LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Fjodor M. Dostojevski

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5101
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Fjodor M. Dostojevski   21/3/2009, 7:16 am


Фјодор Михајлович Достојевски (рус. Фёдор Миха́йлович Достое́вский) рођен је у Москви 11. новембра (30. октобра по старом календару) 1821. године, a умро je 9. фебруара (28. јануара по старом календару), 1881. године у Санкт Петербургу. Један од највећих писаца свих времена.

Завршио је војну школу. У двадесетосмој години због учешћа у револуционарној организацији бива осуђен на смрт. Након помиловања провео је четири године на присилном раду у Сибиру.

Он је један од најутицајнијих писаца руске књижевности. Према ширини и значају утицаја, посебно у модернизму светски је писац у рангу Шекспира и Сервантеса. Реализам Достојевског представља својеврсни прелаз према модернизму јер његово стварање управо у епохи модернизма постаје неком врстом узора начина писања. Са аспекта књижевне технике његови су романи још увек блиски реализму због обухвата целине, начина карактеризације и доминирајуће нарације, док драматични дијалози, филозофске расправе и полифонија чине од њега претечу модернизма. Утемељитељ је психолошког романа. По многима је и претеча егзистенцијализма.

Биографија

Фјодор је био други од седморо деце Михаила и Марије Достојевски, који су били потомци белоруских имиграната. Породица Достојевски вуче порекло од белоруских унијатских (гркокатоличких) племића који су се касније вратили у оквире православља. Убрзо пошто је мајка умрла од туберколозе 1837 године, он и брат Михаил су били послани у Војну академију у Санкт Петербургу. Године 1839 умире му и отац, пензионисани војни хирург и насилни алкохоличар, који је служио као доктор у болници Марински за сиромашне у Москви. Претпоставља се да је Михаил убијен од стране својих кметова, за које је познато да су у више наврата били огорчени Михаиловим понашањем у пијаном стању. Претпоставња се да су га убили тако што су га везали и сипали му вотку у уста док се није удавио. По другој причи, Михаил је умро природном смрћу, а насилно објашњење његове смрти је сковао суседни земљопоседник да би лакше купио његов посед.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5101
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   21/3/2009, 7:19 am

Фјодору није превише добро ишло у Војној академији у Санкт Петербургу, пошто је био лош из математике коју је презирао. Уместо тога се посветио књижевности. Тада је високо ценио Оноре де Балзака, и 1843 је чак превео једно од његових највећих дела Евгенија Гранде на руски. Достојевски је почео да пише своју дела отприлике у ово време, и 1846 појавио се његов први роман у форми епистоларне прозе Бедни људи, који је добио одличне критике, а један критичар (Висарион Белински) је направио чувену изјаву: “Рођен је нови Гогољ!“.

Споменик Достојевском у Омску, месту где је био заточенДостојевски је ухапшен и затворен 23 априла 1849 под оптужбом да је учествовао у револуционарним активностима против Цар Николаја I. 16 новембра исте године је осуђен на смрт због делања против власти у склопу интелектуалног круга, тзв. Круга Петрашевског. После лажног стрељања гду су му везане очи и када је остављен на хладном времену да чека на хитац од стране одреда за стрељање, Достојевски је помилован на присилни рад у Каторга радном кампу у Омску у Сибиру. Током овог периода повећао се број епилептичних напада за које је имао генетску предиспозицију. Године 1854 је пуштен из затвора да би служио у Сибирском регименту. Достојевски је провео следећих пет година као поручник у седмом батаљону која је била стационирана у тврђави у Семипалатинску у данашњем Казахстану.

Овај период се сматра за прекретницу у његовом животу. Достојевски је напустио раније политичке ставове и вратио се традиционалним руским вредностима. Постао је убеђени хришћанин и велики противник философије нихилизма. У то време је упознао и Марју Дмитријевну Исајеву, удовицу пријатеља из Сибира, којом се потом оженио.

Године 1860 се враћа у Санкт Петербург, где започиње неколико неуспешних књижевних часописа са својим братом Михаилом. Достојевски бива изузено потресен смрћу жене 1864, и одмах затим смрћу свога брата. Био је у лошој финансијској ситуацију, а морао је да издржава и удовицу и децу свог брата. У то време је потпнуо утонуо у депресију, коцкајући се, често губећи и задужујући се.

Достојевски је имао проблем с коцком. Тако је и једно од његових најпознатијих дела Злочин и казна написано у рекордно кратком року и брзо објављено да би успео да исплати коцкарске дугове, а пошто их је отплатио поново је остао готово без новца. У исто време је написао и књигу Коцкар да би задовољио уговор са својим издавачем.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5101
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   21/3/2009, 7:20 am

Достојевски је у ово време путовао у западну Европу. Тамо је прво покушао да обнови љубавну везу са Аполинариом Сусловом, доста млађом студенткињом, али је она одбила да се уда за њега. Још једном му је сломљено срце, али је ускоро упознао Ану Григорјевну, двадесетогодишњу девојку која је радила као стенограф, којом се оженио 1867. У овом периоду је написао своја највећа дела. Од 1873 до 1881 издаје овај пут успешан месечни књижевни часопис са кратким причама, карикатурама и чланцима о актуеулним дешавањима — Пишчев дневник. Часопис је доживео огроман успех.

Достојевски је 1877 одржао почасни говор на сахрани песника Некрасова, који је тада побудио многе контраверзе, а године 1880 дао је познати Пушкинов говор на отварању споменика Пушкину у Москви.

Пред крај живота је живео у граду Стараја Руса у Новгородској области недалеко од Ст. Петербурга. Умро је 9. фебруара (28. јануара по старом календару), 1881 од проблема са плућима који су били изазваним његовим епилептичним напанима. Сахрањен је на гробљу Тихвин при манастиру Александар Невски у Санкт Петербургу у Русији. Процењује се да је 40.000 људи присуствовало његовој сахрани. На његовом надгробом споменику пише: “Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, много рода роди." (Јеванђеље по Јовану XII,24), што је и епиграф његовог последњег романа Браћа Карамазови.

Стваралаштво

Најпознатија дела су му Злочин и казна и Браћа Карамазови. У Злочину и казни главни лик, сиромашни студент, искушава себе понет идејама о "великим људима" и социјалној правди. Живећи у највећој беди изграђује поглед на свет који се заснива на идеји да је друштво суштински неправедно, јер омогућава бескорисним и исквареним људима да уживају у богатству док истински вредни људи пропадају у сиромаштву без могућности да развију и остваре своје способности. Правосуђе осуђује ситне злочине, а историја слави људе попут Наполеона који су одговорни за смрт хиљаде људи. Одлучује да искуша себе и да почини злочин који ће му омогућити новац за школовање и човека достојни живот. Међутим, под теретом савести на крају се предаје полицији. Браћа Карамазови је последња књига Достојевског. То је роман сложене структуре у чијем је средишту судбина породице Карамазових. Осим тога познати су му и романи Коцкар и Идиот.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5101
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   21/3/2009, 7:23 am

Стваралаштво и име Достојевског је временом постало синоним за дубоку психолошку анализу. Дуго времена, психолошка анализа и контрадикторност његових ликова, чиниле су да у поређењу, систематске психолошке теорије значајних психолога изгледају површно. Многи теоретичари психологије, укључујући и самог Сигмунда Фројда, сматрали су Достојевског зачетником психолошке теорије и анализе. Осећај за зло и љубав према слободи, учинили су његово дело врло релевантним за 20. век, век два светска рата, масовних убистава и тоталитарних режима. Његове идеје и иновације у форми књижевног дела, дубоко су утицале на многе философе и писце, Фридриха Ничеа, Албера Камија, Жана Пола Сартра, Михаила Булгакова, итд. Дела склопљена од комбинације обичних и свакодневних тема са универзалним питањима као што су вера, патња и значење живота, и данас буде живо интересовање читалаца широм света.

Смрт

Преминуо је 9. фебруара по новом или 28. јануара по старом календару, 1881. године у Санкт Петербургу. После два дана, његово тело је испратила на гробље безбројна гомила народа, монаштва и свештенства. Таква почаст одавана је једино телима преминулух руских царева.

Романи

Бедни људи, 1846 - роман у писмима
Двојник, 1846 - психолошка студија на тему раздвојене личности
Беле ноћи, 1848 - сентиментални роман
Неточка Незванова, 1849 - недовршено дело, прекинуто хапшењем и одласком у Сибир
Село Степанчиково, 1859 - написано у Сибиру, комични роман с темом о провинцијској властели
Понижени и увређени, 1861 - роман-фељтон, апологија љубави
Записи из мртвог дома, 1861 - роман о заточеништву, један од најбогатијих карактеролошких списа у историји, било да је реч о чисто психолошким, антрополошким или конкретно литерарним остварењима
Злочин и казна, 1866 - прелазни облик према модерном роману, виртуозни роман на тему савести
Коцкар, 1866 такође врста аутобиографског списа, роман о урвинама коцкарске страсти
Идиот (роман), 1868 - апологија доброте, православља и лепоте
Зли дуси, 1871-1872 - "антинихилистички роман"
Младић, 1875 - философско разматрање мотива и циља, невероватно понирање у дубину младе људске душе
Браћа Карамазови, 1879-1880 круна пишчевог стваралаштва, сматра се највећим књижевним делом у историји светске литературе, философско тумачење светлости православног хришћанства, роман, који по правилу, мења читаочев живот

Новеле

Записи из подземља, 1864 - интимна философска исповест човека из "подземља"
Кротка, 1876 - објављена унутар пишчева дневника, "једна од најпотреснијих новела очаја" у светској књижевности
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   23/5/2009, 1:38 pm

Ljubav sanjalačka čezne za brzim podvigom, koji se brzo zadovolji, i želi da je svi posmatraju. I zaista se ide dotle da neko čak i život žrtvuje, samo da stvar ne traje dugo, nego da se što brže svrši, kao na pozornici, i da svi gledaju i hvale. A ljubav delotvorna - to je posao i istrajnost, a za neke je ona možda čitava nauka.

Dostojevski, Braća Karamazovi
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   23/5/2009, 1:39 pm

Volim Dostojevskog,njegove knjige sam čitala u osnovnoj školi.

Evo odlomka:

Prošlo je čitavo pola godine i došao vetrovit i kišni oktobar. Na mamu sam sasvim zaboravio. Oh, tada se već uvukla u moje srce mržnja, potmula mržnja prema svemu i sasvim ga osvojila; iako sam savkoga dana čistio Tušarevo odelo kao i ranije, sada sam ga mrzeo iz sve snage i svakoga dana sve jače i jače. U to doba stao sam jedanput, jednog tužnog večernjeg sumraka, da preturam po svojoj fioci i, najednom, u uglu, spazim njenu plavu batistanu maramicu; tu je bila još od vremena kako sam je tada gurnuo. Izvadih je i pogledah s izvesnom radoznalošću; jedan kraj maramice još je sačuvao trag nekadašnjeg čvora; i čak se jasno mogao videti okrugao otisak monete; uostalom, odmah sam ostavio maramicu na mesto i zatvorio fioku. To je bilo uoči nedelje i zvono zabruja na večernje. Pitomci su se posle ručka već razišli svojim kućama, ali ovog puta je Lambert ostao za nedelju; ne znam zašto po njega nisu poslali. Mada me je on i dalje tukao kao ranije, ipak mi se u mnogim stvarima poveravao i tražio me. Cele večeri razgovarali smo o pištoljima Lepaževog sistema, koje nijedan od nas, ni on, ni ja, nije nikad video, o čerkeskim sabljama i o tome kako se njima seku glave, o tome kako bi dobro bilo da osnujemo jednu razbojničku četu. Na kraju Lambert pređe na svoje omiljene razgovore, na izvesnu ružnu temu, koju sam, pored svega što sam se u sebi čudio, ipak voleo da slušam. Ali ovoga puta mi najedanput postade neizdrživo, te mu rekoh da me boli glava. U deset časova smo legli da spavamo; zavukao sam se s glavom pod pokrivač i ispod jastuka izvadih plavu maramicu: jedan čas ranije opet sam je, ne znam zašto, izvadio iz fioke i, čim su nam postelje bile nameštene, gurnuo sam je pod jastuk. Odmah sam je pritisnuo na lice i počeo da je ljubim: "Mama, mama" - šaptao sam, a uspomena mi je pritiskala grudi kao sinji teret. Pokrio sam oči i video njeno lice s uzdrhtalim usnama kad se krstila prema crkvi, kad je zatim blagosiljala mene, a ja joj govorio: "sramota je, gledaju". "Mmice, mama, svega jedanput u životu si bila kod mene... Mamice, gde si sada, ti moja daleka gošćo? Da li se još sećaš svog jadnog deteta kome si dolazila... Pokaži mi se makar za trenutak, dođi mi makar samo u snu, da bih ti rekao koliko te volim, samo da te zagrlim i da poljubim tvoje plave oči, da ti kažem da te se sad nimalo ne stidim, i da sam te i tada voleo, i da mi je srce tada bilo tužno, a ja sam tamo sedeo kao lakej. Nikad, mama, nećeš saznati kako sam te tada voleo! Mamice, gde si sada? Čuješ li me? Mama, mama, a sećaš li se onoga goluba u selu?
- Ah, dođavola...Šta ti je! - poče da gunđa iz svoje postelje Lambert - čekaj, sad ću ti pokazati! ...
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   9/6/2009, 12:18 pm

Dostojevski je bio i ostao br 1. Bar za mene. Sve najsitnije i najtanije osecaje ljudske duse, karaktera, bede, ocaja, trijumfa, ljudske sudbine...Sve je otkrio do savrsenosti. To jos nikom nije uspelo do sada. Citala sam ga dok sam bila devojcica, citacu ga ponovo i ponovo. Narocito pripovetka KROTKA ostala je kao secanje na najtezi period mog zivota: kada mi je muz umro u 3l. godini. Nekako me ta prica dosta utesila. Citala sam je vise puta. Onaj osecaj kada covek ostaje bez voljene i oseti se sam na celom svetu, dok se dusa kida. I njegov ocaj.... Tako sam se ja osecala. Taj bol duse! Teze je kroz to proci nego umreti... No Koliko mi je pomoglo da prezivim!
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   22/6/2009, 10:05 pm

„…Lepota je strasna, jeziva stvar! Strasna je jer je niko jos nije dokucio niti ce to ikada moci, zato sto Bog stalno stavlja pred nas nove zagonetke. U lepoti se susrecu dve obale i sve suprotnosti postoje uporedo. Ja nisam ucen covek, brate, ali sam mnogo o ovome razmisljao. Zaista, tajnama nema kraja! Mnogo je u zivotu nepoznanica za covekova nejaka pleca. Resavamo ih kako znamo i umemo i opet smo na suvom. Lepota! Nepodnosljiva mi je pomisao da covek plemenitog srca i uzvisenog uma, koji je krenuo u zivot za idealom Madone u srcu, zavrsi u Sodomi. Jos je strasnije sto se covek kome je Sodoma u srcu, ne odrice lako ideala Madone i sto u dubini duse moze da izgara od istinske ceznje za lepotom, kao u doba mladalacke naivnosti. Da, siroko je ljudsko srce, presiroko. Voleo bih da nije tako. Sam djavo zna sta sve to znaci. Ono sto je razumu mrsko i sramotno, cesto je srcu milo i drago. Ima li lepote u Sodomi? Veruj mi, mnogim je ljudima Sodoma lepa. Da li si znao za tu tajnu? Ono sto me uzasava je da lepota nije samo zastrasujuca, vec i puna tajni. Bog i djavo se tu bore, a bojno polje im je ljudsko srce. Ali, ljudsko srce hoce da prica samo o sopstvenom bolu. Slusaj, sada cu ti reci sta ono govori…”

Dostojevski - "Braca Karamazovi"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   22/6/2009, 10:16 pm

Unistite moje zelje,izbrisite moje ideale,pokazite mi nesto bolje i ja cu poci za vama.Vi cete mozda reci da tako ne vredi nastavljati prijateljstvo,u tom slucaju ja vam mogu odgovoriti to isto.Razmislimo ozbiljno,ako necete da me udostojite svoje paznje,necu ni ja dalje pozdravljati pri susretu.Imam ja svoje podzemlje.
Zasada,jos zivim i zalim-i neka mi se osusi ruka ako ja donesem i najmanju ciglu za tu kasarnu-kucu.Uostalom znate li sta:ubedjen sam da ovakav kao mi,podzemni covek mora drzati na uzdi.Jer premda je sposoban da presedi u podzemlju cetrdeset godina,ali ako na jednom izadje svetlost,ode!Onda ce samo govoriti i govoriti.

Dostojevski
"Zabelske iz podzemlja"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   18/8/2009, 9:56 pm

Idiot" Dostojevskog...Prva velika, ozbiljna knjiga koju sam procitala i nad kojom sam se zamislila...Neponovljiv dozivljaj je opis Nastasje Filipovne koju je knez Miskin video na slici...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5101
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   23/12/2009, 12:42 pm

Jedan od mojih omiljenih pisaca. Čitala sam njegova sabrana djela još u srednjoj školi, a " Braću Karamazove " i " Idiota " sam pročitala dva puta. Kao mlađa sam se oduševljavala njegovim likovima iz romana, ali ih sada mnogo drugačije vidim. To su psihički nesređene i emotivne nezrele ličnosti, ali jako dobro prikazane. Dostojevski je bolje od bilo kojeg drugog pisca uspio opisati teška psihička stanja ličnosti.

F.DOSTOJEVSKI:” BRACA KARAMAZOVI “

STR.26.NO ON JE LJUDE VOLEO:IZGLEDA DA JE KROZ CIJELI ZIVOT POTPUNO VJEROVAO U LJUDE, A, MEDJUTIM, NIKO GA NIKAD NIJE SMATRAO NI ZA SUVISE PROSTODUSNA, NI ZA NAIVNA COVJEKA.NESTO JE BILO U NJEMU STO JE GOVORILO I STO VAS JE UBJEDJIVALO DA ON NECE DA BUDE LJUDIMA SUDIJA , DA NECE DA UZME NA SEBE OSUDU I DA NIPOSTO NECE OSUDITI.IZGLEDALO JE DA JE SVE DOPUSTAO, NIMALO NE OSUDJUJUCI, PREMDA CESTO VRLO GORKO TUGUJUCI ZBOG TOGA.STAVISE, ON JE U TOM POGLEDU DOTLE DOSAO DA GA NIKO NIJE MOGAO NI ZACUDITI, NI UPLASITI, I TO NI U NAJRANIJOJ NJEGOVOJ MLADOSTI.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   4/7/2010, 5:06 pm

Gazdarica - Fjodor M. Dostojevski


Slusaj me dobro, slusaj, radosti moja! Ti umiri srce svoje, i nemoj
me voleti tako kao sto si me sad zavoleo. Bice ti lakse, tvome srcu bice
lakse i milije, a sacuvaces sebe od ljutoga neprijatelja, a steci ces
sebi neznu sestricu.
Dolazicu kod tebe, kad hoces, milovacu te, i necu se stideti sto sam
te poznala. Bila sam vec dva dana s tobom kad si lezao u zloj bolesti!
Primi me kao sestru. Nismo se uzalud ti i ja bratimili, nisam se ja
uzalud molila Bogorodici za tebe! Takvu sestru neces vise steci.
Ceo svet ces obici, pod nebo otici - neces naci bolje ljube, ako bas
tvoje srce ljubu zeli. Zavolecu te vatreno, volecu te uvek kao sada, i
volecu te zato, sto ti je dusa cista, svetla, sva providna; zato sto
sam, kad sam te prvi put ugledala, odmah razumela da si ti gost kuce
moje, dugo ocekivani gost, i da nisi slucajno na nas naisao;
volecu te zato, sto, kada gledam, tvoje oci vole i o
tvome srcu pricaju, a kada nesto kazu, odmah saznam sve sto je u tebi, i
zato bih i zivot mogla tebi za ljubav dati, dati i svoju slobodu, zato
sto bih slatko bila i robinja onome, cije sam srce poznala. . .
ali zivot moj nije vise moj, vec tudji, a volja mi je vezana!
Zato primi sestricu, i budi mi brat, i primni me svom srcu, kad me
opet spopadnu tuga i teska nemoc; samo ucini to tako, da mogu kod tebe
da dodjem, i celu noc kao sad s tobom da presedim, a da se toga ne
stidim. Da li si me cuo? Jesi li mi otvorio svoje srce? Jesi li razumeo
sta sam ti govorila?

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   4/7/2010, 5:34 pm

Bele noci - F. M. Dostojevski


— Dobro, dakle, ja sam tip.
— Tip, tip! Kakav tip? — uzvikne devojka i zahohoce tako kao da cele
godine nije imala prilike da se smeje. — Ta s vama se covek zbilja moze
odlicno zabaviti! Pazite: evo klupe; hajde da sednemo! Ovuda nitko ne
hoda, nitko vas nece cuti, pa — zapocnite svoj zivotopis! Jer me ne
mozete razuveriti, vi imate zivotopis, samo se krijete. Ponajpre, sta je
to tip?
— Tip? Tip, to je original, to je smesan covek! — odgovorim te se i
sam rashohocem za njenim detinjim smehom.
— To je karakter. Slusajte: znate li sta je sanjar?
— Sanjar! Pa molim vas, kako ne bih znala? I sama sam sanjarka!
Ponekad sedim kraj bake i sve mi se nesto vrti po glavi. Uzmem, dakle,
sanjariti i tako se zanesem u mislima — naprosto polazim za kitajskoga
princa... A katkad je to i lepo — sanjariti! Ne, uostalom, Bog bi znao!
Osobito kad i bez toga imas o cemu da mislis — dometne devojka sada
prilicno ozbiljno.
— Divota! Kad ste se, dakle, vec i udavali za kitajskoga bogdihana,
onda cete me posve razumeti. Eto, slusajte... Ali, molim vas: ta ja jos
ne znam kako se zovete?
— Napokon! Rano ste se i setili!
— Ah, boze moj! Ta nije mi ni na pamet palo, bilo mi je i tako
lepo...
— Zovem se Nastenjka.
— Nastenjka! Samo?
— Samo! A zar vam je premalo, nezasitnice!
— Je li mi malo? Mnogo, mnogo, naprotiv, vrlo mnogo, Nastenjka, dobra
ste vi devojka, kad ste mi od prvoga casa postali Nastenjka.
— I jest! Dakle!
— Dakle, eto Nastenjko, ded slusajte, kakav ce to biti smesan
zivotopis.
Seo sam do nje, zauzeo pedantski-ozbiljnu pozu i otpoceo, kao da
citam s napisanoga:
— Ima, Nastenjko, ako to ne znate, ima u Petrogradu prilicno
neobicnih zakutaka. Na ta mesta kao da i ne zaviruje ono isto sunce sto
svetli svemu petrogradskomu svetu, nego zaviruje neko drugo, novo sunce,
kao navlas naruceno za te zakutke, i svetli na sve drugacijom, osobitom
svetloscu. U tim zakucima, mila Nastenjko, kao da se zivi sasvim
drugacijim zivotom, ni nalik na zivot sto kraj nas bruji, nego onakav
kakav moze da bude u sedmoj neznanoj carevini, a ne kod nas, u nase
ozbiljno preozbiljno vreme. Taj je zivot dakle mesavina necega posve
fantasticnoga, zarko idealnoga i u isti mah (zaliboze, Nastenjko!) mutno
prozaicnoga i obicnoga, da ne kazem: neverovatno bljutavoga.
— Pi! Gospode Boze moj! Kakav je to predgovor! Sta li cu ja to cuti?
— Cut cete, Nastenjko (cini mi se nikada necu sustati da vas zovem
Nastenjkom), cut cete da po tim zakucima zive neobicni ljudi — sanjari.
Sanjar — ako treba da se tacno utvrdi — nije covek, nego, znate,
nekakvo bice srednjega roda. Nastanjuje se ponajvise gdegod u
nepristupnu zakutku, kao da se krije u njemu cak i od danje svetlosti,
pa kad se zavuce u svoj stan, tako ce prirasti uz svoj zakutak, kao puz,
ili barem u tom pogledu jako nalikuje na onu zanimljivu zivotinju koja
je u isti mah i zivotinja i kuca, a zove se kornjaca.
Sta mislite, zasto on tako voli svoja cetiri zida, obojena svakako
zelenom bojom, zacadjena, tmurna i nedopustivo zadimljena? Zasto taj
smesni gospodin, kad dodje da ga pohodi tkogod od njegovih malobrojnih
znanaca (a on na kraju gubi sve znance), zasto ga taj smesni gospodin
docekuje tako zbunjen, tako promijenjen u licu i tako smeten kao da je
medju svoja cetiri zida upravo pocinio zlocinstvo, kao da je pravio
lazne novcanice ili kakve pesmice, da ih posalje casopisu uz anonimno
pismo, u kojem se javlja da je pravi pesnik vec umro te njegov prijatelj
smatra za svoju svetu duznost da objavi te stihove?
Zasto, recite mi, Nastenjko, razgovor nikako ne tece toj dvojici koji
se razgovaraju? Zasto, niti smeh niti ziva recca ne polecu s jezika
prijatelju koji je iznenada usao i smeo se, a inace voli i smeh i zivu
reccu, i razgovore o krasnom spolu, i druge vesele teme?
Zasto, napokon, taj prijatelj, po svoj prilici nedavni znanac, koji
prvi put dolazi u poset — jer drugoga poseta u takvu slucaju nece vise
biti, i prijatelj nece po drugi put dolaziti — zasto se i sam prijatelj
tako buni, tako koci, unatoc svoj svojoj ostroumnosti (ako je samo ima),
gledajuci preobrazeno lice domacina koji se vec i sam sasvim zbunio i
posve smeo nakon silnoga ali uzaludnoga nastojanja da ugladi i iskiti
razgovor, da i on pokaze kako poznaje otmeni ton, da i on zapodene
razgovor o krasnom spolu te se makar takvom pokornoscu svidi jadnom
coveku, koji nije dospeo na pravo mesto, nego zabasao njemu u goste?
Zasto se naposletku gost masi sesira i odlazi naglo, iznenada se
setivsi vrlo potrebna posla, kojega nije nikada ni bilo, pa nekako
oslobadja svoju ruku iz vatrenoga stiska domacinova, koji svakojako
nastoji da pokaze svoje kajanje i da popravi sto je izgubljeno? Zasto
prijatelj koji odlazi hohoce cim izidje na vrata, odmah se zarice sam
sebi da nikada nece dolaziti k tomu cudaku, premda je taj cudak zapravo i
divan covek, a u isti mah ne moze nikako da uskrati svojoj uobrazilji
mali hir; da usporedi, makar i izdaleka, fizionomiju svojega
malopredjasnjega sabesednika, za sve vreme sastanka, s likom onoga
nesretnoga maceta koje su deca verolomno zarobila, izgnjecila,
zaplasila, svakojako mu nazao ucinila i sasvim ga zbunila, te se mace
naposletku zavuklo pod stolicu, u mrak i tamo po ceo sat dokono mora da
se jezi, da frce i obadvema sapama mije svoju uvredjenu njuskicu i dugo
jos nakon toga da neprijateljski gleda prirodu i zivot i cak poklon s
gospodarova stola, sto mu ga je spremila milosrdna kljusarica.
— Poslusajte — utece mi u rec Nastenjka, koja me je za sve vreme
slusala u cudu, te razrogacila oci i otvorila ustasca — poslusajte:
nikako ne znam zasto se sve to dogodilo i radi cega bas meni postavljate
takva smesna pitanja; ali zacelo znam to da su se sve te zgode zbile
svakako vama, od reci do reci.
— Bez sumnje — odgovorim najozbiljnijega lica.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   4/7/2010, 5:47 pm

Bijele noci - Fjodor M. Dostojevski


— Nastavljam; ima, prijateljice moja Nastenjko, u životu mojem jedno
određeno vrijeme, koje izvanredno volim. To je baš vrijeme kad se
završavaju gotovo svi poslovi, službe i obaveze, i svi se žure kući da
objeduju, da prilegnu i odahnu, pa odmah putem pronalaze i druge zabavne
teme, koje se tiču večeri, noći i svega preostaloga slobodnoga vremena.
U to vrijeme i naš junak — jer dopustite mi Nastenjko da pripovijedam u
trećem licu, zbog toga što se strašno stidim pripovijedati sve to u
prvom licu — u to, dakle, vrijeme i naš junak, koji također nije
besposlen, korača za drugima. Ali čudno zadovoljstvo titra na njegovu
blijedu, kao nešto zbrčkanu licu.
Zaneseno gleda večernji suton što se polako gasi na hladnom
petrogradskom nebu. Kad velim da gleda, onda lažem: ne gleda, nego
promatra nekako nehajno, kao da je umoran ili zabavljen tog istog časa
nečim drugim, zanimljivim, tako da tek letimice, gotovo nehotice može da
smogne vremena za sve oko sebe. Zadovoljan je jer je do sutra
posvršavao poslove koji su mu mrski, te se veseli kao đak koga su
pustili iz školske klupe ljubljenim igrama i nestalnostima. Pogledajte
ga, Nastenjko, sa strane; odmah ćete vidjeti da je radost već sretno
djelovala na njegove slabe živce i bolesno razdraženu fantaziju.
Evo, o čemu se zamislio... Vi mislite, o objedu? O današnjoj večeri?
Šta gleda tako? Zar onoga gospodina ozbiljne vanjštine, što se veoma
slikovito poklonio dami koja se provezla kraj njega u sjajnoj kočiji, na
brzonogim konjima? Nije, Nastenjko, šta je njemu sada do svih tih
sitnica!
Sada je već bogat njegov osobni život; nekako se iznenada obogatio,
te nije uzalud tako veselo bljesnula pred njim oproštajna sunčeva zraka
šta se gasi i u zagrijanom srcu izazvala čitav roj dojmova. Sada jedva i
primjećuje put na kojem ga je prije mogla preneraziti i najsitnija
sitnica, sada je »božica fantazije« (ako ste, mila Nastenjko, čitali
Žukovskoga) satkala već hirovitom rukom zlatnu osnovu i počela odvijati
pred njim primjere neviđena, ćudljiva života — i tko bi znao, prenijela
ga možda hirovitom rukom u sedmo biljurovo nebo s čvrstoga granitnoga
pločnika, po kojem ide kući.
Pokušajte da ga zaustavite sada, zapitajte ga iznenada: gdje sada
stoji, kojim je ulicama išao? — zacijelo se ne bi ničega sjetio, ni
toga, kuda je hodao, ni toga, gdje je sada stajao, te bi se zarumenio od
zlovolje i svakako štogod slagao radi pristojnosti. Zato se i trgnuo
tako, gotovo i uzviknuo i zaplašen se ogledao unaokolo, kad ga je neka
dostojna starica uljudno zaustavila nasred pločnika i počela ga
ispitivati o putu s kojega je zalutala. Namršten od zlovolje tumara
dalje i ne primjećuje da se počesto koji prolaznik osmjehnuo gledajući i
okrenuo se za njim, i da se kakva mala djevojčica bojažljivo sklonila s
puta i glasno se nasmijala kad je raskolačenih očiju ugledala njegov
široki promatrački osmijeh i kretnje ruku. Ali ta je ista fantazija u
svojem nestašnom poletu obuzela i staricu, i radoznale prolaznike, i
djevojčicu koja se smije, i seljačiće koji tu baš večeravaju na svojim
barkama, koje su zagatile Fontanku (po njoj je, recimo, prolazio u to
vrijeme naš junak), satkala obijesno sve i sva u svoje tkivo, kao muhe u
paučinu, i s novim dobitkom čudak već ušao u svoj ugodni zakutak, sjeo
već za ručak, odavno već poručao i prenuo se tek onda kad je zamišljena i
navijek turobna Matrjona, koja ga služi, pospremala sve sa stola i dala
mu lulu, prenuo se i u čudu se sjetio da je već poručao, a posve
previdio kako je to bilo.
U sobi se smračilo; pri duši mu je pusto i tužno; cijelo se carstvo
sanjarija srušilo oko njega, srušilo se bez traga, bez buke i treske,
prohujilo kao san, a on se sam ne sjeća šta mu se prisnivalo. Ali neki
nejasan osjećaj od kojega mu se ponešto stegle i uzbudile grudi, neka
nova želja napasno škaklja i draška njegovu fantaziju i neprimjetljivo
saziva cijeli roj novih prikaza.
U malucnoj sobi tišina; samoća i lijenost blaže uobrazilju; ona se
polako uspaljuje, polako uzavire, kao voda u kavenom sudu stare
Matrione, koja se mirno vrze kraj njega u kuhinji i kuha svoju kuharičku
kavu. Već uobrazilja pomalo probija u plamsajima, već i knjiga, uzeta
bez svrhe i nasumce, ispada iz ruku mojemu sanjaru, koji nije stigao ni
do treće stranice. Uobrazilja mu se ponovno razigrala, uzbudila, i
odjednom mu opet sinuo u sjajnoj perspektivi nov svijet, nov čaroban
život. Nov san — nova sreća!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19623
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   8/7/2010, 10:32 pm

Za smijeh je, prije svega, potrebna iskrenost, a zar ima iskrenosti
kod ljudi?
Za smijeh je potrebna nezlobnost, a ljudi se najčešće smiju
pakosno.
Iskren i nezlobiv smijeh znači veselost, a zar ima kod ljudi u
...današnje vrijeme veselosti i umiju li ljudi da budu veseli?
Veselost
čovjeka je najvidnija crta njegova, koja ga najviše odaje.
Jedan
karakter dugo ne možete upoznati, ali čim se čovjek bar jedanput
nasmije sasvim iskreno, pokazaće vam se njegov cijeli karakter odmah kao na dlanu.

Samo čovjek vrlo visokog i vrlo sretnog razvitka umije da bude veseo
i da zarazi druge, to jest neodoljivo i dobrodušno veseo.
Ne govorim o
njegovom umnom razvitku, nego o karakteru, o cijelom čovjeku.
Na taj
način, ako želite da prozrete čovjeka i da upoznate njegovu dušu, ne
posmatrajte kako ćuti ili kako govori, ili kako plače, ili čak kako se
uzbuđuje plemenitim idejama, nego bolje da pogledate kako se smije.
Ako
se dobro smije, znajte da je dobar čovjek.
Ja zato dobro znam da je smeh najsigurnija proba duše.
Pogledajte dijete: jedino djeca umiju da se dobro smiju do savršenstva i zbog toga i jesu privlačna.

Dostojevski

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   19/9/2010, 12:00 am

Zapisi iz podzemlja - ( Fjodor Mihajlovič Dostojevski )
FJODOR MIHAJLOVIČ DOSTOJEVSKI:
ZAPISI IZ PODZEMLJA



Bilješke o djelu:
“Zapisi iz podzemlja” samo je jedna novela iz zbirke pod nazivom “Zapisi
iz mrtvog doma” - zbirke poznatog ruskog realista Fjodora Mihajloviča
Dostojevskog. Novela “Zapisi iz podzemlja” u sebi sadrži mnoge ideje o
čovjeku, njegovom životu te o individui i njezinom ponašanju i uklapanju
u društvo. Individua tj. glavni lik ove novele bolje nam predočava samog
sebe a ujedno preko sebe izriče pravu istinu o čovjeku. Prema njegovim
riječima čovjek je negriješeno biće, pakosno biće, nezahvalno biće,
stvaralačka životinja, lakosmisleno biće, nedolično biće te biće koje u
svemu ima cilj i teži ka ostvarenju tog cilja. Osim svih ovih osobina jedna
se osobina posebno ističe a to je samostalnost, čiju veliku učestalost
možemo vidjeti i u samom glavnom liku. Naime, glavni lik ne slaže se
dobro s društvom i prezire ljude u njemu, no ipak želi ući u društvo i
osjetiti tu posebnu atmosferu. Usprkos toj velikoj želji biva odbačen i
postaje željan osvete za neuspjehom. Sve mu u životu propada a nesreća
mu je uvijek za petama. Prema svemu ovome možemo zaključiti i da
zapravo podzemlje za glavnog lika možda i predstavlja ovaj bijedan i
nesretan život, a ponajviše izolaciju od društva, od cijelog svijeta.

Ova se novela sastoji od dva dijela, gdje bi prvi dio mogli nazvati
filozofskom raspravom o čovjeku, a drugi dio dokaz za sve ono što je
rečeno u prvom dijelu. Kako se prava radnja javlja tek u drugom dijelu
ove novele, mogli bismo reći da radnja teče kronološki, a jedna od
zanimljivosti vezana upravo za radnju je ta da je radnja izmišljena kao
i sami zapisi.

U ovoj se noveli spominje nekoliko likova: glavni lik, njegov sluga Apolon,
Liza, Ferfičkin, Simonov i Zverkov.

Ipak, posebnu pažnju mogli bismo dati upravo glavnom liku jer
on sa svim svojim osobinama predstavlja ljude tadašnjeg vremena.
O njegovoj karakterizaciji možemo ponajviše saznati u prvom dijelu ove
novele, gdje odmah na samom početku možemo uočiti pakosnost, koja se
uočavala i u njegovom poslu. No, pored toga što je pakostan, on je dosta
i radoznao a možemo reći i da voli sanjariti, fantazirati a ponajviše
filozofirati. U njegovoj filozofiji možemo kao glavnu ličnost uočiti čovjeka
i njegove probleme u društvu. Sve te probleme možemo pronaći i u
glavnom liku, jer je totalno izoliran od društva i velika je individua.


Ipak, za razliku od drugih ljudi koji su nezadovoljni onime što imaju,
on je zadovoljan svojim načinom života. Na samom kraju novele
možemo uočiti da nikoga ne voli, nikoga ne poštuje, no ono što je
najgore, ne voli ni samog sebe. Sve je to uzrok njegovog bijednog života,
kojeg je on silno želio popraviti. No, nedovoljna upornost dovela je do
toga da je uvijek bio odbačen. Glavnu je riječ u njegovom životu vodila
povučenost od društva, a sudeći po svemu ovome, možemo zaključiti da
on u biti i nije shvatio svijet, život, već je sve to promatrao sa svog
stajališta, sa svoje strane, dok drugu stranu svijeta nikad nije uspio vidjeti
ni shvatiti. Tokom cijele novele činio se nervoznim, nesigurnim,
izbezumljenim, neodlučnim a pomalo i strašljivim. Neke od ovih
osobina mogu se uočiti i u današnjem svijetu, u današnjem čovjeku,
no ima nešto što odskače od svega, a to je nezadovoljstvo čovjeka
s onim što ima, jer čovjeku uvijek treba nešto više.

Osim glavnog lika, u radnji novele sudjeluju i ostali likovi s kojima
se naš glavni lik i nije baš previše slagao. Jedan od tih likova je i lik
Ferfičkina. Prema riječima glavnog lika, bio je to čovjek kojeg je glavni
lik ponajviše mrzio, i za kojeg je tvrdio da je glup i velika kukavica.
Veoma podao i drzak razmetljivac koji je hinio najosjetljiviju ambicioznost,
budio je sve negativne osobine u očima glavnog junaka. Bio je jedan od
onih ljudi koji nije podnosio glavnog lika, koji ga nije prihvaćao i niti to
nije ni pokušavao. Kao i svima, najvažniji mu je bio novac te iz pojedinih
njegovih situacija vidimo kako je bio uistinu velik podlac, gotovo zao
čovjek koji je sa zadovoljstvom zadirkivao druge i ismijavao ih.

Gotovo sve to možemo reći i za preostala dva neprijatelja glavnog lika
- Trudoljubova i Zverkova. Pakosni, zli likovi, kojima je jedini cilj u životu
bio novac, često su omaložavali glavnog lika, koji je sve to trpio i čak im
se u jednom trenutku htio i ispričati. Svi oni isticali su se jednom velikom
negativnom osobinom, iskorištavanjem, kojom bi samo gledali da sebi
ugode, da sebi učine život boljim, ne misleći na posljedice.

No, u cijelom društvu bila je i osoba koja je u glavnom liku pobudila
posebne osjećaje. To je bila djevojka Liza, izgledom veoma lijepa i dobra
u duši i srcu. U početku je upoznajemo kao povučenu, šutljivu i zbunjenu
djevojku. Ipak, bila je osoba s kojom se moglo smireno i bez diskusija
popričati i izmjeniti mišljenja o životu, budućnosti i ljubavi. Za razliku od
drugih likova, pakost, zlo i egoizam se u toj djevojci nije mogao uočiti već
je imala sve dobre osobine. Bila je veoma draga glavnom liku koji ju je
volio, no ta je ljubav brzo nestala zbog nespremnosti lika na takav način
života.


Već nam je poznato da su stil i jezik Dostojevskog veoma jednostavni,
gdje se autor često koristi jednostavnim i jasnim rečenicama koje nisu
toliko bogate stilskim sredstvima. Kao primjer jednostavne i kratke
rečenice možemo navesti jedan od brojnih dijaloga iz novele:

”Ti si odavde?
Nisam.
Odakle si?
Iz Rige.
Njemica?
Ruskinja.
Jesi li već dugo ovdje?
Gdje?
U kući.“

Često se u rečenicama pa i među rečenicama javlja kontrast, koji je
u funkciji humorističnosti i originalnosti rečenica, kao npr. ”Tada sam
pobijedio, ali se Zverkov, koji je doduše bio glup ali veseo i drzak,
na sve samo nasmijao i to tako da zapravo i nisam sasvim pobijedio
– smijeh je ostao na njegovoj strani.” ili pak “Ta čovjek je glup,
fenomenalno glup. Naime, uopće i nije glup, ali je tako nezahvalan da
nema nezahvalnijeg stvorenja od njega”. Specifičnost ove novele je i
početak, gdje se također uočavaju jednostavne i humoristične rečenice:
”Bolestan sam čovjek... Pakostan sam čovjek. Neprivlačan sam čovjek.
Mislim da me boli jetra. Uostalom, nemam pojma o svojoj bolesti i ne
znam pouzdano što me boli.”, a i cijela je novela napisana tako da autor
direktno razgovara s čitateljem i daje mu poneke savjete, a sve se to izražava rečenicama poput ovih: ”... Stanite! Dopustite da predahnem...”,
”Pa zašto ste onda sve ovo pisali? - pitate me. Znate šta, strpao bih ja vas
na četrdeset godina u podzemlje, bez ikakva posla, pa bih nakon četrdeset
godina došao k vama da se raspitam do čega ste došli”.

Osim ovih rečenica, Dostojevski se obraćao čitatelju putem zagrada
“(Slaba dosjetka, ali neću je prekrižiti. Napisao sam je, misleći da će
ispasti veoma duhovito; a sada, kad sam i sam uvidio da sam se želio
samo napraviti odurno važan - namjerno je neću prekrižiti!).
Sam jednostavan stil govori nam kako rečenice nisu toliko bogate stilskim
sredstvima, no u noveli možemo pronaći i poneku metaforu: ”Bilo je tiho,
pahuljao je snijeg padajući gotovo okomito i prostirajući jastuk po
pločniku i pustoj ulici.”

Realističnost stila također ne možemo izostaviti, a ta je realističnost i
specifična za razdoblje u kojem je nastalo ovo djelo. Realističnost je
izražena već putem same socijalne teme koja sa sobom nosi razne
probleme. Ti se problemi očituju na posebnim realističkim likovima
– likovima iz svakodnevnog života koji se kreću na svakodnevnim,
običnim mjestima (gostionica, malena sobica). U noveli možemo uočiti i
opis interijera: ”U uskoj, tijesnoj i niskoj sobi, pretrpanoj golemim
ormarom za odijela i krcatoj kartonskim kutijama, krpama i kojekakvim
odijevnim starudijama - bilo je posve tamno.”, čija je funkcija opisivanje
i predočavanje socijalnog statusa likova, dok u jednom dijelu novele
možemo uočiti i pozitivizam: ”Pa i uopće, dužni smo sebi ponavljati,
neumorno, da nas u tom i tom trenutku priroda nipošto u tim i tim
okolnostima neće ništa pitati; da je treba prihvatiti takvom kakva jest,
a ne onako kao što fantaziramo, pa ako stvarno težimo za tablicom i
kalendarom, no, i... no, pa makar i za retortom, što se može, treba
prihvatiti i retortu!”

Jezik u ovoj noveli je razumljiv no ima i pokojih francuskih izraza:
”a l’homme de la nature et de la verite”.

Kao i svako dijelo, i ova novela ima nekoliko ideja:
1. Čovjek nije nikada sretan onime što ima
2. Svaki je čovjek kukavica
3. Čovjek nije savršeno biće
4. Društvo čini čovjeka čovjekom

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   16/10/2010, 5:24 pm

Odlomak iz pripovetke Krotka od Dostojevskog

"Kasno!!!
Kako je tanušna u sanduku, kako joj se nosić zašiljio! Trepavice stoje kao strelice. I kako je samo pala – nigde se nije povredila niti je štogod slomila! Jedino ta "šačica krvi". Jedva koliko - za kašičicu od čaja. Unutrašnji potres. Čudna misao: kad bi se moglo ne sahranjivati? Jer ako je odnesu? Ah, ja znam da je moraju odneti, nisam lud i ne buncam, valjda, naprotiv, um mi nikada još nije tako bistar bio – ali kako to da opet nikog ne bude u kući, opet samo dve sobe, i opet ja sam sa svojim zalogama. Bunilo, bunilo, ništa do bunilo! Izmučio sam je, to je!
Šta će mi sad vaši zakoni? Šta će mi vaši običaji, vaš moral, vaš život, vaša država, vaša vera? Neka mi sudi vaš sudija, neka me odvedu u sud, u vaš javni sud, ja ću reći da ga ne priznajem. Sudije će viknuti: „Ćutite, oficire!“ A ja ću doviknuti njemu: „Gde ti je sad snaga da me na poslušnost nateraš? Zašto su mračne prirodne sile razbile ono što mi je najdraže? Šta će mi sad vaši zakoni? Ja vas napuštam“ O, sve mi je svejedno!
Slepa, slepa! Mrtva, ne čuje! Ne znaš ti kakvim bih te rajem okružio. Raj bi bio u mojoj duši, zasadio bih ga svud oko tebe! Ti mene ne bi volela – ako, šta to smeta? Sve bi bilo tako, tako bi sve i ostalo. Pričala bi mi samo kao drugu – pa bismo se radovali smejali, radosno gledali jedno drugo u oči. Tako bismo lepo živeli. A ako bi drugog zavolela – ništa, neka! Ti bi išla s njim i smejala se, a ja bih posmatrao sa druge strane ulice . . . O, neka sve bude, samo neka ona bar jednom otvori oči! Jedan tren, samo jedan! Pogledala bi me kao ono maločas, kada je stajala preda mnom i zaklinjala se da će mi biti verna žena! O, jedan jedini pogled, i sve bi razumela!
Slučaj! O, prirodo! Ljudi su na svetu sami – to je nesreća! „Ima li u polju koga živog?“ vapije ruski vitez. Vapijem i ja, iako nisam vitez, ali se niko ne odaziva. Kažu da sunce daje život vasioni. Ali kad sunce izađe – pogledajte ga, zar nije mrtvac? Sve je mrtvo i svugde su mrtvaci. Jedino usamljeni ljudi, a oko njih ćutanje – to vam je zemlja! „Ljudi, volite jedni druge“ – ko li je to rekao? Čija je to zapovest? Otkucava ravnodušno, dosadno klatno. Dva sata u noći. Njen cipelice stoje kraj kreveca, kao da je čekaju . . . Ne, zbilja, kada je sutra odnesu, šta li ću ja?“

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   28/10/2010, 11:05 pm

.."Voleti ljude takvi kakvi su,to je nemoguce.A ipak se mora.I zato,kad im cinis dobro,stegni srce,zapusi nos i zatvori oci (ovo poslednje je neophodno).Podnosi zlo od njih,ne ljuti se na njih ako mozes,seti se da si i ti covek.Naravno moras s njima biti strog,ako ti je dato da budes iole pametniji od osrednjeg.Ljudi su po prirodi niski i spremni su da vole iz straha,ne daj se takvoj ljubavi,i ne prestani da prezires.Nauci da ljude prezires cak i kada su dobri,jer su tada najvise rdjavi.Ko iole nije glup,taj ne moze da zivi a da sebe ne prezire,bio cestit ili ne bio svejedno.Ljubiti bliznjeg svoga,a ne prezirati ga-to je nemoguce.I ljubav prema covecanstvu treba shvatiti jedino kao ljubav prema onome covecanstvu koje si sam stvorio u svojoj dusi,drugim recima,sam sebe si stvorio,te i ljubav prema sebi samom,i koga prema tome,nikad nece ni biti u stvari"...

Dostojevski-Mladic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 4962
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   1/11/2010, 11:47 pm

Ja, na primer, ja sam tup, po prirodi sam svojoj tup, pa usled toga ne mogu da citam suvise ozbiljna dela; a ovo citam bas kao da sam sam napisao; bas kao da je moje sopstveno srce, kakvo je da je, uzeo, izvrnuo pred ljudima na nalicje, pa ga opisao u svoj njegovoj podrobnosti - eto kako je! Jer stvar je prosta, bogami;sta tu ima! Ne, ozbiljno, i ja bih tako napisao; zasto da ne bih! Ta ja osecam to isto, potpuno onako kao i u knjizi, a i sam sam se u takvim okolnostima ponekad nalazio, kao na primer taj Samson Virin, jadnik.
I loliko li ih samo medju nama ima takvih Samsona Virina, tavih istih dobrih jadnika!
I kako je sve to samo vesto opisano! Zamalo se nisam rasplakao, rodjena, kad sam procitao da se propio, gresnik, tako da je razum izgubio, postao ogorcen i da spava po ceo dan pod ovcijim kozuhom, a jad svoj grejanom rakijicom zaliva, i zalostivo place....

Bedni ljudi

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 4962
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   2/11/2010, 12:11 am

....Vi znate šta je to što je mene progutalo. I prosto nema nikakve nade, a u vašim očima sam nula, zato i govorim otvoreno: Svuda vidim samo vas, a sve ostalo mi je svejedno. Zašto i kako vas volim - ne znam. Znate, vi možda uopšte i niste lepi? Zamislite, ja uopšte i ne znam da li ste vi lepi ili ne? Čak ni u licu? Srce, vam sigurno, nije dobro, a da vam um nije plemenit - i to je vrlo verovatno.A znate li da ću vas jednog dana ubiti? Neću vas ubiti zbog toga što ću prestati da vas volim, ni iz ljubomore, nego onako, prosto ću vas ubiti jer me neki put nešto vuče da vas pojedem. Ako si se uputio prema cilju i putem počeo zastajkivati da kamenom gadjaš svakog psa koji laje na tebe, nikada nećeš stići na cilj.....

Kockar

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 4962
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   2/11/2010, 12:11 am

Neka me onaj, kome moje “objašnjenje” dospe u ruke i ko bude imao
strpljenja da ga pročita, smatra za sumanutog ili čak za gimnazista, a
najtačnije, za osuđenog na smrt, kome se dakako počelo pričinjavati da
svi ljudi, osim njega, premalo cene život, navikli su da ga suviše
jevtino troše i da se suviše tromo, suviše nesavesno njime koriste,
dakle, svi do jednog nedostojni su života! ... Stvar je u životu,
jedino u životu, u njegovom neprekidnom i večnom otkrivanju, a ne u o
otkriću... U svakoj genijalnoj ili novoj čovekovoj misli ili čak,
prosto, u svakoj ozbiljnoj čovekovoj misli koja se rodi u nečijoj
glavi, uvek ostaje nešto što se nikako ne može preneti drugim ljudima;
sve da ispišete čitave knjige i da svoju misao tumačite trideset pet
godina; uvek će ostati nešto što ni po koju cenu neće hteti da izađe
ispod vaše lobanje i ostaće u vama zauvek; pa ćete tako i umreti ne
saopštivši, možda, nikome ono najglavnije u vašoj ideji.
Sve je to bilo prirodno, ljudi su stvoreni zato da jedan drugog muče ...
Kažu da je krotkost ogromna sila.

Idiot

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   14/12/2010, 10:21 pm

Tako je on mučio i dražio sebe pitanjima, i to čak sa nekim uživanjem. Uostalom, sva ta pitanja nisu bila nova niti neočekivana, već stara, bolna, davnašnja. Odavno se u njemu sva ova sadašnja tuga začela, rasla, kupila se i u poslednje vreme sazrela i iskristalisala se u vidu strašnog, surovog i fantastičnog pitanja koje mu je izmučilo dušu i um, neodložno zahtevajući rešenje…A sad ga materino pismo odjednom porazilo kao grom. Bilo je jasno sad nije trebalo tugovati, stradati, pasivno razmišljajući samo o tome kako su to nerazrešiva pitanja, već neizostavno nešto učiniti, i to odmah, što pre. Treba se pošto-poto odlučiti na šta bilo, ili se savim odreći života. Poslušno primiti sudbinu onakva kakva je, jednom zauvek, i ugušiti u sebi sve, odričući se svakog prava da radiš, živiš i voliš.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, „Zločin i kazna“

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   17/3/2011, 11:16 pm

Gazdarica


Slusaj me dobro, slusaj, radosti moja! Ti umiri srce svoje, i nemoj
me voleti tako kao sto si me sad zavoleo. Bice ti lakse, tvome srcu bice
lakse i milije, a sacuvaces sebe od ljutoga neprijatelja, a steci ces
sebi neznu sestricu.
Dolazicu kod tebe, kad hoces, milovacu te, i necu se stideti sto sam
te poznala. Bila sam vec dva dana s tobom kad si lezao u zloj bolesti!
Primi me kao sestru. Nismo se uzalud ti i ja bratimili, nisam se ja
uzalud molila Bogorodici za tebe! Takvu sestru neces vise steci.
Ceo svet ces obici, pod nebo otici - neces naci bolje ljube, ako bas
tvoje srce ljubu zeli. Zavolecu te vatreno, volecu te uvek kao sada, i
volecu te zato, sto ti je dusa cista, svetla, sva providna; zato sto
sam, kad sam te prvi put ugledala, odmah razumela da si ti gost kuce
moje, dugo ocekivani gost, i da nisi slucajno na nas naisao;
volecu te zato, sto, kada gledam, tvoje oci vole i o
tvome srcu pricaju, a kada nesto kazu, odmah saznam sve sto je u tebi, i
zato bih i zivot mogla tebi za ljubav dati, dati i svoju slobodu, zato
sto bih slatko bila i robinja onome, cije sam srce poznala. . . ali zivot moj nije vise moj, vec tudji, a volja mi je vezana!
Zato primi sestricu, i budi mi brat, i primni me svom srcu, kad me
opet spopadnu tuga i teska nemoc; samo ucini to tako, da mogu kod tebe
da dodjem, i celu noc kao sad s tobom da presedim, a da se toga ne
stidim. Da li si me cuo? Jesi li mi otvorio svoje srce? Jesi li razumeo
sta sam ti govorila?

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   12/6/2011, 4:33 pm

besherat ::
Jedan od mojih omiljenih pisaca. Čitala sam njegova sabrana djela još u srednjoj školi, a " Braću Karamazove " i " Idiota " sam pročitala dva puta. Kao mlađa sam se oduševljavala njegovim likovima iz romana, ali ih sada mnogo drugačije vidim. To su psihički nesređene i emotivne nezrele ličnosti, ali jako dobro prikazane. Dostojevski je bolje od bilo kojeg drugog pisca uspio opisati teška psihička stanja ličnosti.

F.DOSTOJEVSKI:” BRACA KARAMAZOVI “

STR.26.NO ON JE LJUDE VOLEO:IZGLEDA DA JE KROZ CIJELI ZIVOT POTPUNO VJEROVAO U LJUDE, A, MEDJUTIM, NIKO GA NIKAD NIJE SMATRAO NI ZA SUVISE PROSTODUSNA, NI ZA NAIVNA COVJEKA.NESTO JE BILO U NJEMU STO JE GOVORILO I STO VAS JE UBJEDJIVALO DA ON NECE DA BUDE LJUDIMA SUDIJA , DA NECE DA UZME NA SEBE OSUDU I DA NIPOSTO NECE OSUDITI.IZGLEDALO JE DA JE SVE DOPUSTAO, NIMALO NE OSUDJUJUCI, PREMDA CESTO VRLO GORKO TUGUJUCI ZBOG TOGA.STAVISE, ON JE U TOM POGLEDU DOTLE DOSAO DA GA NIKO NIJE MOGAO NI ZACUDITI, NI UPLASITI, I TO NI U NAJRANIJOJ NJEGOVOJ MLADOSTI.
A zar mozemo ikada postati sredjene i zrele licnosti,a da to utice i na druge?Mozda,al samo za nas same!Uvek ostaje enigma ucenja,emocionalnog i intelektualnog prihvatanja istog!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Fjodor M. Dostojevski   

Nazad na vrh Ići dole
 
Fjodor M. Dostojevski
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Fjodor Mihajlovič Dostojevski
» Fjodor M. Dostojevski
» Fjodor Mihajlovič Dostojevski
» Na današnji dan...
» Fjodor Mihajlovič Dostojevski - Braća Karamazovi

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: