LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10992
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   21/3/2011, 9:59 pm

FRIDRIH NIČE

VESELA NAUKA


Preveo s nemačkog
MILAN TABAKOVIĆ


VESELA NAUKA
»LA GAYA SCIENZA«
Ja stanujem u svojoj kući,
Podražavati ja nikad nikom nisam znao
I svakog majstora još ismevajući
Ko nije sebe samog ismejao.
Nad svojim kućnim vratima
»Pesniku i mudracu su sve stvari
prijateljske i posvećene, svi
doživljaji korisni, svi dani svetli,
svi ljudi božanski.«
Emerson


PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU
1.
Ovoj knjizi možda nije potreban samo predgovor;
i, konačno ostala bi još sumnja da li neko,
a da nije doživeo nešto slično, može da se predgovorima
približi doživljaju ove knjige. Čini se da
je napisana jezikom jugovine: u njoj su nadmenost,
nemir, protivrečnost, aprilsko vreme, pa se
isto tako podsećamo na zimu, koja dolazi, koja
mora doći, a možda je već došla, kao na pobedu ...
Stalno struji zahvalnost, kao da se upravo zbilo
ono najneočekivanije, zahvalnost jednog ozdravljenika
— jer ozdravljenje beše to najneočekivanije.
»Vesela nauka«, to znači saturnalije* jednog duha,
koji se strpljivo odupro jednom, užasnom dugom
pritisku — strpljivo, strogo, hladno, pokazujući se
ali bez nade — i koga je sada odjednom spopala
nada, nada u zdravlje, od opijenosti ozdravljenja.
Kakvo je čudo što pri tom izlazi na svetlost dana
mnogo čega nerazumnog i budalastog, mnogo obe-
.sne nežnosti, čak proćerdano na probleme, što
imaju bodljikasto krzno, i koji stoga nisu dodirivani,
milovani i mamljeni. Čitava ova knjiga jeste
upravo ništa drugo do uživanje posle dugog odricanja
i nemoći, klicanje od radosti vraćene snage,
ponovo probuđene vere u sutra i prekosutra, izne-
* Svečanosti rimskog boga Saturna, koje se održavaju
17. 12., docnije 17. — 23. 12. kao neka vrsta karnevala.
Gospoda i robovi menjaju ulogu. Prim prev.

nadnog osećanja i predosećanja budućnosti, bliskih
pustolovina pred opet otvorenim morem, od opet
dozvoljenih ciljeva u koje se veruje. I šta je sve
sada ležalo za mnom! Ovaj deo pustinje, iscrpljenosti,
neverovanja, zaleđenosti usred mladosti, ove
umetnute ostarelosti na pogrešnom mestu, ova tiranija
bola nadmašena još tiranijom ponosa, koji
je odbacivao posledice bola — a posledice su tešenja
— ovo radikalno usamljivanje kao nužna odbrana
protiv bolesno vidovitim postalog preziranja
ljudi, ovo načelno ograničavanje na ono gorko,
oporo, bolno saznanje, kao što je to gađenje propisalo,
koje je postepeno nicalo iz neke neoprezne
duhovne dijete i razmaženost — ona se naziva romantika
— postepeno je rasla — ah, kada bi neko
sve to mogao saosećati! Ali ko bi to mogao! Ali ko
bi to, međutim, .mogao još bi mu se manje zamerio
nego recimo ludost, razuzdanost, vesela nauka —
na primer pregršt pesama, pridodanim ovog puta
toj knjizi — pesama u kojima se pesnik na teško
oprostiv način ruga svojim pesnicima. — Ah, to
nisu samo pesnici i njihova lepa »lirska osećanja«,
na koje mora da izliva svoj bes ovaj ponovo-vaskrsli:
ko zna, kakvu žrtvu traži, koja će ga neman
parbdijske materije ukratko nadražiti? »incipit
t r a g e d i a * — stoji na kraju ove sumnjive-nesumnjive
knjige: čuvajmo se! Nagoveštava se nešto
neobično loše i zlobno: incipit p a r o d i a**, nema
sumnje...
2.
— Ali ostavimo gospodina Ničea, šta nas se
tiče što je gospodin Niče ponovo ozdravio? . . . Psiholog
zna za malo tako privlačnih pitanja kao o
* Lat. počinje tragedija. Prim. prev.
** Lat. počinje parodija. Prim. prev.

odnosu zdravlja i filosofije, i u slučaju da se on
sam razboli, sa svojom bolešću donosi svoju čitavu
naučnu radoznalost. Naime, pod pretpostavkom da
je neko ličnost, nužno i filozofija svoje osobe: ali
tu postoji znatna razlika. Kod jednog to su njegove
mane, koji filosofiraju, kod drugoga njegova
bogatstva i snage. Prvome je njegova filosofija
n u ž n a , bilo kao uporište, umirenje, lek, spasenje,
uzdizanje, samootuđenje, kod poslednjeg je samo
lepi luksuz, u najboljem slučaju slast trijumfirajuće
zahvalnosti, što se na kraju još mora upisati u
kosmička velika slova pojmova na nebu. Ali u drugom,
običnijem slučaju, kada nevolje pokreću filosofiju,
kao kod svih bolesnih mislilaca — i možda
pretežu bolesni mislioci u istoriji filosofije: šta
biva iz same misli, što nastaje pod p r i t i s k o m
bolesti. To je pitanje, što se tiče psihologa: i tu je
eksperiment mogućan. Ne drugačije nego kada se
putnik, koji namerava da se u određen čas probudi,
i tada se mirno prepušta snu: tako se prepuštamo
mi filosofi, recimo da bivamo bolesni,
neko vreme dušom i telom bolesti — mi tako reći
pred sobom zatvaramo oči. I kao što onaj zna da
nešto n e spava, često broji časove i probudiće
ga, tako takođe mi znamo da će nas presudni trenutak
zateći budne — da tada nešto iskače i hvata
duh na d e 1 u, mislim na slabost ili povratak ili
prepuštanje ili otvrdnuće ili pomračenje, i kako se
sve nazivaju sva bolesna duhovna stanja, koja u
zdravim danima protiv sebe imaju p o n o s duha
(jer se ostaje kod stare rime »ponosni duh, paun i
konj su tri najponosnije životinje na zemlji«—).
Učimo se posle takvog samoispitivanja, samoiskušavanja
da finijim očima gledamo na sve što se
do sada filosofiralo, pogađamo bolje nego ranije
nehotične stramputice, sporedne ulice, odmarališta,
o s u n č a n a mesta misli, na koje su paćenički mislioci
baš kao paćenici bili vođeni i zavođeni. Od sacla znamo kuda nesvesno bolesno t e 1 o i njegova
potreba vuče duh, udara, mami — na sunce, tišinu,
blagost, strpljenje, lek, melem u nekom smislu.
Svaka filosofija koja stavlja mir više od rata, svaka
etika sa negativnim shvaćanjem pojma sreće,
svaka metafizika i fizika, što zna za finale, konačno
stanje neke vrste, svaka pretežno estetska ili religiozna
potreba da se sa strane, sa one strane, iznad
srne pitati da li to nije bila bolest što je nadahnuto
filosofe. Nesvesno prerušavanje fizioloških
potreba pod ogrtačem objektivnog, idealnog, čisto-
-duhovnog ide daleko do užasavanja — i dosta često
sam se pitao nije li filosofija, u velikom, uopšte
bila samo neko izlaganje tela_i n e s p o r a z u m
t e l a . Iza najviših vrednosti sudova, što su do
sada vodili istoriju misli, nalaze se skriveni nesporazumi
telesne prirode, bilo pojedinaca, bilo staleža
ili čitavih rasa. Možemo sve one smele ludosti
metafizike posebno, njene odgovore na pitanje o
v r e d n o s t i bića, smatrati najpre uvek kao simptome
određenih tela; i ako se u takvim afirmacijama
ili negacijama sveta, đuture, naučno odmereno,
ne nalazi ni zrno smisla, onda ipak istoričaru
i psihologu daju utoliko dragocenije migove, kao
simptome, kao što smo rekli, tela njegovog uspeha
i neuspeha, njegove punoće, moći, njegovog apsolutizma
(Selbstherrlichkeit) u istoriji, ili pak njegovih
kočenja, umora, osiromašenja njegovog predosećanja
kraja, njegove volje za krajem. Ja još
uvek očekujem da će neki filosofski 1 e k a r u izuzetnom
smislu reči, takav za kojim treba da ide
problem opšteg zdravlja naroda, vremena, rase i
čovečanstva — jednom imati hrabrosti da moju
sumnju dovede do kraja i da se usudi na rečenicu:
da kod čitavog filosofiranja do sada uopšte nije
bilo reči o »istini«, nego o nečem drugom, recimo
o zdravlju, budućnosti, rastu, moći, života . . .

10
3.
— Pogađate da ne želim sa nezahvalnošću da
se oprostimo od onog vremena neizlečive teške bolesti,
čiji dobitak ni danas nije za mene iscrpljen:
kao što sam sasvim svestan u čemu uopšte imam
prednost u svom promenljivom zdravlju pred svim
širokoplećatim i grubim duha. Filosof koji je prošao
kroz mnoga zdravlja i još uvek prolazi, takođe
je prošao kroz isto tako mnoge filosofije: on upravo
ne m o ž e drugačije nego da svoje stanje svakog
puta pretvara u najduhovnijoj formi i daljini — ta
veština transfiguracije j e s t e baš filosofija. Mi filosofi
nemamo slobodu da odvajamo dušu od tela,
kao što narod odvaja, još manje imamo slobodu da
odvajamo dušu od duha. Mi nismo žabe sa hladnom
utrobom koje misle, nismo aparati za objektiviranje
i registrovanje — mi moramo stalno rađati naše
misli iz naše boli i kao majka im davati sve što imamo
u nama od krvi, srca, vatre, zadovoljstva, strasti,
muke, savesti, sudbine i zle kobi. Živeti — to za sve
nas znači; ono što jesmo, stalno pretvarati u svetlost
i plamen, takođe sve što nas pogađa, mi uopšte
ne m o ž e m o drugačije. A što se tiče bolesti
zar nećemo skoro biti u iskušenju da pitamo da li
uopšte možemo biti bez nje? Tek velika bol je poslednji
oslobodilac duha, kao majstor v e l i k e
s u m n j e , koja od svakog U čini jedno X, pravo
X, to jest pretposlednje slovo pred poslednjim . ..
Tek velika bol, ona_druga spora bol, koja ima vremena,
u kojoj smo tako reći spaljeni kao_sa zele_-
nim_drvetom, goni nas filozofe da se spustimo u
našu posljednju dubinu i da sa sebe stresemo svo
povjernje, sve dobroćudno, zavijeno, blago, osrednje,
kuda smo možda pre toga postavili našu
čovečnost. Sumnjam da takova bol »poboljšava«
— ali znam da nas p r o d u b l j u j e . Ako se sada
naučimo da joj suprotstavljamo naš ponos, naš,
prezir, našu jačinu volje i da se ponašamo kao Indijanac,
koji se, makoliko da je gadno mučen, revanšira zlobom svog jezika; bilo da se pred bolom
povlačimo u ono orijentalno ništa — to se naziva
nirvana — u nemo, ukočeno, gluvo samo-predavanje,
samo-zaboravljanje, samo-gašenje; iz takvih dugih
opasnih vežbi vlasti nad sobom izlazimo kao
drugi čovek, sa nekoliko znakova pitanja, više, pre
svega sa v o l j o m , da ubuduće više, dublje, strožije,
tvrđe, gore, tiše pitamo nego što smo dosada
pitali. Poverenju u žuvot došao je kraj: sam život
je postao p r o b l e m . — Ne pomišljajmo da je
time neko nužno postao setnikom! Čak ljubav prema
životu je još moguća — samo se drugačije voli.
Ljubav prema nekoj ženi izaziva kod nas sumnju . . .
Draž svega problematičnog, ali radovanja X kod
takvih duhovnijih, oduhovljenijih ljudi je prevelika
da se ta radost ne zbija stalno kao neka svetla žar
nad svom nevoljom problematičnog, nad svom opasnošću
nesigurnosti čak nad ljubomorom onoga
koji voli. Mi poznajemo novu sreću . . .
4.
Na kraju, da ono najhitnije ne ostane nerečeno,
vraćamo se iz takvih ponora, takođe iz takve neizlečive
bolesti teške sumnje, n o v o r o đ e n i , skinutog
svlaka, škakljiviji, zlobniji, sa finijim ukusom
za radost, sa nežnijim jezikom za sve dobre
stvari, sa veselijim čulima, sa drugom opasnijom
nevinošću u radosti, ujedno detinjastiji i sto puta
rafiniraniji nego što smo ikad bili ranije. Ah, kako
je nekom uživanje od sada odvratno, grubo tupo
mrko uživanje, kako ga inače razumeju oni koji
uživaju, naši »obrazovani«, naši bogati i vlastodršci!
Kako zlobno odsada slušamo veliki vašarski
bumbum, čime »obrazovani čovek« i velegrađanin
danas kroz umetnost, knjigu i muziku, uz pomoć
duhovnih napitaka pušta da ga siluju na 'duhovna
uživanja'! Kako nas sada uši bole od pozorišne
dreke strasti, kako je našem ukusu postala strana
12
čitava romantičarska pobuda i zbrka čula, koju
voli obrazovana svetina, zajedno sa njenim aspiracijama
za uzvišenim, visokim, nastranim! Ne, ako
je nama ozdravljenicima uopšte potrebna još neka
druga umetnost, onda je to d r u g a umetnost —
rugajuća, laka, prolazna, boemski nesmetana, božanski
veštačka umetnost, što kao svetli plamen
liže bezoblačno nebo! Pre svega: umetnost za umetnike,
samo za umetnike! Iza toga bolje razumemo
ono što je za to prvo potrebno, vedrina, s v a k a
v e d r i n a , moji prijatelji, čak kao umetnik — ja
bih to dokazao. Mi sad nešto predobro znamo, mi
poznavaoci: ah, kako od sada učimo da dobro zaboravljamo,
dobro da ne-znamo, kao umetnici! A
što se tiče naše budućnosti: teško da će nas ponovo
naći na stazi onih egipatskih mladića, koji noću
čine hram nesigurnim, grle kipove i skidaju veo,
otkrivaju, žele da obelodane uopšte sve što se iz dobrih
razloga drži skriveno. Ne, taj loš ukus, ta volja
za istinom, »istinom po svaku cenu«, to mladalačko
ludilo u ljubavi prema istini — nama je mrsko;
za to smo suviše iskusni, preozbiljni, preveseli,
suviše izgoreli, suviše duboki... Ne verujemo više
u to da istina još ostaje istinom kada joj se skine
veo; mi smo dovoljno živeli da u to verujemo. Danas
za nas važi kao stvar pristojnosti da se ne vidi sve
nago, da se ne prisustvuje svemu, da se ne
želi sve razumeti i »znati«. »Da li je istina da je
dragi bog svuda prisutan? » — upitala je jedna devojčica
svoju majku: ,a to smatram nepristojnim'
— mig za filosofe! Trebalo bi se više poštovati s t i d ,
iza koga se priroda skrila, iza zagonetki i šarolikih
neizvesnosti. Možda je istina neka žena, koja ima
razloge, svoje razloge da ne dopusti da bude viđena?
Možda je njeno ime, da kažemo grčki, Bau
b o ? . . . Ah, ti Grci! oni su znali da žive: za to je
potrebno ostati hrabro kod površine, kod nabora,
kod kože, obožavati privid, verovati u oblike, i znake
u reči, u čitav Olimp privida! Ti Grci behu površni
— iz d u b i n e ! I zar se mi upravo na to ne vraćamo,
mi smeli ljudi duha, koji smo se uspeli
na najviši i najopasniji vrh sadašnje misli i zagledali
smo odatle, koji smo odatle g l e d a l i d o l e ?
Zar nismo upravo u tome Grci? Obožavaoci oblika,
zvukova, reči? Baš zato — umetnici?

Ruta kod Đenove
ujesen 1886.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10992
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   21/3/2011, 10:03 pm

»ŠALA, LUKAVSTVO I OSVETA«
PREDIGRA U NEMAČKIM RIMAMA*
* Prepev Vito Marković.


1.
P o z i v
Uzmite moju hranu, jedači,
Sutra će vam prijat bolje,
A već prekosutra dobro!
Hoćete li tad još više
Mojih sedam starih stvari
Usedmostručiće mi novu hrabrost.
2.
M o j a s r e ć a
Kada sam traženja trudan postajao.
Naučih se nalaženju.
Otkad me je vetar pobijao,
Na sve vetrove jedra mi se penju.
3.
O d v a ž a n
Kopaj duboko tamo gde stojiš!
Dole je izvora rad!
Neka se mračnjaka povik ori:
»Tamo je stalno — ad!«

4.
D i j a l o g
A. Bejah li bolan? Da li sam zdrav?
I ko moj lekar bese pravi?
Kako sve to zaboravih:
B. Tek sada mislim da si zdrav,
Jer zdrav je ko zaboravi.
5.
P u n i m a v r l i n e
I našim vrlinama treba noge lako da se dižu,
Kao Homerovi stihovi moraju da dođu i dalje
da idu!
6.
S v e t s k a m u d r o s t
Ne zadržavaj kret!
Ne kroči previsoko!
Sa poluvisine svet
Najlepše gleda ti oko.
t •.
7.
V a d e m e c u m — v a d e t e c u m*
Moj jezik i govor te tak'o,
Slediš me, pratiš me tako?
Ti verno pratiš sebe samo:
Tako me slediš —Lagano! Lagano!
* Lat. —pođi sa mnom —pođi sa sobom! prim.prev.'.
18
8.
Kod t r e ć e g s k i d a n j a s v l a k a
Već mi se krivi i prska koža,
Već novom težnjom vrije,
Koliko zemlja variti može
Za zemlju u meni zmije.
Već puzim između trave i stene,
Gladan na krivom putu smeten,
Da jedem ono što stalno jedem,
Tu zmijsku hranu, zemljo tebe!
9.
M o j e r u ž e
Da! Moja sreća teži da usreći,
Ta svaka sreća želi da usreći!
Da li ćete se mojih ruža odreći?
Morate se sviti i skriti lica
Između stene i trnovih živica,
Često lizati svoje prstiće!
Jer peckanje prija baš mojoj sreći,
Jer zlobe gode baš mojoj sreći!
Da li ćete se mojih ruža odreći?
10.
P r e z i r a č
Mnogo šta puštam da se valja, pada,
I preziračem nazivate me stoga.
Iz prepunih kupa ko tu pije sada?
Pustite mnogo šta da se valja, pada,
Gore na vina ne mislite, mnoga.

11
P o s l o v i c a k a ž e
Oštro i blago, grubo i što sija,
Prisno i retko, prljavo i čisto.
Luda i mudraca sastanak taj:
Sve sam to i hoću da budem, znaj,
Ujedno golub, svinja i zmija!
12.
J e d n o m p r i j a t e l j u s v e t l o s t i
Ne želiš li da zamoriš čula i oči,
I za suncem u senci brzo kroči.
13.
Za p l e s a č e
Gladak led
Je raja svet
Onom ko dobro plesati sme.
14
V a l j a n i
Bolje iz čitave šume neprijateljstvo,
Nego presovano prijateljstvo.
15.
R đ a
I rđa je potrebna: oštrina nije dosta!
Inače stalno kažu za te: »On premlad osta!«
16.
N a v i š e
»Na breg da se popnem, ti mi reci kako?«
»Kroči samo gore, ne misleći na to!«
17.
I z r e k a s i l n i k a
Tog stalnog kukanja okani se žalnog!
Uzimaj, molim te, uzimaj stalno!
18.
U s k e d u š e
Uske duše mrske su mi to:
Tu nema ničeg dobrog, skoro ničeg zlog.
19.
N e v o l j n i z a v o d n i k
Izbaci za zabavu reč praznu k'o pena
Nasumce —a ipak zbog toga pade žena.
.20.
Za r a z m a t r a n j e
Dvostruku bol lakše je podnositi,
Nego jednu bol: hoćeš li je nositi?

21.
P r o t i v o h o l o s t i
Ne pravi se važan, jer ubod samo mali
Učinit će da prsneš i da se svališ.
22.
M u š k a r a c i ž e n a
»Ugrabi sebi ženu koja ti srcem vlada!«
Tako misli muškarac, žena ne grabi već
potkrada.
23.
T u m a č e n j e
Ako sebe tumačim, ulazim u to:
A ipak ne mogu biti tumač svoj.
Ali ko se penje samo putem svojim,
Na svetlije svetio sliku moju nosi.
24.
L e k za p e s i m i s t e
Zašto se tužiš da ti ništa ukusno nije?
Zar još uvek, druže stare bube snuješ?
Čujem te kako huliš, bučiš i pljuješ —
Pri tome gubim strpljenje i srce mi bije.
Sledi me prijatelju! Nemoj da se kriješ!
Progutaj debelu krastavu žabu. Tu je.
Brzo i ne gledajuć', da druge misli kuješ!
To će ti biti pomoć od loše probave da bljuješ!
22
25.
M o l b a
Poznajem svest ljudi mnogo
I ne znam ko bi sam biti mog'o!
Oko je moje suviše blizu meni —
Ja nisam to što videh, videti želim.
Htedoh već bolje da koristim sebi,
Kada bih mogao dalje da sedim.
Ne tako daleko k'o dušman moj tu!
Daleko već sedi najbliži mi drug —
No izmeđ' tog i mene baš sredina stoji!
Da li pogađate zašto vas ja molim?
26.
M o j a č v r s t i n a
Ja moram preko stepenika sto,
Naviše" moram, čujem krik vaš: »Hoj,
Ti si baš čvrst! Od kamena da li smo?«
Ja moram preko stepenika sto,
A niko živ neće da bude to.
27. '
P u t n i k
Nigde staze više, Bezdan uokolo, vlada tiš!
Tako si hteo! Od staze tvoja se volja udalji!
Pa, putniče, u redu! Samo gledaj hladno i
jasno!
Izgubljen si, veruješ li da je opasno?

28.
U t e h a z a p o č e t n i k e
Gledajte dete, svinje oko njega,
Nemoćno, nožnih prstiju svijenih!
Može da plače, samo da rida —
Da li će naučiti da stoji i ide?
Odvažno! Skoro, ja se ne bojim,
Moći ćete dete videt' kako igra!
Kad stajalo bude na nogama svojim,
Stajaće na glavi isto kao čigra.
29.
Z v e z d a n i e g o i z am
Kad bih kotrlj'o okruglo bure za se.
Ne sebe radi samog neprekidno, činim, zna se;
Kako bih drž'o da se ne spalim,
Za suncem jureći jarkim?
Bližnjega svoga blizu ne želim,
Neka se daleko, u visinu seli!
Kako bi inače posto zvezda meni?
24
31.
P r i k r i v e n s v e t a c
Da nas ne tlači tvoja sreća,
Oko se vraške stvari mećeš,
Đavolje ruho, đavolju šalu.
Ali zalud! Pogledom nećeš
Prikrit svetost svoju (ne) malu.
32.
N e s l o b o d n i
A. On stoji, sluša: ko može da ga zbuni?
Šta čuje pred ušima da mu zuji?
Šta beše što ga zbaci tad?
B. Ko svako što nosaše lance nekad,
On svuda čuje lanaca zveket.
33.
U s a m l j e n i k
Mrsko mi je da sledim, neko da me vodi.
Da slušam! Ne! Al' ne da rukovodi!
Ko sebi nije strašan nikog ne plaši:
I samo onaj koji plaši može druge da predvodi.
Mrsko mi je već samog sebe da vodim!
Volim k'o životinje u šumi i vodi,
Za izvesno vreme nekud da hodim,
U lutanju milom mozgajuć' da čučim,
Izdaleka najzad da me vuče kući
Samog sebe sebi da zavedem volim.
34.
S e n e c a e t h o c g e n u s o m n e *
To piše li i piše svoje nesnosno
Mudro larifari,**
Kao da važi primum scribere,
Deinde philosophari.***
* Seneka (Lucije Anej Seneka (4—65) — rimski filosof
i književnik) i čitav ovaj rod. Prim. prev.
** Larifari — budalaštine. Prim. prev.
*** Lat. — prvo pisati a zatim filosofirati. Prim. prev.

35.
L e d
Da! Ja katkad pravim led:
Led koristi da se vari!
Ako mnogo imaš da variš,
Kako bi voleo moj led!
36.
M l a d a l a č k i s p i s i
Moje mudrosti A i O
Zvučaše tu mi; šta ipak čuh!
Samo ono večno ah i oh!
Mladosti moje slušam još.
37. Oprez
U onaj kraj loši putevi su sad;
I ako imaš duha dvostruko oprezan budi tad!
Dok te ne rastrgnu da te mame i vole imaju
njuh:
Sektaši to su — t u stalno nedostaje duh!
38."
P o b o ž n i g o v o r i
Bog nas voli, j e r nas stvori! —
»Covek stvori boga!«— kažete na tu pncu.
I zar ne treba da voli ono što stvori?
Zar treba čak, pošto to stvori da poriče?
To hramlje, to vraško kopito nosi.
26
39.
U l e t o
U znoju lica svoga
Da 1' treba da jedemo hleb nas, trudni,
U znoju rađe ne jedemo to
Po oceni lekara mudrih.
Sirijus miga: šta manjka stoga?
Šta njegov vatren mig nam maše?
U znoju lica svoga
Treba da pijemo vino naše!
40. Bez zavisti
Da on bez zavisti gleda: i da li ga poštujete
zato?
Al' on se ne osvrće na to;
On ima oči orla za daljinu,
Ne vidi vas!—on vidi samo zvezde i visinu!
41.
H e r a k l i t i z a m
Svu sreću na zemlji,
Drugovi, daje rat!
Ako drug biti hoću,
Potreban je mač!
Sa dvojicom jedan je drug:
Svi pred nevoljom braća,
Isti pred nedrugom,
Slobodni od smrti mača!

42.
N a č e l o p r e v i š e f i n i h
Bolje još na nožnim palcima u hodu,
Nego k'o pas na svaku nogu!
Bolje kroz ključaonicu,
Nego kroz otvorena vrata mogu!
43. Hrabrewe
Da li za slavom svesno težiš?
Onda na pouku pazi:
Na vreme se slobodno odreci
Časti.
44.
T e m e l j n i
Da li sam istraživač? Prištedite tu reč!
Nekoliko funti t e ž a k sam samo!
Ja padam, padam stalno već
I konočno na dno!
45.
28
Z a u v e k
»Dolazim danas, jer mi to danas godi!«
Pomišlja svako ko dolazi uvek.
Šta ga u brbljanju sveta to bode:
»Dolaziš prerano! Prekasno dolaziš tek!«
46.
S u d o v i u m o r n ih
Od sunca beže svi slabi oduveka;
Vrednost drveća njima je senka!
47. Propast
»On tone, pada sad« — rugate se tu i tamo;
Istina je: on se spušta vama;
Njegova najveća sreća nedaća mu posta,
Njegova prejaka svetlost za tamom vašom
osta.
48.
P r o t i v z a k o n a
Od danas na mojoj tankoj uzici
Oko mog vrata časovnik visi:
Od danas prestaje zvezda kret,
Sunce, kukurekanje petlova i sen,
I što ikad mi vreme objavi lepo
Sada je nemo, gluvo i slepo:
Ćuti mi priroda svaka
Od zakona i sata tika-taka.
49.
M u d r a c g o v o r i
Narodu stran, a narodu koristan ipak,
Idem putem, čas sunce, čas oblak —
I uvek preko naroda tog!

50. Izgubio glavu
Sad ima duha — kako dođe do toga da ga
nađe tu?
Jedan čovek izgubi zbog nje razum,
Glava mu beše puna zabave te:
Ženi ode mu glava — a vragu ne!
51.
S m e r n e ž e l je
»Neka se ključevi svi
Smesta izgube krti,
I u svakoj, ključaonici
Nek se kalauz vrti!«
U svako vreme misli svako
Ko je kalauz baš tako, tako.
52.
P i s a t i n o g o m
Ne samo rukom hartiju mrčim:
I noga želi da bude pisar. .
Čvrsto, slobodno i hrabro mi trči
Začas kroz polje, začas kroz papir.
53. Ljudski, suviše ljudski, jedna knjiga
Melanholično plah dok gledaš unazad,
Verujuć' budućnosti, i kada se usuđuješ sam:
Ah, ptico, da li da te smatram za orla?
Da li si možda Minervina ljubimica, sova?
54.
Mom č i t a o c u
Vilice dobre i dobar stomak —
To želim tebi stalno!
I ako si prevario moju knjigu,
Prevarićeš svakako i sebe sa mnom!
55.
R e a l i s t i č k i s l i k a r
»Potpuno verno prirodi!« — Kako će on početi:
Kad bi se priroda u slici morala svaki put
odagnati?
Beskrajan je taj najmanji deo sveta! —
Na kraju slika to š t o mu n a j m a n j e
s m e t a .
A šta se njemu dopada? To što će slikati
z n a t i !
56.
P e s n i č k a s u j e t a
Dajte mi lepak samo: ja ću time
Samome sebi drvo već pronaći!
Ako mislim to u četiri bezumne rime
Da stavim — nije baš ponos mali!
57.
I z b i r l j i v ukus
Da slobodno biram, kad bi mi se desilo,
Izabr'o bih rado neko mesto sebi
Usred samog raja neko mesto malo:
A radije još ispred rajskih dveri!
58.Krivi nos
Taj nos uporno gleda
U zemlju, nozdrve se nadimaju —
Zato padaš, nosorože, bez roga,
Moj ponosni patuljče, stalno spreda stoga!
I stalno skupa nalazimo to:
Čestiti ponos i krivi nos.
59.
P e r o p i s k a r a
Pero piskara: rekao je to!
Da li sam proklet da piskarat' moram?
I tako smelo grabim mastilo
I pišem crtama mastila k'o bore.
Kako se to zbiva, puno i široko!
Kako mi sve uspeva čime sada dišem!
Rukopis doduše ne prati baš oko —
Ali šta to smeta? Ko čita što pišem?
60.
V i š i l j u d i
Ovaj se penje—: treba hvaliti njega!
Ali onaj dolazi i to baš sa brega!
Taj živi bez hvale i lišen svega,
On je od gore, kraj večitog snega!
61.
S k e p t i č a r g o v o r i
Prođe života pola puta,
Kazaljka ide, seta ti dušu obuze svu!
Ona već dugo naokolo luta,
Traži i ne nalazi — da li okleva tu?
Prođe života pola puta:
Beše to bol i bludnja, čas za časom ode!
Šta tražiš još? Z a š t o , zašto lutaš?
Ja upravo tražim razlog i razlog tome!
62.
E c c e h o m o *
Da! Ja znam odakle ničem!
Kao plamen nezasićen
Žarim se i žderem žurno.
Svetlost biva sve što taknem,
A ugljevlje što ostane:
Ja sam plamen zasigurno.
63.
Z v e z d a n i m o r a l
Unapred određen za zvezdani put,
Šta te se zvezdo tiče tama tu?
Kotrljaj se blaženo kroz ovo vreme!
Neka ti njegova beda ne bude breme!
Najudaljenijem svetu sjaj tvoj blista:
Sažaljenje za te treba da bude greh!
Samo jedna zapovest važi za te: budi čista!
* Lat. — evo čoveka. Prim. prev.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10992
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   21/3/2011, 10:24 pm

PRVA KNJIGA


1.
U č i t e l j o s v r s i p o s t o j a n j a . — Mogu
da na ljude gledam dobrim ili zlim pogledom,
uvek ih nalazim kod jedngg zadatka, sve i svakog
pojedinca posebno: da čine to što koristi održanju
ljudskog roda. I to doista ne iz nekog osećanja
ljubavi za taj rod, nego, jednostavno, zato
što ništa kod njih nije starije, jače, nepomirljivije,
nesavladljivije od tog instinkta — jer je taj instinkt
upravo s u š t i n a naše vrste i našeg stada. Mi
već brzo možemo sa uobičajenom kratkovidnošću
na pet koraka razdaljine da svoje bližnje čisto delimo
u korisne i štetne, dobre i loše ljude, prilikom
preračunavanja u velikom, prilikom dužeg
razmišljanja o celini postaćemo sumnjičavi prema
tom čišćenju i razdvajanju i konačno ćemo to
ostaviti. Čak i najštetniji čovek možda je još uvek
najkorisniji s obzirom na održanje vrste; jer on
je održava kod sebe ili svojim delovanjem, i kod
drugih nagona, bez kojih bi čovečanstvo odavno
omlitavelo ili istrulilo. Mržnja, zluradost, grabežljivost
i vlastoljublje i sve što se inače naziva zlim
spada u zapanjujuću ekonomiju održanja vrste,
naravno u skupu, rasipničku i u celini krajnje
ludu ekonomiju — ali koja je u d o k a z a n i m
m e t a m a do sada održala naš rod. Ja više ne
znam da li ti, moj dragi bližnji, m o ž e š uopšte
živeti na štetu roda, dakle »nerazumno« i »loše«;
ono što je rodu moglo škoditi je možda već pre
nekoliko milenijuma odumrlo i sada spada u stvari,
koje čak ni bogu nisu više mogućne. Drži se
svojih najboljih ili svojih najgorih požuda i pre
svega: propadni! - U oba slučaja si verovatno uvek
još nekako unapređivač i dobročinitelj čovečanstva
i smeš sebi zatim držati svoje hvalioce — a
isto tako svoje rugaoce! Ali nikad nećeš naći nikoga,
koji bi tebe, pojedinca, i kada si najbolji znao da
ti se podruguje, jer tvoje beskrajno muvlje i žablje
siromaštvo tebi je toliko dovoljno, kao što
to se slaže sa istinom, mogao voditi duši. Smejati
se samom sebi, kao što bismo se morali smejati
da iz č i t a v e i s t i n e iz — smejemo — za to
najbolji do sada nisu imali smisla za istinu, a najdarovitiji
premalo genija! Možda i za smejanje
postoji još budućnost. Onda, ako se rečenica »vrsta
je sve, jedan je uvek nijedan« — asimilovala čovečanstvu
i svakome u svako vreme stoji slobodan
pristup ovom poslednjem oslobođenju i neodgovornosti.
Možda će se tada smejanje udružiti sa mudrošću,
možda će tada još biti »vesele nauke«. Privremeno
je još sasvim drugačije, privremeno komedija
postojanja još nije »postala svesna« sebe,
privremeno je još vreme tragedije, vreme morala
i religija. Šta znači uvek nova pojava onih osnivača
morala i religija, onih vinovnika borbe za
moralna ocenjivanja, onih učitelja grize savesti i
religioznih ratova? Šta znače ovi junaci na ovoj
pozornici? Jer do sada behu junaci iste, i sve ostalo,
povremeno samo vidljivi i suviše blizu, služilo
je samo za pripremu tih junaka, bilo kao
mašinerija i kulisa ili u ulozi poverenika i sobara.
(Pesnici na primer behu uvek sobari nekog morala.)
— Samo se po sebi razume da su i te tragedije
radile u interesu v r s t e , i ako su možda
mislile da rade u interesu boga ili kao božii izaslanici.
I oni unapređuju život roda, t i m e š t o
z a h t e v a j u v e r u u ž i v o t . »Vredi živeti —
3&
tako uzvikuje svako od njih — postoji nešto sa
tim životom, život ima nešto iza sebe, pod sobom,
čuvajte se!« Onaj nagon što podjednako vlada u
najvišim i najprostijim ljudima, nagon održanja
vrste, izbija s vremena na vreme kao razum i
strast duha; onda ima blistavu pratnju razloga oko
sebe i hoće svom silom da se zaboravi da je on u
osnovi nagon, instinkt, ludost, neosnovanost. Život
t r e b a voleti, j e r! Čovek t r e b a sebe i svog
bližnjeg da unapređuje, j e r ! I ma kako se zovu
ovi Treba i Jer i u budućnosti mogu nazivati. Da
bi se što je nužno i vazda se zbiva samo od sebe i bez
svake svrhe, od sada izgledalo da se zbiva obzirom
na neku svrhu i da čoveku bude očevidno kao razum
i poslednja zapovest — za to se pojavljuje etički
učitelj, kao učitelj svrhe postojanja; pored toga
on izmišlja drugo i treće postojanje i pomoću nove
mehanike vadi ovo staro i prosto postojanje iz
svojih starih prostih šarki. Da! On uopšte neće da
se s m e j e m o postojanju, niti nama, — niti njemu;
za njega ne postoje vrste, sume, nule. Ma koliko
mogle' biti lude i sanjalačke njegove izmišljotine
i procene, ma koliko da pogrešno shvata
tok prirode i njene uslove — a sve etike behu do
sada u izvesnom stepenu lude i protivprirodne, da
bi od svake od njih čovečanstvo propalo da se dokopala
čovečanstva — ipak! svaki put kada je »junak
« stupio na pozornicu postiglo se nešto novo,
užasan pandan smejanju, ona duboka potresenost
mnogih pojedinaca kod pomisli: »Da, vredi živeti!
Da, ja vredim da živim!«—život i ja i ti i svi
mi zajedno postali smo sebi jednom za neko vreme
z a n i m l j i v i . — Ne može se poricati da su
t r a j n o svakim ovim pojedincem tih velikih učenja
o svrhi do sada zagospodarili smejanje, razum
i priroda: kratka tragedija konačno je uvek prelazila
u večnu komediju postojanja i obratno, i »talasi
beskrajnih smejanja« — da kažemo sa Eshilom
— moraju se prevaliti i preko ovih najvećih tragedija.
Ali kod svog ovog korigirajućeg smejanja u
celini ipak kroz sve nove pojave tih učitelja o svrbi
postojanja ljudska priroda se promenila — ona
sada ima potrebu više za uvek novim pojavljivanjem
takvih učitelja i učenjima o »svrhi«. Čovek je
postepeno postao fantastična životinja, koja treba
da ispuni uslov egzistencije više od svake druge
životinje: čovek m o r a s vremena na vreme da
veruje, da zna zašto postoji, njegov rod ne može
uspevati bez periodičnog poverenja u život! Bez
verovanja u r a z u m u ž i v o t u ! I vazda će s
vremena na vreme ljudski rod dekretirati: »Postoji
nešto čemu se apsolutno više ne smemo smejati!«
A najoprezniji prijatelj ljudi dodaće: »Ne samo
smejanje i vesela mudrost, nego i tragično sa svom
svojom uzvišenom nerazumnošću spada u sredstva
i nužnosti održanja vrste!« — I prema tome! Prema
tome! Prema tome! Ah, da li me razumete moja
braćo? Razumete li ovaj novi zakon oseke i plime.
I mi imamo naše vreme!
2.
I n t e l e k t u a l n a s v e s t . —Dolazim stalno
do istog iskustva i isto tako se uvek bunim iznova
protiv njega, neću u to da verujem, ma odmah
opipao rukama: v e ć i n i n e d o s t a j e int
e l e k t u a l n a s a v e s t ; čak mi se često činilo
kao da je sa zahtevanjem takve u najnaseljenijim
gradovima čovek sam kao u pustinji. Svakako te
viđa stranim očima d dalje koristi svoje terazije,
nazivajući ovo dobrim a ono zlim; nikp da pocrveni
od stida ako primeti da ti tegovi nisu impozant
n i— niko se i ne buni protiv tebe; možda se smeju
tvojoj sumnji. Hoću da kažem: v e ć i n a ne smatra
ničim prezrivim da veruje u ovo ili ono i da
prema tome živi, a da pre toga nije svesna poslednjih
i najsigurnijih razloga za i protiv i ne trudeći
se čak da zatim takve razloge daju — najdarovitiji
ljudi i najplemenitije žene još spadaju u
ovu »većinu«. Ali šta mi je dobroćudnost finoća
40
i genije ako čovek tih vrlina kod sebe trpi mlitava
osećanja u verovanju i sudovima, ako to traž
e n j e s i g u r n o s t i ne smatra svojom najdubljom
težnjom i najvećom nužnošću — sve to što
više ljude odvaja od nižih. Ja sam kod izvesnih
pobožnih ljudi našao mržnju protiv razuma i za
to sam im bio sklon: tako se barem ipak još otkriva
loša intelektualna savest! Ali usled ove rerum
concordia discors* i čitave čudesne neizvesnosti
i mnogoznačnosti postojanja stoje i ne p i t a j u ,
ne drhte od žudnje i želje da pitaju, čak ne mrze
ni onog koji pita, možda se čak još njime slabo
oduševljavaju — to je što osećam kao sramno, i
to osećanje je koje najpre kod svakog tražim: neka
budalaština uvek me ubeđuje da svaki čovek
ima to osećanje kao čovek. To je moj način nepravičnosti.
P l e m e n i t i p r o s t . — Prostim prirodama
izgledaju sva plemenita, velikodušna osećanja kao
nesvrsishodna i zato pre svega kao neverovatna; oni
trepću očima kada tako nešto čuju, izgleda da žele
kazati: »Pri tom će se svakako naći neka lepa prednost,
čovek ne može da vidi kroz sve zidove«; oni
su sumnjičavi na plemenitog kao da prednost traži
kriomice. Ako suviše jasno bivaju ubeđeni u odsustvo
samoživih namera i dobiti, za njih je pleplemeniti
neka vrsta budale: oni ga preziru u njegovoj
radosti i smeju se sjaju njegovih očiju. »Kako
se čovek može radovati tome da bude na šteti,
kako čovek otvorenih očiju može želeti da bude
oštećen! To mora biti neka bolest razuma povezana
sa plemenitom afekcijom« — tako oni misle i
pri tom gledaju nipodaštavajuće: kako omalovažavaju
radost koju ludak oseća od svoje fiksne ideje.
* Lat. — slaganje protivrečnih stvari — Prim. prev.
Prosta priroda odlikuje se time što stalno uočava
svoju prednost i to mišljenje na svrhu i prednost
je čak jače od najjačih nagona u njoj. Njena mudrost
i ponos jeste da se tim nagonima ne daje
navesti na nesvrsishodne radnje. U poređenju sa
njom viša priroda je n e r a z u m n i j a: jer plemeniti,
velikodušni, požrtvovani u stvari podleže
svojim nagonima, i u svojim najboljim trenucima
daje svome razumu pauzu. Životinja koja uz životnu
opasnost štiti svoju mladunčad ili u vreme
parenja za ženskom polazi i u smrt, ne misli na
opasnost i smrt, njen razum isto tako pauzira, jer
njom potpuno vlada uživanje u svom potomstvu
ili u ženski i strah da će biti lišena tog zadovoljstva;
biva gluplja nego što je inače, slično plemenitom
i velikodušnom. Ovaj ima neka osećanja zadovoljstva
i nezadovoljstva tako jaka da intelekt
tome nasuprot mora da ćuti ili da se potpuno preda
svoioj službi; tada kod njih srce ulazi u glavu
i odsada govorimo o »strasti«. (Tu i tamo dolazi
i do suprotnosti i takoreći do »obrta strasti«, na
primer kod Fontenela*, kome je neko jednom stavio
Vuku na srce, rekavši: »Šta imate tu, moj najdraži,
takođe je mozak«.) Nerazumnost ili kriv razum
strasti jeste ono što prost čovek prezire kod
plemenitog, pogotovo kada se on orijentiše na objekte,
čija mu vrednost izgleda sasvim fantastična i
proizvoljna. On se ljuti na onoga koji, podleže,
strasti stomaka, ali shvata ipak draž koji ovde čini
tirana; ali on ne shvata kako se na primer za
ljubav neke strasti saznanja može staviti na kocku
svoje zdravlje i čast. Ukus viših priroda upravlja
se na izuzetke, na stvari, koje čoveka obično ostav-
1jaju hladnim i izgleda da nemaju nikakvu slast;
viša priroda ima posebno merilo vrednosti. Uz to
najčešće veruje da nema neko posebno merilo
vrednosti u svojoj idiosinkraziji ukusa, ona napro-
* Froanctieonneall i(sFtao nit epnreollsev,e t1i6te5l7j^. - P1r7i5m7.) ~p—refvra. ncuski knjizevnik
42
tiv stavlja svoje vrednosti kao uopšte važeće vrednosti
i bezvrednosti, i tim postaje nerazumljiva i
nepraktična. Veoma je retko da višoj prirodi preostaje
toliko razuma da bi svakidašnje ljude kao
takve razumeo i prema njima tako postupao: najčešće
veruje u njihovu strast, kao u skrivenu strast
sviju, i baš u toj veri pun je žara i rečitosti. Kada
se takvi izuzetni ljudi ne bi osećali kao izuzeci
kako bi ikada razumeli proste prirode i mogli pravično
da ocene pravilo! — i tako oni govore i o
ludosti, o nesvrsishodnosti i fantaziranju ljudi, veoma
se čudeći kako se ludo razvija svet i zašto ne
želi da se izjasni za ono što »mu je potrebno«,. —
To je večna nepravičnost plemenitih.
4.
Ono š t o o d r ž a v a v r s t u . — Najsnažniji i
najopakiji duhovi do sada su čovečanstvo najviše
unapređivali: oni su uvek raspaljivali zaspale strasti
— čitavo sređeno društvo uspavljuje strasti —
oni su uvek budili smisao za poređenje, za protivrečnost,
za uživanje u novom, smelom, neokušanom,
oni su prinuđavali ljude da suprotstavljaju
mišljenja mišljenjima, uzore uzorima. Oružjem, rušenjem
međaša, narušavanjem pijeteta najčešće:
ali i novim religijama i moralima! Ista »zloba« je
u svakom učitelju i propovedniku n o v o g — koje
osvajača čini ozloglašenim, mada se finije ispoljava,
ne pokreće odmah mišiće i baš zato i ne čini
tako ozloglašenim! Ali novo je pod svim okolnostima
z 1 o kao i to što želi da osvaja i obara sve međaše
i stare pijetete; i samo staro je dobro! Dobri
ljudi svih vremena su_oni koji stare misli ukop|a.-
v a j u u dubinu i sa njima donose plod, zemljoradnici
duha. Ali svaka zemlja na kraju biva iskorišćena,
i stalno mora da dolazi gomila plugova novog. —
Postoji sada jedno temeljno pogrešno učenje morala,
koje se osobito veoma poštuje u Engleskoj:
prema njemu su sudovi »dobro« i »zlo« skup iskustava
o »svrsishodnom« i »nesvrsishodnom«; prema
njemu je ono nazvano dobrim ono što održava
vrstu, a zlim ono nazvano što šteti vrsti. Ali u stvari
su zli nagoni u isto tako visokom stepenu svrsishodni,
održavajući vrstu i neophodni kao i dob
r i— samo je funkcija drugačija.
5.
B e z u s l o v n e d u ž n o s t i . — Svi ljudi koji
osećaju da su im potrebne najjače reci i zvuči, najrečitiji
gestovi i položaji da bi u o p š t e delovali,
revolucionarni političari, socijalisti, propovednici kajanja
sa ili bez hrišćanstva, kod kojih ne može
biti poluuspeha; svi oni govore o »dužnostima«, i to
uvek o dužnostima sa karakterom bezuslovnog —
bez takvih ne bi imali prava na svoj veliki patos:
oni to vrlo dobro znaju! Tako oni uzimaju filosofije
morala, koje propovedaju bilo kakav kategorički
imperativ, ili upijaju dobar deo religije, kao
što je to na primer učinio Madzini.* Jer žele da
im se bezuslovno veruje — prvo im je potrebno da
samima sebi bezuslovno veruju, na osnovu bilo
koje poslednje nediskutabilne i uzvišene zapovesti,
čijim se slugom i oruđem osećaju i žele da se prikažu.
Ovde imamo najprirodnije i najčešće veoma
uticajne protivnike moralne prosvećenosti i spekse;
ali oni su retki. Naprotiv postoji veoma raširena
klasa tih protivnika svuda tamo gde nas interes
podređivanja uči, dok izgleda da glas i čast zabranjuju
podređivanje. Ko se oseća ponižen pri pomisli
da je o r u đ e nekog kneza ili neke partije i sekte
ili čak neke novčane sile, na primer kao potomak
neke stare, ponosne porodice, ali baš želi ili
mora da bude to oruđe, pred sobom i pred javno-
* Đuzepe Madzini (Mazzini, 1805—1872) — italijanski
političar, borac za nacionalno jedinstvo Italije. Pritn. prev.
44
šću, njemu su potrebni patetični principi, što se
uvek mogu pominjati — principi nekog bezuslovnog
trebanja, kojima se bez stida može podrediti i pokazati
podređenim. Sva finija servilnost čvrsto se
pridržava kategoričkog imperativa i smrtni je neprijatelj
onih koji hoće da prihvate dužnost bezuslovnog
karaktera: tako od njih zahteva pristojnost
i ne samo pristojnost.
• 6.
G u b i t a k d o s t o j a n s t v a . Razmišljanje o
čitavom svom dostojanstvu izgubilo je formu, ceremonijal
i svečani gest razmišljanja učinjeni su
ruglom i ne bi više mogli izdržati nekog mudrog
čoveka starog stila. Mi mislimo prebrzo i usput, i
u hodu, u svakovrsnim poslovima, čak kada mislimo
na najozbiljnije: nama je potrebno malo pripreme,
čak malo tišine — tako je kao da u glavi
svuda nosimo neku mašinu što se nezadrživo kotrlja,
što čak pod nepovoljnim okolnostima još radi.
Nekada se primećivalo kod svakoga da je jednom
hteo da misli — to je svakako bio izuzetak! — da je
sada hteo da postane mudriji i da se usredsrecli
na neku misao: na to bismo razvukli lice, kao na
neku molitvu i zaustavili korak; čak smo satima
stajali tiho na ulici kada bi se »pojavila« misao —
na jednoj ili na dvema nogama. Beše to »dostojno
stvari«!
7.
N e š t o za v r e d n e . — Onome koji sada od
moralnih stvari hoće da napravi neku studiju, otvara
se ogromno polje rada. Sve vrste strasti moraju
pojedinačno biti promišljene, pojedinačno kroz
vremena, narode, praćene kroz velike i male pojedince;
čitav njegov razum i sva njegova vrednovanja
treba da izađu na svetlost! Do sada sve ono
što je postojanju davalo neku boju nije još imalo
istoriju: ili gde bi bilo istorije ljubavi, gramzivosti,
zavisti, savesti, pijeteta, okrutnosti? Cak uporedna
istorija prava ili takođe samo kazna do sada
potpuno nedostaju. Da li su se već učinili predmetom
istraživanja različita podela dana, redovno
utvrđivanje rada, svečanosti i mirovanja? Da li
znamo za moralna delovanja namirnica? Da li postoji
neka filosofija prehrane? (Buka što se stalno
diže za i protiv vegetarijanstva već dokazuje da
takva filosofija još ne postoji!) Da li su iskustva o
zajedničkom životu, na primer iskustva manastira,
već prikupljena? Da li je dijalektika braka i prijateljstva
već prikazana? Da li su već našli svoje mislioce
moral naučnika, trgovaca, umetnika i zanatlija?
O tome ima toliko mnogo da se misli! Sve
ono što su ljudi do sada posmatrali kao svoje us-,
love egzistencije i sav razum, strast i praznoverje
u tom posmatranju — da li je to već do kraja ispitano?
Samo posmatranje različitog rasta, što su
ljudski nagoni imali već prema različitim moralnim
klimama i još bi mogli imati da je već suviše mnogo
posla za najuverljivije: potrebne su čitave generacije
i generacije naučnika, koje planski zajednički
rade da bi se ovde iscrpla stanovišta i materijal.
Isto važi za dokazivanje razloga za različitost moralne
klime (»z a š t o ovde svetli ovo sunce nekog
osnovnog suda i merila najvećih vrednosti — a tamo
ono?«). I opet novi rad je koji konstatuje zabludu
svih tih razloga i čitavu suštinu dosadašnjeg moralnog
suda. Pod pretpostavkom da su svi poslovi
obavljeni, najškakljivije od svih pitanja stupilo bi
u prednji plan, da li je nauka u stanju da pos
t a v l j a ciljeve delovanju, pošto je dokazala da
takve može uzeti i uništiti — a onda bi jedan eksperiment
bio na mestu, kojim bi se svaka vrsta
heroizma mogla zadovoljiti, vekovno dugo eksperimentisanje,
koje bi moglo staviti u senku sve velike
radnje i požrtvovanosti dosadašnje istorije. Nauka
do sada još nije podigla svoje kiklopske građevine;
i za to će doći vreme.
46
8.
N e s v e s n e v r l i n e . — Sve osobine nekog
čoveka, kojih je svestan — i osobito kada pretpostavlja
njihovu vidljivost i evidentnost i za svoju
okolinu — nalaze se pod sasvim drugačijim zakonima
razvitka za razliku od onih osobina koje su mu
nepoznate ili slabo poznate i koje se svojom finoćom
kriju i pred očima finijeg posmatrača i koje znaju da
se skriju kao iza ničeg. Tako stoji sa finim skulpturama
na krljuštima reptila; bila bi zabluda pretpostavljati
u njima neki nakit ili neko oružje — jer se
prvo vidi tek mikroskopom, dakle tako veštački
pojačanim okom, kao što to nemaju slične životinje,
kod kojih bi to recimo moglo da predstavlja nakit
ili oružje! Naši vidljivi moralni kvaliteti, i osobito
u koje se očito v e r u j e idu svojim tokom — a nevidljivi
potpuno istoimeni, koji nam s obzirom na
drugo nisu ni nakit ni oružje, i d u t a k o đ e svoj
i m t o k o m : verovatno potpuno različitim, i sa
linijama, finoćama i skulpturama, koje bi m o ž d a
božanskim mikroskopom mogle učiniti zadovoljstvo
nekom bogu. Mi imamo na primer svoju marljivost,
svoje častoljublje, svoju oštroumnost—
ceo svet zna za to — a pored toga imamo verovatno
još jednu našu marljivost, n a š e častoljublje,
našu oštroumnost, ali za ove naše krljušti reptila
još nije pronađen mikroskop! — I ovde će prijatelji
instinktivnog moraliteta reći: »Bravo! On
bar smatra mogućnim nesvesne vrline — to nam
je dovoljno!«—Ah, vi zadovoljni!
9.
N a š e e r u p c i j e . — Ono bezbrojno što je
čovečanstvo usvojilo na ranijim stupnjevima, ali
tako slabo i embrionski, da to niko nije znao da
opazi kao usvojeno, iznenada, dugo posle toga, možda
posle vekova, izlazi na svetlost dana: u među-
vremenu je postalo jako i zrelo. Izgleda da pojedinim
vekovima potpuno nedostaje ovaj ili onaj dar,
ova ili ona vrlina, kao pojedinim ljudima: ali pričekajmo
samo do unuka i praunuka, ako imamo
vremena da čekamo — oni će izneti na videlo ono
unutrašnje svojih dedova, ono unutrašnje o kome
sami dedovi još ništa nisu znali. Često je već sin
izdajnik svog oca: ovaj samog sebe bolje razume
otkada ima sina. Mi imamo sve skrivene vrtove i
nasade u nama; i, sa jednim drugim poređenjem,
mi smo svi neugašeni vulkani, što će imati svoj
čas erupcije:—Ali koliko je ona bliska ili daleka,
to naravno ne zna niko, čak ni dragi bog.
10.
N e k a v r s t a a t a v i z m a . — Retke ljude nekog
vremena najradije shvatamo kao izdanke prošlih
kultura i njihovih snaga, što se iznenada pojavljuju:
takoreći kao atavizam nekog naroda i njegove
uljuđenosti: — tako doista nešto u njima treba
još r a z u m e t i ! Sada se pojavljuju strano, retko,
izvanredno: i ko oseća u sebi snage treba da ih
neguje, brani, poštuje i odgaja protiv nekog drugog
sveta što se opire: i tako će time postati ili neki
veliki čovek ili neki lud čudan čovek, ako uopšte
blagovremeno ne propadne. Pre toga behu ove iste
osobine obične i tome smatrane prema prostim: one
nisu nekog isticale. Možda su ih zahtevali, pod
pretpostavkom; b e š e nemogućno sa njima odrasti,
i već zato što je nedostajala opasnost, da se sa
njima postane takođe lud i sam. — Č u v a j u ć e
generacije i kaste nekog naroda pretežno su one
kod kojih se pojavljuju takvi prizvuci starih nagona,
dok za takav atavizam ne postoji verovatnost
tamo gde se suviše brzo menjaju rase, običaji i
vrednovanja. Tempo znači naime među snagama
razvitka kod naroda isto toliko koliko u muzici:
48
t
za naš slučaj savršeno je nužan andante* razvoja
kao tempo strasnog i polaganog duha: — i prema
vrsti je duh konzervativnih generacija.
11.
S v e s t . — Svest je poslednji i najdocniji razvitak
onog organskog i prema tome i najnedovršeniji
i najslabiji. Iz svesnosti potiču bezbrojne omaške,
što čine da pre nego što je to potrebno propadaju
neka životinja, neki čovek, »zbog sudbine«,
kako kaže Homer. Da nije održavajuća povezanost
instinkta nadasve mnogo snažnija, da ne služi u
celini kao regulator; čovečanstvo bi moralo propasti
zbog svojih pogrešnih sudova, zbog svog fantaziranja
otvorenih očiju, zbog svoje neosnovamosti
i lakovernosti, ukratko baš zbog svoje svesnosti:
ili, naprotiv, ove davno više ne bi bilo! Pre nego
što se razvije i sazre neka funkcija ona je opasnost
po ogranizam: dobro ako toliko dugo valjano
biva terorisana. Tako svest biva valjano terorisana
ne najmanje ponosom na to! Mislimo, ovde je
j e z g o čoveka; njegova trajnost, večnost, njegovo
poslednje i ono najizvornije! Svesnost smatramo
' čvrsto datom veličinom! Poričite njen rast, njene
prekide. Uzmite je kao »jedinstvo organizma«!
— Ovo smešno procenjivanje i nepoznavanje
svesti ima za posledicu veliku korist da je time
s p r e č e n o suviše brzo oblikovanje iste.
Pošto su ljudi već verovali da imaju svest, malo
su se potrudili da je steknu, a ni sada još ne stoji
drukčije! Još je uvek jedan potpuno nov zadatak
što upravo tek sviće ljudskim očima, jedva još jasno
shvatljiv z a d a t a k , z n a n j e da se p r i m i
u s e b e i učini instinktivnim — zadatak što vide
samo oni koji su shvatili da smo do sada sebi
* Ital. muzički termin. Označava mirno ali u kretanju.
Prim. prev.
uključivali samo svoje z a b l u d e i da se sva naša
svesnost odnosi na zablude!
12.
C i l j e v i n a u k e . — Kako? Zar je poslednji
cilj nauke da stvori što više ugode i što manje neugode?
Kako, kada bi ugoda i neugoda bile vezane
jednim uzetom da onaj koji po mogućstvu mnogo
želi da ima od jednog, takođe m o r a imati mnogo
od drugog — da onaj ko želi da se nauči da »bude
presrećan«, mora biti spreman i da bude »smrtno
nesrećan«? Stoičari su bar mislili da je to tako, i
behu dosledni kada su želeli po mogućstvu što više
ugode, da bi po mogućstvu imali što manje nelagode
od života (ako bi se rekla poslovica »vrli čovek
je najsrećniji«, tako bismo odmah kod njega
imali cimer (firmu) škole za veliku masu, kao i za
kazuističku* finoću, za fine). I danas imate izbor:
ili p o mogućnosti m a l o n e u g o d e , ukratko
bezbolnost — i u osnovi socijalisti i političari svih
partija ne bi smeli više svojim ljudima pošteno obećavati
— ili po m o g u ć s t v u š t o v i š e nelag
o d e kao cenu za rast jednog bogatstva finih i
do sada neokušanih užitaka i radosti! Odlučite se
za prvo, ako hoćete dakle da potisnete ili smanjite
nanošenje boli ljudima, pa, onda morate postupiti
i smanjiti i njihovu s p o s o b n o s t za r a d o s t .
U stvari nauku možemo podupirati kao jedan i
drugi cilj! Možda je sada ona još poznatija, zbog
svoje snage, da čoveka može da liši njegove radosti
i da ga učini hladnijim, poput statue, više stoikom.
Ali ona bi se mogla takođe otkriti kao velika uzr
o č n i c a b o l i ! — I onda bi se ujedno otkrila
njena suprotna snaga, njena ogromna moć da osvetli
nove zvezdane svetove radosti.
* Odgovarajuće ponašanje kod posebnih slučajeva u
okviru etike. Prim. prev.
50 ' .
13.
U č e n j e o o s e ć a n j u moći. — Dobročinstvom
i nanošenjem boli vladamo drugima — pri tome
ne želimo više! N a n o š e n j e m b o l i takvima,
kojima našu moć treba tek da pokažemo; jer bol
je daleko osetljivije sredstvo od zadovoljstva: —
bol uvek pita za uzrok, dok je zadovoljstvo sklono
da ostane kod sebe same i da ne gleda unazad. Sa
d o b r o č i n s t v o m i dobronamernošću kod takvih,
koji nekako već zavise od nas (to znači naviknuti
su da na nas misle kao na uzroke): želimo
da povećamo njihovu moć, jer tako povećavamo
svoju moć, ili želimo da im pokažemo postojeću
prednost, koje ono ima da se nalazi u našoj moći
-— tako oni postaju zadovoljniji svojim položajem
i prema neprijateljima n a š e moći neprijateljskiji
i ratoborniji. Da li prilikom dobročinstva ili nanošenja
boli prinosimo žrtve, ne menja poslednju
vrednost naših postupaka; čak ako svoj život za
to damo, kao mučenici, u korist svoje crkve, to je
žrtva prinesena n a š e m traženju moći ili u svrhu
održanja našeg osećanja moći. Ko tu oseća »ja posedujem
istinu«, kolike posede on ne napušta da
bi spasao to osećanje! Šta sve ne odbacuje da se
zadrži »gore« — to znači n a d drugima, kojima nedostaje
»istina«! Svakako je stanje u kom činimo
nažao retko tako prijatno, tako nepomućeno-prijatno,
kao ono u kom činimo dobro — to je znak
da nam još nedostaje moć, ili otkriva zlovolju zbog
tog siromaštva, donosi nove opasnosti sa sobom i
nesigurnosti za naše još prisutno posedovanje moći
i zamračuje naš horizont izgledom na osvetu, ruganje,
kaznu, neuspeh. Samo najrazdražljivijim i
najpožudnijim ljudima osećanje moći može biti prijatnije
da se onome koji se protivi potvrdi njihova
moć; za takve, kojima prizor već podvrgnutih (kakav
je predmet sklonosti) predstavlja teret i dosadu.
Reč je o tome, kako smo naviknuti, da z ač
i n j a v a m o svoj život; stvar je ukusa da li želi-
mo radije imati polagan ili iznenadan dan, siguran
ili opasan i odvažan porast moći — tražimo ovaj
ili onaj način vazda prema svom temperamentu.
Lak plen je ponosnim prirodama uvek nešto prezrivo,
oni se dobro osećaju tek kod prizora nesalomljivih
ljudi, koji bi im mogli biti neprijatelji, i
isto tako kod prizora svih teško pristupačnih poseda;
prema patnicima su često surovi, jer oni nisu
vredni njihove težnje ni njihovog ponosa — ali u
toliko se pokazuju obaveznijim prema i s t i n a m a ,
sa kojima bi borba i rvanje uvek bili časni, a k o
bi se jednom za to pružila prilika. Pod prijatnim
osećanjem ove perspektive ljudi viteške kaste
navikli su se međusobno na naročitu učtivost. —
Sažaljenje je najprijatnije osećanje kod takvih koji
su malo ponosni i koji nemaju izgleda na velika
osvajanja: za njih je laki plen — a to je svaki patnik—
nešto očaravajuće. Sažaljenje se slavi kao
vrlina prostitutki.
14.
Š t a se sve n a z i v a l j u b a v l j u . — Gramzivost
i ljubav: kako se različito osećamo kod
svake te reči! — a ipak bi mogao biti isti nagon,
dvaput nazvan, jednom ružen sa stanovišta koji
već imaju, kod kojih se nagon donekle smirio i
koji se sada plaše za svoj »imetak«; drugi put sa
stanovišta nezadovoljenih, žednih, i stoga slavljen
kao »dobar«. Naša ljubav prema bližnjima — zar
ona nije neki nagon za novim p o s e d o m ? A isto
tako naša ljubav prema znanju, prema istini i uopšte
svaki onaj nagon za novostima? Nama postepeno
postaje mrsko ono staro, sa sigurnim posedovanjem,
i opet pružamo ruke; čak najlepši pejsaž
u kome živimo tri meseca nije više siguran u
našu ljubav, i neka dalja obala draži našu gramzivost:
posed posedovanjem biva najčešće manjim.
Naše uživanje u nama samima želi da se tako odr-
52
ži, da vazda nešto novo preobražava u n a m a sam
i m a — to upravo znači posedovanje. Postati sit
nekog poseda, to je: postati sit samog sebe. (Može
se patiti i od suviška — odbaciti i žudnju, podeliti,
može se sebi dodati počasno ime »ljubav«.) Ako
vidimo da neko pati, rado koristimo sada pruženu
okolnost da ga posednemo; to na primer čine dobročinitelji
i onaj ko sažaljeva, i On žudnju za novim
posedom probuđenu u sebi naziva »ljubavlju
« i uživa pri tome kao prilikom nekog novog
osvajanja što mu je u izgledu. Ali najjasnije otkriva
se ljubav polova kao težnja za posedom: onaj
kovoli želi buzuslovno da sam poseduje željenu osobu,
on želi isto tako bezuslovnu moć nad njenom
dušom kao i nad njenim telom, samo on želi da bude
voljen i da kao ono najviše i najpoželjnije bude i vlada
drugim dušama. Ako razmotrimo da to ništa drugo
ne znači do i s k l j u č i t i čitav svet iz jednog
dragocenog dobra, sreće i zadovoljstva; ako razmotrimo
to, da se onaj koji voli svodi na osiromašenje
i oskudevanje svih drugih natecatelja i hteo bi da
bude zmaj svog zlatnog blaga, kao najbezobzirniji i
najsamoživiji od svih »osvajača« i izrabljivača: ako
konačno pomislimo na to da onome ko voli čitav
drugi svet izgleda ravnodušnim, bledim i bezvrednim
i da je spreman da prinese svaku žrtvu, remeti
svaki red, da tome podredi svaki interes; onda
se u stvari čudimo što je ta vidljiva lakomost i
nepravičnost polne ljubavi u toj meri bila slavljena
i obožavana, kao što se to zbivalo u svim vremenima,
čak da se iz te ljubavi uzeo pojam ljubavi
kao suprotnosti egoizma, dok je ona možda
baš najprostodušniji izraz egoizma. Ovde su se očigledno
oni koji ne poseduju i žude koristili jezikom—
beše ih svakako vazda veoma mnogo. Oni
kojima je na tom području bilo priušteno mnogo
poseda i zasićivanja tu i tamo su progovorili neku
reč o »besnom demonu«, kao onaj ljubazan i naj:
voljeniji od svih Atinjana, Sofokle: ali Eros (Erot)
se uvek smejao takvim huliteljima — oni su uvek
bili baš njegovi najveći ljubimci. — Postoji tu i tamo
na zemlji neki nastavak ljubavi, kod kojeg se
povukla ona samoživa želja dve osobe jednog za
drugim pred jednom novom žudnjom i samoživošću,
nekom z a j e d n i č k o m višom žeđi za idealom
što stoji nad njima: ali ko poznaje tu ljubav?
Ko ju je doživeo? Njeno pravo ime je p r i j a t
e l j s t v o . — . . _ _
15.
Iz d a l j i n e . — Ovo brdo čitavu okolinu kojom
dominira čini u svakom slučaju dražesnom i
značajnom: pošto smo to sebi rekli po stoti put,
koliko smo nerazumni i toliko njemu zahvalni da
verujemo da je ono, davatelj te draži, moralo samo
biti najdražesnije u toj okolini — i tako se penjemo
na njega i bivamo razočarani. Iznenada je ono'
samo, i čitav pejsaž oko nas, među nama kao lišen
čari; zaboravili smo da poneku veličinu kao i
poneku dobrotu, treba da gledamo samo sa izvesne
razdaljine, uopšte odozdo a ne odozgo — tako
jedino d e 1 u j e. Možda znaš za ljude u svojoj okolini
koji same sebe mogu posmatrati samo iz određene
razdaljine, da bi sebe same .smatrali podnošljivim,
privlačnim ili onima koji daju snagu; treba
ih odvraćati od samosaznanja.
16.
O p o b e d i— U saobraćaju sa osobama koje
se stide svojih osećanj a moramo znati da se pretvaramo;
oni osete iznenadnu mržnju protiv onog
koji ih uhvati kod nekog nežnog ili sanjalačkog i
uzvišenog osećanja, kao da je video njihove tajne.
Ako želimo da im u takvim trenucima učinimo dobro,
nasmejemo ih ili im kažemo nešto hladno, šali
ivo, zbolno: osećanje će im se pri tome zalediti i
54 '
oni će opet vladati sobom. Postoji međutim mpral
pre istorije.— Mi smo nekad u životu bili sebi
tako bliski da je izgledalo da ništa više ne može
zaustaviti naše prijateljstvo i bratstvo i da je među
nama postojao samo još mali most. Kada si upravo
hteo da stupiš na njega, upitao sam se: »Hoće
li meni preko mostića?«—Ali tada više riisi hteo:
i kada sam ponovo molio, oćutao si. U međuvremenu
su među nama ubačeni brda i reke što deru,
i što, nas samo razdvaja i otuđuje, i ako želimo da
dođemo jedan drugome, mi to više ne bismo mogli!
Ali ako se sećaš sada onog malog mosta, nećeš
imati više reći — samo jecanje i začuđenost.
17.
M o t i v i s a t i s v o j e s i r o m a š t v o . — Mi
naravno ne možemo nikakvom majstorijom da od
neke siromašne vrline učinimo neku bogatu, bogato
tekuću, ali svakako možemo njeno siromaštvo
lepo da protumačimo u nužnost, tako da nas više
ne boli njen prizor, i mi zbog nje ne prebacujemo
fatumu (sudbini). Tako se ponaša mudri gradinar,
koji oskudnu vodu svog vrta stavlja u ruke nekoj
nimfi izvora i tako motiviše siromaštvo: i kome
kao njemu ne bi nimfe odmah bile potrebne!
18.
[ A n t i č k i p o n o s — N a m a nedostaje antička
obojenost otmenosti, jer našem osećanju nedostaje
antički rob. Grk plemenitog porekla nalazio je između
svoje visosti i one poslednje niskosti takve
ogromne međustupnjeve i takvu daljinu da je roba
jedva mogao još jasno videti: čak Platon nije ga.
više potpuno video. Drugačije mi, koji smo naviknuti
na u č e n j e o jednakosti ljudi, ako ne i na
samu jednakost. Biće koje ne može raspolagati so-
bom i kome nedostaje dokolica — to našim očima
još nikako ne izgleda kao nešto prezrivo, takvog
ropskog elementa možda ima suviše svako od nas,
prema uslovima našeg društvenog poretka i dektnosti,
što se iz osnova razlikuju od onih starih.—
Grčki filosof išao je kroz život sa tajnim osećanjem
da robova ima mnogo više nego što se mis
l i— naime da je svako rob ko nije filosof; rastao
mu je ponos kada bi pomišljao na to da se i najveći
moćnici na zemlji ubrajaju među te njegove
robove. I taj ponos nam je stran i nemoguć; čak
ni kao metafora reč »rob« nema za nas svoju punu
snagu.
19.
Zlo. — Ispitajte život najboljih i najplodnijih1
ljudi i naroda i pitajte se da li neko drvo, što ponosno
treba da raste u visinu, može da se odrekne
lošeg vremena i oluja, da li spoljašnja nenaklonost
i otpori, da li neke vrste mržnje, ljubomore, svojeglavosti,
sumnjičavosti, okrutnosti, lakomosti i
nasilnost ne spadaju među p o n o v l j e n e okolnosti,
bez 'kojih teško da je moguć neki veliki rast
čak u vrlini? Otrov od kojeg slabija priroda propada,
za jakog je jačanje — o n ga i ne naziva otrovom.
20.
D o s t o j a n s t v o l u d o s t i . — Nekoliko milenijuma
dalje na putu poslednjeg veka! —i u svemu
što čovek čini videćemo najveću mudrost: ali
baš time će mudrost izgubiti svako svoje dostojanstvo.
Onda je doduše nužno biti mudar, ali isto
tako obično i prosto da neki gadljiviji ukus oseti
tu nužnost kao neku p o d l o s t . Isto tako kao što
bi tiranija istine i nauke bila u stanju da postigne
visoku cenu laži, tako bi neka tiranija mudrosti
mogla unapređivati novi rod plemenitosti. Biti plemenit
— to bi onda možda značilo — imati ludosti
u glavi.
21.
U č i t e l j i m a n e s e b i č n o s t i . — Vrline nekog
čoveka nazivamo d o b r i m ne s ozbirom na
dejstva što imaju po njega samog, nego s obzirom
na dejstva koja od njih pretpostavljamo za nas i
za društvo — čovek je odvajkada u hvali vrlina
veoma malo bio »nesebičan«, veoma malo »neegoističan
«! Inače bismo naime morali videti da vrline
/kao marljivost, poslušnost, čednost, pijetet, pravičnost/
svojim vlasnicima najčešće š t e t e , kao
nagoni, što suviše žestoko i požudno u njima vladaju
i pred razumom uopšte ne žele da se nalaze u
ravnoteži sa drugim nagonima. Ako imaš neku vrlinu,
stvarnu, potpunu vrlinu (a ne samo mali nagon
prema nekoj vrlini!) — onda si ž r t v a ! Ali sused
upravo zato hvali tvoju vrlinu! Hvale marljivog
mada tom marljivošću šteti moći vida svojih
očiju ili prvobitnosti i svežini svog- duha; poštujemo
i žalimo mladića koji se »upropastio radeći«,
jer sudimo: »Za čitavu veličinu društva je i gubitak
najboljih pojedinaca samo mala žrtva! Loše je
što je potrebna žrtva! Mnogo gore je naravno ako
bi pojedinac trebalo drugačije da misli i da svoje
održavanje i svoj razvoj uzme kao važniji, nego
svoj rad u službi društva!« I tako žalimo tog mladića
ne zbog njega samog, nego jer je neko predano
i prema sebi samom bezobzirno o r u đ e —
takozvani »valjan čovek« — kroz tu smrt društva
propalo. Možda još razmišljamo da li bi u interesu
društva bilo korisnije ako bi manje bezobzirno
radio protiv samog sebe i duže se održao — čak od
toga priznajemo sebi neku prednost, ali nam više
prija druga prednost da se prinese neka ž r t v a i
da se opet jednom o č i t o potvrdi mišljenje žrtvene
životinje za više i trajnije. Prvo je dakle u
vrlinama oruđe-priroda, što se u stvari hvali, kada
se vrline hvale, a zatim slep nagon što vlada u svakoj
vrlini, što se opštom prednošću individue ne
može držati u granicama, ukratko: bezumlje u vrlini,
zahvaljujući čemu se pojedinačno biće može
izmeniti u funkciju celine. Hvaljenje vrlina je hvaljenje
našeg privatno štetnog — hvaljenje nagona
što čoveku oduzimaju njegovu najplemenitiju samoživost
i snagu za najvišu zaštitu sebe samog.
— Naravno: za odgoj i za usvajanje navika vrline
ističu niz delovanja vrline, što čini da se vrlina i
privatna korist pojavljuju kao zbratimljene — i u
stvari postoji takvo bratstvo! Pomamna marljivost
na primer, ova tipična vrlina jednog oruđa, prikazuje
se kao put ka bogatstvu i časti i kao najlekovitiji
otrov protiv dosade i strasti: ali prećutkujemo
njegovu opasnost, njegovu najveću opasnost.
Vaspitanje potpuno isto tako postupa: ono traži
da pojedinca nizom draži i prednosti odredi za
neki način mišljenja i postupanja, koji, kada postane
navika, nagon i strast, vlada p r o t i v n j e g o ve
k r a j n j e k o r i s t i , ali »za opšte dobro«
u njemu i nad njim. Koliko često viđam da pomamna
marljivost doduše stvara bogatstva i čast, ali
ujedno oduzima finoću organima, zahvaljujući kojima
bi moglo biti uživanja u bogatstvu i časti,
isto tako, da ono glavno sredstvo protiv dosade
i strasti ujedno otupljuje čula i da se duh opire
novim dražima. (Najvrednije od svih doba — naše
doba — ne zna od svoje velike vrednoće i novca
ništa da uradi, nego stalno samo gomila novac
i stalno je sve marljivije: upravo je potrebno više
genija za to da se daje, nego da stiče! — Pa, mi
ćemo imati naše »unuke«!) Ako vaspitanje uspe,
onda je vrlina pojedinca javna korist i privatni
nedostatak u smislu najvišeg privatnog cilja — verovatno
neko duhovno-čulno zakržljavanje ili čak
rana propast: razmislimo redom sa tog stanovišta
58
o vrlini poslušnosti, čednosti, pijateta i pravičnosti.
Hvaljenje nesebičnog, požrtvovanog, vrlog — dakle
onog koji čitavu svoju snagu i um ne troši- na
s v o j e održanje, razvoj, podizanje, unapređivanje
i proširenje moći, već s obzirom na sebe
živi skromno i opušteno, možda čak ravnodušno
ili ironično — ta pohvala svakako nije potekla iz
duha nesebičnosti! »Bližnji« hvali nesebičnost, jer
z a h v a l j u j u ć i njoj ima k o r i s t i ! Ako
bi sam bližnji mislio »nesebično«, on bi u s v o j u
korist odbacio ono krnjenje snage, ono oštećenje,
radio nasuprot nastajanju takvih sklonosti i pre
svega svoju nesebičnost obelodanio baš u tome
što istu ne bi nazvao d o b r o m ! — Ovde je
nagoveštena osnovna suprotnost onog morala što
se upravo sada veoma poštuje: m o t i v i za taj
moral nalaze se u suprotnosti prema svom p r i n c
i p u ! Ono čime taj moral želi da se dokaže, pobija
ga iz svog kriterijuma moralnog! Stav »ti treba
da se odrekneš samog sebe i da se žrtvuješ«,
mogao bi da ne protivreči svom vlastitom moralu,
biti dekretiran samo od jednog bića, koje bi se
samim tim odreklo svoje koristi i možda kroz
zahtevano žrtvovanje pojedinca prouzrokovalo svoju
vlastitu propast. Ali čim bližnji (ili društvo)
preporuči altruizam k o r i s t i ra d i, primenjuje
se suprotan stav »ti treba korist da tražiš i po
cenu troškova svega drugog«, dakle u jednom dahu
propoveda se »ti treba« i »ti ne treba«!
22.
L' o r d r e d e j o u r p o u r 1 e r o i.* —
Dan počinje: počinjemo za ovaj dan da sređujemo
poslove i svečanosti našeg premilostivog gospodara,
koji još spava. Njegovo veličanstvo ima danas
* Franc. — dnevni red za kralja. Prim. prev.
loš dan: čuvaćemo se da ga nazovemo lošim, nećemo
govoriti o vremenu — ali ćemo se danas poslova
nešto svečanije i svečanosti nešto svečanije prihvatiti,
nego što bi inače bilo potrebno. Njegovo
veličanstvo možda će čak biti bolesno: mi ćemo
za doručak preneti poslednju dobru sinoćnu vest,
dolazak gospodina de Montenja, koji tako prijatno
zna da se šali sa svojom bolešću — on pati od
kamena (u žuči). Primičemo neke ličnosti (ličnos
t i !— šta bi rekao onaj stari naduveni žabac, koji
će biti među njima, kada čuje tu reč!« »Ja nisam
ličnost, rekao bi, nego uvek sama stvar«.) — a prijem
će duže potrajati, nego što nekom bude prijatno:
dovoljno razloga da se priča o onom pesniku
koji je napisao na svoja vrata: »Onaj ko
ovde ulazi učinit će mi čast; a k o to ne čini —
zadovoljstvo.« — To zaista znači reći neku neučtivost
na učtiv način! A možda je taj pesnik za sebe
u pravu da bude neučtiv: kažu da su mu pesme
bolje od stihotvorca. Pa, tako može još mnoge
da pravi i da se sam po mogućstvu povuče iz sveta:
a i to je smisao njegove uljudne nepristojnosti.
Obrnuto neki knez uvek više vredi od njegovog
»stiha«, čak kada — ali šta mi radimo? Mi ćaskamo,
a čitav dvor misli da smo već radili i da
razbijamo sebi glave: svetlost se ne vidi ranije,
nego što gori u našem prozoru. — Oslušni! Zar to
nije bilo zvono? Do đavola! Počinju dan i ples,
a mi ne znamo kako će se odvijati! Tako moramo
improvizovati — ceo svet improvizuje svoj dan.
Uradimo danas jednom kao ceo svet! — I time je
nestao moj čudesni jutarnji san, verovatno od
snažnih udara sata na kuli, koji je upravo sebi
svojstvenom važnošću objavio da je pet časova.
Čini mi se da se ovog puta bog snova hteo našaliti
sa mojim navikama — moja je navika da dan
počinjem tako da ga z a s e b e sređujem i činim
podnošljivim, i može biti da sam to češće činio
suviše formalno i suviše prinčevski.
60
23.
Z n a c i k o r u p c i j e . — Obratimo pažnju na
ona s vremena na vreme nužna društvena stanja
koja obeležava reč »korupcija«, sledeća obeležja.
Gde god se pojavi korupcija, stiče nadmoć neko
šaroliko p r a z n o v e r j e i dotadašnja opšta vera
nekog naroda postaje bleda i bespomoćna protiv
toga. Praznoverje je naime slobodoumlje drugog
reda — onaj ko mu se predaje bira određene,
njemu odgovarajuće oblike i formule, daje sebi
za pravo da bira. Praznoverni čovek je u poređenju
vernih uvek mnogo više »ličnost« od njega, i
praznoverno društo biće takvo u kojem već
postoje mnoge individue i zadovoljstvo u individualnom.
Posmatrano sa tog stanovišta praznoverje
izgleda uvek kao neki napredak u odnosu
na veru i znak za to da intelekt postaje nezavisniji
i da želi biti u pravu. Na korupciju se tada
žale poštovaoci stare religije i religioznosti—oni
su do sada određivali i jezičku upotrebu i praznoverje
odgovarali čak kod najslobodnijih duhova.
Naučimo se da je to simptom p r o s v e t i t e l j -
s t v a. — Drugo, optužuje se neko društvo u kojem
korupcija hvata maha za o m l i t a v e l o s t :
i upadljivo u njemu ocenjivanje rata i želja za
ratom jenjava, i za komotnim životom upravo sada
toliko se žarko teži kao nekada za ratničkim i gimnastičkim
počastima. Ali obično previđamo da
ona stara narodna energija i narodna strast, što
su (ratom i ratničkim igrama postale tako blistavo
vidljivim, sada pretvorile u bezbrojne privatne
strasti i da su samo postala manje vidljive, čak
je verovatno da su u stanjima »korupcije« moć i
sila sada iskorišćene energije jednog naroda postale
veće nego ikada, i individua daje od toga tako
rasipnički, kao što to ranije nije mogla. — Tada još
nije bila za to dovoljno bogata! I tako to upravo
vremena »omlitavelosti« u kojima tragedija prolazi
kroz kuće i ulice, gde se rađaju velika ljubav i ve-
lika mržnja, a plamen saznanja liže do neba. —
Treće običavamo, takoreći kao obeštećenje za kuđenje
praznoverja i omlitavelosti da se o takvim
vremenima korupcije govori da su blaži da sada
veoma slabi okrutnost, s obzirom na starija vernija
i snažnija vremena. Ali ne mogu da se složim sa
pohvalom isto tako kao ni sa onim kuđenjem: samo
toliko priznajem da je sada okrutnost postala finija
i da njene starije forme sada idu protiv ukusa,
ali ranjavanje i mučenje kroz reč i pogled postiže
u vremenima korupcije svoju najvišu oblikovanost
— tek se sada stvara z l o b a i uživanje u
zlobi. Ljudi korupcije su duhoviti i ogovaraju; oni
znaju da ima još i, drugih vrsta ubistava sem bodeža
i prepada — oni takođe znaju da se u sve
d o b r o r e č e n o veruje. — Četvrto: ako »opada
moral« onda se najpre pojavljuju ona bića koja nazivamo
tiranima: to su prethodnici i istovremeno
rano sazreli p r v e n c i i n d i v i d u a . Još samo
kratak trenutak: i taj plod plodova visi zreo i žut
na drvetu jednog naroda — i samo radi- tih plodova
bilo je tog drveta! Ako je propadanje došlo do
svog vrhunca a isto tako borba svih vrsta tirana,
tada se uvek pojavljuje Cezar (Kajsar), konačni tiranin,
koji završava zamornu borbu za samodržavlje,
čineći da zamorenost radi za njega. U njegovo
vreme je individua obično najzrelija i shodno tome
»kultura« najviša i najplodnija, ali ne zbog njega i
preko njega: mada najviši ljudi kulture žele da se
time ulaguju svom cezaru, prikazujući se kao njeg
o v o delo. Ali istina je da im je nužan spoljašnji
mir i unutrašnji rad. U tim vremenima su podmitljivost
i izdaja najveći: jer je ljubav prema tek
otkrivenom egu sada mnogo snažnija od ljubavi
prema staroj, istočnoj, mrtvoj proglašenoj »otadžbini
«: a potreba da se nekako osiguramo od užasnih
kolebanja sreće otvara i plemenitije ruke, čim
se neki bogataš i moćnik pokažu spremnim da u njih
istresu zlato. Danas postoji toliko malo sigurne
budućnosti: tu živome za danas: duševno stanje
62
kod koga svi zavodnici igraju laku igru — puštamo
da nas samo »za danas« zavedu i podmite i zadržavamo
sebi budućnost i vrlinu! Individue, one istinske
sa-me-i-po-za-sebe, brinu se, kao što je poznato
više za trenutak nego za svoje suprotnosti,
stadni ljudi, jer se sami isto tako smatraju neproračunljivim
kao i budućnost, isto tako se rado vezuju
za moćnike, jer se pouzdaju u radnje i oba-,
veštenja, što kod gomile ne mogu da računaju ni
na razumevanje ni na milost. — Ali tiranin ili cezar
razume pravo individue i u njenom izgredu i zainteresovan
je za to da zagovara smeliji privatni moral
i da sam pruži ruku. Jer on misli o sebi i želi
da se misli o njemu ono što je jednom Napoleon
na svoj klasičan način izrekao: »Imam pravo na
sve zbog čega me optužuju da odgovorim večnim
,to-sam-ja'. Ja sam po strani od celog sveta, ja ni
od koga ne primam uslove. Ja želim da se podvrgnu
mojim fantazijama i smatram potpuno običnim
ako se predajem ovoj ili onoj zabavi.« Tako je jednom
Napoleon govorio svojoj ženi kada je ona
imala razloga da pita za bračnu vernost svoga supruga.—
Vremena korupcije su ona u kojima jabuke
padaju sa drveća, mislim na pojedince, koje
nose seme budućnosti, začetnike duhovne kolonizacije
i nove tvorevine državnih i društvenih save-
' za. Korupcija je samo pogrdna reč j e s e n j a vrem
e n a jednog naroda.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10992
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   21/3/2011, 10:34 pm

24.
R a z l i č i t o n e z a d o v o l j s t v o . — Slabi i
takoreći ženstveni nezadovoljnici pronalazači su
ulepšavanja i produbljivanja života; jači nezadovoljnici—
muževne osobe među njima, da ostanu u toj
slici — poboljšavanja i osiguranja života. Prvi pokazuju
svoju slabost i ženstvenost u tome što se rado
katkad varaju i svakako se zodovoljavaju, već sa
malo opijenosti i sanjarenja, ali u celini nikada se
ne mogu zadovoljiti i pate od neizlečivosti svog nezadovoljstva;
pored toga unapređivači su svih onih
koji znaju da stvaraju opijatske i narkotične utehe,
i baš zato su kivni na one koji. lekara cene više
od sveštenika — time podržavaju d a l j e t r a j a n
j e stvarnih nevolja. Da od srednjevekovndh vremena
u Evropi nije postojala većina nezadovoljnika ove
vrste, možda uopšte ne bi nastala čuvena evropska
sposobnost za stalnim p r e o b r a ž a v a n j e m : jer
pretenzije velikih nezadovoljenika pregrube su i
bez pretenzija da se konačno čak ne mogu smiriti.
Kina je primer zemlje, gde je uopšte nezadovoljstvo
u velikom i sposobnost za preobražavanjem
odumrli pre mnogo vekova; i evropski socijalisti i
državni idolopoklonici mogli bi sa svojim pravilima
za poboljšanje i osiguranje života i u Evropi lako
dovesti do kineskih prilika i kineske »sreće«, pod
pretpostavkom ako bi ovde najpre mogli iskoreniti
ono bolešljivije, nežnije, katkad još prebogato postojeće
nezadovoljstvo i romantiku. Evropa je bolesnik,
koji svojoj neizlečivosti i večnom menjanju
svoje patnje duguje najvišu zahvalnost; ti stalno
novi položaji, te isto tako stalne nove opasnosti,
bolovi i sredstva obaveštenja konačno su proizvela
intelektualnu razdražljivost, koja je skoro isto toliko
kao genije, i u svakom slučaju majka svih
genija.
25.
Ne u n a p r e d o d r e đ e n z a s a z n a n j e .
— Postoji uopšte ne retka glupa poniznost, podvrgnut
kojoj jednom zauvek ne možeš biti učenikom
saznanja. Naime: u trenutku kada čovek te vrste
opaža nešto upadljivo, on se tako reći okreće na
nozi i sebi kaže: »Ti si se prevario! Gde su ti bile
oči! To ne može biti istina!« — i sada, umesto da
se još jednom oštrije pogleda i oslušne, sklanja
se kao preplašen upadljivoj stvari sa puta i poku-
šava što je moguće pre da si to izbije iz glave. Njegov
unutrašnji kanon naime glasi: »Ništa neću da
vidim što protivreči opštem mišljenju o stvarima!
Da li sam j a stvoren za to da otkrijem nove stvari?
Ima već starih previše.«
26.
Š t a z n a č i ž i v e t i ? — Ziveti— to znači:
stalno nešto od sebe odbijati što hoće da umre;
živeti — to znači: biti okrutan i neumoljiv prema
svemu što biva slabo i staro kod nas, i ne samo
kod nas. Ziveti — Ziveti — da li to dakle znači: biti
bez pijeteta prema umirućima, jadnima i starima?
Da li uvek biti ubica? A ipak stari Mojsije je rekao:
»Ne ubi!«
27.
O n a j k o j i se o d r i č e . — Šta čini onaj koji
se odriče? On teži višem svetu, on želi da dalje i
više leti od svih ljudi koji potvrđuju (aminaša) —
on m n o g o š t a o d b a c u j e što bi mu otežalo
let, i u tome ponešto što mu nije bezvredno i mrsko:
on to žrtvuje svojoj žudnji za visinom. To
žrtvovanje, to odbacivanje je baš ono što jedino
vidimo kod njega: prema tome mu dajemo ime
onaj koji ise odriče, i kao taj on stoji pred nama,
uvijen u svoju kapuljaču i kao duša neke košulje
od kostreti. Ali on je veoma zadovoljan tim efektom
koji vrši ma nas: on želi da pred nama prikriva
svoju žudnju, svoj ponos, svoju nameru da
p r e k o nas preleti. — Da! On je mudriji nego što
smo mislili i tako učtiv prema nama—taj koji potvrđuje!
Jer u tom je kao i mi, i u tome što se
odriče.
28.
S v o j i m n a j b o l j i m š t e t i t i . — Naši jaki
katkad nas toliko daleko gone napred da više ne
možemo da izdržavamo svoje slabosti i zbog njih
propadamo: mi takođe dobro vidimo taj ishod, a
uprkos tome ne želimo drugačije. Tada postajemo
tvrdi prema onome kod nas što treba poštedeti i
naša veličina je i naša nemilosrdnost. — Takav doživljaj
što konačno moramo da platimo životom,
metafora je za čitavo delovanje velikih ljudi na
druge i na njihovo vreme — baš sa svojim Najboljim,
s onim što samo oni mogu, upropašćuju
mnoge Slabe, Nesigurne, Postajuće i one koji žele,
i po tome su štetni. Može se dogoditi da oni, uzeti
u celini, samo štete, jer njihovo najbolje jedino
prihvataju i takoreći ispijaju takvi, koji kod njega,
kao kod suviše jakog napitka, gube svoj razum i
svoju samoživost: oni bivaju tako opijeni da svoje
udove moraju slomiti na svim stramputicama, kuda
ih goni opijenost.
29.
Uz to — l a ž o v . —Kada su u Francuskoj počeli
da se bore protiv Aristotelovih celina i shodno
tome i da ih brane, opet se jednom moglo videti što
tako često možemo videti, ali toliko nerado viđamo
— l a g a l i smo s e b e r a z l o z i m a da bi zbog
njih postojali oni zakoni, samo da ne bismo sebi
priznali da smo se n a v i k l i na vladavinu tih zakona
i da ništa više drugo ne želimo da imamo. I
tako se čini u okviru svakog vladajućeg morala i
religije i odvajkada se to činilo. Razlozi i namere
iza običaja uvek se dolaguju (hinzugelogen) kada
pojedinci počinju osporavati običaj i p i t a t i za
razloge i namere. Ovde se nalazi veliko nepoštenje
konzervativaca svih vremena — oni su uz to-lažovi.
66
30
K o m e d i j a č u v e n i h . — Čuveni ljudi kojima
je p o t r e b n a njihova slava, kao na primer
svi političari, ne biraju više svoje saveznike i prijatelje
bez zadnjih misli: od jednog žele deo sjaja
i odsjaja njegove vrline, od drugog — ono što uliva
strah kod izvesnih sumnjivih osobina, koje svako
kod njega poznaje, nekom trećem kradu glas njegove
dokolice, njegovog ležanja-na-suncu, zato što
odgovara njihovim vlastitim ciljevima da ih ponekad
smatraju nepažljivim i lenjim — to krije da su
do sada bili u zasedi; čas im je potreban u blizini
fantasta, čas poznavalac, čas mozgalo, čas pedant, i
takoreći kao njihovo prisutno Ja, ali isto tako uskoro
isti im više nisu potrebni! I tako stalno umiru
njihove sredine i spoljašnje strane, dok izgleda
da se u toj sredini sve tiska i izgleda da želi postati
njihov »karakter«: u tome su nalik na velike
gradove. Njihov dobar glas se stalno menja kao i
njihov karakter, jer njihova promenljiva sredstva
zahtevaju tu promenu, i isturaju čas ovu čas onu
stvarnu ili izmišljenu osobinu n a p o l j e na pozornicu:
njihovi prijatelji i saveznici, kao što smo
rekli, spadaju u te osobine pozornice. Naprotiv mora
to što oni žele da ostane utoliko više čvrsto i
postojano i da nadaleko blista — a i tome je katkad
potrebna njegova komedija i njegova pozorišna
igra.
31.
T r g o v i n a i p l e m s t v o . —Kupovati i prodavati
smatra se sada prostim, kao veština čitanja
i pisanja; svako je sada uvežban u tome, čak nije
trgovac, i još se svakog dana vežba u toj tehnici:
sasvim kao što je nekada, u vremenu divljaštva,
svako bio lovac i iz dana u dan se uvežbavao u tehnici
lova. Tada je lov bio prost: ali pošto je konačno
postao privilegija moćnih i otmenih i time
izgubio karakter svakodnevnosti i prostote — prestavši
da bude nužan i postavši stvar ćudi i luksuza
— tako bi jednom moglo biti i sa kupovanjem i
prodavanjem. Možemo zamisliti društvena stanja u
kojima se ne prodaje i ne kupuje i u kojem se nužnost
ove tehnike postepeno sasvim gubi: možda
će tada pojedinci, koji su manje podređeni zakonu
opšteg stanja, dopustiti sebi kupovanje i prodavanje
kao neki l u k s u z o s e ć a j a . Tek tada bi
trgovina stekla otmenost, i plemići bi se tada možda
isto tako rado bavili trgovinom kao do sada
ratom i politikom: dok bi se obrnuto cenjene
politike tada potpuno moglo izmeniti. Već sada
prestaje da bude zanatom plemića: i bilo bi moguće
da se jednog dana smatra toliko prostim da
se kao sva partijska i dnevna literatura svrsta u
rubriku »prostitucija duha«.
32.
N e p o ž e l j n i u č e n i c i . — Šta da radim sa
ova dva učenika! povikao je neraspoloženo jedan
filosof, koji je »kvario« omladinu, kao što ju je
nekada kvario Sokrat —oni mi nisu dobrodošli
učenici. Jer tu jedan ine može reći ne, a onaj drugi
kaže o svemu: »Ovako i onako«. Pod pretpostavkom
da uzmu moje učenje, prvi bi previše p a t i o ,
jer moj način mišljenja zahteva ratničku dušu,
neko hteti-činiti na žao, neko zadovoljstvo u negiranju,
neku debelu kožu — on bi lagano umirao od
otvorenih i unutrašnjih rana. A drugi bi iz svake
stvari koju zastupa spremio neku osrednjost i tako
je učinio osrednjošću — takvog učenika želim svom
neprijatelju.
33.
V a n s l u š a o n i c e . — »Da bi vam dakazao
da čovek u osnovi spada među dobroćudne živo-
68
tinje, podsetio bih vas na to koliko je dugo bio
lakoveran. Tek sada je, sasvim kasno i posle ogromnog
samoprevladavanja, postao n e p o v e r -
l j i v a životinja—da! čovek je sada gori nego ikada.
« — Ne razumem to: zašto bi čovek sada trebalo
da bude nepoverljiviji i gori?— »Zato što sada ima
nauku, potrebnu nauku!« —
34.
H i s t o r i a a b s c o n d i t a . * — Svaki veliki
čovek povratno deluje: čitava istorija se zbog nje
same stavlja na terazije, i hiljade tajne prošlosti
puze iz svojih skrovišta — unutar u n j e g o v o
sunce. Ne možemo sagledati šta sve jednom još
neće biti istorija. Prošlost je možda još uvek suštinski
neotkrivena! Potrebno je još toliko mnogo
povratnih delujućih sila!
35.
J e r e s i v r a d ž b i n a . — Drugačije misliti nego
što priliči—to već dugo nije toliko dejstvo nekog
boljeg intelekta, nego delovanje jačih, zlih nagona,
oslobađajućih, izolujućih, prkosnih, zluradih,
pakosnih nagona. Jeres je dopuna vradžbini, i sigurno
isto tako kao i ona nešto bezazleno ili čak
po samoj sebi nešto dostojno poštovanja. Jeretici i
veštice su dva roda zlih ljudi: zajedničko im je da
se i osećaju kao zli, ali da je njihovo nesavladljivo
zadovoljstvo da se štetno izjašnjavaju o onome što
vlada (ljudima ili mišljenjima). Reformacija, neka
vrsta udvajanja srednjovekovnog duha, u vreme
kada više nije posedovala dobru svest, proizvela
je to u najvećoj meri.
* Lat. — skrivena istorija. Pritn. prev.
P o s l e d n j e r e č i . — Setićemo se da je car
August, onaj užasan čovek, koji je isto tako vladao
sobom i koji je isto tako znao da ćuti kao neki
mudar Sokrat, svojim poslednjim recima postao
indiskretan prema samom sebi: prvi put je pustio
da mu padne maska kada je stavio do znanja da
je nosio masku i da je igrao komediju — on je
igrao oca otadžbine i mudrosti na prestolu, dobro
do iluzije! Plaudite amici comoedia finite est!*
— Misao umirućeg Nerona: qualis artifex pereo!**
beše i misao umirućeg Augusta: sujeta histriona
(glumaca)! Brbljivost histriona! I upravo pandan
umirućem Sokratu! — Ali Tibarije umro je ćutke,
ovaj naj mučeniji od svih samomučitelja — on je
bio pravi, a ne glumac! Šta mu se moglo na kraju
motati po glavi! Možda to: »Život — to je duga
smrt, Ja budala koji sam tolikim mnogima skratio
život! Da li sam j a bio stvoren za to da budem dobročinitelj?
Trebalo je da im dam večni 'život: tako
bih mogao v i d e t i kako večno u m i r u . Ta za to
sam imao tako dobre oči: quelis spectator pereo!***
Kada je posle duge smrtne borbe ipak izgledalo da
mu se opet vraća snaga, smatralo se uputnim da se
uguši jastucima — on je umro dvostrukom smrću.
37.
Iz t r i z a b l u d e . — U poslednja tri veka su
unapređivali nauku, delimično zato što su verovali
da će sa njom i kroz nju najbolje razumeti
božansku dobrotu i mudrost — glavni motiv u duši
velikih Engleza (kao Njuton) — delimično što se
* Lat. — Tapšite prijatelji meni, komedija je završena.
Prim. prev.
** Lat. — Kakav umetnik u meni gine. prim. prev.
*** Lat. — Kakav gledalac u meni gine. — Prim. prev.
70
verovalo u apsolutnu korisnost saznanja, naime u
najprisniju povezanost morala, znanja i sreće —
glavni motiv u duši velikih Francuza (kao Volter)
— delimično što su mislili da u nauci imaju i vole
nešto nesebično, bezazleno, samo-sebe-dovoljno, doista
nevino, u čemu uopšte ne učestvuju zli nagoni
— glavni motiv u Spinozinoj duši, koji se kao saznavalac
osećao božanski — dakle iz tri zablude.
38.
E k s p l o z i v n i . — Ako razmislimo kako snaga
mladih ljudi oseća potrebu da eksplodira, ne
treba da se čudimo kada vidimo kako se grubo i
neizbirljivo odlučuju za ovu ili onu stvar: ono što
ih draži je prizor revnosti, što postoji oko neke
stvari, i takoreći prizor gorućeg fitilja — a ne sama
stvar. Finiji zavodnici zato se razumevaju u to
da im eksploziju stave u izgled i da apstrahuju
od zasnivanja svoje stvari: sa razlozima se ne stiču
ova burad baruta!
39.
I z m e n j e n i u k u s . — Promena opšteg ukusa
je važnija od svih mišljenja; mišljenja sa svim
dokazima, opovrgavanjima i čitavom intelektualnom
maskaradom samo su simptomi izmenjenog
ukusa i sasvim sigurno ne to čime ih još toliko
često smatramo, njegovim uzrocima. Kako se menja
opšti ukus? Time što pojedinci, moćni, uticajni
bez stida i srama iskazuju i tiranski sprovode
s v o j e hoc est ridiculum, hoc est absurdum,* dakle
sud svog ukusa i gađenja — oni time vrše prinudu
nad mnogima, iz čega postepeno biva neka navika
* Lat. — Ovo je smešno, ovo je apsurdno. — Prim.
prev.
još više njih i na kraju neka p o t r e b a s v i j u .
Ali to što ovi pojedinci drugačije osećaju i »imaju
ukus«, ima naravno svoj razlog u nekoj neobičnosti
njihovog života, njihove ishrane, njihovog varenja,
možda u nekom višku ili manjku anorganskih
soli u svojoj krvi, ukratko i fizisu:* ali oni
imaju hrabrost da se izjašnjavaju za fizis i da ga
saslušaju još u njegovim najfinijim tonovima: njihovi
estetski i moralni sudovi su takvi »najfiniji
tonovi« fizisa.
O n e d o s t a t k u o t m e n e f o r m e . — Vojnici
i vođe imaju među sobom mnogo viši odnos
od radnika i poslodavaca. Za neko vreme barem
stoji svaka vojno zasnovana kultura još visoko iznad
svake takozvane industrijske kulture: poslednja
u svom sadašnjem obliku uopšte je najprostija
forma postojanja koje je do sada bilo. Ovde jednostavno
deluje zakon nužde: želimo da živimo i
moramo se prodavati, ali preziremo onoga koji tu
nevolju iskorišćava i k u p u j e sebi radnika. Čudno
je da se podvrgavanje moćnim, strašnim, čak užasnim
ličnostima, tiranima i vojskovođama, ni izdaleka
ne oseća tako mučno kao to podvrgavanje
nepoznatim i nezanimljivim ličnostima, kao što su
sve industrijske veličine: u poslodavcu radnik vidi
obično samo lukavog, isisavajućeg psa od ljudi,
koji špekuliše svakom nevoljom, a čiji su mu ime,
lik, moral i glas potpuno irelevantni. Fabrikantima
i velikim preduzimačima trgovine su verovatno do
sada u suviše velikoj meri nedostajali svi oni oblici
i obeležja v i š e r a s e , koji tek l i č n o s t i čini
zanimljivim, da su imali otmenost naslednog plemstva
u pogledu i u gestu, ne bi možda bilo nikakvog
socijalizma masa. Jer ovi su u osnovi sprem-
* Starogrčki fizis (fisis) označava prirodu. Prim. prev.
72
ni za svakovrsno r o p s t v o pod pretpostavkom
da se viši nad njima stalno legitimiše kao viši, dakle
r o đ e n za zapovedanje — kroz otmenu formu!
Najprostiji čovek oseti da se otmenost ne može
improvizovati i da u njoj treba da poštuje plod
drugih vremena — ali odsustvo više forme i ozloglašena
fabrikantska vulgarnost sa crvenim, tustim
rukama, dovode ga na pomisao da su ovde samo
slučaj i sreća izdignuli jednog nad drugim: pa dobro,
tako on u sebi zaključuje, okušajmo mi jednom
slučaj i sreću! Bacimo jednom kocke — i socijalizam
počinje.
41.
P r o t i v k a j a n j a . — Mislilac vidi u svojim
vlastitim postupcima pokušaje i pitanja da dobije
bilo kakvo obaveštenje: uspeh i neuspeh su mu pre
svega o d g o v o r i . Ali da se za to što nešto ne uspeva
ljuti ili kaje — to prepušta onima koji posluju,
jar im je to naređeno, i koji mogu da očekuju
batine kada milostivi gospodin ne bude zadovoljan
uspehom.
R a d i d o s a d a . — Tražiti rad radi nadnice,
u tome su sada u svim civilizovanim zemljada skoro
svi ljudi jednaki; u svima njima je rad sredstvo,
a ne cilj; zašto su u biranju rada- manje fini,
pod pretpostavkom da daju bogatu dobit. Sada postoje
ređi ljudi koji pre žele da propadnu nego
da rade bez z a d o v o l j s t v a ; oni izbirljivi, koji
se teško mogu zadovoljiti, kojima se ne koristi
bogatom dobiti, ako sam rad nije dobitak svih dobitaka.
U tu retku vrstu ljudi spadaju umetnici i
kontemplativci svih vrsta, ali takođe već oni dokoličari
koji svoj život provode u lovu, putovanjima
ili ljubakanjima i pustolovinama. Svi oni žele
rad i nuždu, ukoliko je to povezano sa zadovoljstvom,
i najteži, najgrublji rad, ako tako mora
biti. Ali inače su oni odlučno lenji, bilo da je to
osiromašenje, nečasnost, opasnost po zdravlje i po
život imalo da bude vezano za tu lenjost. Oni se
ne plaše toliko dosade koliko rada bez zadovolj-
• stva; njima je potrebno mnogo dosade ako nj i h o v
rad treba da uspe. Za mislioce i za sve pronalažljive
duhove dosada je ona neprijatna »bezvetrica«
duše, ikoja prethodi srećnom putovanju; on je mora
podneti, mora njeno delovanje kod sebe d o č e k a t
i — to je upravo ono što manje prirode uopšte
ne mogu postići od sebe! Dosadu na svaki način
terati od sebe je prosto: kao što je prosto raditi
bez zadovoljstva. Možda se Azijati pred Evroplja-'
nima ističu time što su za razliku od njih sposobni
za duži, dublji mir; čak njihovi narkotici deluju
polako i zahtevaju strpljenje, u suprotnosti prema
odvratnoj nenadanosti evropskog otrova — alkohola.
43.
Š t a z a k o n i o d a j u . — Ljudi veoma greše
kada studiraju krivične zakone nekog naroda, kao
da su oni izraz njegovog karaktera, i zakoni ne
odaju to što je neki narod, nego ono što mu izgleda
strano, čudno, čudovišno, inostrano. Zakoni
se odnose na izuzetke moralnosti morala i najstrožije
kazne pogađaju ono što je shodno moralu susednog
naroda. Tako kod Vahabita* postoje samo
dva smrtna greha: imati nekog drugog boga sem
vahabitskog boga i — pušiti (kod njih se to obeležava
kao »sramotan način pijenja«). »A kako
stoji sa ubistvom i brakolomstvom?« — upitao je
začuđen jedan Englez koji je čuo za te stvari. »Pa
Bog je milostiv i milosrdan!« — rekao je stari po-
* Islamska sunitska sekta, koja je osnovala Saudi-
-Arabiju. Prim. prev.
74
glavica. — Tako je kod starih Rimljana postojala
predstava da žena samo na dva načina može da
smrtno zgreši: jednom brakolomstvom, potom —
pijenjem vina. Stari Katon je mislio da je ljubljenje
među rođacima samo zato stvoreno običajem
da bi se po toj tački žene držale pod kontrolom;
poljubac znači: da li ona miriše na vino? 2ene
koje behu uhvaćene kod pijenja vina su doista kažnjavali
smrću, a svakako ne samo što su žene katkad
pod uticajem vina zaboravljale svako poricanje;
Rimljani su se pre svega plašili orgijastičkog i dionizijevskog
bića, od kojeg su tada žene evropskog
juga, kada je vino bilo još novo u Evropi, bile iskušavane
kao nekom ogromnom tuđinštinom, što
je rušilo temelj rimskog osećaja; to im je bilo kao
neka izdaja Rima, kao pripajanje inostranstva.
44.
M o t i v i u k o j e se ve r o v a l o . — Ma koliko
može biti važno da se veruje u motive prema
kojima je čovečanstvo do sada postupalo; možda je
v e r a u ove ili u one motive, dakle ono što je čovečanstvo
samom sebi do sada podmetalo i uobražavalo
kao stvarnu polugu svog delanja, nešto još
bitnije za onog koji saznaje. Intimna sreća i beda
čoveka njima je već prema njihovom verovanju u
ove illi one motive pripala — ali ne kroz ono što
je stvarno bio motiv! Sve to poslednje ima interes
drugog reda.
45.
E p i k u r. — Da, ja sam ponosan da Epikurov
karakter osećam drugačije nego možda iko, i pri
svemu što o njemu čujem i čitam da uživam sreću
popodneva starog veka — vidim kako njegove oči
posmatraju široko beličasto more, preko priobal-
nih stena na kojima leži sunce, dok velike i male
životinje igraju u njegovoj svetlosti, sigurno i mirno
kao ta svetlost i same te oči. Takvu sreću je
mogao otkriti samo jedan stalni patnik, sreću svojih
očiju, pred kojima je more postojanja postalo
mirno i koje se na njegovoj površini više ne može
nagledati te šarene, nežne, jezive morske kože: nikada
ranije nije postojala takva skromnost slasti.
46.
N a š e č u đ e nj e. — Nalazi se duboka i temeljna
sreća u tome da nauka pronalazi stvari što
č v r s t o s t o j e i stalno daju temelj za nova pronalaženja—
ta moglo bi drugačije biti! Da, mi smo
toliko ubeđeni u svu nesigurnost i fantastičnost
naših sudova o večnoj promeni svih ljudskih zakona
i pojmova da nas u stvari čudi k o l i k o
m n o g o čvrsto stoje rezultati nauke! Ranije ništa
nismo znali o promenljivosti svega ljudskog,
moralni običaj održavao je veru da je čitav unutrašnji
čovekov život večnim zagradama vezan za
neumitnu nužnost: možda su ljudi osećali tada neku
sličnu slast čuđenja kada su se pričale bajke
i istorije o vilama. Ta čudesnost je tako dobro činila
tim ljudima, koji su svakako katkad mogli da se
zamore od pravila i večnosti. Jednom izgubiti tlo!
Lebdeti! Lutati! Biti lud! — to je spadalo u raj i
u uživanje ranijih vremena, dok naše blaženstvo liči
na blaženstvo brodolomnika koji je stupio na kopno
i obema nogama staje na staro čvrsto tlo — začuđen
što se ono ne koleba.
47.
O s u z b i j a n j u s t r a s t i . — Ako sebi stalno
zabranjujemo izražavanje strasti, kao nešto što
treba ostaviti »prostim«, grubljim, građanskim, se-
76
ljačkim prirodama — dakle ne želimo da suzbijamo
same strasti, nego samo njihov jezik i gest:
tako s a tim ništa manje postižemo ono što ne želimo:
suzbijanje samih strasti, barem njihovo slabljenje
i promenu — kao što su to na najpoučniji
način doživeli dvor Luja XIV i sve što je od njega
zavisilo. P o t o n j e doba, odgojeno u suzbijanju
izražavanje, samo više nije imalo strasti i neko ljupko,
ravno, zaigrano biće na njegovom mestu — doba
što beše nesposobno da bude neuljudno: tako da
je čak neka uvreda učtivim rečima primana i vraćana.
Možda će naša sadašnjica za to dati najčudniji
pandan: svuda vidim, u životu i u požarištu,
a ne najmanje u svemu što se piše, zadovoljstvo
u svim g r u b l j i m provalama i gestovima strasti:
sada se zahteva određena konvencija strasnosti —
jedino ne sama strast! Uprkos tome na kraju ćemo
je postići time, i naši potomci imaće p r a v u divlj
i n u a ne samo divljinu i upornost formi.
48.
P o z n a v a n j e n e v o l j e . — Možda se ljudi i
vremena ničim toliko jedno od drugog ne razlikuju
koliko različitim stupnjem poznavanja nevolje
koju imaju: duševne kao i telesne nevolje. U odnosu
na poslednje možda smo svi sadašnji zajedno,
uprkos našim nedostacima i slabostima, od pomanjkanja
bogatog samoiskustva, šeprtlje i fantasti
ujedno: u poređenju sa jednim vremenom strah
a— najdužim od svih vremena — u kome je pojedinac
samog sebe znao da štiti od nasilja i radi
tog cilja sam morao biti silnik. Tada je čovek prolazio
kroz svoju bogatu školu telesnih muka i odricanja
i shvatao je čak u izvesnoj okrutnosti prema
sebi, u dobrovoljnom uvežbavanju bola, nužno
sredstvo njegovog održanja; tada je čovek odgajao
svoju okolinu da podnosi bol, tada se rado
bol dodavala i gledalo kako se najužasnije stvari
te vrste dešavaju drugom, sem nekog drugog osećanja
osim osećanja vlastite sigurnosti. Ali što se
tiče duševne nevolje, sada kod svakog čoveka gledam
da li je poznaje iz iskustva ili. iz opisa, da li
još ipak smatra nužnim da se pretvara da to zna,
recimo kao obeležje finijeg obrazovanja ili da li
uopšte ne veruje u velike duševne bolove u dnu
svoje duše i da prilikom imenovanja iste slično
prolazi kao pri imenovanju velikih telesnih patnji:
pri čemu pomišlja na svoju zubobolju i stomačne
bolove. Ali čini mi se da je to slučaj sa većinom.
Iz opšte neuvežbanosti u boli oba oblika i izvesne
retkosti pogleda nekog patnika proizlazi sada važna
posledica: sada se bol mrzi mnogo više nego kod
ranijih ljudi, i ogovara se mnogo gore nego ikada,
pa se čak prisustvo boli k a o n e k e m i s l i smatra
jedva podnošljivim i iz toga se za čitavo postojanje
čini neka stvar savesti i neko prebacivanje.
Pojavljivanje pesimističkih filosofija uopšte nije
obeležje velikih, plodnih nevolja, nego se ovi znaci
pitanja kod vrednosti čitavog života postavljaju u
vremenima u kojima prefinjenost i olakšanje postojanja
već veoma krvavo i zloćudno oseća neizbežne
ubode mušica duše i tela i u siromaštvu
stvarnih iskustava boli najradije želi već da dopusti
m u č n e o p š t e p r e d s t a v e kao patnju
najviše vrste. — Postojao bi već neki recept protiv
pesimističkih filosofija i protiv prevelike osetljivosti,
ikoji mi se čini pravom »nuždom sadašnjice«
— ali možda taj recept zvuči već previše okrutno,
i sam bi se ubrajao pod znake na osnovu kojih
sada sudimo: »Postojanje je nešto zlo«. Pa! Recept
protiv »nevolja« glasi: n e v o l j a .
49.
V e l i k o d u š n o s t i s r o d n o . — One pa-; radoksalne pojave kao iznenadna hladnoća u ponašanju
duševnog čoveka, kao humor melanholi-
78
čara, kao pre svega v e l i k o d u š n o s t , kao neko
iznenadno odricanje od osvete ili zadovoljenja, zavisti
— pojavljuju se kod ljudi, u kojima je neka
moćna unutrašnja snaga bacanja, kod ljudi iznenadnog
zasićenja i iznenadnog gađenja. Njihova .
zadovoljenja su tako brza i tako jaka da ih odmah
slede u stopu dosada i zlovolja i nekom bekstvu
suprotan ukus: u toj suprotnosti razvija se grč
osećaja, kod ovog kroz iznenadnu hladnoću, kod
onog kroz smeh, kod trećeg kroz suze i samopožrtvovanje.
Meni velikodušni izgleda — bar ona vrsta
velikodušnog koja je uvek najviše ostavljala
utisak — kao krajnje osvetoljubivi čovek, kome se
neko zadovoljenje pokazuje u blizini i koji ga tako
bogato, temeljno i do kraja se zadovoljava v e ć u
p r e d s t a v i ispija da za ovom brzom razuzdanošću
sledi ogromno brzo gađenje — on se sada
izdiže »iznad sebe« i oprašta svom neprijatelju, on
ga čak blagosilja i poštuje. Sa ovim silovanjem
samog sebe, ovim izrugivanjem svom upravo još
tako moćnom nagonu za osvetom, samo popušta
novom nagonu, što je upravo sada u njemu postao
moćan (gađenju) i čini to isto tako nestrpljivo i
razuzdano kao što je ranije maštao a n t i c i p i r a o
radost u osveti i tako reći je iscrpeo. U velikodušnosti
postoji isti stupanj egoizma kao i u osveti,
ali drugi kvalitet egoizma.
50.
A r g u m e n t u s a m l j e n o s t i . — Prebacivanje
savesti je i kod najsavesnijeg osećanje: »Ovo i
ono je protiv dobrog običaja t v o g društva.« Hladnog
pogleda, razvučenih ustiju od strane onih
pod kojima si i za koje si odgojen još se p l a š e
i najjači. Čega se tu u stvari plaše? Usamljenosti!
kao argumenta koji obara i najbolje argumente
za neku ličnost ili stvar! — Tako govori stadni nagon
iz nas.
51.
O s e ć a n j e za i s t i n u . — Ja hvalim svaku
skepsu na koju mi je dozvoljeno da odgovorim:
»Pokušajmo to!« Ali od svih stvari i svih pitanja
ne mogu dopustiti eksperiment da ništa više ne
čujem. To je granica moga »osećanja za istinu«:
jer tamo je hrabrost izgubila svoje pravo.
52.
Š t a d r u g i z n a j u o n a m a . — To što mi o
sebi samima znamo i čega se sećamo nije toliko
presudno za sreću našeg života, koliko se to veruje.
Jednog dana će se srušiti ono šta d r u g i
znaju o nama (ili šta misle da znaju) o nama — i
sada saznajemo da je to moćnije. Lakše izlazimo
na kraj sa lošom savešću nego sa lošim glasom.
53.
D o b r o p o č i n j e . — Gde slaba vidljivost očiju
ne može više da vidi zao nagon kao takav zbog
njegove profinjenosti, tu počinje čovek sa carstvom
dobrog, i osećaj da si sada prešao u carstvo dobrog
dovodi sve nagone do uzbuđenja, koji zlim
nagonima behu ugroženi i ograničeni, kao osećanje
sigurnosti, lagodnosti, sklonosti. Dakle: što je bezizražnije
oči, utoliko dalje dopire dobro! Stoga večnu
vedrinu naroda i dece! Stoga sumornost i lošoj
savesti srodnu tugu velikih mislilaca!
54.
S v e s t o p r i v i d u . — Kako čudesno i novo
i ujedno strašno i ironično osećam sebe sa čitavim
mojim saznanjem postavljenim u celokupno posto-
80
janje! O t k r i o sam za sebe da u meni dalje peva,
dalje voli, dalje mrzi, dalje zaključuje staro čovečanstvo
i životinjski svet, pa čak celo pradoba i
prošlost sveosećajućeg postojanja — iznenada sam
se probudio iz tog sna, ali samo za svest da upravo
sanjam i da dalje m o r a m sanjati da ne bih propao:
kao što mesečar mora dalje da sanja da ne
bi pao. Šta mi je sada »privid«! Doista ne suprotnost
bilo kog bića — šta znam o bilo kom biću da
kažem nego samo predikate njegovog privida! Doista
ne mrtva maska, koju bi se moglo staviti, a
isto tako skinuti nekom nepoznatom X! Privid je
za mene sam ono što deluje i živi, što toliko ide u
samopodrugivanju da me oseća, da su ovde samo
privid, varljiva svetlost i ples duhova — da među
svim tim sanjačima i ja, »saznajući« igram svoj
ples, da je onaj koji saznaje sredstvo da se zemaljski
ples razvuče u dužinu i utoliko spada među reditelje
svečanosti postojanja, i da je i da će uzvišena
posledica i povezanost svih saznanja možda
biti najviše sredstvo da se opštost sanjarenja i
sverazumljivost svih tih sanjalica među sobom i
baš time p o d r ž i t r a j n o s t s n a .
55.
P o s l e d n j a p l e m e n i t o s t . — Šta čini plemenitim?
Svakako ne što se prinose žrtve: čak i
besno razbludni prinosi žrtve. Svakako ne što se
ide za nekom strašću; postoje strasti za preziranje.
Svakako ne što se nešto za druge čini i bez samoživosti:
možda je posledica samoživosti baš kod
najplemenijeg najveća. — Nego da je strast što
obuzima najplemenitijeg retkost, a da on ne zna
za tu retkost: upotreba jednog retkog i posebnog
merila i takoreći neka ludost: osećanje vrućine u
stvarima što su svim drugim hladne: pogađanje
vrednosti za koje još nisu pronađene terazije: žrtvovanje
na oltarima posvećenim nekom nepozna-
tom bogu: hrabrost bez volje za častoljubivošću:
neka samozadovoljnost što je preobilna i prenosi
na ljude i stvari. Do sada je to dakle bila retkost i
neznanje o toj retkosti što je čoveka činilo plemenitim.
Ali pri tom presudimo da je ovim pravilom
sve na što smo se navikli, najbliže i neophodno,
ukratko, sve što održava vrstu i uopšte p r a v i l o
u današnjem čovečanstvu nepravično bilo prosuđivano
i u celini klevetano, u korist izuzetaka. Biti
advokat pravila — to bi možda mogla biti poslednja
forma i finoća u kojoj se plemenitost otkriva na
zemlji.
56.
Ž u d n j a za p a t n j o m . — Kada pomislim na
žudnju da nešto radim što stalno golica i podbada
milione mladih Evropljana koji ne mogu da podnesu
dosadu i same sebe — onda shvatam da u
njima mora biti neka žudnja da od nečeg pate
kako,bi iz svoje patnje uzeli neki verodostojan razlog
za delanje. Nevolja je nužna. Otuda dreka
političara, otuda mnoge lažne, izmišljene, preterane
»nevolje« svih mogućih klasa i šlepa spremnost
da se u njih veruje. Ovaj mladi svet zahteva da
od s p o l j a — n e recimo sreća — već nesreća treba
da dođe ili postane vidljiva; i njihova mašta je
već unapred zaposlena da iz toga oblikuje neko
čudovište da bi se posle toga mogao boriti sa čudovištem.
Kada bi tražioci nevolja osećali u sebi
snagu da polazeći iz unutrašnjosti sebi dobro čine,
da sebi nešto učine, isto tako bi razumeli i da polazeći
od unutrašnjosti stvore vlastitu, njima svojstvenu
nevolju. Njihovi pronalasci mogli bi onda
biti finiji i njihova zadovoljenja mogla bi zvučati
kao dobra muzika: dok oni sada svet ispunjavaju
svojom drekom o nevolji i shodno tome prečesto
pogotovo o s e ć a n j e m n e v o l j e ! Oni ne znaju
82
ni za sebe sa čim da započnu — i tako prizivati
nesreću drugih: njima su uvek potrebni drugi! I
stalno drugi oni drugi! — Oprostite, moji prijatelji,
ja sam se usudio da prizivam svoju s r e ć u .

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10992
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   21/3/2011, 10:41 pm

DRUGA KNJIGA

M A
57.
R e a l i s t i m a . — Vama trezvenim ljudima
koji se osećate naoružanim protiv strasti i fantazije
i rado želite da iz svoje praznine činite ponos
i ukras, vi sebe nazivate realistima i nagoveštavate
da sa svetom stvarno stoji tako kako vam se čini:
da samo pred vama stoji stvarnost lišena vela, i
da biste sami bili možda njen najbolji deo — o vi
voljene slike /kipovi/! Ali niste li i vi najviše lišeni
vela još krajnje strasna i tamna bića u poređenju
sa ribama i još uvek suviše slični nekom zaljubljenom
umetniku?— i šta je za zaljubljenog umetni-,
ka »stvarnost«! Još uvek nosite svuda sa sobom
ocene stvari što imaju uzrok u strastima i zaljubljenostima
ranijih vekova! Još uvek je vaša trezvenost
utelovljena potajna i neiskorenjiva opijenost!
Vaša ljubav prema »stvarnosti« na primer — ah,
to je stara, prastara »ljubav«! U svakom osećaju, u
svakom čulnom utisku nalazi se deo te stare ljubavi:
i isto tako na tome je radila i to tkala neka
fantazija, neka predrasuda, neka nerazumnost (bezumlje),
neko neznanje, neki strah i šta sve još!
Ovde ono brdo! Onde onaj oblak! Ta šta je u tome
»stvarno«? Oduzmite od toga fantazmu i čitav ljudski
d o d a t a k , vi trezveni! Da kada biste to mogli!
Kada biste mogli zaboraviti vaše poreklo, prošlost,
propedeutiku — vaše celokupno čovečanstvo i
životinjsko biće! Za nas ne postoji »stvarnost« —
a mi za vas, vi trezveni — mi odavno nismo među
sobom toliko strani kao što vi mislite, i možda
naša dobra volja da se izvučemo iz opijenosti isto
tako zaslužuje pažnju kao vaše verovanje da ste
uopšte n e s p o s o b n i za opijenost.
58.
S a m o k a o s t v a r a o c i ! — To mi je predstavljalo
najveći napor i još mi uvek predstavlja
najveći napor da uvidimo da neizrecivo više stoji
do toga k a k o se s t v a r i n a z i v a j u nego što
jesu. Glas, ime i privid, važenje, uobičajena mera i
težina neke stvari —u početku najčešće neka zabluda
i proizvoljnost prebačena preko stvari kao
ruho i potpuno tuđa njegovom biću pa čak i njegovoj
koži — verom u to i u njegov dalji rast iz
pokolenja je u pokolenje postepeno takoreći prirastalo
i rastalo u stvar i postalo samo njegovo telo:
privid od početka postaje na kraju skoro uvek
biće i d e l u j e kao biće! Kakva bi to bila budala
koja bi tu mislila da je dovoljno ukazati na to poreklo
i na taj magleni omotač ludila da bi se u n i š
t i o kao suštinski važeći svet, takozvana »stvarnost
«! Samo kao stvaralac možemo uništavati.—
Ali ne zaboravimo ni to: dovoljno je stvoriti nova
imena i ocene i verovatnoće da bismo na daljinu
stvarali nove »stvari«.
59.
Mi u m e t n i c i ! — Ako volimo neku ženu, lako
imamo neku mržnju na prirodu, pomišljajući
na sve odvratne prirodnosti, Čemu je izložena svaka
žena; uopšte ne zadržavamo se rado kod toga,
ali ako jednom naša duša izbriše te stvari, ona
se nestrpljivo trza i gleda, kao što smo rekli, prezrivo
na prirodu: mi smo uvređeni, čini nam se da
priroda zadire u naš posed i najneposvećenijim
88
rukama. Tada naćulimo uši protiv svake fiziologije
i za sebe potajno dekretiramo: »Ja neću ništa
da čujem o tome da je čovek još nešto drugo sem
d u š e i forme!« »Čovek pod kožom« je svim onima
koji vole užas i besmisao, miljenje na boga i
ljubav. — Pa, kako još sada onaj ko voli oseća, s
obzirom na prirodu i prirodnost, tako je odvajkada
osećao svaki poštovalac boga i njegove »svete
svemoći«: kod svega što su o prirodi rekli astronomi,
geolozi, fiziolozi, lekari, video je uplitanje u
svoj najdragoceniji posed i shodno tome napad —
i još uz to besmrtnost napadača! »Prirodni zakon«
zvučao mu je već kao neko klevetanje boga; u osnovi
želeo je da veoma rado vidi čitavu mehaniku
svedenu na moralne i proizvoljne akte: ali kako
mu niko nije mogao učiniti tu uslugu, tako je t aj
i o sebi prirodu i mehaniku koliko je dobro mogao
i živeo u snu. Ah, ovi ljudi su od vajkada naučili
da s a n j a j u i nije im bilo potrebno prvo da
zaspu! — a i mi današnji ljudi još suviše dobro to
znamo sa svom našom dobrom voljom za budnost
i za dan! Dovoljno je voleti. mrziti, žudeti, uopšte
osećati — o d m a h nas obuzima duh i snaga sna i
mi otvorenih očiju i hladno protiv svih opasnosti
penjemo se najopasnijim putevima gore po krovovima
i tornjevima fantazije, i bez svake vrtoglavice,
kao da smo rođeni da pužemo — mi mesečari dana!
mi umetnici! Mi skrivači prirodnosti! Mi žudni meseca
i boga! Mi kao sasvim tihi neumoljivi putnici
na visinama, koje ne viđamo kao visine, nego kao
naše ravnice, kao naše sigurnosti!
60.
Ž e n e i n j i h o v o d e l o v a n j e na daljin
u. — Da li još imamo uši? Da li sam još samo uvo
i ništa više? Ovde stojim usred požara udaranja
mora u bregove, čiji beli plamenovi ližu do mojih
nogu: sa svih strana zavija, preti, viče, piska na
mene, dok u najdubljoj dubini stari zemljotresac
peva svoju ariju, potmulu kao što riče bik, on udara
uz to takav takt zemljotresca da čak ovim od
kiše ispranim čudovištima od stena ovde drhti srce.
Tada se iznenada, kao rođena iz ništavila, pojavljuje
pred kapijom ovog đavolskog lavirinta, na
udaljenosti samo od nekoliko hvati — velika jedrilica,
klizeći ćutljivo kao duh. Ah, ta avetinjska lepota!
Kakvom me čari obuzima! Kako? Da li su se
ovde ukrcali sav mir i ćudljivost sveta. Da li sama
moja sreća sedi na tom tihom mestu, moje srećnije
Ja, moje drugo ovekovečeno sopstvo? Ne biti
mrtav, a ipak više ni ne živeti? Kao neko sablasno,
tiho, posmatrajuće, klizeće, lebdeće neodređeno
biće? Kao lađa što sa svojim balim jedrima kao
neki ogroman leptir leti preko tamnog mora! Da!
Leteti p r e k o postojanja! To je ono! To bi bilo
ono! — čini se da je ovde buka mene učinila fantastom?
Svaka velika buka čini da sreću stavljamo
u tišinu i daljinu. Kada se neki čovek nalazi usred
s v o j e buke, usred svog udaranja mora u bregove
hitaca i nacrta: tada svakako vidi i tiho čarobno
biće kako prolazi pored njega, za čijom srećom i
povučenošću čezne — to su ž e n e . On skoro misli
da tamo kod žena obitava njegovo bolje sopstvo:
na tim tihim mestima i najbučnije udaranje mora
u bregove postaje grobna tišina i sam život snom
o životu. Ipak! Ipak! Moj plemeniti sanjaru, i na
najlepšoj jedrilici ima toliko mnogo šuma i buke i
nažalost toliko mnogo slabe jadne buke! Čar i najmoćnije
delovanje žena jeste, da govorimo jezikom
filosofa, delovanje na daljinu, actio in distans: ali
uz to spada najpre i pre svega — d i s t a n c a !
61.
U č a s t p r i j a t e l j s t v a . — Da je osećanje
prijateljstva u starom veku smatrano najvišim osećanjem,
višim čak od najhvaljenijeg ponosa samo-
90
zadovoljnog i mudraca; pa takoreći kao njegovo
jedino i još svetije bratstvo: to veoma dobro izražava
priča o onom makedonskom kralju; koji
je jednom atinskom filosofu, preziraču sveta poklonio
talant* i od njega ga dobio nazad. »Kako? upitao
je kralj, zar on nema prijatelja?« Time je hteo
reći: »Ja poštujem ponos ovog mudraca i nezavisnog
čoveka, ali ja bih još više poštovao njegovu
čovečnost ako bi prijatelj u njemu odneo pobedu
nad njegovim ponosom. Preda mnom se filosof učinio
manjim? pokazavši da ne poznaje jedno od dva
najviša osećanja — i to ne ono više!«
L j u b a v . — Ljubav prašta voljenom čak i požudu.
63
Ž e n a u m u z i c i . — Kako dolazi do toga da
topli i kišoviti vetrovi donose i muzičko raspoloženje
i pronalazačko uživanje melodije? Nisu li to
isti vetrovi što ispunjavaju crkve i ženama daju
da misle na zaljubljene?
64.
S k e p t i č a r . — Bojim se da su ostarele žene
u najtajnijem kutku svog srca skeptičnije od svih
muškaraca: one veruju u površnost postojanja kao
u njegovu suštinu, i sva vrlina i dubina njima je
samo zavijanje te »istine«, veoma poželjno zavijanje
nečeg pudendum** — dakle neka stvar pristojnosti
i stida, i ne više!
* U staroj Grčkoj novac u vrednosti od 6000 drahrai.
Prim. prev.
** Lat. — sramnog. Prim. prev.
65.
P r e d a n o s t . — Postoje plemenite žene sa
izvesnim siromaštvom duha, koje, da bi i z r a z i l e
svoju najdublju predanost, ne znaju sebi drugačije
da pomognu nego tako što nude svoju vrlina i
stid: to je njima njihovo najviše. I često se taj poklon
prima, a da toliko duboko ne obavezuje kao
što to one koje daju pretpostavljaju — jedna veoma
setna priča!
66.
S n a g a s l a b i h . — Sve žene su fine ,u tome
da preteruju sa svojom slabošću, one su čak inventivne
u slabostima da bi se u potpunosti pojavile
kao krhki ukrasi, koje čak boli zrno prašine:
njihovo postojanje treba da učini da muškarac
primi k srcu svoju nezgrapnost i da deluje na savest.
Tako se brane od jakih i od svakog »prava
jačeg«.
67.
P r e t v a r a t i s e p r e d s a m i m s o b o m . —•
Ona ga sada voli i gleda otada sa tako mirnim poverenjem
preda se kao neka krava: ali avaj! Baš
to beše njegova opčinjenost što je ona izgledala
potpuno promenljiva i neuhvatljiva! On je upravo
imao već suviše postojanog vremena kod sebe samog!
Da li nije trebalo da bude dobro da se pretvara
u svom starom karakteru? Da se pretvara
glumeći nemilosrdnost? Zar joj dakle ne savetujete
— ljubav? Vivat comoedia!*
68.
V o l j a i p r i p r a v n o s t . — Doveli su nekog
mladića jednom mudrom čoveku i rekli: »Pogledaj,
* Lat. — živela Komedija. — Prim. prev.
92
to je jedan koga su iskvarile žene!« Mudar čovek
je zavrteo glavom i nasmejao se. »Muškarci su ti,
kazao je, koji kvare žene: i sve što ženama zgreše
muškarci treba da okaju i poprave, jer čovek čini
sliku žene i žena se oblikuje prema toj slici.« —
»Ti si suviše milosrdan prema ženama, reče jedan
od onih koji je pored njega stajao, ti ih ne poznaješ!
« Mudri čovek odgovori: »Muški način je
volja, ženski način je pripravnost — takav je zakon
polova, doista! surov zakon za ženu! Svi ljudi
su nedužni za svoje postojanje, ali žene su nedužne
u drugom stepenu: ko bi za njih mogao imati dovoljno
blagosti.« — Kakva blagost! povika jedan
drugi iz gomile; žene bismo morali bolje vaspitati!
— »Morali bismo muškarce bolje vaspitati«, odgovori
mudri čovek i klimnu mladiću da ga sledi. —
Ali mladić ne pođe za njim.
69.
S p o s o b n o s t za o s v e t u . — Sto neko ne
može da se brani i shodno tome to i ne želi u našim
očima još mu ne služi na sramotu: ali mi slabo cenimo
onog ko nije sposoban na osvetu niti ima za
to dobru volju — svejedno da li je to muškarac
ili žena. Ako li bi nas neka žena mogla zadržati
(ili kako se kaže »čvrsto držati«), u koju nemamo
poverenja da bi pod određenim okolnostima znala
dobro da se koristi bodežom (nekom vrstom bodeža)
p r o t i v nas? Ili protiv sebe: što bi u određenom
slučaju bila osvetljivija osveta (kineska
osveta).
70.
G o s p o d a r i c e g o s p o d a r a . — Duboki
moćni alt kakav se katkad čuje u pozorištu skida
nam iznenada zavesu pred mogućnostima u koje
mi obično ne verujemo: mi odjednom mislimo na
to da negde u svetu mogu biti žene sa visokim,
junačkim, kraljevskim dušama, sposobne i spremne
za grandiozne odgovore, odluke i žrtvovanja i
spremne za vladavinu nad ljudima, jer im je ono
najbolje od čoveka, ono što prevazilazi pol, postalo
telesni ideal. Doduše takvi glasovi prema intenciji
pozorišta ne bi baš trebalo da daju taj pojam o
ženi: obično one bi trebalo da prikazuju idealnog
muškog ljubavnika, na primer Romea; ali da sudim
po mom iskustvu, varaju pri tom se sasvim
redovno varaju u računu i pozorište i muzičar,
koji od takvog glasa očekuje takva dejstva. Ne verujemo
u o v e ljubavnike: ovi glasovi sadržavaju
još uvek boju nečeg majčinskog i od domaćice, i
baš tada najviše kada najviše zvuči ljubav.
71.
O ž e n s k o j č e d n o s t i . —Postoji nešto
sasvim zapanjujuće i ogromno u vaspitanju otmenih
žena, čak možda nema ničeg paradoksalnijeg.
Sav svet se slaže u tome da se one u eroticis* toliko
neznalački koliko je samo moguće mogu vaspitati
i da im uliju u dušu neki duboki stid pred
njom i krajnje nestrpljenje i bekstvo prilikom nagoveštavanja
tih stvari. Sva ženska »čast« nalazi
se u osnovi samo ovde u opasnosti: šta im inače
ne bismo oprostili! Ali ovde treba da ostanu neznalice
do srži: one ne treba da imaju ni oči, ni
uši, ni reči, ni misli za to njihovo »zlo«: čak znanje
ovde je već zlo. I sada! Kako se jednom groznom
munjom bacaju u stvarnost i znanje, brakom
— i to preko onog koga one najviše vole i cene:
hvataju ljubav i stid u protivrečnosti, čak oduševljenje,
žrtvovanje, dužnost, sažaljenje i užas
zbog neočekivanog susedstva boga i životinje i
* Lat. — ljubavi. Prim. prev.
94
šta još sve ne moraju da osećaju u jednom!—Tu
se u stvari zavezao neki duševni čvor što traži sebi
sličnog! Čak sažaljiva radoznalost najmudrijih poznavalaca
ljudi nije dovoljna da otkrije kako ova
i ona žena zna da se snađe u tom rešenju zagonetke
i u toj zagoneoi rešenja i kakve se užasne, dalekosežne
sumnje pri tom moraju pokretati kod jedne
poremećene duše, čak kako poslednja filosofija
i skepsa žene po toj tački baca svoje sidro!
— Iza toga isto duboko ćutanje kao ranije i često
neko ćutanje pred samom sobom, neko zatvaranje
očiju pred samim sobom. — Mlade žene
veoma se trude oko toga da izgledaju površne
i bez misli; najfinije među njima pretvaraju
se u nekoj drskosti. — 2ene lako osećaju svoje
muževe kao neke znakove pitanja svoje časti i svoje
dece, kao neku apologiju ili kajanje — njima
su potrebna deca i one ih žele u sasvim drugom
smislu nego što muškarac želi decu. — Ukratko,
ne možemo biti dovoljno blagi prema ženama!
72.
M a j k e . — Životinje drugačije misle o ženama
nego ljudi; one ženku smatraju produktivnim
bićem. Kod njih nema očinske ljubavi, ali postoji
nešto tako kao ljubav prema deci dragane i navika
na njih. Ženke na deci zadovoljavaju svoje vlastoljublje,
imaju svojinu, neku zabavu, nešto njima
potpuno razumljivo, sa čim se može brbljati: sve
to zajedno je majčinska ljubav — nju možemo uporediti
sa ljubavlju umetnika prema svom delu.
Trudnoća je žene učinila blažim, sposobnim da
čekaju, plašljivijim, podvrgljivijim; a isto tako
duhovna bremenitost proizvodi karakter kontemplativaca,
srodan ženskom karakteru: to su muške
majke. — Kod životinja muški rod važi kao
lep.
73.
S v e t a o k r u t n o s t . — Jednom svecu pristupio
je neki čovek, koji je u rukama držao tek
rođeno dete. »Šta da radim sa detetom? upitao je,
ono je jadno, nakazno i nema dovoljno života da
umre.« »Ubi ga, povikao je svetac groznim glasom,
ubi ga i drži ga zatim tri dana i tri noći u
svojim rukama da ga se sećaš: tako više nikad nećeš
začeti dete dok ti ne dođe vreme da ga začneš.«
Kad čovek to beše čuo otide razočaran; i mnogi
kuđahu sveca pošto je savetovao okrutnost, jer je
savetovao da se dete ubije. »Ali nije li okrutnije
ostaviti ga da živi?« reče svetac.
74.
N e u s p e š n e . —Uvek ne uspevaju one jadne
žene koje u prisustvu onog koga vole bivaju nemirne
i nesigurne i previše govore: jer muškarce
najsigurnije zavodi izvesna potajna i flegmatična
nežnost.
75.
T i r e ć i pol. — »Mali čovek je paradoks, ali
ipak čovek — ali male žene, u poređenju sa visokim
ženama, izgledaju mi da su nekog drugog roda
« — rekao je jedan stari učitelj plesa. Mala žena
nikad nije lepa — rekao je stari Aristotel.
76.
N a j v e ć a o p a s n o s t . — Nije li u svim
vremenima postojala većina ljudi koji su odgoj
svoje glave —svoju »umnost« — smatrali svojim po-
,nosom, svojom obavezom i vrlinom, koje je vredalo
i posramljivalo svako fantaziranje i svaka
razuzdanost, kao neprijatelje »zdravog ljudskog j a -
zuma«: tako bi oovečanstvo već odavno propalo!
Njemu je pretilo i stalno pTeti kao njegova najveća
opasnost izbijanje l u d i l a — to jest baš izbijanje
volje u osećaju, viđenju i slušanju, uživanje
i nedisciplinovanost glave, radovanje ljudskoj nerazumnosti.
Nisu istina i izvesnost suprotnost ludakovog
sveta, nego opštost i sveobaveznost nekog
verovanja, ukratko ne-proizvoljnost u sudovima.
I najveći rad čoveka do sada je bio taj da
nad veoma mnogim stvarima, koje će se slagati
među sobom i sa njim, postavi neki z a k o n slag
a n j a — bez obzira da li su te stvari istinite ili
lažne. To je odgoj glave koji je održao čovečanstvo;
ali suprotni nagoni još uvek su toliko moćni da u
osnovi o budućnosti čovečanstva smemo govoriti
sa malo poverenja. Stalno se još pomera i pomiče
slika stvari, i možda od sada i više i brže nego
ikada; stalno se baš najodabraniji duhovi bune
protiv te sveobaveznosti — pre svih istraživači i st
i n e ! Stalno ta vera kao neka opšta svetska vera
izaziva gađenje i neku novu pohotljivost kod finijih
glava: i već polagan tempo, koji ona zahteva
za sve duhovne procese, ono podražavanje kornjače,
što se ovde priznaje kao norma, čini umetnike
i pesnike prebeglicama: to su ti nestrpljivi duhovi
u kojima izbija neko formalno uživanje u ludilu,
zato što ludilo ima tako veseo tempo! Potrebni
su dakle duhovni intelekti — ah! koristiću najnedvosmisleniju
reč — potrebna je v r l a g l u p o s t ,
potreban je nepokolebljiv udarac takta s p o r o g
duha da bi vernici velike opšte vere ostali među
sobom zajedno i dalje plesali: to je prirodna potreba
prvoga reda koja ovde zapoveda i zahteva.
Mi d r u g i smo i z u z e t a k i o p a s n o s t —
nama je stalno potrebna odbrana! — Pa, može se
stvarno nešto reći u korist izuzetka, p o d p r e t p
o s t a v k o m d a n i k a d n e p o s t a n e prav
i l o .
77.
Ž i v o t i n j a sa č i s t o m s a v e š ć u . —
Ono prosto u svemu što se dopada na jugu Evrop
e— bila to sada italijanska opera (na primer
Rosinija i Belinija) ili španski pustolovni roman
(nama najpristupačniji u francuskom ruhu Žila,
Blasa)—ne ostaje mi skriveno, ali me ne vređa,
isto tako kao ni prostota na koju nailazimo prili-,
kom šetnje kroz Pompeje i u osnovi čak kod čitanja
svake antičke knjige: odakle to dolazi? Da li
je to što ovde nedostaje stid i sve prosto tako se
sigurno i sigurno u sebe pojavljuje, kao bilo šta
plemenito, ljupko i strasno u istoj vrsti muzike
ili romana? »Životinja ima pravo kao i čovek: tako
može slobodno svuda trčati, a ti, moj dragi
bližnji, takođe si još životinja, uprkos svemu!«
— čini mi se da je to moral te stvari i svojstvenost
južnjačke humanosti. Loš ukus ima svoje
pravo kao dobar, i čak povlasticu pred njim, ako
je velika potreba, sigurno zadovoljenje i tako reći
opšti jezik, neka bezuslovno razumljiva larva i
bezuslovno razumljiv gest: dobar, odabran ukus
naprotiv uvek ima nečeg tražilačkog, okušavaj ućeg,
ne potpuno sigurnog u svoje razumevanje — on nije
narodski i nikad nije bio narodski! Narodska
jeste i ostaje m a s k a ! I tako se sve to poput
maske može odvojiti u melodijama i kadencama,
u skokovima i veseljima ritma tih opera! Čak antički
život! Šta razumevamo od toga ako ne razumemo
uživanje u maski, čistu svest svega poput
maske! Ovde je kupatilo i odmor antičkog duha:
i možda to kupatilo beše retkim i uzvišenim prirodama
starog sveta još nužnije nego prostim. —
Tome nasuprot neizrecivo me vređa jedan prost
obrt u nordijskim delima, na primer u nemačkoj
muzici. Ovde je prisutan s t i d, umetnik se pred
samim sobom spustio i ne bi mogao čak ni da spreči
da pri tom ne pocrveni: mi se sa njim stidimo
98
i tako smo uvređeni, jer slutimo da je verovao
da se zbog nas morao spustiti.
78.
Z a š t a t r e b a d a b u d e m o z a h v a l ni.
— Tek umetnici, i to pozorišni umetnici, ljudima
su stavili oči i uši da bi sa nekim zadovoljstvom
slušali i gledali to što je svako sam, svako
sam doživljava, svako sam želi; tek su nas oni
naučili da cenimo junaka koji se krije u svakom
od tih svakodnevnih ljudi, kako bi sam sebi čovek
mogao izgledati kao junak, iz daljine i tako
reći pojednostavljen i preobražen — umetnost da
se pred sobom samim »postaviš u scenu«. Samo
tako zoboravljamo kod nas neke niže detalje! Bez
te umetnosti ne bismo bili ništa sem prednjeg plana
i ne bismo uopšte živeli u vlasti one optike što
po sebi izgleda najbliža i najprostija kao ogromno
velika i kao stvarnost. — Možda postoji slična zasluga
one religije što je zahtevala da se grešnost
svakog pojedinca posmatra kroz uveličavajuće staklo
i od grešnika činila velikog, besmrtnog zločinca:
stvarajući oko njega večne perspektive, učila
je čoveka da na sebe gleda iz daljine i kao na nešto
prošlo, celovito.
79.
D r a ž n e s a v r š e n s t v a . — Ovde vidim
jednog pesnika, koji, kao mnogi ljudi, svojim nesavršenstvima
izaziva višu draž, nego svim onim
što se pod njegovom rukom zaokrugljuje i savršeno
oblikuje — da on uživa prednost i slavu mnogo
više od svoje poslednje nesposobnosti nego od
svoje bogate snage. Njegovo delo nikada potpuno ne
iskazuje što bi u stvari mogao izreći, šta je m og
a o v i d e t i : izgleda da je imao slutnju neke
vizije, i nikada nju samu: ali neka ogromna požuda
za tom vizijom ostala je u njegovoj duši, i iz
nje on uzima isto tako ogromnu rečitost zahtevanja
i pohlepnosti. Njom podiže onog koji ga
sluša, preko svog dela i svih »dela« i daje mu krila
da se toliko visoko podigne kako se inače nikad
ne podižu slušaoci: i tako postavši sami pesnici
i vidoviti ljudi, oni se dive uzročniku svoje
sreće, kao da ih je neposredno doveo do gledanja
onog njegovog najsvetijeg i poslednjeg, kao
da je stigao na svoj cilj i svoju viziju doista vid
e o i saopštio. Njegovoj slavi ide u prilog što
nije u stvari stigao na cilj.
80.
U m e t n o s t i p r i r o d a . — Grci (ili barem
Atinjani) rado su slušali dobro govorenje: oni su
čak imali za to neku žudnju što ih je više nego sve
drugo razlikovala od onih koji nisu bili' Grci. I tako
su sami od strasti na pozornici zahtevali da ona
dobro govori i sa uživanjem su trpeli neprirodnost
dramskog stiha: ta u prirodi je strast toliko škrta
na rečima! tako nema i zbunjena! Ili ako nađe
reči, toliko zbunjeno i nerazumno i sebi samoj
na sramotu! Sada smo se svi mi, zahvaljujući Grcima,
navikli na tu neprirodnost na pozornici kao
što zahvaljujući Italijanima i rado podnosimo drugu
neprirodnost, r a s p e v a n u strast. — Nama je
to postala potreba, koju iz stvarnosti ne možemo
zadovoljiti: da čujemo ljude kako u najtežim situacijama
dobro i opširno govore: nas sada oduševljava
kada tragičan junak tu još nalazi reči, razloge,
reči i te gestove i u celini neku svetlu duhovnost,
gde se život približava ponorima, i gde
čovek najčešće gubi glavu a sigurno i lep jezik.
Ta vrsta o d s t u p a n j a od p r i r o d e zbog toga
je možda najprijatniji obrok za ponos čoveka;
zbog njega uopšte on voli umetnost kao izraz jedne
100
visoke, junačke neprirodnosti i konvencije. Sa pravom
se zbog toga prebacuje dramskom pesniku
ako on sve ne pretvara u um i reč, već uvek u ruci
zadržava neki ostatak ć u t a n j a : kao što smo
nezadovoljni operskim kompozitorom koji za najviši
afekt ne zna da pronađe neku melodiju, nego
samo neko afektivno »prirodno« mucanje i deranje.
Upravo ovde t r e b a protivrečiti prirodi! Upravo
ovde t r e b a da se prosta draž iluzije povuče
pred nekom višom draži! Grci idu tim putem
daleko, daleko — do zastrašivanja daleko! Kako
oblikuju pozornicu koliko je moguće usku i zabranjuju
sebi sve efekte kroz duboke pozadine, kako
glumcu onemogućuju mimiku i lak pokret i pretvaraju
ga u neko svečano, kruto strašilo sa maskom,
tako su i strasti oduzeli duboku pozadinu
i diktirali joj zakon lepog govorenja, oni su čak
uopšte sve učinili da deluju nasuprot elementarnom
delovanju slika što izazivaju strah i sažaljenje:
oni u p r a v o n i s u h t e l i s t r a h i saž
a l j e n j e — svaka čast i najviša čast Aristotelu!
ali on sigurno nije dobro pogodio, a da ne govorimo
o pravom rešenju, kada je govorio o krajnjem
cilju grčke tragedije!* Pogledajmo ipak grčke
tragičare po tome šta je najviše pobudilo
njihovu vrednoću, njihovo pronalazaštvo, njihovo
takmičenje — svakako ne nameru savladavanja gledalaca
kroz efekte! Atinjanin je odlazio u požarište
da s l u š a l e p e goVore! I do lepih
govora beše stalo Sofoklu! — oprostite mi ovu jeres!
— Veoma različito stoji sa o z b i l j n o m oper
o m: svi njeni majstori staraju se da spreče da
razumemo njihove ličnosti. Neka usput uhvaćena
reč mogla bi nepažljivom slušaocu pomoći: u celini
situacija mora samu sebe da objasni — ništa
ne stoji do govorenja! — tako misle svi oni i tako
* To jest o Katarzi (duševnom čišćenju), što se kod
gledalaca postiže izazivanjem straha i sažaljenja. Prim.
prev.
su svi rečima izvodili svoje lakrdije. Možda im je
samo nedostajala hrabrost da potpuno izraze svoje
poslednje omalovažavanje reči: malo više drskosti
kod Rosinija i on bi pustio da se skroz-naskroz
peva la-la-la-la — i pri tom bi bilo razuma! Operskim
ličnostima upravo ne treba verovati »na reč«,
nego na ton! To je razlika, to je lepa n e p r i r o d n
o s t radi koje se ide u operu! Čak recitativo
secco* ne želi u stvari da se sluša kao reč i tekst:
ova vrsta polumuzike treba naprotiv muzičkom
uvu najpre da pruži mali mir (mir m e l o d i j e
kao najsublimnijeg i stoga i najnapregnutijeg uživanja
te umetnosti) — ali veoma skoro nešto drugo;
naime sve veće nestrpljenje, sve veće protivljenje,
neku novu žudnju za p o t p u n o m muzikom,
za melodijom. — Kako stoji, posmatrano sa
tog stanovišta, sa umetnošću Riharda Vagnera?
Možda drugačije? Cesto mi se činilo kao da se reč
i muzika njegovih tvorevina pre izvođenja moraju
naučiti napamet: jer bez toga mi je izgledalo
— ne č u j e m ni reči ni samu muziku.
81.
G r č k i u k u s . — »Šta je lepo u tome? — upitao
je onaj geometar posle izvođanja Ifigenije —
ništa se u tome ne dokazuje!« Da li bi i Grci bili
toliko daleko od tog ukusa? Bar kod Sofokla se
»sve dokazuje«. ,
82.
E s p r i t** ne na g r č k i n a č i n . — Grci
su u čitavom svom mišljenju neopisivo logični i
* Ital. — recitativ uz pratnju klavira ili čembala.
Prim. prev.
** Franc. — duh. — Prim. prev.
102
jednostavni; njima to, barem za njihovo dugo
dobro vreme, nije dosadilo, kao što je to slučaj
kod Francuza: koji čak rado čine mali skok u suprotnost
i duh logike u stvari podnose samo kad
mnoštvom takvih malih skokova u suprotnost odaje
svoju d r u ž e v n u pristojnost, .svoje druževno
samoporicanje. Logika mi izgleda nužna kao
hleb i voda, ali i kao ove neka vrsta zatvorske hrane,
čim je trebao čisto i jedino nju uzimati. U
dobrom društvu ne moramo nikad hteti potpuno
i jedino da 'budemo u pravu, kao što to želi svaka
čista logika: stoga mala doza nerazumnosti u čitavom
francuskom esprit-u.— Smisao za druževnost
kod Grka bio je daleko manje razvijen, nego
što jeste i što je bio kod Francuza: stoga toliko
malo esprit-a kod njihovih najduhovitijih ljudi,
stoga toliko malo dosetke čak kod njihovih šaljivdžija,
stoga — ah! Neće mi više verovati u ove
moje rečenice, a koliko te vrste imam još na duši!
— Est res magna tacer* — kaže Marcijal (Martijal)
o svim brbljivima.
83.
P r e v o d i . — Stepen istorijskog smisla što
poseduje neko vreme možemo prosuditi po tome
kako to p r e v o d i i prošla vremena i knjige pokušava
da asimiluje. Francuzi Korneja, a takođe i
revolucije dočepali su se rimske starine na način
za koji više ne bismo imali hrabrosti — zahvaljujući
našem smislu za istoriju. A i sama rimska starina:
kako je nasilno i ujedno naivno stavila svoju
ruku na sve dobro i visoko grčke drevnije starine!
Kako su oni prevodili u rimsku tadašnjost!.
Kako su namerno i bezobzirno činili nejasnim
trenutak na prahu leptirovog krila! Tako je Hora-
* Lat. — velika je stvar ćutati. — Prim. prev.
cije (Horatije) tu i tamo prevodio Alkeja ili Arhiloha,
tako je Propercije prevodio Kalimaha i Fileta
(pesnike istog ranga sa Teokritom, ako s m em
o suditi): šta im je bilo stalo do toga da je
stvarni tvorac ovo i ono doživeo i znake toga upisao
u svoju pesmu! — Kao pesnici ne behu neskloni
antikvarskom duhu traganja koji prethodi istorijskom
smislu, kao pesnici nisu uzeli u obzir te
sasvim lične stvari i imena i sve što je bilo svojstveno
jednom gradu, jednoj obali, jednom veku,
kao njegova nošnja i maska, nego su smesta stavili
ono sadašnje i rimsko na njegovo mesto. Izgledalo
je kao da nas pitaju: »Zar ne treba ono staro
da sebi učinimo novim i da s e b e u njemu smestimo?
Zar ne bismo smeli našu dušu da udahnemo
tom smrtnom telu? Jer ono je mrtvo samo jednom:
kako je ružno sve mrtvo!« — Oni nisu znali
za uživanje u smislu za istoriju; ono prošlo i tuđe
beše im mučno, i kao Rimljanima podsticaj za
rimsko osvajanje. U stvari tada se osvajalo, ako
bi se prevelo — ne samo tako što se ispuštalo ono
istorijsko: ne, dodavala se aluzija na sadašnjost,
pre svega brisalo se pesnikovo ime i na njegovo
mesto stavljalo svoje — ne u osećanju krađe, nego
sa najčišćom savešću imperium Romanum-a*.
84.
O p o r e k l u p o e z i j e . — Ljubitelji fantastičnog
kod čoveka, koji ujedno zastupaju učenje
o instiktivnom moralitetu, zaključuju ovako: »Pod
pretpostavkom da se u svim vremenima cenila korist
kao vrhovno božanstvo, odakle je onda u čitav
svet došla poezija? — to ritmizovanje govora,
što pre deluje nasuprot jasnoći saopštavanja, nego
što unapređuje, i što je nasuprot tome u čita-
* Lat. — rimskog carstva. — Prim. prev.
104
vom svetu poniklo svuda na zemlji kao ruganje
čitavoj korisnoj svrsishodnosti i još uvek niče!
Divlje lepa nerazumnost poezije pobija vas, vi
utilitarci! Baš hteti se o s l o b o d i t i korisnosti
— to je uzdiglo čoveka, to ga je inspirisalo za
umetnost i moralitet!« Ali ja sada moram laskati
utilitarcima — ta oni su retko u pravu da je to za
žaljenje! U onim starim vremenima, što su poeziju
pozivale u život, imali smo ipak pri tom korist
u vidu i jednu veliku korist — tada kada smo učinili
da ritam prodre u govor, onu silu što iznova
sređuje sve rečenične atome, zahteva da se biraju
reči i misao boji iznova čini tamnijim, više
stranim, daljim: naravno neka p r a z n o v e r n a
k o r i s t ! Zahvaljujući ritmu bogova trebalo bi
da se neka ljudska želja dublje utisne pošto smo
primetili da se čovek bolje seća nekog stiha nego
nevezanog govora; isto tako su ljudi mislili da će
ih zahvaljujući ritmičkom tik-taku čuti preko velikih
daljina; činilo se da ritmizovana molitva pre
dopire do sluha bogova. Ali pre svega su hteli da
imaju korist od onog elementarnog savlađivanja,
što doživljuje čovek po sebi slušajući muziku; ritam
je neka prinuda; on proizvodi neku nesavlad-
Ijivu želju da se popusti, da se složi;-ne samo korak
nogu, takođe i duša ide za tim taktom — verovatno,
tako se zaključivalo, takođe i duša bogova!
Ljudi su dakle pokušali preko ritma da pris
i l e i da vrše neku silu nad njima: preko njih
se prebacila poezija kao neka magična zamka.
Bese još čudesnija predstava: i ta je baš možda
najviše delovala kod nastanka poezije. Kod pitagorejaca
ona se pojavljuje kao filosofsko učenje
i kao trik vaspitanja: ali odavno pre toga beše
filosofa, muzici se priznavala snaga da se čovek
rastereti afekata, da se očisti duša, da se ublaži
ferocia animi* — i to baš kroz ono ritmičko u mu-
* Lat. — neobuzdanost duše, — Prim. prev.
zici. Kada su prava napetost i harmonije duše bili
izgubljeni, moralo se p l e s a t i , u taktu pevača —
to beše recept ove lekarske veštine. Njome je
Terpander smirio jednu pobunu, Empedoklo je
smirio jednog besomučnika, Damon je očistio jednog
od ljubavi bolesnog mladića; time su se lečili
i podivljali osvetoljubivi bogovi. Najpre time što
bi se omama i razuzdanost njihovih afekata dovodili
do vrhunca, dakle tim što bi se besomučnika
učinilo ludim, a osvetoljubivog pijanim od osvete
—svi orgijastički kultovi žele ferocia-u nekog božanstva
da odjednom rasterete i da učine orgijom
da se posle toga osećaju slobodnijim i mirnijim
i da ljude ostavi na miru. Melos prema svom
korenu znači sredstvo za umirivanje, ne zato što
je sam blag, nego što njegovo dejstvo čini čoveka
blagim. — I ne samo u kultskoj pesmi, već i kod
svetske pesme najstarijih vremena postoji pretpostavka
da ono ritmičko ima magičnu moć, na
primer prilikom vađenja vode ili veslanja. Pesma
je neko očaravanje demona, koje pri tom zamišljamo
kao delatne, ona ih čini voljnim (uslužnim),
neslobodnim i oruđem čoveka. I kad god delamo,
postoji pobuda za pevanjem s v a k a radnja je
vezana za pomoć duhova: bajalica i bajanje izgleda
da su praoblik poezije. Ako je stih korišćen
i prilikom proročanstva — Grci su govorili da je
heksametar pronađen u Delfima— tako bi i ovde
ritam trebalo da vrši prisilu. Tražiti neko proročanstvo
za sebe — to je prvobitno značilo (prema
verovatnom izvođenju grčke reči): nešto sebi odrediti;
ljudi su mislili da mogu budućnost iznuditi
time što bi se za sebe zadobio Apolon: on koji je
prema najstarijoj predstavi daleko više nego proročanski
bog. Tako kao što se formula izgovori,
bukvalno i tačno ritmički, tako vezuje budućnost,
ali formula je pronalazak Apolona, koji kao bog
ritmova može da veže i boginje sudbine. — Ako
u celini pogledamo, upitajmo: aa li je za praznovernu
vrstu ljudi uopšte bilo nešto k o r i s n i j e
106
od iritma? Sa njim se moglo sve: magično unapređivati
neki rad; prinuđivati nekog boga da se pojavi,'
da bude blizu, da sluša; pripremati budućnost
shodno svojoj volji; rasteretiti vlastitu dušu
od neke prekomernosti (straha, manije, sažaljenja,
osvetoljubivosti), i ne samo vlastitu dušu nego
i dušu najgoreg demona — bez stiha čovek beše
ništa, kroz stih bio bi takoreći bog. Takvo osnovno
osećanje ne može se više potpuno iskoreniti
— i još sada, posle milenijuma duge borbe protiv
takvog praznoverja, povremeno i najmudriji od
nas postaje budalom ritma, čak samo u tome što
neku misao o s e ć a kao i s t i n i t i ] u, kada ima
neku metričku formu i dolazi sa nekim božanskim
hopsasa što odatle dolaze. Zar nije veoma vesela
stvar da još uvek najozbiljniji filosofi, ma koliko
inače ozbiljno uzimali za sigurno, da se pozivaju na
p e s n i č k e i z r e k e, da bi svojim mislima dale
snagu i verodostojnost? — pa ipak je za istinu
opasnija, kada se sa njom pesnik slaže, nego kada
joj protivreči! Jer kao što kaže Homer: »Mnogo
lažu ti pesnici!« —
85.
D o b r o i l e p o . — Umetnici stalno velič
a j u — oni ništa drugo ne čine — i to sva ona stanja
i one stvari što stoje na glasu da se kod njih
i u njima čovek može osećati dobar ili velik, ili
pijan, ili veseo, ili dobro i mudro. Te i z a b r a ne
stvari i ta izabrana stanja, čija se vrednost za
ljudsku sreću smatra sigurnom i ocenjenom, objekti
su umetnika; oni se uvek nalaze u zasedi da
iste otkriju i da pređu u područje umetnosti. Hoću
da kažem: oni sami nisu ocenjivači sreće i onog
srećnog, ali oni se uvek guraju u blizinu tih ocenjivača
sa najvećim ljubopitstvom i zadovoljstvom
da odmah iskoriste svoje procene. Tako će oni,
jer pored svog nestrpljenja imaju i najveća plu-
ća glasnika i noge trkača, uvek takođe biti među
prvima koji među prvima slave ono n o v o dobro
i često se p o j a v l j i v a t i kao oni koji pre svega
nazivaju nešto dobrim i kao dobro ocenjuju.
Ali to je, kao što je rečeno, zabluda: oni su samo
brži i glasniji od stvarnih ocenjivača.— A ko su
pak ti? — To su bogataši i dokoličari.
86.
O p o z o r i š t u . — Ovaj dan me je opet ispunio
snažnim i uzvišenim osećanjima, i ako bih
u njegovo veče mogao imati muziku i umetnost,
dobro znam kakvu muziku i kakvu umetnost n e
bih hteo, naime ne bih hteo sve one koje omamljuju
svoje slušaoce i što bi htele da u z d i g n u
za trenutak snažnog i uzvišenog osećanja — one
ljude svakodnevice duše, koji uveče ne liče na
pobednike na trijumfalnim kolima, nego liče na
umorne mazge u čijem je životu nešto prečesto
primenjivan bič. Šta bi oni ljudi uopšte znali o
»uzvišenijim raspoloženjima« da nema sredstava
što proizvode opijenost i idealnih udaraca bičem!
— I tako imaju one koje ih oduševljavaju, kao što
imaju svoja vina. Ali šta su m e n i njihova pića
i njihova opijenost! Što je oduševljenom potrebno
vino! Naprotiv, on sa nekim gađenjem gleda na
ta sredstva i posrednike, koji tu hoće da proizvedu
dejstvo bez dovoljnog razloga — oponašanje visoke
duševne plime! — Kako? Zar se krtici poklanjaju
krila i ponosna uobraženja — pred odlaskom
na spavanje, pre nego što se uvuče u svoju
špilju? Zar je šalju u pozorište i stavljaju velike
čaše pred njene slepe i umorne oči? Zar ljudi
kojima život nije »radnja« nego posao ne sede
pred pozornicom i posmatraju čudna bića kojima
je život više nego posao? »Tako je pristojno«,
kažete, »tako je zabavno, tako hoće vaspitanje!«
— Pa dobro! Tako mi suviše često nedostaje obra-
108
zovanje, jer taj prizor mi je prečesto odvratan.
Onaj ko po sebi ima dovoljno tragedije i komedije,
ostaje svakako, najdraže daleko od pozorišta ili,
kao izuzetak, čitavo zbivanje — uračunavajući pozorište,
publiku i pesnika — postaje mu stvarno
tragični i komični pozorišni komad, tako da mi
izvedeni pozorišni komad, naprotiv samo malo znači.
Ko je nešto kao Faust i Manfred, šta mu je stalo
do Faustova i Manfreda pozorišta — dok sigurno
ima još da misli na to da se uopšte takve figure
izvode na pozornicu. Najjače misli i strasti pred
onima koji nisu sposobni za mišljenje i strast —
ali za o p i j e n o s t i ! i o n i kao sredstva za
ovo! I pozorište i muzika, pušenja hašiša i žvakanja
betela* kod Evropljana! Ah, ko će nam ispričati
čitavu priču o narkoticima! — To je takoreći
istorija »obrazovanja« takozvanog višeg obrazovanja!
87.
O s u j e t i u m e t n i k a . — Verujem da umetnici
često ne znaju šta najbolje mogu, jer su suviše
sujetni i što su svoja čula orijentisali na nešto
ponosnije, nego što izgledaju da su ove male biljke,
koje ponovo, čudno i lepo, u stvarnom savršenstvu
mogu da rastu na njihovom tlu. Oni površno
ocenjuju ono najzad dobro njihovog vrta i vinograda,
i njihova ljubav i njihovo uviđanje nisu
istog ranga. Tu je neki muzičar koji je više nego
bilo koji muzičar majstor u tome da pronalazi tonove
iz carstva paćeničkih, potištenih, namučenih
duša i da i nemim životinjama daje govor. Niko
na njega ne liči po bojama pozne jeseni, neopisivo
dirljive sreće poslednjeg, poslednjeg, najkraćeg
uživanja, on zna neki zvuk za one tajno-neprijat-
* Južnoazijsko sredstvo za uživanje, plod areka palme
što se žvaće sa drugim dodacima. — Prim. prev.
ne ponoći duše, gde izgleda da su uzrok i dejstvo
izašle iz uobičajenog toka svakog trenutka može
da nastane nešto »iz ništa«; on najsrećnije crpe
iz svega iz donjeg temelja ljudske sreće i takoreći
iz tog ispijenog pehara, gde su se stekle najopornije
i najodvratnije kapi sa najslađima za (krajnje
dobro i krajnje zlo); on poznaje ono umorno samo
pomeranje duše koja više ne može da skače
i leti; čak ni da hoda; on ima uplašeni pogled pritajene
boli, bezutešnog razumevanja, rastanka bez
priznanja; čak kao Orfej čitavog skrivenog jada
je veći od bilo koga, preko njega je uopšte pridodano
umetnosti mnogo toga što je dosad bilo neizrazivo
i čak izgledalo nedostojno umetnosti, i što
se recima moglo samo rasterati, a ne uhvatiti —
ponešto sasvim malo i mikroskopsko duše: da,
on je majstor u sasvim malom. Ali on ne ž e l i
to da bude! Promiče mu da njegov d u h ima drugi
ukus i sklonost i da najradije sedi po budžacima
propalih kuća: tamo skriven, skriven od samog
sebe slika on svoja prava majstorska dela,
što su sva vrlo kratka i često duga samo takt —
tek samo postaje sasvim dobar, velik i savršen,
možda jedino tamo. — Ali on to ne zna! On je
suviše sujetan da bi to znao.
88.
O z b i l j n o s t o i s t i n i . — Ozbiljnost o istini!
Kakve različite stvari ljudi podrazumevaju
pod tim rečima! Upravo isti pogledi i načini dokaza
i ispitivanja, što mislilac po sebi oseća kao neku
lakomislenost, kojoj je na svoju sramotu podlegao
ovog ili onog časa — upravo isti pogledi — upravo
isti pogledi mogu umetniku koji na njih naleće
i sa njima povremeno živi dati svest da ga
je sada obuzela najdublja ozbiljnost za istinu, i
dostojno je divljenja što on, premda umetnik, ipak
ujedno pokazuje najozbiljniju žudnju za suprotnošću
onoga što izgleda. Tako je moguće da neko
baš svojim patosom ozbiljnosti odaje kako se do
sada površno i zadovoljno njegov duh igrao u carstvu
saznanja. — I nije li to sve što mi uzimamo
kao v a ž n o , naš izdajnik? To pokazuje gde se
nalazi naš značaj i šta nismo od značaja.
89.
S a d i n e k a d . — Šta se nalazi u čitavoj našoj
umetnosti i umetničkim delima kada se lišimo
one više umetnosti, umetnosti svečanosti! Nekada
su sva umetnička dela bila izložena na velikom putu
svečanosti čovečanstva, kao znakovi sećanja i spomenici
visokih i blaženih momenata. Sada ljudi
žele da umetničkim delima jadne iscrpljene ljude
i bolesnike primame na stranu od velikog puta
patnje čovečanstva, za najkraći trenutak pohote;
nude im se mala opijenost i ludilo.
90.
S v e t1 o s t i i s e n k e. — Knjige i zapisi su
kod različitih mislilaca različite stvari: neko je u
knjizi skupio plamenove, koje je znao da brzo
krade i odnese kući iz zraka saznanja što mu je
sinulo; neko drugi reprodukuje samo senke, snimke
u sivom i crnom, što se dan ranije izradilo u
njegovoj duši.
91.
O p r e z n o s t . — Alfijeri* je, kao što je poznato,
veoma mnogo lagao kada je zapanjenim
* Vitorio Alfijeri (Alfieri, 1749—1803) — italijanski
književnik. — Prim. prev.
savremenicima pričao svoju biografiju. On je lagao
iz onog despotizma prema samom sebi, što je na
primer dokazivao na taj način kako je stvarao
vlastiti jezik i sebe tiranisao da postane pesnik:
—on je na kraju našao strogu formu uzvišenosti
u koju je u t i s n u o svoj život i svoje sećanje:
sigurno je pri tom bilo puno muke. — Ja ne bih
poverovao ni u Platonov životopis koji je on sam
napisao: isto toliko malo kao Rusoovom ili Danteovom
vita nuova.*
92.
P r o z a i p o e z i j a . — Obratimo samo pažnju
na to da su veliki majstori proze skoro uvek
bili i pesnici, bilo javno ili takođe samo potajno
i za »fijoku«. I doista samo sa o b z i r o m na
p o e z i j u piše se dobra proza! Jer ona je neprekidan
pristojan rat sa poezijom: sve njene draži
sastoje se u tome da se poezija stalno izbegava i
da joj se protivreči; svaki abstractum** želi da
se iznese kao nestašnost protiv ove i kao rugajućim
glasom; svaka suvoća i hladnoća treba ljupku
boginju da dovede u neko ljupko očajanje;
često ima približavanja, pomirenja trenutaka a zatim
iznenadnog odskakanja natrag i ismejavanja;
često se povlači zavesa i pušta unutra prejaka svetlost,
dok upravo boginja uživa u svojim sumracima
i prigušenim bojama; često joj se uzima reč sa ustiju
i pevuši prema nekoj melodiji, pri čemu ona
fine ruke drži pred finim malim ušima,— i tako
postoji hiljadu zabava rata, uračunavajući poraze,
o čemu baš ništa ne znaju nepoetski, takozvani
prozni ljudi: Oni pišu i govore takođe samo lošu
prozu! Rat je o t a c s v i h d o b r i h stva-
* Ital. — novom životu. Prim. prev.
** Lat. — apstraktan ili opšti pojam, apstraktna predstava.
Prim. prev.
112
ri,* rat je otac i dobre proze! — Behu četvorica
veoma čudnih i doista pesničkih ljudi u ovom veku
koji su došli do majstorstva proze, za koje ovaj
vek inače nije bio stvoren — iz nedostatka u poeziji,
kao što je nagovešteno. Ne uzimajući u obzir Getea,
koga vek sa pravom uzima u obzir, koji ga je
izneo: tako smatram dostojnim da se nazivaju
majstorima proze samo Đakomo Leopardi, Prospera
Merime, Ralfa Valdo Emerson i Valter Sevedž
Lindera, autor Imaginary Converzations.**

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10992
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   21/3/2011, 10:42 pm

93.
Ali z a š t o p i š e š ? — A: ja ne spadam među
one koji m i s l e sa mokrim perom u ruci; a
još manje među one ikoji se uopšte pred otvorenom
mastionicom prepuštaju svojim strastima, sedeći
na svojoj stolici i ukočeno posmatrajući hartiju.
Ja se ljutim ili se stidim čitavog pisanja; pisanje
je za mene nužda — čak mi je odvratno da u poređenju
s tim govorim. B: ali zašto pišeš? A: da, moj
dragi, rečeno u poverenju: još nisam pronašao neko
drugo sredstvo da se o s l o b o d i m svojih
misli. B: a zašto želiš da ih se oslobodiš? A: zašto
želim? Želim li? Ja moram. — B: dosta! dosta!
94.
R a s t p o s l e s m r t i . — One male smele rei
o moralnim stvarima što je Fontenel izbacio u
svojim Posmrtnim razgovorima behu u njegovo
vreme smatrane paradoksima i igrama jedne sum-
* Rat je otac svih stvari — izreka je velikog grčkog
filosofa Heraklita (544 — 480). ili 483. god. pre naše ere). —
Prim. prev.
** Valter Sevedž Lender (1775—1864), autor Imaginarnih
razgovora, bio je engleski epski pesnik. — Prim. prev.
njive dosetke; čak najviše sudije ukusa i duha
nisu ništa više videle u tome — možda ni sam
Fontenel. A sada se dešava nešto neverovatno: ove
misli postaju istine! Nauka ih dokazuje! Igra postaje
ozbiljnost! I mi čitamo te dijaloge sa sasvim
drugim osećanjem nego što su ih čitali Volter
i Helvecijus i nevoljno podižemo njihovog tvorca
u drugu i m n o g o v i š u klasu rangiranja duhova
nego što su oni činili — da li sa pravom? Da
li bez prava?
95.
Š a m f o r . — To što je takav poznavalac ljudi
i gomile kao Šamfor upravo priskočio u pomoć
gomili i nije ostao da stoji po strani u filosofskom
odricanju i odbrani, ne mogu sebi drugačije da
objasnim nego ovako: jedan instinkt beše u njemu
jači od njegove mudrosti i nikad nije bio zadovoljen,
mržnja prema čitavom plemstvu krvi: možda
stara samo objašnjiva, mržnja njegove majke, što
je ljubavlju prema majci u njemu bila proglašena
svetom — instinkt osvete od njegovih dečačkih godina
što je čekao čas da osveti majku. I sada su
ga njegov život i njegov genije, i ah! svakako najviše
roditeljska krv u njegovim žilama zaveli na to
da se upravo uključi i izjednači sa tim plemstvom
— kroz mnoge i mnoge godine! Ali konačno nije
više podnosio vlastiti pogled (prozor) »starog čoveka
« pod starim režimom, on se počeo žestoko
i strasno kajati i u t o j strasti obukao je ruho
svetine kao svoj način mantije od kostreti!
Njegova loša savest beše propuštanje osvete. — Pod
pretpostavkom da je Šamfor tada za stupanj ostao
više filosof, revolucija ne bi došla do svoje tragične
dosetke i do svoje najoštrije bodlje: ona bi
se smatrala daleko glupljim događajem i ne bi
bila takvo zavođenje duhova. Ali Šamforova mržnja
i osveta vaspitale su celo pokolenje: i naj-
114
svetliji ljudi prošli su kroz tu školu. Ta pomislimo
na to da je Mirabo na Šamfora gledao kao na
svoje više i starije Ja od koga je očekivao i podnosio
podsticaje, upozorenja i presude — Mirabo
koji je kao čovek pripadao sasvim drugom rangu
veličine za razliku čak od prvih državničkih veličina
prošlosti i sadašnjice. — Čudno je da je uprkos
takvom prijatelju i zagovorniku — ta imamo
Miraboova pisma Šamforu—ovaj najduhovitiji od
svih moralista ostao stran Francuzima, nimalo
drugačije nego Stendal, koji je možda od svih
Francuza ovog veka imao najmisaonije oči i
uši. Da li stvari tako stoje da je poslednji u osnovi
imao suviše od jednog Nemca i Engleza da bi
Parižanima mogao biti još podnošljiv? — dok je
Šamfor, čovek bogat dubinama i pozadinama duše
mračan, paćenički, vatren — bio mislilac koji je
smeh smatrao nužnim lekom protiv života i koji
se skoro smatrao izgubljenim svakog dana kada
se nije smejao — izgleda naprotiv više kao Italijan
i bliski rođak Dantea i Leopardija, nego Francuz!
Poznajemo poslednje Šamforove reči: »Ah! mon
ami, rekao je Sijesu*, je m'en vais enfin de mon
de, ou il faut que le coeur se brise ou se bronze**.«
— To sigurno nisu reči umirućeg Francuza.
96.
Dva g o v o r n i k a . — Od ova oba govornika
jedan postiže čitavu moć rasuđivanja svoje stvari
samo tada kada se prepusti strasti: tek ova mu crpe
dovoljno krvi i žara u mozak da prinudi da se
otkrije njegova visoka duhovnost. Drugi svakako
* Emanuel žozef grof Sijes (1748 —1836) — francuski
publicista i političtar. — Prim. prev.
** Franc. Ah! moj prijatelju, konačno odlazim sa ovog
sv^ta, gde srce treba ili da se razbije ili pretvori u bronzu.
— Prim. prev.
tu i tamo pokušava isto: da pomoću strasti punozvučno,
snažno i uzbudljivo iznese svoju stvar, ali
obično sa slabim uspehom. On zatim veoma brzo
govori nejasno i zbunjeno, preteruje, ispušta i izaziva
nepoverenje prema moći rasuđivanja svoje
stvari: on čak pri tem oseća to nepoverenje, i iz
toga se objašnjavaju iznenadni skokovi u najhladnije
i najodbojnije tonove, što kod slušaoca
izazivaju sumnju da li je čitava njegova strasnost
bila prava. Kod njega svaki put strast preplavljuje
duh; možda zato što je snažniji u odnosu na prvu.
Ali on je na vrhu svoje snage kada se suprotstavlja
nastupajućoj buri svoga osećaja i takoreći joj
se ruga: tek tu njegov duh potpuno izlazi iz svog
skrovišta, logičan, podrugljiv, zaigran a ipak užasan
duh.
97.
O b r b l j i v o s t i p i s a c a . — Postoji brbljivost
gneva — često kod Lutera, takođe kod Šopenhauera.
Brbljavost iz suviše velike zalihe pojmova
formula kao kod Kanta. Brbljivost iz uživanja u
stalno novim obrtima iste stvari: nalazimo je kod
Montenja. Brbljivost pakosnih priroda: ko čita spise
toga vremena setiće se pri tom dva pisca. Brbljivost
je uživanje u lepim recima i jezičkim oblicima:
ne retko u Geteovoj prozi. Brbljivost iz unutrašnjeg
zadovoljstva u buci i pometnji osećaja:
na primer kod Karlajla.
98.
U s l a v u Š e k s p i r a . — Najlepše što bih
u slavu Šekspira, č o v e k a, znao da kažem jeste
ovo: on je verovao u Bruta i nije bacio ni zrnce
prašine nepoverenja na tu vrstu vrline! Njemu je
posvetio svoju najbolju tragediju — ona još uvek
116
nosi lažno ime* — njemu i najstrahovitijem pojmu
visokog morala. Nezavisnost duše! — to je ovde
važno! Ni jedna žrtva ne može biti suviše velika:
njoj se mora žrtvovati čak i najdraži prijatelj, ma
koliko uz to bio najdivniji čovek, ukras sveta, genije
bez premca — ako naime volimo slobodu kao
slobodu velikih duša, i kroz njega t o j slobodi
preti opasnost: tako je Šekspir morao osećati!
Visina na koju postavlja Cezara jeste najfinije
poštovanje koje je mogao iskazati Brutu: tek tako
podiže njegov unutrašnji problem do ogromnosti
i isto tako duhovnu snagu što je mogla raseći
taj čvor! — I da li je to stvarno bila politička
sloboda što je ovog pesnika nagonila da saoseća
sa Brutom — koja ga je učinila sukrivcem Bruta?
Ili je politička sloboda bila samo neka simbolika
za nešto neizrecivo? Da li možda stojim pred nekim
nepoznatim tamnim događajem i pustolovinom
iz pesnikove vlastite duše, o čemu je mogao da
govori samo kroz znake? Šta je sva Hamletova melanholija
prema melanholiji Bruta? I možda Šekspir
zna i za ovu kao što je i onu poznavao, iz
iskustva! Možda je i on imao svoj mračni čas i
svog zlog anđela kao Brut! — Ali ma šta je i
moglo postojati od takvih sličnosti i tajnih veza:
pred čitavim likom i vrlinom Bruta Šekspir se
bacio na zemlju i osećao se nedostojan i dalek:
svedočanstvo o tome upisao je u svoju tragediju.
U 'njoj je on dva puta prikazao jednog pesnika
i dva puta nad njim izlio takvo nestrpljivo i poslednje
osećanje prezira da to zvuči kao neki krik
— kao krik samoprezira. Brut, sam Brut gubi strpljenje
kada se pesnik pojavljuje, uobraženo, patetično,
nametljivo, tkao što su to obično pesnici,
kao neko biće, koje izgleda da prkosi od mogućnosti
veličine, takođe moralne veličine, pa ipak u
filosofiji čina i života samo retko postiže prostu
* Niče misli na Šekspirovu tragediju »Julije Cezar«.
Prim. prev.
čestitost. »Ako on poznaje vreme, ja p o z n a j e m
n j e g o v e ć u d i — dalje sa zveckanjem lakrdijaša!
« —uzvikuje Brut. Neka se to prevede natrag
u dušu pesnika koji je to napisao.
99.
Š o p e n h a u e r o v e p r i s t a l i c e . — Šta
vidimo kod dodira kulturnih naroda sa varvarima:
da niža kultura od više redovno prima prvo njene poroke,
slabosti i razuzdanost, oseća da to vrši na nju
neki podražaj i konačno posredstvom usvojenog
poroka i slabosti pušta da na nju struji i nešto od
vrednosne snage više kulture: to možemo posmatrati
i iz blizine i ne putujući varvarskim narodima,
naravno nešto profinjeno i produhovljeno što se
tako lako ne može lako uočiti. Ali šta običavaju
Š o p e n h a u e r o v e pristalice u Nemačkoj da
najpre prihvate od svog majstora? — kao koji,
u poređenju sa njegovom nadmoćnom kulturom,
moraju sebi izgledati dovoljno varvarski da bi takođe
preko njega bili varvarski fascinirani i zavedeni.
Da li je to njegov jak smisao za činjenice,
njegova dobra volja za jasnoću i um, što je toliko
često činila da izgleda engleski i tako malo nemački?
Ili snaga njegove intelektualne savesti što je
i z d r ž a v a l a doživotnu protivrečnost između bića
i htenja i prinuđavala ga na to da i sebi u svojim
spisima stalno i skoro u svakoj tački protivreči?
Ili njegovo čistunstvo u stvarima crkve i hrišćanskog
boga? — jer tu je bio čist kao nijedan nemački
filosof do tada tako da je živeo i umro »kao
volterijanac«. Ili njegova besmrtna učenja o intelektualnosti
intuiciie (zora), o apriornosti kauzalnog
zakona, o oruđu — prirodi intelekta i o neslobodi
volje? Ne sve to ne očarava i ne oseća se kao
očaravajuće: ali Šopenhauerove mističke zbunjenosti
i isprike na onim mestima gde je mislilac
činjenica dopustio da ga zavede i upropasti sujet-
118
ni nagon da bude odgonetač sveta, nedokazivo
učenje o j e d n o j v o l j i (»svi uzroci su samo
prigodni uzroci pojave volje za to vreme, na tom
mestu«, »volja za život je u svakom biću, čak i najmanjem,
potpuno i nepodeljeno prisutna, tako
potpuno kao i u svemu što behu, jesu i biće ujedno
«), p o r i c a n j e i n d i v i d u e (»svi lavovi su
u osnovi samo jedan lav«, »mnoštvo individua je
privid«, kao što je r a z v i t a k samo privid: on
Lamarkovu misao naziva »genijalnom, apsurdnom
zabludom«)/ zanesenost g e n i j e m (»u estetskoj
intuiciji individua nije više individua, nego čist
bezvoljni, bezbolan , bezvremenski subjekt saznanja
«; subjekt time što se potpuno rastvara u opažanom
predmetu postaje sam taj predmet«), besmislenost
o s a ž a l j e n j u i u njemu omogućenom
probijanju principii individuations (princip individuacije)
kao izvora čitavog moraliteta, uračunavajući
i takve tvrdnje kao »Umiranje je u stvari
svrha postojanja«, »a priori se ne može bez okolišenja
poreći da neko magično dejstvo ne bi takođe
trebalo da potekne od nekog već upokojenog«; takve
r a z u z d a n o s t i i poroci filosofa uvek se prvo primaju
i postaju stvar vere: poroke i _razuzdanosti
uvek je naime najlakše oponašati i ne treba im
nikakvo dugo uvežbavanje. Ali govorimo o najvećem
od živih šopenhauerovaca, o Rihardu Vagneru.
—On je prošao kao što su prošli već mnogi umetnici;
on je promašio u tumačenju likova koje je stvorio
i pogrešno je prosudio neizrečenu filosofiju
vlastite umetnosti. Rihard Vagner je dopustio da
ga usred života dovede u zabludu Hegel; on je
isto učinio još jednom kada je docnije iz svojih likova
pročitao Šopenhauerovo učenje i »voljom«,
»genijem« i sažaljenjem počeo samog sebe da formuliše.
Uprkos tome bilo je i biće istina: ništa ne
ide upravo toliko protiv Šopenhauerovog duha kao u
stvari ono vagnerovsko kod Vagnerovih junaka:
mislim na nevinost najveće sebičnosti, verovanje u
veliku strast kao u dobro po sebi, jednom rečju
na ono Zigfridovsko na licu njegovih junaka. »Sve
to miriše pre na Spinozu nego na mene« — možda
bi Šopenhauer rekao. Ma koliko da je Vagner
imao dobre razloge da se upravo posle drugih filosofa
osvrne na Šopenhauera: očaranost kojoj je s
ozbirom na tog mislioca podlegao učinila ga je slepim
ne samo prema drugim filosofima nego čak i
prema nauci; on sve više želi da čitavu svoju umetnost
da kao pandan i kao dopunu Šopenhauerove
filosofije i sve izričitije se odriče više častoljubivosti
da bude pandan i dopuna ljudskog saznanja
i nauke. I na to ga ne izaziva čitav tajanstveni sjaj
te filosofije, koja bi izazvala i jednog Kaljiostra*:
čak i pojedini gestovi i afekti filosofa behu vazda
zavodnici! Šopenhauerovsko je na primer Vagnerova
ljutnja zbog kvarenja nemačkog jezika; i ako bi ovde
trebalo da odobravamo podražavanje, ne bi ipak
smelo ni da se prećuti da sam Vagnerov stil podosta
pati od svih tih čireva i oteklina, čiji je prizor Šopenhauera
činio toliko besnim, i što s obzirom na vagnerijance
koji nemački pišu, vagnerovština počinje da
se pokazuje toliko opasnom kao što se pokazala samo
neka hegelovština. Šopenhauerovska je Vagnerova
mržnja na Jevreje, prema kojima čak u svom najvećem
činu ne može da bude pravedan: ta Jevreji su
pronalazači hrišćanstva. Šopenhauerovski je Vagnerov
pokušaj da hrišćanstvo shvati kao zameteno zrno
budizma i za Evropu, uz povremeno približavanje
katoličko-hrišćanskim formulama i osećajima, da
se pripremi neki budistički vek. Šopenhauerovska
je Vagnerova propoved u korist milosrđa u postupanju
sa životinjama? Šopenhauerov prethodnik
ovde beše kao što je poznato Volter, koji ie možda
takođe već znao da kao njegovi naslednici,
svoju mržnju prema određenim stvarima i ljudima
prikriva milosrđem prema životinjama. Barem Vag-
* Grof Alesandro Kaljiostro (Cagliostro, 1743—1795)
— italijanski pustolov, poznat po istoimenom romanu
Aleksandra Dime-oca. Prim. prev.
120 .M'
nerova mržnja prema nauci, što govori iz njegove
propovedi, svakako nije podstaknuta duhom milosrđa
i dobrote — a takođe ne, kao što se to samo
po sebi razume, d u h o m uopšte. — Na kraju 'se
malo nalazi od filosofije nekog umetnika, ukoliko
je ona samo dodatna filosofija i sama ne šteti njegovoj
umetnosti. Ne možemo se dovoljno čuvati od
toga da se ljutimo na nekog umetnika zbog njegove
povremene, možda veoma nesrećne i drske
maskarade; ne zaboravimo ipak da su dragi umetnici
svi zajedno pomalo glumci i moraju to biti i
da bi bez glume teško duže izdržali. Ostanimo
odani Vagneru u tome što je u njemu i s t i n i t o i
izvorno — i osobito kroz to da mi njegovi učenici,
ostanemo verni sebi samim u tome što je u nama
istinito i izvorno. Ostavimo mu njegove intelektualne
hirove i grčeve, ocenimo naprotiv pravično
kakve čudne hrane i nužde s m e da ima umetnost
kao što je njegova da bi mogla živeti i rasti! Ništa
ne stoji do toga što kao mislilac tako često nije u
pravu. Pravičnost i strpljenje nisu nj e g o v a stvar.
Dosta je što njegov život sam pred samim sobom
ima prava i zadržava pravo: ovaj život koji svakom
od nas dovikuje: »Budi čovek i nemoj sledeti
mene, nego sebe! Nego sebe!« I n a š život
treba pred nama samima da zadrži pravo! I mi
treba slobodno i neustrašivo, u nevinoj somoživosti
da rastemo i cvetamo iz samih sebe! I tako mi
zvuče, posmatrajući takvog čoveka, i danas još kao
i nekad u ušima ove rečenice: »da je strast bolja
od stoicizma i pretvaranja, da je čestitost čak u
zlu bolja nego gubljenje samog sebe u tradicionalnom
moralitetu, da slobodan čovek može isto
tako biti dobar kao i zao, ali da je neslobodan čovek
sramota prirode i da ne učestvuje ni u kakvoj
nebeskoj ili zemaljskoj utehi; konačno da s v a k o
k o ž e l i da b u d e s l o b o d a n m o r a t o pos
t a t i k r o z s a m o g s e b e , i da nikom sloboda
ne pada u krilo kao neki čudesni poklon.« (Richard
Wagner in Bayreuth, str. 94.)
100.
N a u č i t i da i s k a z u j e š p o š t o v a n j e .
— Ljudi se moraju naučiti da iskazuju poštovanje
kao i da preziru. Svako ko ide novim putevima i
mnoge je vodio novim putevima, začuđen otkriva
kako su ti mnogi nespretni i jadni u ispoljavanju
svoje zahvalnosti, čak kako se retko uopšte takođe
samo m o ž e ispoljavati zahvalnost. To je kao da
joj uvek, kada samo želi da progovori, nešto zastaje
u grlu tako da samo hrače i u hrakanju opet
zanemi. Način na koji mislilac oseća dejstvo svojih
misli i preoblikujući i potresajući skoro je komedija;
kadkad izgleda kao da su se oni na koje
se delovalo u osnovi time osetili uvređeni i, kao
što se plaše, svoju ugroženu samostalnost znali da
ispoljavaju samu u svakojakim nepristojnostima.
Potrebna su čitava pokolenja da bi se pronašla
takođe samo jedna učtiva konvencija zahvalnosti:
i tek veoma kasno dolazi onaj čas u kojem je čak
u zahvalnost ušla neka vrsta duha i genijalnosti:
jer je obično tu i neko koji je primalac velike zahvalnosti,
ne samo za ono što je sam učinio dobro,
nego najčešće za ono što su postepeno nagomilali
njegovi prethodnici kao neko blago onog
najvišeg i najboljeg.
101.
V o l t e r . — Svuda gde je postojao neki dvor
davao je zakon dobrog govora, a time i zakon
stila za sve pisce. Ali dvorski jezik je jezik dvoranina
k o j i n e m a s t r u k u i koji sebi čak u
razgovorima o naučnim stvarima zabranjuje sve
komotne tehničke izraze, jer mirišu na struku, i
zato je tehnički izraz i sve što odaje specijalistu u
zemljama dvorske kulture m r l j a s t i l a . Sada
kada su svi dvorovi postali karikature, inače i u
ovom trenutku, mi smo iznenađeni što nalazimo da
122
je čak Volter po toj tački neizrecivo krhak i mučan
(na primer u svom sudu o takvim stilistima kao
što su Fontenel i Monteskije) — mi smo upravo
svi emancipovani od dvorskog ukusa dok je Volter
bio njegov do v r š i t e l j !
102.
R e č za f i l o l o g e . — Da ima knjiga, tako
vrednih i kraljevskih, da se dobro koriste čitava
pokolenja naučnika, ako se zahvaljujući njihovom
trudu te knjige postaju čiste i razumljive da se
stalno učvršćuje to verovanje tu je filologija. Ona
pretpostavlja da ima onih retkih ljudi (ako se odmah
ne vide) koji vredne knjige doista znaju da
koriste — oni će svakako biti ti koji sami prave
ili bi mogli praviti takve knjige. Htedoh reći da
filologija pretpostavlja neko otmeno verovanje da
se u korist nekoliko pojedinaca, koji će uvek »dolaziti
« i nisu tu, treba unapred obaviti veoma mnogo
mučnog, čak nečistog rada: sve je to rad in
usum delphinorum.*
103.
O n e m a č k o j m u z i c i . — Nemačka muzi-
'ka je sada već zato, više nego svaka druga, evropska
muzika, jer je samo u njoj došla do izraza
promena koju je Evropa doživela revolucijom:
samo nemački muzičari razumeju se u izraz pokrenutih
narodnih masa, u onu ogromnu veštačku
buku što čak ne treba da bude veoma glasna, dok
na primer italijanska opera poznaje samo horove
posluge ili vojnika, ali ne »narod«. Uz to dolazi
da iz čitave nemačke muzike treba slušati duboku
građansku ljubomoru na noblesse, naime na esprit
* Lat. na prestolonaslednikov način, tj. obrađeno za
mlađi uzrast. Prim. prev.
i elegance,* kao izraz dvorskog, viteškog, starog, u
sebe sigurnog društva. To nije muzika kao muzika
Geteovog pevača pred kapijom, koja nailazi na dopadanje
i »u dvorani« i to kod kralja; tu ne stoji:
»Vitezi su hrabro gledali unutra i u krilo lepotice«.
Više se ni gracija ne pojavljuje u nemačkoj muzici
bez nastupa griže savesti; tek kod ljupkosti,
zemaljske sestre Gracije,** Nemac počinje da se
oseća potpuno moralnim — i odatle sve više gore
do svoje zanesene, učene, često zajedljive »uzvišenosti
«, betovenske uzvišenosti. Ako želimo da mislimo
o čoveku za o v u muziku, pomislimo baš na
Betovena, kako se pojavljuje pored Getea, recimo
kod onog susreta u Teplicu: kao poluvarvarstvo
pored kulture, kao narod pored plemstva, kao dobroćudan
čovek pored dobrog i još više nego »dobrog
« čoveka, kao fantasta pored umetnika, kao
onaj koji oseća potrebu da bude tešen pored tešenog,
kao onaj koji preteruje i u koga se sumnja da
je pored pravičnog, hirovit čovek i samomučitelj,
luđački — oduševljeni, duševni nesrećnik, verno —
neizmerni, drznik i nespretni čovek — i sve u svemu
da je »neukroćen čovek«: tako ga je osećao i
označio sam Gete, izuzetan Nemac Gete, za koga
još nije nađena njemu dorasla muzika! —Na kraja
prosudimo još da li ono preziranje melodije i zakržljavanje
smisla za melodiju kod Nemaca što se
sve više širi ne treba shvatiti kao demokratsku nepristojnost
i posledicu revolucije. Melodija naime
toliko otvoreno uživa u zakonitosti i oseća takvu
odvratnost prema svemu postajućem, neoblikovanom,
proizvoljnom tako da za ovu zvuči kao neki
zvuk iz s t a r o g poretka evropskih stvari i kao
neko zavođenje i vraćanje na isti.
* Franc. plemstvo, duh, elegancija. Prim. prev.
** Gracije su latinske boginje ljupkosti. Na nemačkom
se kaže Anmut ili Grazie. Prim. prev.
124
104.
O z v u k u n e m a č k o g j e z i k a . — Znamo
odakle potiče nemački, koji je već nekoliko vekova
opšti književni nemački. Nemci sa svojim strahopoštovanjem
pred svim što je došlo sa d v o r a ,
savesno su uzeli uzorak kancelarije u svemu što
je trebalo da n a p i š u , dakle osobito u svojim pismima,
poveljama, testamentima i tako dalje. Pisati
kancelarijski to je bilo pisati shodno dvoru i
vladi — to je bilo nešto otmeno, što se suprotstavljalo
nemačkom iz grada u kome su upravo živeli.
Postepeno se izvlačio zaključak i govorilo se isto
tako kao što se pisalo — tako su ljudi postajali
još otmeniji u oblicima reči, u izboru reč i obrtima
i na kraju i u zvuku: kada su govorili afektirali
su neki dvorski zvuk i afektacija je konačno postala
priroda. Možda se nešto sasvim slično nije
nigde dogodilo: nadmoć pisanog stila nad govorom
i citiranje i šepurenje čitavog naroda kao temelj
zajedničkog ne više dijalekatskog jezika. Ja verujem
da je bio veoma seljački i prost: on se u.poslednjim
vekovima nešto oplemenio uglavnom time
što su ljudi bili prinuđeni da oponašaju toliko
mnogo francuskih, italijanskih i španskih zvukova i
to baš od strane nemačkog (i austrijskog) plemstva,
koje se uopšte nije moglo zadovoljiti maternjim
jezikom. Ali Montenju ili čak Rasinu morao
je zvučati uprkos tom uvežbavanju nemački nepodnošljivo
prosto: i čak sada zvuči, u ustima putnika,
usred italijanskog puka, još uvek veoma sirovo,
šumski, promuklo, kao da potiče iz zadimljenih
soba i negostoljubivih predela. — Dakle ja
primećujem da se sada opet među nekadašnjim
obožavaocima kancelarija širi slična težnja za otmenošću
zvuka, i da Nemci počinju da se povode
za nekom sasvim čudnom »čarolijom zvuka«, što
bi trajno moglo da postane stvarna opasnost po
nemački jezik — odvratniji zvuci se uzalud traže u
Evropi. Nešto podrugljivo, hladno, ravnodušno, ne-
marno u glasu: to sada Nemcima zvuči »otmeno« i
čujem dobru volju za tu otmenost u glasovima
mladih činovnika, nastavnika, žena trgovaca; čak
mlade devojke već oponašaju taj oficirski nemački.
Jer oficir, i to pruski, pronalazač je takvih zvukova:
taj isti oficir, koji kao vojnik i stručnjak
poseduje onaj zadivljujući takt skromnosti, po kome
bi svi Nemci zajedno trebalo da se uče (uračunavajući
nemačke profesore i muzičare)! Ali čim
on govori i kreće se, on je najneskromnija i najneukusnija
ličnost u staroj Evropi — nesvestan
samog sebe, bez ikakve sumnje! I nesumnjivo nesvestan
dobrim Nemcima, koji se u njemu dive
kao čoveku prvog i najotmenijeg društva i rado
dopuštaju da »im on daje ton.« A on to i čini! —
I najpre njegov ton podražavaju i ogrubljuju narednici
i podoficiri. Obratimo pažnju na komandovanje,
kojima se riče oko nemačkih gradova, sada
kada se pred svim kapijama izvodi egzercir: kakva
drskost, kakvo besno osećanje autoriteta, kakva
podrugljiva hladnoća zvuči iz te rike! Da li bi Nemci
stvarno trebalo da budu muzički narod? — Sigurno
je da se Nemci sada u zvuku svog jezika
militarizuju: verovatno je da će oni, uvežbani vojnički
da govore, konačno vojnički i pisati. Jer navika
na određene zvuke ulazi duboko u karakter:
uskoro imamo reci i obrte, a konačno i misli, što
upravo odgovaraju tom zvuku! Možda se već sada
piše oficirski; možda suviše malo čitam od onog
što se sada piše u Nemačkoj. Ali jednu stvar znam
utoliko sigurnije: javne nemačke izjave, što prodiru
i u inostranstvo, nisu inspirisane nemačkom
muzikom, nego upravo onim novim zvukom neukusne
drskosti. Skoro u svakom govoru prvog nemačkog
državnika, i čak tada kada se čuje kroz
njegov carski megafon, akcent je koji uši nekog
stranca sa odvratnošću odbacuju: ali ga Nemci
podnose — oni podnose sami sebe.
126
105.
N e m c i kao u m e t n i c i . — Kada Nemca
stvarno spopadne strast (i ne samo, kao obično,
dobra volja za strast), onda se ponaša u istoj kako
upravo mora i ne misli više na svoje ponašanje.
Ali istina je da se onda ponaša veoma nespretno i
ružno i kao bez takta i melodije, tako da pri tom
gledaoci osećaju muku ili su dirnuti i ne više:
s e m da se uzdigne u uzvišeno i ushićeno, za čije
mnoge pasije su sposobni. Tada čak i Nemac postaje
1 e p ! Naslućivanje o tome na k o j o j v i s in
i lepota izliva svoju čar čak na Nemce, tera nemačke
urnetnike u visinu i u preteranu visinu i u
raspusnost strasti: dakle stvarno duboka želja da
se izađe iz ružnoće i nespretnosti, barem da se pogleda
napolje — ka jednom boljem, lakšem, južnijem,
sunčanijem svetu. I tako su njeni grčevi često
samo znaci za to da bi želeli da i g r a j u : ovi jadni
medvedi u kojima nimfe i šumski bogovi teraju
svoje — i katkad još viša božanstva!
106.
M u z i k a k a o z a g o v o r n i c a . — Žudim za
majstorom muzike, reče jedan novotar svom učeniku,
da nauči moje misli i da ih ubuduće govori
na svom jeziku: tako ću bolje prodreti do ušiju i
srca ljudi. Tonovima se ljudi mogu zavesti na svaku
zabludu i na svaku istinu: ko može o p o v r g n
u t i neki ton?« — »Da li bi dakle hteo da te
smatraju neopovrgljivim?« upita njegov učenik.
Novotar odgovori: »Hteo bih da klica postane drvo.
Da bi neko učenje postalo drvo mora se u njega
dosta vremena verovati: da bi se u njega verovalo
mora se smatrati neopovrgljivim. Drvetu su potrebne
bure, sumnja, crvi i zlo da otkrije prirodu i
snagu svoje klice; neka se slomije ako nije dovoljno
snažno! Ali klica se uvek samo uništava, a ne
opovrgava!« Kada je to rekao, njegov učenik povika
silovito: »Ali ja verujem u tvoju stvar i smatram
je tako jakom da ću sve reći sve što mi još
protiv nje leži na srcu«. — Novotar se nasmeja u
sebi i pripreti mu prstom. »Ta vrsta učeništva,
reče tada, najbolja je, ali je opasna i ne podnosi
je svaka vrsta učenja«.
107.
N a š a p o s l e d n j a z a h v a l n o s t umetn
o s t i. — Da nismo odobravali umetnosti i izmislili
tu vrstu kulta neistinitog: ne bismo uopšte mogli
izdržati uvid u opštu neistinu i lažljivost, što nam
sada daje nauka — uvid u ludilo i zabludu kao uslov
saznajućeg i osećajućeg postojanja. Valjan
o s t bi imala kao posledicu gađenje i samoubistvo.
Ali sada naša valjanost ima suprotnu moć,
što nam pomaže da izbegnemo takve posledice:
umetnost kao d o b r u volju za privid. Mi ne branimo
uvek našim očima da zaokrugle, da do kraja
ispevaju: i tada nije više večno nesavršenstvo, što
nosimo preko reke bivanja. Tada mislimo da nosimo
neku b o g i nj u i ponosni smo i detinjasti u
toj uslužnosti. Kao estetski fenomen naše postojanje
je još uvek p o d n o š l j i v o , i kroz umetnost
su nam oči i ruke i, pre svega, čista savest dati
za to da m o ž e m o iz nas samih stvoriti takav
fenomen. Moramo se privremeno od nas odmarati
time što ćemo na nas i dole gledamo i, iz neke
umetničke udaljenosti, smejemo se sebi samima
ili plačemo nad n a m a ; mi moramo isto tako otkriti
j u n a k a k a o i b u d a 1 u, koji se nalazi u našoj
strasti saznanja, mi se moram osloboditi naše
budalaštine i postati suviše veseli da bismo se mogli
dalje radovati našoj mudrosti! I baš zato što
smo u krajnjoj liniji teški i ozbiljni ljudi i više
tegovi nego ljudi, ništa nam ne čini tako dobro
kao k a p a d v o r s k e b u d a l e : potrebna nam j e
128
pred nama samima — potrebna nam je svaka obesna,
lebdeća, plešuća, detinjasta i blažena umetnost da
ne izgubimo onu s l o b o d u n a d s t v a r i m a
koju od nas zahteva naš ideal. Bilo bi n a z a d o v
a n j e za nas da upravo sa našom razdražljivom
valjanošću dospemo potpuno u moral i da radi
prestrogih zahteva, koje mi u tome sebi postavljamo,
čak i sami postanemo vrlim čudovištima i strašilima.
Mi treba da s m o u s t a n j u da stojimo i
n a d moralom: i ne samo da stojimo sa plašljivom
ukočenošću takvog koji se svakog trenutka
plaši da će iskliznuti i pasti, nego i da nad njim
lebdimo i igramo! Kako bismo se za to mogli lišiti
umetnosti, kao budale? — I sve dok se još nekako
pred samim sobom s t i d i t e , ne pripadate
još nama!

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10992
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   21/3/2011, 10:45 pm

TREĆA KNJIGA

108.
N o v e b o r b e . — Pošto je Buda umro još
vekovima su pokazivali njegovu senku u jednoj
pećini — ogromnu jezivu senku. Bog je mrtav: ali
tako kakva je priroda ljudi, možda će još milenijumima
postojati pećine u kojima će se pokazivati
njegova senka.— A mi — mi moramo pobediti još
i njegovu senku!
109.
Č u v a j m o se! Čuvajmo se da mislimo da
je svet živo biće. Kuda bi trebalo da se širi?
Čime bi.trebalo da se hrani? Kako bi moglo da
raste i da se razmnožava? Mi otprilike znamo šta
je ono organsko: i da li bi mi. trebalo da ono neizrecivo
izvedeno, pozno, retkoj slučajno, što opažamo
samo na zemaljskoj kori da pretumačimo usuštinsko,
opšte i večno kao što čine oni koji univerzum
nazivaju organizmom? To mi se gadi. Čuvajmo
se već od toga da verujemo da je taj univerzum
neka mašina; on sigurno nije konstruisan
za neki cilj, mi mu rečju »mašina« ukazujemo suviše
visoku čast. Čuvajmo se da nešto tako bezoblično
kao ciklična kretanja naših susednih zvezda
pretpostavljamo uopšte i svuda; već pogled na Mlečni
put čini da se javljaju sumnje da li tamo nema
mnogo sirovijih i protivrečnijih kretanja, isto tako
zvezda sa večnim pravolinijskim padajućim putanjama
(Falbahnen) tome slično. Astralni poredak,
u kome živimo, jeste izuzetak; taj poredak i prilična
trajnost, što je on uslovio, omogućio je opet
izuzetak izuzetka: obrazovanje onog organskog.
Ukupni karakter sveta naprotiv i večno jeste haos,
ne u smislu nedostajuće nužnosti, nego nedostajućeg
poretka, raščlanjenosti, forme, lepote i mudro- .' ,
sti, i kako se nazivaju sve naše estetske čovečnosti.
Sudeći sa stanovišta našeg razuma, nesrećni potezi
su daleko više pravilo, izuzeci nisu tajni cilj i čitav
mehanizam što svira ponavlja večno njegov napev
što se nikada ne srne nazvati melodijom — i na
kraju je reč »nesrećni potez« već neko očovečenje,
što u sebi uključuje prekor. Ali kako bismo smeli
da kudimo ili hvalimo univerzum? Čuvajmo se da
ga ogovaramo zbog bezdušnosti i nerazumnosti ili
njihovih suprotnosti: on nije niti savršen, niti je
lep, niti je plemenit i ne želi od svega toga ništa
da bude, on uopšte ne teži da oponaša čoveka! Njega
uopšte ne pogađa nijedan od naših estetskih i
moralnih sudova! On takođe nema nagon za samoodržanjem
i uopšte nikakve nagone; on takođe
ne zna ni za kakve zakone. Čuvajmo se da kažemo
da u prirodi ima zakona. Postoje samo nužnosti:
tu nema nikog ko zapoveda, nikog ko sluša, nikog
ko prelazi iz jednog u drugo. Ako znate da nema
nikakvih svrha, onda i znate da nema ni nikakvog
slučaja, jer samo pored nekog sveta svrha reč »slučaj
« ima neki smisao. Čuvajmo se da kažemo da
je smrt suprotstavljena životu. Ono što živi samo
je neka vrsta mrtvog, i veoma retka vrsta. — Čuvajmo
se da mislimo da svet stvara uvek nešto
novo. Ne postoje nikakve večno trajne supstancije;
materija je upravo isto takva zabluda kao i bog
Eleaćana.* Ali kada ćemo biti na kraju sa našom
opreznošću i zaštitom? Kada nas sve te božje sen-
* Eleati — grčka filosof. škola koja je učila nepokretnost
bića. — Prim. prev.
134
ke neće više zamračivati? Kada ćemo imati' prirodu
potpuno lišenu boga? Kada ćemo smeti započeti
da nas ljude n a t u r a l i z u j e m o čistom
novo pronađenom izbavljenom prirodom?
110.
P o r e kl o s a z n a n j a . — Intelekt je kroz ogromna
vremenska razdoblja proizvodio samo zablude;
neke od njih pokazale su se kao korisne i
kao one što održavaju vrstu: onaj ko bi na njih
naleteo ili ih nasled'io borio se za sebe i svoje potomstvo
sa većom srećom. Takvi pogrešni principi
vere, što su se stalno nasleđivali i konačno skoro
postali sastojina vrste i jezgra, na primer su ovi:
da postoje trajne stvari, da postoje jednake
stvari, da postoje materije, tela, da je neka
stvar ono kao kakva se pojavljuje, da je naša
volja slobodna, da je ono što je za mene dobro
dobro i samo po sebi. Tek veoma kasno pojavili
su se negatori i sumnjala što se tiče takvih
principa — tek veoma kasno pojavila_se istina kao
najslabija forma saznanja. Činilo se da se sa njom
ne može živeti, naš organizam bio je orijentisan
na njenu suprotnost; sve njegove više funkcije, čulni
opažaj i i svaka vrsta osećanja uopšte radili su
sa onim iz davnina asimilovanim osnovnim zabludama.
Još više: oni stavovi postali su u okviru saznanja
norme prema kojima se merilo »istinito« i
»neistinito« — sve do najudaljenijih područja čiste
logike. Dakle: s n a g a saznanja ne nalazi se u stepenu
istine, nego u njenoj starosti, njenoj asimilovanosti,
njenom karakteru kao životnog uslova.
Tamo gde život i saznanje dolaze u protivrečnost
nikada se ozbiljno nije vodila borba; tamo su poricanje
i sumnju smatrali ludošću. Oni izuzetni
mislioci, kao Eleaćani, kojli su uprkos tome postavili
i održavali suprotnosti prirodnih zabluda, verovali
su u to da je moguće i da se ž i v i tom su-
protnošću: oni su pronašli mudraca kao čoveka
nepromenljivosti, bezličnosti, univerzalnosti intuicije,
kao jedno i sve u jednom, sa jednom vlastitom
moći za ono obrnuto saznanje. Oni su verovali
da je njihovo saznanje ujedno princip ž i v o t a .
Ali da bi sve to mogli tvrditi morali su se v a r a t i
u vlastito stanje, morali su izmisliti bezličnost i
trajanje bez promene, ne shvatiti suštinu onog
koji saznaje, poricali silu nagona u saznanju ruopšte
shvatiti um kao potpuno slobodnu aktivnost
što proističe iz same sebe. Oni su zatvarali oči na
to da su i u važećem protivrečenju ili u želji za
mirom ili jedinom posedu ili vladanju došli do
svojih stavova. Finije razvijanje čestitosti i skepse
učinilo je konačno i te ljude nemogućim, takođe
njihovo življenje i prosuđivanje pokazalo se ovisnim
od prastarih nagona i glavnih zabluda bića što
sve oseća. Ona finija čestitost i skepsa nicale su
svuda tamo gde je izgledalo da se dva suprotstavljena
stava m o g u p r i m e n i t i na život; jer su
se oba slagala sa osnovnim zabludama, gde se dakle
može sporiti o višem ili nižem stupnju k o r i s
t i za život, ali barem ne i štetnim, kao ispoljavanja
intelektualnog nagona za igrom, i nevini i
srećni kao svaka igra. Postepeno se ljudski mozak
punio takvim sudovima i ubeđenjima, tako je u
tom klupku došlo do vrenja, borbe i želje za borbom.
Ne samo korisnost i uživanje, nego i svaka
vrsta nagona učestvovala je u borbi za te »istine«;
intelektualna borba postala je zanimanje, draž, poziv,
dužnost i dostojanstvo: saznanje i težnja za istinitim
uklopili su se konačno kao potreba u druge
potrebe. Od tada m o ć nije bilo samo verovanje
i ubeđenje, nego i ispitivanje, poricanje, nepoverenja
i protivrečnost, svi »loši« instinkti behu podređeni
saznanju i stavljeni u njegovu službu i dobili
su sjaj dozvoljenog, poštovanog, korisnog i na
kraju oči i nevinost d o b r o g . Saznanje je dakle
postalo delom samog života i kao život moć što
136
stalno sve više raste: dok se na kraju nisu sudarila
saznanja i one prestare osnovne zablude,,i jedno
i drugo kao život, i jedno i drugo kao moć, i
jedno i drugo u istom čoveku. Mislilac: to je sada
biće u nagonu za istinom i one zablude što održavaju
život vode svoju prvu borbu, pošto se i nagon
za istinom d o k a z a o kao moć što održava život.
U odnosu na važnost te borbe sve je drugo svejedno:
tu je postavljeno poslednje pitanje o uslovu
života, i ovde se čini prvi pokušaj da se eksperimentom
odgovori na to pitanje. U kojoj rneri istina
podnosi asimilaciju? — to je pitanje, to je eksperiment.
.
P o r e k l o l o g i č n o g . — Odakle je logika
nastala u ljudskoj glavi? Svakako iz nelogike, čije
je područje prvobitno moralo biti ogromnim.
Ali propao je bezbroj mnogih bića koja su zaključivala
drukčije nego što mi danas zaključujemo: moglo
bi još uvek biti istinitije! Onaj ko ne bi na primer
znao dosta često da pronađe isto u odnosu
na hranu ili u odnosu na njemu—neprijateljske
zveri, onaj dakle koji je suviše polako supsimi-
manju verovatnost daljeg života od onoga koji je
kod svega sličnog odmah savetovao jednakost. Ali
pretežna težnja da se slično obrađuje kao jednako,
nelogična težnja — jer nema ničeg jednakog po
sebi — prva je stvorila čitav temelj logike. Isto
tako da bi nastao pojam supstancije, moralo je
za logiku biti neophodno da li mu odmah u najstrožem
smislu reči ne odgovara ništa stvarno —
da se dugo ne vidi ono promenljivo kod stvari, da
se ne oseća; bića koja nisu videla tačno imala su.
prednost pred onima koja su videla sve "u toku".
Po sebi i za sebe je već svaki visoki stupanj opreznosti
u zaključivanju, svaka skeptična težnja ve-
lika opasnost po život. Ne bi se održala nikakva
živa bića da izuzetno snažno nije bila odnegovana
suprotna težnja da se radije potvrđuje, nego da se
iznosi sud, radije da se luta i peva, radije da se
slaže nego da se negira, radije da se sudi nego da
se bude pravedan. — Tok logičkih misli i zaključaka
u našem sadašnjem mozgu odgovara procesu
i borbi nagona što su pojedinačno po sebi svi veoma
nelogični i nepravedni; mi obično saznajemo
samo za rezultat borbe: tako brzo i skriveno odigrava
se sada u nama taj prastari mehanizam.
112.
U z r o k i p o s 1 e d i c a. Mi to nazivamo'
»objašnjenjem« ali ono što nas odlikuje od starijih
stupnjeva saznanja i nauke jeste »opis«. Mi
opisujemo bolje — mi objašnjavamo isto tako malo
kao i svi raniji. Mi smo otkrili mnogostruki
sled tamo gde su naivni čovek i ispitivač starijih
kultura videli samo dve stvari, »uzrok« i »posledicu
«, kako se govorilo; mi smo usavršili sliku
bivanja, ali se nismo izdigli iznad slike ni izašli
iza slike. Niz »uzroka« stoji mnogo potpunije u
svakom slučaju pred nama, mi zaključujemo: to
i to je moralo prvo prethoditi da bi ono sledilo —
ali time nismo ništa s h v a t i l i . Kvalitet, na primer
kod svakog hemijskog bivanja pojavljuje se
docnije i ranije poput nekog »čuda«, isto tako
svako dalje kretanje. Niko nije »objasnio« udar
(zamah). A kako bismo i mogli objasniti. Mi operišemo
silesijom stvari što ne postoje, linijama,
površinama, telima, atomima, deljivim vremenima,
deljivim prostorima — kako bi moglo i da postoji
objašnjenje kada prvo sve činimo s l i k o m , našom
slikom! Dovoljno je da nauku posmatramo
kao po mogućstvu što vernije asimilovanje čoveka
(Anmenschlichung) stvari! Mi se učimo da stalno
138
tačnije opisujemo sebe same, opisujući stvari i
njihov sled. Uzrok i posledica: takva dvostrukost
verovatno nikada nije postojala — pred nama se u
stvari nalazi continuum od koga izolujemo nekoliko
delova; isto tako kao što i kretanje opažamo
uvek samo kao izolovane tačke, dakle u stvari ne
vidimo, nego zaključujemo. Iznenadnost kojom se
ističu mnoge posledice dovodi nas u zabludu; ali
to je samo iznenadnost za nas. Postoji beskrajno
mnoštvo zbivanja u toj sekundi iznenadnosti, koje
nam izmiče. Intelekt koji vidi uzrok i posledicu
kao continuum, ne na naš način kao proizvoljnu
podeljenost i raskomadanost, koji bi video tok
zbivanja — odbacio bi pojam uzroka i posledice i
negirao svaku uslovljenost.
113.
O u č e n j u o o t r o v i m a . — Potrebno je
suviše mnogo stvari da bi se došlo do naučnog
mišljenja: i sve te nužne sile morale su se pojedinačno
pronalaziti, uvežbavati i negovati! Ali u
njihovoj upojedinjenosti veoma često su imali sasvim
drugo dejstvo nego sada kada se unutar naučnog
mišljenja međusobno ograničavaju i drže u
disciplini: one su delovale kao otrovi, na primer
nagon u koga se posumljalo, nagon koji je negirao,
nagon koji je očekivao, nagon koji je prikupljao,
nagon koji je rastvarao, Mnoge hekatombe ljudi
prinošene su na žrtvu pre nego što su ovi nagoni
naučili da poimaju svoju uporednost i da se među
sobom osećaju kao funkcije neke organizujuće
sile u jednom čoveku! I kako smo još daleko od
toga da za naučno mišljenje nađemo takođe umetničke
snage i praktičnu životnu mudrost, da se obrazuje
neki viši organski sistem u odnosu na koji
naučnik, lekar, umetnik i zakonodavac, kao što ih
danas poznajemo, moraju izgledati kao oskudne
starine!
114
O b im mo r a 1 n o g. — Mi konstruišemo novu
sliku koju vidimo pomoću svih starih iskustava
koja smo imali, već p r e m a s t e p e n u naše
valjanosti i pravičnosti. Postoje samo moralni doživljaji
čak i u području čulnog opažanja.
115.
Č e t i r i z a b l u d e . — Čovek se obrazovao
kroz svoje zablude: on je samom sebi izgledao uvek
samo nesavršen, drugo on je sebi pripisao izmišljene
osobine, treće osećao se da je pogrešno rangiran
u odnosu na životinju i prirodu, četvrto pronalazio
je uvek nove tablice dobara i smatrao ih
kroz izvesno vreme večnim i bezuslovnim, tako
da su se čas ovaj, čas onaj ljudski nagon i ljudsko
stanje nalazili na prvom mestu i kao posledica tog
vrednovanja bivali oplemenjeni. Ako apstrahujemo
delovanje ovih četiri zabluda, onda smo apstrahovali
u humanost, čovečnost i »ljudsko dostojanstvo
«.
116.
Č o p o r s k i n a g o n . — Tamo gde nalazimo
moral, tamo nalazimo i ocenjivanje i rangiranje
ljudskih nagona i postupaka. Ova ocenjivanja i
rangiranja vazda su izraz potrebe neke zajednice
i čopora. Ono što mu prvo koristi — i drugo i treće
— to je takođe vrhovno merilo za vrednost svih
pojedinaca. Moralom se pojedinac upućuje da bude
funkcija čopora i da samo kao funkcija pripiše
sebi vrednost. Pošto su se uslovi održavanja zajednice
veoma razlikovale jedna od druge, tako
140
postoje i različiti morali; i s obzirom na predstojeća
suštinska prestrukturiranja čopora i zajednica,
država i društava možemo poreći da će biti
još veoma mnogo devijantnih morala. Moralitet
je čoporski nagon u pojedinačnom.
117.
C o p o r s k a g r i ž a s a v e s t i . — U najdužim
i najudaljenijim vremenima čovečanstva postojala
je sasvim druga griža savesti nego danas.
Danas se osećamo odgovornim za ono što hoćemo
i činimo i što ima u samome sebi svoj ponos: svi
naši pravni učitelji polaze od tog samoosećanja i
osećanja zadovoljstva pojedinca, kao da je ovde
od vajkada nastao izvor prava. Ali kroz najduže
vreme čovečanstva nije bilo ničeg užasnijeg nego
se osećati usamljenim. Biti sam, pojedinačno obećati,
niti slušati niti vladati, predstavljati neku
individuu — to tada nije bilo nikakvo zadovoljstvo,
nego kazna; čovek je bio osuđen »da bude
individua«. Sloboda misli smatrala se samom nelagodnošću.
Dok mi zakon i uklapanje osećamo
kao prisilu i gubitak, egoizam se odvajkada osećao
kao neka mučna stvar, kao neka stvarna nevolja.
Biti samim sobom, ceniti sebe prema vlastitom
merilu i važnosti — to se tada protivilo ukusu.
Sklonost za to ljudi su osećali kao ludilo, jer sa
usamljenošću bili su povezani svaka beda i svaki
strah. Tada je »slobodna volja« imala zlu savest
u svom najbližem susedstvu: i što se neslobodnije
postupalo, što je više iz postupka govorio ćoporski
nagon, a ne lična svest, utoliko je čovek samoga
sebe smatrao moralnijim. Sva šteta koju je pričinjavao
čopor, bilo da je pojedinac to hteo ili nije
hteo, izazivala je kod pojedinca grižu savesti —
a uz to njegovom susedu, pa čak i čitavom čoporu!
— U tome smo svi većinom drugačije naučili.
118.
S k l o n o s t . — Da li je vrlina kada se neka
ćelija preobražava u funkciju neke snažnije ćelije?
Ona to mora. Ili je zlo ako se ona jača drugu asimiluje.
Ona to isto tako mora, tako je za nju nužno,
jer ona teži prebogatoj naknadi i želi da se
regeneriše. Prema tome u sklonosti treba razlikovati:
nagon za prisvajanjem i podređivanjem, već
prema tome da li jači ili slabiji oseća sklonost.
Sreća i žudnja se nalaze zajedno kod jačega koji
hoće nešto da preoblikuje u svoju funkciju: sreća
i hteti biti željan kod slabijeg, koji bi hteo da bude
funkcija. — Sažaljenje je suštinski ono prvo, prijatan
osećaj nagona za prisvajanjem, prilikom prizora
slabijeg: pri čemu još treba sumnjati da su
»jak« i »slab« relativni pojmovi.
, 119.
N i k a k a v a l t r u i z a m ! — Vidim kod mnogih
ljudi kako suvišna snaga i zadovoljstvo hoće
da postanu funkcija; oni se guraju tamo i imaju
najfiniji njuh za sva ona mesta gde o n i upravo
mogu biti funkcija. Tamo spadaju one žene koje
se preobražavaju u funkciju muškarca, koje su
pored njega upravo slabo razvijene i tako postaju
njegov buđelar ili njegova politika ili njegova druževnost.
Takva bića najbolje održavaju sama sebe
kada se uklope u neki strani organizam; ako im to
ne polazi za rukom, ona postaju Ijutita, razdražena
i žderu same sebe.
120.
D u š e v n o z d r a v l j e . — Omiljena medicinska
moralna formula (čiji je autor Ardston sa
142
Hija): »Vrlina je duševno zdravlje«—morala bi
se barem, da bi bila upotrebljiva, izmeniti u sledeće:
»Tvoja vrlina je tvoje duševno zdravlje«. Jer
zdravlje po sebi ne postoji i bedno su propali svi
pokušaji da se neka stvar tako definiše. Stoji do
tvog cilja tvog horizonta, tvojih snaga, tvojih nagona,
tvojih zabluda i osobito do tvojih ideala i
fantazma tvoje duše da se odredi š t a za samo
tvoje t e l o treba da znači zdravlje. Tako postoji
bezbroj telesnih zdravlja; i što više pojedincu i
neuporedivom ponovo dozvoljavamo da podigne svoju
glavu, što se više odučavamo od dogme o »jednakosti
ljudi«, utoliko više mora nestajati i pojam
nekog normalnog zdravlja, pored normalne dijete
normalnog toka bolesti naših medicinara. I tek
tada bi bilo vreme u kome će se smeti razmišljati
o zdravlju i bolesti d u š e i da se specifična vrlina
svakog smesti u njegovo zdravlje: koje bi
naravno kod jednog izgledalo tako kao suprotnost
zdravlja kod drugog. Konačno ostalo bi otvorenim
još veliko pitanje da li bismo se mogli l i š i t i
obolenja, čak za razvijanje naše vrline, i da li našoj
žeđi za saznanjem i samosaznanjem nije isto
tako potrebna bolesna kao i zdrava duša: ukratko,
da li jedina volja za zdravljem nije neka predrasuda,
neki kukavičluk i možda deo najfinijeg varvarstva
i zaostalosti.
121.
Ž i v o t n i j e a r g u m e n t . — Mi smo sebi
udesili neki svet u kome možemo živeti — pretpostavljanjem
tela, linija, površina i posledica, kretanja
i mirovanja, oblika sadržaja: bez tih principa
vere niko ne bi izdržao da živi! Ali time nismo
još ništa dokazali. Život nije argument; pod uslovima
života mogla bi se nalaziti zabluda.
122.
M o r a l n a s k e p s a u h r i š ć a n s t v u . —
I hrišćanstvo je dalo veliki doprinos prosvećenosti:
učilo je moralnoj skepsi na veoma nametljiv i
efikasan način: optužujući, zagorčavajući, ali neumornim
»Krpljenjem i finoćom: ono je kod svakog
pojedinca uništilo verovanje u njegove »vrline«: ono
je učinilo da zauvek nestanu sa zemlje oni veliki
vrli ljudi, kojima nije oskudevao stari vek, oni
popularni ljudi, koji su tumarali, verujući u svoje
savršenstvo, sa dostojanstvom nekog toreadora. Ako
sada, odgojeni u toj .hrišćanskoj školi skepse čitamo
moralne knjige starih, na primer Seneke i
Epikteta, osećamo zabavnu nadmoć i puni smo
tajnih uvida i pregleda, pri tom se osećamo dobro,
kao da neko dete govori pred starim čovekom ili
kao kada bi neka lepa oduševljena žena govorila
pred La Rošfukoom. Mi bolje znamo šta je vrlina!
Ali konačno smo ovu istu skepsu primenili i na
sva r e l i g i o z n a stanja i zbivanja, kao što su
greh, kajanje, milost i posvećenje i tako pustili
da nas tako dobro nagriza crv da sada i kod čitanja
svih hrišćanskih knjiga imamo isto osećanje fine
nadmoćnosti i uvida: mi bolje poznajemo i religiozna
osećanja! I vreme je da se dobro poznaju
i da se dobro opisuju, jer odumiru i pobožni ljudi
stare vere — spasimo njihovu kopiju i njihov tip
barem za saznanje!
123.
S a z n a n j e v i š e nego s r e d s t v o . —
Nauka bi se unapređivala i bez ove nove strasti
— mislim na strast saznanja: nauka je bez nje do
sada rasla i postala velikom. Dobra vera u nauku,
njoj povoljna predrasuda što sada vlada našim
državama (nekada je to bila čak crkva) počiva u
osnovi na tome da se ona bezuslovna težnja i onaj
144
bezuslovni nagon u njoj (nauci) tako retko otkriva
i da se nauka upravo n e smatra strašću nego
stanjem i »etosom«. Štaviše, često je već dovoljna
amour-plaisir* saznanja (radoznalost), dovoljna je
amour-vanite,** navika na nju, sa zadnjom namerom
na čast i hleb, dovoljno je čak za mnoge da
sa suviškom dokolice ne znaju ništa da započnu
sem da čitaju, sakupljaju, sređuju, posmatraju,
dalje pričaju: njihov »nagon za naukom« njihova
je dosada. Papa Lav Deseti ispevao je jednom (u
breveu*** Beroaldu) pohvalu nauci: on je obeležava
kao najlepši nakit i najveći ponos našeg života,
kao plemenito zanimanje u sreći i nesreći;
»Bez nje«, konačno kaže, »svi ljudski poduhvati
bili bi bez čvrstog oslonca — a i sa njom je još
dovoljno promenljivo i nesigurno!« Ali taj prilično
skeptični papa prećutkuje, kao svi drugi hrišćanski
hvalioci nauke svoj poslednji sud o njoj.
Čak ako iz njegovih reči možemo čuti, što je za
takvog prijatelja umetnosti čudno, da nauku postavlja
iznad umetnosti; na kraju je ipak samo neka
uljudnost kada ovde ne govori o tome što i on
stavlja visoko iznad svake nauke: o »otkrivenoj
istini« i »večnom spasu duše« — šta su mu tome
nasuprot ukras, ponos, zabava i osiguranje života!
»Nauka je nešto drugog ranga, ništa poslednje,
bezuslovno, nikakav predmet strasti — taj sud ostao
je u Lavovoj duši: u stvari hrišćanski sud o
nauci! U starom veku bilo je njeno dostojanstvo i
priznanje umanjeno time što je čak među njenim
najrevnosnijim učenicima imala prednost težnja
za v r l i n o m , i što se verovalo da se saznanju
već odala najveća pohvala kada se ono slavilo kao
najbolje sredstvo vrline. Postoji nešto novo u is-
* Franc. ljubav — zadovoljstvo. — Prim. prev.
** Franc. ljubav — sujeta. — Prim. prev.
*** Breve — papska povelja sa kratkim tekstom. —
Prim. prev.
toriji što saznanje hoće da bude nešto više od
sredstva.
124.
U h o r i z o n t u b e s k r a j n o g . — Napustili
smo zemlju i ukrcali se u lađu! Mi imamo most
za nama — štaviše mi smo se otkinuli od zemlje!
Pa, lađice, čuvaj se! Pored tebe se nalazi okean,
to je istina, on ne urla uvek, i katkada je tu kao
svila i zlato i sanjarenje dobrote. Ali dolaze časovi
kada ćeš spoznati da je on beskrajan i da nema
ničeg strašnijeg od beskrajnosti. Ah, jadne li ptie
koja se osećala slobodnom i koja sada udara
o zidove toga kaveza! Avaj, kada te spopadne nostalgija
za kopnom, kao da bi tamo bilo više slob
o d e -- i više nema »kopna«!
125.
L u d i čovek, — Zar niste čuli o onom ludom
čoveku koji je u vedro prepodne upalio fenjer,
pojurio na pijacu i neprekidno vikao: »Tražim
boga! Tražim boga!« — Pošto su baš tamo stajali
mnogi od onih koji nisu verovali u boga, izazvao
je veliki smeh. Da li je izgubljen? pitao je jedan.
Da li je zalutao kao dete? pitao je drugi. Ili
da li se krije? Da li se nas plaši? Da li se ukrcao
na lađu? iselio se? — tako su svi vikali i smejali
se. Ludi čovek skoči među njih i prostreli ih pogledom.
»Gde je bog? poviče, ja ću vam to reći!
Mi smo ga u b i l i , vi i ja! Svi smo njegove
ubice! Ali kako smo mi to učinili? Kako smo
mogli da ispijemo more? Ko nam je dao sunđer
da izbrišemo čitav horizont? Šta smo učinili kada
smo ovu zemlju otkovali od njegovog sunca? Kuda
se ona sada kreće? Kuda se mi krećemo? Da li
dalje od svih sunca? Da li se stalno ne rušimo?
146
I nazad, postrance, napred, na sve strane? Da li
postoji još neko gore i neko dole? Da li ne lutamo
kroz neko beskrajno ništa? Da li ne osećamo
dah praznog prostora? Da li nije postalo hladnije?
Da li ne dolazi stalno noć i sve više noć? Da li
fenjeri ne moraju da se pale prepodne? Da li još
ništa ne čujemo od buke grobara, koji sahranjuju
boga? Da li ne mirišemo još ništa od božanskog
raspadanja? — i bogovi trule! Bog je mrtav!
Bog ostaje mrtav! i mi smo ga ubili! Kako da se
tešimo mi, ubice svih ubica? Ono najsvetije i najmoćnije
što je svet do sada imao iskrvarilo je pod
našim noževima — ko će ubrisati tu krv sa nas?
Kakvom vodom bismo mogli da se očistimo? Kakve
ćemo svečanosti okajanja, kakve ćemo svete igre
morati da izmislimo? Zar nije viličina toga dela
prevelika za nas? Zar mi sami ne moramo postati
bogovi da bismo samo izgledali njih dostojni? Nikada
nije bilo većeg dela — i ma ko da se posle
nas rodi, zbog toga dela spada u neku višu istoriju
nego što je cela istorija do sada bila!«—Tu
zaćuta ludi čovek i pogleda ponovo svoje slušaoce:
i oni ćutahu i gledahu začuđeno na njega. Konačno
on baci svoj fenjer na zemlju tako da se razbi
u paramparčad i ugasi se. »Dolazim prerano reče
on tada, meni još nije vreme. Ovaj ogromni događaj
je još na putu i putuje — još nije dopro do
ljudskih ušiju. Munji i gromu je potrebno vreme,
svetlosti i zvezdama je potrebno vreme, delima je
potrebno vreme, čak i pošto su učinjena, da bi
bila viđena i saslušana. Ovo delo je njima uvek
još dalje od najudaljenijih zvezda — a i p a k su
i s t u s t v a r u č i ni 1 i!« — Priča se još da je ludi
čovek istog dana prodro u različite crkve i tamo
zapevao svoj requiem aeternam deo.* Izveden i pozvan
na odgovornost, on je stalno odgovarao samo
ovo: »Ta šta su još ove crkve ako nisu grobnice
i nadgrobni spomenici boga?« —
* Lat. — rekvijem večnom bogu. — Prim. prev.
126.
M i s t i č k a o b j a š n j e n j a . Mistička objašnjenja
smatraju se dubokim; istina je da ona
nisu čak još ni površna.
127.
P o s l e d i c a n a j s t a r i j e r e l i g i o z n o s
t i . — Svaki tup (glup) čovek misli da je volja
jedini agens; da je hteti nešto jednostavno, apsolutno
dato, neizvodljivo, samo po sebi razumljivo,
Ubeđen je da ako nešto čini, na primer izvodi neki
udarac, da je o n taj koji tu udara i da je udario
jer je h t e o da udari. On uopšte ništa ne primećuje
od nekog problema u tome, već mu je osećanje
v o l j e dovoljno ne samo za pretpostavljanje
uzroka i posledice, nego i za verovanje, da r a z u me
njihov odnos. On ništa ne zna o mehanizmu
zbivanja i stostruko finom radu što se mora obaviti
da bi došlo do udara, isto tako i nesposobnosti
volje po sebi da obavi čak i najmanji deo toga rada.
Volja mu je sila što magično deluje: vera u volju
kao uzrok posledica jeste vera u snage što magično
deluju. No čovek je prvobitno svuda gde je
video neko zbivanje verovao da u pozadini deluje
neka volja kao uzrok i biće koje lično hoće — pojam
mehanike bio mu je potpuno stran. Ali kako je
čovek beskrajno dugo verovao samo u ličnosti
(a ne u materije, sile, stvari i tako dalje), njemu
je verovanje u uzrok i posledicu postalo osnovno
verovanje, koje primenjuje svuda gde se nešto zbiva—
čak još i sada instinktivno i kao neki deo
atavižma najstarijeg porekla. Stavovi: »nema posledice
bez uzroka«, »svaka posledica je ponovo
uzrok« pojavljuju se kao uopštavanja mnogo užih
stavova: »tamo gde se deluje, tamo gde se htelo«,
»delovati možemo samo na biće koje hoće«, »nika-
148
da nema čistog besposledičnog trpljenja neke posledice,
nego je svo trpljenje uzbuđenje volje (za
delo, odbranu, osvetu, odmazdu) — ali u prastarim
vremenima čovečanstva ovi i oni stavovi behu
identični, prvi ne uopštavanja drugih nego drugi
objašnjenja prvih. — Šopenhauer je svojom pretpostavkom
da je sve što je tu samo nešto voljno
(što hoće) postavio na presto jednu prastaru mitologiju;
izgleda da on nikad nije pokušao da da
neku analizu volje, jer je kao svako v e r o v a o
u jednostavnost i neposrednost čitavog htenja (volje)
— dok je htenje (volja) samo dobro uhodani
mehanizam, što skoro izmiče posmatračkim očima.
Njemu nasuprot ja postavljam ove stavove: prvo,
da bi nastala volja potrebna je neka predstava o
ugodi i neugodi. Drugo: da se neki snažan nadražaj
oseća kao ugoda i neugoda, stvar je . i n t e rp
r e t a t i v n o g intelekta, koji pri tom naravno
u nama najčešće nesvesno radi; i jednu istu draž
m o ž e m o interpretirati kao ugodu ili neugodu.
Treće: samo kod intelektualnih bića ima ugode,
neugode i volje; ogromna većina organizama nema
ničeg od toga.
128.
' V r e d n o s t m o l i t v e . — Molitva je izmišljena
za takve ljude koji u stvari nikada polazeći
od sebe nemaju misli i kojima se nepoznato i neprimetno
odvija neko uzdizanje duše: šta treba ovi
da iziskuju na svetim mestima i u svim važnim
životnim položajima, kakav mir i neki način dostojanstva?
Da barem ne s m e t a j u mudrost svih
osnivača religija, malih kao i velikih, preporučila
im je formulu molitve, kao dug mehanički rad
usana, povezan sa naprezanjem sećanja i sa istim
učvršćenim držanjem ruku, nogu i očiju. Tu oni
mogu kao Tibetanci bezbroj puta prežvakavati svo-
je »om mane padme hum«,* ili, kao Benaresu, na
prstima brojati ime boga Ram-Ram-Ram (i tako
dalje sa ili bez ljupkosti) ili počastvovati Višnua**
sa njegovim hiljadu i Alaha sa njegovih devedeset
j. devet imena za prizivanje: ili mogu se služiti
molitvenim mlinovima i brojanicama — glavna stvar
je da su oni tim radom izvesno vreme vezani i
pružaju podnošljiv prizor: njihov način molitve,
izmišljen je u korist pobožnih, ma kakve misli i
ushićenja oni poznavali. I čak ovi imaju svoje
časove zamora kada im godi niz dostojnih reči
i zvukova i neka pobožna mehanika. Ali pod pretpostavkom
da ti retki ljudi — u svakoj religiji religiozni
čovek je izuzetak — znaju sebi da pomognu,
oni nišči duhom ne znaju sebi da pomognu,
i zabraniti im molitveno kloparanje znači oduzeti
im religiju: kao što to sve više iznosi protestantizam
na videlo. Religija upravo od takvih ne želi
više sam da b u d u m i r n i , sa očima, rukama,
nogama i organima svake vrste: time povremeno ,
postaju ulepšani— i sličniji ljudima!
129.
B o ž j i u s l o v i. — »Sam bog ne može postojati
bez mudrih ljudi« — rekao je Luter i sa punim
pravom; ali da »bog još manje ne može postojati
bez nemudrih ljudi« — to dobri Luter nije
rekao!
130.
O p a s n a o d l u k a . Hrišćanska odluka da
svet smatraju ružnim i lošim učinila je svet ružnim
i lošim.
* Jedna od formula manfri. On je Sveti glas kod starih
TnPrim. vrev.
** Indijsko božanstvo. Prim. prev.
150
131.
H r i š ć a n s t v o i s a m o u b i s t v o . — Hrišćanstvo
je u vreme svog nastanka ogromnu želju
za samoubistvom učinilo polugom svoje moći: ostavilo
je samo dva oblika samoubistva, zaodenulo
ih je najvišim dostojanstvom i najvišim nadama
i zabranilo sve druge na užasni način. Ali mučeništvo
i polagano lišavanje sopstvenog tela asketa
behu dopušteni.
132.
P r o t i v h r i š ć a n s t v a. — Sada naš ukus
odlučuje protiv hrišćanstva, ne više naši razlozi.
133.
N a č e l o . — Neizbežna hipoteza na koju se
čovečanstvo mora nameriti, što se tiče trajnosti,
ipak je m o ć n i j a od najbolje vere u nešto neistinito
(kao hrišćanska vera). Trajno: to ovde znači
na sto hiljada godina.
134.
P e s i m i s t i k a o ž r t v e . — Tamo gde duboko
nezadovoljstvo životom postaje nadmoćno,
obelodanjuju se posledice velike greške u dijeti,
u čemu je neki narod dugo vremena bio kriv. Tako
je širenje budizma ( n e njegov nastanak) dobrim
delom postalo zavisno od preterane i skoro isključive
ishrane pirinčem Indusa i time uslovljenim
opštim omlitavljenjem. Možda se evropsko nezadovoljstvo
novog vremena može protumačiti time
(darauhfin anzusehen) što je naš prasvet, čitav
srednji vek, zahvaljujući uticajima germanskih
sklonosti na Evropu, bio odan pijanstvu: srednji
vek to znači alkoholno trovanje Evrope. — Nemačko
nezadovoljstvo životom je suštinski zimska
neizlečiva bolest, uračunavajući uticaje podrumskog
vazduha i otrova iz peći u nemačkim stambenim
prostorijama.
135.
P o r e k l o g r e h a . — Greh kao što se sada
svuda oseća gde hrišćanstvo vlada ili gde je nekad
vladalo: greh je jevrejsko osećanje i jevrejski pronalazak,
i s obzirom na tu pozadinu svakog hrišćanskog
moraliteta hrišćanštvo je u stvari išlo za tim
da »pojevrejči« ceo svet. Do kog mu je stepena
to pošlo za rukom u Evropi osećamo najfinije
po stepenu tuđosti, koji grčki stari vek — svet bez
osećanja greha — još uvek ima za naše osećanje,
uprkos svake dobre volje za približavanjem i asimilacijom,
u čemu čitava pokolenja i mnogi odlični
pojedinci nisu nedostajali. »Samo ako se
k a j e š, bog je prema tebi milostan« — to je za
Grka ruglo i sablazan: on bi rekao »tako mogu osećati
robovi«. Ovde se pretpostavlja neko moćniji,
nadmoćniji, a ipak osvetoljubivi: njegova moć je
toliko velika da mu se uopšte ne može pričiniti
šteta, osim što se tiče časti. Svaki greh je neka
povreda respekta, crimen laesae majestatis divinae*
— i ništa više! Skrušenost, poniženje, valjanje
po prašini — to je prvi i poslednji uslov za
koji se vezuje njegova milost: dakle uspostavljanje
njegove božanske časti. Da li se grehom inače pričinjava
šteta,, da li se njim usađuje neka duboko
rastuća nesreća kao bolest, što jednog čoveka za
drugim hvata i davi — to ne brine ovog častoljubivog
orijentalca na nebu: greh je prestup protiv ,.
njega, ne protiv čovečanstva! — kome je poklonio
* Lat. greh veleizdaje božanstva. — Prim. prev.
152
svoju milost, tome poklanja i ovu bezbrižnost za
prirodne posledice greha. Bog i čovečanstvo ovde
su odvojeni, zamišljeni tako suprotstavljeno, da
se u osnovi uopšte ne može grešiti protiv poslednjeg
— svako delo treba da se posmatra s a m o
s o b z i r o m na s v o j e n a t p r i r o d n e pos
l e d i c e : ne na svoje prirodne: tako hoće jevrejsko
osećanje kome je sve ono prirodno nedostojno
po sebi. G r c i m a je naprotiv bila bliža misao
da i zločin može biti dostojanstven — čak krađa,
kao kod Prometeja, čak klanje stoke kao ispoljavanje
lude zavisti, kao kod Ajaksa (Ajanta):
oni su u svojoj potrebi da za zločin izmisle i asimiluju
dostojanstvo pronašli t r a g e d i j u —
umetnost i zadovoljstvo što je Jevrejinu uprkos
čitavoj njegovoj pesničkoj obdarenosti i sklonosti
ka uzvišenom u najdubljoj suštini ostalo strano.
136.
I z a b r a n i n a r o d . — Jevreji, koji se osećaju
kao izabrani narod među narodima, i to jer
su moralni genije među narodima (zahvaljujući
sposobnosti da su čoveka u sebi d u b l j e prez
i r a l i nego bilo koji drugi narod) — Jevreji u
svom božanskom monarhu i svecu slično uživaju
kao što je francusko plemstvo uživalo u Luju Šesnaestom.
To plemstvo dopustilo je da mu se oduzme
sva njegova moć i nezavisnost i postalo je dostojno
prezira: da to ne bi osećalo, da bi to moglo
zaboraviti, potreban mu je bio kraljevski sjaj,
kraljevski autoritet i bogatstvo moći bez p r emc
a, čemu je samo plemstvu prilaz bio otvoren.
Time što se shodno toj povlastici uzdiglo do visine
dvora i što se gledajući odatle sve ispod sebe, sve
videlo kao prezrivo, prevazišla se svaka razdražljivost
savesti. Tako se namerno kula kraljevske moći
sve više dizala u oblake i postavila poslednje kamenje
za gradnju vlastite moći.
137.
G o v o r e ć i u p a r a b o l i . — Isus Hristos
bio je moguć samo u jevrejskoj prirodi — mislim u
takvoj u kojoj je stalno visio taman olujni oblak
gnevnoga Jehove. Samo tamo se retko iznenadno
probijanje pojedinačnog sunčanog zraka kroz sivu
opštu i trajnu dan-noć osećalo kao neko čudo »ljubavi
«, kao zrak najnezasluženije »milosti«. Samo tamo
Hristos je mogao sanjati svoju dugu i svoje
nebeske lestvice, po kojima se bog spustio do ljudi;
inače svuda vladalo je vedro vreme i sunce
suviše kao pravilo i svakodnevica.
138.
H r i s t o v a z a b l u d a . — Osnivač hrišćanstva
je mislio da ljudi ni od čega ne pate toliko
koliko od svojih grehova: to b e š njegova zabluda,
zabluda onoga koji se osećao lišenim grehova, kome
je ovde nedostajalo iskustvo! Tako se osećala
njegova duša sa onim čudesnim, fantastičnim sažaljenjem,
što se odnosilo na jednu nevolju, što
je čak kod njegovog naroda, pronalazača greha,
retko bila n e k velika nevolja! Ali hrišćani su shvatili
da svome majstoru naknadno daju za pravo i
da njegovu zabludu posvete kao »istinu«.
139.
B o j a s t r a s t i . — Takve prirode kao apostol
Pavle gadno su gledali na strasti; one su od
njih upoznale samo ono prljavo, izvitopereno i što
kida srce — njihova idealna težnja išla je stoga na
uništenje strasti: u božanskom oni su videli potpunu
čistoću od toga. Sasvim drugačije nego Pavle
i Jevreji, Grci su svom idealnu težnju upravili
baš na strasti i njih voleli, uzdizali, pozlaćivali i
154
obožavali; očigledno su se u strasti osećali ne samo
srećnijim, već i čistijim i božanskijim nego inače.
A sada Hrišćani? Da li su u tome hteli da postanu
Jevreji? Da li su to možda postali?
140.
S u v i š e j e v r e j s k i . — Ako bi bog hteo
da postane predmet ljubavi morao bi se prvo odreći
suđenja i pravičnosti: sudija, i čak milostiv
sudija, nije predmet ljubavi. Osnivač hrišćanstva
ovde nije dovoljno fino osećao — kao Jevrejin.
141.
S u v i š e o r i j e n t a l n o . — Kako? Bog koji
voli ljude, pod pretpostavkom da oni u njega
veruju, i koji baca užasne poglede i pretnje na
onog koji ne veruje u tu ljubav? Kako? Neka klauzulama
ograničena ljubav kao osećanje nekog
svemogućeg boga! Ljubav koja nije čak zagospodarila
osećanjem časti i podražene osvetoljubivosti!
Kako je sve to orijentalno! »Ako te volim, šta te
se to tiče?« već je dovoljna kritika celog hrišćansiva.
142.
K a đ e n j e . — Buda veli: »Ne ulaguj se tvome
dobročinitelju!« Neka se ta izreka ponovi u
nekoj hrišćanskoj crkvi: ona će odmah očistiti
vazduh od svega hišćanskog.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10992
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   21/3/2011, 10:49 pm

143.
N a j v e ć a k o r i s t p o l i t e i z m a . — Da pojedinac
postavlja v l a s t i t i ideal i da iz njega iz-
vodi svoj zakon, svoje radosti i svoja prava — to
svakako do sada važi kao najveća od svih ljudskih
zabluda i kao idiolatrija po sebi; u stvari malobrojnim
ikoji su se na to usudili uvek je pred njima
samima bila potrebna neka apologija, i ona
je obično glasila: »Ne ja! Ne ja! Nego n e k i b o g
kroz mene!« Čudesna umetnost i snaga da se stvaraju
bogovi — politeizam — bila je ono u čemu se
taj nagon mogao rasteretiti u kome se on često,
usavršavao, oplemenjivao: jer prvobitno beše to
prost i neugledan nagon, srodan svojeglavosti, neposlušnosti
i zavisnosti. Tom nagonu: vlastitom
idealu biti n e p r i j a t e l j s k i : to beše nekada zakon
svakog moraliteta. Tada je postojala samo jedna
norma: »čovek« — i svaki narod je verovao da
i m a tu jednu i poslednju normu. Ali preko sebe
i van sebe, u nekom dalekom svetu iznad mogućnosti
ljudskog iskustva, smele bi se videti v e ć i n a
n o r m i : jedan bog ne beše samo poricanje ili buljenje
drugog boga! Tek su ovde dopuštene individue,
tek se ovde prvi put poštovalo pravo individua.
Pronalazak bogova, heroja i nadljudi svake
vrste, kao i pored ljudi i podljudi, od patuljaka,
vila, kentaura, satira, demona i đavola, beše neocenjivo
uvežbavanje za opravdanje samoživosti i samostalnosti
(nezavisnosti) pojedinca: slobodu dosuđenu
tom bogu nasuprot drugim bogovima dali su
na kraju samima sebi protiv zakona i običaja i suseda.
Monoteizam naprotiv, ta kruta posledica učenja
o jednom normalnom čoveku—dakle verovanje
u nekog normalnog boga — pored koga postoje
još samo krivi lažljivi bogovi — beše možda najveća
opasnost dosadašnjeg čovečanstva: tu mu je
pretio prevremeni zastoj, koji je, kolikd možemo
da vidimo, većina drugih životinjskih vrsta već
odavno dostigla; kao kakve sve veruju u neku
normalnu životinju i ideal u svojoj vrsti i moralitet
običaja su • konačno preveli u krv i meso. U
politeizmu se nalažaše prethodno obrazovano slobodoumlje
i različito mišljenje (Vielgeisterei) čo-
156
veka: moć da se stvore nove i vlastite oči i stalno
nove i još vlastitije: tako da za samog čoveka među
svim životinjama nema večnih horizonata i perspektiva.
144.
R e l i g i o z n i r a t o v i . — Veliki napredak
masa beše do sada religiozni rat: jer on dokazuje
da je masa počela sa strahopoštovanjem da obrađuje
pojmove. Religiozni ratovi nastaju tek onda
kada se kroz finije sukobe sekta profinjuje opšti
um: tako da čak svetima postaje lukava i sitnice
uzima kao ozbiljne, čak da smatra mogućim da
»večni spas duše« zavisi od malih razlika pojmova.
145.
O p a s n o s t v e g e t e r i j a n a c a . — Pretežno
uživanje u pirinču nagoni na upotrebu opijuma i
narkotičkih sredstava, na isti način kao i ogromno
uživanje u krompiru na rakiju: ali nagoni, u finijoj
posledici, takođe na načine mišljenja i osećanja
koji deluju narkotično. Sa tim se slaže da unapređivači
narkotičnih načina mišljenja i osećanja, kao
oni induski učitelji upravo cene dijetu i hteli bi je
učiniti zakonom mase, koja je čisto vegitabilna:
oni tako hoće da izazovu potrebu i da je povećavaju,
koju su o n i u stanju da zadovolje.
146.
N e m a č k e n a d e . — Ne zaboravimo ipak da
su imena naroda obično pogrdna imena. Tatari su
na primer po svom imenu »psi«: tako su ih krstili
Kinezi. Deutschen (Nemci) znači prvobitno »pagani
«: tako se Goti posle svog obraćanja u hrišćan-
stvo nazivali veliku masu svojih nekrštenih sunarodnika,
prema uputstvu svog prevoda, Septagvinte,*
u kojem su se pagani obeležavali rečju, koja
u grčkom znači »narodi«: vidi Vulfilu.** Beše još
uvek mogućno da Nemci iz svog starog pogrdnog
imena naknadno sebi stvore neko časno ime time što
bi postali prvi n e h r i š ć a n s k i narod Evrope, što
im je kao njihovu u velikoj meri prisutnu predispoziciju
Šopenhauer smatrao časnom. Tako bi kao
završetak došlo L u t e r o v o delo, koji ih je učio
da budu nerimski i da govore: »Ovde ja stojim!
Ja ne mogu drugačije!«
147.
P i t a n j e i o d g o v o r . — Šta će sada divlji
narodi prvo prihvatiti od Evropljana? Rakiju i hrišćanstvo,
evropske narkotike. — I od čega će najpre
propasti? Od evropskih narkotika.
148.
Gde n a s t a j u r e f o r m a c i j e . — U vreme
velikog kvarenja crkava u Nemačkoj crkva bese
najmanje pokvarena: zato je t a m o nastala reformacija
kao znak da su se počeci kvarenja već osećali
kao nepodnošljivi. Naime relativno nijedan
narod nikada nije bio hrišćanskiji od Nemaca u
Luterovo doba: njihova hrišćanska kultura bese
upravo spremna da procveta u stostrukom sjaju
— nedostajala je samo još jedina noć; ali ona je
donela oluju, što je svemu učinila kraj.
* Sedmoknjižje, Sedam Mojsijevih knjiga. — Prim.
prev.
** Vulfila (oko 311 — 383?) arijanski istočnogotski biskup.
Prevodilac Biblije na Gotski jezik. — Prim. prev.
158
149.
Ne u s p e h r e f o r m a c i j e . — Za višu kulturu
Grka čak u prilično ranim vremenima govori
to što su više puta propali pokušaji da se osnuju
nove grčke religije; dalje govori to da je već rano
u Grčkoj moralo postojati mnoštvo različitih individua,
čije se različite nužde nisu mogle ukloniti
samo jednim receptom verovanja i nadanja. Pitagora
i Platon, možda i Empedoklo, a već mnogo ranije
orfički sektaši išli su za tim da osnuju nove
religija da se ne možemo načuditi njihovom neusimali
su tako istinske duše i talente za osnivače
religije da se ne možemo načuditi njihovom neuspehu:
ali oni su dogurali samo do sekta. Svaki put
kada reformacija čitavog naroda trpi neuspeh i
samo sekte podižu svoje glave, možemo zaključivati
da se narod već veoma raznoliko počinje oslobađati
grubog čoporskog nagona i moraliteta običaja:
značajno lebdeće stanje koje smo navikli da ružimo
kao moralno opadanje i korupciju: dok ono
nagoveštava sazrevanje jajeta i skoro razbijanje
ljuske. Što je Luterova reformacija uspela na severu
znak je toga da je sever prema jugu Evrope bio
zaostao i da je još znao za prilično jednovrsne i
jednobojne potrebe; i uopšte ne bi bilo nikakve
hristijanizacije Evrope da se kultura starog sveta
juga nije postepeno, preteramim dodavanjem germanske
varvarske krvi, varvarizovala i izgubila
svoju kulturnu nadmoć. Što opštije i neposrednije
pojedinac ili neka misao pojedinca može da deluje,
utoliko istovrsnija i niža mora da bude masa
na koju se tu deluje; dok suprotne težnje otkrivaju
unutrašnje suprotne potrebe, koje takođe žele da
se zadovolje i probiju. Obrnuto, možemo uvek zaključivati
na neku stvarnu visinu kulture kada
moćne i vlastoljubive prirode izazivaju samo slabe
i sektaške posledice: to takođe važi za pojedinačne
umetnosti i područja saznanja. Tamo gde se vlada,
postoje mase: tamo gde su mase postoji potreba
za ropstvom. Tamo gde postoji ropstvo, individue
su samo malobrojne i one protiv sebe imaju čoporske
nagone i savest.
150.
O k r i t i c i s v e t a c a . — Zar da bismo imali
neku vrlinu moramo želeti da je imamo baš u njenom
najbrutalnijem vidu — kao što su to hteli hrišćanski
sveci i kao što im je to bilo nužno? kao kakvi
su život podnosili samo sa mišlju da je na prizor
njihove vrline svakog pojedinca spopadalo
preziranje samog sebe. Ali vrlinu sa takvim delovanjem
nazivamo brutalnom.
151.
0 p o r e k l u r e l i g i j e . — Metafizička potreba
nije izvor religija kao što to želi Šopenhauer,
nego i z d a n a k iste. Pod vlašću religioznih misli
ljudi su se naučili na predstavu o nekom »drugom
(pozadinskom, donjem, gornjem) svetu« i osećaju
prilikom uništavanje religioznog ludila neprijatnu
pustoš i lišavanje. I tada iz tog osećanja ponovo
izrasta neki »drugi svet«, ali sada samo metafizički
a ne religiozan. Ali ono što je u pradobima
uopšte vodilo pretpostavci o nekom »drugom svetu
«, ne beše neki nagon i potreba, već zabluda u
izlaganju određenih prirodnih zbivanja, zabuna intelekta.
152.
N a j v e ć a p r o m e n a , — Osvetljivanje i boje
svih stvari su se promenili! Mi više ne razumevamo
kako su stari ljudi osećali ono najbliže i najčešće
— na primer dan i bdenje: time što su stari verovali
u snove, budan život imao je druge svetlosti.
160
A isto tako čitav život sa odrazom smrti i njegovog
značenja: naša »smrt« je sasvim drugačija smrt.
Svi doživljaji svetleli su drugačije, jer je neki bog
blistao iz njih; isto tako sve odluke i izgledi na
neku daleku budućnost: jer ljudi su imali proročanstva
i tajne migove i verovali u proricanje.
»Istinu« su drugačije osećali, jer se luđak nekad
mogao smatrati njihovim piskom — što n a s nagoni
na jezu ili na smeh. Svaka nepravda delovala
je drugačije na osećanje: jer ljudi su se plašili
neke božanske odmazde, a ne samo neke građanske
kazne i obeščašćivanja. Kakva je radost bila u
vreme kada su ljudi verovali u đavole i iskušivače!
Kakva je to bila strast kada su videli demone kako
vrebaju u blizini! Kakva je to bila filosofija kada
se sumnja osećala kao ogrešenje najopasnije vrste,
i to kao zločin prema večnoj ljubavi, kao nepoverenje
prema svemu što je dobro, uzvišeno, čisto
i milosrdno! — Mi smo stvari ponovo obojili, mi
ih stalno bojimo — ali šta možemo privremeno
protiv s j a j a b o j a onog starog majstora! — mislim
starog čovečanstva.
153,
H o m o p o e t a . * »Ja sam koji sam krajnje
svojeručno napisao ovu tragediju tragedija, ukoliko
je ona gotova; ja koji sam čvor morala tek
uvezao u postojanje i tako čvrsto zauzlao da ga
samo neki bog može odrešiti — ta tako zahteva
Horacije! (Horatije) — ja sam sada u četvrtom činu
smakao sve bogove — iz moraliteta! Šta li će biti
iz petog? Odakle da se još uzme tragično rešenje?
— Da li moram započeti da razmišljam o nekom
komičnom rešenju?«
* Lat.: čovek pesnik. — Pritn. prev.
154.
R a z l i č i t e ž i v o t n e o p a s n o s t i . — V i
uopšte ne znate šta doživljavate, vi jurite kao pijani
kroz život i padate jednu stepenicu niže. Ali,
zahvaljujući vašem pijanstvu, ipak pri tom ne lomite
udove; vaši mišići su preslabi, a vaša glava
suviše pomućena, da biste, kao i mi drugi mogli
osetiti tako tvrdo kamenje tog stepenika. Za nas
je život veća opasnost: mi smo od stakla — avaj
kada se s u d a r i m o ! I sve je izgubljeno kada
p a d a m o !
155.
Š t a n a m n e d o s t a j e . — Mi smo otkrili i
volimo veliku prirodu: to dolazi otuda što u našoj
glavi nedostaju veliki ljudi. Obrnuto je sa Grcima:
njihovo osećanje za prirodu je drugačije od
našeg.
156.
N a j u t i c a j n i j i . — Što se čovek suprotstavlja
čitavom svom vremenu, da ga zadržava na kapiji
i poziva na odgovornost, to m o r a imati uticaja!
Svejedno je da li to on želi; stvar je u tome
da to može.
157.
M e n t i r i . * — Pazi! — on razmišlja (mozga):
odmah će imati spremnu neku laž. To je stupanj
kulture na kome su stajali čitavi narodi. Promislimo
šta su Rimljani izražavali sa mentiri!
*. Lat. — lagati. — Prim. prev.
162
158.
N e u g o d n a o s o b i n a . — Smatrati sve stvari
dubokim — nezgodna je osobina: ona čini da
stalno naprežemo naše oči i da na kraju uvek više
nalazimo nego što smo želeli.
159.
S v a k a v r l i n a u s v o j e v r e m e . — Onaj
ko je sada nesavitljiv, kod njega njegova čestitost
često izaziva grižu savesti: jer nesavitljivost je vrlina
jednog drugog razdoblja za razliku od čestitosti.
160.
U o p h o đ e n j u sa v r l i n a m a . — I u odnosu
na vrline možemo biti nedostojni i ulagivački.
161.
' L j u b i t e l j i m a v r e m e n a . — Odbegli sveštenici
i otpušteni kažnjenici stalno mrzovoljno
gledaju: ono što žele je lice bez prošlosti. — Da li
ste već videli ljude koji znaju da se budućnost
ogleda na njihovom licu, a koji su tako učtivi prema
vama, ljubiteljima vremena, da na licu ne pokazuju
budućnost.
162.
E g o i z a m . — Egoizam je perspektivni zakon
osećaja prema kome se ono najbliže pojavljuje
kao veliko i teško: dok prema udaljenosti, prema
svemu stvari gube u veličini i težini.
163.
P o s l e v e l i k e p o b e d e . — Najbolje u nekoj
velikoj pobedi jeste da ona pobedniku oduzima
strah od poreza. »A zašto jednom i ne podleći?
— kaže on sebi: ja sam sada za to dovoljno bogat.«
164.
Oni k o j i t r a ž e m i r . — J a shvatam duhove
koji traže mir po mnogim m r a č n i m predmetima
što postavljaju oni oko sebe onaj ko želi
da spava zamračuje svoju sobu ili puže u neku
špilju. — Mig za one koji ne znaju šta u stvari
najviše traže i šta bi hteli da znaju!
165.
O s r e ć i o n i h k o j i se o d r i č u . — Onaj
koji sebi temeljno i na dugo vreme nešto uskraćuje,
on će prilikom slučajnog ponovnog nalaženja istog
gotovo misliti da je to otkrio — i kakvu sreću
ima svaki pronalazač! Budimo mudriji od zmija,
koje dugo leže na istom suncu.
166.
Uvek u n a š e m d r u š t v u . — Sve što spada
u moju vrstu, u prirodi i istanji, govori meni,
hvali me, tera me napred, teši me: ostalo ne čujem
ili odmah zaboravljam. Mi smo stalnp u našem
društvu.
167.
M i z a n t r o p i j a i l j u b a v . — Samo tada
se govori o tome da je neko sit ljudi kada ih se više
164
ne može variti, a ipak nam je stomak još pun
toga. Mizantropija je posledica suviše žudne ljubavi
prema čoveku i »ljudožderstva«— ali ko te
je pozvao da gutaš i ljude kao ostrige, moj prinče
Hamlete?
168.
O j e d n o m b o l e s n i k u . — »Sa njim loše
stoji!« — Šta mu nedostaje?—»On pati od žudnje
da bude hvaljen i ne nailazi za nju nikakvu hranu.«
— Neshvatljivo! Ceo svet ga slavi, i ne samo što
ga nose na rukama, već i na usnama! — »Da, ali
on ima slab sluh za pohvalu. Ako ga hvali neki
prijatelj, njemu to zvuči kao da se taj sam hvali;
ako ga hvali neprijatelj, njemu to zvuči kao da
taj za to želi da bude hvaljen; ako ga konačno hvali
neko od ostalih — uopšte ih toliko mnogo ne preostaje,
toliko je on čuven! — tako ga to vređa što
neće da ga žele da im bude prijatelj ili neprijatelj
i obično govori. Šta mi je stalo do nekog koji čak
prema meni još može da igra pravednika!«
169.
O t v o r e n i n e p r i j a t e l j i . — Hrabrost
pred neprijateljem je stvar za sebe: sa tim se još uvek
može biti kukavica i neodlučni smetenjak. Tako
je sudio Napoleon s obzirom na »najhrabrijeg čoveka
«, kojeg je poznavao, Mira-u*, iz čega proizlazi
da su otvoreni neprijatelji za mnoge ljude
neophodni, ako treba da se uzdignu do s v o j e
vrline, svoje muževnosti i vedrine.
* Žoakim Mira (Murat 1767—1815) — Napoleonov general
i kralj Napulja. — Prim. prev.
170.
Sa g o m i l o m . — On juri do sada sa gomilom
i njen je hvalospevac: ali jednog dana biće
njen protivnik! Jer on je sledi u verovanju da njegova
lenjost pri tom može imati koristi od nje: on
još nije iskusio da gomila nije dovoljno lenja za
njega! da se uvek gura napred! da nikome ne dozvoljava
da stoji! — A on tako rado ostaje da
stoji!
171.
S l a v a . — Kada zahvalnost mnogih jednom
odbacuje svaki stid nastaje slava.
172.
K v a r i l a c u k u s a . — A.: »Ti si kvarilac ukus
a— tako svuda kažu!«
B: »Sigurno! ja kvarim svakom ukus za njegovu
partiju: to mi nijedna partija neće oprostiti.«
173.
B i t i d u b o k i i z g l e d a t i d u b o k .—
Onaj ko zna da je dubok trudi se oko jasnoće;
onaj ko bi gomili hteo da izgleda dubok, trudi se
da bude mutan. Jer gomila smatra dubokim sve
čiji temelj ne može da vidi: ona je toliko plašljiva
i toliko nerado ulazi u vodu.
174.
Po s t r a n i . — Parlamentarizam, što znači javna
dozvola da se srce birati između pet političkih
osnovnih mišljenja, ulaguje se mnogima koji bi
166
rado hteli da i z g l e d a j u samostalni i individualni
i da se bore za svoja mišljenja. Ali na kraju
je svejedno da li je čoporu zapoveđeno jedno mišljenje
ili dozvoljeno pet mišljenja.—Onaj ko odstupa
od pet javnih mišljenja i stupa na stranu
uvek ima čitav čopor protiv sebe.
175.
O r e č i t o s t i . — Šta je do sada imala najubedljivija
rečitost? Bubnjanje: i dok ga kraljevi
imaju u vlasti uvek su još najbolji govornici i huškači
naroda.
176.
S a ž a l j e n j e . — Jadni kneževi na vlasti! Sva
njihova prava sada se neočekivano pretvaraju u
pretenzije i sve te pretenzije zvuče ubrzo kao drskosti!
A kada kažu samo »mi« ili »moj narod«,
već se smeje zloba Evropa. Doista, vrhovni ceremonijal
modernog sveta, slabo bi sa njima izvodio
ceremonije; možda bi dekretirao: »Les souverains
rangent aux pervenus«.*
177.
O o b r a z o v a n j u . — U Nemačkoj višem čoveku
nedostaje veliko sredstvo obrazovanja: smeh
viših ljudi; ovi se ne smeju u Nemačkoj.
178.
O m o r a l n o m p r o s v e ć i v a n j u . — Nemcima
se moraju izbiti iz glave njihov Mefistofel: a
* Franc. — suvereni (vladari) se postavljaju uz parvenije.
uz to njihov Faust. To su dve moralne predrasude
protiv vrednosti saznanja.
M i s l i . — Misli su senke naših osećaja — uvek
tamnije, praznije i jednostavnije od ovih.
180.
D o b r o v r e m e z a s l o b o d n e d u h o v e .
— Slobodni duhovi i p,red naukom uzimaju sebi
još svoje slobode — i privremeno one im se i daju
— toliko dugo dok još stoji crkva! — Utoliko imaju
sada svoje, dobro vreme.
181.
P o s l e d i c e i p r e d n j a č e n j e . — A.: »Od
obojice jedan će uvek slediti, drugi uvek prednjačiti,
ima kuda ih vodila sudbina. Pa i p a k prvi se
nalazi nad drugim, prema svojoj vrlini i svom duhu!
« B.: »A ipak? A ipak? To je rečeno za druge;
ne za mene, ne za nas! — Fit secundum regulam.«*
U u s a m l j e n o s t i . — Ako se živi sam, ne
govori se suviše glasno, takođe se suviše glasno
ne piše: jer čovek se plaši šuplje jeke — kritike
nimfe Eho. — I svi glasovi zvuče drugačije u usamljenosti!
* Lat. — neka bude prema pravilu. Prim. prev.
168
183.
M u z i k a n a j b o l j e b u d u ć n o s t i . — Prvi
će mi muzičar biti taj koji bi znao samo za tugu
najdublje sreće, a inače nikakvu tugu: takvog do
sada još nije bilo.
184.
P r a v o . — Bolje je dati se pokrasti nego imati
strašila oko sebe — to je moj ukus. I to je pod
svim okolnostima stvar ukusa— i ništa više.
185.
S i r o m a š a n . — On je danas siromašan: ali
ne zato što mu se sve oduzelo, već što je sve odbacio
— šta ga se to tiče. On je navikao na to da
nalazi. — Siromasi su oni koji ne razumevaju svoje
dobrovoljno siromaštvo.
186.
N e č i s t a s a v e s t . — Sve što sada čini je valjano
i u redu — ali ipak ima pri tom nečistu savest.
Jer ono izvanredno je njegov zadatak.
187.
U v r d d j i v o u p r e d a v a n j u . — Ovaj umetnik
me vređa na taj način na koji iznosi svoje
pomisli (ideje), svoje veoma dobre ideje: tako široko
i naglašeno i sa tako grubim trikovima ubeđivanja
kao da govori svetini. Posle izvesnog vremena
uvek smo mi koji smo poklonili pažnju njegovoj
veštini kao »u lošem društvu«.
188.
Rad. — Koliko blizu stoji sada i najdokonijim
od nas rad i radnik! Kraljevska učtivost u recima
»svi smo mi radnici!« bila je još pod Lujom Četrnaestim
i nepristojnost.
189.
M i s l i l a c . — On je mislilac: to znači on se
razume u to da stvari uzima jednostavnije nego
što jesu.
190.
P r o t i v h v a l i š a. — A.: »Hvali te samo onaj
ko je tebi ravan!« B.: »Da! I ko te hvali kaže ti:
ti si meni ravan!«
191.
P r o t i v p o n e k i h o d b r a n a . — Najperfidniji
način da se šteti nekoj stvari jeste namerno
braniti netačnim razlozima.
192.
D o b r o ć u d n i . — Šta razlikuje od drugih
ljude one dobroćudne ljude kojima sklonost zrači
iz lica? Oni se osećaju dobro u prisustvu neke
nove ličnosti i brzo se u nju zaljubljuju; oni joj
za to žele dobro, njihov prvi sud jeste »ona mi se
dopada«. Kod njih sledi jedno na drugo: želja prisvajanja
(oni slabo imaju skrupula što se tiče
vrednosti drugog), brzo prisvajanje, radost u posedovanju
i delanje u korist opsednutog.
170
193.
K a n t o v a d o s e t k a . — Kant je hteo dokazati
»ceo svet« na jedan uvredljiv način, da je
»ceo svet« u pravu: to beše potajna dosetka ove
duše. On je pisao protiv naučnika u korist narodne
predrasude, ali za naučnike a ne za narod.
194.
»P r o s t o d u š n i« č o v e k . — Onaj čovek verovatno
uvek postupa iz pritajenih razloga: jer on
uvek ima na jeziku i takoreći pri ruci saopštive
razloge.
195.
Za s m e j a n j e. — Pogledajte tamo! Pogledajte
tamo! On beži o d ljudi: ali ovi ga prate, jer on
p r e d njima trči — toliko su oni čopor.
196.
G r a n i c a n a š e g s l u h a . — Čujemo samo
pitanja na koja smo u stanju da nađemo odgovor.
197.
Z a t o o p r e z ! — Ništa toliko rado ne delimo
drugima koliko pečat pritajenosti — zajedno sa
onim što se pod tim nalazi.
198.
Z l o v o l j a p o n o s n o g . Ponosan čovek je
zlovoljan čak na one koji ga unapređuju: on mrko
gleda na konje svojih kola.
199.
D a r e ž l j i v o s t . — Darežljivost je kod bogatih
često samo neka vrsta bojažljivosti.
200.
S m e j a n j e. — Smejanje znači biti zlurad, ali
sa čistom savešću.
201.
U o d o b r a v a n j u . — U odobravanju je uvek
neka vrsta buke: čak kada sebi samima odobravamo.
202.
R a s p i k u ć a . —On još nije siromašan kao
bogataš koji je svoje čitavo blago već jednom prebrajao
—on rasipa svoj duh nerazumnošću raspikuće
prirode.
203.
H i c n i g e r est.* — On obično ne misli,
ali izuzetno dolaze mu loše misli.
204.
P r o s j a k i u č t i v o s t . —- Čovek nije neučtiv
kada kamenom lupa na vrata kojima nedostaje
zvono — tako misle prosjaci i svakovrsni
ljudi koji trpe nevolju; ali niko im ne daje za
pravo.
Lat. — taj je mračan. — Prim. prev.
172
205.
P o t r e b a . — Potreba se smatra uzrokom rastanka:
u stvari često je samo posledica nastalog.
206.
Kod k i š e . — Pada kiša i ja mislim na si-:
rote ljude koji se sada zbijaju sa njihovim mnogim
brigama i bez uvežbanosti da ih sakriju, dakle
svako je spreman i dobre volje da drugom učini
nažao i da i kod lošeg vremena stvori neko jadno
osećanje ugode. — To, samo to je siromaštvo siromašnih!
207.
Z a v i d 1 j i v k o. — To je zavidljivko — njemu
ne moramo želeti nikakvu decu; on bi na njima
zavidio, jer ne može više da bude dete.
208.
V e l i k i čovek. — Od toga što je »neko
veliki čovek« ne možemo još zaključiti da je čovek;
možda je samo dečak, ili kameleon svih uzrasta,
ili neka omađijana ženkica.
209.
J e d a n n a č i n da se p i t a za r a z l o ge.
— Postoji način da se pita za naše razloge,
pri čemu ne zaboravljamo samo naše najbolje
razloge, nego i neki prkos i odvratnost prema
razlozima uopšte osećamo kako se bude u našoj
duši: veoma zaglupljujući način pitanja i pogotovo
trik tirana!
210.
M e r i l o u m a r l j i v o s t i . — Ne treba hteti.
da se prevaziđe vrednoća svoga oca — to čoveka
čini bolesnim.
211.
P o t a j n i n e p r i j a t e l j i . — Držati nekog
potajnog neprijatelja jeste luksuz za koji moralitet
čak plemenitih duhova obično nije dovoljno bogat.
212.
Ne d a t i se v a r a t i . — Njegov duh ima
loše manire, on je nagao i uvek zapinje u govoru
od nestrpljenja: tako jedva naslućujemo u kakvoj
je širokogrudoj duši duga daha u svome elementu.
213.
P u t ka s r e ć i . — Jedan mudrac pitao je budalu
koji put vodi ka sreći. Ovaj je bez oklevanja,
kao neko ikoga pitaju za put do obližnjeg grada,
odgovorio: »Divi se samome sebi i živi na ulici!«
»Stoj, povikao je mudrac, ti tražiš previše, dovoljno
je već da se samom sebi diviš!« Budala
odvrati: »Alli kako se možemo stalno diviti a da
stalno ne preziremo?«
214.
V e r a č i n i b l a ž e n i m . — Vrlina daje samo
onima sreću i neku vrstu blaženstva koji čista
srca veruju u svoju vrlinu: ali ne onim finijim
dušama čija se vrlina sastoji u najdubljem nepove-
174
renju prema sebi i prema svim vrlinama. Na kraju
i ovde »vera čini blaženim!«—i upamtite, ne
vrlina!
215.
I d e a l i m a t e r i j a . — Ti ovde imaš otmen
ideal pred očima: ali da li si t i tako otmen
kamen, da bi od tebe smeo oblikovati takav božanski
lik? A bez toga nije li čitav tvoj rad neko
varvarsko kiparstvo? Neka pogrda tvog ideala?
216.
O p a s n o s t u g l a s u . — Suviše jakim glasom
čovek skoro nije u stanju da misli na fine
stvari.
217.
U z r o k i p o s l e d i c a . — Pre posledice verujemo
u druge uzroke nego posle posledice.
218.
M o j a a n t i p a t i j a . — Ja ne volim ljude koji
uopšte da bi delovali moraju da se rasprsnu,
kao bombe, i u čijoj je blizini čovek u opasnosti
da iznenada izgubi sluh ili još više.
219.
S v r h a k a z n e . — Kazna ima svrhu da popravi
onog k o g a k a ž n j a v a — to je poslednje
pribežište branilaca kazne.
220.
Ž r t v a . — O žrtvi i požrtvovanju žrtvene životinje
misle drugačije od gledalaca: ali im nikada
nisu dozvolili da govore.
221.
O b z i r n o s t . — Očevi i sinovi ima među sobom
više obzira nego majke i kćeri.
222.
P e s n ik i l a ž o v . — Pesnik u lažovu vidi
svog brata po mleku kome je ispio mleko; tako
je onaj ostao jadan i nije dogurao čak ni do čiste
savesti.
223.
V i k a r i j a t č u l a . — »Oči imamo i da slušamo—
reče jedan stari ispovednik, koji je ogluveo;
a među slepcima je kralj onaj koji ima najduže
uši.
K r i t i k a ž i v o t i n j a . — Bojim se da životinje
posmatraju čoveka kao biće ravno sebi,
koje je na najopasniji način izgubilo zdrav životinjski
razum — kao bezumnu životinju, kao životinju
koja se smeje, kao životinju koja plače, kao nesrećnu
životinju.
225.
P r i r o d n i . — »Zlo je uvek imalo veliki efekt
za sebe! A priroda je zla! Budimo dakle prirodni!«
176 »i/V
— tako potajno zaključuju oni veliki koji se trude
u čovečanstvu, koje su čak suviše često ubrajali
među velike ljude.
226.
N e p o v e r l j i v i i s t i l . — Mi kažemo da
su najjače stvari jednostavne, pod pretpostavkom
da oko nas postoje ljudi koji veruju u našu snagu:
takva sredina nas vaspitava na »jednostavnost
stila«. Nepoverljivi govore emfatično; nepoverljivi
čine emfatičnim.
227.
P o g r e š a n z a k l j u č a k , p o g r e š a n pog
o d a k . — On ne može da vlada sobom: i polazeći
od toga ona žena zaključuje da će biti lako da se
njim ovlada i baca na njega svoje laso — jadnica
koja će uskoro postati njegova robinja.
228.
P r o t i v p o s r e d n i k a . — Ko hoće da posreduje
između dva odlučna mislioca obeležen je kao
prosečan: on nema oči za to da vidi šta je. izvanredno;
viđenje sličnost i izjednačavanje osobina
je slabih očiju.
229.
P r k o s i v e r n o s t . — On se iz prkosa čvrsto
drži jedne stvari koja mu je postala providna
— ali on to naziva »vernost«.
230.
N e d o s t a t a k ć u d l j i v o s t i . — Čitavo njegovo
biće ne u b e đ u j e — to dolazi otuda što je
prećutao učinjen dobar postupak.
231.
» T e m e l j n i « . — Polagani u saznanju misle
da polaganost spada u saznanje.
232.
S n e v a n j e . — Ili se uopšte ne sneva ili
zanimljivo. — Moramo se naučiti isto tako da bdimo:
ili uopšte ne ili zanimljivo.
233.
N a j o p a s n i j e s t a n o v i š t e . — Ono što
sada činim ili propuštam za sve b u d u ć e je
toliko važno kao najveći događaj prošlosti: u ovoj
ogromnoj perspektivi delovanja sve radnje podjednako
su velike i male.
234.
U t e š n e r e č i j e d n o g m u z i č a r a . —
»Tvoj život ljudima ne zvuči u ušima: za njih živiš
nemim životom, i sva finoća melodije, svo nežno
odlučivanje u sleđenju ili prethođenju, ostaje
im skriveno. Istina je: ti ne dolaziš širokom ulicom
sa vojnom muzikom — ali stoga ovi dobri ipak još
nemaju prava da kažu da tvom ponašanju nedosstaje
muzika. Ko ima uši neka sluša.«
178
235.
Duh i k a r a k t e r . — Poneko dostiže svoj
vrhunac kao karakter, ali njegov duh nije baš
primeren toj visini — a poneko obrnuto.
236.
Da bi se p o k r e n u l a g o m i l a . — Zar
ne mora onaj ko hoće da pokrene gomilu da bude
glumac samoga sebe? Zar ne mora prvo da se sam
prevede u ono groteskno-jasno i da čitavu svoju
ličnost i stvar i z n o s i u toj ogrubelosti i pojednostavljenju?
237.
U č t i v i . — »On je učtiv!« — Da, on uvek ima
kod sebe neki kolač za Kerbera i tako je plašljiv
da svakoga smatra Kerberom, i tebe i mene — to
je njegova »učtivost«.
238.
Bez z a v i s t i . — On ne oseća nikakvu zavist,
ali u tome nema nikakve zasluge: jer on želi
tla osvoji zemlju koju još niko nije imao i jedva
tia ju je iko samo i video.
239.
N e v e s e l i . — Jedan jedini neveseo čovek
već je dovoljan da čitavo domaćinstvo baci u trajnu
zlovolju i oblačno nebo; i samo čudom se dešava
da taj jedini nedostaje! — Sreća nikako nije
lako zarazna bolest — odakle to dolazi?
240.
Na moru. — Ja ne bih sebi sagradio kuću
(i u moju sreću spada čak i to što nisam kućevlasnik!).
Ali ako bih morao, ja bih je kao mnogi Rimljani
sagradio sve do mora — hteo bih već da sa tim
lepim čudovištem imam zajedničke neke tajne.
241.
D e l o i u m e t n i k . — Ovaj umetnik je častoljubiv
i ništa više: na kraju njegovo delo je samo
uveličavajuće staklo, koje pruža svakom ko na
njega gleda.
242.
S u u m c u i q u e . * — Ma koliko da je i velika
lakomost moga saznanja: ja iz stvari ne mogu
izvući ništa drugo osim onog što mi već pripada.
Posed drugih ostaje u stvarima. Kako je moguće
da je neki čovek lopov ili razbojnik!
243.
P o r e k l o »dobrog« i »zlog«. — Poboljšanje
pronalazi samo onaj ko' zna da oseti: »Ovo
nije dobro«.
244.
M i s l i i r e č i . — Ni svoje misli ne možemo
potpuno reprodukovati rečima.
* Lat. — Svakome svoje. — Prim. prev.
18b
245.
P o h v a l a u i z b o r u . — Umetnik bira svoju
materiju: to je njegov način hvaljenja.
246.
M a t e m a t i k a . — Mi želimo da finoću i strogost
metematike uteramo u sve stvari, koliko je
to samo moguće, ne u verovanju da ćemo tim putem
spoznati stvari, nego da bi time k o n s t a t o -
v a 1 i naš ljudski odnos prema stvarima. Matematika
je samo sredstvo opšteg i poslednjeg poznavanja
ljudi.
247.
N a v i k a . — Svaka navika čini našu ruku
dosetljivijom i našu dosetku nespretnij om.
248.
K n j i g e . — Šta nam je stalo do neke knjige
koja nas čak ne prenosi preko svih knjiga?
249.
U z d a h o n o g a k o j i s a z n a j e . — »Ah,
o mojoj lakomosti! U ovoj duši ne prebiva nikakva
nesebičnost — možda neko za svim žudeće sopstvo,
koje bi kroz mnoge individue kao s v o j i m
očima htelo da vidi i kao s v o j i m rukama da
ščepa — neko sopstvo što još hoće da vrati i čitavu
prošlost, što ništa ne želi da izgubi, što bi mu
uopšte moglo pripadati! Ah, o tom plamenu moje
lakomosti! Ah, kada bih se ponovo rodio u sto-
tinama bića — ako za taj uzdah ne znate iz iskustva,
ne znate ni za strast onoga koji saznaje.
250.
K r i v i c a . — Mada su najoštroumniji sudije
veštica i čak same veštice bili ubeđeni u krivicu
čarobnjaštva (veštica), krivica uprkos tome nije
postojala. Tako stoji sa svom krivicom.
251.
N e s h v a ć e n i p a t n i c i . — Veličanstvene
prirode pate drugačije nego što to uobražavaju
njihovi poštovaoci: one pate najteže zbog neplemenitih,
sitničavih previranja mnogih gadnih trenutaka,
ukratko zbog njihove sumnje u svoju veličajnost
— ali ne zbog žrtava i mučeništva, što njihov
zadatak od njih zahteva. Sve dok Prometej
saoseća sa ljudima i njima se žrtvuje, srećan je
i velik u sebi; ali kada zavidi Zevsu i iskazivanju
počasti, što mu smrtnici odaju — on pati!
252.
B o l j e k r i v . — »Bolje ostati kriv nego plaćati
monetom što ne nosi naš lik!« — tako želi naša
suverenost.
U v e k k o d k u ć e . Jednog dana postići ćemo
naš cilj i ukazivaćemo tada sa ponosom na to
kakva smo duga putovanja za to prevalili. U stvari
mi nismo primetili da smo putovali. Ali time
smo otišli toliko daleko što smo uobražavali (mislili)
da smo k o d k u ć e.
182
254.
P r o t i v n e s i g u r n o s t i i z b u n j e n o s
t i . — Onaj ko je uvek veoma zaposlen, prevazilazi
svaku nesigurnost.
255.
P o d r a ž a v a o c i . — A.: »Kako? Ti ne želiš
nikakve podražavaoce?« B.: »Ja ne želim da me
se u nečemu podražava, ja želim da svako sebi pokazuje
kako nešto treba da se čini, isto što ja činim.
« A: »Dakle—?«
256.
S v o j s t v o kože. — Svi ljudi dubokog duha
nalaze svoje blaženstvo u tome da jednom liče
na leteće ribe i da igraju na krajnjim vrhovima
talasa. Oni smatraju: za najbolje u stvarima — da
imaju neku površinu: Svoje svojstvo kaže — sit
venia verba.*
257.
Iz i s k u s t v a . Poneko ne zna koliko je bogat
dok ne iskusi kakvi bogati ljudi postaju još
njegovi lopovi.
N e g a t o r i s l u č a j a . Nijedan pobednik ne
veruje u slučaj.
* Lat. — neka mi bude dozvoljeno da kažem. — Prim.
prev.
259.
Iz r a j a . — »Dobro i zlo su božje predrasude
« — reče zmija.
260.
J e d a n p u t j e d a n . — Jedan nikada nije u
pravu: ali sa dvoje počinje istina. — Jedan ne može
sebe dokazati: ali dvoje ne možemo već poreći.
261.
O r i g i n a l n o s t . — Šta je originalnost? Videti
nešto Sto je još bezimeno, što još nije nazvano,
mada se već nalazi pred očima svojim. Ljudima
kakvi su obično tek neko ime čini neku stvar
uopšte vidljivom. —: Originali su najčešće bili i davaoci
imena.
262.
S u b s p e c i e a c t e r n i . * — A.: »Ti se stalno
sve brže udaljavaš od živih: uskoro će te izbrisati
iz svojih lista!«. — B.: »To je jedino sredstvo da
se ima prednost pred mrtvima.« — A.: »Kakva prednost?
« — B.: »Da se više ne umire.«
Bez s u j e t e . — Kada volimo, želimo, da naši
nedostaci ostanu skriveni — ne iz sujete, nego što
voljeno biće ne treba da pati. Čak onaj koji voli
hteo bi da izgleda kao bog — i to takođe ne iz
sujete.
* Lat.: — pod stubom večnosti. Prim. prev.
184
264.
Š t a mi č i n i m o . — To što mi činimo nikada
se neće shvatiti, nego će se uvek samo hvaliti ili
kuditi.
265.
P o s 1 e d n j a s k e p s a . — Ta šta su na kraju
istine čoveka? — To su n e p o r e c i v e zablude čoveka.
266.
Gde je p o t r e b n a o k r u t n o s t . — Onaj
ko ima veličinu okrutan je prema svojim vrlinama
i rasuđivanjima drugog reda.
267.
Sa v i s o k i m c i l j e m . — Sa visokim ciljem
čovek je čak nadmoćan nad pravičnošću, ne samo
nad svojim delima već i nad svojim sudijama.
268.
Š t a č i n i h e r o j s k i m ? — Suočiti se sa
svojom najvećom patnjom i svojom najvećom nadom
ujedno.
269.
U š t a v e r u j e š ? U to da će se važnosti
svih stvari ponovo morati biti određene.
270.
Š t a k a ž e t v o j a s a v e s t ? — »Ti treba da
budeš onaj ko si.«
271.
Gde s e n a l a z e n a j v e ć e o p a s n o s t i ?
U sažaljenju.
272.
Š t a v o l i š k o d d r u g i h ? — Moje nade.
273.
K o g a n a z i v a š l o š i m . — Onoga koji
uvek želi da nekog osramoti.
274.
Š t a je n a j l j u d s k i j e ? Nekome prištedeti
stid.
275.
š t a j e p e č a t p o s t i g n u t e s l o b o d e ?
— Ne stidi se više pred samim sobom.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10992
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   21/3/2011, 10:55 pm

ČETVRTA KNJIGA
SANCTUS JANUARIUS*
Ti koji platnenim kopljem
Sečeš led moje duše,
Da šumeći sada k moru
Hita u susret svojoj najvećoj nadi:
Stalno svetlija i stalno zdravija
Slobodna u najprijaznijem moranju:
Dakle slavi tvoje čudo
Najlepši Januari ju!

Đenova, januar 1882.


Sveti Januarije — svetac—zaštitnik Đenove,



276.
Za n o v u g o d i n u . — Još živim, još mislim,
moram još živeti, jer još moram misliti. Sum ergo
cogito: cogito ergo sum.* Danas svako sebi dozvoljava
da iskaže svoju želju i svoju najdražu misao:
pa, tako bih i ja hteo reći šta bih danas sam sebi
poželeo, i mene je misao ove godine najpre obuzela,
kakva misao treba da mi bude osnova, jamstvo
i slast čitavog daljeg života! Ja želim sve više
da učim, da ono što je nužno u stvarima viđam
kao lepo: tako ću biti jedan od onih koji stvari
čine lepim. Amor fati**: neka to dalje bude moja
ljubav. Neću voditi nikakav rat sa ružnim. Neću
optuživati, neću čak tužiti ni tužioce. Neka apstrahovanje
bude moja jedina negacija: sve u svemu
i velikom. Sve u svemu i velikom: ja ću bilo kad
biti koji još kaže samo veliko Da (potvrđuje).
277.
L i č n o . — Postoji izvesna visoka tačka života
i ako smo je dostigli, onda smo sa svom našom
* Lat.: — jesam, dakle mislim, mislim dakle jesam.
— Prim. prev.
** Lat. — Ljubav prema sudbini. — Prim. prev.
slobodom i ma koliko da smo lep haos postojanja
porekli svaki brižni razum i dobrotu, još jednom
smo u najvećoj opasnosti duhovne neslobode i treba
da se izložimo našoj najtežoj probi. Tek se
sada naime sa najprodornijom snagom pred nama
javlja pomisao na neko lično predviđanje, i ima
za sebe najboljeg zagovornika, očevid, sada kada
se hvatamo rukama da nam sve, sve stvari što
nas pogađaju, stalno služe na n a j v e ć e d o b r o .
Život svakog dana i svakog časa izgleda da ne želi
Ništa više, nego da samo iznova dokazuje taj stav:
bilo šta bilo, loše ili lepo vreme, gubitak prijatelja,
neku bolest, neko ogovaranje, izostajanje nekog pisma,
uganuće neke noge, neki pogled na prodavnicu,
neki protivargument, otvaranje neke knjige,
neki san, neka prevara: ispoljava se brzo ili veoma
skoro posle toga kao neka stvar što »nije smela
nedostajati« — to ima dubokog smisila i koristi
baš za n a s ! Da li postoji opasnije zavođenje od
toga da se Epikurovim bogovima, onim bezbrižnim
nepoznatim odrekne verovanje, i da se veruje u
neko brižno i sitno božanstvo, koje čak lično poznaje
svaku dlaku na našoj glavi i ne oseća nikakvo
gađenje u najsažaljivijoj uslužnosti? Pa — ja
mislim uprkos svemu da ostavimo bogove na miru
a isto tako uslužne duhove i da se zadovoljimo
pretpostavkom da je naša praktična i teorijska
spretnost sada došla do svog vrhunca u izlaganju
i sređivanju događaja. Mi takođe nećemo
previsoko da mislimo o toj spretnosti naše mudrosti,
ako nas katkad previše iznenadi čudesna harmonija,
što nastaje od svirke na našem instrumentu:
harmonija što zvuči suviše dobro da bismo se
usudili da je samima sebi pripišemo. U stvari tu i
tamo igra neko sa nama — dragi slučaj: on nam
povremeno vodi ruku, i najmudrije predviđanje
ne bi moglo smisliti lepšu muziku, nego tada kad
ovaj uspeva našim ludim rukama.
190
278.
P o m i s a o na s m r t . — Čini me melanholično
srećnim da živim u ovom metežu uličica, potreba
i glasova. Koliko se tu svakog trenutka javlja
uživanja, nestrpljenja, žudnje, koliko žuđenog
života i opijenosti! A uskoro će ipak za sve te bučne,
žive, željne života zavladati tišina! Koliko iza
svakoga stoji njegova senka, njegov saputnik! To je
kao uvek kao u poslednjem trenutku odlaska nekog
broda sa iseljenicima: ljudi jedan drugom imaju
više da kažu nego ikada, čas je neodgodiv,
okean i njegovo pusto ćutanje nestrpljivo čeka iza
sve te buke — tako žudan, tako siguran u svoj
plen. I svi, svi moji, bilo to ništa ili malo, bliska
budućnost je sve: i stoga ta žurba, ta povika, to
sebe-nadvikivanje i zavaravanje! Svako hoće da
bude prvi i u toj budućnosti a ipak je smrt i smrtna
tišina jedina sigurna stvar i svima zajednička
u ovoj budućnosti! Kako je čudno što ova jedina
sigurnost i zajedništvo ljudima skoro uopšte ništa
ne pomaže i da su n a j v i š e udaljeni od toga da
se osećaju kao bratstvo u smrti! Čini me srećnim
da vidim da ljudi uopšte ne žele da misle na smrt!
Ja bih rado doprineo tome da im pomisao na život
učinim još sto puta v r e d n i j i m r a z m i š
l j a n j a .
279.
Z v e z d a n o p r i j a t e l j s t v o . — Besmo
prijatelji, a postadosmo jedno drugom strani. Ali to
je tako i mi ne želimo da zatajimo i prikrijemo
kao da bismo se od toga morali stideti. Mi smo
dva broda od kojeg svaki ima svoj cilj i svoju putanju;
mi se svakako možemo ukrštavati i zajedno
svetkovati, kao što smo to činili i tada bi se valjane
lađe tako mirno nalazile u jednoj luci i pod
jednim suncem da bi moglo izgledati da su već
na cilju i da su imale jedan cilj. Ali zatim nas je
svemoćna sila našeg zadatka ponovo razdvojila,
na različita mora i različite sunčanice i možda se
više nikad nećemo videti — a možda ćemo se čak
i videti, ali se nećemo prepoznati: različita mora i
sunca su nas promenila! Da moramo jedan drugom
biti strani, to je zakon koji vlada n a d nama:
upravo time treba da budemo i dostojniji jedan
drugog! Upravo time treba pomisao na naše
nekadašnje prijateljstvo da bude svetije! Postoji
verovatno ogromna nevidljiva krivulja i zvezdana
putanja u koje mogu biti u r a č u n a t e naše tako
različite staze i ciljevi kao mali delovi puta — uzdignimo
se od te misli! Ali naš život je prekratak
i naša moć vida preslaba da bismo mogli biti više
od prijatelja u smislu one uzvišene mogućnosti.—
I tako v e r u j m o u naše zvezdano prijateljstvo,
čak ako bismo jedan drugom morali postati neprijatelji
na zemlji.
280.
A r h i t e k t u r a o n i h k o j i s a z n a j u . —
Potreban je jednom i verovatno uskoro uvid šta
pre svega nedostaje našim velikim gradovima: tiha
i široka nadaleko rasprostrta mesta za razmišljanje,
mesta sa visokim prostranim pasažima za loše
ili previše sunčano vreme, kuda ne prodire nikakav
šum kola ili izvikivača i gde bi čak finije ponašanje
zabranilo svešteniku glasnu molitvu: građevine
i nasadi što bi kao celina izražavali uzvišenost
sećanja i izdvajanja. Prošlo je vreme otkako
je crkva imala monopol na razmišljanje, gde je
vita contemplativa* uvek najpre morala da bude
vita religiosa**: i sve što je crkva izgradila izražava
tu misao. Ja ne bi znao kako bismo se mogli
zadovoljiti tim građevinama, čak ako bi bile liše-
* Lat.
** Lat.
život razmišljanja. — Prim. prev.
religiozni život. — Prim. prev.
192
ne svoje crkvene upotrebe; te građevine govore
suviše patetičnim i obuzetim jezikom, kao božje
kuće i raskošna mesta nekog nadsvetskog saobraćaja
da bi mi bezbožnici mogli da se tu bavimo
s v o j i m m i s l i m a . Mi želimo da se prenesemo
u kamen i biljku, rni hoćemo da u s e b i šetamo
kada prolazimo kroz te hale i vrtove.
281.
Z n a t i n a ć i k r a j . — Majstori prvog reda
prepoznaju se po tome što u velikom i malom
znaju na savršen način da nađu kraj, bio to kraj
neke melodije ili misli, bio to peti čin neke tragedije
ili državne akcije. Prvi drugog reda postaju
uvek pred kraj nemirni i ne ruše se u tako ponosnoj
mirnoj ravnomernosti u more kao na primer
stene kod Portofina* — tamo gde đenovski zaliv
završava svoju pesmu.
282.
H o d . — Postoje maniri i gestovi po kojima
čak i veliki dzovi odaju da potiču od puka ili polu-
-puka: hod i korak, njihove misli, osobito ih
odaju; oni ne mogu da h o d a j u . Tako ni
Napoleon na svoje veliko ogorčenje nije mogao da
hoda shodno vladaru i »legitimno«, u prilikama
kako se to u stvari mora razumeti, kao kod velikih
povorki prilikom krunisan ja i sličnog: i tu je
bio samo predvodnik neke kolone ponosan i užurban
ujedno i veoma svestan toga. Čovek ima prilično
da se smeje kada vidi te pisce koji oko sebe
šušte naboranim iruhom tog perioda: oni žele tako
da skriju svoje n o g e .
* Italijansko letovalište u Liguriji. — Prim. prev.
283.
L j u d i k o j i se p r i p r e m a j u . — J a pozdravljam
sve znakove za to da počinje neki muževniji,
ratoborniji vek, što će pre svega hrabrosti
opet odavati počast! Jer on treba da prokrči put
jednom još višem veku i da prikupi snagu, koja
će onom jednom us trebati — onaj vek koji hezoizam
unosi u saznanje i v o d i ratove radi misli i
njenih posledica. Za to je potrebno sada mnogo
hrabrih ljudi koji se pripremaju, koji ipak ne mogu
da poteknu iz ničeg — a isto tako ni iz peska i
sluzi sadašnje civilizacije i obrazovanja velegradova:
ljudi koji znaju da ćuteći, usamljeni i rešeni
da budu istrajni u svojoj nevidljivoj delatnosti:
ljudi koji intimnom sklonošću traže to što kod
njih t r e b a p r e v l a d a t i : ljudi kojima je vedrima,
strpljenje, jednostavnost i preziranje velikih
sujeta isto toliko svojstveno kao velikodušnost u
pobedi i obzir prema malim sujetama svih pobeđenih:
ljudi sa oštrim i slobodnim sudom o svim
pobednicima i učešću slučaja u svakoj pobedi i
slavi: ljudi sa svojim tvrđavama, svojim radnim
danima, svojim vremenima tugovanja, naučeni i
sigurni u zapovedanju i ujedno spremni, tamo gde
treba, da slušaju, u jednom kao i drugom podjednako
ponosni, podjednako služeći svojoj vlastitoj
stvari: ugroženi ljudi, plodniji ljudi, srećniji ljudi!
Jer verujte mi! — požnjeti tajnu najveće plodnosti
i najvećeg uživanja glasi: ž i v e t i o p a s n o . Gradite
svoje gradove na Vezuvu! Pošaljite vaše brodove
u neispitana mora! Živite u ratu sa sebi ravnima
i sa vama samim! Budite razbojnici i osvajači
dok ne možete biti vladari i posednici, vi koji
saznajete! i skoro će proći vreme kada će i vama
moći biti dozvoljeno da živite skriveni u šumama
kao plašljivi jeleni! Konačno će saznanje pružiti
ruku onome, što mu (saznanju) pripada: ono će
hteti da v l a d a i da po s e du je, i vi sa njim!
194
284.
V e r o v a n j e u sebe. — Malo ljudi uopšte
veruje u sebe: i od tih malobrojnih dobijaju to
verovanje jedni kao korisnu slepoću ili delimično
pomračenje svog duha (šta bi oni ugledali ako bi
se samo mogli videti do temelja!), drugi ga moraju
u sebi tek steći: sve što oni čine dobro, valjano i
veliko pre svega je argument protiv skeptičara
koji u njima boravi: treba ovog uveriti ili nagovoriti,
a za to je potreban skoro genije. To su veliki
sebi-nedovoljni.
285.
E x c e 1 s i o r! — »Ti nećeš nikada više moliti,
nikad više obožavati, nikad se više odmarati u beskrajnom
poverenju — ti to sebi zabranjuješ pre
nekom poslednjom mudrošću, poslednjom dobrotom,
poslednjom moći da staneš i da ispregneš
svoje misli — ti nemaš stalnog stražara i prijatelja
za svojih sedam usamljenosti — ti živiš bez pogleda
na neku planinu, što nosi sneg na svom vrhu i
žar u svom srcu za tebe ne postoji niko ko će odmazditi,
niko kao poboljšivač pri završetku — ne
postoji više nikakav um u onome šta se dešava i
nikakve ljubavi u tome što će ti se dogoditi — tvom
srcu nije pristupačno nikakvo počivalište, gde se
još samo može nalaziti a ništa više tražiti, ti se
braniš od nekog poslednjeg mira, ti želiš večno
vraćanje rata i mira: čoveče odricanja, zar želiš
da se svega odrekneš? Ko će ti dati snage za to?
Još niko nije imao tu snagu!« — Postoji jedno jezero
što se jednog dana odreklo da oteče i koje
je postavilo branu tamo gde je do tada oticalo:
od tada to jezero sve više raste. Možda će nam to
odricanje podariti i snagu kojom će se samom
moći podneti odricanje možda će se čovek od tada
sve više uspinjali gde više ne i s t i č e u nekog
boga.
286.
U p a d a n j e u n e č i j i g o v o r . — Ovde su
nade; ali šta ćete od njih videti i čuti ako u vašim
rođenim dušama niste doživeli sjaj i žar i praskozorje?
Ja mogu samo da podsećam— više ne mogu!
Da li želite od mene da pokrećem kamenje,
da od životinja činim ljude. Ali ako ste još kamenje
i životinje, potražite prvo svog Orfeja!
287.
Z a d o v o l j s t v o u s l e p o ć i . — »Moje misli,
reče putnik svojoj senci, treba da mi pokažu
gde stojim, ali one ne treba da mi otkriju k u d a
i d e m . Ja volim neznanje o budućnosti i ne želim
da propadnem od nestrpljenja i što ću unapred
okušati obećane stvari.
288.
U z v i š e n a r a s p o l o ž e n j a . — Čini mi se
da većina ljudi uopšte ne veruje u uzvišena raspoloženja,
sem za trenutke, najviše četvrt časa — izuzev
one malobrojne koju iz iskustva znaju za neko
duže trajanje uzvišenog osećanja. Ali biti čak čovek
dubokog osećanja, ovaploćenje jednog jedinog
uzvišenog raspoloženja — to je do sada bio samo
san i očaravajuća mogućnost: istorija nam za sada
ne daje u tome još nikakav siguran primer. Uprkos
tome mogla bi jednom roditi i takve ljude —
tada kada se stvori i učvrsti mnoštvo povoljnih
preduslova, što sada ne može da nasumce skupi
ni najsrećniji slučaj. Možda bi to budućim dušama
bilo to upravo obično stanje, što se do sada tu i
tamo u našim dušama iznimno javljalo uz obuzimanje
jezom: stalno kretanje između visokog i niskog
osećanje visokog i niskog, stalno kao neko
uspinjanje stepenicama i jedno počivanje kao na
oblacima.
289.
Na b r o d o v e ! — Ako razmotrimo kako na
svakog pojedinca deluje neko svojevrsno uopšte
opravdavanje da se živi i misli — naime kao neko
sunce koje greje, blagosilja, oplođava i jedino njemu
sija, kako nezavisno od pohvale i pokude, darežljivim
u sreći i njega čini i u dobrohotnosti,
kako neprestani čini zlo dobrim, donosi svako cvetanje
i sazrevanje i uopšte ne dopušta da se pojavi
nagli veliki korov tuge i neraspoloženja —
onda zahtevajući uzvikujemo: ah kada bi se još
stvorila mnogo takva nova sunca! I zao i nesrećan,
i izuzetan čovek treba da imaju svoju filosofiju,
svoje puno pravo, svoj sunčev sjaj! Nije ih potrebno
sažaljevati! — moramo se odučiti te oholosti,
mada je čovečanstvo do sada od nje učilo i
primenjivalo je. Za njih ne možemo da postavimo
nikakve ispovednike, prizivače duša i praštala grehova.
Nego nam je potrebna nova p r a v i č n o s t !
I neko novo ždrebanje! I nova filosofija! I moralna
zemlja je okrugla. I moralna zemlja ima
svoje antipode! I antipodi imaju svoje pravo na
život! Treba otkriti još drugi svet — i više nego,
jedan! Na brodove, vi filosofi!
290
J e d n o je p o t r e b n o . — »Dati stil« svom
životu velika je i retka veština. Nju primenjuje
onaj ikoji sve sagledava, što njegova priroda pruža
u snagama i slabostima, a zatim uklapa u neki
umetnički plan sve dok se jedno svako javlja kao
veština i um pa čak i slabost još oduševljava po-
gled. Ovamo treba dodati veliku masu druge prirode,
tamo odneti deo neke prve prirode — oba
puta sa dugim uvežbavanjem i svakodnevnim radom
u tome. Ovde je skriveno ono ružno što se
ne može odneti, tamo je pretumačeno u ono uzvišeno.
Mnogo čega nestalnog, onoga što se protivi
oblikovanju prišteđeno je pogledima u daljinu i
iškorišćeno je — to treba da daje mig u širinu i
bezmernost. Na kraju, kada je delo dovršeno, otkriva
se kakva je prinuda bila u pritisku istog
ukusa što je vladao i oblikovao u velikom i malom:
da li je ukus bio bolji ili gori manje znači
nego što se na to pomišlja—dovoljno je što to
beše ukus! To će biti snažne, vlastoljubive prirode
što će u takvoj prinudi i u takvoj povezanosti i
takvom savršenstvu pod vlastitim zakonom uživati
svoju najfiniju radost: strast njihovog moćnog
htenja olakšava se pred prizorom svake stilizovane
prirode, svake pobeđene i služeće prirode, čak kada
grade dvorove i podižu nasade, protivi im se da
oslobode prirodu. Obrnuto, slabi su oni karakteri,
koji ne vladaju sobom, koji m r z e povezanost stila:
oni osećaju da kada bi im se nametnula ta
gorko-zla prinuda, da bi pod njom morali da budu
prosti: oni će postati robovi čim služe, oni mrze
služenje. Takvi duhovi — oni mogu biti prvorazredni
duhovi — uvek su spremni da divlje, samovoljno,
fantastično, neuredno, iznenađujuće tumače
ili oblikuju svoju okolinu kao s l o b o d n u prirodu:
i oni svakako to čine, jer samo tako sebi
čine dobro! Jer jedna je nužda: da čovek sobom
p o s t i g n e svoje zadovoljstvo — bilo samo ovim
ili onim načinom književnosti i umetnosti: samo
tek tada čovek može izgledati uopšte podnošljiv!
Onaj ko je sa sobom nezadovoljan, stalno je spreman
da se za to sveti: mi drugi ćemo biti njegove
žrtve, pa bilo samo u tome što ćemo uvek imati
da podnosimo njegov ružan pogled. Jer prizor ružnog
čini lošim i mračnim.
198
D e n o v a. — Dosta dugo sam posmatrao ovaj
grad, njegove perivoje i široki opseg njegovih nastanjenih
brda i obronaka; konačno moram reći:
vidim d u h o v e iz proteklih pokolenja — ovaj predeo
mi je previše zasejan kopijama smelijih i samopouzdanijih
ljudi. Oni su ž i v e l i i hteli dalje
da žive — to mi govore svojim kućama, izgrađenim
i ukrašenim za stoleća, a ne za prolazan čas: oni
su prema životu bili dobri, ma koliko da su mogli
biti zli prema sebi. Uvek vidim onog (koji radi,
kako mu miruje pogled na svemu što je bliže oko
njega izgrađeno, a isto tako na grad, more i planinske
lance, kako je tim pogledom moćan i osvaja:
on želi sve da u k l o p i u svoj plan i na
kraju da učini svojim v 1 a s n i š t v o m, postajući
delom istog. Čitav ovaj predeo je zarastao ovim
prekrasnim uživanjem u posedovanju i plenu; i
kao što ovi ljudi u daljini nisu priznavali nikakvu
granicu i, u svojoj žudnji za novim, postavili novi
svet pored starog, tako bi se i u domovini još uvek
pobunio protiv svakog i našao svoj način da izrazi
svoju nadmoć i da između sebe i svog suseda postavi
svoju ličnu beskrajnost. Svako bi još jednom
osvojio svoju domovinu za sebe, savladavši je svojim
arhitektonskim mislima i pretvorivši se takoreći
u radostan prizor svoje kuće. Na severu imponuju
zakon i opšte zadovoljstvo u zakonitosti i
poslušnosti, ako gledamo na način gradnje gradova:
pri tom pogađamo ono unutrašnje sebe-izjednačavarije,
sebe-uklapanje, što je moralo vladati
dušom svih graditelja. Ali tu ćeš naći, zavijajući
za svakim uglom, nekog čoveka za sebe, koji poznaje
more, pustolovinu Istoka, čoveka koji je
nesklon zokonu i susedu kao nekoj vrsti dosade, i
koji već sve zasnovano, staro odmerava svojim zavidnim
pogledima. On bi hteo nekom čudesnom
prepredenošću mašte da sve to bar u mislima još
jednom iznova utemelji, da na to stavi svoje
ruke, da u to unese svoj smisao — bilo to samo
.za trenutak nekog sunčanog popodneva, gde će se
njegova melanholična i nezasitna duša jednom zasititi
i njegovim očima će smeti da pruži samo
ono vlastito i ništa više strano.
292.
P r o p o v e d n i c i m a m o r a l a . — Neću da
propovedam nikakav moral, ali onima koji to čine
savetujem ovo: ako želite da najbolja stanja i
stvari lišite svakog ugleda i vrednosti, tako i nastavite
da kao do sada da i dalje pričate o tome!
Postavite ih na vrh vašeg morala i govorite od jutra
do večeri o sreći vrline, o duševnom miru, o
pravičnosti imanentne odmazde: tako kao što to vi
činite, sve te dobre stvari konačno će steći popularnost
i počeće o njima da se viče na ulicama:
ali tada će i svo zlato ka tome biti istrošeno, a pored
toga će se i svo zlato u t o m e pretvoriti u
olovo. Doista, vi se razumete u obrnutu veštinu
alhemije, u obezvređivanje najvrednijeg! Isprobajte
jednom neki drugi recept da ne kao do sada
postignete suprotnost onoga što tražite: p o r i č it
e te dobre stvari, uklonite ih od dopadanja svetine
i lakog kruženja, učinite ih ponovo stidljivošću
usamljenih duša, recite: m o r a l je n e š t o
z a b r a nj en o! Možda ćete na takav način od ljudi
za te stvari dobiti ono do čega nam je jedino stalo,
mislim h e r o j s k e . Ali tada mora biti nečega
za pribojavanje a ne, kao do sada, za gađenje! Zar
ne bismo danas s obzirom na moral kao majstor
Ekhart rekli: »Molim Boga da me ostavi Bog!«
293.
N'aš v a z d u h . — Dobro znamo: onaj ko samo
kao u šetnji jednom baci pogled na nauku, na
200
rod žena a, nažalost, i mnogih umetnika, za njega
strogost njihovog služena, ta neumoljivost kako u
velikom tako i u malom, te brzina u odmeravanju,
suđenju i presuđivanju ima nečeg što nas baca u nesvest
i što nam uliva strah. Posebno ga zapanjuje
kako se ovde zahteva ono najteže, čini ono najbolje,
a da za to nema pohvala ni odlikovanja. Naprotiv,
kao među vojnicima, čuju se samo pokuda i oštri
ukori— jer ispravljanje smatra se pravilom, a promašaj
izuzetkom; ali pravilo ovde kao i svuda je
ćutljivo. Tako sa »strogošću nauke« stoji sada
kao i sa formom i učtivošću najboljeg društva:
ona preplaši neposvećenog.— Ali ko je na nju navikao
ne bi ni mogao nigde drugde da živi sem u .
ovom jasnom, providnom, snažnom, jako naelektrisanom
vazduhu, u ovom m u ž e v n o m vazduhu.
Inače njemu svuda nije dovoljno čisto i zračno.
On sumnja da t a m o nikome ne može mnogo koristiti
njegova najbolja veština i da ga ne može
samog radovati, što mu zbog nerazumevanja izmiče
polovina njegovog života, za što je stalno potrebno
mnogo opreza, mnogo prikrivanja i da se
pridržava svoga — sami veliki i nekorisni gubici
u snazi! Ali u t o m jasnom i strogom elementu
je potpuno snažan: ovde on može da leti! Zašto
bi opet morao da se spušta u one mutne vode, gde
se mora plivati i gacati, gde čoveku krila postaju
neprijatne boje! — Ne! Tu nam je preteško da živimo:
šta možemo za to što smo rođeni za vazduh,
za čisti vazduh, mi suparnici svetlosnog zraka, i
što bismo najradije hteli jahati na eterskom prahu,
kao i on, i ne dalje od sunca, već p r e m a
s u n c u! Ali to ne možemo, pa ćemo uraditi ono
slo jedino možemo: doneti svetlost zemlji, postati
»svetlost zemlje«! A z a t o imamo svoja krila, svoju
brzinu i strogost, i radi toga smo muževni i samo
strašni kao vatra. Neka se nas plaše oni koji
ne znaju da se greju i osvetle pored nas.
P r o t i v k l e v e t n i k a p r i r o d e . — Neprijatni
su mi oni ljudi kod kojih svaka prirodna
težnja odmah postaje bolest, nešto što izopačuje
ili čak nešto sramno — o n i su nas zaveli da mislimo
da su ljudske sklonosti i nagoni zli; oni su
uzrok naše najveće nepravednosti prema našoj prirodi,
prema svakoj prirodi! Ima dovoljno ljudi
koji se s m e j u ljupko i bezbrižno prepustiti svojim
nagonima: ali oni to ne čine iz bojazni od one
umišljene »zle suštine« prirode! S t o g a je došlo
do toga da nalazimo toliko malo otmenosti među
ljudima: njihovo obeležje će vazda biti da se nimalo
ne plašimo sebe, da od sebe ne očekujemo
ništa sramno, da bez sumnji letimo kuda nas vuče
— nas slobodno rođene ptice! Ma kuda stigli uvek
će oko nas biti slobodno i osunčano.
K r a t k e n a v i k e . — Ja volim kratke navike
i smatram ih neocenjivim sredstvima da upoznam
m n o g e stvari i m n o g a stanja i sve do temelja
njihovih slatkih i gorkih osobina; moja priroda
je podešena na kratke navike, čak u potrebama
svog telesnog zdravlja i uopšte ukoliko samo
mogu da vidim: od najnižeg do najvišeg. Uvek verujem
da će me to sada trajno zadovoljiti — i
kratka navika ima onu veru strasti, veru u večnost
— i treba mi zavideti što sam to našao i spoznao:
i sada me to hrani u podne i uveče i širi neko
duboko zadovoljstvo oko sebe i u mene, tako da
mi nije potrebno ono drugo, a da nemam razloga
da upoređujem, prezirem ili mrzim. I jednog dana
došlo je to vreme: dobra stvar me napušta, ne kao
nešto što mi sada uliva odvratnost — nego miroljubivo
i zasićeno mnome, kao što bih joj ili kao što
202
hi jedno drugom morali biti zahvalni i jedno dragom
t a k o pružiti ruke na rastanku. I već je novina
na pragu a i isto tako moja vera — neuništiva
luda i neuništiv mudrac! To novo biće ono pravo,
poslednje pravo. Tako prolazim sa hranom,
mislima, ljudima, gradovima, pesmama, muzikama,
učenjima, dnevnim redom, načinima života. — Naprotiv
mrzim t r a j n e navike i smatram da
mi se približuje neki tiranin i da se z g u š n j a v a
vazduh oko mene, tamo gde se zbivanja oblikuju
tako da iz toga izgleda da nužno izrastaju trajne
navike; na primer kroz neku službu, kroz stalno
bivanje zajedno sa istim ljudima, kroz stalno
prebivalište, kroz izuzetno zdravlje. Čak sam pri
čitavoj svojoj bedi i bolesti, i ma šta bilo nesavršeno
u meni — u najvećoj dubini svoje duše zahvalan,
jer mi takve stvari ostavljaju hiljadu izlaznih
vrata, kroz koja mogu da se izvučem od trajnih
navika. — Naravno ono najnepodnošljivije, ono u
stvari užasno, bio bi mi neki život bez ikakvih navika,
život što stalno zahteva neku improvizaciju
— to bi bilo moje progonstvo i moj Sibir.
S t a l a n p o z i v . — Stalan poziv beše odvajkada
krajnje korisna stvar; i tamo gde još uvek
društvom Vlada samo čoporski nagon, još uvek je
za svakog pojedinca najsvrsishodni]e p r i k a z i v
a t i svoj karakter i svoje zaposlenje kao nešto
nepromenljivo—čak ako u osnovi to nije tako.
»Možemo se na njega osloniti, on se ne menja« —
tg je u svim opasnim društvenim situacijama pohvala
što najviše ima da znači. Društvo sa zadovoljstvom
oseća da ima pouzdano, u svako vreme
spremno o r u đ e u vrlini ovog, u častoljubivosti
onog i u razmišljanju i strasti trećeg čoveka ono
odaje svoje najviše počasti ovom o r u đ u-prirodi,
tom ostajanju vernim sebi, toj nepromenljivosti
u pogledima, težnjama, i čak manama. Takvo ocenjivanje
što cveta i što je cvetalo svuda zajedno
sa moralitetom morala, odgaja »karaktere« i čini
o z l o g l a š e n i m svako menjanje, drugačije učenje
i preobražavanje sebe. Ali to je u svakom slučaju,
ma koliko inače mogla biti prednost takvog
načina mišljenja, za s a z n a n j e najštetniji način
opšteg suđenja, jer baš dobra volja onoga koji
saznaje ne okleva da u svako vreme o p o r e k n e
svoje dotadašnje mišljenje, đ da bude nepoverljivo
uopšte u odnosu na sve što u nama hoće da se u čv
r s t i — ovde je osuđeno i ozloglašeno. Mišljenje
onoga ko saznaje da se nalazi u protivrečnosti sa
»stalnim pozivom« smatra se n e č a s n i m , dok
okamenjivanje mišljenja uživa svaku čast: pod prokletstvom
takvog vrednovanja moramo danas još da
živimo! Kako se teško živi kada se protiv i oko
sebe oseća sud mnogih milenijuma! Verovatno je
da je mnogo milenijuma saznanje bilo opterećeno
lošom savešću, i da je moralo biti mnogo samoprezira
i skrivene bede, i da je mnogo samoprezira
'moralo biti u istoriji najvećih duhova.
297
Moći p r'o t i v r e č i t i. — Sada svako zna da
je moći podnositi suprotstavljanje visoki znak
kulture. Neki čak znaju da uzvišeniji čovek želi
da mu se protivreči i to izaziva da bi dobio neki
mig za njegovu njemu do tada nepoznatu neispravnost.
Ali moć-protivrečiti, stečena č i s t a savest
uz neprijateljstvo prema onome na što se naviklo,
tradiciju, posvećeno — to je više nego ono
jedno i drugo i u stvari veliko, novo, zapanjivo u
našoj kulturi, najveći korak oslobođenog duha: ko
to zna?
204
298.
U z d a h . — Ja sam se usput dokopao tog uvida
i brzo sam upotrebio prve loše reci, da ga učvrstim,
da mi opet ne odleti. A sada mi je umro u
ovim suvim rečima i visi i mlohav je u njima —
i jedva da više znam, kada ih ugledam, kako sam
mogao biti tako srećan kada sam uhvatio tu pticu.
299. v
Š t o m o r a m o n a u č i t i o d u m e t n i k a .
— Kakva imamo sredstva da nam stvari učinimo
lepim, privlačnim, poželjnim, ako one to nisu? —
i smatramo one to po sebi nikad nisu! Ovde imamo
nešto da naučimo od lekara, kada recimo razblažuju
ono gorko ili vino i šećer stavljaju u (Mischkrug),
ali još više od umetnika koji su u stvari uvek
spremni da dolaze do takvih otkrića i da izvode
takve majstorije. Udaljiti se od stvari, dok se mnogo
od njih ne vidi i mnogo još mora pogledati
da bi se j o š m o g l e v i d e t i — ili stvari viđati
kao iza ugla i kao u nekom isečku — ili ih tako
postaviti da se delimično pretvaraju i dopuštaju
samo da ih u perspektivi proziremo — ili ih posmatrati
kroz obojeno staklo ili u svetlosti večernjeg
rumenila — ili im dati neku površinu i kožu
sto nema punu. providnost: sve to treba da naučimo
od umetnika i u ostalom da budemo mudriji
od njih. Jer kod njih obično prestaje ta njihova
fina snaga, tamo gde prestaje umetnost, a
započinje život; ali mi želimo da budemo pesnici
svog života, i najpre u najmanjem i najsvakidašnjem.
300.
P r e d i g r e n a u k e . — Zar vi verujete da bi
nauke nastale i postale velike da im nisu pretho-
dili čarobnjaci, alkemičari, astrolozi i veštice kao
oni koji su svojim obećanjima i opsenama prvi
imali da stvore žeđ, glad i ukus za s k r i v e n e i
z a b r a n j e n e sile? Da li se čak beskrajno više
moralo o b e ć a v a t i nego što se moglo ispuniti
da bi se uopšte nešto ispunilo u carstvu saznanja?
— Možda na isti način kako nam se ovde predstavljaju
predigre i uvežbavanja, što se kao takva
uopšte n i s u uvežbava'la i osećala: i nekom dalekom
dobu i čitava r e l i g i j a izgledala kao vežba
i predigra: možda je mogla biti čuveno sredstvo
za to da bi jednom pojedinci mogli uživati čitavu
samodovoljnost nekog boga i čitavu svoju snagu
samospasenja: štaviše — smemo pitati da li bi
čovek bez one religiozne škole i predistorije uopšte
mogao naučiti da oseća glad i žeđ za s o b o m
i da iz s e b e uzima zasićenost i punoću? Da' li
je Prometej prvo morao s m a t r a t i da je ukr
a o svetlost i to okajavati da bi konačno otkrio
da je on stvorio svetlost, ž u d e ć i za sveto
š ć u, i da nije samo čovek bio delo s v o j i h
ruku i glina u svojim rukama? Da li su sve to samo
kipovi kipara? — isto tako kao iludilo, kao krađa,
Kavkaz, jastreb i čitava tragična prometeida
svih koji saznaju?
301.
L u d i l o k o n t e m p l a t i v a c a . — Uzvišeni
ljudi razlikuju se od niskih po tome što neizrecivo
više vide i čuju i misleći vide i čuju — i upravo
to razlikuje čoveka od životinje i više životinje od
nižih. Svet postaje sve puniji za onoga ikoji izrasta
u visinu čovečanstva; za njim se baca sve više
udica interesovanja; mnoštvo njegovih nadražaja
stalno raste, a isto tako mnoštvo vrsta njegovih
ugoda i neugoda — uzvišeniji čovek postaje uvek
ujedno srećniji i nesrećniji. Ali pri tom l u d i l o
ostaje njegov stalni pratilac: on smatra da kao
206
g l e d a l a c i s l u š a l a c gleda neku veliku predstavu
i neku veliku operu, što je život: on svoju
prirodu naziva k o n t e m p l a t i v n o m * i pri
tom previđa da je i on sam stvaran pesnik da i
nastavlja da peva o životu — da se naravno veoma
razlikuje od g l u m c a te drame, takozvanog delatnog
čoveka, ali još više od nekog pukog posmatrača
i pozvanog gosta p r e d pozornicom. Njemu
je kao pesniku svakako svojstvena vis contemlativa
i osvrt na svoje delo, a pre svega vis creativa**,
što n e d o s t a j e delatnom čoveku, ma šta mogli
reći izgled i opšte verovanje. Mi koji mislimo i
osećamo uvek stvarno i stalno č i n i m o nešto
Sto još ne postoji: čitav večno rastući svet procena,
boja, težina, perspektiva, postepenosti, potvrđivanja
i poricanja. Ovo pesništvo koje smo
pronašli stalno uče i uvežbavaju takozvani praktični
ljudi (kao što se kaže naši glumci) i to im postaje
navika i stvarnost, pa čak svakodnevica. Sve
što je od vrednosti u sadašnjem svetu, nema ništa
od tog po sebi po svojoj prirodi — priroda je uvek
bezvredna — nego se njemu jednom dala, poklonila
neka vrednost, a mi besmo ti koji smo davali
i poklanjali! Mi smo prvi stvorili svet k o j i se
l j u d e n e š t o t i č e ! — Ali nam baš nedostaje
to znanje, i kada ga u jednom trenutku ščepamo,
u sledećem smo već zaboravili na njega: mi pogrešno
sudimo o našim najboljim snagama i za
stupanj slabije cenimo sebe, kontemplativce —
mi nismo n i t i t o l i k o p o n o s n i , n i t i tol
i k o s r e ć n i koliko bismo mogli biti.
302
O p a s n o s t s r e ć n o g . — Imati fina čula
i fin ukus; biti naviknut na ono odabrano i naj-
* Lat. — Kontemplativna moć. — Prim. prev.
** Lat. — stvaralačka moć. prim. prev.
bolje duha kao na pravu i najvažniju hranu; uživati
u svojoj snažnoj, smeloj i odvažnoj duši; mirnog
pogleda i čvrstog koraka ići kroz život, uvek
spreman za ono krajnje, kao za neku svetkovinu
i biti pun želja za neotkrivenim svetovima i morima,
ljudima i bogovima; slušati svaku vedru muziku,
kao da se tamo kratko vreme odmaraju i vesele
hrabri ljudi, vojnici, pomorci, i u najdubljem
uživanju trenutka biti savladan suzama čitave
purpurne sete srećnika: ko sve ne bi želeo da baš
sve to bude n j e g o v posed, njegovo stanje! To
beše H o m e r o v a sreća! Stanje onoga koji je
Grcima otkrio njihove bogove — ne, sebi samom
otkrio s v o j e bogove! Ali ne krijmo to: sa tom
Homerovom srećom u duši čovek je takođe stvorenje
koje je pod suncem i najosetljivije na patnju!
I samo po tu cenu kupujemo najskuplju školjku
koju su talasi postojanja do sada izbacili na obalu!
Kao njihovi posednici postajemo sve prefinjeniji
u bolu i na kraju suviše prefinjani: neko malo
neraspoloženje i gađenje bilo bi na kraju dovoljno
da se i Homeru ogadi život. On neku malo glupu
zagonetku, što su mu postavili mladi ribari, nije
morao da reši! Da, male zagonetke opasnosti su
najsrećnijih!
303.
Dva s r e ć n i k a. — Doista, ovaj čovek, uprkos
svojoj mladosti, razume se u i m p r o v i z a c
i j u ž i v o t a i čak najfinijeg posmatrača dovodi
do zapanjenosti: izgleda, naime, da ne čini nikakav
pogrešan korak, mada već stalno igra najsmeliju
igru. Čovek se podseća na one majstore
improvizacije muzike, kome bi čak i slušalac pripisao
neku božansku n e p o g r e š i v o s t ruke,
uprkos tome što oni tu i tamo pogreše kao što
i svaki smrtnik greši. Ali oni su uvežbani i stvaralački,
i uvek spremni da najslušaniji ton na ko-
208
ji ih vuče neki udarac prstom, neka ćud, odmah
uklope u tematski sklop i da slučaju udahnu lepi
smisao i neku dušu: ovde je sasvim drugi čovek:
njemu ne polazi za rukom u osnovi sve što želi i
planira. To kada ga je povremeno vuklo njegovo
srce, dovodilo ga je već nekoliko puta do ponora
i u -najveću blizinu propasti; i ako bi je još izbegao,
svakako ne samo sa neznatnim posledicama.
Da li verujete da je zbog toga nesrećan? On je
odavno u sebi samom resio da svoje želje i planove
ne uzima toliko ozbiljno. »Ako mi to ne pođe
za rukom«, tako sebi govori, možda će mi ono drugo
poći za rukom; i u celini ne znam da li više dugujem
zahvalnost svom neuspehu, nego bilo kom
uspehu. Da li sam stvoren za to da budem tvrdoglav
i da nosim rogove bika? Ono što mi čini vrednost
i rezultat života nalazi se negde drugde; moj
ponos a isto tako moj jad nalaze se negde drugde.
Ja znam više o životu, jer sam toliko često bio
blizu toga da ga izgubim: i baš zato i m a m više
od života nego vi svi zajedno!«
D e l a j u ć i , p r o p u š t a m o . — U osnovi su
mi mrski svi morali koji govore: »Nemoj to činiti!
Odreci se! Savladaj se!«—ja sam naprotiv zahvalan
onim moralima koji me ne gone da nešto činim
i opet da činim i od jutra do večeri, i da noću
o tome sanjam, i da na ništa drugo ne mislim: da
to d o b r o činim, tako dobro kao što ja upravo
mogu! Od onog koji tako živi stalno otpada jedno
za drugim nešto od onog što ne spada u takav život:
bez mržnje i odvratnosti vidi kako se danas ovo, a
sutra ono rastaje od njega, nalik na požutelo lišće,
koje svaki pokretljiviji zračak odnosi sa drveta:
ili on uopšte ne vidi da se oprašta, njegov pogled
.tako strogo stremi svom cilju, i uopšte napred,
ne na stranu, unazad, naniže. »Naše delanje treba
da odredi šta ćemo propustiti: delajući, propuštamo
— tako mi se to dopada, tako glasi m o j placitum*.
Ali ne želim otvorenih očiju da težim za
svojim osiromašenjem, ne želim nikakve negativne
vrline, vrline čija je bit samo poricanje i samouskraćivanje.
305.
Sa m o s a v l a d a v a n j e . — Oni učitelji morala
koji najpre i pre sveta izričito savetuje čoveku
da ovladaju sobom, prenose na njega neku posebnu
bolest: naime stalnu razdražljivost kod svih prirodnih
osećanja i sklonosti i takoreći neku vrstu
svraba. Ma šta ga ubuduće moglo gurnuti, privući,
primamiti, podstaći, spolja ili iznutra — uvek se
tom razdražljivom čoveku čini kao da sada njegovo
samosavladavanje dolazi u opasnost; on se
više ne može poveriti nikakvom instinktu, nikakvom
slobodnom lepršanju, nego stalno tu stoji
sa odbrambenim gestom, naoružao protiv samoga
sebe, oštrog i nepoverljivog pogleda, večni čuvar
svoje tvrđave, kojom se je on učinio. On čak time
može biti v e l i k ! Ali kako je sada postao nesnosan
za druge, kako je težak postao za samog sebe, kako
je postao siromašan i odsečen od najlepših slučajnosti
duše! Čak i od svake dalje p o u k e! Jer
čovek mora i da se povremeno gubi ako nešto želi
da nauči od stvari što nisu mi sami.
S t o i c i i e p i k u r e j c i . — Epikurejac traži
sebi situaciju, ličnosti i čak događaje što odgovaraju
njegovoj krajnje nadražljivoj intelektualnoj
prirodi, on se odriče drugog to jest onog čega je
Lat. — ono što mi se dopada. — Prim. prev.
210
najviše, jer bi to za njega bila suviše jaka i teška
hrana. Stoičar se, naprotiv, uvežbava da se ne gadi
i guta kamenje i c r v e , srču i skorpione i da bude
bez gađenja; njegov stomak treba konačno da bude
ravnodušan prema svemu što u njega sipa slučaj
postojanja: on podseća na onu arapsku sektu Asaua,
koju upoznajemo u Alžiru, i kao ti neosetljivi
ljudi on rado ima pozvanu publiku prilikom pokazivanja
svoje neosetljivosti u čemu Epikurejac baš
rado želi da oskudeva — ta on ima svoj »vrt«. Za
ljude kojima improvizuje sudbina, za takve koji
žive u nasilničkim vremenima i nezavisno od iznenadnih
i prolaznih ljudi, stoicizam može biti veoma
preporučljiv. Ali ko u izvesnoj meri s a g l e d a -
v a da mu sudbina dozvoljava da isplete n e k u
d r u g u n i t , dobro postupa kada se postavlja epikurejski;
to su do sada činili svi duhovni radnici!
Za njih bi naime bio najveći gubitak da se liše fine
nadražljivosti i da za to dobiju na poklon stoičku
tvrdu kožu sa bodljama ježa.
307.
U k o r i s t k r i t i k e . — Sada ti nešto izgleda
kao zabluda što si pre toga voleo kao istinu ili
verovatnost: ti to sada odbacuješ od sebe i smatraš
da je tvoj razum pobedio u tome. Ali možda
beše ona zabluda tada, kada si bio još neko drugi
— ti si uvek neko drugi — tebi isto toliko nužna
kao tvoje sadašnje »istine«, takoreći kao neka koža
što ti je mnogo šta prikrivala i zastirala što još
nisi smeo videti. Tvoj novi život ubio ti je to mišljenje,
ne tvoj razum: t e b i on v i š e n i j e
p o t r e b a n , i sada se krši u samom sebi, a nerazumnost
se iz njega puzeći kao crv izvlači na
svetlost. Kada kritikujemo, onda to nije ništa samovoljno
i bezlično — to je, bar veoma često, dokaz
da imamo žive pokretne snage u nama, što
odbija neku koru. Mi poričemo i moramo poricati
zato što u nama ž e l i nešto da živi i da se potvrđuje,
nešto što mi možda još ne poznajemo, još
nismo videli! — To u korist kritike.
308.
S v a k o d n e v n a p r i č a . — Šta kod tebe
čini svakodnevnu priču? Pogledaj svoje navike iz
kojih se sastojiš: da li su one proizvod bezbrojnih
malih kukavičluka i lenjosti ili tvoje hrabrosti i
otkrivačkog razuma? Ma koliko da su različita oba
slučaja, bilo bi moguće da ti ljudi iskažu istu pohvalu
i da bi njima i stvarno bilo kako mogao doneti
istu korist. Ali pohvala i korist i ugled mogli
bi biti dovoljni za onog ikoji hoće samo da ima*
čistu savest — ali ne za tebe koji ispituješ bubrege
(Nierenprufer), jer imaš neko z n a n j e o sav
e s t i !
309.
Iz s e d m e u s a m l j e n o s t i . — Jednog dana
je putnik naglo zatvorio za sobom vrata, stao je i
zaplakao. Zatim je rekao: »Ta sklonost i taj poriv
za istinom, stvarnim, neprividnim, sigurnim! Kako
se na njih ljutim! Zašto m e prati baš taj mračni i
strašni gonič! Hteo bih se odmoriti, ali on to ne
dopušta. Koliko me toga samo zavodi da zastanem!
Za mene svuda postoje Artemidini vrtovi: i stoga
uvek nova nasilna i naporna oslobađanja ogorčenja
u srcu! Moram dalje da podižem nogu, ovu
umornu ranjenu nogu: i stoga što moram na ono
najlepše što me ne može zadržati Ijutito da se osvrćem—
j e r me nije moglo zadržati!«
310.
V o l j a i t a l a s . — Kako se žudno približuje
taj talas, kao da nešto treba da postigne! Kako
212
se zastrašujućom brzinom uvlači u najskrivenije
kutke razrovanih stena! Izgleda da hoće svakog da
preduhitri; izgleda da je tamo nešto skriveno, što
je od vrednosti, velike vrednosti. — A sada se vraća
nešto polaganije, uvek još beo od uzbuđenja —
da li je razočaran? Da li je našao što je tražio? Da
li se pokazuje razočaranim? Ali već se približava
drugi talas, još lakomiji i divljiji od prvog, a i njegova
duša izgleda puna tajni i pohote za iskopavanjem
blaga. Tako žive talasi — tako živimo mi
koji hoćemo!—ne kažem više. — Da li je to tako?
Da li mi ne verujete? Vi se ljutite na mene, vi lepe
nemani? Da li se bojite da ću potpuno odati vašu
tajnu? Pa! Ljutite se samo na mene, podižite svoja
zelena opasna tela koliko samo možete, stvorite
neki zid između mene i sunca — tako kao sada!
Doista više ništa nije preostalo od sveta osim zelenog
sutona i zelenih munja. Činite kako želite,
vi obesni, urlajte od zadovoljtsva i zlobe — ili ponovo
ponirite, sipajte svoje smaragde u najveću
dubinu, preko toga razbacujte se u svojem beskrajno
belom tumaranju od pene i prskanju vode
— meni je sve pravo, jer vam sve tako dobro pristaje,
i ja sam za sve tako zahvalan: kako bih v a s
izdao! Jer—dobro to čujete! — ja znam vas i vašu
tajnu, ja poznajem vaš rod! — ta vi i ja istog smo
roda! Vi i ja imamo neku tajnu.
311.
P r e l o m l j e n a s v e t l o s t . — Čovek uvek
nije hrabar, a kada je umoran, tada neko od nas
svakako takođe jadikuje na taj način. »Tako je
teško ljudimo učiniti nažao — ah, da li je to potrebno!
Šta nam pomaže da živimo skriveno, ako
za nas ne želimo da zadržimo to što nas ljuti? Da
li ne bi bilo uputnije živeti u gužvi i zadovoljavati
pojedince, u onom u čemu svima treba i mora da
se zgreši? Biti budalast sa budalom, sujetan sa su-
jetnim, sanjalica sa sanjalicom? Da li to ne bi bilo
pravično kod takvog obesnog stepena odstupanja u
celini? Kada slušam o zluradostima drugih protiv
mene — nije li moje prvo osećanje osećanje neke
zadovoljštine? Tako je u redu! — Čini mi se da
im govorim — ja se toliko malo slažem sa vama i
imam toliko istine na svojoj strani: priuštite sebi
malo radosti na moj račun, kolikogod često možete!
Tu su moji nedostaci i moje pogreške, tu je
moje ludilo, moj neukus, moja zbunjenost, moje
suze, moja sujeta, moja sovinska-skrivenost, tu
su moje protivrečnosti! Tu se možete smejati! Pa i
smejte se i radujte se! Ja se ne ljutim na zakon
i prirodu stvari, što žele da nedostaci i pogreške
pričinjavaju radost! — Naravno, nekad behu »lepša
« vremena, kada je čovek još mogao da oseća da
mu je svaka donekle nova misao toliko n e o p h o d
n a da sa njom može da izađe na ulicu i da svakom
dovikne: »Gledaj Carstvo Nebesko sasvim se
približilo!«—Ja se ne bih drznuo, ako bih nedostajao.
Može se biti bez svih nas!« Ali, kako se
kaže, mi ne mislimo tako kada smo hrabri; rni ne
mislimo na to.
312.
Moj p a s . — Ja sam svojoj boli nadenuo ime
i nazivam je »pas«—ona je isto toliko verna, nametljiva
i besramna, isto tako zabavna, isto tako
pametna kao svaki drugi pas i ja mogu da se na
nju izderem i na njemu iskalim svoju lošu ćud:
kao što to čine drugi sa svojim psima, slugama i
ženama.
313.
N i k a k v a s l i k a m u č e n i š t v a . — J a hoću
da činim kao Rafael i da ne slikam više nikakvu
214
sliku mučeništva. Ima dovoljno uzvišenih stvari,
nego što bi se moglo potraživati uzvišenosti, gde
ona živi u sestrinskom odnosu sa okrutnošću;
moje častolj ubije pored toga neće naći nikakvo
zadovoljstvo u tome ako bih od sebe hteo da stvorim
mučitelja po pozivu.
314.
M o j e d o m a ć e ž i v o t i n j e . — Hteo bih
pored sebe da imam svog lava i svog orla da u svako
vreme imam migove i predznake da znam koliko
je velika ili mala moja jačina. Da li danas
moram da na njih odozgo gledam i da se od njih
plašim? I da li će kucnuti čas kada će oni odozdo
pogledati na mene i u strahu? —
315.
0 p o s l e d n j e m t r e n u t k u . — Bure su
moje opasnosti: da li ću imati svoju buru od koje
ću nastradati, kao što je u buri nastradao Oliver
Kromvel? Ili ću se ugasiti kao neka svetlost, što
ne oduvava prvo vetar, nego postaje umorna i sita
same sebe—izgorelo svetio? Ili konačno da li ću
se ugasiti da ne bih izgoreo? —
316.
P r o r o c i . — Vi ne osećate nimalo da proroci
veoma pate; vi samo mislite da im je dat neki lep
»dar«, i hteli biste ga svakako i sami imati — ali
ja ću se izraziti kroz jedno upoređenje. Koliko
bi mnogo mogle životinje da pate od elektriciteta
vazduha i oblaka! Vidim da neke njihove vrste, s
obzirom na vreme, imaju neku proročansku moć,
na primer majmuni (što čak možemo još u Evropi
lepo da posmatramo, i ne samo u menažeriji, naime
u Gibcrailtaru). Ali mi ne mislimo na to da su
njihovi b o l o v i — za njih proroci. Kada se neki
snažan pozitivan elektricitet pod uticajem nekog
približavajućeg još dugo nevidljivog oblaka pretvara
u negativan elektricitet i sprema se promena
vremena, tada se te životinje ponašaju tako kao
da se približuje neprijatelj i spremaju se na odbranu
ili bekstvo; one se najčešće skrivaju — one
loše vreme ne shvataju kao vreme, nego kao neprijatelja,
čiju ruku već o s e ć a j u!
,317.
O s v r t a n j e . — Mi retko postajemo svesni
pravog patosa svakog životnog perioda kao takvog
dok se u njemu nalazimo, već uvek smatramo da
je to nama jedino sada moguće i razumno stanje,
i uopšte e t o s , a ne patos — da govorimo i da to
odvajamo sa Grcima. Nekoliko muzičkih tonova
podsećaju me danas na neku zimu i neku kuću i
krajnje pustinjačkli život i izazivaju ujedno osećanje
u kojem sam tada živeo: smatrao sam da ću večno
moći tako živeti. Ali sada poimam da su to u potpunosti
bili patos i strast, neka stvar uporedljiva sa
ovom bolno-smelom i sigurno utešnom muzikom
— tako čovek ne sme godinama ili večno imati:
time bi čovek za ovu planetu bio »nadzemaljski«.
318.
M u d r o s t u b o l u . — U bolu ima toliko
mudrosti kao u zadovoljstvu: ona spada kao i ono
u prvorazredne snage što održavaju vrstu. Da to
nije tako, ona bi odavno propala, što boli nije nikakav
argument protiv nje, to je njena bit. Ja u
boli čujem komandu »kapetana broda: »Uvucite jedra!
« Smeli moreplovac »čovek« morao se uvež-
216
bati da na hiljade načine postavlja jedra, jer inače
bi on veoma brzo skončao i okean bi ga brzo progutao.
Mi moramo znati da živimo i sa umanjenom
energijom: čim bol da svoj sigurnosni signal,
vreme je da je smanjimo — približava se neka velika
opasnost, neka bura i mi dobro činimo da
što je moguće manje preterujemo. Istina je da postoje
ljudi, koji prilikom približavanja velike boli
čuju upravo suprotnu komandu, i koji nikada ponosnije,
borbenije i srećnije ne bi gledali na određeni
način nego kada se približava bura; čak
im sama bol daje njihove najveće trenutke! To su
heroji, veliki d o n o s i o c i b o l a čovečanstva: oni
malobrojni ili retki, kojima je potrebna upravo ista
apologija, kao i bol uopšte — i doista! ne treba
da im se one uskrate! To su prvorazredne snage
koje održavaju i unapređuju vrstu: pa bilo čak
time što bi se protivili ugodnosti i ne krili svoje
gađenje pred takvom vrstom sreće.
319.
T u m a č i m a n a š i h d o ž i v l j a j a . — Svim
osnivačima religije i njima sličnim bila je strana
neka vrsta čestitosti — oni iz svojih doživljaja nikada
nisu učinili neku stvar savesti saznanja. »Šta
sam u stvari doživeo? Šta se tada odvijalo u meni
i oko mene? Da li sam imao dovoljno bistar razum?
Da li se moja volja okrenula protiv svih čulnih
varki i hrabro u svojoj odbrani onog fantastičnog?
« — Tako niko od njih nije pitao, tako
dragi religiozni ljudi ni danas ne pitaju: oni naprotiv
osećaju neku žeđ za stvarima koje su p r o t
i v r a z u m a , i žele da je lako zadovolje — tako
oni doživljavaju »čudo« i »ponovna rođenja« i čuju
glasove anđelčića! Ali mi, mi drugi, koji osećamo
žeđ za vas umom, želimo da svojim doživljajima
tako strogo gledamo u oči, kao nekom naučnom
opitu, svakog časa i svakog dana u dan! Mi sami
želimo da budemo naši eiksperimenti i naši zamorčići.
320.
P r i l i k o m p o n o v n o g v i đ e n j a . — A.:
Da li te još potpuno razumem? Da li tražiš? Gde je
usred sada stvarnog sveta t v o j kutak i t v o j a zvezda?
Gde t i možeš da legneš na sunce tako da iz tebe
dolazi neki pretek dobrog i opravdava se tvoje
postojanje? Neka to čini svako za sebe — čini mi
se da mi kažeš — da se izbije iz glave to govorenje
u ono opšte, briga za druge i društvo!—B: Ja
želim više, ja nisam onaj koji traži. Ja hoću sebi
da stvorim vlastito sunce.
321.
Nov o p r e z . — Ne mislimo više toliko na
kazne, kuđenja i poboljšavanja! Nekog pojedinca
retko ćemo promeniti: i ako bi nam to uspelo,
onda bi nam neprimetno možda i ono nešto ujedno
s tim pošlo za rukom, mi smo se kroz njega promenili!
Gledajmo naprotiv da naš uticaj na s v e
š t o d o l a z i zavredi više i pretegne nad njim!
Ne borimo se u otvorenoj borbi! — a to je sve
kuđenje, kažnjavanje i želja za poboljšavanjem.
Nego se utoliko više sami podignimo! Davajmo našem
uzoru uvek svetlije boje! Pomračimo drugog
našom svetlošću! Ne, mi ne želimo da zbog njega
samo postajemo m r a č n i j i , kao svi oni koji
kažnjavaju i nezadovoljnici! Idimo radije po strani!
Odvratimo pogled!
322.
P o r e đ e n j e . — Oni mislioci kod kojih se sve
zvezde kreću u cikličnim putanjama nisu najdub-
218
lji: onaj ko u sebe gleda kao u neki ogroman svemir
i u sebi nosi mlečne puteve, takođe zna koliko
su neredovni mlečni putevi; oni dovode do haosa
i lavirinta postojanja.
323.
S r e ć a u s u d b i n i . — Najvišu odliku daje
nam sudbina 'kada nam je za neko vreme dopustila
da se borimo na strani naših protivnika. Time smo
p r e d o d r e đ e n i za veliku pobedu.
324.
I n m e d i a vita*. — Ne! Život me nije ra-.
zočarao! Iz godine u godinu osećam ga naprotiv istinitijim,
poželjnijim i tajanstvenijim — od onog
dana kada se nada minom nadvio veliki spasilac,
koji saznaje — a ne neka dužnost, ne neka sudbina,
ne neko varanje! A samo saznanje: neka bude za druge
nešto drugo, na primer neka počivaljka ili put ka
počivaljci, ili neki razgovor (neka razonoda), ili
neka dokolica — za mene je on uvek svet opasnosti
i pobeda u kojem i herojska osećanja imaju svoja
igrališta i poprišta. »Život je s r e d s t v o saz
n a n j a « —sa tim načelom u srcu možemo ne
samo hrabrije, nego čak r a d o s n o ž i v e t i i
r a d o s n o s e s m e j a t i! A ko bi upoznao da se
lepo smeje i da živi, ko se pre toga ne bi razumevao
u rat i u pobedu?
325.
Š t a p r i p a d a v e l i č i n i . Ko će postići nešto
veliko ako u sebi ne oseća snagu i volju da
* Lat. — u sred života. — Prim. prev.
p r o u z r o k u j e velike bali? Moći patiti je ono
najmanje: slabe žene i čak robovi često postižu
majstorstvo! Ali ne propasti od unutrašnje nevolje
i nesigurnosti, kada se prouzrokuje velika patnja i
čuje se krik te patnje — to je veliko, to spada u
veličinu.
326.
D u š e v n i 1 e k a r i i bol. — Svi propovednici
morala kao i svi teolozi, u nečem su zajedno nenepristojni:
svi pokušavaju da uvere čoveka da se
vrlo loše oseća i da mu je potrebno strogo poslednje
radikalno lečenje. A pošto su ljudi u celini
revnosno i vekovima pažljivo slušali ta učenja,
tako je stvarno prešlo na njih nešto od tog praznoverja
da se vrlo loše osećaju: tako da su sada
čak veoma spremni da uzdišu i da u životu ne nalaze
ništa više i među sobom izgledaju ojađeni,
kao da je ipak čak veoma teško to i z d r ž a t i . U
stvari oni su veoma sigurni u svoj život i zaljubljeni
u isti, i puni neiskazivih lukavstava i prefinjenosti,
da se ono neprijatno skrši i da se iz boli
i nesreće izvuče njihova bodlja. Čini mi se da seo
boli i nesreći uvek p r e t e r a n o govori, kao
da je to stvar dobrog življenja da se ovde preteruje:
naprotiv, namerno se prećutkuje to da protiv
boli ima bezbroj sredstava za ublaživanje, kao
ošamuoivanja ili grozničave žurbe misli, ili nekog
mirnog položaja, ili dobrih i loših uspomena, namera,
nada, i mnogo načina ponosa i saosećanja,
koji skoro deluju kao anestici: dok kod najvećih
stupnjeva bola već po sebi dolazi do nesvestica.
Mi se vrlo dobro razumemo u to da na naše gorčine
bez slatke stvari, posebito na gorčine duše;
mi imamo pomoćna sredstva u našoj hrabrosti i
uzvišenosti kao i u plemenitijim delirijumima podređivanja
i rezignacije. Gubitak jedva da je za čas
gubitak: na neki način nam je time pao i neki
220
poklon sa neba — neka nova snaga na primen pa
bila to samo meka nova prilika za snagu! Šta su
', propovednici morali fantazirati o intimnom »jadu«
loših ljudi! Šta su nam čak l a g a l i o nesreći,
strasnih ljudi!—pa, lagati ovde je prava reč: oni
su veoma dobro znali i za prebogatu sreću te vrste
ljudi, ali su to prećutali, jer to beše pobijanje
njihove teorije, prema kojoj svaka sreća nastaje
tek uništenjem strasti i ćutanjem volje! A što se
konačno tiče recepta svih tih duševnih lekara i njihovog
hvaljenja strogog radikalnog lečenja: smemo
da se upitamo — da li je taj naš život doista
bolan i težak da ga naprotiv sa prednošću zamenimo
nekim stoičkim životom i okamenjivanjem?
Mi se n e osećamo d o v o l j n o l o š e da bismo
se loše morali osećati na stoički način!
327.
U z e t i o z b i l j n o . — Intelekt je kod većine
teška, mračna i Skripava mašina, što se loše (teško)
pokreće: oni govore » u z e t i stvar o z b i l j -
n o« kada rade tom mašinom i žele dobro da misle
— ah, koliko im mora teško padati dobro-mišljenje!
Ljupka beštija čoveka kako izgleda, svaki
put gubi dobro raspoloženje kada dobro misli; ona
postaje »ozbiljna«! A tamo »gde ima smeha i radosti
tamo mišljenje ništa ne vredi« — tako glasi
predrasuda ove ozbiljne beštije protiv svake »vesele
nauke«. — Pa napred, pokažimo da je to predrasuda!
328.
Š t e t i t i g l u p o s t i . — Svakako da je tako
uporno i ubeđeno propovedano verovanje o rđavosti
egoizma u celini egoizmu nanelo štetu (i kor
i s t , što po stoti put moram da ponavljam, č op
o r s k o m n a g o n u ) , posebno time što mu je
oduzeo čistu savest i uputio ga da u njemu traži
stvaran izvor svake nesreće. »Tvoja samoživost
je nesreća tvog života« — tako je milenijumima
glasila propoved: to je, kao što smo rekli, samoživosti
nanelo štetu i oduzelo joj mnogo duha, mnogo
vedrine, mnogo pronalazaštva, mnogo lepote; to
je oglupelo, poružnjelo i zatrovalo samoživost! —
Filosofi starog veka učili su druge naprotiv drugom
glavnom izvoru nesreće: od Sokrata misliocima nije
dosadilo da propovedaju: »Vaša nepromišljenost i
glupost, vaš dalji život prema pravilu, vaše podređivanje
mnjenju suseda, razlog je zašto toliko postajete
srećni — mi mislioci smo kao mislioci najsrećniji.
« Da li ovde ne odlučujemo da li je ta
propoved protiv gluposti imala za sebe bolje razloge,
od one propovedi protiv samoživosti; ali »sigurno
je da je gluposti oduzela čistu savest: ti filosofi
n a n e l i su š t e t u gluposti.
329.
D o k o l i c a i n e r a d . — Postoji neka indijanska,
indijanskoj krvi svojstvena divljina u načinu
kako Amerikanci teže za zlatom i njihova
zaslepljena žurba u radu — stvarni porok novog
sveta — počinje već da staru Evropu zaražuje divljinom
i da preko toga širi čudesnu bezduhovnost.
Već se sada stidimo mirovanja; dugo razmišljanje
skoro da izaziva grižu savesti. Sa časovnikom u ruci
mislimo na to kako ćemo ručati, čitajući berzanske
novine — živimo kao neko ko bi stalno nešto
»mogao propustiti«. Bolje raditi bilo šta nego ništa?—
i to načelo je omča da se ubije svaki viši
ukus. I tako kao što vidimo da propadaju svi oblici
u toj žurbi trudbenika, tako propada i osećanje
za samu formu i vid i sluh za melodije pokreta.
Dokaz za to nalazimo u g r u b o j j a s n o ć i
što se sada svuda zahteva, u svim situacijama u
kojima čovek jednom hoće da bude čestit sa ljudima
u saobraćaju sa prijateljima, ženama, rođacima,
decom, učiteljima, učenicima, vođama i (vladarima)
— nema se više vremena i snage za ceremonije,
za zaobilazne obaveze za sav esprit zabave
i uopšte za svaki otium*. Jer život u poteri za
dobitkom stalno nas prinuđuje na to da svoj duh
trošimo do iscrpljenosti, u stalnom pretvaranju
ili nadmudrivanju ili preduhitrivanju. Jedina prava
vrlina sada jeste da nešto uradiš za kraće vreme
od drugog. A ako ima samo retkih časova dopuš
t e n e čestitosti: u njima smo međutim umorni
i ne bismo hteli samo »da se opustimo«, no da se
natenane i nezgrapno o p r u ž i m o. Shodno toj
sklonosti pišemo sada svoja p i s m a , čiji će stil
i duh vazda postati stvarno »znamenje vremena«.
Ako još ima zadovoljstava u društvu i u umetnostima,
onda je to zadovoljstvo kakvo sebi spremaju
radom izmoreni robovi. Ah, o tom zadovoljstvu
radosti kod naših obrazovanih i neobrazovanih ljudi!
Ah, o tom povećanom sumnjičenju svih prijatelja!
Rad sve više stiče kao pristalice čistu savest;
sklonost za radošću naziva se već »potrebom za
odmorom«, i počinje sama sebe da se stidi. »Čovek
to duguje svom zdravlju« — kaže čovek kada
je zatečen na nekom izletu. Čak moglo bi uskoro
doći do toga da se samo sa samoprezirom i lošom
savešću popusti nekoj sklonosti za vita contemplativa
(to jest šetnji sa mislima i prijateljima).—
Pa! Ranije beše to obrnuto: rad je imao lošu savest.
Čovek iz bolje kuće k r i o je svoj rad, kada
ga je nužda prisiljavala da radi. Rob je radio pod
pritiskom osećanja da čini nešto što je za preziranje:
samo »delanje« beše nešto prezrivo. Otmenost
i čast su samo na strani otimu-a i bellum-a**; tako
je glasila stara predrasuda!
* Lat. — dokolica. — Prim. prev.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10992
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   21/3/2011, 10:57 pm

330.
O d o b r a v a n j e . — Misliocu nisu potrebni
odobravanje i pljeskanje, pod pretpostavkom da
je siguran u svoje lično pljeskanje: ali njega se
ne može lišiti. Da li ima ljudi koji bi se mogli lišiti
toga i uopšte svake vrste odobravanja? Sumnjam:
i čak s obzirom na najmudrije Tacit, koji
nije bio nikakav klevetnik mudrih, veli: »Quando
etiam sapie entibus gloriae cupido novissimo exitur
« — to kod njega znači: nikad.
331.
B o l j e g 1 u v n e g o o m a m l j e n . — Nekada
se htelo doći do g l a s a : sada to nije dovoljno,
jer je pijaca postala prevelika — sada to mora
biti d r e k a . Posledica toga je da se i dobra grla
nadvikuju i da najbolju robu nude promukli glasovi;
bez pijačne dreke i promuklosti nema sada
više genija. — To je naravno loše doba za mislioca:
on mora naučiti da između dve buke nađe još
svoju tišinu, i da se pretvara toliko dugo gluv dok
je to. Sve dok to još nije naučeno, on je naravno
u opasnosti da propadne od nestrpljenja i glavobolje.
332.
Loš čas. — Svakako je za svakog filosofa
postojao neki loš čas kada je mislio: šta to stoji
do mene ako mi ne veruju ni u moje slabe argumente!—
A zatim proletela bi pored njega neka
zlurada ptičica i zacvrkutala: »Što to stoji do tebe?
Što to stoji do tebe?
224
333.
Š t a z n a č i s a z n a v a t i . — Non iridere,
non lugere, neque detestari, sed intelligere!* kaže
Spinoza tako jednostavno i uzvišeno, kao što
je to njegov način. Međutim: šta je to intelligere
u krajnjoj liniji drugo nego oblik u kome se upravo
ona tri odjednom osećaju? Rezultat različitih
i protivstavljenih nagona želje za ismevanjem, žaljenjem
i proklinjanjem? Pre nego što je neko saznanje
moguće, mora svako za ovaj nagon prvo navesti
svoj jednostrani pogled na stvar ili događaj:
zatim bi došlo do borbe ovih jednostranosti i iz
nje katkada neka sredina, neko umirenje, neko
davanje za pravo svim trim stranama, neka vrsta
pravičnosti i dogovora: jer zahvaljujući pravičnosti
i sporazumu svi ovi nagoni u životu mogu se
potvrditi i međusobno zadržati pravo. Nama kojima
do svesti dolaze samo poslednje scena pomirenja
i konačnog obračuna ovog drugog procesa,
smatramo prema tome da je intelligere nešto pomirljivo,
pravično, dobro, nešto suštinski suprotstavljeno
nagonima; dok postoji samo i z v e s n o
p o n a š a n j e među sobom. Kroz najduža
vremena po smatrali srno svesno mišljenje kao
mišljenje uopšte; sada nam tek sviće istina da najveći
deo našeg duhovnog delanja nama nesvesno
i neosetljivo prolazi; ali ja smatram da će ti nagoni,
koji se ovde među sobom bore, veoma dobro
shvatiti da se među sobom daju i osetiti i nanosili
bol; ona moćna iznenadna iscrpljenost, što snalazi
sve mislioce, mogla bi odavde voditi svoje poreklo
(to je iscrpljenost na bojnom polju). Možda
čak u našoj borbenoj duši postoji neko skriveno
h e r o j s t v o , ali sigurno ne božansko, ne večno-
-u-sebi-počivajuće, kao što je to mislio Spinoza. Svesno
mišljenje a posebno mišljenje filosofa, najsla-
* l.nt. Ne smejati se, ne tugovati, niti prezirati, već
razmišljati. — Prim. prev.
biji je i stoga i relativno najblaži i najmirniji način
mišljenja; i tako baš filosof može najlakše
preko prirode saznanja biti doveden u zabludu.
334.
M o r a m o n a u č i t i da v o l i m o . — Tako
prolazimo u muzici: prvo moramo u č i t i da
s l u š a m o neku figuru i način, da slušamo iz
toga, da rizikujemo, da izolujemo i ograničimo
kao neki život; zatim su potrebni trud i dobra
volja da se ona p o d n o s i , uprkos njenoj tuđosti,
da na njoj uvežbamo svoje trpljenje, pa prema
njenom pogledu i izrazu nežnost prema onom
čudesnom, konačno dolazi trenutak kada smo na
nju n a v i k n u t i , kada je očekujemo, kada slutimo
da bi nam nedostajala ako bi nam nedostajala;
i sada stalno vrši na nas prinudu i očarava
nas, i ne završava se pre nego što smo postali njeni
ponizni i oduševljeni ljubitelji, koji ništa bolje
osim nje i samo nje ne tražimo od sveta. Ali tako
ne prolazimo samo sa muzikom: baš tako smo
n a u č i l i da v o l i m o sve stvari koje sada volimo.
Mi konačno uvek bivamo nagrađeni za našu
dobru volju, za naše strpljenje, pravičnost i
blagost prema onom stranom, time što ono strano
odbacuje svoj veo i prikazuje se kao neizreciva
lepota: to je njegova z a h v a l n o s t za naše
gostoprimstvo. Takođe onaj ko voli sebe samog
naučiće na tom putu da nema drugog puta. Moramo
se učiti i ljubavi.
335.
Ž i v e l a f i z i k a ! — Ta koliko ljudi znaju da
posmatraju! A među malobrojnim, koji se u to
razumeju — koliko mnogo njih posmatraju same
sebe! »Svako je samom sebi najdalji« to znaju svi
226
»Nierenprufer«, na svoje nezadovoljstvo; a izreka
»upoznaj sebe sama« jeste, govorena iz ustiju nekog
boga i ljudima, skoro neka zluradost. Ili d a
tako očajno stoji sa samoposmatranjem, za to ništa
više ne svedoči od načina na koji s k o r o svak
o govori o suštini neke moralne radnje, taj brz,
sklon, ubeđen i blagoglagoljiv način, sa svojim pogledom;
svojim smeškanjem, svojom ljubeznom
revnošću! Čini se da žele da ti kažu: »Ali, dragi
moj, to je upravo m o j a stvar! Ti se svojim pitanjem
obraćaš onome ko srne da odgovori: ja slučajno
ni u čemu nisam toliko mudar kao u tome.
Dakle: kada čovek sudi »tako je u redu«, kada iz
loga zaključuje »zbog toga se mora to dogoditi!« i
sada je p o t r e b n o ono što je tako spoznao kao
prava i označio kao nužno — onda je suština njegovog
postupka m o r a l n a ! « Ali, moj prijatelju, ti
mi tu govoriš o trima radnjama umesto o jednoj: i
tvoj sud, na primer, »tako je u redu« jeste neka radnja
— da li se već ne hi moglo suditi na neki moralan
i na neki amoralan način? Zašto to to i baš to
smatraš pravim? — »Jer mi to govori moja savest,
savest nikada ne govori amoralno, tek ona određuje
šta treba da bude normalno!« Ali zašto p o k l a n
j a š p a ž n j u jeziku svoje savesti? I ukoliko
imaš prava da takav sud smatraš istinitim i nevar-
1jivim? Da li takvo v e r o v a n j e — nema li tu vide
nikakve savesti? Da li ništa ne znaš o nekoj intelektualnoj
savesti? Nekoj savesti iza tvoje savesti«?
Tvoj sud »tako je pravo« ima neku predistoriju u
tvojim nagonima, sklonostima, odvratnostima, iskustvima
i ne-iskustvima; moraš pitati »kako je tu
nastao?«, a zatim još: » š t a me u stvari nagoni da
mu još poklanjam pažnju?« Ti možeš slušati njegovu
zapovest, kao valjani vojnik, koji sluša zapovest
ovog oficira, ili kao neka žena, koja voli onoga ko
joj naređuje. Ili kao neka ulizica i kukavica, koji
se plaši od onog ko naređuje. Ili kao neka budala,
koja sluša zato što ništa protiv toga nema da kaže.
Ukratko: na sto načina možeš poklanjati pažnju
svojoj savesti. Ali d a ovom ili onom sudu poklanjaš
pažnju kao jeziku savesti, dakle d a ti nešto
osećaš kao pravo, može svoj uzrok imati u tom
što nikad nisi mislio o samom sebi i slepo si pretpostavio
što ti je kao p r a v o označeno od detinjstva:
ili u tome što ti je hleb i čast do sada bio
deo onoga što nazivaš svojom savešću — to se
smatra »pravim«, jer ti se čini »uslovom t v o j e
.egzistencije'« (ali da imaš p r a v a na egzistenciju,
čini ti se nepobitnim!) Č v r s t i n a tvog moralnog
suda mogla bi još uvek biti dokaz baš o ličnoj kukavštini,
o bezličnosti, tvoja »moralna snaga« mogla
bi imati izvor u tvojoj svojeglavosti — ili u
tvojoj nesposobnosti da gledaš nove ideale! I, ukratko
rečeno: da si finije mislio, bolje posmatrao i
više naučio, ni pod kakvim okolnostima ne bi tu
svoju »dužnost« i tu svoju »savest«, nazivali više
dužnošću i savešću: uvid u to k a k o su u o p š t e
i k a d a n a s t a l i m o r a l n i s u d o v i , ogadio
bi ti te patetične reci, kao što su ti se već ogadile
druge patetične reči, kao na primer »greh«, »spas
duše« i »spasenje«. — I ne govori mi sada o kategoričnom
imperativu, prijatelju! Ta mi reč golica
uši, i moram se smejati uprkos tvom tako ozbiljnom
prisustvu: pri tom pomišljam na starog Kanta,
koji je za kaznu za to što se domogao »stvari
po sebi«, takođe veoma smešne stvari, bio iznena-,
đen »kategoričkim imperativom«, i u srcu je opet
zalutao natrag ka »Logu«, »duši«, »slobodi« i »besmrtnosti
« —sličan lisici smućenoj u svoj kavez —
a njegova snaga i mudrost behu takve da su mogle
razvaliti taj kavez! — Kako! Da li se ti diviš kategoričkom
imperativu u sebi? Toj »čvrstini« tvog
takozvanog moralnog suda? Da li o toj »bezuslovnosti
« osećanja »kao ja, moraju ovde svi suditi«?
Divi se naprotiv svojoj s a m o ž i v o s t i u tome! I
slepoći, sitničavosti i skromnosti svoje samoživosti!
Samoživost je naime to da se s v o j sud oseća kao
opšti sud; i opet neka slepa, sitničava i skromna
samoživost, jer odaje da samog sebe još nisi ot-
228
krio, da sebi još nisi stvorio vlastit, najvlastitiji
ideal: to naime nikada ne bi moglo pripadati nekom
drugom, a da ne govorimo svima, svima! —
Onaj ko još sudi »U ovom slučaju morao bi tako
svako postupiti«, još nije ni za korak odmakao u
samosaznanju: inače bi znao da istih postupaka
nema niti ih može biti—da je svaki postupak
koji se učini, učinjen na sasvim jedinstven i neponovljiv
način, i da će isto tako biti sa svakim budućim
postupkom—da se svi propisi postupanja
odnose samo na grubu spoljašnju stranu (i čak
najduševniji i najfiniji propisi svih dosadašnjih
morala)—da se njima može postići svakako neki
privid jednakosti, a l i u p r a v o s a m o p r i v i d ,
da s v a k i postupak, s obzirom na njega ili osvrćući
se na njega, jeste i ostaje neka veoma zatvorena
stvar, da naša mišljenja o »dobrom«, »plemenitom
«, »velikom« nikada ne možemo dokaz
a t i svojim postupcima, jer je svaki postupak
nespoznatljiv—da svakako naša mišljenja, vrednovanja
i tablice vrednosti spadaju u najmoćnije
poluge u međusobno zupčanicima povezanom sistemu
naših postupaka, ali da je u svakom pojedinačnom
slučaju nedokažljiv zakon njihove mehanike.
O g r a n i č i m o se dakle na čišćenje namišljenja
i vrednovanja i na s t v a r a n j e nov
ih v l a s t i t i h t a b l i c a v r e d n o s t i — ali ne
mozgajmo više o »moralnoj vrednosti naših postupaka
«! Da, moji prijatelji! s obzirom na čitavo
moralno brbljanje jednih o drugima vreme je da
nas obuzme gađenje! Treba da nam se protivi ukusu
da donosimo moralne presude! To brbljanje i taj
loš ukus prepustimo onima koji više nemaju šta
da rade osim da prošlost malo dalje vuku kroz
vreme i koji sami nikada nisu sadašnjost — mnogima
dakle, većini! Ali mi h o ć e m o da p o s t a n
e m o o n i k o j i j e s m o — novi izvanredni, neuporedivi,
samima sebi zakonodavci, stvaraoci samih
sebe! I za to moramo postati najbolji učenici i
otkrivači svih zakonitosti i nužnosti u svetu: mi
moramo biti f i z i č a r i da u tom smislu možemo
biti t v o r c i — dok su do sada sva vrednovanja i
ideali bili izgrađeni na n e p o z n a v a n j u fizike
ili u p r o t i v r e č n o s t i sa njom. I stoga: živela
fizika! I još više ono što nas na nju nagoni — naša
čestitost.
336.
Š k r t i č 1 u k p r i r o d e . — Zašto je priroda
bila škrta prema čoveku, da mu nije dopuštala da
svetli, ovima više onima manje, već prema svom
unutrašnjem svetlosnom bogatstvu? Zašto veliki
ljudi nisu tako lepo vidljivi u svom izlasku i zalasku,
kao sunce? Kako bi nam daleko nedvosmisleniji
bio čitav život među ljudima!
337.
B u d u ć e »č o v e č a n s t v o«. — Ako očima
nekog dalekog doba pogledam na ovo, onda kod
sadašnjih ljudi ne znam ništa značajnije da nađem
osim njemu svojstvene vrline i bolesti, što se naziva
»smisao za istoriju«. To je sklonost za nešto
sasvim novo i strano u istoriji: ako bi se toj klici
dalo nekoliko vekova i više, iz toga bi na kralju
moglo postati neko divno rastinje sa isto tako
divnim mirisom, da bi zbog toga naša stara zemlja
za obitovanje mogla postati prijatnija nego
do sada. Mi savremenici upravo započinjemo da
sastavljamo lanac jednog budućeg veoma mogućeg
osećanja, kariku na kariku — teško da znamo šta
činimo. Skoro nam se čini da je reč ne o nekom
novom osećanju, već o gubljenju svih starih osećanja:
osećanje za istoriju je još nešto tako jadno
i hladno, i na mnoge ono deluje kao mraz i
čini ih još hladnijim i hladnijim. Drugima se čini
kao znamenje starosti što se prikrada, i za njih je
naša planeta neki setan bolesnik, koji, da bi za-
230
boravio svoju sadašnjost, piše istoriju svoje mladosti.
U stvari: to je jedna boja ovog novog osećanja:
onaj ko istoriju ljudi u celini zna da oseća
kao v l a s t i t u i s t o r i j u , on u nekom ogromnom
uopštavanju oseća svaki onaj jad bolesnika
koji misli na zdravlje, starca koji misli na
mladalački san mladosti, onog koji voli, a lišen
je ljubavi, mučenika kome propada njegov ideal,
junaka u predvečerje bitke, koja ništa nije rešila,
a ipak mu je donela rane i gubitak jednog prijatelja;
ali nositi tu ogromnu sumu svakovrsnog jada,
moći nositi a ipak još biti junak, koji na početku
drugog dana bitke pozdravlja zoru i svoju
sreću, kao čovek nekog horizonta milenijumima
pred sobom i iza sebe, kao naslednik sve otmenosti
svog proteklog duha i obavezani naslednik, kao najplemenitiji
među starim plemenitim i ujedno prvenac
jednog novog plemstva, nalik na koje još nikakvo
vreme nije videlo ni sanjalo: doživeti u svojoj
duši, najstarije, najnovije, gubitke, nade, osvajanja,
pobede čovečanstva: imati konačno sve to u Jednoj
duši i stisnuti u Jedno osećanje — to bi ipak
moralo rezultirati nekom srećom, za koju čovek
do sada još nije poznavao — božanskom srećom,
punom moći i ljubavi, punom suza i punom smeha,
srećom koja kao sunce uveče stalno poklanja
od svog neiscrpnog bogatstva i sipa u more, i koja
se tek tada oseća najbogatijom kad i najsiromašniji
ribar vesla zlatnim veslom! To božansko osećanje
nazivalo bi se tada — čovečnost!
338.
V o l j a za p a t n j o m i s a m i l o s t i . —
Da li je vama samima korisno da budete pre svega
sažaljivi ljudi? I da li patnici podnose kada ste
takvi? Ali prvo pitanje ostavimo na trenutak bez
odgovora. — To od čega najdublje i najličnije pao,
skoro svim drugima je nerazumljivo i ne-
pristupačno: u tome smo skriveni od bližnjeg, i
ako on sa nama jede iz istog lonca. Ali svuda gde
nas p r i m e ć u j u kao patnike, naša patnja se
plitko izlaže; u suštinu samilosne afekcije spada
to da tuđu patnju l i š a v a onog stvarno sličnog:
naši »dobročinitelji« su više nego naši neprijatelji
umanjivaoci naše vrednosti i volje. Kod najvećeg
broja dobročinstava ukazanih nesrećnicima,
nalazi se nešto gnusno u intelektualnoj lakomislenosti
sa kojom tu sažaljivi igra ulogu: on ništa
ne zna o čitavoj unutrašnjoj posledici i spletu,
što za m e n e ili za t e b e znači nesreća! Čitava
ekonomija moje duše i njeno izravnanje kroz »nesreću
«, izbijanje novih izvora i potreba, porast starih
rana, odbacivanje čitavih prošlosti — sve to
što može biti povezano sa nesrećom, ne brine moje
drage samilosnike; on hoće da p o m o g n e ,
a ne misli na to da postoji neka lična nužnost nesreće,
da su meni i tebi toliko potrebni užasi, lišavanja,
osiromašenja, ponori, pustolovine, odvažnosti,
promašaji, kao i tome suprotno, pa čak, da
se mistički izrazimo da put ka vlastitom paklu
uvek vodi kroz slast vlastitog pakla. Ne, o tome
on ništa ne zna »religija sažaljenja« (ili »srce«)
naređuje da se pomaže, i mi verujemo da smo
najbolje pomogli ako smo najbrže pomogli! Ako
vi pristalice ove religije imate isto takvo moralno
obuhvatanje kakvo imate prema bližnjima, takođe
stvarno imate i prema samima sebi, ako vašu
vlastitu patnju ne želite za čas da ostavite da vas
pritiska, i stalno svaku moguću nesreću uvek već
izdaleka izbegavate, i svoju pažnju i nezadovoljstvo
uopšte osećanje kao zlo, mrsko, dostojno uništenja,
kao manu postojanja: pa, onda pored vaše
religije sažaljenja, imate još i drugu religiju
u srcu, i ona je možda majka one — r e l i g i j u
p r i j a t n o s t i . Ah, koliko malo znate o s r e ć i
čoveka, vi prijatni i dobroćudni! Jer sreća i ne- 1
sreća su dva brata i blizanci, koji zajedno odrastaju,
ili, kao kod vas zajedno, o s t a j u m a l i ! I
232
Ali da se vratimo na prvo pitanje. Kako je samo
moguće ostati na s v o m putu! Stalno nas neka
vika poziva ustranu; naše oči tu retko vide nešto
pri čemu nije nužno da trenutno ostavimo vlastitu
stvar i da priskočimo. Ja znam: ima stotinu
pristojnih i hvale dostojnih načina da skrenem
sa s v o g p u t a , i doista krajnje »moralnih« načina.
Štaviše mišljenje sadašnjih propovednika morala
ide čak dotle da je upravo samo to moralno:
da tako skreneš sa svog puta i da priskočiš
bližnjem. Ja isto tako sigurno znam: treba samo
da se izložim prizoru neke stvarne nevolje, pa
s a m takođe izgubljen! I kada bi mi neki paćenički
prijatelj rekao: »Pogledaj, uskoro ću umreti,
obećaj mi ipak da ćeš sa mnom umreti« — ja bih
mu to obećao, isto kao što bi me prizor onog malog
planinskog naroda koji se bori za svoju slobodu
doveo do toga da mu pružim svoju ruku i ponudim
svoj život: da bismo jednom iz dobrih razloga
izabrali loše primere. Štaviše, postoji neko potajno
zadovoljenje čak u svemu tom što izaziva
sažaljenje i poziva u pomoć: upravo naš »vlastiti
put« je neka suviše teška i pretenciozna stvar i daleko
od ljubavi i zahvalnosti drugih — mi je čak
ne izbegavamo nerado, nju i našu najvlastitiju savest,
i bežimo pod okrilje savesti drugih i unutra
u ljupki hram »religije sažaljenja«. Ćim sada izbije
bilo kakav rat, izbija uvek takođe kod najplemenitijih
nekog naroda neko naravno prikriveno
zadovoljstvo: oni se sa oduševljenjem bacaju
ususret opasnosti s m r t i , jer veruju da u žrtvovanju
za otadžbinu konačno imaju dugo traženu
dozvolu — dozvolu da i z b e g n u svoj c i l j :
rat je za njih zaobilazni put ka samoubistvu, ali
zaobilazni put sa čistom savešću. I, da ovde nešto
prećutimo: ipak neću prećutati svoj moral, koji
mi veli — živi skriveno da bi m o g a o živeti svoj
život! Živi ne z n a j u ć i o tome šta se tvom vremenu
čini najvažnijim! Između sebe i današnjice
stavi kožu bar od tri veka! A današnja dreka, bu-
ka ratova i revolucija, treba da ti budu neko mrmljanje!
Ti ćeš hteti i da pomogneš: ali samo onima
čiju nevolju ipotpuno s h v a t a š , jer sa tobom
imaju jednu patnju i jednu nadu —svojim prij
a t e l j i m a : i samo na taj način na koji samom
sebi' pomažeš — hoću da učinim hrabrijim, izdržljivijim,
jednostavnijim i radosnijim! Hoću da ih
učim tome u što se danas toliko malo njih razumeju,
a one propovednike sažaljenja najmanje — radovanju
z a j e d n o sa d r u g i m a !
339.
V i t a f e m i n a* — Da se vide poslednje lepote
nekog dela — za to nije dovoljno svo znanje
i sva dobra volja; potrebni su najređi srećni slučajevi
da bi se jednom za nas skinuo oblačni veo
sa tih vrhunaca i da se na njima zažari sunce. Da
bismo to videli ne moramo samo baš mi stajati
na pravom mestu, sama naša duša mora skinuti
taj veo sa najboljih vrhova, i biti joj potrebni neki
spoljašnji izraz i poređenje, kao da bi se došlo
do nekog oslonca i njom samom ovladalo. Ali sve
to tako retko, dolazi istovremeno zajedno, da bih
pomislio da su najviši vrhovi svega dobrog, bilo
to delo, čin, čovek, priroda, bili do sada za većinu
i čak za najbolje nešto skriveno i zastrto — ali to
što se nama otkriva, to n a m se o t k r i v a
J e d a n p u t ! — Grci su se dobro molili: »Dva i
tri puta sve lepo!« Ah, oni su imali dobrog razloga
da prizivaju bogove, jer nebožanska stvarnost
ono lepo čak nam uopšte ne daje ili samo Jedan
put! Hoću da kažem da je svet prepun lepih stvari,
ali uprkos tome veoma siromašan, veoma siromašan
u lepim trenucima i otkrivanjima tih stvari.
Ali možda je to najveća čar života: na njoj leži
zlatom protkani veo lepih mogućnosti, obećavajući,
* Lat. — Ženski život. — Prim. prev.
234
protiveći se, stideći se, podrugujući se, sažaljevajući,
zavodnički. Da, život je žena.
340.
U m i r u ć i S o k r a t . — Divim se hrabrosti
i mudrosti Sokrata u svemu što je učinio i rekao
— i nije rekao. To podrugljivo omiljeno čudovište
Atine i njen pacolovac, koji je činio da najobesniji
mladići drhte i jecaju, ne beše samo najmudriji
brbljivac, koji je postojao: on je isto tako
bio velik u ćutanju. Bilo bi mi drago da je i u
poslednjim trenucima svog života ostao ćutljiv —
možda bi tada spadao u još viši red duhova. Pa
bilo to smrt, ili otrov, ili pobožnost ili zloba —
nešto mu je u tom trenutku odrešilo jezik i on je
prozborio: »Ah, Kritone, ja Asklepiju dugujem jednog
petla«. Ta smešna i užasna »poslednja reč«,
za onog koji zna da čuje znači: »Ah Kritone, živ
o t je b o l e s t ! « To je moguće! Čovek, kao on.
koji je vedro i pred očima sviju živeo kao vojnik—
beše pesimista! On se upravo samo pravio
vedar u životu, a čitavog svog života krio svoj poslednji
sud, svoje najintimnije osećanje! Sokrat,
Sokrat je p a t i o od ž i v o t a . I za to mu se još
osvetio — onim zastrtim, skromnim i blasfemičnim
rečima! Da li se jedan Sokrat morao i svetiti?
Da li je zrno velikodušnosti bilo premalo u njegovoj
prebogatoj vrlini? — Ah, prijatelji, mi moramo
prevazići Grke!
341.
N a j v e ć e t e ž i š t e . — Kako ti je kada se
jednog dana ili noći demon došunja u tvoju najusamljeniju
usamljenost i kaže ti: »Ovakav život
kakvim sada živiš i kakvim si živeo, moraćeš da
živiš još jednom i još bezbroj puta; i u tome ne-
će biti ničeg novog, nego će ti se morati vratiti
svaka bol i svako uživanje i svaka misao i uzdah
i sve neizrecivo malo I veliko u tvom životu, i sve
istim redom i posledicom — a isto tako ovaj pauk
i ova mesečina među drvećem, a isto tako ovaj
trenutak i ja sam. Večni pešćani sat postojanja
ponovo će se okretati — a i ti sa njim, zrnce prašine
od prašine!« Da li se nećeš baciti na noge i
škrgutati zubima i proklinjati demona, koji je tako
govorio? Ili da li si jednom doživeo silan trenutak,
kada bi mu mogao odgovoriti: »Ti si bog i
nikad nisam čuo nešto božanskije?« Kada te obuzme
ta misao, ona će te, kakav si, preobraziti i možda
smrviti; pitanje kod svega i svakog: »Hoćeš
li to jednom ili bezbroj puta?« kao najveća težina
ležaće na tvom delanju! Ili kako bi mogao sebi
i svom životu postati dobar, da ništa v i š e ne
t r a ž i š , nego posle tog večnog potvrđivanja i zapečaćivanja?
342.
f
I n c i p i t t r a g o e d i a . — Kada je Zaratustra
napunio trideset godina, napustio je svoju
domovinu i jezero Urmi i pošao u planinu. Tu
je uživao u svom duhu i u svojoj usamljenosti i
deset godina nije ga to umorilo. Ali konačno se
izmenilo njegovo srce — i jednog jutra on ustade u
zoru, stupi pred sunce i reče mu: »Ti velika zvezdo!
Kakva bi bila tvoja sreća kada ne bi imala one kojima
svetliš! Deset godina dolaziš ovamo gore u
moju pećinu; ti bi se zasitila svoje svetlosti i svog
puta bez mene, moga orla i moje zmije; ali mi
smo te čekali svakog jutra, oduzimali smo tvoj
pretek i blagosiljali te za to. Pogledaj! Meni je dosadila
moja mudrost, kao pčela koja je prikupila
previše meda, meni su potrebne ruke što se šire,
ja bih hteo da poklanjam i delim sve dok se mudraci
među ljudima opet jednom ne obraduju svo-
236
joj ludosti, 'a siromasi opet jednom svom bogatstvu.
Za to se moram spustiti u dubinu: kao sto ti
činiš uveče kada zalaziš u more i još donjem svetu
donosiš svetlost, ti prebogata zvezdo! —ja moram
kao ti da z a đ e m , kako ljudi to nazivaju,
kojima želim da se spustim. Tako me blagoslovi,
ti mirno oko, koje ipak i bez zavisti možeš biti
prevelika sreća! Blagoslovi pehar, što hoće da se
prelije, da iz njega teče zlatna voda i da svuda
raznosi odsjaj tvoje slasti. Taj pehar će se ponovo
isprazniti, i Zaratustra će opet postati covek.« —
Dakle započe Zaratustrin kraj.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10992
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   21/3/2011, 11:01 pm

PETA KNJIGA
MI NEUSTRAŠIVI
Carcasse, tu tremles? Tu tremblerais
bien davantage, si tu savais, ou je
te mene.

Turenne*


fr._ Karkase, ti drhtiš? Ti bi još više drhtao.ako
bi znao kuda te vodim. Vilomt Anri de la Tur dOvenj
16l1-1675) - francuski maršal. - Pnm. prev.



343.
K a k o s t o j i sa n a š o m v e d r i n o m . —
Najveći novi događaj da »je bog rnrtav« da je vera
u hrišćanskog boga postala nemoguća — počinje
već da baca svoje prve senke na Evropu. Bar za
malobrojne, čije su oči, čija je s u m n j a u očima
dovoljno jaka i fina za tu pozorišnu igru, izgleda
da je upravo negde neko sunce zašlo, da se
neko staro duboko poverenje preobrnulo u sumnju;
njima mora naš stari svet svakodnevno da se
čini večernjijim, nepoverljivijim, stranijim i »starijim
«. Ali što se tiče glavne stvari, smemo reći:
sam događaj je prevelik, predalek, suviše po strani
od moći shvatanja mnogih, da bi se takođe samo
smelo reći da je glas o njemu več d o š a o ; a
da i ne govorimo da bi mnogi već znali, š t a se
u stvari sa time zbilo — i šta sve, pošto je ta vera
sahranjena, odsada ljudima mora pasti na pamet,
jer su na njoj gradili, o nju se oslanjali, u nju bili
urasli: na primer čitav naš evropski moral. To
dugo Obilje i posledica rušenja, razaranja, propasti,
prevrata, što nam sada predstoji: ko bi već
danas dovoljno odgonetnuo od toga da bi morao
hiti učitelj i prorok ove ogromne logike užasa,
prorok nekog potamnjenja i pomračenja sunca,
kome slične verovatno još nije videla zemlja?...
Cak mi rođeni rešavaoci zagonetki, koji takoreći
čekamo na brdima, postavljeni između današnjice
i sutrašnjice i upregnuti u protivrečnost između
današnjice i sutrašnjice mi prvenci i nedonoščad
dolazećeg veka, čije bi senke, Evropu ubrzo morale
zaviti, zapravo već sada t r e b a l o da primetirno:
do čega ipak stoji da čak bez pravog učestvovanja
u tom pomračenju pre svega bezbrižno i
bez straha za s e b e gledamo ususret njegovoj pojavi?
Nalazimo li se možda još suviše pod n a j b
l i ž i m p o s l e d i c a m a tog zbivanja i te najbliže
posledice, njegove posledice za nas, obrnuto
nego što bi se možda moglo očekivati, uopšte nisu
tužne i pomračujuće, naprotiv one su kao neka
teško opisiva vrsta svetlosti, sreće, olakšanja, razvedravanja,
ohrabrenja, osvita... U stvari, mi
filosofi i »slobodni duhovi« na tu vest da je »stari
bog mrtav«, osećamo kao da nas obasjava neki novi
osvit; naše srce pri tom postaje prepuno zahvalnosti,
začuđenosti, slutnje i očekivanja — konačno
liam horizont izgleda opet otvoren, čak pod
pretpostavkom da nije svetao, konačno možemo
opet pustiti naše lađe da isplove, da isplove na
svaki rizik, ponovo je dozvoljena svaka smelost
onoga koji saznaje, n a š e more ponovo tu leži
otvoreno, možda još nikad nije bilo .takvog »otvorenog
mora«.
344.
U k o l i k o smo i mi j o š p o b o ž n i . — U
nauci ubeđenja nemaju nikakvo pravo građanstva,
tako se kaže sa razlogom: tek kada se odluči da se
spuste na skromnost neke hipoteze, nekog privremenog
stanovišta, neke regulativne fikcije, sme
im se priznati pristup i čak izvesna vrednost u okviru
carstva saznanja, da ipak bude ograničena i
da ostane pod nadzorom policije, policije nepoverenja.
— Ali .da li to ne znači, ako tačnije pogledamo:
prvo, kada ubeđenje p r e s t a n e da bude
ubeđenje, sme li ući u nauku? Zar disciplina naučnog
duha ne počinje time što se više ne dopuš-
242
taju ubeđenja? . . . Tako je verovatno: samo preostaje
da upitamo da li t i m e ne bi ta d i s c i p
l i n a m o g l a z a p o č e t i, da li bi već moralo
postojati neko ubeđenje, i to neko tako zapovedničko
i bezuslovno, da sebi žrtvuje sva druga ubeđenja.
Vidimo: i nauka počiva na nekoj veri, nema
uopšte nauke »bez pretpostavke«. Pitanje: da li
potrebna i s t i n a , ne mora već unapred biti potvrđena,
već u tom stepenu biti potvrđena, da u
lome dolazi do izraza, stav, verovanje da je »samo«
potrebna istina, i da u odnosu na nju sve ostalo
ima vrednost samo drugog reda. — Ta bezuslovna
volja za istinom, šta je ona? Da li je to volja da
ne d o p u s t i m o da se v a r a m o ? Da li je
to volja da ne v a r a m o ? Naime, na taj poslcdnji
način mogli bismo interpretirati volju za istinom:
pod pretpostavkom da se u uopštavanje
»ja neću da varam« ubroji i pojedinačan slučaj
»ja neću s e b e da varam«. Ali zašto ne varati?
Ali zašto se ne dati varati? — Obratimo pažnju
da se razlozi za prvo nalaze na sasvim drugom području
od drugog; čovek ne želi da bude prevaren,
pod pretpostavkom da je štetno, opasno i sudbonosno
biti varan — u tom smislu nauka bi bila
duga mudrost, neka opreznost, neka korist, ali čemu
bi se opravdano moglo primetiti: kako? Da li
je doista ne hteti dozvoliti da budeš prevaren manje
štetno, manje opasno, manje sudbonosno? Šta
znate otprve o karakteru života (postojanja da biste
mogli odlučiti da li veća prednost na strani
bezuslovno-nepoverljivog ili bezuslovno-poverljivog?
Ali ako bi i jedno i drugo trebalo da bude potrebno,
mnogo poverenja i mnogo nepoverenja:
odakle bi onda nauka smela crpsti svoje bezuslovno
verovanje, svoje ubeđenje, na čemu se zasniva,
da je istina važnija od bilo koje druge stvari,
takođe kao svako drugo ubeđenje? Upravo do
ovog ubeđenja ne bi moglo doći da se istina i neistina
nisu stalno obe posvedočavale kao korisne:
kao što je to slučaj. Dakle — da li verovanje u na-
uku, što neosporno tu postoji, nije moglo poticati
iz nekog takvog računa korisnosti, već naprotiv
u p r k o s t o m e , da se stalno dokazivala njegova
nekorisnost i opasnost »volje za istinom«. »Istinom
po svaku cenu«; ah, mi to predobro znamo kada
smo prvo jedno verovanje za drugim prinosili i zaklali
na tom oltaru!—Shodno tome »volja za istinom
« ne znači »ja ne želim da budem varan«—nego
ne ostaje nikakvog izbora— »ja neću da varam,
takođe ni samog sebe«: i t i m e se n a l a z i m o
na t l u m o r a l a . Jer upitajmo se samo temeljno:
»Zašto ne želiš da varaš?« — osobito kada bi to
moglo da ima privid — a i ima privid!—kao kada
bi život bio oslonjen na privid, ja mislim na
zabludu, prevaru, pretvaranje, zaslepljenost, samozaslepljenost,
a kada bi se sa druge strane stvarno
uvek pokazivala velika forma života na strani
najnesumnjivijih polytropoi.* Takav naum mogao
bi možda, blago izložen biti neka donkihoterija,
neka mala sanjalačka bezumnost; ali takođe mogao
bi biti još nešto gore, naime životu neprijateljski
i razorni princip . . . »Volja za istinom« —mogla
bi biti prikrivena volja za smrću. Tako se pitanje:
čemu nauka? svodi se na moralni problem:
č e m u u o p š t e m o r a l , kada su život, priroda
i istorija »amoralni«? Nema sumnje da onaj
istinski, u onom odvažnom i poslednjem smislu,
kako ga vera u nauku pretpostavlja, p o t v r đ u je
t i m e d r u g i s v e t za razliku od sveta života,
prirode i istorije; i ukoliko on potvrđuje taj
»drugi svet«, kako? zar on ne mora baš time da
negira njegov pandan, ovaj svet, n a š svet?...
Ali će se shvatiti na šta ciljam, naime da je to još
uvek neka m e t a f i z i č k a - v e r a , na kojoj počiva
naše verovanje u nauku — da i mi koji saznajemo
danas, mi bezbožnici i antimetafizičari, takođe
n a š u vatru još uzimamo od vatre koju je zapalila
hiljadugodišnje stara vera, ona hrišćanska ve-
* Grč. — (duhovno) spretnih. — Prim. prev.
244
ra, koja je bila i Platonova vera, da je bog istina,
tla je istina božanska... Ali kako kada upravo to
postaje sve više neverovatno, kada se ništavilo više
ispoljava kao božansko, bilo to zabluda, slepilo,
laž — kada se sam bog ispoljava kao naša
najduža laž?
345.
M o r a l k a o p r o b l e m . — Nedostatak ličnosti
svuda se sveti; oslabljena, tanka, ugašena ličnost
koja samu sebe poriče i zatajuje ne vredi više
ni za kakvu dobru stvar — ona najmanje vredi za
filosofiju. »Nesebičnost« nema vrednosti ni na
nebu ni na zemlji; svi veliki problemi traže v e l i ku
l j u b a v , a za nju su sposobni samo snažni,
oformljeni, sigurni duhovi, koji čvrsto stoje na
svojim nogama. Najveća je razlika da li se neki
mislilac lično odnosi prema svojim problemima,
tako da u njima ima svoju sudbinu, svoju nevolju
u i svoju najveću sreću, ili pak »bezlično«: naime
da ume da ih dodiruje i hvata samo pipcima hladne
radoznale misli. U poslednjem slučaju iz toga
proizlazi ništavilo, toliko možemo obećavati: jer
velike probleme; čak pod pretpostavkom da se
mogu uhvatiti, ne mogu d r ž a t i žabe i slabići,
to je njihov ukus odvajkada — uostalom ukus koji
dele sa svim valjanim ženicima. — Kako dolazi
to sada da još nisam sreo nikog, čak ni u knjigama,
koji bi kako ličnost prema moralu zauzimao
taj stav, ko bi poznavao moral kao problem i taj
problem kao s v o j u ličnu nevolju, muku, slast i
strast? Očito moral do sada ne beše uopšte problem;
naprotiv, upravo To, u čemu smo se posle
svih nepoverenja, razdora i protivrečnosti složili,
posvećeno mesto mira, gde su se mislioci odmarali
i od samih sebe, mogli da odahnu, da živnu.
Ja ne vidim nikoga ko se odvažio na k r i t i k u
moralnih vrednosnih sudova; ne nalazim za to
čak ni pokušaje naučne radoznalosti, razmažene
iskušivalačke mašte (imaginativne sposobnosti) psihologa
i istoričara, koja lako anticipira i u letu
hvata neki problem, čak pravo ne znajući šta je tu
uhvatila. Jedva da sam pronašao neke oskudne
polazne tačke da ih dam za neku i s t o r i j u nas
t a n k a tih osećanja i vrednovanja (što se razlikuje
od kritike iste, a takođe i od istorije etičkih
sistema): u jednom jedinom slučaju učinio sam
sve da ohrabrim sklonost i dar za tu vrstu istor
i j e— uzalud, kako mi se to danas čini. Slabo
vrede ti moralni istoričari (naime Englezi): oni
se obično još bezazleno nalaze pod komandom
nekog određenog morala i daju mu, ne znajući
za to, njegove štitonoše i pratnju; recimo onim
još uvek tako iskreno ogovaranim narodnim praznoverjem
hrišćanske Evrope, što je utvrđeno kao
karakteristika moralnog ponašanja u nesebičnosti,
požrtvovanosti, samopožrtvovanosti ili u saosećanju.
Njihova uobičajena greška u pretpostavci jeste
u tome da afirmišu bilo koji consensus* naroda,
barem pitomih naroda, o izvesnim moralnim
stavovima i što odatle izvode zaključak o njihovoj
bezuslovnoj obaveznosti, takođe za tebe i za
mene; ili što su, obrnuto, shvativši istinu da su
kod različitih naroda moralna vrednovanja n už n o
različita, izvode zaključak o neobaveznosti svak
o g morala: što su jedno i drugo podjednako
velike detinjarije. Greška finijih među njima jeste
što otkrivaju i kritikuju možda budalasta mnjenja
nekog naroda o svom moralu ili ljudi o svakom
ljudskom moralu, dakle njihovo poreklo, »religioznu
sankciju, praznoverje slobodne volje i tome
slično, a baš time pogrešno misle da su kritikovali
sam taj moral. Ali vrednost propisa »ti treba«
još se temeljno razlikuje i nezavisna je od takvih
mnjenja o istom i od korova zablude, kojim je
možda obrasla: tako je sigurno vrednost nekog
* Lat. — Slaganje. — Prim. prev.
246
leka za bolesnika još potpuno nezavisna od toga
da li bolesnik misli o leku naučno ili kao neka
stara žena. Neki moral mogao bi čak izrasti i iz
neke zablude: ni tim uvidom problem njegove vrednosti
ne bi bio čak ni dotaknut. Niko dakle do
sada nije ispitao v r e d n o s t one najčuvenije od
svih medicina, što se naziva moral: u šta pre svega
spada da se prvo — d o v e d e u p i t a nj e (ospor
i). Napred! To je upravo naše delo.
346.
Naš z n a k p i t a nj a. — Ali zar vi to ne razumete?
U stvari, biće teško da nas shvate. Mi
tražimo reči, mi tražimo možda i uši. Ta ko smo
mi? Da li možda ne želite jednostavno da nas nazovete
jednim starijim izrazom, bezbožnicima ili
nevernicima ili čak imoralistima, još dugo nećemo
verovati da smo time označeni: mi smo sve to
troje u jednom poznom stadijumu, nego da biste
vi to mogli shvatiti moja gospodo radoznalci,
kako se neko pri tom oseća. Ne! Ne više ogorčenošću
i strašću otrgnutog, 'koji iz svog neverovanja
mora da pripremi još neku veru, neku
svrhu, čak neko mučeništvo! Mi smo se skuvali
u uvidu i u njemu postali hladni i tvrdi, da
se u svetu stvari uopšte ne odvijaju božanski,
.pa čak ni prema ljudskom merilu razumno, milosrdno
ili pravično. Mi znamo da je svet u kome
divimo bezbožan, amoralan, »neljudski« — mi smo
suviše dugo izlagali pogrešno i lažljivo, ali prema
želji i volji našeg poštovanja, to jest prema nekoj
p o t r e b i. Jer čovek je životinja koja poštuje!
Ali on je i nepoverljiv: i da taj svet n i j e vredan
toga u šta smo verovali, to je otprilike ono najsigurnije
do čega je konačno došlo naše nepoverenje.
Toliko nepoverenja, toliko filosofije. Mi se
svakako čuvamo da kažemo da ona m a n j e vredi:
danas nam se čini čak da se treba smejati kada
bi neki čovek hteo pretendovati da pronalazi vrednosti
koje bi imale da n a d v i s u j u vrednost stvarnog
sveta — baš od toga smo se vratili kao od
nekog razuzdanog lutanja ljudske sujete i nerazumnosti,
koja kao takva dugo nije shvaćena. Ona
je imala svoj poslednji izraz u modernom pesimizmu,
a stariji, snažniji u Budinom učenju; ali i
hrišćanstvo je sadrži, naravno sumnjivije i dvosmislenije,
ali zato ne manje zavodnički. Čitava
atituda (stav) »čovek protiv sveta«, čovek kao princip
koji »negira svet«, koji je merilo vrednosti
svih stvari, kao sudija svetova, koji konačno samo
postojanje stavlja na svoje tasove i suviše lako
nalazi da nam je ogromna glupost te atitude kao
takva dospela u svest i da vređa — mi se već smejemo
kada »čoveka i svet« nalazimo postavljene jedno
uz drugo, odvojene sublimnom drskošću rečce
»i«! Ali kako? Zar nismo baš time, kao smejači,
napravil samo korak dalje u preziranju čoveka? I
dakle i u pesimizmu, u preziranju n a m a shvatljivog
postojanja (života)? Zar nismo baš time počeli
da sumnjamo u suprotnost, u suprotnost sveta, u
kojem smo do sada sa svojim poštovanjima bili u
svom elementu—da bi možda zbog njih možda
i z d r ž a l i da živimo — i nekog drugog sveta,
k o j i s m o m i s a m i : podlegli neumoljivoj, temeljnoj,
najnižoj sumnji o nama samima, koja
nama Evropljanima sve više, sve gore ovladava i
koja bi buduća pokolenja lako mogla postaviti
pred užasno ili-ili: »Ili ukinite vaša poštovanja ili
— s a m e sebe!« Poslednje bilo bi nihilizam; ali
zar i prvo ne bi bilo — nihilizam? — to je n a š
znak pitanja?
347.
V e r n i c i i n j i h o v a p o t r e b a za verov
a nj e m. — Onaj kome je mnogo potrebna neka
v e r a da bi uspevao, kao mnogo šta »čvrsto«, što
248
ne želi da uzdrmava, jer se toga p r i d r ž a v a —
merilo je njegove snage (ili, jasnije rečeno, njegove
slabosti). Imati hrišćanstvo, kako mi se čini,
u staroj Evropi i danas je još većini nužno; zato
se takođe još uvek nalazi vera. Jer čovek je takav:
neki član vere mogao bi mu se hiljadustruko opovrgnuti—
pod pretpostavkom da bi mu bio potreban,
on bi ga takođe uvek ponovo smatrao »istinitim
«— shodno onom čuvenom »zakonu sile«, o
kojem govori Biblija. Nekima je još potrebna melaiizika;
ali i to neobuzdano z a h t e v a n j e izves
n o s t i , što danas naučno-pozitivistički izbija u
širokim masama, težnja da se nešto ž e l i imati
potpuno čvrsto (dok se to zbog žestine tog zahtevanja
sa obrazloženjem izvesnosti prima lakše i
nebitnije): i to je još zahtev za uporištem, osloncem,
ukratko, onaj i n s t i n k t s l a b o s t i , koji
doduše ne stvara svakovrsne 'religije, metafizike i
ubeđenja, ali ih — konzerviše. U stvari oko svih
tih pozitivističkih sistema puši se zagušljiv dim
izvesnog pesimističkog pomračenja, nešto od umora,
fatalizma, razočarenja, straha pred novim razočarenjem—
ili pak neskrivena ljutnja, loše raspoloženje,
anarhizam gnevi ili šta sve postoji kao
simptomi ili maskarade osećanja slabosti. Cak žestina,
kojom se naši najpametniji savremenici gube
po jadnim ćoškovima i bezizlaznostima, na primer
u nacionalizmu (Vaterlanderei) (tako ja nazivam
ono što se u Francuskoj naziva šovinizam,
a u Nemačkoj »nemačko«) ili u estetskim prizemnim
izjašnjavanjima na način pariškog naturalizma
(koji od prirode izvlači i razgolićuje samo jedan
deo, što ujedno izaziva gađenje i zapanjenost
danas taj deo rado nazivaju la verite*) ili u nihilizmu
prema petrogradskom uzoru (to jest u vero
v a n j u u n e v e r o v a n j e , do mučeništva za
to) pokazuje pre svega potrebu za verom, uporištem,
kičmom, osloncem (zaštitom) . . . Vera je
* Fr. — prava (gola) istina. — Prim. prev.
uvek najpoželjnija, najprešnije nužna, tamo gde
nedostaje volja: jer volja je, kao afekt zapoveda?
nja, presudno obeležje nezavisnosti i snage. To
znači: što neko manje zna da zapoveda, utoliko prešnije
priželjkuje nekog ko zapoveda, strogo zapoveda,
nekog boga, vladara, neki stalež, nekog le-
•kara, ispovednika, dogmu, partijsku svest. Iz čega
bi se možda moglo pretpostaviti da bi obe svetske
religije, budizam i hrišćanstvo, mogli imati svoj
uzrok nastajanja, svoje iznenadno širenje osobito u
nekom ogromnom o b o l j e n j u v o l j e . Tako je
stvarno i bilo: obe religije su zatekle kroz oboljenje
volje do besmisla uzdignutu, što je išla do
očajanja, čežnju za nekim »ti treba«, obe religije
behu učiteljice fanatizma u vremenima mlitavljenja
volje i pružahu time bezbojnim neko uporište,
neku novu mogućnost za htenjem, neko uživanje u
volji. Fanatizam je naime jedina »snaga volje« do
koga mogu biti dovedeni i slabi i nesigurni, kao
neka vrsta hipnotisanja čitavog čulno-intelektualnog
sitema u korist prebogate ishrane (hipertrofije)
jednog jedinog stanovišta i jednog jedinog
osećanja, što od sada dominira — hrišćanin to naziva
svojom v e r o m . Tamo gde čovek dođe do.
osnovnog ubeđenja da mu se m o r a z a p o v e d
a t i , postaje »vernik«; obratno ako bismo mogli
zamisliti neku želju i snagu za samoodlukom, neku
s l o b o d u volje, uz koiu bi se neki duh opraštao
od svake vere, svake želje za izvesnošću, uvežban,
kakav je, da se može držati na lakim konopcima i
mogućnostima i da čak još pleše nad ponorima,
takav duh bio bi slobodan duh par exellence.*
348.
O p o r e k l u n a u č n i k a . — Naučnik u Evropi
izrasta iz svakog staleža i društvenih uslova,
* Fr. — po prevashodnosti. — Prim. prev.
250
kao neka biljka, kojoj nije potrebno nikakvo specifično
zemaljsko carstvo: zato on suštinski i nevoljno,
spada među nosioce demokratske misli.
Ali to poreklo se odaje. Ako smo za to nešto školovali
naš pogled, na nekoj učenoj knjizi,
nekoj naučnoj raspravi, da iz toga spoznamo
intelektualnu i d i o s i n k r a z i j u naučnika
— svaki naučnik ima takvu — i da je uhvatimo
na delu, onda ćemo uskora uvek iza nje ugledati
»predistoriju« naučnika, njegovu porodicu, u
specifičnosti njihovih poziva i zanata. Gde to osećanje
dolazi do izraza »to je sada dokazano, sa
time sam završio«, tu je obično predak u krvi i u
instinktu naučnika, koji iz svoga vidnog kuta odobrava
»obavljeni posao«—verovanje u dokaz samo
je simptom za to što se u nekom vrednom rodu
odvajkada smatralo »dobrim poslom«. Na primer:
sinovi svakovrsnih registratora i pisara, čiji
je glavni zadatak uvek bio da sređuju raznovrsian
materijal, da ga dele po fijokama, uopšte da
shematizuju, ukoliko postanu naučnici, pokazuju
sklonost za to da smatraju da su neki prpblem
skoro resili time što su ga shematizovali. Postoje
lilosofi koji su u osnovi samo shematske glave
njima je formalnost očinskog zanata postala
.sadržajem. Talent za klasifikacije, za tablice kategorije
odaje nešto; čovek nije bez kazne dete svojih
roditelja. Sin nekog advokata moraće i kao istraživač
da bude advokat: on želi sa svojom stvari u prvom
redu da zadrži pravo, u drugom, možda, da bude
u pravu. Sinove protestantskih sveštenika ili nastavnika
prepoznajemo po naivnoj sigurnosti, kojom
kao naučnici svoju stvar uzimaju već kao dokaznu,
ako su je upravo tek samo hrabro i sa toplinom
iskazali: oni su upravo temeljno naučeni
na to da im se v e r u j e — to je kod njihovih očeva
spadalo u »zanat«! Jevrejin, obratno, shodno
poslovnom krugu i prošlosti svoga naroda, upravo
je najmanje navikao na to da mu veruju: pogledajmo
potom jevrejske naučnike — svi oni imaju
visoko mišljenje o logici, to jest drže do iznuđ
i v a n j a odobravanja razlozima, oni znaju da
njom moraju pobediti, čak tamo gde prema njima
postoji rasna ili klasna mržnja, gde im se nerado
veruje. Ništa naime nije demokratskije od logike:
ona ne poznaje nikakav lični ugled i čak krive noseve
uzima za prave. (Da usput primetimo: Evropa
s obzirom na logiziranje podosta duguje č i s t i -
j i m navikama jevrejskih glava; pre Nemaca, kao
dostojnu žaljenja nerazumnu rasu, 'kojoj i danas
još uvek prvo treba »natrljati nos«. Svuda gde su
Jevreji došli do uticaja, naučili su dalje da razlikuju,
oštrije da zaključuju, jasnije i čistije da
pišu: njihov zadatak bese uvek da neki narod dovedu
»pameti«.)
349.
J o š j e d n o m o p o r e k l a n a u č n i k a . —
Hteti se sam održati izraz je nevolje, nekog ograničenja
stvarnog osnovnog životnog nagona, koji
ide sa p r o š i r e n j e m m o ć i i u toj volji često
stavlja u pitanje i žrtvuje samoodržanje. Uzmimo
kao simptomatično, kada su pojedini filosofi, kao
na primer tuberkulozni Spinoza, baš u tom nagonu
za samoodržanjem videli ono presudno,
morali videti: to su baš bili ljudi u nevolji. Što
su se naše moderne prirodne nauke toliko zamrsile
sa spinocističkom dogmom (konačno još i najgrublje
u darvinizmu sa svojim neshvatljivo jednostranim
učenjem o »borbi na život« —), to verovatno
zavisi od porekla većine istraživača prirode;
oni u tom pogledu pripadaju »narodu«, njihovi
preci behu siromašni i sitni ljudi, koji su previše
dobro iz blizine poznavali teškoću probijanja
kroz život. Oko čitavog engleskog darvinizma odiše
nešto kao engleski zagušljiv vazduh prenaseljenosti,
kao miris malih ljudi u nevolji i skučenosti.
AK kao istraživač prirode moralo bi se izaći iz
252
svog ljudskog ugla: i u prirodi ne v l a d a nevolja,
nego pretek, rasipanje, čak do besmislenosti.
Borba za život je samo i z u z e t a k , privremena
restrikcija volje za životom; velika i mala borba
okreću se svuda oko premoći, oko rasta i širenja,
oko moći, shodno volji za moći, koja je upravo
volja života.
U č a s t h o m i n e s r e l i g i o s i * . — Borba
protiv crkve je sasvim izvesno između ostalog —
jer ona mnogo štošta znači — i borba prostijih,
zadovoljnijih, poverljivijih, površnijih priroda protiv
vladavine težih dubljih kontemplativnijih, to
jest više zlih i sumnjičavijih ljudi, koji su sa dugom
sumnjom razmišljali o vrednosti postojanja
(života), takođe i o vlastitoj vrednosti: protiv njih
se pobunio prostački instinkt naroda, njegovo čulno
uživanje, njegovo »dobro srce«. Čitava rimska
tikva počiva na nekoj južnjačkoj sumnji u prirodu
čoveka, koja se na severu uvek pogrešno razume:
u kojoj je sumnji evropski jug nasledio duboki
Istok, prastaru veoma zagonetnu Aziju i njenu
kontemplaciju. Već protestantizam je narodni
ustanak u korist prostodušnih, iskrenih, površnih
(Sever uvek bese dobroćudniji i plići od Juga); ali
tek francuska revolucija potpuno i svečano dala
je u ruke žezlo »dobrom čoveku« (ovci, magarcu,
guski i pre svega onom što je neizlečivo plitko i
drekavcu i zrelom za ludnicu »modernih ideja«).
351.
U č a s t . s v e š t e n i č k i h p r i r o d a . — J a
razmišljam o onome što narod podrazumeva pod
mudrošću (a ko danas nije »narod«?—), o onoj
* I,at. — religioznih ljudi. — Pritn. prev.
mudroj kravama shodnoj mirnoj ćudi, pobožnosti
i blagosti seoskih popova, koja sada leži na livadi
i ozbiljno i preživajući p o s m a t r a život — od toga
su se upravo filosofi uvek osećali najudaljeniji,
verovatno što za to nisu bili dovoljno »narod« ni
seoski popovi. Takođe će baš najkasnije naučiti
da veruju u to da bi narod s m e o nešto razumeti
od toga što mu je najudaljenije, o velikoj s t r as
t i onoga koji saznaje, koji stalno živi u olujnom
oblaku najviših problema i najtežih odgovornosti,
mora da živi (dakle uopšte ne posmatrajući, van
toga, ravnodušan, siguran, objektivan . . . ) . Narod
ceni potpuno drugu vrstu ljudi, kada sa svoje strane
stvara ideal »mudraca«, i hiljadustruko ima
prava na to da se najlepšim rečima i počastima
kune baš u tu vrstu ljudi; to su blage, ozbiljno-
-jednostavne i čedne svešteničke prirode i onome
što je njima srodno — pripada pohvala u tom strahopoštovanju
naroda pred mudrošću. I kome bi
narod imao i razloga da više ispolji zahvalnost
nego tim ljudima koji mu pripadaju i koji dolaze
iz njega, ali kao posvećeni, odabrani, ž r t v o v a n i
njegovom dobru — oni sami veruju da su se žrtvovali
bogu — pred kojima se nekažnjeno ispovedaju,
pred kojima se mogu ra s k r s t i ti sa svojim
tajnama, svojim brigama i gorim (jer čovek
koji »se saopštava«, raskrštava sa samim sobom,
,i onaj ko se »ispovedio«, zaboravlja). Ovde zapoveda
jedna velika nužda: i za duševnu nečistoću
potrebni su naime odvodni kanali i čistije prečišćavajuće
vode u njemu, potrebno je brzih reka
ljubavi i jakih poniznijih čistih srdaca, koji se već
spremaju i žrtvuju za takvu službu ne-javne higijene
— jer to je žrtvovanje, sveštenik jeste i ostaje
ljudska žrtva . . . Narod oseća takve žrtvovane,
utišane ozbiljne ljude »vere« kao m u d r e , to jest
kao one koji su postali oni što znaju, kao »sigurne
« u odnosu na vlastitu nesigurnost: ko bi mu
mogao oduzeti te reči i to strahopoštovanje? Ali,
kao što je obratno pošteno, i među filosofima sve-
254
štenik se još uvek smatra »narodom«, a ne onim
koji zna, pre svega što sami ne veruju u »one koji
znaju« i baš u toj veri i praznoverju već nanjušuju
»narod«. Beše to s k r o m n o s t što se u Grčkoj
pronašla reč »filosof« i blistava obest da se
nazivaju mudrima prepustila se glumcima duha —
skromnost takvih čuda ponosa i nezavisnosti, kao
Pitagora, kao Platon.
352.
U k o l i k o se j e d v a m o ž e m o r e š i t i
m o r a l a . — Naš čovek je uopšte sraman prozor
govorim o nama Evropljanima (a ne čak o Evropljankama!).
Pod pretpostavkom da se najveselije
društvo za stolom zbog podmuklosti nekog
čarobnjaka nađe razgolićeno i skinute odeće, verujem
da u tom ne bi samo dobro raspoloženje i
najveći apetit bili obeshrabreni — izgleda da se mi
Evropejci uopšte ne možemo lišiti te maskarade
što se naziva odeća. Ali zar presvlačenjem »moralnog
čoveka«, njegovo zavijanje u moralne formule
i pojmove pristojnosti, čitavo dobrohotno skrivanje
pod pojmove dužnosti, vrlina, smisao za zajednicu,
časnost i požrtvovanost ne bi moglo isto
tako imati razloge? Ne što bih pogrešno mislio
da bi ovde recimo trebalo maskirati ljudsku zlobu
i niskost, ukratko zlu zver u nama; ja mislim obrnuto,
da smo baš kao p i t o m e ž i v o t i n j e sraman
prizor i da nam je potrebno moralno presvlačenje—
da »unutrašnji čovek« u Evropi baš
nije dugo dovoljno zao da bi se time mogao videti
« (da bi time bio l e p — ) . Evropljanin se presvlači
u m o r a l , jer je postao bolesna, bolešljiva
i bogaljasta životinja, koja ima razloga da bude
»pitoma«, jer je takoreći nakaza, nešto polovično,
slabo, nespretno . . . Užasnosti zveri nije potrebno
moralno presvlačenje, nego čoporskoj životinji sa
svojom dubokom prosečnošću, strepnjom i dosa-
dom po sebi. M o r a l k i t i E v r o p l j a n i n a —
priznajmo to!—u ono otmenije, značajnije, uglednije,
u ono »božansko«.—
353.
O p o r e k 1 u r e l i g i j a . — Stvarni pronalazak
osnivača religija jeste prvo: postaviti određeni
način života i svakodnevice morala, što deluje
kao disciplina voluntatis* i ujedno odstranjuje dosadu;
zatim baš ovom životu dati neku i n t e rp
r e t a c i j u, zahvaljujući kojoj izgleda obasjan
najvišom vrednošću, tako da odsada postaje ne
što dobro, za što se borimo i, pod datim okolnostima,
žrtvujemo svoj život. U stvari od ova dva
pronalaska drugi je hitniji: prvi način života, obično
je već bio prisutan, ali pored drugih načina
života i bez svesti o tome kakva se vrednost u njemu
nalazi. Značenje i originalnost osnivača religije
obično se ispoljava u tome da je on vidi, da on
prvi put p o g a đ a za što se može upotrebiti, kako
se može interpretirati. Isus (ili Pavle) na primer,
zatekli su život prostih ljudi u rimskoj provinciji
skroman, vrli i potišten život; on ga je izložio, on
je u njega uneo najviši smisao i vrednost — a time
i hrabrost da se svaka druga vrsta života prezire,
tihi fanatizam hernhutera**, potajno podzemno samopouzdanje,
što raste i raste i konačno se sprema
da »prevlada svet« (to jest Rim i najviše staleže
u čitavom carstvu). Buda je slično zatekao neku
vrstu ljudi, doduše raspršenu u svim .staležima i
društvenoj hijerarhiji svoga naroda, koji su iz lenjosti
dobri i dobroćudni (pre svega neofanzivni),
koji, isto tako iz lenjosti žive u odricanju i skoro
bez ikakvih potreba: shvatio je da takva vrsta
* Lat. — disciplina volje. — Prim. prev.
** Nemački luteranski pijetisti iz XVII veka, koji su
težili vraćanju izvornom hrišćanstvu. — Prim. prev.
256
ljudi neizbežno, sa čitavim vis intertiae*, mora
da se »uvalja« u neku veru koja obećava da će
s p r e č i t i povratak zemaljske muke (to jest rada,
delanja uopšte) — to »razumevanje« bese njegov
genije. Osnivaču religije pripada psihološka nepogrešivost
u poznavanju određene prosečne vrste
duša koje se još nisu p r e p o z n a l e kao jednorodne.
On je taj koji ih okuplja; osnivanje neke
religije utoliko postaje .neka duga svečanost prepoznavanja.
354.
0 » g e n i j u v r s t e « . — Problem svesti (tačnije:
sebe osvešćivanja) javlja se pred nama tek
tada kada počinjemo da shvatamo koliko možemo
da budemo bez njega: i pred taj početak poimanja
postavljaju nas sada fiziologija i istorija životinja
(kojima je bilo potrebno dva veka da stignu anieipirajuću
L a j b n i c o v u sumnju). Mi bismo naime
mogli misliti, osećati, želeti, sećati se, mi bismo
isto tako mogli »delati« u svakom smislu reči:
a uprkos tome sve to ne bi trebalo da nam dospe
u »svest« (kao što se slikovito kaže). Sav život
bio bi moguć, a da se takoreći ne vidimo u
ogledalu: kao što se stvarno i sada još kod nas
uveliko pretežni deo ovog života odvija bez tog
odražavanja — i to i našeg misaonog, osećajnog,
volitivnog života, ma koliko to uvredljivo moglo
zvučati nekom starijem filosofu. Z a š t o uopšte
svest kada je u glavnoj stvari s u v i š n a . Pa čini
mi se, ako želite da saslušate moj odgovor na to pitanje
i na njenu možda razuzdanu pretpostavku: finoća
i snaga svesti uvek se odnose na s p o s o b n
o s t s a o p š t a v a n j a nekog čoveka (ili životinje),
a sposobnost saopštavanja opet odnosi se na
p o t r e b u za s a o p š t a v a n j e r n ; poslednjene
* Lat. — zakon inercije (ili lenjivosti).
tako shvaćeno kao da bi baš sam pojedinac, koji je
upravo majstor u saopštavanju i objašnjavanju svojih
potreba, ujedno i sa svojim potrebama najviše
morao biti upućen na druge. Ali svakako mi se čini
da to stoji s obzirom na lance čitavih rasa i pokolenja:
tamo gde su potreba i nevolja ljude dugo prisiljavali
da se saopštavaju, da se međusobno brzo
i fino razumevaju, tamo konačno postoji neki pretek
te snage i veštine saopštavanja, takoreći neka
moć što se postepeno nagomilavala i sada čeka
nekog naslednika, koji to rasipnički razdaje (— takozvani
umetnici su ti naslednici, slično govornici,
propovednici, književnici, sve ljudi, koji uvek dolaze
na kraju nekog dugog lanca, uvek »poznorođeni
«, u najboljem smislu te reči i, kao što je
rečeno, po svojoj biti r a s i p n i c i ) . Pod pretpostavkom
da je ovo zapažanje tačno, mogu ići dalje
pretpostavijanja da se s v e s t u o p š t e r a z v i l a
s a m o p o d p o t r e b o m t e p o t r e b e z a sao
p š t a v a n j e m , da je otprve samo između čoveka
i čoveka (između onoga koji naređuje i koji
sluša posebno) bila nužna, korisna, i da se takođe
razvila samo prema stepenu te korisnosti. Svest
je u stvari samo mreža vez između čoveka i čovek
a— samo kao takva morala se razviti: usamljeniku
i čoveku kao grabežljivoj zveri ona ne bi
bila potrebna. Da sami postajemo svesni naših
radnji, misli, osećanja, pokreta — bar jednog njihovog
dela — posledica je jednog »mora«, što je užasno
dugo vladalo čovekom: njemu su kao najugroženijoj
životinji bili p o t r e b n i pomoć i zaštita,
njemu su bili potrebni njemu jednaki, on je morao
dati izraza svojoj nevolji, sebe učiniti razumljivim
— a za sve to bila mu je pre svega potrebna
»svest«, dokle čak da »zna« šta mu nedostaje,
kako se oseća, šta misli. Jer ponovimo još
jednom: čovek kao svako živo stvorenje stalno misli,
ali on to ne zna; mišljenje što postaje s v e sn
i m samo je najmanji deo toga, recimo: najpovršniji,
najgori deo — jer samo to svesno mišljenje
258
z b i v a se u r e č i m a , to j e s t u z n a c i m a sao
p š t a v a n j a , čime se otkriva poreklo same svesti.
Ukratko rečeno: razvitak jezika i razvitak svesti
(ne uma, nego samo sebe-osvešćivanja uma)
idu ruku pod ruku. Pretpostavimo uz to da kao
most između čoveka i čoveka ne služi samo jezik,
nego i pogled, pritisak, gest; osvešćivanje naših
čulnih utisaka kod nas samih, snaga da ih možemo
fiksirati i takoreći postavljati izvan nas, porasla
je u toj meri, rasla je kao prinuda da ih
drugima predajemo znacima. Čovek koji pronalazi
znakove ujedno je čovek koji je uvek oštrije svestan
samog sebe; čovek je naučio da postaje svestan
samoga sebe prvo kao društvena životinja —
on to još čini, on to sve više čini. — Ja mislim,
kao što se vidi, da svest u stvari ne spada u individualnu
egzistenciju čoveka, već naprotiv u ono
što je kod njega zajedničke i čoporske prirode;
da se, što iz toga sledi, fino razvila samo u odnosu
na zajedničku i čoporsku korisnost, i da će
shodno tome svako od nas, i pored najbolje volje,
da samoga sebe s h v a t i što je moguće individualnije,
da »poznaje samog sebe«, postati svestan ipak
uvek samo baš onog ne-individualnog po sebi, svoje
»prosečnosti«, da se naša misao čak stalno
kroz karakter svesti — kroz »genije vrste«, koji joj
zapoveda — takoreći m a j o r i z u j e i prevodi natrag
u perspektivu čopora. Nema sumnje: svi naši
postupci su u osnovi na neuporediv način lični,
Jedini, bezgranično individualni, ali čim ih prevedemo
u svest, o n i to v i š e ne i z g l e d a j u . . .
To je stvaran fenomenalizam i perspektivizam,
kako ga ja shvatam: priroda životinjske svesti
donosi sa sobom da je svet, koga možemo postati
svesni, samo svet nekih površina i znakova;
neki uopšten svet, neki svet koji je učinjen običnim,
i sve to što postaje svesno, p o s t a j e baš tijilil'ko,
tanko, relativno-glupo, opšte, znak, obeležje
čopora, da sa svim osvešćivanjem povezano
veliko temeljno kvarenje, krivotvorenje, činjenje
površnim i generalizacija. Na kraju: svest u porastu
predstavlja opasnost; i onaj ko živi među najsvesnijim
Evropljanima zna čak da je to neka bolest.
To, kao što se može pogoditi, nije suprotnost
subjekta i objekta, koja me se ovde tiče: to razlikovanje
prepuštam teoretičarima saznanja, koji su
ostali da vise u zamkama gramatike (narodne metafizike).
To pogotovo nije suprotnost »stvari po
sebi« i pojave, jer mi ni iz daleka ne »saznajemo«
dovoljno da bi takođe samo tako smeli r a z l i k
o v a t i . Mi upravo nemamo organa za s a z n a nje,
za »istinu«: mi »znamo« (ili verujemo ili uobražavamo)
upravo toliko koliko može biti k o r is
n o i u interesu ljudskog čopora, vrste; i čak što
se ovde naziva »korisnošću«, konačno i možda ona
sudbonosna glupost od koje ćemo na kraju propasti.
355.
P o r e k l o n a š e g p o j m a » s a z n a n j e «.
— Ovu izjavu uzimam sa ulice; čuo sam nekog iz
naroda kako kaže: »On me je prepoznao«. Pri tom
sam se upitao šta u stvari narod podrazumeva
pod saznanjem? Šta on želi kada želi saznanje?
Ništa drugo nego to: nešto strano treba svesti na
nešto p o z n a t o . A mi filosofi — da li smo pod
saznanjem nešto v i š e shvatili? Ono poznato znači:
ono na šta smo naviknuti, tako da se više tome
ne čudimo, naša svakodnevica, bilo koje pravilo u
kome se nalazimo, sve i svašta u šta se razumemo
(in dem wir uns zu Hause wissen). Kako? Da li
naša potreba za saznanjem nije upravo ta potreba
za poznatim, volja da se među svim stranim, neobičnim,
sumnjivim, otkrije nešto što nas više ne
uznemirava? Ne bi li to trebalo da bude i n s t i n kt
s t r a h a , koji nama znači saznati? Zar ne bi
trebalo da likovanje onoga koji saznaje bude upravo
likovanje ponovo stečenog osećanja sigurno-
260
sti? . . . Ovaj filosof smatrao je da je »spoznao« svet
kada ga je sveo na »ideju«: ah, da li to nije bilo
zato, jer mu je ideja bila tako poznata, jer je na
nju tako navikao? Jer se toliko malo još bojao ideje?—
Eh, o toj skromnosti koja saznaje! Pogledajmo
ipak samo njihove principe i rešavanja zagonetki
sveta! Kada neš-to ponovo pronalaze u stvarima,
pod stvarima i iza stvari, što nam je nažalost
veoma poznato, na primer naše jednom jedan ili
našu logiku ili našu volju i želju, kako su odmah
srećni! »Jer oni se slažu u tome da »ono što je
poznato jeste spoznato«. I oni oprezniji među njima
smatraju da se u najmanju ruku ono što je
poznato l a k š e m o ž e s p o z n a t i od onoga što
je strano; na primer, metodski se predlaže da se
polazi od »unutrašnjeg sveta«, od »činjenica svesti
«, jer n a m je to p o z n a t i j i svet! Zabluda
nad zabludama! Ono poznato je ono na šta smo
navikli; a ono na šta smo navikli najteže je »spoznati
«, to jest videti kao problem, to jest videti
kao strano, kao daleko, kao »izvan nas« . . . Velika
sigurnost prirodnih nauka u odnosu na psihologiju
i na kritiku elemenata saznanja — n e - p r i r o d -
n i h nauka, kao što bismo skoro smeli reći — zasniva
se upravo na tome što one to s t r a n o uzimaju
kao objekt, dok je skoro nešto protivrečno i
nerazumno h t e t i uzeti ono ne-strano uopšte kao
objekt...
356.
K o l i k o će se u E v r o p i s t v a r i
»u m e t n i č k i j e« d o g a đ a t i . — Briga za život
nameće i danas — u našem prelaznom perioda,
kada toliko mnogo toga prestaje da se nameće —
skoro svim muževnim Evropljanima određenu uloti
u, njihov takozvani poziv; nekima pri tom ose
sloboda, prividna sloboda, da tu ulogu sami
biraju, većini se ona bira. Rezultat je prilično ču-
dan: skoro svi Evropljani u godinama zamenjuju
se sa svojom ulogom, oni su sami žrtve svoje »dobre
igre«, oni su sami zaboravili koliko su mnogo
tada slučaj, ćud i samovolja raspolagali njima,
kada se odlučivao njihov »poziv« — i koliko su
mnogo drugih uloga možda m o g l i igrati: jer
sada je prekasno! Ako dublje pogledamo, iz uloge
je stvarno p o s t a o karakter, iz umetnosti priroda.
Bilo je vremena u kojima se čvrstom samopouzdanošću,
čak s pobožnošću verovalo u svoju
predodređenost, za upravo taj posao, u upravo to
zanimanje i u slučaj u tome, ulogu što uopšte nije
htela priznati samovolju: staleži, cehovi, nasledne
zanatske privilegije. Zahvaljujući toj veri
postigli »u da se podignu ona čudovišta širokih
društvenih kula, koja odlikuju srednji vek i u čiju
pohvalu u svakom slučaju ostaje jedno da se
kaže: trajnost (— i trajanje na zemlji je prvorazredna
vrednost!). Ali ima suprotnih vremena, u
stvari demokratskih, u kojima sve više i više zaboravljamo
tu veru i u prvi plan dolazi neka drska
vera u stanovište suprotnosti, ona vera Atinjana,
koju smo prvi put primetili u Periklovo vreme,
ona današnja vera Amerikanaca, koja sve više hoće
da postane vera i Evropljana: gde je pojedinac
u'beđen da otprilike sve može, da je otprilike d or
a s t a o s v a k o j u l o z i , gde svako sa sobom
eksperimentiše, improvizuje, ponovo eksperimentiše,
sa uživanjem eksperimentiše, gde čitava priroda
prestaje i počinje umetnost... Grci, tek što
behu ušli u to v e r o v a n j e o u l o g a m a — ako
hoćemo, neko artističko verovanje — ostvarili su,
kao što je poznato, korak po korak čudan preobražaj,
koji ne zaslužuje da se u svakom pogledu
podražava: oni su s t v a r n o p o s t a l i glumc
i; kao takvi očarali su, savladali su čitav svet
i konačno čak »svladavateljku sveta«, jer je Rim
pobedio graeculus historio*, a ne, kao što obično
Lat. — grčki glumac. — Prim. prev..
262
bezazleni ljudi kažu, grčka kultura. Ali čega se plašim,
šta već danas dotičemo rukama, ako bismo
uživali u tome da to dotičemo, mi moderni ljudi
već smo potpuno na istom putu; i svaki put kad
čovek počinje da otkriva ukoliko on igra neku
ulogu i ukoliko m o ž e biti glumac, on p o s t a j e
glumac... Sa tim se onda javlja neka nova flora i
fauna ljudi, koji u čvršćim, ograničenijim vekovima
ne mogu rasti — ili ostavljeni »dole«, pod bacanjem
u nemilost i sumnjom u nečasnost — time
svaki put niču najzanimljiviji i najluđi vekovi istorije,
u kojima su stvarni gospodari glumci, s v e vrste
glumaca. Baš time se sve više zanemaruje druga
vrsta ljudi i konačno se onemogućuju, pre svega
se zanemaruju veliki »graditelji«; sada se parališe
snaga građenja, obeshrabruje se odvažnost da
se prave dalekosežni planovi; organizatorski geniji
počinju nedostajati — ko će se sada još usuditi
da se poduhvati dela za čije dovršenje moramo
r a č u n a t i na milenijume? Odumire upravo ona
temeljna vera na osnovu koga Neko može tako
računati, obećavati, u planu anticipirati budućnost,
žrtvovati svom planu, da naime čovek samo toliko
vredi i ima smisla koliko je j e d a n k a m e n u
n e k o j v e l i k o j g r a đ e v i n i : za što pre svega
mora biti č v r s t , mora biti »kamen« . . . Pre
svega ne glumac. Ukratko rečeno — ah, još će se
dosta dugo prećutkivati šta se od sada više ne
gradi, ne m o ž e više graditi, to je — društvo u
Marom razumevanju te reci; da bi se podizala ta
građevina, nedostaje sve, pre svega materijal. S v i
mi v i š e n i s m o m a t e r i j a l za n e k o druš
t v o : to je istina, kojoj je došlo vreme! Smatram
irelevantnim što privremeno još najkratkovidija,
možda najčasnija, u svakom slučaju najbučnija
vrsta ljudi koja danas postoji, naša gospoda socijalisti
otprilike suprotno misli, veruje, sanja, pre
svega viče i piše; čitamo samo njihovu reč budućnosti
(Zakunftswort) »slobodno društvo« već na
svim stolovima i zidovima. Slobodno društvo? Da!
Da! Ali da li znate, vi gospodo, iz čega se ono gradi?
Iz drvenog gvožđa! I čak ni iz drvenog...

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10992
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   21/3/2011, 11:04 pm

357.
P r i l o g s t a r o m p r o b l e m u : »šta j e
n e m a č k o ? « — Preračunajmo u sebi stvarna
dostignuća filosofske misli, što se duguju nemačkim
glavama: da li se ona u bilo kom dopuštenom
smislu takođe mogu još ubrajati u dobro čitave rase?
Da li smemo reći: ona su ujedno delo »nemačke
duše«, bar čiji smo simptom navikli da uzimamo
u tom smislu, u kojem smo recimo Platonovu ideomaniju,
njegovo skoro religiozno ludilo formi navikli
da uzimamo ujedno kao događaj i svedočanstvo
»grčke duše«? Ili da li bi suprotno bila istina?
Da li su oni bili baš toliko individualni, toliko
mnogo i z u z e t a k od rase, kao što je na primer
bilo Geteovo paganstvo sa čistom savešću? Ili kao
što je to među Nemcima Bizmarkov makijavelizam
sa čistom savešću, njegova takozvana »realna
politika«? Možda bi naši filosofi čak protivrečili
p o t r e b i »nemačke duše«? Ukratko: da li su
nemački filosofi stvarno bili — filosofski Nemci?
Podsećam na tri slučaja. Prvo na L a j b n i c o v
neuporediv uvid kojim je bio u pravu ne samo protiv
Dekarta, nego i protiv svega o čemu se do
njega filosofiralo — da je svesnost samo akcidens
predstave, a ne njen nužan i bitni atribut, da dakle
ono što nazivamo svešću čini samo jedno stanje
našeg duhovnog i društvenog sveta (možda neko
bolešljivo stanje) i ni i z d a l e k a n j e g a samog:
da li u toj misli, čija dubina još ni danas
nije iscrpljena, ima nečeg nemačkog? Imamo li
razloga da pretpostavljamo da se neki Latin ne bi
lako namerio na ovo obrtanje privida? — jer to
je obrtanje. Podsetimo se dugo na K a n t o v ogroman
znak pitanja, koji je stavio uz pojam »kauzalitet
« — ne što bi kao Hjum uopšte sumnjao u
264
njegovo pravo; on je naprotiv oprezno počeo ograničavati
carstvo (područje) u kome taj pojam
uopšte ima smisla (mi još sada nismo izašli na
kraj sa tim postavljanjem granice). Uzmimo treće
zapanjivi Hegelov potez, koji je njim prodro
kroz sve logičke navike i razmaženosti, kada se
usudio da uči da se svi pojmovi vrste razvijaju
j e d a n iz d r u g o g : sa kojim su stavom duhovi
u Evropi bili preoblikovani za poslednji veliki
naučni pokret, za darvinizam — jer bez Hegela ne
bi bilo Darvina. Da li u toj Hegelovoj novini, koja
je u nauku prva unela presudni pojam »razvitak«,
ima nečeg nemačkog? — Da, bez svake sumnje:
u sva tri slučaja osećamo da smo nešto od nas
samih »otkrili« i pogodili i za to smo ujedno zahvalni
i iznenađeni, svaki od ova tri stava je refleksivni
komad nemačkog samosaznanja, samoiskustva,
samoshvatanja. »Naš unutrašnji svet je
mnogo bogatiji, opsežniji, skriveniji«, tako osećamo
sa Lajbnicom; kao Nemci sumnjamo sa Kantom
u krajnju valjanost prirodnonaučnih saznanja
i uopšte u sve što se causaliter* da saznati: ono
s a z n a t l j i v o čini nam se kao takvo već m an
j e vrednim. Mi Nemci smo hegelijanci čak da
nikad nije bilo nekog Hegela, utoliko što (u suprotnosti
svim latinskim narodima) bivanju i razvitku
pridajemo dublji smisao i bogatiju vrednost nego
onome što »jeste«—mi jedva da verujemo u opravdanost
pojma »biće«; isto tako ukoliko našoj
ljudskoj logici nismo skloni da priznamo da je
ona logika po sebi, jedina vrsta logike (mi bismo
se naprotiv mogli nagovoriti da je ona samo specijalan
slučaj, i možda jedan od najčudnijih i najglupljih—).
Četvrto pitanje glasilo bi: da li bi i
Š o p e n h a u e r sa svojim pesimizmom, to jest
s a problemom v r e d n o s t i ž i v o t a , upravo
morao biti neki Nemac. Ja ne verujem. Događaj
p r e m a kome se taj problem sa sigurnošću mo-
* Lat. — uzročno. — Prim. prev.
gao očekivati, tako da je neki astronom duše mogao
za to izračunati dan i čas, propast verovanja
u hrišćanskog boga, pobedu naučnog ateizma, opšteevropski
je događaj u kojem udeo u zasluzi i časti
treba da imaju sve rase. Obrnuto baš bi se Nemcima
moglo pripisati — onim Nemcima kojima je
Šopenhauer bio savremenik — da su tu pobedu
ateizma najduže i najopasnije o d g a đ a l i ; Hegel
osobito beše odgađao par exellence, shodno grandioznom
pokušaju, koji je učinio da nas ubedi u
božanstvenost postojanja na samom kraju još pomoću
našeg šestog čula, »istorijskog čula«. Šopenhauer
kao filosof beše p r v i priznati i nesavit-
Ijivi ateista, koga smo mi Nemci imali: njegovo
neprijateljstvo prema Hegelu imalo je ovde pozadinu.
Nebožanstvenost postojanja smatrao je nečim
datim, opipljivim, nediskutabilnim; on je svaki
put gubio svoju razboritu filosofiju i padao u
gnev, kada je ovde video kako neko okleva i okoliši.
Na tom mestu nalazi se čitava njegova ispravnost:
bezuslovno čestit ateizam je upravo p r e t p
o s t a v k a njegovog postavljanja problema, kao
konačno i teško izvojevana pobeda evropske savesti,
kao najbogatiji posledicama čin dvehiljadugodišnje
discipline za istinu, koja na kraju sebi
zabranjuje laž verovanju u boga . . . Vidimo šta
je u stvari pobedilo hrišćanskog boga: sam hrišćanski
moral, sve strože uziman pojam istinitosti,
finoća ispovednika hrišćanske savesti, prevedena i
sublimirana u naučnu savest, u intelektualnu čistotu
po svaku cenu. Posmatrati prirodu, kao da je
ona neki dokaz za dobrotu i pokroviteljstvo nekog
boga; interpretirati istoriju u čast nekog božanskog
uma, kao stalno svedočanstvo nekog moralnog
svetskog poretka i moralnih krajnjih namera;
izlagati vlastite doživljaje, kao što su ih pobožni
ljudi dosta dugo izlagali, kao da je sve uklapanje,
sve mig, sve smišljeno i poslano za spas
duše: sa tim je sada g o t o v o , to ima savest
p r o t i v sebe, sve finije savesti to smatraju ne-
266
pristojnim, nečasnim, lažju, feminizmom, slabošću,
Kukavičlukom — sa tom strogošću, ako bilo čime,
mi smo upravo dobri Evropljani i naslednici evropskog
najdužeg i najhrabrijeg samoprevladavanja.
Pošto tako od nas odbacujemo hrišćansku interpretaciju
i njen »smisao« osuđujemo kao kovanje
lažnog novca, nama se sad odmah na užasan
način postavlja Š o p e n h a u e r o v o pitanje: da
l i ž i v o t u o p š t e ima s m i s l a ? — to pitanje
za koje će biti potrebno nekoliko vekova da se
takođe samo potpuno i u svim dubinama sasluša.
To što je sam Šopenhauer na to pitanje odgovorio,
beše — neka mi se oprosti — nešto preuranjeno,
mladalačko, samo neko snalaženje, neko stajanje
i zastajanje u upravo hrišćansko-asketskim moralnim
perspektivama, kojima je, sa verom u boga,
v e r a d o b i l a o t k a z . . . Ali on je p o s t a v i o
pitanje — kao što smo rekli, kao dobar Evropljanin,
a ne kao Nemac. — Ili da li su možda Nemci,
barem načinom, na koji su se dočepali Šopenhauerovog
pitanja, dokazali svoju unutrašnju pripadnost
i srodnost, svoje pripremanje, svoju potr
e b u da dokažu njegov problem. Ono što je posle
Šopenhauera i u Nemačkoj — uostalom dosta
kasno!—mišljeno i štampano o problemu koji je
on postavio, svakako nije dovoljno da odlučimo
u korist ove uže pripadnosti; mogli bismo naprotiv
čak istaći tu specifičnu n e s p r e t n o s t ovog postšopenhauerovskog
pesimizma — mi Nemci pri tom
se očito nismo ponašali kao u svom elementu. Ovim
uopšte ne aludiram na Eduarda fon Hartmana;
naprotiv, moja stara sumnja još ni danas nije uklonjena,
da je on za nas s u v i š e s p r e t a n , da
se kao opaki vragolan možda od samog početka
nije rugao samo nemačkom pesimizmu, da bi recimo
na kraju čak Nemcima čak testamentom mogao
»ostaviti zavet«, koliko se daleko čak u doba osnivanja,
njih same (Nemce) može praviti budalama.
Ali ja se pitam: da li možda Nemci treba da se
osećaju počastvovanim starom čigrom Banzenom*
koji se dugo sa uživanjem čitavog života vrteo oko
svoje realnodijalektičke bede i »ličnog belaja« —
da li bi to možda bilo baš nemačko? (pri tom preporučujem
njegove spise, za što sam ih sam koristio,
kao antipesimističku hranu, osobito zbog
njegove eleganitae psychologicae**, sa kojima se,
kako mi se čini, može doskočiti i telu koje pati od
najtvrđe stolice i najzlovoljnijem raspoloženju). Ili
da li bismo smeli takve diletante i stare usedelice,
kao sladunjavog apostola devičanstva Majlendera***'
ubrojati među prave Nemce? Konačno izgleda da
je bio Jevrejin (—svi Jevreji postaju sladunjavi
kada morališu). Niti Banzen, niti Majnlender a
pogotovo Eduard fon Hartman ne omogućuju da
se sa sigurnošću odgovori na pitanje: da li je Sopenhauerov
pesimizam, njegov užasnuti pogled na
svet, koji je postao lišen boga, glup, šlep, lud i
sumnjiv, njegovo č e s t i t o užasavanje . . . nije bio
samo izuzetni slučaj među Nemcima,- nego je bio
n e m a č k i događaj? Dok, sve što se inače nalazi
u prvom planu, naša hrabra politika, naš veseli
nacionalizam (Vaterlanderei), koji dovoljno odlučno
sve stvari posmatra prema slabo filosofskom principu
(»Nemačka, Nemačka iznad svega****), dakle
sub specie speciei*****, naime nemačke species, veoma
jasno svedoči o suprotnom. Ne! Današnji
Nemci nisu nikakvi pesimisti! A Sopenhauer beše
pesimist, da još jednom kažemo, kao dobar Evropljanin,
a n e kao Nemac. —
* Julius Bahnsen — nemački filosof, osnivač karakterologije.
— Prim. prev.
***** «u-,--— , P s . i h ° l o š k e elegancije. — Prim prev.
. .Pnihp Mamlander — Šopenzauerov pristalica —
Prim. prev.
******** P o č e t n i s t i h s t a r e nemačke himne. — Prim. prev
* Lat. — pod vrstom vrste. — Prim. prev.
268
358.
S e l j a č k i u s t a n a k d u h a . — Mi Evropljani
nalazimo se pred prizorom ogromnog sveta
u ruševinama, gde se ponešto još visoko ističe, gde
mnogo šta stoji trulo i neugodno, ali većina već
leži na zemlji, dovoljno slikovito — gde ikad bese
lepih ruševina? — i obraslo velikim i malim korovom.
Crkva je taj grad propasti; vidimo kako je
religiozno društvo hrišćanstva uzdrmano, do najdubljih
temelja srušena je vera u boga, verovanje
u hrišćanski asketski ideal' vodi baš još svoju poslednju
borbu. Tako dugo i temeljno građeno delo
kao hrišćanstvo— to bese poslednja rimska građevina—
nije se naravno odjednom moglo razoriti;
sve vrste zemljotresa morale su tu da potresaju,
sve vrste duhova tu da buše, kopaju, nagrizaju,
vlaže, morale su tu da pomažu. Ali šta je bilo naj-,
čudesnije: oni koji su se najviše trudili oko toga
da hrišćanstvo drže, da ga održe, upravo su bili
njegovi najbolji razarači — Nemci. Izgleda da Nemci
ne shvataju suštinu crkve. Da li za to nisu dovoljno
duhovni? Nisu dovoljno nepoverljivi? Gradnja
crkve počiva u svakom slučaju na nekoj južn
j a č k o j slobodi i slobodoumnosti duha, a isto
lako na nekoj južnjačkoj sumnji u prirodu, čoveka
i duh — počiva na sasvim drugom poznavanju
čoveka, iskustvu o čoveku, nego što je imao Sever.
Luteranska reformacija bese u svojoj čitavoj širini
gnev jednostranosti na neku »mnogostrukost«,
da oprezno kažemo, grubo prostodušno nerazumevanje,
kome se mnogo šta može oprostiti — ljudi niču
shvatili izraz p o b e d n i č k e crkve i videli
su samo korupciju, nisu shvatili otmenu skepsu,
onaj l u k s u z skepse i tolerancije, koji sebi dozvoljava
svaka pobednička u sebe sigurna moć . . .
Danas sasvim dovoljno previđamo kako je Luter
po svim kardinalnim pitanjima moći sudbonosno
bio kratko, površno, nepromišljeno predisponiran,
pre svega kao čovek iz naroda, kome je nedostaja-
Io svako nasleđe neke vladajuće kaste, svaki instinkt
za moć: tako da je njegovo delo, njegova volja
za uspostavljanjem onog rimskog dela, ne želeći
i ne znajući to, postalo samo početak jednog
razaračkog dela. On je razmrsivao, on je rušio sa
časnom mržnjom tamo tako gde je stari pauk
najbrižljivije i najduže pleo svoje konce. On je
svete knjige isporučio svima — tako su one konačno
dospele u ruke filologa, to jest uništavača svakog
verovanja koje se zasniva na knjigama. On je
razorio pojam »crkve«, time što je odbacio verovanje
u inspiraciju koncila. Jer samo pod pretpostavkom
da inspirišući duh, koji je osnovao crkvu,
u njoj još živi, još gradi, još nastavlja svoju kuću
da gradi, pojam »crkva« zadržava još svoju moć.
Ona je svešteniku vratila polno opštenje sa ženom:
ali tri četvrtine strahopoštovanja, za koje je sposoban
narod, pre svega žena iz naroda, po toj
tački počiva na verovanju u izuzetnog čoveka, a
ostaće izuzetak i po drugim tačkama — baš ovde
narodno verovanje u nešto nadljudsko u čoveku, u
čudo, u oslobađajućem bogu u čoveku ima svog
najfinijeg i najlukavijeg advokata. Davši mu ženu,
Luter je svešteniku morao o d u z e t i tajnu (usmenu)
ispovest, to je psihološki bilo ispravno, ali
time je u osnovi sam hrišćanski sveštenik bio ukinut,
čija je najdublja korisnost uvek bila da bude
neko sveto uvo, neki ćutljiv bunar, neki grob za
tajne. »Svakako je sveštenik samom sebi« — iza takvih
formula i njihove seljačke prepredenosti krila
se kod Lutera bezdana mržnja protiv »višeg čoveka
« i na vlast »višeg čoveka«, koju je koncipirala
crkva: on je razbio ideal do koga nije umeo
da dođe, dok je izgledalo da se bori protiv izrođavanja
tog ideala i da ga se gnuša. Stvarno, taj
nemogući kaluđer odgurnuo je od sebe v l a s t homines
religiosi; on je dakle -upravo sam to izazvao
unutar crkvenog društvenog poretka, protiv čega
se s obzirom na građanski poredak tako netrpeljivo
borio »seljački ustanak«. — To što je sve po-
270
tom izraslo iz njegove reformacije, dobro i zlo,
i što se danas otprilike može preračunati — ko bi
BIO svakako toliko naivan da Lutera zbog tih posledica
jednostavno hvali ili kudi? On je u svemu
tome nedužan, on nije znao šta je učinio. Oplićavanje
evropskog duha, posebno na Severu, njegovo
o d o b r o ć u đ i v a n j e (Vergutmtitigung),
ako to radije čujemo obeleženo jednom moralnom
rečju, sa Luterovom reformacijom učinilo je valjan
korak napred, u to nema sumnje; a isto tako
kroz pokretnost i nemir duha, izrasla je njegova
vera u neko pravo na slobodu, njegovu »prirodnost
«. Ako želimo da joj još u većem pogledu priznamo
vrednost da je pripremila i pomogla Ono
Sto mi danas cenimo kao »modernu nauku« onda
moramo naravno dodati da je saučesnik i u izrovanju
modernog naučnika, u njegovom nedostatku
strahopoštovanja, stida i dubine, u čitavoj
prostosrdačnosti i prostodušnosti po stvarima saznanja,
ukratko u onom p l e b e j s t v u duha,
svojstvenom za oba poslednja veka i od čega nas
ni dosadašnji pesimizam još nikako nije oslobodio—
čak i »moderne ideje« pripadaju još tom
seljačkom ustanku Severa protiv hladnijeg, dvosmislenijeg
i neppverljivijeg duha Juga, koji je u
hrišćanskoj crkvi izgradio svoj najveći spomenik.
Na kraju ne zaboravimo šta je to crkva, -i to u
suprotnosti prema svakoj »državi«: crkva je pre
svega tvorevina vlasti, koja d u h o v n i j i m ljudima
osigurava najviši rang i utoliko v e r u j e u
moć duhovnosti da zabranjuje sva grublja nasilna
sredstva — samo time crkva je pod svim okolnostima
o t m e n i j a institucija od države.
359.
O s v e t a d u h u i d r u g e p o z a d i n e mor
a I a. — Moral — ta gde mislite da on ima svoje
najopasnije i najpodmuklije advokate? . . . To je
neki neuspeli čovek, koji nema dovoljno duha da
se njemu može radovati, i upravo dovoljno obrazovanja
d a bi to znao; dosađujući se, sit svega,
prezirući samog sebe; nešto nasleđenom imovinom
nažalost još prevaren za poslednju utehu »blagoslov
rada«, za udubljenost u »dnevni posao«; takav
koji se u osnovi stidi svoga života — možda
uz to krije (ima u sebi) nekoliko malih poroka —
a sa druge strane ne može da izbegne da se sve
više razmazuje i postaje sujetno razdražljiv zahvaljujući
knjigama, na koja nema nikakva prava,
ili društvom koje je duhovnije nego koje on može
da stvori: takav skroz-naskroz zatrovani čovek—
jer duh postaje otrov; obrazovanje postaje
otrov, posedovanje postaje otrov, usamljenost postaje
otrov kod tako neuspelog čoveka — konačno
dospeva u često stanje osvete, želje za osvetom...
Ta zar vi mislite, da mu je potrebno, da mu je bezuslovno
potrebno, da bi kod samog sebe stvorio
privid nadmoćnosti nad duhovnijim ljudima,
da oko sebe stvara uživanje u i z v r š e n o j osv
e t i , barem za (svoju maštu)? Uvek je to m o r a l
i t e t , u to se možemo kladiti, uvek su te velike
reci o moralu, to je uvek to dobošarenje o pravičnosti,
mudrosti, svetosti, vrlini, uvek taj stoicizam
gesta (—kako dobro stoicizam prikriva ono što
neko n e m a ! . . . ) , uvek ogrtač mudrog ćutanja,
ljubaznosti, blagosti, i kako se nazivaju svi ogrtači
idealista, pod kojima se kreću ti neizlečivi
prezirači samih sebe, a i oni neizlečivo sujetni. Nemojte
me pogrešno shvatiti: iz takvih rođenih nep
r i j a t e l j a d u h a rađa se katkad onaj redak
deo čovečnosti, koju ljudi cene pod imenom svetaca
i mudraca; iz takvih ljudi dolaze one nemani
morala, koje dižu buku, prave istoriju — među
njih spada sveti Augustin. Strah od duha, osvećivanje
duhu — ah, koliko su već često ti paganski
poroci postajali temeljima vrlina! Da ka vrlini!
— I, da se upitamo među sobom, nije li čak ona
pretenzija filosofa na m u d r o s t , što je tu i ta-
272
mo na zemlji dolazila do izražaja, bila najluđa i
najneskromnija od svih pretenzija — nije li ona
uvek do sada, u Indiji kao i u Grčkoj bila p r e
s v e g a n e k o s k r o v i š t e ? Možda katkad u
lački gledišta vaspitanja, koje posvećuje toliko
mnogo laži, kao nežno obaziranje na nastajuće,
rastuće, na učenike, koji se često verom u ličnost
(kroz jednu zabludu) moraju braniti od samih sebe
. . . Ali u češćim slučajevima skrovište filosofa,
iza koga se on spašava od umiranja, starosti, prehlade
i okorelosti, kao osećanja o bliskom kraju,
,kao mudrosti onog instinkta, koji imaju životinje
pred smrću — oni idu po strani, postaju tihi, biraju
usamljenost, zavlače se u pećine, postaju mudr
i . . . Kako? Zar je mudrost skrovište filosofa od
— duha? —
360.
Dve v r s t e u z r o k a k o j i se b r k a j u .
— To mi se čini kao jedan od mojih najhitnijih
koraka i napredovanja: naučio sam da razlikujem
uzrok delanja od tako i tako-delanja, delanja-u-tom-
- pravcu, delanja upravljenog na-ovaj cilj. Prva vrsta
uzroka je količina nagomilane snage, što čeka
na to da se bilo kako, bilo za šta iskoristi. Druga
vrsta je naprotiv odmerena sa tom snagom sasvim
nešto beznačajno, najčešće neki sitan slučaj, shodno
kome se ona količina od sada na jedan i određen
način »oslobađa«: palidrvce u odnosu na tonu
baruta. U te sitne slučajeve i šibice ubrajam sve
takozvane »svrhe«, isto tako još više takozvanije
»životne pozive«; oni su relativno shodno željama
(izboru), proizvoljni, skoro irelevantni u odnosu na
ogromnu količinu snage koja, kao što je rečeno
leži tome da se iskoristi. Mi na to obično drugačije
gledamo: navikli smo da baš u cilju (svrbi, pozivu
itd.) vidimo p o k r e t n u snagu, shodno jednoj
prastaroj zabludi — ali ona je još u p r a v 1 j u-
j u ć a snaga, pri tom smo zamenili krmanoša i paru.
I čak ne samo uvek krmanoša, upravljajuću
snagu... Nisu li »cilj«, »svrha« veoma često samo
ulepšavajuća isprika, neka naknadna samozaslepljenost
sujete, koja neće da čuje reč da brod sledi
struju, u koju je slučajno dospeo? Da li to tamo
»hoće« j e r tamo »mora« ? Da svakako ima
neki pravac ali nikako — krmanoša? — Potrebno je
još kritike pojma »svrha«.
361.
G l u m č e v i p r o b l e m i . — Glumčev problem
me je najduže uznemiravao; nisam bio siguran
u to (katkad još sada nisam siguran) da li se
neće prvo polazeći odavde od opasnog pojma »umetnik
«—pojma kome se do sada pristupalo neoprostivom
dobroćudnošću — postati ravan njemu. Da
li neiskrenost sa čistom savešću; uživanje u pretvaranju
izbijajući kao moć, pomerajući u stranu
takozvani »karakter«, preplavljujući, katkad gaseći;
unutrašnja težnja za nekom ulogom i maskom,
da se uđe u neki p r i v i d ; pretek svakovrsnih
sposobnosti prilagođavanja, koje se više ne znaju
zadovoljiti u službi najbliže koristi: da li sve to
možda nije s a m o glumac po sebi?... Takav instinkt
se verovatno najlakše oblikovao u porodicama
prostog naroda, koje su se kroz život morale
probijati pod promenljivim pritiscima i prinudama,
što su trebalo da ih učine elastičnim da se
pružaju prema svom guberu, da uvek budu spremne
na nove okolnosti, da uvek imaju drugačije da
se prikazuju i postavljaju, postepeno ih osposobljava
da se povijaju prema s v a k o m vetru, i
time skoro postavši ogrtačem, kao majstori one
pripojene i utelovljene veštine večnog igranja skrivalice,
što kod životinja nazivamo mimikrija: dok
na kraju ova čitava iz pokolenja u pokolenje nagomilana
moć, ne postane gospodareća, nerazumna
274
i neukrotiva, kao instinkt uči da komanduje drugim
instinktima i proizvodi glumca, »umetnika«
(najpre lakrdijaša, pričalice laži, budalu, pelivana
i klovna, takođe klasičnog slugu, Žila Blasa): jer
u takvim tipovima imamo predistoriju umetnika
i dosta često »genija«. I u boljim društvenim prilikama
pod istim pritiskom izrasta slična vrsta
ljudi: samo tada se najčešće glumački instinkt drugim
instinktom baš još zauzdava, na primer kod
»diplomata« —ja uostalom verujem da je dobrom
diplomati u svako vreme još dopušteno da da i
jednog dobrog pozorišnog glumca, pod pretpostavkom
da mu je to upravo »dopušteno«. Ali što se
tiče J e v r e j a, onog naroda veštine prilagođavanja
par exellence, mogli bismo u njima, premaovom
toku misli, otprve takoreći videti neku svetsko-
istorijsku ustanovu za uzgajanje glumaca, neko
stvarno mesto za donošenje glumačkog ploda;
i u stvari u mnogome je vreme da pitamo; koji
dobar glumac danas n i j e — Jevrejin? Takođe
Jcvrejin kao rođeni literata, kao stvarni vladar
evropske štampe vrši tu svoju moć na osnovu svoje
glumačke sposobnosti: jer literata je suštinski glumac—
on naime igra »stručnjaka«, »specijalistu«.
— Konačno ž e n e ; pomislimo na ćelu istoriju žena—
zar one ne moraju prvo i najviše biti glumice?
Cujmo lekare, koji su hipnotisali ženske; na
kraju ljudi ih vole — dopuštaju da ih one »hipnotišu
«! Šta uvek pri tom proizlazi? Da se one »predaju
«, čak i kad — se daju . . . Žena je toliko artistička
. . .
362.
N a š e v e r o v a n j e u p o m u ž i v a n j e
E v r o p e . — Zahvaljujemo Napoleonu (a uopše ne
francuskoj revoluciji, koja je smerala (augewesen
ist) na »bratstvo« naroda prema narodu i uopšte
(cvetnu) razmenu srdaca), što sada mogu nekoliko
ratničkih vekova da slede jedan za drugim, koji
nemaju premca u istoriji, ukratko što smo ušli u
k l a s i č n u e p o h u r a t a , stručno i ujedno narodskog
rata u najvećoj meri (sredstava, obdarenosti,
discipline), na koji će se budući milenijumi sa
zavišću i strahopoštovanjem osvrtati kao na neku
stvar savršenstva — jer nacionalni pokret, iz koga
izrasta ta slava rata, samo je anti-šok protiv
Napoleona i ne bi bez Napoleona postojala. Njemu
će dakle jednom smeti pripasti da je muž u Evropi
ponovo postao gospodar nad trgovcem i filistrom;
možda čak nad »ženom«, koja je kroz hrišćanstvo
i sanjalački duh osamnaestog veka, bila
još više razmažena »modernim idejama«. Napoleon,
koji je u modernim idejama i upravo u civilizaciji
video nešto kao ličnu neprijateljicu; tim neprijateljstvom
potvrdio se kao jedan od najvećih
nastavljača renesanse: on je ponovo izneo čitav
komad antičkog bića, možda presudni, komad granita.
I ko zna da li taj komad antičkog bića takođe
konačno neće zagospodariti nad nacionalnim
pokretom i da li mora u p o t v r d n o m smislu
postati naslednik i nastavljač Napoleona: jer je
to htela Jedna Evropa, kako znamo, i to kao gosp
o d a r i c a z e m l j e . —
363.
K a k o s v a k i pol ima s v o j u p r e d r a s
u d u o l j u b a v i . — Pored svakog priznanja
koje sam voljan da odam monogamnoj predrasudi,
ipak nikad neću dopustiti da se kod muškarca i
žene govori o i s t i m pravima u ljubavi: ta ne
postoje. To čini iz razloga što muškarac i žena pod
ljubavlju podrazumevaju svako nešto drugo — i
među uslove ljubavi oba pola spada i to da jedan
pol kod drugog pola ne pretpostavlja isto osećanje,
isti pojam »ljubavi«. Ono što žena podrazumeva
pod ljubavlju dovoljno je jasno: potpuno
276
predavanje ne samo predanost dušom i telom, bez
svakog obrta, svake rezerve, naprotiv sa stidom i
užasavanjem pred pomišlju na neku zapetljanu
(što se teško da formulisati) za uslove vezanu prednost.
U tom odsustvovanju uslova je baš njegova ljubav
neko v e r o v a n j e : žena nema drugo. Muškarac,
ako voli neku ženu, želi od sebe upravo istu
ljubav, shodno tome je za svoju ličnost najudaljeniji
od pretpostavljanja ženske ljubavi; ali pod
pretpostavkom da bi čak moglo biti ljudi, kojima
sa svoje strane želja za potpunom predanošću nije
strana, čežnja za potpunom predanošću (Hingebung),
pa onda to upravo — nisu muškarci. Čovek
koji voli kao žena, postaje time rob; ali žena koja
voli kao žena postaje time s a v r š e n i j a žena . . .
Strast žene u njenom bezuslovnom odricanju od
vlastitih prava, ima upravo za pretpostavku da na
drugoj strani n e postoji isti patos, ista želja za
odricanjem. Jer ako se oboje iz međusobne ljubavi
odriču sami sebe, onda bi iz toga ispalo — pa,
ja ne znam šta, možda neki prazan prozor? — Žena
hoće da bude uzeta, prihvaćena kao posed, želi da
se izgubi u pojmu »poseda«, da bude »posedovana
«; shodno tome želi Jednoga koji u z i m a , koji
se sam ne daje i ne predaje koji obratno upravo
baš bogatiji treba da postane po »sebi«, — kroz porast
u snazi, sreći, verovanju, kao kakvome mu
žena samu sebe daje. Žena se predaje, muškarac
dobija — ja mislim da nikad nećemo prevladati
ovu prirodnu suprotnost, kroz bilo kakve društvene
ugovore, takođe ne kroz najbolju volju za pravičnošću:
ma koliko da bi moglo biti poželjno da
se stalno ne predočava to mučno, užasno, zagonetno
i amoralno u tom antagonizmu. Jer ljubav je,
zamišljena kao čitava, velika i puna, priroda i kao
priroda večno nešto »amoralno«. — V e r n o s t je
prema tome uključena u tu ljubav žene, ona sledi
iz te definicije kod muškarca ona lako može
nastati kao prateća pojava njegove ljubavi, recimo
iz zahvalnosti ili kao indiosinkrazija ukusa ili ta-
kozvana srodnost po izboru, ali nikada ne spada
u b i t njegove ljubavi — i to tako malo da bismo
skoro sa izvesnim pravom smeli govoriti o nekoj
prirodnoj suprotnosti između ljubavi i vernosti kod
muškarca: koja je ljubav upravo neka želja za imanjem
a ne odricanje i predavanje; ali želja za
imanjem ne završava se međutim svaki put sa
i m a n j e m . . . 2eđ za posedovanjem muškarca je
stvarno finija i sumnjičavija, jer to se »imanje«
retko i kasno sebi priznaje, što čini da njegova ljubav
dalje traje; utoliko je čak moguće da još posle
predavanja (Hingebung) raste — on lako ne priznaje
da žena za njega ništa više ne bi imala da
»daje«.—
364.
U s a m l j e n i k g o v o r i . — Veština opštenja
sa ljudima zasniva se suštinski na spretnosti (koja
pretpostavlja dugo uvežbavanje) da se primi neki
obed, u čiju kuhinju se nema nikakvog poverenja.
Pretpostavljajući da sa vučjom gladi seda za sto
sve ide lako (»najgore društvo čini da sebe oseć
a š ...«, kako Mefistofel kaže); ali mi je nemamo,
tu vučju glad, kada nam je ona potrebna! Ah, kako
je teško varati bližnje! Prvi princip: kao kod neke
nesreće, pokazati se hrabar (Mut einsetzen), jesti
bez okolišenja, pri tom se čuditi samom sebi, ćutati
o svojoj odvratnosti (»zwischen die Zahne nehmen
«), potisnuti (hinunter stossen) svoje gađenje.
Drugi princip: svog bližnjeg »popravljati« na primer
pohvalom, tako da on počinje da se sam preznojava
od svoje sreće; ili uhvatiti jedan kraj, njegovih
dobrih ili »zanimljivih« osobina i. vući ga
dok se ne izvuče čitava vrlina i dok se bližnji ne
može turiti u njene nabore. Treći princip: autohipnoza.
Svoj objekt saobraćanja fiksirati kao neko
stakleno dugme dok se ne prestane da se pri
tom oseća ugoda i neugoda, i neprimetno zaspati,
postati ukočen, zauzeti stav mirno (Haltung bekom-
278
men): narodni lek iz braka i prijateljstva, obilno
isproban u braku i prijateljstvu, cenjen kao neophodan,
ali još ne formulisan. Njegov popularan naziv
jeste — strpljenje. —
365.
U s a m l j e n i k j o š j e d n o m g o v o r i . —
I mi se ophodimo sa »ljudima«, i mi skromno oblačimo
odelo, u kojem nas (kao ono) poznaju,
poštuju, traže i odlazimo sa njim u društvo, to jest
među preobučene, koji ne žele da to znače; i mi
to činimo kao sve mudre maske i svaku radoznalost,
koja se ne odnosi na naše »odelo«, na učtiv
način, »izbacujemo na ulicu«. Ali postoje još drugi
načini majstorije da se među ljudima »ophodimo
« sa ljudima: na primer avet — što je veoma
preporučljivo kada želiš da ih se brzo oslobodiš
i da ih uplašiš. Proba: čovek nas se masa i ne može
da nas uhvati. To užasava. Ili: dolazimo kroz zatvorena
vrata. Ili: kada su ugašene sve sveriljke.
Ili: pošto smo već umrli. Poslednje je majstorija
p o s t h u m n o g čoveka par exellence (»Ta šta
vi mislite?« upitao je nestrpljivo jednom jedan takav,
»da li ćemo imati volje da izdržimo tu tuđi,
hladnoću i grobni mir oko nas, tu čitavu podzemnu
skrivenu nemu usamljenost, koja se kod nas
naziva životom a isto sa takvim pravom mogla bi
da se naziva smrću, kad ne bismo znali šta iz nas
li i v a — i da ćemo tek posle smrti doći do s v o g
života i postati živi, ah! veoma živi! mi posthumni
ljudi!« —)
366.
P o v o d o m j e d n e n a u č n e knjige. —
Mi spadamo među one koji tek među knjigama,
na podstrek knjiga dolazimo do misli — mi smo
navikli da razmišljamo u otvorenom prostoru, ho-
dajući, skačući, penjući se, plešući, najradije na
usamljena brda ili uz samo more, tamo gde čak
putevi postaju skloni razmišljanju. Naša prva vrednosna
pitanja s obzirom na knjigu, čoveka i muziku
glase: »da li on može da hoda? Štaviše, da li
može da pleše?« . . . Mi retko čitamo, ali zato ne
čitamo gore — ah, kako mi brzo pogađamo kako
je neko došao do svojih misli, da li sedeći, pred
mastionicom, stisnutog stomaka, glave nagnute nad
hartijom: ah, kako mi brzo i sa njegovom knjigom
bivamo potpuno iscrpljeni! Odaje se stegnuta utroba,
u to se možemo kladiti, isto tako kao što se
odaje sobni vazduh, tavanica sobe, skučenost sobe.—
To sam osećao kada sam upravo zaklopio
jednu čestitu naučnu knjigu, zahvalan, veoma zahvalan,
ali i sa olakšanjem... U knjizi naučnika
ima uvek nečeg što pritiska, pritisnutog: bilo gde
se ispoljava »specijalista«, njegova revnost, njegova
ozbiljnost, njegova lutanja, njegovo precenjivanje
ugla, u kome sedi i prede, njegova grba —
svaki specijalista ima svoju grbu. Knjiga naučnika
odražava uvek neku izvitoperenu dušu: svaki zanat
izvitoperuje. Pogledajmo opet svoje prijatelje,
sa kojima smo bili mladi, pošto su ovladali svojom
naukom: ah, ikako se uvek zbivalo ono obrnuto! Ah,
kako ih ona sama sada zauvek zaposeda i opseda!
Urasli u svoj ugao, zgužvani do neprepoznavanja, neslobodni,
izbačeni iz svoje ravnoteže, omršaveli i ćoškasti
posvuda, samo na jednom mestu savršeno
okrugli — čovek se uzbudi i ćuti kada ih tako ponovo
nalazi. Svaki zanat, čak pod pretpostavkom
da postoji neko mesto gde se može dobro i lako
zaraditi ima nad sobom olovnu tavanicu, koja dušu
stalno i stalno pritiskuje, sve dok ona čudno
i krivo ne postaje pritisnuta. U tome ništa ne možemo
promeniti. Ne verujemo takođe da je moguće
bilo kakvim veštinama vaspitanja zaobići to
izobličenje. Svaka vrsta m a j s t o r s t v a plaća se
skupo na zemlji, gde se možda sve preskupo plaća;
čovek je stručnjak po svaku cenu, čak da bu-
280
de žrtva svoje struke. Ali vi ste hteli da drugačije
to imate—»jeftinije«, pre svega komotnije — zar
ne, moja gospodo savremenici? Pa dobro! Ali tu
ćete odmah dobiti i nešto drugo, naime umesto
zanatlije i majstora literatu, spretnog, »svestranog
« literatu, kome naravno nedostaje grba — oduzevši
one koje pred vama pravi, kao trgovački pomoćnik
duha (Ladendiener) i »nosač« obrazovanja
— literatu, koji je u stvari Ništa, ali skoro sve
»reprezentuje«, izigrava i »zastupa« stručnjaka,
koji i u svoj skromnosti uzima na dušu da b u d e
na tom mestu plaćen, ocenjen i slavljen. — Ne,
moji učeni prijatelji! Ja vas blagosiljam takođe i
zbog vaše grbe! I zato što kao i ja prezirem te
literate i muktaše obrazovanja! I što duhom ne
znate da trgujete! I što imate puno mišljenja koja
se ne mogu izraziti u novčanoj vrednosti! I što ne
zastupate ono ništa, što vi n i s t e ! Što je vaša jedina
volja da budete majstori svoga zanata, u strahopoštovanju
pred svakim majstorstvom i valjanošću
i sa najbezobzirnijim odbacivanjem svega prividnog,
polovičnog, nakićenog, virtuoznog, demagoškog
i glumačkog in litteris et artibus* — svega
toga što se s obzirom na bezuslovnu c e s t i t o s t
discipline i školovanosti ne može pred vama legitimisati!
(Čak ni genije ne pomaže prevladavanju
od takvog nedostatka, ma koliko i znao da ga
previdi; to shvatamo kada smo samo jednom iz
blizine pogledali naše najobdarenije slikare i muzičare—
kao koji svi, skoro bez izuzetka, kroz lukavu
dovitljivost manira, pomoćima u nuždi, čak
principima, veštački i naknadno znaju da usvoje
p r i v i d one čestitosti, one solidnosti školovanosti
i kulture, naravno da time sami sebe ne varaju,
da time trajno ne ućutkuju vlastitu nečistu savest.
Jer, zar vi to ne znate? Svi veliki moderni umetni-,
ci pate on nečiste savesti...).
• Lat. — u književnosti i naukama (veštinama). —
Prim. prev.
367.
K a k o n a j p r e t r e b a r a z l i k o v a t i umet
n i č k a d e l a . — Sve o čemu se misli, peva, slika,
komponuje, čak gradi i oblikuje spada ili u
monološku umetnost ili u umetnost pred svedocima.
U poslednje treba ubrajati i onu prividnu umetnost
monologa, koja u sebe uključuje veru u boga,
čitavu liriku molitve; jer za pobožnog čoveka nema
još usamljenosti — to smo tek mi, bezbožnici, izumeli.
Ja ne znam za dublju razliku čitave optike
nekog umetnika od ove: bilo da od očiju svedoka
gleda na svoje umetničko delo (prema »sebi«) u
nastajanju ili je pak »zaboravila taj svet«: kao što
je to suština svake monološke umetnosti— ona'
se zasniva na z a b o r a v Ij a nj u, ona je muzika
zaboravljanja.
368.
G o v o r i c i n i k . — Moje primedbe protiv
Vagnerove muzike su fiziološke primedbe; zašto
ih još prvo zastirati u estetske formule? »Činjenica
« je kod mene da više lako ne dišem, već tek
kada ta muzika počinje da deluje na mene, da se
uskoro moje n o g e na nju naljute i revoltiraju —
imaju potrebu za taktom, plesom, maršom, one
traže od muzike pre svega ushićenje, što se nalazi
u d o b r o m hodu, koračanju, skakanju i plesanju.—
Ali da li ne protestuju i moj stomak, moje
srce, moj krvotok, moja utroba? Da li ne postajem
pri tom neprimetno promukao? — I tako se
pitam: šta u stvari h o ć e čitavo moje telo uopšte
od muzike? Verujem: da o l a k š a n j e ; kao sve
animalne funkcije treba da se ubrzaju kroz
lake, smele, razuzdane, samouverene ritmove; kao
da bi trebalo da se pozlati bronzani i olovni život
kroz zlatne, dobre i nežne harmonije. Moja seta
želi da se odmara u skrovištima i ponorima sav
r š e n s t v a : za to mi je potrebna muzika. Šta
282
me se tiče drama? Šta me se tiču grčevi njenih
moralnih ekstaza u kojima uživa narod! Šta me
se tiče čitav hokus-pokus gestova glumca! . . . Pogodićete,
ja sam u biti antiteatralno raspoložen —
ali Vagner bese obrnuto u biti pozorišni čovek i
glumac, najoduševljeniji mimoman koji je ikada
postojao, takođe i kao muzičar! . . . I, usput da
kažem: ako je Vagnerova teorija bila da »je drama
svrha, a muzika uvek samo njeno sredstvo« —
njegova p r a k s a naprotiv bese, od početka do
kraja, da je »atituda (stav) svrha, a da su drama i
muzika uvek samo n j e n a sredstva«. Muzika kao
sredstvo razjašnjavanja, pojačavanja, pounutrašnjivanja
dramskog gesta i jaku čulnu osetljivost
glumca; i Vagnerova drama samo je jedna prilika
za mnoge dramske atitude! On je, pored drugih
instinkata, imao komandujuće instinkte velikog
glumca, u svemu i svačemu: i, kao što smo rekli,
takođe kao muzičar. — To sam jednom, sa izvesnim
naporom, objasnio jednom valjanom vagnerijancu;
i imao sam razloga da još dodam: »Budite
ipak malo čestitiji prema samom sebi: ta mi nismo
u pozorištu! U pozorištu je čovek samo kao
masa čestit; kao pojedinac laže, obmanjuje samog
sebe. Čovek kada ide u pozorište ostavlja samog
sebe kod kuće, odriče se prava na vlastit jezik i
izbor, svog ukusa; čak svoje hrabrosti, koju između
četiri vlastita zida imamo i ispoljavamo prema
bogu i čoveku. Niko u pozorište ne donosi najfinija
čula svoje umetnosti, čak ni umetnik koji
radi za pozorište: tamo je čovek narod, publika,
čopor, žena, farisej, stoka koja odobrava, demokrata,
bližnji, sačovek, tamo još najličnija savest
podleže nivelirajućoj čari »najvećeg broja«,* tamo
glupost deluje kao pohotljivost i zaraza; tamo vlada
»sused«, tamo čovek p o s t a j e sused ...« (Zaboravio
sam da ispričam šta mi je moj prosvećeni
* Aluzija na utilitarističku teoriju engleskog filosofa
Đeremi Bentema. — Prim. prev.
vagnerijanac na fiziološke primedbe odvratio: »Vi
u stvari još niste dovoljno zdravi za našu muziku?—)
369.
N a š e j e d n o p o r e d d r u g o g . — Da li
ne moramo sebi priznati, mi umetnici, da postoji
neka neprijatna različitost u nama, da naš ukus
sa jedne strane i naša stvaralačka snaga sa druge
strane na čudan način stoje za sebe, ostaju da
stoje za sebe i za sebe imaju neki porast — hoću
da kažem potpuno različite stupnjeve i tempove
starosti, mladosti, zrelosti, mekoće, truleži? Tako
da bi na primer neki muzičar čitavog svog života
mogao da stvara dela koja pr o t i v r e č e onome
što njegovo razmaženo slušalačko uvo i slušalačko
srce ceni, što mu prija i čemu daje prvenstvo: on
čak ne bi trebalo ni da zna za tu protivrečnost!
Čpvek može, kao što to pokazuje neko mučno-redovno
iskustvo, svojim ukusom lako da preraste
ukus svoje snage, čak da poslednji time ne bude
paralisan i sprečavan u stvaranju; ali može se
dogoditi i nešto obrnuto — i to je baš upravo ono
na što bih umetnicima hteo skrenuti pažnju. Neko
ko stalno stvara, neka »majka« od čoveka, u visokom
smislu, te reci, koji više ništa ne zna i ne
čuje sem o trudnoćama i krevecima svoga duha,
koji uopšte nema vremena da o sebi i o svom
delu razmišlja, da upoređuje, koji takođe više nije
voljan da još uvežbava svoj ukus i jednostavno
ga zaboravlja, naime, pušta da stoji, leži ili pada
— možda će takav konačno proizvesti dela, kojima
s v o j i m s u d o m o d a v n o v i š e n i j e dor
a s t a o , tako da o njima i sebi govori gluposti
— govori i misli. To mi kod plodnih umetnika izgleda
skoro normalni odnos — niko ne poznaje
dete gore od njegovih roditelja, i čak stoji, da uzmemo
jedan ogroman primer, s obzirom na čitav
284
grčki književni umetnički svet: da on nikada nije
»znao« šta je činio . . .

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10992
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   21/3/2011, 11:06 pm

370.
Š t a je r a m a u t i k a ? — Da li se možda neko
seća, barem neko od mojih prijatelja da sam upočetku
navalio na taj moderan svet sa po nekim
teškim zabludama i precenjivanjima i u svakom
slučaju kao o n a j ko se n a d a . Shvatio sam ko
zna radi kakvih ličnih iskustava? — Filosofski pesimizam
devetnaestog Veka, kao da je on simptom
više snage misli, drskije hrabrosti, pobedničkijeg
o b i lj a života, nego što su ovi bili svojstveni
osamnaestom veku, dobu Hjuma, Kanta, Kondijaka
i senzualista: tako da mi se tragično saznanje
činilo stvarnim l u k s u z o m naše kulture, kao
njen najdragoceniji, najotmeniji i najopasniji način
rasipništva, ali ipak, ne na osnovu njenog prebogatstva,
kao njen d o z v o l j e n i luksuz. Isto
tako (insgleichen) sam sebi tumačio (deutete zurecht)
nemačku muziku kao izraz dionisijevske
moći nemačke duše: verovao sam da u njoj čujem
zemljotres, kojim se konačno neka od davnina
nagomilana prasnaga probija — bez obzira naprotiv,
da li pri tom sve, što inače nazivamo kulturom,
počinje da podrhtava. Vidi se, ja sam tada
pogrešno mislio o onome što kako u filosofskom
pesimizmu, tako i nemačkoj muzici, čini njihov
stvarni karakter — o njihovoj r o m a n t i c i . Šta
je romantika? Svaka umetnost i svaka filosofija
smeju se smatrati lekovitim i pomoćnim sredstvima
u službi života što raste i što se bori: one
uvek pretpostavljaju patnju i patnike. Ali ima dve
vrste patnika: prvo one koji pate od p r e o b i lj a
ž i v o t a , koji žele dionizijsku umetnost, a isto
tako tragičan pogled na i uvid u život — a zatim
onih koji pate od o s i r o m a š e nj a ž i v o t a , koji
traže mir, tišinu, glatko more, tražod sebe kroz umetnost i saznanje, ili pak opijenost,
grč, omamljenost i ludilo. Dvostrukoj potrebi poslednjeg
odgovara čitava romantika u umetnosti i
u saznanju, njoj su odgovarali (i odgovaraju) isto
tako Šopenhauer kao i Rihard Vagner, da pomenemo
one najčuvenije i najizrazitije romantičare,
koje sam ja tada p o g r e š n o s h v a t i o — uostalom
ne na njihovu štetu, što mi se sa punim pravom
mora priznati. Onaj najbogatiji obiljem života,
dionisijski bog i čovek, može sebi dopustiti
ne samo prizor onog užasnog i sumnjivog, nego
čak i najužasniji čin i svaki luksuz razaranja, rastvaranja
i poricanja; kod njega izgledaju ono zlo,
besmisleno i ružno isto tako dozvoljeni, u pratnji
nekog preteka začinjućih i oplođavajućih sila, koji
je još u stanju da iz svake pustinje stvori bujnu
plodnu zemlju. Obrnuto, onome koji najviše pati,
ko je najsiromašniji u životu, bili bi najpotrebniji
blagost, miroljubivost i dobrota, u mišljenju i u
delanju, po mogućstvu neki bog, koji bi u stvari
sasvim bio za bolesne, neki »spasitelj«; isto tako i
logika, pojmovna razumljivost postojanja (života)
— jer logika umiruje, uliva poverenje — ukratko
neka topla skučenost što brani od straha i uključivanje
u optimističke horizonte. Tako sam postepeno
naučio da shvatam Epikura, suprotnost nekog
dionizijskog pesimiste, isto tako »hrišćanina«,
koji je u stvari samo neka vrsta Epikurejca i, ko
onaj, u biti romantičar—i moj pogled se sve više
oštrio za onaj najteži i najzamršeniji oblik zak
lj u č i v a nj a o d p o s 1 e d i c e n a u z r o k, u kome
se najčešće prave greške — zaključivanja od
dela na uzročnika, od čina na počinitelja, od ideala
na Onog kome je on p o t r e b a n što iza nje
komanduje. — S obzirom na estetske vrednosti služim
se sada ovim gnevnim razlikovanjem; u svakom
pojedinačnom slučaju pitam: »Da li su ovde
glad ili obilje postali stvaralački?« Otprve moglo
bi se činiti da je preporučljivije jedno drugo razlikovanje—
ono je u mnogome očitije — naime da
286
li je obraćanje pažnje na to, da li je uzrok stvaranja
želja za okoštavanjem, (starrmachen) ovekovečenjem,
za b i ć e m , ili je to pak želja za razaranjem,
za promenom, za novim, za budućnost,
za b i v a nj e m. Ali obe vrste želja, ako ih dublje
pogledamo, ispoljavaju se još kao dvosmislene, i
to protumačljive baš prema onoj shemi stavijenoj
na čelo, i kako mi se čini, shemi kojoj se sa pravom
daje prednost. Želja (čežnja) za r a z a r a -
nj e m, promenom i bivanjem (postajanjem) može
biti izraz prepune, budućnošću bremenite snage
(moj terminus je za to, kao što znate, reč »dionisijski
«), ali to može biti i mržnja neuspelog, oskudevajućeg
i onoga ko je loše prošao, koji razara,
koji m o r a razarati, jer ga postojeće, pa čak svako
postojanje, svako samo biće buni i razdražuje —
da bismo taj afekt razumeli, pogledajmo naše anarhiste
iz blizine. Volji (čežnji) za o v e k o v e č e -
nj e m potrebna je isto tako dvostruka interpretacija.
Ona prvo može dolaziti iz zahvalnosti i ljubavi:
umetnost tog porekla biće uvek umetnost
neke apoteoze, možda ditirambska sa Rubensom,
blaženo-podrugljiva sa Hafisom, svetla i prijazna
sa Geteom, i nad svim stvarima šireći neki homerovski
sjaj svetlosti i slave. Ali ona može biti i
tiranska volja nekog koji teško pati, ko se bori,
koga muče, koji bi ono najličnije, najpojedinačnije,
najuže, stvarnu idiosinkraziju svoje patnje
hteo da žigoše još kao obavezan zakon i prinudu i
koji se svim stvarima takoreći sveti, time što im
natiskuje, utiskuje i udara kao plameni žig s v oj
u sliku, sliku s v o j e torture. Poslednje je r om
a n t i č k i p e s i m i z a m u svom najizrazitijem
obliku, bilo kao Šopenhauerova filosofija volje ili
Vagnerova muzika: romantički pesimizam, poslednje
v e l i k o zbivanje u sudbini naše kulture.
(Da bi m o g l o b i t i još sasvim drugačijeg pesimizma,
nekog klasičnog — to osećanje i vizija pripadaju
meni, kao neodvojivi od mene kao moj pro-e oslobađanje
prium i ipsissimum:* samo što se moje uši opiru
reci »klasičan«, ona je postala i previše otrcana,
suviše okrugla i neprepoznatljiva. Ja taj pesimizam
nazivam pesimizmom budućnosti — jer on dolazi!
vidim ga kako dolazi! — d i o n i s i j s k i m pesimizmom.)
371.
Mi n e r a z u m l j i v i . — Da li smo se ikada
žalili na to što smo bili neshvaćeni, omalovažavani,
zamenjivani, klevetani, ispitivani i što nas nisu
hteli da čuju? Upravo to je naša sudbina — ah,
koliko još dugo! recimo, da budemo skromni, do
1901. — to je i naša odlika i mi ne bismo dovoljno
poštovali sebe ako bismo drugačije želeli. Nas zamenjuju
— to čini da mi sami rastemo, mi se stalno
menjamo, mi odbacujemo stare kore, mi još
uvek u svako proleće svlačimo kožu, mi postajemo
sve mlađi, više budući, viši, jači, mi spuštamo
svoje korenje sve moćnije u dubinu — u ono zlo
—dok ujedno sa sve više ljubavi, sve šire grlimo
nebo i sve žednije sa svim našim granama i lišćem
u sebe upijamo njegovu svetlost. Mi rastemo kao
drveće — to je teško shvatiti kao čitav život!—ne
na jednom mestu nego svuda, ne u jednom pravcu,
nego isto tako gore, izvan kao i unutra i dole
— naša snaga stvara ujedno stablo, granje i korenje,
mi više uopšte nemamo slobode da učinimo
nešto pojedinačno, da b u d e m o još nešto pojedinačno
. . . Kao što smo rekli, takva je naša sudbina:
mi rastemo u v i s i n u ; i pod pretpostavkom
da bi to bio čak naš usud — jer mi stanujemo sve
bliže munjama! — pa dobro, mi to zato ništa manje
ne cenimo, ono ostaje To što mi ne delimo,
ne želimo da saopštavamo, usud visine, n a š
usud...
* Lat. — Svojina i ono najličnije. — Prim. prev.
288
372.
Z a š t o n i s m o i d e a l i s t i . — Nekada su s e
filosofi plašili čula: da li smo mi možda suviše zaboravili
taj strah? Mi smo danas svi senzualisti,
mi sadašnji i budući u filosofiji, ne teorijski, već
u praksi, u praktici... Oni su naprotiv mislili da
će kroz čula iz svog sveta, hladnog carstva »ideja«,
biti odmamljeni na neko opasno južnije ostrvo:
gde će se čak, kao što su se plašili, njihove filosofske
vrline istopiti kao sneg pod suncem. »Vosak u
uši« beše tada skoro uslov filosofiranja; pravi filosof
više nije slušao život, ukoliko je život muzika,
on je p o r i c a o muziku života — staro je filosofsko
praznoverje da je svaka muzika muzika sirena.
Ali mi bismo danas bili skloni da upravo obrnuto
sudimo (što bi po sebi upravo moglo biti
toliko pogrešno): naime da su i d e j e gore zavodnice,
od čula, sa svim svojim hladnim anemičnim
izgledom i čak ne prvo uprkos tome izgledu —
one su uvek živele od »krvi« filosofa, one su uvek
iscrpljivale njegova čula, čak, ako hoćete da nam
verujete, i njegovo »srce«. Ti stari filosofi behu
bez srca: filosofiranje bese uvek neka vrsta vampirizma.
Zar ne osećate kod takvih likova, kao još
Spinoze, nešto duboko enigmatsko i neprijatno?
Zar ne vidite pozorišnu igru što se ovde odvija,
stalno p o s t o j a n j e b l e đ i m — uvek idealnije
izlagano lišavanje čula? Zar u pozadini ne naslućujete
nekog dugo skrivenog krvopiju, koji započinje
čulima i na kraju zadržava ili ostavlja kosti i klopotanje?
— ja mislim na kategorije, formule, r e č i
(jer, oprostite mi, šta je p r e o s t a l o od Spinoze,
amor intellectualis dei*, jeste neko klopotanje, ništa
više! Šta je amor, šta je deus**, ako im nedo-
* Lat. — intelektualna ljubav prema bogu. — Prim.
prev.
** Lat. — bog. — Prim. prev.
staje svaka kap krvi? . . . In summa*: sav filosofski
idealizam beše do sada nešto kao bolest, gde
on nije, kao u Platonovom slučaju, bio opreznost
jednog prebogatog i opasnog zdravlja strah od
n a d m o ć n i h čula, mudrost, mudrost sokratičara.
Da li možda mi moderni nismo dovoljno zdravi
da o s e ć a m o p o t r e b u za Platonovim idealizmom?
A mi se ne plašimo čula, j e r . . .
373.
N a u k a k a o p r e d r a s u d a . — I z zakona
hijerarhije sledi da naučnici, ukoliko pripadaju
duhovnom srednjem staležu, uopšte ne smeju da
opažaju stvarne v e l i k e probleme i znake pitanja:
uz to njihova hrabrost, a isto tako njihov pogled
ne dopiru dotle — pre svega njihova potreba,
koja ih čini istraživačima, njihovo unutrašnje izuzimanje
i želja da bi moglo biti t a k o i t a k o ,
njihovo strahovanje i nadanje već se suviše brzo
umiruju, zadovoljavaju. Što na primer čini da pedantan
Englez Herbert Spenser na svoj način sanjari,
i što se kaže povlačiti neku crtu nade, neku
horizontalnu liniju poželjnosti, ono konačno izmirenje
»egoizma sa altruizmom«, o kome on naklapa,
to nekom od nas izaziva skoro gađenje: čovečanstvo
sa takvim spenserovskim perspektivama
kao poslednjim perspektivama, činilo bi nam se da
zaslužuje prezir i uništenje! Ali d a već Nešto on mora
osećati kao najveću nadu, što drugi smatraju i
smeju da smatraju samo odvratnom mogućnošću,
jeste znak pitanja, koji Spenser nije mogao pretpostaviti
. . . Isto tako stoji sa onim verovanjem,
kojim se sada zadovoljavaju toliki mnogi materijalistički
istraživači prirode, verovanjem u neki
»svet istine«, koji navodno treba da ima svoj ekvivalent
i meru u ljudskom mišljenju i u ljudskim
* Lat. — u celini. — Prim. prev.
290
vrednosnim pojmovima, u »svet istine«, kome bismo
sada konačno važeći mogli da priđemo pomoću
našeg ćoškastog malog ljudskog uma — kako?
Da li želimo sebi doista tako dopustiti da se
postojanje (život) degradira do vežbanja knjige
sa gotovim računima i neizlaženju iz sobe matematičara?
Ne treba pre svega da se želimo lišiti
svog m n o g o z n a č n o g karaktera; to zahteva
dobar ukus, moja gospodo, ukus strahopoštovanja
pred svim što prevazilazi vaš horizont! Da li je u
pravu samo jedna interpretacija sveta, u kojoj ste v i
pravi ljudi, po kojoj se naučno u v a š e m smislu
(mislite li u stvari m e h a n i č k i ? ) može istraživati
i dalje raditi, takva koja dopušta samo brojanje,
računanje, odmeravanje, gledanje i pipanje i ništa
drugo; to je nezgrapnost i naivnost, pod pretpostavkom
da to nije neka duševna bolest, neki idiotizam.
Zar ne bi obratno bilo baš verovatno da se
upravo ono najpovršnije i najspoljašnije od postojanja
(života) — ono njegovo najočiglednije, njegova
koža i čulno predočivanje, — najpre može shvatiti?
Možda čak jedino može shvatiti? Naučna
interpretacija sveta, kako je vi shvatate, mogla bi
shodno tome biti jedna od n a j g l u p l j i h , to jest
smisaono najsiromašnijih od svih mogućih interpretacija;
jer to kažemo ušima i savesti (ins Ohr und
Gewissen gesagt) naše gospode mehanicista, koji
se danas rado kreću među filosofima: oni potpuno
pogrešno misle da je mehanika učenje o prvim i
poslednjim zakonima, na kojima, kao na nekom
temelju, mora biti izgrađeno čitavo postojanje.
Ali esencijalno mehanički svet bio bi e s e n c i j a l no
b e s m i s l e n svet! Pod pretpostavkom da procenjujemo
v r e d n o s t neke muzike po tome koliko
se od nje može brojati, izračunavati, stavljati
u formule — kako bi apsurdno bilo takvo »naučno
« vrednovanje muzike! Šta bismo od nje pojmili,
razumeli, shvatili? Ništa, baš ništa od toga
šta je suštinski u njoj »muzika«! . . .
374.
N a š a n o v a b e s k o n a č n o s t . — Dokle dopire
perspektivni karakter postojanja, ili da li čak
uopšte ima bilo koji drugi karakter, da li postojanje
bez tumačenja, bez »smisla« upravo postaje
»besmislenost«, ili, sa druge strane, nije li svo postojanje
esencijalno i neko tumačeće (interpretativno,
hermeneutičko) postojanje — to ne možemo,
kako je pravo, dokazati ni najvrednijom i mučno-
-najsvesnijom analizom i samoispitivanjem intelekta,
jer ljudski intelekt kod ove analize ne može
izreći da samog sebe vidi pod perspektivnim formama
i samo u njima. Mi ne možemo da vidimo
iza našeg ugla: beznadežna je radoznalost želeti
znati ono što bi još u drugih vrsta intelekata i perspektiva
m o g l o biti; na primer da li bilo koja
bića mogu vreme osećati unazad ili naizmenično
unapred i unazad (čime bi bili dati nov pravac
života i neki drugi pojam uzroka i posledice). Ali
ja mislim da smo danas barem daleko od smešne
neskrommosti da donosimo dekrete iz svog ugla,
da se polazeći samo iz ovog ugla s m e j u imati
perspektive. Svet nam je naprotiv još jednom postao
»beskrajan«, utoliko što ne možemo da odbacimo
mogućnost da on u k l j u č u j e u s e b e
b e s k r a j n e i n t e r p r e t a c i j e . Još jednom
nas obuzima veliko užasavanje — ali ko bi hteo uživati
u tome da t u ogromnost od nepoznatog sveta
odmah ponovo proglašava za božanstvo na stari
način? I možda o n o nepoznato nadalje obožava
kao » n e p o z n a t o g « ? Ah, mnogo je b e z b o žn
i h mogućnosti interpretacija što se tiče tog nepoznatog,
premnogo đavolstva, gluposti i ludosti
interpretacije — naša vlastita ljudska, čak suviše
ljudska, koju poznajemo...
292
375.
Z a š t o i z g l e d a m o e p i k u r e j c i . —Mi
smo oprezni, mi moderni ljudi, prema poslednjim
ubeđenjima; naše nepoverenje vreba baš očaravanja
i nadmudrivanja savesti, što se nalaze u svakom
snažnom verovanju, svakom bezuslovnom Da
i Ne. Kako se to objašnjava? Možda da u tome
dobrim delom smemo videti opreznost »deteta koje
se opeklo«, razočaranog idealiste, ali drugim i boljim
delom i likujući radoznalost nekadašnjeg nosača
koji stoji na uglu i čeka posao, koji je kroz svoj
ugao doveden do očajanja, i od sada se u suprotnosti
prema uglu provodi i sanjari u onom beskonačnom,
u »onom slobodnom pO sebi«. Time se
izgrađuje skoro neka sklonost prema epikurejskom
saznanju, koje želi da lako prođe preko upitnog
karaktera stvari; isto tako (insgleichen) neka
odvratnost prema velikim recima i gestovima morala,
neki ukus što odbacuje sve nezgrapne, nespretne
suprotnosti i sa ponosom je svestan svog
uvežbavanja u ograničavanju. Jer T o čini naš ponos;
to vladanje sobom jahača u svojim najdivljijim
jahanjima, naime kao i uvek imamo lude
vatrene životinje pod nama, i ako oklevamo, onda
u najmanju ruku bar postoji opasnost koja čini
da oklevamo . . .
376.
N a š a s p o r a v r e m e n a . — Tako osećaju
svi umetnici i ljudi »dela« majčinsku vrstu čoveka,
kod svakog odseka svog života —jer neko delo
svaki put odseca —oni uvek veruju da su već na
samom cilju, uvek bi strpljivo prihvatili smrt, sa
osećanjem: »za to smo zreli«. To nije izraz umora
— možda naprotiv jedan izraz neke izvesne jesenje
osunčanosti i blagosti, koja svaki put samo delo,
sazrelost nekog dela, ostavlja kod njegovog auto-
ra. Tu se usporuje tempo života i postaje bremenit
i preliva medom — do drugih fermata*, do verovanja
u t e druge fermate . . .
377.
Mi bezzavd č a j n i . — Među današnjim Evropljanima
ima dosta takvih, koji imaju prava da
se u jednom istaknutom i poštovanom smislu nazivaju
bezzavičajnima, njima baš izričito preporučujem
svoju tajnu mudrost i gaya scienza-u!** Jer njihova
sudbina je teška, njihova budućnost je neizvesna,
i majstorstvo je pronaći za njih neku utehu
ali šta to pomaže. Kako bismo se mi, deca bu-'
dućnosti, m o g l i u ovoj današnjici osećati kao
kod kuće! Mi smo neskloni svim idealima, u kojima
bi se neko čak u ovom krhkom prelaznom
vremenu još mogao osećati kao kod svoje kuće
(zavičajno); ali što se tiče njihovih »realiteta«, ne
verujemo u to da su oni t r a j n i . Led koji još
danas drži, veoma se istanjio: duva južni vetar,
mi sami, mi bezzavičajni smo Nešto što razbija
led i pretanke »realitete« . . . Mi konzervišemo ono
ništa, mi takođe ne želimo da se vratimo u prošlost,
mi uopšte nismo »liberalni«, mi ne radimo za
»napredak«, nama nije potrebno da svoje uši prvo
začepljujemo protiv sirena-buduonosti tržišta — to
što one pevaju, »ista prava«, »slobodno društvo«, »nikakvih
više gospodara ni slugu«, to nas ne mami!
Mi prosto-naprosto ne smatramo poželjnim da se
na zemlji zasnuje takvo carstvo pravičnosti i sloge
(jer bi to pod svim okolnostima bilo carstvo
najveće prosečnosti i budalaštine), mi se radujemo
svima, koji kao i mi vole opasnost, rat i pustolo-
* Muzički — znak za zadržavanje jednog tona, odnosno
akorda ili produžavanje neke pauze. — Prim. prev.
** Provansalski — veselu nauku.
294
vinu, koji se ne daju zadovoljiti, uhvatiti, pomiriti
i kastrirati, mi. sami sebe ubrajamo među osvajače,
mi razmišljamo o nužnosti novog poretka, takođe
o nekom novom ropstvu, jer u svako jačanje
i podizanje tipa »čovek« spada takođe neki novi
način porobljavanja — zar ne? Sa svim tim mi se
moramo loše osećati kod kuće u jednom veku koji
voli da pretenduje na čast, da se naziva najčovečnijim,
najblažim, najpravičnijim vekom, koje je
sunce do sada ogrejalo. Dovoljno je loše što baš
kod ovih tako lepih reči imamo utoliko ružnije
zadnje misli! Što u njima vidimo samo izraz —
takođe maskaradu — velikog slabljenja, umora, starosti
i opadajuće snage! Šta nam u tome može bili
stalo, kakvim sjajem neki bolesnik kiti svoju
slabost! Neka je kao svoju v r l i n u iznosi na pazar—
ipak ne podleže nikakvoj sumnji da slabost
čini tako blagim, pravičnim, tako neofanzivnim i
lako »čovečnim« čoveka! — »Religije sažaljenja«,
na koje žele da nas nagovore — ah, mi dovoljflo
dobro poznajemo te histerične patuljke i ženice,
kojima je baš danas ta religija potrebna kao veo
i nakit! Mi nismo humanitarci; mi se nikad ne bismo
usudili da sebi dozvolimo da govorimo o svojoj
»ljubavi prema čovečanstvu«—za to neko kao
što smo mi nije dovoljno glumac! Ili nije dovoljno
sen-simonista, nije dovoljno Francuz. Moramo već
biti obuzeti nekom galskom prekomernošću erotičke
nadražljivosti i zaljubljeničkog nestrpljenja
da bismo se na pošten način sa svojom strašću
približili čak čovečnosti. .. čovečnosti! Da li je
ikada postojala neka ružnija starica među svim
staricama? (— to bi recimo morala biti »istina«:
jedno pitanje za filosofe). Ne mi ne volimo čovečnost;
ali sa druge strane mi takođe nismo dovoljno
dugo »nemački«, kao što je reč »nemački« danas
uobičajena, da bismo zastupali nacionalizam
i rasnu mržnju, da bismo se mogli radovati nacionalnom
svrabu srca i trovanju krvi, zbog čega se
sada u Evropi narod protiv naroda, kao karantini-
ma razgraničava i odseca od sveta. Za to smo suviše
iskreni, suviše zlobni, suviše razmaženi, takođe
suviše dobro poučeni, »putovali«, mi kudikamo
smatramo boljim da živimo na brdima, po strani,
»nesavremeno«, u prošlim ili budućim vekovima,
samo da bismo time sebi prištedili tihi gnev,
na koji bismo znali da smo osuđeni kao svedoci
jedne politike koja nemački duh čini pustim, čineći
ga sujetnim i pored toga je s i t n a politika:
zar joj nije potrebno da se njena tvorevina odmah
opet raspadne da se usađuje između dve smrtne
mržnje? Zar ne mora hteti ovekovečenjem malih
država Evrope?... Mi bezavičajni smo po rasi i
poreklu još suviše mnogostruki i izmešani, kao
»moderni ljudi«, i shodno tome malo smo u iskušenju
da učestvujemo u onom lažnom rasnom divljenju
samima sebi i u razvitku, koji se danas u
Nemačkoj iznosi na pazar kao obeležje nemačkog
raspoloženja (osećanja) i koji se kod naroda »smisla
za istoriju« čini dvostruko lažnim i nepristojnim.
Mi smo, jednom rečju — i to treba da bude
naša časna reč! — d o b r i E v r o p l j a n i , naslednici
Evrope, bogati, pretrpani, ali i prebogato
obavezni naslednici milenijuma evropskog duha;
kao takvi takođe izrasli iz hrišćanstva i njemu neskloni
i baš što smo iz njega potekli, jer naši preci behu
hrišćani bezuslovne čestitosti hrišćanstva, koji su
svojoj veri dobrovoljno prinosili na žrtvu imanje i
krv, stalež i otadžbinu. Mi isto to činimo. Za što
još? Da li za naše neverovanje? Za sva'ku vrstu neverovanja?
Ne, to vi bolje znate, moji prijatelji!
Skriveno Da je u vama jače od svih Ne i Možda,
od kojih vi sa svojim vremenom bolujete; i ako
morate na more, vi iseljenici, na to vas nagoni takođe—
neka v e r a ! . . .
378.
»I p o s t a j e m o o p e t s v e t1 i«. — Mi darežljivi
i bogati duhom, koji stojimo kao otvoreni
296
bunari na ulici i ne možemo Nikome braniti da iz
nas crpi; mi se nažalost ne znamo braniti tamo
gde bismo to hteli, mi kroz Ništa ne možemo spreiti
da nas m u t e , čine mračnim — to je vreme,
u kome mi živimo, njegovo najsavremenije (zeil-
%&stes), da njegove prljave ptice svoju pogan, derači
svoju ropotartiju i iscrpljeni putnici koji se
pored nas odmaraju i bacaju u nas svoju malu i
veliku bedu. Ali mi ćemo tako učiniti kao što smo
uvek činili: primičemo ono što se u nas baca u
našu dubinu — jer mi smo duboki, mi ne zaboravljamo
— i p o s t a ć e m o p o n o v o s v e t l i . . .
U p a d a n j e u g o v o r l u d e . — Onaj ko
je tu knjigu napisao nije mizantrop: mržnja na
ljude danas se plaća preskupo. Da bismo mrzeli,
kao što su nekad čoveka mrzeli, timonski*, u celini
bez odbitka, iz punog srca, iz čitave ljubavi
prema mržnji — za to bismo se morali odreći preziranja:
i koliko fine radosti, koliko strpljenja,
koliko same dobrote dugujemo baš našem preziranju!
Uz to time smo »božji izabranici«: najfinije
preziranje naš ukus i naša povlastica, možda
naša veština i naša vrlina, mi najmoderniji među
modernima! . . . Mržnja nasuprot tome izjednačava,
suprotstavlja, u mržnji ima časti, konačno: u
mržnji je s t r a h , dobar deo straha. Ali mi neustrašivi,
mi duhovniji ljudi ovog veka, dovoljno dobro
poznajemo našu prednost da bismo baš kao
duhovniji s obzirom na ovo vreme živeli bez straha.
Nama će teško odrubiti glavu, nas će teško
uhapsiti i prognati; naše knjige neće čak ni zabraniti
ni spaliti. Vek voli duh, on voli nas i mi smo
mu potrebni, čak kada mu moramo staviti do zna-
* Aluzija na naslovnog junaka Šekspirovog pozorišnog
komada »Timon Atinjanin«. — Prim. prev.
nja da smo umetnici u preziranju; da nam svako
ophođenje sa ljudima izaziva laku grozu; da sa
čitavom svojom blagošću, strpljenjem, čovekoljubivošću
i učtivošću, ne možemo nagovoriti svoj
njuh da se udalji od svoje predrasude, koju imaju
protiv blizine nekog čoveka; da volimo prirodu,
što se manje ljudsko u njoj odigrava, i umetnost,
k a d a je ona bekstvo umetnika pred čovekom
ili ruganje umetnika čoveku ili ruganje umetnika
samom sebi...
380.
» P u t n i k « g o v o r i . — Da bismo naš evropski
moralitet jednom mogli videti iz daljine, da
bismo ga merili sa drugim, ranijim ili budućim
moralitetima, za to moramo tako činiti kao što
to čini putnik koji želi da zna koliko su visoke
kule nekog grada: za to on n a p u š t a grad, »misli
o moralnim predrasudama«, ukoliko ne bi trebalo
da budu predrasude o predrasudama, pretpostavljaju
neki stav i z v a n morala, neko s one
strane dobra i zla, za koje se moramo penjati,
verati i leteti — i, u datom slučaju, u svakom slučaju,
neko s one strane n a š e g dobra i zla, neka
sloboda od čitave »Evrope«, poslednje shvaćeno
kao suma komandujućih vrednosnih sudova, koji
su nam prešli u krv i meso. Da upravo ž e l i m o
tamo van i tamo gore, možda je mala ludost, neko
čudno nerazumno »ti moraš«—jer i mi koji saznajemo
imamo svoje idiosinkrazije »neslobodne
volje«: pitanje je da li stvarno tamo gore moženi
o. To može zavisiti od mnogostrukih uslova,
to je u stvari pitanje o tome, koliko smo laki ili
teški, problem naše »specifične težine«. Moramo
biti v e o m a l a k i da bismo svoju volju za saznanjem
isterali do takve daljine i takoreći preko
njenog vremena, da bismo sebi mogli stvoriti takve
oči za pregled nad milenijumima i još uz to
298
čisto nebo' u tim očima! Moramo biti oslobođeni
mnogog što upravo pritiskuje nas današnje Evropljane,
što nas koči, zadržava dole, čini teškim.
Coveku takvog sa one strane, koji hoće da uoči
čak najviša merila vrednosti svoga vremena pre
svega je potrebno da to vreme u samom sebi »prevaziđe
« — to je proba njegove snage — i shodno
tome ne samo njegovo vreme, već i svoju dotadašnju
odvratnost i protivrečnost p r o t i v tog vremena,
svoju patnju od tog vremena, svoju vremensku
neprimerenost, svoju r o m a n t i k u . . .
381.
P r i l o g p i t a n j u o r a z u m l j i v o s t i .
•— Mi ne želimo da budemo samo shvaćeni kada
pišemo, nego takođe isto tako sigurno i ne-shvaćeni.
To uopšte još nije primedba protiv neke knjige,
ako bilo Ko nađe da je nerazumljiva: možda je
upravo na to smerao i njen pisac — on nije h t e o
da ga »bilo Ko« shvati. Svaki otmeniji duh i ukus
bira sebi, kada hoće da se saopštava i svoje slušaoce;
birajući ih ujedno prema »Drugima« povlači
svoje granice. Svi finiji zakoni nekog stila imaju
tu svoje poreklo: oni ujedno drže na odstojanju,
stvaraju distancu, zabranjuju »ulaz« i, kao
što smo rekli, razumevanje — dok otvaraju uši
Onima koji su nam tim ušima srodni. I da među
nama kažem i u svom slučaju — neću se dati sprečiti
ni svojim neznanjem, ni živahnošću svog temperamenta,
da vam budem razumljiv, moji prijatelji:
ne kroz živahnost, ma koliko me ona i nagoni
da brzo priđem nekoj stvari, da joj uopšte
priđem. Jer ja držim da su duboki problemi isto
kao neka hladna kupka — brzo unutra, brzo napolje.
Da se tome ne dolazi u dubinu, ne dolazi dovoljno
duboko dole, praznoverje je onoga koji
se plaši vode, neprijatelja hladne vode; oni govore
nemajući iskustva. Ah! Ta velika hladnoća čini
brzim! — I uzgred da upitani: da li doista neka
stvar samo time ostaje već neshvaćena i nepoznata,
da se samo u letu dodiruje, pogleda, samo
na nju sevne pogledom? Da li moramo uopšte
prvo na njoj čvrsti sedefi na njoj sedeti kao na
nekom jajetu? Diu noctuque inoubando*, kako je
o sebi samom rekao Njutn? U najmanju ruku postoje
stvari nekog posebnog zazora i golicljivosti,
do kojih se samo iznenadno dolazi — koje moramo
i z n e n a d i t i ili ostaviti... Konačno moja kratkoća
ima još jednu vrednost: u okviru takvih pitanja,
kakva me zaokupljaju, moram mnoge stvari
reći ukratko, da se još kraće čuju. Kao imoralista,
čovek se naime mora čuvati da kvari nevinost,
ja mislim na magarce i na stare usedelice
oba pola, koji od života imaju samo svoju nevinost;
štaviše, moji spisi treba da ih oduševe, podignu,
ohrabre za vrlinu. Ja ne bih Ništa znao na zemlji
što bi bilo veselije da se vidi od oduševljenih starih
magaraca i usedelica, koje uzbuđuju slatka osećanja
vrline: i »to sam video« — dakle reče Zaratustra.
Toliko s obzirom na kratkoću; gore stoji
sa mojim neznanjem, koje čak ni pred samim sobom
ne tajim. Ima časova kada ga se stidim; naravno
isto tako časova kada se stidim tog stida.
Možda svi mi filosofi danas loše stojimo sa znanjem:
nauka raste, najučeniji od nas su blizu toga
da otkriju da premalo znaju. Ali bi još uvek bilo
gore kada bi drugačije stajalo — kada bismo p r em
n o g o znali; naš zadatak jeste i ostaje da sebe same
ne zamenjujemo. Mi s m o nešto drugo od naučnika;
mada se ne može zaobići da smo i mi, među
drugima, učeni. Mi imamo druge potrebe, drugi
rast, drugo varenje: nama je potrebno više, nama
je potrebno i manje. Nema formule za to koliko
je nekom duhu potrebno za njegovu ishranu; ali
ako je njegov ukus ka nezavisnosti, ka brzom dolaženju
i odlaženju, ka putovanju, možda na pusto-
* Lat. — danju i noću sedeći na jajima. — Priiu. prev.
300
lovinu, čemu su dorasli samo najbrži, onda radije
živi slobodan sa oskudnom hranom nego neslobodan
i pojeden. Dobar plesač želi da uzima kao
svoju hranu ne mast, nego najveću elastičnost i
snagu — i ja ne bih znao šta bi duh nekog filosofa
želeo više od dobrog plesača. Ples je naime njeov
ideal, takođe njegova (umetnost), konačno i
njegova jedina pobožnost, njegovo« bogosluženje«...
382.
V e l i k o z d r a v l j e . — Mi Novi, Bezimeni,
Teško razumljivi, mi Ranorođeni jedne još nedokazane
budućnosti, nama je za novu svrhu potrebno
i novo sredstvo, naime novo zdravlje, neko
jače, obdarenije praktičnim razumom (spretnije i
lukavije), žilavije, smelije i veselije od svih dosadašnjih
zdravlja. Čija duša žudi za tim da oživi
čitav obim dosadašnjih vrednosti i poželjnosti i da
je oplovio sve obale tog idealnog »Srednjeg mora«,
ko iz pustolovina vlastitog iskustva želi znati kako
se oseća neki osvajač i otkrivač ideala, isto tako
kako se oseća neki umetnik, neki svetac, neki zakonodavac,
neki mudrac, neki naučnik, neki pobožan
čovek, neki prorok, neko ko je po strani boga
starog stila: tome je za to pre svega potrebno
v e l i k o z d r a v l j e — takvo koje ne samo da
imamo, nego ga još stalno s'tičemo i moramo
sticati, zato što ga i stalno napuštamo, moramo
napuštati! . . . A sada, pošto smo dugo tako bili
na putu, mi argonauti ideala, možda hrabriji nego
što je to mudro, i do sada često bivali oštećeni
i doživljavali brodolome, ali, kao što smo rekli,
zdraviji nego što bi nam se to htelo dozvoliti,
opasno zdravi stalno zdravi — čini nam se, kao
da mi, kao nagradu za to, imamo pred sobom još
neotkrivenu zemlju, čije granice još niko nije sagledao,
neko s one strane svih dosadašnjih zemalja
i uglova ideala, neki svet tako prebogat onim
lepim, stranim, sumnjivim, užasnim i božanskim,
da su naša radoznalost i isto tako žeđ za posedovainjem
došli izvan sebe — ah, da se otsada više
Ničim ne možemo zasititi! Kako bismo mogli, posle
takvih pogleda za daljinu i sa takvom pohlepnošću
u savesti i znanju, da se damo zadovoljavati
još s a d a š n j i m čovekom? Dosta loše: ali je neizbežno
da mi na svoje najdostojnije ciljeve i nade
gledamo samo još nekom loše održanom ozbiljnošću
i možda čak više ne gledamo. Neki drugi
ideal trči ispred nas, neiki čudesan, zavodnički,
ideal, pun opasnosti, za koji Nikoga ne bismo hteli
ubediti, jer nikome toliko lako to p r a v o na
to ne priznajemo: ideal nekog duha, koji se naivan,
to jest nevoljno, i iz punoće i moći što se preliva,
igra svačim što se do sada smatralo svetim,
nedodirljivim i božanskim; što bi za toga ono najviše,
u čemu narod pravično ima svoje merilo vrednosti,
već toliko mnogo značilo kao opasnost, opadanje,
ponižavanje ili, bar, kao odmaranje, slepilo,
privremeno samozaboravljanjer ideal nekog ljudskpg-
natčovečanskog zdravlja i sklonosti, što će
dosta često izgledati neljudski, na primer kada se
postavi pred čitave dosadašnje zemaljske ozbiljnosti,
pored svake svečanosti u gestu, reci, zvuku,
moralu i zadatku kao njihova najtelesnija nedragovoljna
parodija — i tim, uprkos svemu tome
možda tek počinje v e l i k a o z b i l j n o s t , tek
se postavlja stvarni znak pitanja, sudbina duše se
okreće, kazaljka se vraća, p o č i n j e tragedija . . .
383.
E p i l o g . — Ali time što na kraju polako, polako
slikam ovaj mračan znak pitanja, i baš sam
još voljan da svojim čitaocima dozovem u sećanje
vrline pravog čitanja —ah, kakve zaboravljene i
nepoznate vrline doživljavam da oko mene čujem
najzlobnije, najživahnije i najđavolastije smejanje:
302
duhovi moje knjige napadaju me, vuku me za uši
i pozivaju me na red. »Mi više ne možemo izdržal
i— dovikuju mi — dalje, dalje sa tom kao gavran
crnom muzikom! Zar nije oko nas svetio prepodne?
I zelena dolina i ledina, kraljevstvo plesa?
Da li je bilo boljeg časa da se bude veseo? Ko nam
ne peva neku pesmu, neku prepodnevnu pesmu,
tako sunčano, tako lako, tako okrilaćeno da ne
plaši cvrčke — da naprotiv poziva cvrčke da sa
nama pevaju, da sa nama plešu? I radije još neke
obične seljačke gajde od takve tajanstvene laute,
takvih glasova vatrene žabe, glasova iz groba i
zvižduka svizaca (alpskih puhova), kojima su nas
oni u svojoj divljini do sada obdarivali, moj gospodine
usamljeniče i muzikantu budućnosti! Ne!
Ne takvih tonova! Nego pustite nas da zapevamo
prijatnije i radosnije! Da li vam se t a k o dopada,
moji nestrpljivi prijatelji? Pa dobro! Ko od
vas ne bi bio baš voljan? Moje gajde već čekaju
a i moje grlo — ono može zvučati malo hrapavo,
zadovoljite se time! Za to smo u planini. Ali to
što vi slušate bar je novo; i ako vi to ne razumete,
ako nerazumete p e v a č a, šta ima u tome. To ti
je »pevačevo prokletstvo«. Utoliko jasnije mogli
biste čuti njegovu muziku i melodiju, utoliko ćete
bolje plesati i na zvuk njegove zviždaljke. Da li to
h o ć e t e ? . . .

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 10992
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   21/3/2011, 11:09 pm

DODATAK

PESME PRINCA SLOBODNOG KO PTICA
NA GRANI



Geteu
Neprolazno ono
Poredba je samo!
Sumnjivi bog
Pesnikovo je stečeno lukavstvo . . .
Točak života što se vrti,
Dotiče cilj za ciljem:
Nuždom to naziva onaj ko' mrzi,
Budala to naziva igrom . . .
Vladajuća igra sveta
Meša privid i biće —
Večno-budalasto
u n a s to upliće!...
P e s n i k o v p o z iv
Nedavno da se osvežim, kada
Seđah pod tamnim drvećem,
Čuh kako tiho čini tik-tak.
Ljupko, k'o po taktu i meri.
Razvukoh lice, počeh da besnim,
Ali konačno popustih,
Dok čak, kao neki pesnik,
Sam tik-tak ja izustih.
Kako mi tako u slaganju stihova
Slog za slogom hopsa skoči,
Moradoh se iznenada smejati, smejati
Nekih četvrt časa dugo.
Zar si pesnik? Zar si pesnik?
Da li s tvojom glavom nešto nije u redu?
»Da, moj gospodine, Vi ste pesnik«
Sleže ramenima ptica detlić.
Kago čekam tu u žbunu?
Kome vrebam razbojnike?
Je li to izreka? Slika? Začas
Sedi moja rima na njemu.
Sta se samo provlači i skače, odmah
Pesnik sebi podesi za stih.
»Da, moj gospodine, Vi ste pesnik«
Sleže ramenima ptica detlić.
Da 1' su_rime, mišljah, k'o strele?
Kako se to koprca, drhti, skače,
Kada strela prodre
U meke delove guštera!
Ah, od tog umirete, jadni dripci,
Ili se klatite kao pijani!
»Da, moj gospodine, Vi ste pesnik«
Sleže ramenima ptica detlić.
Krive izreke, veoma brze
Pijane reci, kako se guraju!
Dok svi vi, red za redom,,
Visite na lancu tik-tak.
Da li ima grozne bagre,
Koja te raduje? Zar su pesnici loši?
»Da, moj gospodine, Vi ste pesnik«
Sleže ramenima ptica detlić.
Rugaš li se ptico? Hoćeš da se šališ?
Da li s mojom glavom već loše stoji?
Zar bi mi gore stajalo sa srcem?
Strahuj, strahuj od moga gneva! —
Ali pesnik — plete rime
Čak u gnevu još jednostavno.
»Da, moj gospodine, Vi ste pesnik«
Sleže ramenima ptica detlić.
Na J u g u
Tako bih visio na krivoj grani
I ljuljao svoj umor.
Neka ptica pozva me tu u goste, I
Odmaram se u ptičjem gnezdu,
Ali gde sam? Ah, daleko, daleko!
Belo more leži uspavano,
I na njemu purpurno jedro,
Stena, smokve, kula i luka,
Idila unaokolo, blejanje ovaca,
Primi me nevinosti Juga!
Samo korak po korak — to nije život,
Stalno noga pred nogu čini nemačkim i teškim.
Naložih vetru da me digne,
Naučih se da lebdim s pticama —
Na Jug preleteh preko mora.
Ume! Naporni poslu!
To će nas prebrzo dovesti cilju!
U letu naučih da podražavam —
Već osećam hrabrost, krv i sokove
Za novi život, novu igru...
Usamljen misliti smatram mudrim,
Ali sam pevati — bilo bi glupo!
Tako čujte pesmu u vašu hvalu
I mirno sedite u krugu
Oko mene, vi loše ptičice!
Da li tako mlade, lažne, neumorne
Da li sve činite da volim
I svaku lepu dokolicu?
Na Severu —priznajem s ustezanjem,
Voljah jednu ženu, užasno staru:
»Istina« zvala se ta starica.
I takve muke srca
Samom sebi radi prašta.
Dok mi je još zgodno telo
Isplati se biti pobožan:
Kao staru klimavu ženu
Nek me oženi đavo!
T a j a n s t v e n a čun
Sinoć, dok je sve spavalo,
Tek što je vetar nesigurnim
Uzdasima prohujao ulicama,
Ne dade mi mira ni jastuk,
Ni mak, ni ono što inače donosi
Duboki san — čistu savest.
Konačno izbih sebi san
Iz glave i krenuh k obali.
Beše mesečina i blago vreme, zatekoh
Čoveka i čun na toploj obali,
Oboje umorne, pastira i ovcu:
Sanjivo se udalji čun od kopna.
Jedan čas, možda i dva,
Ili to beše godina? — tad
Iznenada utonuše mi čula u misli
U neko večno svejedno,
I bezgranični ponor
Otvori se — tada sve prođe!
— Svanu: na crnim dubinama
Stoji čun i miruje, miruje . . .
Šta se zbilo? Da li se vikalo, tako su vikali
Uskoro stotina? Šta to beše? Krv? —
Ništa se nije zbilo! Spavasmo, spavasmo
S v i — ah, tako dobro! Tako dobro!
311
P o b o ž n a B e r a
Dok mi je još zgodno telo,
Isplati se biti pobožan,
Znamo, Bog voli ženice,
Pre svega zgodne.
On će jadnom mladom monahu
Svakako rado oprostiti,
Da on, k'o mnogi mladi monah,
Rado bude sa mnom.
Nikakvog sedog svetog oca!
Ne, još mladog i često rumenog,
Cesto uprkos groznom mačoru,
Punom ljubomore i nužde.
Ja ne volim starce,
On ne voli stare:
Kako je čudesno i mudro
Udesio to Bog!
Crkva zna da živi,
Ona ispituje srce i lice.
Stalno će mi praštati —
Ta ko mi ne bi oprostio!
Šapuće se ustašcima,
Pravi se kniks i izlazi,
I novim malim grehom
Briše se stari.
Hvaljen budi Bože na zemlji,
Koji voli zgodne devojke,
L j u b a v n a i z j a va
(ali pri kojoj je pesnik pao u jamu)
0 čudo! Da li još leti?
Penje se, a da 1' mu krila miruju?
Šta ga ipak diže i nosi?
Šta su mu sad cilj, hod i uzde?
Kao zvezde i večnost
2ivi sad u visinama što beže od života,
Sažaljiv čak prema zavisti:
I visoko je leteo taj koji ga vide kako samo
lebdi!
O ptico albatrose!
U vis me vuče večni nagon.
Mišljah na te; tad mi pbtekoše
Suza za suzom —da, ja te volim!
Pesma jednog teokritskog
kozara
Tu ležah bolesnih creva,
Žderu me stenice,
A vani još svetlost i buka!
Čujem ih kako plešu . . .
Ona tog časa htede
Da mi se došunja.
Čekam kao pas —
Nema znaka.
Krst, kad je to obećala?
Kako je mogla da laže?
— Ili trči za svakim,
Kao moje koze?
312
Otkud joj svilena suknja?
Ah, da 1' si moja gorda?
Da 1' prebiva još neki jarac
Kraj ove šume?
— Kako bezobzirnim i otrovnim čini
Zaljubljeničko čekanje!
Tako u sparnoj noći raste
Otrovna gljiva u vrtu.
Ljubav me razdire
Kao sedam zala,
Ništa ne mogu lako da jedem.
Živeli, vi lukovi!
Mesec već zađe u more,
Sve su zvezde umorne,
Polako počinje da svanjuje
Rado bih umro.
»Ovim n e s i g u r n i m d u š a m a «
Na te nesigurne duše
Posebno sam ljut.
Sve njihove časti su muke,
Sva njihova pohvala lična je zlovolja i stid.
To što se na n j i h o v o m užetu
Ne vučem kroz vreme,
Za to me pozdravljaju njihovih
Pogleda otrovno-slatka beznadežna zavist.
Neka me smelo proklinju
I prave mi dugački nos!
To bespomoćno traženje očiju
Neka kod mene večno luta.
L u d a u o č a j a n j u
Ah! šta pisah po stolu i zidu
Srcem i rukom lude.
Da 1' je to trebalo da mi krasi sto i zid?...
Ali v i kažete: »Lude ruke mažu, —
I sto i zid valja čistiti
Dok nestane i poslednji trag!«
U redu! Počinjem raditi —
Naučih se da upravljam spužvom i metlom,
Kao kritičar, kao vodonoša.
Ali kad obavim posao,
Voleo bih videti, vas premudre,
Kako ste mudrošću us . . . . sto d zid.
R i m u s r e m e d i u m
ili: kako se teše bolesni pesnici
Iz tvojih ustiju,
Ti slinava veštico vreme,
Kaplje polako, čas za časom.
Uzalud što mi svo gađenje viče:
Prokletstvo, prokletstvo ždrelu
Večnosti!
Svet je bronzan:
Vatreni bik — on ne čuje viku.
Letećim bodežima urezuje mi se bol
U kosti:
»Svet nema srca,
I glupo bi bilo zato se na njega ljutiti!«
Sipaj sve makove,
Sipaj, groznice! Otrov meni u mozak!
Već dugo mi ispituješ ruke i čelo.
Šta bi pitala? Šta? Za kakvu nagradu?«
— Ha! Prokletstvo kurvi
I njenom ruganju!
Ne! Vrati se!
Vani je hladno, čujem kako daždi —
Zar je trebalo da te nežnije sačekam?
Uzmi! Tu je zlato: kako blista ta stvar!
Da li te nazivaju »srećom?«
Tebe groznico, blagosiljaju? —
Vrata se naglo otvaraju!
Kiša mi sipi na krevet!
Vetar gasi svetlost — sama nesreća!
Ko sad ne bi imao sto r i m a ,
Kladim se, kladim se,
Propao bi!
»M o j a s r e ć a «
Opet videh golubove na Svetom Marku:
Miran je trg, prepodne na njemu počiva.
U blagoj svežini dokon šaljem pesme
Kao golubija jata u plavetnilo —
I mamim ih nazad
Da obese još jednu rimu o perje.
— moja srećo! Moja srećo!
Tihi nebeski krove, plavo-svetli, od svile,
Kako lebdiš štiteći nad šarenom zgradom,
Koju — šta kažem — volim, plašim se je,
z a v i d i m j oDoista rado bih ispio dušu iz nje!
Da li bih je ikad vratio?
Ne, ni reči o tome, čudesna ispašo očiju!
— moja srećo! Moja srećo!
Ponosna kulo, kakvim lavovskim porivom
Uspinješ se ovamo, pobednički, bez muke!
Nadzvučuješ trg dubokim zvukom —
Da li bi francuski bio njegov akcent aigu?
Ako bih ti se odmah vratio,
Znao bih iz kakve svileno meke prinude...
— moja srećo! Moja srećo!
Dalje, dalje s muzikom! Nek s prvo spuštaju
senke
I rastu do mrko mlake noći!
Za ton je prerano danju, još se ne iskre
Zlatni ukrasi u ružinom sjaju
Još dosta ima dana,
Mnogo_ dana za pevanje, lak hod, usamljeno
nagađanje
— moja srećo! Moja srećo!
Ka n o v i m m o r i m a
Tamo ž e l i m : i uzdam se
U sebe stalno i u svoj zahvat.
Pučina se raširila, u plavetnilo
Plovi moj đenovski brod.
Sve mi sija novo i novije,
Podne spava na prostoru i u vremenu-
Samo t v o j e oko — ogromno —
Gleda me, beskonačnosti!
316
S i l s — M a r i a
Tu čekah, čekah — ništa se ne javi
U svet s one strane dobra i sveg zla,
Opijala me ovde svetlost onde sen:
Sve beše samo igra, voda, podne, vreme
besciljno.
Najednom, drugo moja, jedan posta dva
I Zaratustrin pored mene prođe lik.
M i s t r a l u
Pesma za ples
Mistralu, ti lovce oblaka,
Ubico sete, čistaču neba,
Hujajući, kako te volim!
Zar nismo nas dvojica istog okrilja,
Prvi dar neke sudbine,
Predodređeni zauvek?
Tu na glatkim stenovitim stazama
Idem plešući ususret, tebi
Plešući, kao što zviždiš i pevaš:
Ti koji bez vesala i broda,
K'o najslobodniji sin slobode,
Skačeš preko divljih mora.
Tek probuđen, čuh tvoj zov,
Jurnuh k stenovitim policama,
Ka žutom zidu pokraj mora.
Zdravo! Ti dođe već kao svetli
Dijamantski rečni brzaci,
Pobednički sa planina. . . .
Na ravnim nebeskim gumnima
Videh tvoje ate u trku,
Videh kola što te nose,
Videh ruku što ti se trza,
Kad po konjskim leđima
Kao munja udara bič —
Videh kako skačeš iz kola
Da se brže poviješ dole,
Videh te skraćenog kao strehi
Kako se strmo rušiš u dubinu,
Kao što zlatni zrak kroz ruže
Pada u praskozorje.
Pleši sad ha hiljadu leđa,
Leđima valova, podmuklostima valova!
Živeo onaj ko n o v e igre stvara!
Plešimo na hiljadu načina,
Slobodnom — nek se naziva n a š a veština,
Veselom — n a š a nauka!
Berimo od svakog cveta
Jednu cvat za našu slavu
I dva lista još za venac!
Igrajmo k'o trubaduri
Izmeđ' svetaca i kurvi,
Izmeđ' boga i sveta ples!
Ko ne može plesati s vetrovima,
Ko se mora staviti u zavoje,
Privezani, bogalj-starac,
Ko tu liči na licemerne
Časne budale, vrle guske,
Napolje iz našeg raja!
Kovitlajmo prašinu ulica
Svim bolesnicima u noseve,
Plašimo leglo bolesnika!
Spašavajmo celu obalu
318
Od daha suvih grudiju,
Od očiju bez hrabrosti!
Gonimo te koji nebo mute,
Krijumčare svetova, prevarante neba,
Rasvetlimo nebesko carstvo!
Hujimo . . . ah, od svih slobodnih"
Duhova najslobodniji dah sa tobom
H u j i mi sreća kao bura.
I neka vazda sećanje
Zavešta na takvu sreću,
Podigni tu sa mnom venac!
Baci ga više, dalje, dalje,
Jurišaj gore po nebeskim lestvama,
Okači ga o zvezde!

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA   

Nazad na vrh Ići dole
 
FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» FRIDRIH NIČE - VESELA NAUKA
» Estetika-nauka o lepom
» Da li je astrologija nauka?
» Ekologija, nauka za budućnost
» Čista Nauka - Alhemija

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Knjige mudrosti-
Skoči na: