Pise: Svenka Savic



Malo je znano da modernu igru otpocinju u Americi pocetkom veka tri
samouke zene izrazite umetnicke osobenosti: Isidora Dankan (Isadora
Duncan:1878-1927), Loi Fuler (Loie Fuller: 1862-1928) i Rur Sen Denis
(Ruth St Denis: 1880-1968).



Svaka od njih trazila je sopstvenu igru: Isidora oslonjena na grcku
filozofiju zivljenja i igre; Loi traga za onim sto igri daje novu
dimenziju - osvetljenjem i bojama; Ruth se okrenula Orijentu i Indiji.
Sve tri stoje na pocetku price o stvaranju moderne igre i novog
shvatanja zivota.



Utemeljivacica

Isidora je, prema misljenju istoricara igre, igraca, koreografa, duhovna
utemeljivacica moderne igre. To pre svega znaci da nacela igre koja
danas vidimo u modernoj igri razlicitih americkih i evropskih trupa,
imaju zajednickog sa onim sto je ona pocetkom veka zastupala - da je
umetnost zivot (Od samog pocetka ja sam igrala iskljucivo svoj sopstveni
zivot, pise Isidora u svojoj autobiografiji). I jedno i drugo ona
zasniva na slobodi (bila je protiv institucija - pozorisnih i bracnih) i
ljubavi (jedino su iskreni i neposredni ljudski odnosi merodavni).



Inovatorka

Isidora umetnost shvata kao napor da se izrazi istina sopstvenog bica
gestom i pokretom, i zato igra treba da bude izraz fizicke slobode
(oslobodjena od ideoloskih pritisaka svake vrste). Osnovu - i umetnosti i
zivota - cini ljubav - umetnost se ne moze razdvojiti od ljubavi
(“umetnik je jedini ljubavnik, samo on ima cistu viziju lepote, a ljubav
je slika duse kojoj je dopusteno da se zagleda u neprolaznu lepotu'').



Sopstvenost, sloboda, ljubav i lepota osnovni su stozeri Isidorinog
traganja za jednostavnim, iskonskim pokretima kojima se svakodnevno
uzdize na nivo umetnickog. Jednostavne gestove oblikuje u praznom
scenskom prostoru, oslobodjenog dekora (samo plave zavese upucuju da je u
pitanju pozoriste, a ne zivot), bosonoga, raspustene kose, obavijena
porozirnom tunikom, Isidora gradi put novom vidjenju smisla i cilja igre
u prostoru i vremenu. Ona negira umetnost baleta, a priznaje umetnost
duse (''Ubrajam sebe u neprijatelje baleta, jer smatr-am da je to lazna i
besmislena umetnost, zapravo, moje je misljenje da balet uopste ne
spada u umetnost'').



Igrala je na osnovu svoje intuicije, na osnovu onoga sto joj je urodjena
potreba, bez stvorenog plana unapred (kako je to cinio Fokin ili neki
drugi poznati i priznati koreograf). Zato su mnogi bili skloni da njenu
igru odrede kao improvizaciju, a taj sud vec vuce negativnu konotaciju
da je rec o necem ''nestudioznom''. Stanislavski zapaza da ''Duncanova
nije u stanju da o svojoj umetnosti govori sistematicno i logicno. Njoj
su ideje padale na pamet slucajno, cesto izazvane najneocekivanijim
svakodnevnim dogadjajima''.



Inspiratorka

Bas zbog te svoje osobine da svaki put oseca i situaciju i sagovornika
ona je bila velika inspiratorka, pokretacica vec osvescenih ideja svojih
savremenika: vajara, slikara, posebno pos-lenika u pozoristu. Ne zato
sto je tako htela, vec zato sto je svojom licnoscu nosila poslanje da u
drugima budi potencijale koji ce ih uciniti vidljivim svetu.

Ocu svoje dvoje dece, voljenom coveku, ''stvorila (je) mogucno-st.... da
primeni svoje pozorisne ideje i da postane tvorac modernog teatra''.
Gledajuci nju na sceni on je u sebi otkrio da o pozoristu misli isto
(''Ali zasto ste ukrali moje ideje i gde ste nasli moje dekoracije''?/
''Izmislila sam ih kad mi je bilo pet godina, i od tad igram u svom
dekoru'').



Fokin priznaje u autobiografiji (Protiv struje) da se tek nakon vidjenja
Isidorine igre osmelio da unese izmene u svojim klasicnim baletima o
cemu je razmi-sljao i pre susreta s njom, ali nije imao dovoljno
smelosti da ih realizuje. Na mnogo mesta u knjizi govori o Isidori kao
onoj neponovljivoj inspiratorki koja ocarava igrom i idejama.



Isidora belezi u autobiografiji (Moj zivot) susret sa Stanislavskim:
''Jasno mi je da smo mi trazili jedno te isto, ali u razlicitim vidovima
umetnosti''... ''mi smo se razumeli skoro pre nego sto smo prozborili i
jednu jedinu rec''. Stanislavski slicno potvrdjuje (u kjizi Moj zivot u
umetnosti): ''Shvatio sam da na raznim krajevima sveta, silom nama
nepoznatih okolnosti, razliciti ljudi u raznim oblastima, tragaju za
novim, prirodno nastalim stvaralackim principima.Kad se sretnu, iznenade
se saznanjem o zajednickim obelezjima svojih ideja - mi smo se razumeli
skoro pre nego sto smo prozborili i jednu jedinu rec''.



Misticarka

Isidora je preteca danasnjeg dogadjanja u umetnosti igre: svoju
svakodnevnicu promislja kao trenutak istorije, pridajuci joj onu vaznost
koju joj je Stvoritelj namenio. Priroda, voda, more, bili su stalni
izvori inspiracije njene stvaralacke energije, njene urodjene potrebe da
onome sto je stvoreno oko nje daje opsteljudska znacenja, religiozno
verujuci da ima misticnu vezu sa Stvoriteljom prirode (''Moj zivot i
moja umetnost rodeni su iz mora'').



Tvrdila je za sebe da je ateistkinja, a verovala je u predodredjenost
zivota; zelela je ''da izvrsi obnovu religije kroz igru, da postigne
punu spoznaju lepote i svetlosti ljudskog tela izrazene pokretom''. Taj
tragalacki put bio je dug: ''Dane i noci sam provodila u studiju muceci
se da otkrijem onu igru koja bi mogla biti bozanski izraz covekove duse,
ovaplocen u pokretima tela''.



Feministkinja

Nekonvencionalnim zivotom pokusala je da afirmise sopstvenost, lepotu,
ljubav i slobodu u zivotu (muskarca i zene), nacela koja prelaze u
umetnost i otuda se od nje otudjuju i postaju nasa. Njena potreba da
stvara igrom, bila je veca od drugih potreba koje bi joj drustvene
konvencije nametale. Ona je feministkinja po nacinu na koji je stvarala i
po onome sto je stvorila.



U puritanskoj Americi svoga vremena, kao i u Evropi gde je vecinu godina
igrala, bila je za zivota , osporavana kao umetnica, negirana kao
osoba. Takve su se ocene prenosile i u nasu domacu periodiku i
publicistiku, sto je stvaralo mizogenicnu atmosferu prema njenoj
izuzetnoj stvaralackoj licnosti: taj neprijatni okolni svet koji je o
njoj lose govorio za njena zivota; ta potreba da se njen zivot pokazuje
kao prljavi ves, a ne da se povezuje sa njenim nacelom - umetnost =
zivot.



A zivot, onda, po njoj, znaci neprestano traganje, kao i u umetnosti.
Njena tragalacka potreba vodila ju je u corsokake, kako to i biva kod
stvarnih stvaralaca: nagon za stvaranjem vuce, a ti ne pogadas onu pravu
ulicu. Ti pogresni putevi (te pogresne ljubavi), davali su joj novu
snagu, uvek u dosluhu sa prirodom. To je kod nje zanimljiva veza. Kao
kad udes u morske talase i oni ti daju moc talasanja, kao svoju
sopstvenu moc. Tako i ona nalazi neprestanu energiju koju joj drugi
odvlace, ona je ponovo stvara i tako dok se nije istrosila i nestala kao
stvarateljka. a ona fizicka smrt, dramski tako neponovljivo nama data,
bila je tek tacka u stalnom dosluhu Stvoriteljeve i njene.



Nama je danas jasno da je Isidora primer zene koja stvara, kreira i inspirise druge, kao jedna od onih koje pomeraju svet.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57899
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Isidora Dankan   23/6/2011, 9:52 pm

Ovaj
bi se odeljak mogao nazvati "Apologija paganske ljubavi", jer sad, kad
sam otkrila da ljubav može biti zabava, baš kao tragedija, predavala sam
joj se sa paganskom nevinošću. Muškarci su, izgleda mi, gladni lepote,
gladni one vrste ljubavi koja osvežava i nadahnjuje, ali bez straha i
odgovornosti. Ja sam posle predstave u svojoj tunici, okrunjena vencem
ruža, bila zbilja ljupka. Zašto da ne dopustim da neko u toj ljupkosti
uživa? Zauvek su bili prošli dani šolje vrelog mleka i Kantove 'Kritike
čistoga uma' u rukama. Sad mi se činilo prirodnije da pijuckam šampanjac
i da pored mene bude neka divna osoba koja šapuće o mojoj lepoti.
Božanstveno pagansko telo, strastvene usne, ruke koje grle, slatki
okrepljujući san na ramenu nekog koga volim, to su za mene bile radosti
istovremeno nevine i pune uživanja. Nekima to možda izgleda skandalozno,
ali ja ne vidim zašto! Kad već imaš to jedno telo u kojem si rođen,
osetljivo na razne vrste bola (setimo se zubobolje), a svako je, bez
obzira na genijalnost podložan bolestima, zašto dakle, kad to prilike
dopuštaju, ne izvući iz tog istog tela i maksimum zadovoljstva! Zašto se
čovek koji čitavog dana zamara mozak, često rastrzan problemima i
brigama, ne bi našao u zagrljaju divnih ruku i tu potražio nekoliko
časova smirenja, lepote i zaborava? Nadam se da će se oni koji su to
našli u mojim rukama, sećati tih trenutaka sa istim zadovoljstvom sa
kojim ih se i ja sećam.




Isidora Dankan - Moj život

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57899
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Isidora Dankan   25/6/2011, 8:55 pm

Svetlost se njise u valovima,zvuk, snaga krecu se
u valovima.Kroz prirodu neprestano prolaze valovi. U njoj je vec odavno
postojao svaki pokret plesa.Prvo se primecuje u pokretima nebeskih
tela, onda je presao na zivot zivotinja, koje se krecu kao nesvesni
odraz svemira.Svaka slobodna i prirodna kretnja pokorava se svemirskim
zakonima valova.Plesac i plesacica dobijaju svoju snagu od devicanskih
snaga zemlje i prenose na gledaoce kroz divan medijum svojih tela sve
energije planeta..."

Isidora Dankan

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57899
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Isidora Dankan   26/6/2011, 10:07 pm

"Zatekao sam je u stanu zajednicke
prijateljice,gde je pobegla od svog besnog supruga, jer ju je
zlostavljao.Bila je strasno tuzna, umorna kao gonjena zivotinja.Govorio
sam joj da ona vise ne sme dozvoljavati tako nedostojan postupak, ali mi
je ona odgovorila sa njoj svojstvenim blagim smeskom: "Vidite,Jesenjin
je seljak, a ruski seljak ima obicaj subotom da se napije i tuce svoju
zenu!". Ali onda je odmah slavila pesnicku genijalnost svog supruga, u
koju je sa pravom bila uverena....

Mark Herz

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57899
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Isidora Dankan   29/6/2011, 10:39 pm

Jesenjin, skoro usao deblje u alkohol, na
molbu prijatelja ide pogledati skolu klasicnog baleta koji vodi
unajmljena i proslavljena balerina I.Dankan. Pjesnik pristaje, i
posmatra djevojcice kako igraju i sprema se poci. Dankanova vidi da nije
uznemirena pjesnikova e- mol nota i izlijece na parket . Onda se kao
Olimpijom , pocnu nadmetati jedna Umjetnost sa drugom ... Jesenjin
ustaje i na ogledalu/ oblijepljeni su zidovi bili njima / pise
dijamantom koji je bio na prstenu,- Ja ljublju Dankan Isidoru ! Kad su
joj preveli , poceo je njen zadnji labudov ples ...koji sad svi znamo !

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57899
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Isidora Dankan   2/7/2011, 11:17 pm


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57899
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Isidora Dankan   2/7/2011, 11:17 pm

CITAT:



Исидора Данкан рођена је у Сан Франциску, 26. маја 1877. у ирској
породици. Љубав према музици и покрету усадила јој је мајка
пијанисткиња. Од малих ногу је своје осећаје показивала кроз плес и
увелико сањала о сјају позорнице. Међутим, стварност је била много
суровија. Када је отац напустио породицу, Исидора, њена мајка и сестре
су буквално гладовале. Без имало пара у џепу, некако су стигле у Чикаго и
издржавале се тако што је Исидора играла у једном ресторану.



Била је упорна и непоколебљива и постепено се приближавала свом циљу.
Добила је ангажнман у Њујорку и успела да приреди неколико самосталних
балетских наступа. Због свог чудног поимања балета – на музику Шопена и
Моцарта играла је боса и скоро гола – извиждана је од публике и урнисана
од критике. Због тога је отишла у Лондон. Тамошњи богаташи, који су
жудели за новотаријама, подржали су је, уз обилну финансијску потпору.
Кренула је на турнеју по Европи и свуда доживела изузетан успех. Многе
друге балерине и играчице почеле су да копирају Исидорин начин игре –
боса и у провидној туници. Париски сликари су је сликали, вајари вајали,
а сви волели. Године 1905. отишла је у Русију и својом игром опчинила
тамошње уметнике и узан круг публике.



Приватан живот јој је био препун узбудљивих догађаја, проткан са много
љубави и много патње. Њено двоје деце, рођено у две различите везе,
погинуло је несрећним случајем. Последњи од многобројних скандала,
приредила је 1921., када је поново отишла у тада младу комунистичку
Русију – прогласила се "црвеном". Тиме је на себе навукла гнев Запада.
Удала се за славног песника Сергеја Јесењина, али је и та веза ускоро
доживела крах. Он се убио, а Исидора више није могла да се скраси.

Возила се колима 13. септембра 1927. Око врата је имала дуг свилени шал.
Шал се обмотао око точка и у брзини, муњевито, окнчао живот славне
играчице.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57899
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Isidora Dankan   6/7/2011, 9:31 pm

citat:



Утемељивачица модерне игре



Исидора је, према мишљењу историчара игре, играча, кореографа, духовна
утемељивачица модерне игре. То пре свега значи да начела игре која данас
видимо у модерној игри различитих америчких и европских трупа, имају
заједничког са оним што је она почетком века заступала - да је уметност
живот (Од самог почетка ја сам играла искључиво свој сопствени живот,
пише Исидора у својој аутобиографији). И једно и друго она заснива на
слободи (била је против институција - позоришних и брачних) и љубави
(једино су искрени и непосредни људски односи меродавни).



Иноваторка



Исидора уметност схвата као напор да се изрази истина сопственог бића
гестом и покретом, и зато игра треба да буде израз физичке слободе
(ослобођена од идеолоских притисака сваке врсте). Основу - и уметности и
живота - чини љубав - уметност се не може раздвојити од љубави
(“уметник је једини љубавник, само он има чисту визију лепоте, а љубав
је слика душе којој је допуштено да се загледа у непролазну лепоту'').



Сопственост, слобода, љубав и лепота основни су стожери Исидориног
трагања за једноставним, исконским покретима којима се свакодневно
уздиже на ниво уметничког. Једноставне гестове обликује у празном
сценском простору, ослобођеног декора (само плаве завесе упућују да је у
питању позориште, а не живот), босонога, распуштене косе, обавијена
порозирном туником, Исидора гради пут новом виђењу смисла и циља игре у
простору и времену. Она негира уметност балета, а признаје уметност дусе
(''Убрајам себе у непријатеље балета, јер сматр-ам да је то лазна и
бесмислена уметност, заправо, моје је мисљење да балет уопште не спада у
уметност'').



Играла је на основу своје интуиције, на основу онога што јој је урођена
потреба, без створеног плана унапред (како је то чинио Фокин или неки
други познати и признати кореограф). Зато су многи били склони да њену
игру одреде као импровизацију, а тај суд већ вуче негативну конотацију
да је реч о нечем ''нестудиозном''. Станиславски запажа да ''Данканова
није у стању да о својој уметности говори систематично и логично. Њој су
идеје падале на памет случајно, често изазване најнеочекиванијим
свакодневним догађајима''.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57899
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Isidora Dankan   11/7/2011, 11:31 pm

ИСИДОРА И ЈЕСЕЊИН



У вртлогу страсти



ПИШЕ: ВИТАЛИЈ БЕЗРУКОВ







ПОЗНАТА балерина Исидора Данкан, краљица плеса, која је освојила својом
уметношћу Европу и Америку, била је један од малог броја западних
интелектуалаца, писаца, уметника, позоришних радника који су уморни од
ситог америчког и европског живота видели у руској револуцији свеж
ветар. Она је поверовала да се на огромном простору Русије ствара нова
светска будућност.



- Ја хоћу да играм за масе, за радне људе којима је потребна моја
уметност... Хоћу за њих да играм бесплатно. Желим да радим за будућност
руске револуције и њене деце.



Очињена тим идеалима, дошла је у Москву уопште не претпостављајући да ће
овде, једне топле јесење вечери, да сретне своју судбину, своју
последњу љубав, свог јединог законитог мужа - великог руског песника
Сергеја Јесењина.



А он? Он се још раније заљубио у славу Исидоре Данкан, али кад је
коначно видео ту очаравајућу жену, силно ју је пожелео. У њему је
планула незадржива страст. И мисли и осећања толико су се преплели да су
схватили једно друго без речи.



"Ево, то је жена каква ми је потребна. Она може да постане моја муза."



"Шта он то говори? Не, не говори - нежно пева? Златна глава?"



"Дивна је... како нежно милује моју косу. Колико топлоте и љубави исијавају њене очи, њен глас, њене руке, усне!"



"Његове усне... чисто плаветнило очију... Како је прекрасно грађен! Како су пропорционалне линије његовог тела!"



"Како је она прекрасна! Богиња! Бронзана богиња!... Шта је то са мном? Шта ме то привлачи! Вуче ме као у вртлог!"



"Како је млад! Мој бог! Колико је млађи од мене? Ако је... Године и душа
нису увек вршњаци... А његова душа... О како је она дубока... као јама!
Он ме привлачи! Немам снаге да се супротставим!"



И Исидора је поново пољубила Јесењина. Припијени једно уз друго, они су
се спустили на колена. Јесењин, обухвативши њено прекрасно тело, почео
је буквално да кида Исидору, као да жели да је усиса у себе, да се слије
с њом у једно.



- Но! Но! - с муком се отргла из његовог загрљаја, устала и пружила му
руке. Тако су наставили да стоје држећи се за руке, гледајући једно
друго у очи! Све је ишчезло, само су остали њих двоје! Он и она!



- Хеј, Исидора! Укротила си нашег Сергеја - нашалио се неко од гостију.



- Није баш јасно, ко је кога укротио! - успротивио се Кусиков.



Она је седећи на кревету, сладострасно уронила руку у златне Јесењинове
коврџе, а он је седео на тепиху поред њених ногу и рецитовао, не
одвајајући поглед од њених малих нежних усана.



Ал’ ипак ти ми нежност дај

У страсти пољупца што вара,

Нек срце вечно сања мај

И с оном другом разговара.



И мада није ништа разумела од онога што је Јесењин говорио, музика
његових стихова зачарала ју је. Исидора је свом својом душом осећала да
је пред њом - геније!

Учесници забаве су после поноћи нарушили њихову осамљеност:



- Плес! Исидора! Плес! "Интернационала!" - тражили су они, скандирајући.
- Устајте, ви земаљско робље, ви сужњи које мори глад - певали су сви
заједно.



Исидора је пољубила Јесењина у главу:



- Геније! Ти си геније! - Грациозно је устала с кревета и обухватила
царским погледом цео атеље и полупијане госте. - Но! Нет карашо! -
одмахнула је главом. - Одмах кочијаша, идемо код мене на Перечистенку!
Тамо ће играти Исидора Данкан. Преведите, Шнајдер! - рекла је на
енглеском.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57899
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Isidora Dankan   26/7/2011, 9:13 pm

Шнајдер је услужно превео:



- Исидора све позива у своју кућу на Перечистенки. Тамо ће вам плесати.



- Yес, yес! Играти! Играти! - потврдила је Исидора, облачећи капут и
капу које јој је пружио Јакулов. Узевши Јесењина под руку, шаљиво
омотавши њега и себе дугачким лаким шалом, Исидора га је срећна и
одушевљена, повукла за собом. - Мој дарлинг! Златна глава! Мон амоур!



Сергеј Јесењин, пијан, да ли од вина или од Исидоре, блажено се осмехујући, повиновао се и пратио ју је у стопу.



- Готов је, пропао је Јесењин. Води нашег генија као теленце на узици! -
пакосно је рекао Маријенгоф. - Амур Јесењин! Анђелак с крилима! -
гунђао је подижући хармонику с пода.



- Завидиш му? Криво ти је што богиња плеса није тебе изабрала? - рекао је Кусиков.



Али њихово боцкање више нико није слушао. Цела гомила гостију која је
певала из свег гласа "Интернационалу", на радост уснулих комшија,
кренула је напоље. Било је сасвим светло кад су изашли на улицу.
Зауставивши једини фијакер који се тако рано кретао улицом, у њега су
сели Исидора и Јесењин, а Шнајдеру није преостало ништа друго него да
седне напред, поред кочијаша.



Остали су пошли пешице у нади да ће успут да ухвате још неко превозно средство.



Прошавши кроз Садову, кочијаш је скренуо на Перечистенку. Коњић је једва
ишао по калдрми, повремено се спотичући и дрмајући кочију, али Исидора и
Јесењин то уопште нису осећали. Она је дремала, удобно се сместивши на
Јесењиновом рамену и била је савршено срећна. И Јесењин је затворио очи,
али их је повремено отварао и гледао њено лице испод свог образа.
Кочијашу загрејаним зрацима излазећег сунца такође је падала глава, и он
је опустио дизгине.



ВЕНЧАЊЕ



- ЕЈ, оче! Шта радиш, венчаваш нас, шта ли? Отвори очи? Већ трећи пут
обилазиш око цркве, као око аналоја! - пребацивао је Шнајдер, дрмајући
кочијаша за раме.



Јесењин се, схвативши о чему се ради, радосно насмејао, показујући Исидори цркву поред које су пролазили:



- Венчао нас! Разумеш? Свадба! Ти и ја смо венчани!



Кад јој је Шнајдер превео, она се са срећним осмехом поново привила уз Јесењина.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57899
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Isidora Dankan   13/4/2012, 3:33 pm

Malo je znano da modernu igru otpocinju u Americi pocetkom veka tri samouke zene izrazite umetnicke osobenosti:
Isidora Dankan (Isadora Duncan:1878-1927),
Loi Fuler (Loie Fuller: 1862-1928 ) i
Rur Sen Denis (Ruth St Denis: 1880-1968 ).

Svaka od njih trazila je sopstvenu igru:
Isidora oslonjena na grcku filozofiju zivljenja i igre;
Loi traga za onim sto igri daje novu dimenziju - osvetljenjem i bojama;
Ruth se okrenula Orijentu i Indiji.
Sve tri stoje na pocetku price o stvaranju moderne igre i novog shvatanja zivota.




Utemeljivačica

Isidora je, prema misljenju istoricara igre, igraca, koreografa, duhovna
utemeljivacica moderne igre. To pre svega znaci da nacela igre koja
danas vidimo u modernoj igri razlicitih americkih i evropskih trupa,
imaju zajednickog sa onim sto je ona pocetkom veka zastupala - da je
umetnost zivot (Od samog pocetka ja sam igrala iskljucivo svoj sopstveni
zivot, pise Isidora u svojoj autobiografiji). I jedno i drugo ona
zasniva na slobodi (bila je protiv institucija - pozorisnih i bracnih) i
ljubavi (jedino su iskreni i neposredni ljudski odnosi merodavni).


Inovatorka

Isidora umetnost shvata kao napor da se izrazi istina sopstvenog bica
gestom i pokretom, i zato igra treba da bude izraz fizicke slobode
(oslobodjena od ideoloskih pritisaka svake vrste). Osnovu - i umetnosti i
zivota - cini ljubav - umetnost se ne moze razdvojiti od ljubavi
(�umetnik je jedini ljubavnik, samo on ima cistu viziju lepote, a ljubav
je slika duse kojoj je dopusteno da se zagleda u neprolaznu lepotu'').

Sopstvenost, sloboda, ljubav i lepota osnovni su stozeri Isidorinog
traganja za jednostavnim, iskonskim pokretima kojima se svakodnevno
uzdize na nivo umetnickog. Jednostavne gestove oblikuje u praznom
scenskom prostoru, oslobodjenog dekora (samo plave zavese upucuju da je u
pitanju pozoriste, a ne zivot), bosonoga, raspustene kose, obavijena
porozirnom tunikom, Isidora gradi put novom vidjenju smisla i cilja igre
u prostoru i vremenu. Ona negira umetnost baleta, a priznaje umetnost
duse (''Ubrajam sebe u neprijatelje baleta, jer smatr-am da je to lazna i
besmislena umetnost, zapravo, moje je misljenje da balet uopste ne
spada u umetnost'').

Igrala je na osnovu svoje intuicije, na osnovu onoga sto joj je urodjena
potreba, bez stvorenog plana unapred (kako je to cinio Fokin ili neki
drugi poznati i priznati koreograf). Zato su mnogi bili skloni da njenu
igru odrede kao improvizaciju, a taj sud vec vuce negativnu konotaciju
da je rec o necem ''nestudioznom''. Stanislavski zapaza da ''Duncanova
nije u stanju da o svojoj umetnosti govori sistematicno i logicno. Njoj
su ideje padale na pamet slucajno, cesto izazvane najneocekivanijim
svakodnevnim dogadjajima''.


Inspiratorka


Bas zbog te svoje osobine da svaki put oseca i situaciju i sagovornika
ona je bila velika inspiratorka, pokretacica vec osvescenih ideja svojih
savremenika: vajara, slikara, posebno pos-lenika u pozoristu. Ne zato
sto je tako htela, vec zato sto je svojom licnoscu nosila poslanje da u
drugima budi potencijale koji ce ih uciniti vidljivim svetu.
Ocu svoje dvoje dece, voljenom coveku, ''stvorila (je) mogucno-st.... da
primeni svoje pozorisne ideje i da postane tvorac modernog teatra''.
Gledajuci nju na sceni on je u sebi otkrio da o pozoristu misli isto
(''Ali zasto ste ukrali moje ideje i gde ste nasli moje dekoracije''?/
''Izmislila sam ih kad mi je bilo pet godina, i od tad igram u svom
dekoru'').

Fokin priznaje u autobiografiji (Protiv struje) da se tek nakon vidjenja
Isidorine igre osmelio da unese izmene u svojim klasicnim baletima o
cemu je razmi-sljao i pre susreta s njom, ali nije imao dovoljno
smelosti da ih realizuje. Na mnogo mesta u knjizi govori o Isidori kao
onoj neponovljivoj inspiratorki koja ocarava igrom i idejama.

Isidora belezi u autobiografiji (Moj zivot) susret sa Stanislavskim:
''Jasno mi je da smo mi trazili jedno te isto, ali u razlicitim vidovima
umetnosti''... ''mi smo se razumeli skoro pre nego sto smo prozborili i
jednu jedinu rec''. Stanislavski slicno potvrdjuje (u kjizi Moj zivot u
umetnosti): ''Shvatio sam da na raznim krajevima sveta, silom nama
nepoznatih okolnosti, razliciti ljudi u raznim oblastima, tragaju za
novim, prirodno nastalim stvaralackim principima.Kad se sretnu, iznenade
se saznanjem o zajednickim obelezjima svojih ideja - mi smo se razumeli
skoro pre nego sto smo prozborili i jednu jedinu rec''.


Mističarka


Isidora je preteca danasnjeg dogadjanja u umetnosti igre: svoju
svakodnevnicu promislja kao trenutak istorije, pridajuci joj onu vaznost
koju joj je Stvoritelj namenio. Priroda, voda, more, bili su stalni
izvori inspiracije njene stvaralacke energije, njene urodjene potrebe da
onome sto je stvoreno oko nje daje opsteljudska znacenja, religiozno
verujuci da ima misticnu vezu sa Stvoriteljom prirode (''Moj zivot i
moja umetnost rodeni su iz mora'').

Tvrdila je za sebe da je ateistkinja, a verovala je u predodredjenost
zivota; zelela je ''da izvrsi obnovu religije kroz igru, da postigne
punu spoznaju lepote i svetlosti ljudskog tela izrazene pokretom''. Taj
tragalacki put bio je dug: ''Dane i noci sam provodila u studiju muceci
se da otkrijem onu igru koja bi mogla biti bozanski izraz covekove duse,
ovaplocen u pokretima tela''.






Feministkinja


Nekonvencionalnim zivotom pokusala je da afirmise sopstvenost, lepotu,
ljubav i slobodu u zivotu (muskarca i zene), nacela koja prelaze u
umetnost i otuda se od nje otudjuju i postaju nasa. Njena potreba da
stvara igrom, bila je veca od drugih potreba koje bi joj drustvene
konvencije nametale. Ona je feministkinja po nacinu na koji je stvarala i
po onome sto je stvorila.

U puritanskoj Americi svoga vremena, kao i u Evropi gde je vecinu godina
igrala, bila je za zivota , osporavana kao umetnica, negirana kao
osoba. Takve su se ocene prenosile i u nasu domacu periodiku i
publicistiku, sto je stvaralo mizogenicnu atmosferu prema njenoj
izuzetnoj stvaralackoj licnosti: taj neprijatni okolni svet koji je o
njoj lose govorio za njena zivota; ta potreba da se njen zivot pokazuje
kao prljavi ves, a ne da se povezuje sa njenim nacelom - umetnost =
zivot.

A zivot, onda, po njoj, znaci neprestano traganje, kao i u umetnosti.
Njena tragalacka potreba vodila ju je u corsokake, kako to i biva kod
stvarnih stvaralaca: nagon za stvaranjem vuce, a ti ne pogadas onu pravu
ulicu. Ti pogresni putevi (te pogresne ljubavi), davali su joj novu
snagu, uvek u dosluhu sa prirodom. To je kod nje zanimljiva veza. Kao
kad udes u morske talase i oni ti daju moc talasanja, kao svoju
sopstvenu moc. Tako i ona nalazi neprestanu energiju koju joj drugi
odvlace, ona je ponovo stvara i tako dok se nije istrosila i nestala kao
stvarateljka. a ona fizicka smrt, dramski tako neponovljivo nama data,
bila je tek tacka u stalnom dosluhu Stvoriteljeve i njene.

Nama je danas jasno da je Isidora primer zene koja stvara,
kreira i inspirise druge, kao jedna od onih koje pomeraju svet.





Isidora Dankan rođena je u San Francisku, 26. 05. 1877. u irskoj
porodici. Ljubav prema muzici i pokretu, usadila joj je majka
pijanistkinja.
Od malih nogu je svoje osećaje pokazivala kroz ples,
i uveliko sanjala o
sjaju pozornice.

Međutim, stvarnost je bila malo surovija. Kada je otac napustio
porodicu, Isidora, njena majka i sestre su bukvalno gladovale.. Bez para
u džepu, nekako su sitgle u Čikago i izdržavale se tako što je Isidora
nastupala u jednom restoranu.

Bila je uporna i nepokolebljiva, postepeno se približavala svom cilju.
Dobila je angažman u Njujorku i uspela da priredi nekoliko samostalnih baletskih nastupa.
Zbog svog čudnog poimanja baleta � na muziku Šopena i Mocarta
je bosa i skoro gola � izviždana od publike i urnisana od kritike.
Zbog toga odlazi u London.
Tamošnji bogataši, koji su žudeli za novotarijama, su je podržali,
uz obilnu finansijsku potporu. Krenula je na turneju po Evropi i svuda
je doživela izuzetan uspeh. Mnoge druge balerine i igračice,
kopiraju Isidorin način igre � bose u providnim tunikama.
Pariski slikari su je slikali, vajari vajali, a svi je voleli.
Godine 1905. odlazi u Rusiju, i svojom je igrom opčinila tamošnje
umetnike i uzak krug publike.

Privatan život joj je bio prepun uzbudljivih događaja,
protkan sa mnogo ljubavi i mnogo patnje.
Njeno dvoje dece, rođeno u dve različite veze, poginulo je nesrećnim
slučajem. Poslednji, od mnogobrojnih skandala, priredila je 1921.,
kada je opet otišla, u tada mladu komunističku Rusiju
� proglasivši se '' crvenom ''.
Time je na sebe navukla gnev Zapada. Udala se za slavnog pesnika
Sergeja Jesenjina, ali je i ta veza uskoro doživela krah.
On se ubio, a Isidora više nije mogla da se skrasi.

Vozila se kolima 13.09.1927. Oko vrata je imala dug svilen šal.
Šal se obmotao oko točka u brzini,
munjevito, okončavši život slavne igračice.




Isidora Dankan i Sergej Jesenjin

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10240
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Isidora Dankan   21/9/2017, 8:27 pm










..Autor slike... Olja Ivanjicki...


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Isidora Dankan   

Nazad na vrh Ići dole
 
Isidora Dankan
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Isidora Dankan
» Znamenite zene covecanstva
» Isidora Sekulić
» Isidora Sekulic
» Isidora Sekulic

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Feljtoni-
Skoči na: