10.jul 1871: Rođenje Marsela Prusta, u kuću njegovog ujaka Luja Veila, ulica Lafonten, Otej

1873. 24.maj: Rođenje Robera, Marselovog brata.
1880. Marsel doživljavava svoju prvu krizu gušenja (astma)
1882. Stupa u licej Kondorse.
1887-1888. Klasa retorike u lliceju Kondorse. Njegov profesor, Maksim Gošer, naslućuje Marselovu genijalnost.
1888-1889. Klasa filozofije. U njoj g.Darli vrši dubok uticaj na njega. Marsel Prust dobija najvišu nagradu iz filozofije.
1889. Bergson objavljuje svoju tezu o Neposrednim datima svesti.
Prust pre poziva za vojsku stupa kao dobrovoljac u 76. pešadijski puk, i
u Orleanu ostaje godinu dana. Nedelje provodi u Parizu. Vojni rok
završava po rangu 63, od 64 koliko ih je bilo u odredu.
1890. Ulazi u Školu političkih nauka. Tu sluša predavanja Albera
Solera, Anatola Leroj-Boliea i Albera Vendala. A na Sorboni prati
predavanja Bergsonova.
1892. Boravak u Truvilu. Piše, u avgustu, Violanta ili svetski
život (koja će kasnije biti uvršćena u Zadovoljstva i dane). Njegova
bolest se pogoršala ali mu je ostavila duge trenutke predaha. Objavljuje
više tekstova u časopisu Le Banquet, koji je te godine osnovan. U
avgustu, završava fakultet.
1893. Prust se upoznaje, kod Madlene Lemer, sa grofom Roberom
d`Monteskiu. Objavljuje više članaka u Le Banquet i La Revue blanche.
Boravci u Truvilu i Sen Moricu. U Parizu, 3.oktobra, umire njegov
prijatelj Vilijem Hit, kome će posvetiti Zadovoljstva i dane.
1894. Prustovo letovanje u Truvilu. Hapšenje, 15.oktobra, kapetana Drajfusa, i njegovo deportovanje, 22.decembra, na Vražje ostrvo.
1895. 14.januara, Prust objavljuje, u Le Gaulois, "Nedelja u
Konzervatoriju", još jedan članak, 11.decembra, u istom listu:"Pariški
likovi:Sen-Sans". Žak-Emil Blanš radi njegov portre. Prust se
prijavljuje na konkurs za položaj neplatežnog pripravnika u biblioteci
Mazaren. Primljen kao treći od trojice, koliko ih je učestvovalo, i
prebačen u Ministarstvo prosvete. Traži i dobija jednogodišnje odsustvo.
Boravak u oktobru, u Begmeilu. Smrt njegove staramajke po majci.
1896. Izlazi, u izdanju Kalman-Levi, prvo Prustovo delo,
Zadovoljstvo i dani, s predgovorom Anatola Fransa, s ilustracijama
Madlen Lemer i muzičkim tekstovima Rejnaldo Hana.
1896-1904. Prust piše roman od hiljadu stranica, koji će ostati
nezavršen i potpuno nepoznat sve do posthumnog objavljivanja, 1952, pod
naslovom Žan Santej.
1897. Prust se tuče u dvoboju, u Tur d`Vilbonu, sa Žanom Lorenom, -koji ga je uvredio putem štampe povodom Zadovoljstva i dana.
1900. Putovanje u Veneciju. Prust objavljuje, u Figaro od
13.februara, Raskinkovo hodočašće; a u aprilskom broju Mercure de
France: Raskin u Amineskoj Bogorodičnoj crkvi, -predgovor za Aminejsku
bibliju.
1903. Pod pseudonimom Dominique, Prust objavljuje, u Figaro od 25. februara, Jedan istorijski salon: salon NJ.C.V. princeze Matilde.
1905-1912. Marsel Prust velikim delom objavljuje svoje Traženje izgubljenog vremena.
18.novembra.1922. Smrt Mersela Prusta.


Ciklus romana U Traganju za iščezlim vremenom Marsela Prusta
jedinstvena je i moćna pojava u modernoj književnosti 20.veka. Ciklus se
sastoji iz sedam naslovnih strana, odnosno iz dvanaest tomova. Prvu
knjigu pod naslovom U Svanovom kraju ili Put k Svanu čine dva toma : u prvo tomu je Kombre, a u drugom Jedan Svanova ljubav i Zavičajna imena-ime. Jedna Svanova ljubav je poseban roman, a Zavičajna imena - ime je uvod u drugu knjigu sa dva toma pod naslovom U senci devojaka u cvetu. Naredna knjiga u dva toma naslovljena je sa Oko Germantovih, pa zatim dolaze dva toma Sodoma i Gomora; za njime slede dva toma Zatočenice. Pojedinačne knjige su Odbegla Albertina i Nađeno vreme.
Pored ovog monumentalnog dela, Prust je još 1896. godine objavio svoju rvu knjigu Utehe i dani (Zadovoljstva i dani) koja mu je donela slavu dekadenta i mondenskog dilentanta.

IZVORI: Klod Morijak Marsel Prust njim samim i Radovan Vučković Moderni roman dvadesetog veka

Rekli su o piscu:

Leon-Pol Farg "Imao je izgled čoveka koji više ne živi od
vazduha i od sunca, izgled kakvog inoka koji odavna nije izišao iz svoje
ljušture, s nečim brižnim na licu i kao nekim izrazom jada koji počinje
da se ublažuje. Zračio je gorkom dobrotom."


Ramon Fernandez "Taj čudesan glas, mudar, rasejan, mislen,
zanesen, naglašen, prigušen, koji kao da je stvarao zvuke izvan zuba i
usana, van grla, u predelima same inteligencije...Njegove divne oči su
se materijalno lepile uz nameštaj, uz boje, uz ukrase; izgledao je kao
da kroz sve pore svoje kože udahnjuje realnost sadržanu u sobi, u
trenutku u meni samom; a neka vrsta ekstaze što se odslikava na njegovom
licu beše ekstaza medijuma koji prima nevidljive poruke od stvari.
Klicao je od oduševljenja, koje nisam shvatao kao laskanje, pošto se sve
na šta bi se spustio njegov pogled pretvaralo u remek delo."


Fransoa Morijak: "Učinio mi se omalen, povijen u svom
doteranom fraku, s gustom crnom kosom koja je osenčavala proširene
zenice, kao kod ljudi koji uzimaju droge. S vratom upalim u visoki
okovratnik, s plastronom kao isporučenom kobilicom, on zaustavi na meni
svoj pogled noćnika s fiksiranošću koja me zbuni. Kao da još gledam tu
zlokobnu sobu u ulici Amelen, ono crno ognjište, onu posteljinu na kojoj
su kaputi služili kao pokrivači, onu voštanu masku kroz koju kao da nas
je naš domaćin gledao kako jedemo, i na koji je još samo kosa izgledala
živa..."