LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Luidji Pirandelo

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5101
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Luidji Pirandelo   21/3/2009, 12:42 am


Luidji Pirandelo ( 1867 - 1936 ) je prozaik,najvazniji dramski pisac italijanske moderne knjizevnosti. Rodjen je u Agridjentu na Siciliji,i, uz Djovanija Vergu predstavlja najvaznijeg pripovjedaca sicilijanskog podneblja. Briljantni novelist i romanopisac " Izopstena ", " Jedan, nijedan i stohiljaditi, dramaticar " Sest lica trazi pisca ", " Veceras improvizujemo ", docarao je jednako istorijsku dramu zivopisnog ostrva, kao i psiholoski profil ljudi koje je nevesela istorija i surova stvarnost oblikovala na sasvim osoben nacin. 1934 g. Pirandelo dobija Nobelovu nagradu.

" Pokojni Matija Paskal "
Prica o bjekstvu, novom identitetu, o ljudskoj usamljenosti i jednom pomjerenom svijetu napacenog ostrva.Roman je autoru donio veliku slavu i preveden je na vise jezika. Matija Paskal ima otpor prema staticnim drustvenim i porodicnim normama.Bjezi od porodice i izdaje sopstvenu osmrtnicu, mijenja identitet i zapocinje novi zivot. Obiluje interesantnim dogadjanjima iz Matijinog zivota, fino zacinjeno humorom.Neobicno pisano i interesantno djelo koje vrijedi procitati.

..."Ulozio sam nistavnu sumu, a dobio oko 11ooo lira! Odavno nisam u rukama imao toliko novca i ova suma mi se ucinila pozamasnom. Ali docnije, kad sam se setio ranijeg zivota, osetio sam se strasno ponizenim. Zar sam se toliko ponizio sto sam dve godine radio u knjiznici i pretrpeo niz nedaca?
Odjednom je dusu poceo da mi razjeda novi otrov. Gledao sam novac na krevetu:"Hajd',vrli covece, krotki bibliotekaru, hajd', vrati se kuci i ovom blagom zajazi glad udove Peskatore. Ona ce pomisliti da si ga opljackao i odmah ce prema tebi osetiti najdublje postovanje. Ili ,bolje, otputuj u Ameriku, kako si ranije bio naumio, ako ti se to postovanje ne cini dostojnom nagradom za tvoj veliki trud. Sad bi, ovako snabdeven, imao uslova za takvo putovanje. Jedanaest hiljada lira! Kakvo bogatstvo!
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5101
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Luidji Pirandelo   19/1/2011, 9:19 pm

Čitala sam njegovu knjigu " Pazi, snima se ", koja slovi za njegovo najbolje djelo, ali mene nije nešto naročito dojmila.
Juče sam pročitala njegove pripovijetke:

" Ljekareva dužnost "
" Bjekstvo "
" Sve za bolje "
" Naše uspomene "
" Goli život "
" Još jedan "
" Izvjesne dužnosti "
" Gore i dolje "
" Drugi sin "
" Ti se smiješ "
" jedan glas "
" Superior stabat lupus "
" istina "
" Znameniti pokojnik "
" Klopka ".

Sve pripovijetke, koje ssu izdvojene u ovim sabranim djelima , knj.1, odišu jedinstvenim ritmom, a to je - tragedija pojedinca. Dinamično gradi situacije u kojima likove dovodi od idile do tragedije, od iluzija do beznađa. Mijenjajući ritam priče, čini je uzbudljivom, a lična tragedija postaje opšta. Posljedice se šire u talasima, obuhvatajući i gutajući više ličnosti.
U prvoj priči " Ljekareva dužnost ", idila srećne porodice i zadovoljne žene , ruši se u jednom momentu i mijenja sve. ragedija, preljuba, ubistvo, samoubistvo. Ljekar spašava nevjernog muža, ali gle paradoksa, spašava ga da bi otišao na robiju, da bi živio s pečatom srama, koji je bacio na čitavu porodicu. Lična tragedija se pojačava patetikom, željom ranjenika da okonča svoj život.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5101
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Luidji Pirandelo   19/1/2011, 9:20 pm

L.Pirandelo: " Naše uspomene "

" Mislim da je ovo jedan od najbolnijih utisaka, možda najbolniji, kad ga osjeti onaj ko se vraća poslije mnogo godina u rodno mjesto: vidjeti kako vlastite uspomene padaju u prazninu, kako nestaju jedna po jedna, iščezavaju, uspomene koje žele da obnove život, a ne nalaze više sebe u mjestima, jer izmjenjeno sjećanje ne uspijeva da dade tim mjestima realnost što su ih prije imala. Ne po sebi samima, nego po ličnosti."
( 74 str. )

" GORE I DOLJE " LUIĐI PIRANDELO

" Ali izvinite ! Ako čovjek može tako shvatiti i pojmiti svoju beskrajnu malenkost, šta to znači? Znači da on shvata i poima neizmjernu veličinu vasione! Kako se dakle, prema tome, može čovjek nazvati malim?
- Mali,mali...- govoraše profesor Sabato kao iz neke bezmjerne udaljenosti.
A Lamela, sve razdraženiji:
- Vi se šalite! Mali? Ali mora da je u meni neka sila, shvatate li? Nešto od ovoga beskraja, jer inače ne bih o njemu ništa znao, kao što ne zna ova moja cipela, uzmimo, ili moj šešir. Nešto od ovoga beskraja, jer ako upravim ovako oči zvijezdama, evo, otvara se uvaženi profesore, to nešto se otvara i postaje, kao ništa, neizmjernost prostora u kome s kreću svjetovi; svjetovi, kažem čiju strašnu veličinu osjećam i shvatam je. Ali kome pripada ta veličina? Meni, dragi profesore. Jer je osjećanje moje! Kako dakle možete reći da je čovjek mali, kada je u njemu tolika veličina?
( 134 str .)

- Ah, kako ti rasuđuješ? Tu si stao? Nastavi samo svoje rasuđivanje; kakvo značenje ima to što govoriš? To znači da je čovjek velik samo tada kad se pred beskrajem osjeća i saznaje malim, i da nikada nije tako mali, kao kad se osjeća velikim! To je značenje! A kakva ti utjeha i pomoć mogu doći od toga, to jest od saznanja da je čovjek osuđen na to svirepo očajanje: vidjeti kao veliko ono što je maleno - sve naše stvari, ovdje, na zemlji - a kao maleno ono što je veliko, zvijezde?
( 135 str. )

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5101
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Luidji Pirandelo   20/1/2011, 9:46 am

" ZNAMENITI POKOJNIK "

" Bitnost ? Šta je dakle bitnost? To je stvar " koja jeste ", bez sumnje, i po njoj se, dok sam živ, razlikujem od onoga sebe koji ću biti poslije smrti. To je jasno! Ali ova suština, u mojoj najtananijoj unutrašnjosti, ima li ona svoj pravi život, ili možda egzistira samo u toliko u koliko ja živim ?
Dvije pretpostavke : ako ona ima pravi život, a prima svijest o sebi jedino u meni, da li prema tome više neće imati nikakve svijesti kad jedanput ode od mene? Šta će onda postati? Nešto što nisam ja, što nije ni ona sama dok u meni stanuje. Kad se jednom oslobodi, ona će postati što bude htjela...ako uopšte nastavi da živi. Jer, postoji i druga pretpostavka: da ona živi dotle dok ja živim, tako da , kad mene ne bude....
( 239 str.)

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Luidji Pirandelo   13/11/2012, 8:30 pm

Bravo, bravo Smile Citao sam "Pokojni Matija Paskal". Odlican roman u kojem se moze pronaci i savremeni covjek. Krenuti laksim putem ili uhvatiti se u kostac sa zivotom?
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 14293
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Luidji Pirandelo   17/9/2017, 8:33 pm






Luiđi Pirandelo - Tajna umetničkog stvaranja


Ima već mnogo godina da je u službi moje umetnosti (ali kao da je od juče) hitra jedna sluškinjica, a ipak je uvek nova u svome poslu.

Ime joj je Mašta.

Elem, ova moja sluškinjica Mašta imala je, ima tome više godina, rđavo nadahnuće ili zlosrećan ćef da mi dovuče u kuću celu jednu porodicu, ne bih mogao da kažem otkud ju je izvukla, ali koja bi mi, po njenom verovanju, mogla poslužiti za sadržaj veličanstvenog romana.

Koji će pisac ikada moći da kaže kako i zašto mu se neko lice rodilo u mašti? Tajna umetničkog stvaranja jeste samo tajna prirodnog rađanja. Može neka žena, voleći, hteti da postane majka; ali sama želja nije dovoljna, ma koliko bila jaka. Jednog lepog dana osetiće da je majka, ne znajući pouzdano kada se to desilo. Tako i umetnik, živeći, prima u sebe mnoge životne klice, a nikada ne može da kaže kako i zašto mu se u određenom trenutku jedna od klica zavukla u maštu da bi i ona postala živo stvorenje na životnom planu uzvišenijem od promenljivog svakidašnjeg postojanja.

Mogu samo da kažem da se našlo preda mnom, a da ih uopšte nisam tražio, onih šest lica koja se sada vide na sceni, opipljivo živa, toliko živa da sam im čak dah mogao osetiti. Iščekivala su, prisutna tu preda mnom, svako sa svojom skrivenom patnjom a sva sjedinjena rođenjem i spletom uzajamnih sudbina, iščekivala su da ih uvedem u svet umetnosti, načinivši od njihovih ličnosti, od njinih strasti i sudbina, roman, dramu ili bar komediju.

Rođena živa, htela su da žive.

Iz predgovora komedije Šest lica traži pisca

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 14293
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Luidji Pirandelo   17/9/2017, 8:36 pm






Luiđi Pirandelo - Savest kao vodič nikako nije dovoljna

Dizajn korica knjige Pokojni Matija Paskal

''Savest? Ali savest ničemu ne služi, dragi moj gospodine! Savest kao vodič nikako nije dovoljna. Možda bi i bila dovoljna kad bi bila neosvojiva tvrđava, a ne otvoren trg, da tako kažemo, odnosno kad bismo mogli sebe da posmatramo izdvojeno i kad ona po svojoj prirodi ne bi bila otvorena prema drugima. Po meni, savest čini egzistencijalni... baš tako, egzistencijalni odnos između mene koji mislim i ostalih bića o kojima mislim. To znači da savest nije stvar po sebi, nije samodovoljna, da li me razumete?

Ako se osećanja, sklonosti i zadovoljstva tih drugih ljudi o kojima mislimo vi ili ja ne odražavaju na vas ili mene, mi nikako ne možemo biti ni zadovoljni, ni spokojni, ni srećni, tako da se svi mi iz petnih žila trudimo kako bi se naša osećanja, misli, sklonosti, zadovoljstva odrazili na savest drugih ljudi. A ako se to ne dogodi, zato što, da tako kažemo, u tom trenutku nema povoljne klime niti vetra da prenese to seme i da se zametnu klice, da, da, dragi moj gospodine... da se zametnu klice vaših ideja u umu drugih ljudi, ne možete reći da je vama savest dovoljna. Za šta vam je dovoljna? Da biste živeli sami? Da se sasušite u senci? Jao, nemojte, molim vas! Čujte, ja mrzim retoriku, matoru razmetljivu lažljivicu, namigušu sa cvikerom na nosu. Razume se da je retorika iznedrila ovu lepu rečenicu, šepureći se pri tom poput paunice: 'Meni je dovoljna moja savest!' Kako da ne! Ciceron je još pre toga ovako kazao: 'Mea mihi conscientia pluris est quam hominum sermo.' Ali, ako ćemo pravo, Ciceron jeste sušta rečitost, ali... sačuvaj me Bože, dragi moj gospodine! Dosadniji je od deteta kad uči da svira na violini!''

Iz romana Pokojni Matija Paskal

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 17/9/2017, 8:40 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 14293
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Luidji Pirandelo   17/9/2017, 8:39 pm




Luiđi Pirandelo - Svi smo mi polako svikli na to novo poimanje vlastite beskrajne sićušnosti

“Pa dabome! Gospodin grof diže se zarana, tačno u pola devet ujutro... Gospođa grofica odenu haljinu boje jorgovana opervaženu raskošnom čipkom na okovratniku... Terezina umiraše od gladi... Lukrecija izgaraše od ljubavi... Za ime Boga! Šta se to mene tiče?

Zar mi nismo na nevidljivoj sićušnoj čigri koju šiba zračak sunca, na pomahnitalom zrncu peska što se vrti bez prestanka, a ne zna ni zašto, niti ikad stiže na odredište, kao da uživa u tom besomučnom okretanju, da bi nama bilo čas malo toplije a čas malo hladnije i da bismo skončali - često svesni da smo počinili sijaset beznačajnih gluposti - posle pedesetak ili šezdesetak krugova? Kopernik, Kopernik, dragi moj don Eliđo, taj je upropastio čovečanstvo, nepovratno. Svi smo mi polako svikli na to novo poimanje vlastite beskrajne sićušnosti, pa sebe smatramo manjim od makovog zrna u vaseljeni, zajedno sa našim velelepnim otkrićima i pronalascima, pa od kakvog značaja onda mogu da budu vesti o našim opštim tragedijama, da i ne pominjem pojedinačne zle sudbine? To su već priče o bednim crvićima. Da li ste čitali o onoj maloj nezgodi na Antilima? Ništa. Sirotoj Zemlji je dozlogrdilo da se okreće bez ikakvog cilja, kako veli taj kanonik iz Poljske, pa se nervozno protresla i izbljuvala malo vatrice kroz jedno od mnogih svojih grotla. Ko zna zbog čega joj je pukla ta žuč. Možda zbog gluposti ljudskog roda koji nikad nije bio tako dosadan kao danas. To je sve. Više hiljada sprženih crvića. I idemo dalje. Ko to još uopšte pominje?“

Iz romana Pokojni Matija Paskal


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 14293
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Luidji Pirandelo   17/9/2017, 8:42 pm




Luiđi Pirandelo - Na kraju krajeva, imam svoju savest i to mi je dovoljno


Budite iskreni, zar vam nikad nije palo na um da biste voleli da vidite sebe kako živite. Nastojite da živite za sebe, i tu ste u pravu, a ne razbijate glavu oko toga šta ste vi zapravo za druge. Jamačno ne zato što ne dajete ni pet para za tuđe mišljenje, naprotiv, i te kako vam je važno, već zato što živite u blaženoj zabludi da drugi, spolja, imaju o vama istu predstavu kakvu i vi imate o sebi.

Zar ni kad vam neko skrene pažnju da vam se nos malo krivi udesno... ne? Da ste juče izrekli neku laž... čak ni tada? Neku sitnu, beznačajnu laž, bez ikakvih posledica... Ukratko, kad vas ponekad obuzme blaga slutnja da za druge niste isto što i za sebe, šta onda radite? (Budite iskreni). Ne radite ništa, ili vrlo malo. U najboljem slučaju smatrate, čvrsto i potpuno sigurni u sebe, da su vas drugi rđavo razumeli, da su vas rđavo prosudili i to je sve. Ako vam je stalo, možda ćete pokušati da ispravite taj sud, opravdanjima i objašnjenjima; a ako vam nije stalo, pustićete druge da misle šta god hoće, slegnućete ramenima i uzviknuti: "Oh, na kraju krajeva, imam svoju savest i to mi je dovoljno!"

Tako je, zar ne?

Gospodo draga, izvinite molim vas. Pošto ste već izustili tako krupnu reč, savest, dozvolite mi da vas podsetim na jednu sasvim sitnu misao. A to je: da vaša savest s ovim nema ama baš nikakve veze. Ne kažem da ništa ne vredi, jer je ona za vas sve isvja, vama za ljubav, kažem da i ja imam svoju savest i znam da ništa ne vredi. Znate li zašto? Zato što znam da postoji i vaša. Jeste, tako je. Potpuno drugačija od moje.

Iz romana Jedan, nijedan i sto hiljada

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 14293
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Luidji Pirandelo   17/9/2017, 8:45 pm




Luiđi Pirandelo - Previše želite da upoznate sebe, pa ne živite


- Vi sebe možete da upoznate jedino kada zauzmete pozu, kao statua, neživi. Kada čovek živi, on prosto živi i ne vidi sebe. Upoznati sebe isto je što i umreti. Vi se toliko posmatrate u tom ogledalu, u svim ogledalima, jer ne živite. Ne znate, ne možete ili ne želite da živite. Previše želite da upoznate sebe, pa ne živite.

- Ali ni govora! Štaviše, ne mogu da se umirim ni na časak.

- Ali stalno hoćete da se vidite. U svakom činu svog života. To je kao da pred sobom uvek imate sliku same sebe, u svakoj radnji, u svakom pokretu. I odatle možda potiče vaša netrpeljivost. Vi ne želite da vaše osećanje bude slepo. Primoravate ga da otvori oči i da se vidi u ogledalu, koje uvek stavljate pred njega. A kad osećanje ugleda sebe, ono se istog trena zaledi. Ne može se živeti pred ogledalom. Probajte da nikada ne vidite samu sebe, jer ionako nikada nećete uspeti da se upoznate onakvom kakvom vas drugi vide. I šta vam onda vredi da se upoznate samo za sebe? Može da vam se dogodi da više ne shvatite zašto biste morali da imate onu sliku koju vam ogledalo vraća.

Iz romana Jedan, nijedan i sto hiljada

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Luidji Pirandelo   

Nazad na vrh Ići dole
 
Luidji Pirandelo
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Luidji Pirandelo
» Luidji Pirandelo

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: