LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Share | 
 

 Sedi da ti pričam

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Sedi da ti pričam   20/2/2011, 9:57 pm

Врата
Слушај како само лупају тим вратима, као да су туђа и као да су
сами на ливади, а не у солитеру. Шта се свађају кад не умеју да се
свађају онако, културно, тихо, а не ово, као ратно стање. То су ови са
осмог спрата. И увек, некако, у ово време. Он би у кафану, она му брани,
онда крене свађа и на крају он бесно излети.
А сад ће и они са
десетог да крену. Како знам? Па знам. Сачекај мало. Аха, Шта сам ти
рекла. Како не чујеш? Ма слушај, звони цела зграда, аха, ето, сад и ти
чујеш. Сад ће и он. Не, он не иде у кафану, он је још гори, он има неку,
ма вуку се као црева већ трећу годину, цео солитер их већ зна. Иде на
вечеру, не може маца да ручка сама. Пази сад, охо, први пуцањ вратима,
па задршка, па ће сад да се врати да јој каже да купи прње и да неће да
је затекне кад се врати и... ево га, други пуцањ вратима. Да, да, већ
три године он два пута лупа на одласку и већ три године тера жену од
куће. А онда, негде пред зору у неком другом солитеру опет пуца вратима,
само тамо пре другог пуцња не тера никог, него се враћа да каже како он
дефинитвно одлази и шта се он петља са којекаквима кад га онаква жена,
онаква лепотица чека кући, па се онда овде уфуња као пребијен мачор.
Шта
како знам? Ето, знам, чули људи па причали. То је испричао муж оне са
другог спрата, ма оне што је стално на степеништу, к'о да нема стан, ма
она риђа што је стално са виклерима. Е, то је испричао њен муж и све је
било у реду док овој није синуло, а шта је овај њен радио пред зору у
том солитеру, е то је била комедија. И пуцала врата. Само, тај њен је
пукао вратима тад и никад више. Кажу да сад мирно живи у оном солитеру.
Е,
овај пуцањ није свађа, али, ако не поправе та врата, ја ћу да се
посвађам са њима. Аман, да годинама нису у стању да поправе једна врата.
Ако, бре, ниси мушко, а ти зови мајстора. Па јесте. Шта ту има. Ови бар
лупају вратима зато што се свађају, не лупају зато што је муж шоња па
не уме ништа да среди.
Колико је то сати? Ух, сад ће да пукне на
седмом, па ће да се одазову врата са трећег. На седмом је онај мали,
сад, није баш ни мали, други гимназије, он је почео од скора да лупа
вратима, кад излеће на састанак са девојком, а на трећем је она малецка,
сад, малецка, малецка, али уме и она да залупи врата. Чим пукне на
седмом, пукне и на трећем. Па добро, нек пуца, кад се деца воле. Ако,
нека се воле, само да се не свађају. А, и другачије пуцају врата кад
пуцају због љубави.
Намћор овдашњи
(необјављени текст потписан као Тодора Манојловић)
(Izvor,"Kafa kod Namcora")

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   20/2/2011, 9:58 pm

Taxi/priča

Novogodišnje,za mnoge tek zaspalo jutro,zasuto šarenim
novogodišnjim kapama,konfetama,odbačenim pivskim konzervama,masnim
papirima u kojima su se nalazili specijaliteti sa roštilja,...
Nigde nikoga,osim starije gospodje u prvoj novogodišnjoj šetnji u pratnji njenog kučenceta.
Sporim pokretom ruke zustavlja taxi,i onako s' vrata započinje razgovor;

-Dobro jutro,srećna Vam nova godina...
-Dobro jutro gospodjo,neka je srećna i Vama...
-Vozite li životinje?
-Svakodnevno,gospodjo!
-Ne,mislila sam na kuce; dogovori mu uz jedva uzdržan smeh.
-Vozim i kuce,
-Koliko košta kuca?
-Ne znam koliko ste je platili,ali je sigurno skupa,jer ima iskren osmeh.!?!
-Ma,neee;Koliko košta da me odvezete do Kalemegdana sa kucom!?!
-Mogu vas odvesti samo sa kolima,gospodjo!
-Dobro,u društvu kuce,koliko košta vožnja do Kalemegdana,upita ona već pomalo nervozno usled gramatičke dvosmislenosti.
-Ne znam?
-Kako ne znate,kad ste taksista!?!Ko bi to bolje od Vas mogao znati!?!
-Taksimetar,gospodjo!
-Koliko košta ta vožnja po taksimetru?
-Ne vozim po njemu,zdrobio bih ga kolima!
-Koliko će taksimetar otkucati do Kalemegdana meni i mojoj kuci?
-Za kucu je dodatak 300dinara,a za Vas ne znam,jer ga još nisam ni uključio,pa Vas dovezao na Kalemegdan?
-Dobro,otprilike koliko će me koštati ta vožnja?
-Otprilke,izmedju 600 i 700dinara.
Pristade gospodja,i udobno se smesti na zadnje sedište,dok je njemu poverila da smesti kucu u prtljažni prostor vozila.
-Da,skupo me koštala kuca,ali nisam znala da je to zbog njenog iskrenog osmeha.
-Iskrenost je danas retka pojava,pa se zato i skupo plaća,gospodjo,jer sve šta je retko,to je i skupoceno.
-Usamnjenost je masovna pojava,pa se skupo plaća!
-Jeste,ali nju plaćamo svakodnevno,pa se na nju nekako i navikne čovek.
-Meni
je suprug preminuo pre sedam godina,i od tad živim sama,pa znam šta je
samoća.Posle njegove smrti sam kupila kucu,pa i nisam više toliko
usamnjena.Imate li Vi suprugu?
-Nemam,imam devojku,koju volim i koja
me voli.Samo,u poslednje vreme je bolesna,a ne želi da se leči,a ja
nikako da je nagovorim na to!
-Ne voli Vas.
-Voli me!
-Ne voli Vas,jer da Vas voli,onda bi Vas poslušala i lečila se i zbog Vas i zbog same sebe!
-Nagovoriću je već nekako...
-Nećete,jer Vas ne voli!
-Vi želite da ja posumnjam u njenu ljubav?
-Ne,to uopšte ne želim! Želim da Vam malo otvorim oči,da se jednog dana ne iznenadite.
-JA ću se svakako iznenaditi,znao to ili ne.
-Znam,a to je zato što Vi nju volite!
Uz milion misli zaustavi svoj auto,pošto su stigli na odredište.
-Koliko sam Vam dužna?
-Ništa,gospodjo.želim da Vas po nečemu zapamtim,i setim se Vaše pogrešne prognoze,
-Evo
Vama "hiljadarka",pa me se setite uz kafu u nekom dobrom restoranu,a i
sama se nadam svom promašaju,i želim Vam sve naj lepše u novoj godini!
-I
ja Vama želim nekoga,ko će Vam oduzeti Vašu usamnjenost,i sledećeg puta
vas odvezem u neki dobar restoran na ručak,ili večeru!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   20/2/2011, 9:58 pm

Spavao bih manje, a sanjao više.

Kada bih imao
jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da
prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada
prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam
ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja
ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stvari
bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih
manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih
očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu,
budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih
uživao u sladoledu od čokolade.Kad bi mi Bog poklonio komadić života,
oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajuci
otkrivenim ne samo telo, već i dušu. Bože moj, kad bih imao srce,
ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih
Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu
pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica.
Bože moj, kad bih imao jedan komadić života.
Ne
bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje
volim da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi
najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima
koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne
znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao
krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da
smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio
od vas, ljudi.
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio
sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put,
prst svoga oca, da ga je uhvatio zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo
da gleda drugog odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko
sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to nece biti od veće
koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost
početi da umirem.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   21/2/2011, 6:50 pm

MOLITVA


Enlarge this imageReduce this image Click to see fullsize


Moja
usta su izgovorila i izgovaraće očenaš hiljade puta i na dva jezika
koji su mi bliski, ali ja ga samo delimično razumem. Jutros, prvog jula
1969., hoću da pokušam molitvu koja će biti lična, ne nasleđena. Znam da
se radi o poduhvatu koji zahteva iskrenost veću nego što je ljudska.
Očigledno je, na prvom mestu, da mi je zabranjeno da nešto tražim.
Tražiti da noć više ne pada na moje oči bilo bi ludost; znam hiljade
osoba koje vide, a nisu naročito srećne, pravedne ili mudre. Tok vremena
je potka sačinjena od posledice i uzroka tako da tražiti neku milost,
ma koliko ona bila sićušna, znači tražiti da se polomi jedno okce te
gvozdene potke, znači tražiti da je već polomljeno. Niko ne zaslužuje to
čudo. Ja ne mogu moliti da mi moje zablude budu oproštene.Oproštaj je
čin nekog drugog i samo ja mogu sebe da spasem. Oproštaj očišćuje
uvređenog, ne onoga koji nanosi uvredu koga se takoreći i ne tiče.
Sloboda moga odlučivanja je možda iluzorna ali ja mogu davati ii sanjati
da dajem. Ja mogu dati hrabrost koju nemam; mogu dati nadu koja nije u
meni, mogu da ulijem volju da se nauči ono što ja jedva znam ili tek
nazirem. Želim da me se sećaju manje kao pesnika nego kao prijatelja, a
neko ponavljajući stihove Dambara ili Frosta, ili reči čoveka koji je u
ponoć video drvo koje krvari, Krst, pomisli da ih je prvi put čuo sa
mojih usana. Ostalo mi nije važno; nadam se da zaborav neće kasniti. Ne
znamo ciljeve sveta,ali znamo da pronicljivo rasuđivati i pravedno
postupati znači pomoći te ciljeve koji nam neće biti otkriveni.
Želim da potpuno umrem; želim da umrem sa ovim drugom, mojim telom.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   22/2/2011, 8:04 pm

Hajde, zapleši sa mnom, ljubavi.
Život je jedan veliki kokosov orah koji nikada ne uspemo da slomimo. A i kako bismo?
Mi
smo samo paradoks u beskonačnom Svemiru. Mi samo remetimo ovo
prostranstvo tišine znajući da će na kraju ona pobediti. Noćas kada
budeš plesao sa mnom bićeš samo ostrvo u beskonačnom moru, poslednja
oaza jedne nepregledne pustinje. Iz mojih tajnih bunara ti ćeš poslednju
vodu piti. Posle ću biti deo karavana, umotana u sve one odore,
sačekivaću neke tamo kamilare, sa beduinima o nepostojećoj slobodi
govoriti. I mi ćemo poći. Vremenom će beduina biti sve manje a pustinje
sve više. Na kraju ću biti sama u pustinji iz koje sam prvobitno
pozvana. Ples je težak kada te sunce žari snagom stotina vrelih lavinih
izvora i kada ti noge upadaju duboko u sav onaj smrvljeni pesak, ali ću
ja ipak zaplesati za tebe ljubavi. Nekada ćeš noću, gledajući udaljena
sazvežđa prepoznavati tragove jednog očajničkog plesa koji neće
prestajati. Vremenom će svi zaboraviti, vremenom će tragove ovih srna
prekriti moćne saobraćajnice od čelika i asfalta. Koliko su srne nekada
spajale, toliko će putevi tada razdvajati ljude. U memljivim stanovima
visokih solitera ljudi će sa bubama biti i govoriće: „Prokleta samoća,
prokleta Božija samoća...“ Očekivaće taj veliki rat koji je potreban
svetskim bogatašima i biti najtužnija stvorenja koja je Bog stvorio
ikada. Zamisli samo, da li bi mogao da ubiješ srnu, da li bi mogao da
zapališ krila orlu? I kada shvatiš kako je veličanstven odgovor na ovo
pitanje znaćeš i što toliko želim da zaplešem sada, u predvorju jedne
predstojeće užasne noći. Pusti mi ruku, pusti da odem, i kada odem ja ću
za tebe biti stalno prisutna. Znaš, i ti možes da zaplešeš sa mnom, ako
ni za šta drugo, ono podrške radi. Muzika je tužna, ali tvoj osmeh
vredi. Ti nikada nećeš ubiti srnu, nikada odseći krila orlu. Da su ljudi
takvi svet bi bio jedno čarobno mesto. Nije li to dovoljan razlog za
ples ili tragovi te ljubavi koju ponekad naslutimo okolo?

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   23/2/2011, 7:57 pm

Jedan čovek star 92 godine, mali, dobro držeci i ponosan, koji je svakog
jutra u osam sati bio komplet obučen, sa kosom moderno nameštenom i
savršeno obrijan, iako je skoro sasvim slep, danas se doselio u starački
dom. Njegova 70-to godišnja žena skro je umrla i time selidbu u dom
učinila neophodnom. Posle mnogo sati strpljivog čekanja u holu doma,
ugodno se nasmešio kada su mu rekli da mu je soba spremna.

Dok je
upravljao svojom šetalicom ka liftu, opisao sam mu njegovu malu sobu,
uključujući i roletne koje su bile okačene na prozoru.

"Sviđa mi se" rekao je sa entuzijazmom osmogodišnjaka kome su upravo pokazali novo štene.
"Gosp. Džons, još uvek niste videli sobu, sačekajte još malo."
"To nema nikakve veze sa ovim" odgovorio je.

"Sreća
je nešto o čemu odlučujete unapred. Da li ce mi se dopasti soba ne
zavisi od toga kako je raspoređen nameštaj, već kako ja rasporedim svoje
misli...Već samo odlučio da mi se dopada. To je odluka koju donosim
svakoga jutra kad se probudim. Ja imam izbor: mogu da provedem dan u
krevetu brojeći teškoce koje imam sa delovima tela koji više ne rade,
ili mogu da ustanem iz kreveta srećan zbog onih koji još uvek rade.

Svaki
dan je poklon, i dok su mi oči otvorene, misliću na novi dan i na sve
srećne uspomene koje sam odložio. Baš za ovo doba svog života.

Starost
je kao bankovni račun. Sa njega podižete ono što ste tu uložili. Moj
savet vam je da uložite mnogo sreće u banku sećanja! Hvala vam za vaš
deo u banci secanja. Ja još uvek ulažem!!"

Zapamtite pet jednostavnih pravila za sreću:
1. Oslobodite svoje srce mržnje.
2. Oslobodite svoj um od briga.
3. Živite jednostavno.
4. Pružajte više.
5. Očekujte manje.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   25/2/2011, 6:34 pm

Пошто је стигао у место Систо и одсео у уобичајеној гостионици у коју је
навраћао два-три пута годишње, Кристофоро Шродер, трговац дрвенаријом,
одмах је легао у кревет јер се није осећао добро. Затим је послао по
лекара, доктора Лугозија, кога је познавао годинама. Лекар је дошао и
изгледало је да се зачудио. Искључио је могућност да је реч о некој
тешкој болести, затражио је бочицу урина да је погледа и обећао да ће се
вратити истог дана.
Сутрадан ујутру Шродер се осећао много боље,
толико да је хтео да устане не чекајући лекара. Бријао се кад је неко
закуцао на врата. Био је то лекар. Шродер му је рекао да уђе.
- Добро
ми је од јутрос - рекао је трговац не окрећући се и наставио да се
брије пред огледалом. - Хвала што сте дошли, али сада можете и да одете.
- Полако, полако! - рекао је лекар, а затим се закашљао да би изразио извесну збуњеност. - Овде сам с једним пријатељем.
Шродер
се окренуо и на прагу, поред доктора, угледао неког господина
четрдесетих година, чврстог, прилично простачког, руменог лица, како се
некако подмукло смеје. Трговац, човек увек задовољан собом и навикнут да
буде газда, изнервирано је погледао лекара упитним погледом.
- Мој
пријатељ! - поновио је Лугози - Дон Валерио Мелито. Касније морамо
заједно да посетимо једног болесника па сам му рекао да пође са мном.
- Клањам се - рекао је Шродер хладно. - Седите, седите.
-
Ионако - наставио је лекар да би се даље оправдао - данас, како
изгледа, нема више потребе да вас прегледам, све је добро са урином.
Само бих желео да вам мало пустим крв.
- Пуштање крви? А зашто пуштање крви?
-
То ће вам добро чинити - објаснио је лекар. - Осећаћете се после тога
као други човек. То је увек добро за опуштање. А затим, то траје свега
два минута.
Рекавши то, извукао је испод огртача малу стаклену теглу у којој су биле три пијавице. Ставио је теглу на сто и додао:
-
Ставите по једну на зглоб сваке руке. Довољно је да их на тренутак
чврсто држите и оне се одмах прилепе. И, молим вас, учините то сами. Шта
да вам кажем? Већ двадесет година сам лекар, а никада нисам могао да
узмем у руку пијавицу.
- Дајте овамо - рекао је Шродер са оним својим
непријатним надмоћним изгледом. Узео је теглу, сео на кревет и ставио
на зглобове руку две пијавице као да је целог живота само то радио.
У
међувремену је непознати посетилац, не скидајући широки огртач, оставио
на сто шешир и неки дугуљасти пакет који је одјекнуо металним звуком.
Шродер је приметио, уз осећање неке непријатности, да је човек сео на
праг као да му је стало да буде што даље од њега.
- Дон Валерио, ви о
томе појма немате, али он вас већ познаје - рекао је лекар Шродеру,
седајући и сам, ко зна зашто, близу врата.
- Не сећам се да сам имао
част - одговорио је Шродер који је, седећи на кревету, држао руке
опуштене на душек, дланове окренуте нагоре, док су му пијавице сисале
крв. Додао је:
- Али, кажите ми, Лугози, да ли од јутрос пада киша?
Још нисам погледао напоље. Баш би било непријатно да пада јер цео дан
морам да идем наоколо.
- Не, не пада киша - рекао је лекар не
придајући томе никакве важности. - Али Дон Валерио вас заиста познаје,
био је нестрпљив да вас поново види.
- Рећи ћу вам - рекао је Мелито
непријатно дубоким гласом. - Рећи ћу вам. Никада нисам имао част да се
лично упознам с вама, али знам о вама нешто што сигурно не можете
замислити.
- Заиста не бих знао - одговорио је трговац, сасвим равнодушно.
-
Пре три месеца? - упитао је Мелито. - Покушајте да се сетите: зар пре
три месеца својим кочијама нисте прошли путем Старе границе?
- Па, може бити - рекао је Шродер. - Сасвим је могуће, али не сећам се тачно.
- Добро. И не сећате се да сте се оклизнули на једној окуци и да сте излетели с пута?
- Да, истина је - климнуо је трговац ледено гледајући новог и нежељеног познаника.
- I један точак је одлетео ван пута и коњ више није могао да врати кола на пут?
- Баш тако. А где сте ви били?
-
Ах, то ћу вам рећи касније - одговорио је Мелито праснувши у смех и
намигујући лекару. - Онда сте сишли, али ни ви нисте могли да извучете
кочију. Зар није било тако, реците?
- Баш тако. И падала је страшна киша?
-
I те како је падала киша - наставио је Дон Валерио, веома задовољан. - I
док сте се ви мучили, није ли вам пришао неки чудан тип. Дугачак човек,
сав црн у лицу?
- Па, сад се већ више и не сећам! - прекинуо га је
Шродер. - Извините, докторе, да ли још дуго треба да држим ове пијавице?
Већ су се надуле као жабе. Мени је доста. Затим, рекао сам да имам
много посла.
- Још неколико минута! - рекао је лекар. - Мало
стрпљења, драги Шродеру! После ћете се осећати као други човек,
видећете. Није ни десет сати, забога, имате времена колико хоћете.
-
Није ли то био један висок човек, сав црн у лицу, с чудним шеширом на
глави? - наваљивао је Дон Валерио. - I није ли имао нешто као звонце?
Зар се не сећате да је непрестано звонило?
- Добро, да, сећам се - одговорио је врло неучтиво Шродер. - И, извините, шта тиме хоћете да кажете?
-
Ама ништа! - рекао је Мелито. - Само сам хтео да вам кажем како вас већ
познајем и како имам добро памћење. Нажалост, тог дана сам био далеко, с
друге стране једне јаме, био сам удаљен бар пет стотина метара. Био сам
испод једног дрвета, где сам се склонио од кише, па сам могао да видим.
-
А ко је, дакле, био тај човек? - упитао је Шродер оштро, као да хоће да
покаже како Мелито, ако има шта да каже боље да то каже одмах.
- Ох, не знам тачно ко је био. Видео сам га издалека! Али, шта ви мислите, ко је он?
-
Мора да је био неки јадник, несрећник - рекао је трговац. - Изгледао је
глувонем. Кад сам га замолио да дође да ми помогне, почео је да мумла,
нисам разумео ниједну реч.
- Онда сте му ви пришли, и он се повукао
уназад, затим сте га ухватили за руку и присилили сте га да гурне кочије
заједно с вама. Зар није тако? Реците истину?
- Какве то везе има? - одвратио је Шродер почевши да сумња. - Нисам учинио никакво зло. Напротив, после сам му дао две лире.
- Јесте ли чули? - шапнуо је Мелито лекару. Затим гласније, обраћајући се трговцу:
- Ништа лоше, ко то каже? Али признаћете да сам ја видео све.
-
Немате због чега да се узнемиравате, драги Шродеру - рекао је лекар
видевши да се трговцу смрачило лице. - Дични Дон Валерио, који је овде
присутан, велики је шаљивџија. Само је хтео да вас запрепасти.
Мелито
се окренуо према лекару климајући главом. У том покрету, огртач му се
мало отворио и Шродер, који га је гледао нетремице, пребледео је.
-
Извините, Дон Валерио - рекао је гласом који је био много мање неусиљен
него обично. - Ви носите пиштољ. Требало је да га оставите доле, чини ми
се. И у овим крајевима постоји тај обичај, ако се не варам.
-
Забога, извините, молим вас! - узвикнуо је Мелито ударивши се руком по
челу како би изразио љутњу. - Не знам заиста како да вам се извиним!
Заиста сам заборавио. Никад га не носим, иначе, и зато сам заборавио. А
данас треба да јашем напоље, ван села.
Изгледао је искрено, али, у ствари, задржао је пиштољ за појасом, и даље одмахујући главом.
- I реците - додао је и даље се обраћајући Шродеру. - Какав је утисак на вас оставио онај јадник?
- Какав је утисак требало да остави? Јадник, несрећник.
- А оно звоно оно што је непрестано звонило, зар се нисте питали шта је то?
-
Па - одговорио је Шродер контролишући своје речи. Осећао је неку замку.
- Могао је бити Циганин; често сам их видео како звоне звонима како би
привукли људе.
- Циганин! - узвикнуо је Мелито почевши да се смеје као да га та идеја неизмерно забавља. - Ах, ви сте мислили да је Циганин?
Шродер се раздражено окренуо према лекару.
-
Шта је? - упитао је грубо. - Шта значи ово саслушавање? Драги мој
Лугози, та ми се прича нимало не свиђа, изјасните се ако желите нешто од
мене!
- Не узнемирујте се, молим вас... - одговорио је лекар збуњено.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 21185
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   25/2/2011, 7:27 pm




Ko je za kafu?



Za mene je svako vreme, vreme za kafu. Jer, ja sam stara pričalica, volim
da tandrljam, čudo jedno. Kafa je prosto sastavni deo priče, jer ako
neko misli da mi ponudi kafu tek onako, bez titla, to me ne zanima.
Najbolje obožavam neopaženo ispijanje kafe, jer pravo da vam kažem, od
kafe najviše volim njen miris.
Miris pržene kafe vija se svakog jutra u mojoj ulici. Neki od
kafića u prizemlju, kanda još uvek prže kafu i topli, golicavi miris
kafe mota se oko nogu i u letnje doba uvlači se kroz otvorene prozore,
kao najava vrelog dana. Zimi miriše manje, ali toplije. Zaplovi ledenim
jutrom, primami par prolaznika i ohladi se, brzo nestajući od mraza.
Kada se uvuče mirisni prst kafe kroz moje prozore, mene sve mami, ko
kobru ona frulica, da se smandrljam niz stepenice i uvučem u prvi
kafić. Ali, ako nema sagovornika, sve ostaje na čarobnom mirisu.
»Od kafe deci rastu repovi« bio je moj prvi kontakt sa kafom. Od
tada mi se uz miris kafe prikaže i rep, crn kao talog, verovatno i
obaška čupav, kako niče iz nečije maloletne pozadine. To biološko čudo
ostalo mi je do danas uramljeno u pojmu kafe. Sreća da repovi rastu od
kafe samo deci, inače bi šalterske službenice izgledale kao dlakavi
polipi, a ni ja ne bih mnogo bolje prošla. Mada i to sa decom...sestra
i ja smo toliko soca krišom s' prsta polizale da smo do puberteta već
mogle da ličimo pitone sa kožnom deformacijom. Biće da to ipak nije
tačno, to sa repovima i kafom.
Prve kafe, kao redovna pojava, sačekale su me u redakciji. Kafe su
sastavni deo svih redakcija, koje mogu da budu i bez stolica i stolova,
ali bez kafe nikako. Kafeni vudu bila je Jasna – kafe kuvarica, kod nas
u Domu omladine. Jasna je vladala kafe-kuhinjom, veličine kutije za
cipele, vrtela se kao Hudini po njoj i naučno neobjašnjivim pokretima
uspevala da sve ostane na svom mestu. Da sam ja bar pet minuta menjala
Jasnu, troja kola hitne pomoći, uz ispomoć vatrogasaca, bila bi premalo
za saniranje sigurne štete. Jasna je virtuoznošću indijske plesačice
nosila poslužavnik pun vrelih kafa, peške po stepenicama, jer lift je
uvek bio zauzet. Nikada ni kap nije prolila, a tacne sa kojih se iz
šoljica vio vrući dim, spuštala je sajdžijskom preciznošću među gomile
papira i starih novina među kojima se krila redakcija.
Onda je silazila nazad u svoju kutija-kujnu i uranjala u gusti dim
iznad velikog lonca u kome se neprestano dokuvavala kafa, crna kao
mazut.
I dan danas, kao i u svakoj redakciji, život novinara počinje kafom.
Samo ekstra skloni zdravlju i modernim shvatanjima istog, kratkotrajno
pokušavaju da piju čaj. Probala sam i ja jednom, pa su svi mislili da
mi nije dobro i sedali dalje od mene, da i oni ne potkače tu boljku,
koja normalnom novinarskom biću uskraćuje osnovno gorivo – kafu. Prave
kafe-kuvarice su one koje svojim odličnim sećanjem maze klijentelu. Ne
samo onu stalnu, već i mene. Kada zalutam iz dijasporskih krajeva u
maticu i matičnu kuću i naslonim se na firmski šank, sačeka me uz osmeh
i »Kad' si stigla?« moja neskafasamalomlekaimalošećera, evoodmah.
Ali, najlepša kafa je dočekuša. Onu na koju mislim dok putujem ka
matici mi. Ona, koju mi Moja najbolja drugarica nudi u trenutku kada
kofer tek dotiče pod, dok ona jednom rukom zatvara ulazna vrata. Ona,
koja je prirodni nastavak nasmejanog pitanja iz zagrljaja:«Jesi stigla
konačno, jesi se umoriladakuvamkafu?« Ta prva kafa, sa koferom koji
zijaju u hodniku (jer dok Moja najbolja drugarica kuva kafu, ja ronim
po koferu i vadim poklone, koje prati dreka »Šta si to opet nosila, sto
puta sam ti reklajaoštojeslatkojaohvaladraga!«), je ona sa podvijenim
nogama na fotelji i kauču, ona što se dugo hladi, ona što
karpenterovskom maglicom obavija početak priče bez kraja.
»Dakuvamjoš jednu?« sledi džingl u razgovoru, koji pršti kao
vodopad. Na stolu se menjaju vrste kafa, cvetnih šoljica i tema, čiji
se naslovi dovikuju iz sobe u kujnu, u nadi da će to ubrzati vrenje
vode.
Na drugom mestu su kafe u kuhinjskom ćošku. Kada leđima podupiremo
zidove i razguravamo vaznu sa cvećem, sveske, papire, đinđuve i
poluotvorene, zaboravljene knjige, da napravimo mesta samo za dve
šoljice iz kojih miriše nova priča. Usput po potrebi radimo domaće
zadatke, pričamo telefonom, otvaraju se i zatvaraju vrata, stižu zvani
i nezvani gosti, a kafa putuje ka dnu i ostavlja crnkast stenogram
razgovora.
Na trećem mestu su kafe napolju. Jesenje kafe dok curi kiša, ledena
i pripljeskava žuto lišće za trotoare. Kafa na koju se stiže u pratnji
potočića i kišobrana, sa kog se kao sa kažiprsta slivaju cakleće
zmije-kapi. Zimska kafa, koja je tako topla, dok napolju miriše na prvi
sneg ili ona na koju se, uz neophodnu dozu razgovora, došljapkava u
vodi nasilno otopljenog snega. Prolećne kafe su između. Ni napolje ni
unutra da se sedne. To su kafe, koje čekaju leto, kada se napune bašte
i kada proradi hladna kafa, ona bez toplog mirisa. Kafa čiji miris se
oseti u suprotnom nosnom pravcu, iz usta, prvim gutljajem. U te kafe
može da se ubaci i sladoled, da budu ajskafe, pod uslovom da imaju bar
dve slamčice i jednu vitku kašičicu za isterivanje očiju. Ili bar za
otpadanje ušiju, ako se stvarno proba pijenje kafe i sladoleda kroz
priloženu cevčicu.
Ne razumem se baš u vrste kafa, znam ima one mlevene, što se kuvaju
na odlivanje u šoljicu i sa kratkim curkom hladne vode, a ima i
instant. Tih instant ima sada već sa ukusom svega i svačega. Očekuju se
i sa ukusom spanaća i trešanja, al' kod njih je najbolje što su
brzinske i glatko se piju. One prave, otomanske kafe su kao stara
aristokratija u poređenju sa pomenutim kafenim podmladkom, kome se
stalno žuri. Prava kafa pretpostavlja i laku ruku za meru, a ove u
kesicama imaju sve, ništa ne moraš da meriš, samo što iz ambalaže, one
duguljaste, ne ispadne i šoljica na naduvavanje.
»Kad naučiš da kuvaš kafu, možeš da se udaš« bila je rečenica, koja
me dugo ostavljala u strahu da ću završiti kao seda usedelica, okružena
gomilom mačaka u fazi prolećnog linjanja. Pravo da vam kažem, ne znam
da li znam da kuvam kafu. Niko se još nije žalio, možda nije smeo, a
možda ja ipak znam da je skuvam. Udala sam se i bez položenog
praktičnog ispita iz kuvanja kafe, a i dalje najbolje volim kada drugi
meni kuvaju kafu. Još ako uz kafu nude razgovor i malo cimeta odozgo na
mlečnu penicu, ja sam kupljena. Izgovor za razgovor, sa crnim kafenim
repom. Kafa, priča bez kraja...


(Jelica Greganović





____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 21185
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   25/2/2011, 7:35 pm




Matematika ljubavi



Često čujem komentare o ljubavi koje mi se učine kao priča o računici: sabiranja i
oduzimanja razna, kalkulacije silne, a često i svođenje računa. Onda pomislim, e
da je ljubav kao matematika, jednostavna i egzaktna.

S njom to ide lako, tri i pet će uvek biti osam. Nema ugla gledanja na stvari,
ličnog ukusa i afiniteta, internog vaganja i odmeravanja. S računicom su pravila
jasna. Zakoni i teorije mnoge, aksiomi i teoreme, no ma koliko komplikovani bili
uvek s očitom naučnom logikom i tako i za najteže jednačine postoji samo jedno tačno
rešenje.

E, da je život matematika. Da se ono što osećamo i mislimo u te zakone može udenuti.
Da koliko damo nam bude vraćeno, da nam srce istom emocijom ogreju kao što i mi
jesmo tuda. Al' kod ljubavi i osećanja, o da, mnogo računice ali nikada čistog
računa. I nikad jasne definicije. Samo mnogo premišljanja ili sumnjičanja ko je i
koliko voleo i čija je ljubav i emocija bila jača, i koliko. Čije je vreme bilo
vrednije a čija je reč veću težinu imala.

Ko dušu da u kalup pravila stavi.

Tako, mi ljudi, već po sklopu gena i vaspitanja, svako na svoj način volimo i
mrzimo, radujemo se i patimo. Idemo kroz život s osećajem uskraćenosti ili
zahvalnosti, s osmehom ili s tugom.

Na žalost, većina ipak, pre ili kasnije, iskusi razočaranje zbog promašene ljubavi,
zbog izneverenih i zloupotrebljenih emocija i onda ostanemo zapitani - gde je, i u
kome, bila greška. Da li smo taj promašaj mogli izbeći i poštedeti sebe povređenosti
i bola. Da li smo mogli svojim ponašanjem stvari promeniti ili ipak ne. Da li smo
pogrešno birali posmatrajući tog, ispostavilo se pogrešnog, njega ili nju, kao kroz
nekakvu ružičastu maglu. Ili nas je ipak moguće vešto lagati i obmanjivati. I da li
je glavni teret promašaja na nama ili ipak ne.

Pitamo se, da li je suština u tome da naučimo da procenjujemo ljude pre nego što
sebi dozvolimo da se za njih vežemo ili je ljubav ipak van tolike kontrole uma i
racionalnog. Da li je to kada će vam srce zaigrati najpre stvar hemije i nekih nama
teško kontrolisanih impulsa i nagona ili pak i ponešto (ili mnogo) do razuma.

Mnogo pitanja i mogućih odgovora. A ponekad pomislim da je suština u tome da
otkrijemo šta mi intimno želimo i očekujemo od drugih ali i od sebe. I šta smo
spremni da damo. I onda krenemo u susret ljudima. Ali pri tom pomireni s činjenicom
da nema u ljubavi jasne matematike i uvek čistih računa. Nema, jer nema obrasca za
ljubav i pravila njenog iskazivanja. Niti merila i skale za njenu jačinu. Koliko
ljudi toliko i slika ljubavi, posebnih i specifičnih, a ponekad i vrlo čudno
obojenih.


Možda je sva nauka (ili sreća) u tome da nađemo ili da na naš put naiđe neko ko je
slično nama iskazuje i prima, nekog ko će naše male i velike gestove naklonosti
razumeti na način na koji mi poruku šaljemo. Možda je ljubav u tom prepoznavanju i
uzvratnosti.

I kada se zapitate - da li me voli, možda najpre treba da se zapitate - da li vas
razume i ono što mu dajete i šta za njega činite. I ume li i želi li da vam uzvrati.

Ali se nemojte, drage moje dame, predugo pitati - zašto vas nije voleo kao vi njega,
zašto vas je povredio ili ponizio, zašto je vašu ljubav uzeo olako i obezvredio je.
Da li bi kraj vas ostao da ste ga voleli više ili drugačije. Da li je na vama krst
krivca. Nemojte se zalud mučiti s tim pitanjima jer smislenog odgovora nema. Ni
razloga da opstajete u prošlosti kalkulišući o onome što je iza vas. Porazi bole,
nekada više nekada manje. Nauk jesu i lekcije otrežnjenja. Priča o drugima ali i
nama samima. Ali u porazima živeti nikada nije dobro. Uvek je pogled napred bolji od
osvrtanja. Uvek.


(Nada S.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 21185
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   25/2/2011, 7:38 pm





Leto je doba kad noc, topla kao ljudska usta, sporo i sigurno osvaja
grad. U ponoc na svih devet nebesa razapinje sjajne i sigurne zastave
pobede - zvezde,
cija trpka glatkoca obasjava gradska kubeta i krovove. Grad se pod
ljubavnim teretom tame okrece na bok, ne prestajuci da sanja sever,
sjajne sokove leta i sirovu lepotu mora. Pred zoru, sa samih rubova
grada, podize se grimizno lice zore, sa neznim, usnulim kapcima. (Svi
smo mi bar jednom i u snu, jer zato nas je Bog ovamo i poslao, ljubili
takve kapke - magnezijum papir, zasladjeni fosfor, zgrusanu radost.
Secanje na tih nekoliko trenutaka ostre lepote razgrce tamu
svakodnevnog nistavila.) Tada, u pozlacenoj prasini letnjeg jutra, sa
potpuno pustih gradskih ulica, podize se jedna svetla, milozvucna
senka, koja plovi niz mlaki dah cistog, azurnog jutra. To je - Ceznja.
Umesto haljine ona nosi sapate, umesto niski i pozlata - tepanja,
umesto prstiju - cistu cipku neznosti. U blago mleko ranih jutarnjih
casova, Ceznja nejednako i oprezno, da ne bi okrnjila njihovu savrsenu
lepotu, govori.

(Sanja Domazet

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   25/2/2011, 10:57 pm

Ако хоћете да кажете да се тој скитници десила нека несрећа, и да сам
ја крив, будите јасни - наставио је трговац, говорећи све гласније. -
Будите јасни, драга моја господо. Хоћете ли да кажете да га је неко
убио?
- Ма какви убио! - рекао је Мелито осмехујући се, потпуно
владајући ситуацијом. - Шта вам пада на памет? Заиста ми је жао ако вам
сметам. Лекар ми је рекао: Дон Валерио, дођите и ви горе, горе је витез
Шродер. Ах, ја га познајем, одговорио сам ја. Добро, рекао ми је он,
дођите и ви горе, биће му драго да вас види. Заиста ми је жао што вам
сметам.
Трговац је схватио да је претерао.
- Извините ви, изгубио
сам стрпљење. Али заиста ми је ово личило на право правцато саслушање.
Ако има нечега, кажите без околишења.
- Па, добро - умешао се лекар веома опрезно - па добро, заиста има нечега.
-
Нека пријава? - упитао је Шродер све сигурнији у себе док је настојао
да поново причврсти за зглобове пијавице које су пале за време његовог
малопређашњег испада. - Има ли нешто сумњиво против мене?
- Дон Валерио - рекао је лекар - можда ће бити боље да ви говорите.
- Добро - почео је Мелито. - Знате ли ко је био онај јадник који вам је помогао да извучете кочије?
- Ама не знам, кунем се, колико пута треба да вам поновим?
- Верујем вам - рекао је Мелито. - Питам вас само да ли претпостављате ко је био.
- Не знам. Циганин, помислио сам...
- Није био Циганин. Или, ако је некад и био сад више није. Тај човек, да будем јасан, тај човек је нешто што почиње на Л.
- Нешто што почиње на Л - потврдио је Мелито уз злобан осмех.
- Лопов? То сте хтели да кажете? - рекао је трговац озаривши се, сигуран да је погодио.
Дон Валерио је праснуо у смех.
- Ах! Лопов! Ово је заиста добро! Били сте у праву, докторе; господин Шродер је веома духовит човек!
И у том тренутку се кроз прозор чуо звук кише.
-
Поздрављам вас - рекао је трговац одлучно, склањајући две пијавице и
враћајући их у теглу. - Сада пада киша, ја морам да идем, иначе ћу
закаснити.
- Нешто што почиње на Л - наваљивао је Мелито, устајући и сам и пребирајући испод широког огртача.
-
Не знам, кажем вам. Не волим загонетке. Одлучите, ако имате нешто да ми
кажете... нешто што почиње на Л? Можда ловац... - додао је подругљиво.
Мелито и лекар пришли су један другом и леђима се ослонили на врата. Ниједан од њих више се није осмехивао.
- Ни лопов, ни ловац - рекао је лагано Мелито. - Био је лепрозни болесник.
Блед као смрт, трговац је погледао ону двојицу.
- Па шта? Шта ако је био лепрозан?
- Нажалост, он је то сигурно био - рекао је лекар трудећи се да се сакрије иза леђа Дон Валерија. - А сада сте то и ви.
- Доста! - заурлао је трговац дрхтећи од беса. - Напоље одавде! Не волим овакве шале! Напоље одавде обојица!
Тада је Мелито извукао испод огртача цев пиштоља.
- Ја сам алкад, драги господине. Биће боље за вас ако се смирите.
- Показаћу ја вама ко сам! - урлао је Шродер. - Шта бисте сад хтели са мном?
Мелито је посматрао Шродера спреман да спречи могући напад.
-
У том пакету је ваше звонце - одговорио је. - Одмах ћете изаћи одавде и
звонићете све док не изађете из села, а затим све док не изађете из
краљевства.
- Показаћу ја вама звонце! - одговорио је Шродер. и даље
је покушавао да виче, али глас му се угасио у грлу, ужас због открића
следио му је срце. Најзад је схватио. Прегледајући га претходног дана,
лекар је посумњао па је отишао да обавести алкада. Три месеца раније,
алкад га је случајно видео како хвата за руку неког губавца у пролазу, и
сада је он, Шродер, био осуђен. Прича с пијавицама послужила им је само
да добију у времену. Рекао је:
- Идем и нису ми потребна ваша наређења, ниткови, показаћу ја вама, показаћу ја вама...
- Обуците капут - наредио је Мелито, а лице му се осветлило неким ђаволским задовољством. - Капут, а затим одмах напоље.
-
Сачекаћете да узмем своје ствари - рекао је Шродер, ох, колико мање
поносан него раније. - Чим се спакујем, одлазим, будите у то сигурни.
- Ваше ствари морају бити спаљене - упозорио га је смејући се алкад. - Узећете звоно и то је све.
-
Бар моје ствари! - узвикнуо је Шродер који је до тог тренутка био тако
задовољан и неустрашив. И преклињао је судију као дете. - Моје одело,
моје паре, то ћете ми бар оставити.
- Капут, огртач и доста. Све остало мора бити спаљено. За кочије и коња већ смо се побринули.
- Како? Шта хоћете да кажете? - промуцао је трговац.
-
Кочије и коњ су спаљени, као што прописује закон - одговорио је алкад
уживајући у његовом очају. - Не замишљате ваљда да губавци шетају около у
кочијама, зар не?
И почео је да се смеје. Затим је грубо рекао:
- Напоље! Напоље одавде! Ниси ваљда мислио да ћу овде сатима да разговарам с тобом? Одмах напоље, псето!
Онако
велик и крупан, Шродер је сав дрхтао кад је изашао из собе пред
упереном цеви пиштоља, док су му се вилице опуштале, поглед отупео.
-
Звонце! - довикнуо је Мелито и он је поскочио. Бацио је пред њега на
земљу тајанствени пакет који је метално одјекнуо. - Извуци га и вежи око
врата.
Шродер се сагнуо с напором, као оронули старац, подигао
пакет, лагано га одвио, извукао бакрено звонце с дршком од дрвета, ново
новцато.
- Око врата! - урлао је Мелито. - Ако не пожуриш, забога, убићу те!
Шродерове
руке су дрхтале и није било лако да изврши наређење. Ипак, успео је да
око врата стави каиш за који је било привезано звонце које му је тада
пало на трбух, звонећи при сваком покрету.
- Узми га у руке и звони,
забога! Бићеш добар, зар не? Ти си кршан момак. Хајде, баш си леп
губавац! - рекао је Дон Валерио док се лекар, запрепашћен, повлачио у
један угао.
Шродер је несигурним корацима почео да се спушта низа
степенице. Глава му се љуљала на једну и на другу страну као код неких
кретена који могу да се сретну на путевима. После два степеника се
окренуо тражећи лекара и дуго га је гледао у очи.
- Нисам ја крив! - промуцао је Лугози. - То је несрећа, велика несрећа!
- Хајде! Хајде! - подстицао га је Дон Валерио као звер. - Треси звоно, људи морају знати да ти долазиш!
Шродер
је наставио да силази низа степенице. После кратког времена био је на
вратима гостионице и лагано кренуо преко трга. Десетине људи склањале су
се док је пролазио поред њих. Трг је био велики и дуго је требало да га
пређе. Наглим покретима он је тресао звонце које је испуштало јасан и
весео звук: ден, ден, звецкало је.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   26/2/2011, 5:33 pm

Nenaslovljena

Voda iz slavine slivala se u tankom mlazu, i curila
niz prste gospodje J.T. cije su se ruke pokretale nervozno pod mlazom,
struzuci one bolje soljice za kafu, one zaostale iz starog servisa.
Tako, lica okrenutog zidu, ka bledim keramickim plocicama iznad
sudopere, gospodja T. mogla je da se slobodno prepusti svojim sumornim
mislima. A, da ju je tada iko mogao pogledati u lice, u ocima bi
procitao izraz najdubljeg ocaja - gospodja T. strasno je brinula za
sudbinu svoga sina. Skola mu je, eto, isla od ruke, ali od kada je
diplomirao na prestiznom fakultetu, nije nasao posao, kao njiegove
kolege. Prijatelja skoro da nije imao, pogubivsi ih sve tokom
skolovanja, devojku takodje nije imao, i svi ovi elementi zajedno cinili
su da se gospodja stalno oseca zabrinutom u vezi svog sina, da sumnja
na najgore, da je on mozda poremetio umom zbog ucenja, zbog fakulteta,
ili da je cak mozda i homoseksualac….

B.T. nije narvno bio
homoseksualac, a i heteroseksualac bio je opet samo teorijski. On je bio
uglavnom depresivan: “Nemam cak ni hobi”, govorio bi u ocaju, samom
sebi, drzeci glavu rukama, naslanjajuci se laktovima na stari pisaci
sto, dok se inhalirao vrucim cajem koji bi mu donosila mama. Zureci u
prazno, u zidove sobe, tako je provodio sate, izaci napolje zaista nije
imalo smisla. Zaradjivati novac jos manje. B. nikako nije zeleo da se
ukljuci u dinamiku one uzasne masine u kojoj su bili svi koje je
poznavao, da se osmehuje sefovima, da ih pita kako je bilo kada se vrate
sa godisnjeg odmora, da se vrti oko svoje ose na ergonomicnim
kancelarijskim stolicama, da se udvara sekretaricama, da kupi auto na
kredit, i jos mnogo toga sto bi toliko ushitilo mlade duhove njegovih
bivsih kolega, prijatelja i poznanika. Najradije bi lezao u krevetu,
pustajuci da ga preplavi slatki ukus depresije, sklapao bi oci, cekajuci
da se telo smiri, dok ga jedino jos cinjenica da dise ne bi ucinila
razlicitim od namestaja u sobi. Slusao je skoncentrisano otkucaje
sopstvenog srca pomesane se cikom dece iz nedalekog skolskog dvorista,
secao se vremena dok je jos bio dete i mastao o velikom svetu, prepun
planova i optimizma.
Sve je to sada bila daleka proslost i B. T.
mogao je jos jedino da posmatra kako tone, pretvarajuci da to nije on da
to nije nejgov zivot vec da se radi, kao u fizici, o takozvanom,
objektivnom posmatracu, koji bez emocija, hladno i precizno, belezi tok
jednog fizickog procesa. Vremenom, dok su sa ostatak njegovog mladog
zivota otpadali komadi smisla, dosao je do zaklucka da njegovo vidjenje
sveta nije subjektivno i licno, vec da se radi o Istinni, dostupnoj i
razumljivoj samo malobrojnima…

Rana jesen je bila ostrija i
vlaznija nego inace i B.T bi sacekao noc, hladnu i kisnu, prazne ulice
bez prolaznika. Tada bi samo lutao i obilazio dobro poznata mesta. Mnogo
se sve promenilo od kada je bio dete, i svaki put kada bi naisao na
nesto sto je ostalo isto, zamislio bi se, i zatim dodirnuo dobro znan
kamen, ogradu mosta, staru fasadu ili nesto drugo, ocutao koji trenutak
lamentirajuci nad proteklim vremenom, nad komercijalizacojom njegovog
grada, nad laznim svetom ciju je koprenu jasno razaznavao i cije je je
trikove prozreo, ne pozelevsi da zakoraci unutra. Setnja bi se obicno
zavrsila u jednoj od onih novih, mnogobrojnih gradskih pekara. B. bi se
dugo koncentrisao pre nego otvori vrata. Uvek se trudio da udje skoro
necujno, ali vrata su uvek bila nepodmazana, kriva i lose odrzavana i
skripnula bi bucno kada bi zakoracio u radnju. Tako da je od samog
pocetka sve bivalo neprijatno i on bi na brzinu kupio takozvani kroasan
sa cokoladom, jeftino, preslatko i nezdravo pecivo, ionako sopstvenog
novca nije imao, a nije zeleo da finansijski mnogo optrecuje svoje,
roditelje. U pekarama su tih godina radile mrsave, visoke devojke,
izbegle sa “ratom opustosenih podrucja”. Sve su one iz vidjenja
poznavale B., ali onako iscepan i neugledan, nije im bio zanimljiv niti
je ulivao bilo kakvu perspektivu i sigurnost. A On je nekada dolazilo da
zapocne razgovor sa njima. “Ali o cemu?”, pomislio bi i rec bi zastala u
grudima, da bi taj neprijatani osecaj nastavio da traje jos neko vreme,
nadogradivsi se na gomilu besmislenih situacija koje su cinilie njegov
zivot.

I tako bi B. kupio svoj kroason i polako se vratio kuci. Tu bi ga docekali smrknuti pogeldi roditelja:

“Trazis li ti posao?”, pitao bi otac besno.

“Trazim,
ali ne nalazim nista sto mi odgovara”, promucao bi B. i izgubio se u
svoju sobu. Tamo bi legao na krevet i prepustio se potonucu u svet
nirvane, u provaliju u kojoj nije bilo vazno da li covek ima hobi ili
nema, da li je bogat i popularan ili klosari pred zgradom “Crvenog
krsta”. Ne, tamo je sve bilo nevazno, zapravo tamo nije bilo nicega i
upravo zato bilo je zanimljivo tonuti ispraznjnog uma i opustenog, bolje
reci, mlitavog tela. I nije bilo jednostavno stici Tamo, odupreti se
sumu sveta, pustiti da svi spoljasni zvuci zamru, oteti se instinktivnim
trzajima ostataka zelje za zivotom, sakrivene u nekom nedostupnom kutku
uma. A ta zelja za zuvotom, bila je tako dosadna a ipak je B. nije
mrzeo jer mrznja zahteva energiju koju on nije imao. I bila je uporna i
neoriginalna ta njegova zelja za zivotom, slala bi mu slike, neumesne
predloge i ideje. Kao:

“Mogao bi danas opet u setnju”
ili
“Napolju je divan dan”
ili
“Zasto ne bi pozvao nekoga telefonom”

Na
ovakve, neumesne sugestije svoje podsvesti B. se uglavnom nije
obazirao. Uspravio bi se eventualno u krevetu, mozda bi i pogledao kroz
prozor, ali snazna zudnja za nistavilom, za traganjem i Istinom kako ju
je video povukla bi ga nazad na da legne. Ne, nije on po ceo dan samo
lezao u krevetu, nekada bi recimo dugo stajao na terasi posmatrajuci
nebo ili bi se poput bebe dugo i posveceno cudio sopstevnim prstima…

Citalac
ovih redova ce se logicno zapitati zasto je B. uopste ziveo i da li je
mozda pomislio i na samoubistvo, kao na kauzalnu posledicu svog zivotnog
stava. I u pravu bi bio citalac , B. jeste pomislio i to vise puta, ali
bi svaki put isto tako i odustao. Jer, sta je samoubistvo, do jos jedan
besmislen akt koji zahteva pored ostalog i energiju i volju. Reklo bi
se, samoubistvo je cin slabica, delo onoga koji ne moze da izdrzi
svakodnevni besmisao, zivot u praznini, plivanje kroz blato… A time bi i
roditelje mnogo razalostio. A zalostio ih je i ovako i onako - oboje su
bili penzioneri i B. skoro nista nije doprinosio njihovom skromnom
kucnom budzetu…

Dani su prolazili, nastojao je stoga da jede sto
manje, novu odecu i obucu nije kupovao, cipele je naucio da popravlja
sam, kao i da izvodi sitne popravke u stanu, samo sve to skupa nije bilo
dovoljno i njemu je bivalo sve teze da podnosi taj pritisak, da ipak
nesto zaradi, a da nikako ne odstupi od svojih shvatanja, i to je
zivotarenje za njega bivalo sve bolnije i nepodnosljiviije, a situacija u
kojoj se nalazio samo jos jedan izgovor da i dalje pravac delovanja
trazi u praznini i dremezu koji je toliko voleo…

Jednoga dana,
nevoljno, skoro gadeci se kao covek koji mora da dotakne izmet B. je
odlucio da zaradi. Internet je tih godina dozivljavao pravi bum, pa je i
on odlucio da se ukljuci u globalnu mrezu informacija, naravno na svoj
nacin. Cuo je kako su ljudi preko noci postali bogati, ali on nije
mastao o tome kako da se obogati. Neki od njih bili su vec slavni, ali
ni slava ga nije zanimala. Tih dana beznadezno je sedeo pred
kompjuterom, njegova web prezentacija bila je ocajno siva stranica,
standardna boja HTML teksta. Nije znao sta da napise. sta da unovci,
koja je to roba kojom bi mogao da opcini kupca, koje je to znanje kojim
bi mogao da se podici. Sve iz njegove struke, a on je zavrsio
elektrotehnicki fakultet, sve sto je tamo naucio bese kao isparilo,
isvetrilo iz mozga, i kao da nikad i nije silio sebe da sedi u
amfiteatrima da slusa profesore, postovane od strane ambiciozne i mlade
publike prepune divljenja.Tako da je sedeo i dalje pred sivim ekranom,
svestan samo zelje da se vrati u krevet, da se prepusti nistavilu i
nestane, sve dok ga mama ne pozove na veceru, za koju se zaklinjao da ce
je iz solidarnosti jednom preskociti, ali mu nikada nije polazilo za
rukom.

Dani su prolazili, osmog dana dogodi se nesto nebicno.
Zagledanog u prazno, B. odjednom privuce paznju nekakvo neobicno
kretanje. Nije to bila paznja svesnog, zivog coveka, vec zivotinjsko
opazanje bez imalo svesti. Neka muva, crna, debela zunzara, kretala se
kraj bele zavese, pokusavajuci da izadje iz sobe. Njeno naizgled
bezglavo letenje isprva je zacudilo B., a onda je ostavio kompjuter,
ustao i pomerio zavesu. Muva zurno odlete napolje i zapahnu ga miris
svezeg vazduha.

"Sloboda je pokret,
sloboda je kretanje,
sloboda je kretanje bez razuma i smisla,
sloboda je radost jer zivis..."

B.
se u zivotu nije bas mnogo kretao, a nije bio ni pesnik, jer ni poezija
naravno nije imala smisla, pa su ga stihovi koji su mu se tako nenadano
javili jako iznenadili i uplasili. Sta se to desavalo sa njim? Otrcao
je brzo u kupatilo da se pogleda u ogledalo, tamo nije video nista
neobicno, i dalje je licio na sebe, ona ista rascupana kosa, zapusteno
lice. Ali u sebi, u sebi, osecao je nesto novo, snazno i neizmerno,
nesto obicno a ipak veliko. Vratio se u sobu, seo za kompjuter, ruke su
ovoga puta pisale same:"

"Radite u firmi, prepustili ste se. Teraju vas ambicije, sopstvene ili tudje!
Ipak, cini vam se intimno da sve to nema nikakvog smisla.
Hteli bi ste nesto da promenitie, ali se ne usudjujete.
Javite mi se, i uz skromnu nadoknadu koju cete odrediti sami, pomoci cu vam da nastavite dalje ka licnom krahu"

"CRNA MANTRA - METOD LICNOG SAMOUNISTENJA"

Reci
su ga uplasile. B. je netremice gledao u ekran, kao da je sve to
napisao neko drugi, kao da se cudi odakle je to izaslo, kao da nije znao
sta zivi u njemu, kakav misoni parazit, kakave ideje. Odmah je pokusao
da se obeshrabri, da diskredituje sebe jer stvarnost je bila bolna, to
nije bilo to, u svakom slucaju bilo je glupo, bombasticno, besmisleno.
Uhvatio za glavu, ovako vise zaista nije imalo smisla, ovako ga sve to
nije nikuda vodilo, do u bledo kopiranje onih koji su vredno radili,
pokusavali, grcili se, trudili, se tezeci nekakvom poslovnom uspehu,
imitiranje onih koje je najvise prezirao. Obrisao je datoteku i legao u
krevet. I te veceri, dok su se senke spolja smirivale, a narandzastu
svetlost sunca lagano smenjivala vestacka svetlost upaljenih lampi u
stanovima spolja, on se po ko zna koji put, ponovo osetio nesposobnim.

Jutro
naravno nije bilo nista bolje. Posle dorucka uputio se na reku.
Svidjalo mu se da posmatra camce. Dan je bio suncan i sedeti tu, na
klupi, to je barem bilo besplatno. Odozgo sa nasipa, kretanje bezbrojnih
brodova i camaca izgedalo je nekako veselo, razdragano, bez smisla,
onako kako je B. voleo. I opet mu se ucini da bi sve moglo biti dobro,
samo kada bi se svet prepustio spontanost, kada bi odnosi medju ljudima
postali vedri i razigrani, onako kako je bivalo u detinjstvu,
neponovljivom detinjstvu… Nekoliko sati je tog dana proveo na reci
posvetivsi se posmatranju i detaljnoj analizi sasvim banalnih stvari -
istrosenih djonova, mrlja od pseceg izmeta na travi, trulom drvetu koga
je nanela voda, nekim zardjalim limovima, strukturi betona… A kada se
vratio kuci pokusao je da smugne u svoju sobu pored oca koji je citao
novine u kuhinji, ali otac ga bese primetio i novine su se na trenutak
spustile da bi ga otac registrovao i uputio mu jos jedan od onih
optuzujucih pogleda.

"Mozda bi trebalo da odem da zivim negde na
selo, gde me ne znaju, da se posvetim fizickom radu, da nadjem neku
jedru i priprostu zenicu, da izrodimo decu i…" Uzasna slika rasplakanih
beba pojavila se u njegovoj glavi, prica u kojoj je on primoran da
odustane on odustaje od svega sto mu je bilo najdraze - od slatkog
obozavanja besmisla, od mraka i zivota bez hobija. Njegov hipotetcki sin
bi recimo mogao da zavoli fudbal i B. bi se onda prinudno vucarao po
stadionima i bio primoran da slusa horske pojeve navijaca lisen
koncentracije da se zagleda u sopstvenu dusu, u svoj licni mrak.

"Treba uciniti nesto, ali sta?"

Priblizio se ponovo kompjuteru. Zazmurio je i napisao:

"Ja
sam mlad i zdrav, ne radim, zivim sa roditeljima, depresivan sam ali ne
bih da obilazim psihijatre. Ako i vi zelite da umrtvite sopstvenu zelju
za zivotom, pomoci su vam savetom uz minimalnu nadoknadu."

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   27/2/2011, 3:04 pm

Nenaslovljena

Voda iz slavine slivala se u tankom mlazu, i curila
niz prste gospodje J.T. cije su se ruke pokretale nervozno pod mlazom,
struzuci one bolje soljice za kafu, one zaostale iz starog servisa.
Tako, lica okrenutog zidu, ka bledim keramickim plocicama iznad
sudopere, gospodja T. mogla je da se slobodno prepusti svojim sumornim
mislima. A, da ju je tada iko mogao pogledati u lice, u ocima bi
procitao izraz najdubljeg ocaja - gospodja T. strasno je brinula za
sudbinu svoga sina. Skola mu je, eto, isla od ruke, ali od kada je
diplomirao na prestiznom fakultetu, nije nasao posao, kao njiegove
kolege. Prijatelja skoro da nije imao, pogubivsi ih sve tokom
skolovanja, devojku takodje nije imao, i svi ovi elementi zajedno cinili
su da se gospodja stalno oseca zabrinutom u vezi svog sina, da sumnja
na najgore, da je on mozda poremetio umom zbog ucenja, zbog fakulteta,
ili da je cak mozda i homoseksualac….

B.T. nije narvno bio
homoseksualac, a i heteroseksualac bio je opet samo teorijski. On je bio
uglavnom depresivan: “Nemam cak ni hobi”, govorio bi u ocaju, samom
sebi, drzeci glavu rukama, naslanjajuci se laktovima na stari pisaci
sto, dok se inhalirao vrucim cajem koji bi mu donosila mama. Zureci u
prazno, u zidove sobe, tako je provodio sate, izaci napolje zaista nije
imalo smisla. Zaradjivati novac jos manje. B. nikako nije zeleo da se
ukljuci u dinamiku one uzasne masine u kojoj su bili svi koje je
poznavao, da se osmehuje sefovima, da ih pita kako je bilo kada se vrate
sa godisnjeg odmora, da se vrti oko svoje ose na ergonomicnim
kancelarijskim stolicama, da se udvara sekretaricama, da kupi auto na
kredit, i jos mnogo toga sto bi toliko ushitilo mlade duhove njegovih
bivsih kolega, prijatelja i poznanika. Najradije bi lezao u krevetu,
pustajuci da ga preplavi slatki ukus depresije, sklapao bi oci, cekajuci
da se telo smiri, dok ga jedino jos cinjenica da dise ne bi ucinila
razlicitim od namestaja u sobi. Slusao je skoncentrisano otkucaje
sopstvenog srca pomesane se cikom dece iz nedalekog skolskog dvorista,
secao se vremena dok je jos bio dete i mastao o velikom svetu, prepun
planova i optimizma.
Sve je to sada bila daleka proslost i B. T.
mogao je jos jedino da posmatra kako tone, pretvarajuci da to nije on da
to nije nejgov zivot vec da se radi, kao u fizici, o takozvanom,
objektivnom posmatracu, koji bez emocija, hladno i precizno, belezi tok
jednog fizickog procesa. Vremenom, dok su sa ostatak njegovog mladog
zivota otpadali komadi smisla, dosao je do zaklucka da njegovo vidjenje
sveta nije subjektivno i licno, vec da se radi o Istinni, dostupnoj i
razumljivoj samo malobrojnima…

Rana jesen je bila ostrija i
vlaznija nego inace i B.T bi sacekao noc, hladnu i kisnu, prazne ulice
bez prolaznika. Tada bi samo lutao i obilazio dobro poznata mesta. Mnogo
se sve promenilo od kada je bio dete, i svaki put kada bi naisao na
nesto sto je ostalo isto, zamislio bi se, i zatim dodirnuo dobro znan
kamen, ogradu mosta, staru fasadu ili nesto drugo, ocutao koji trenutak
lamentirajuci nad proteklim vremenom, nad komercijalizacojom njegovog
grada, nad laznim svetom ciju je koprenu jasno razaznavao i cije je je
trikove prozreo, ne pozelevsi da zakoraci unutra. Setnja bi se obicno
zavrsila u jednoj od onih novih, mnogobrojnih gradskih pekara. B. bi se
dugo koncentrisao pre nego otvori vrata. Uvek se trudio da udje skoro
necujno, ali vrata su uvek bila nepodmazana, kriva i lose odrzavana i
skripnula bi bucno kada bi zakoracio u radnju. Tako da je od samog
pocetka sve bivalo neprijatno i on bi na brzinu kupio takozvani kroasan
sa cokoladom, jeftino, preslatko i nezdravo pecivo, ionako sopstvenog
novca nije imao, a nije zeleo da finansijski mnogo optrecuje svoje,
roditelje. U pekarama su tih godina radile mrsave, visoke devojke,
izbegle sa “ratom opustosenih podrucja”. Sve su one iz vidjenja
poznavale B., ali onako iscepan i neugledan, nije im bio zanimljiv niti
je ulivao bilo kakvu perspektivu i sigurnost. A On je nekada dolazilo da
zapocne razgovor sa njima. “Ali o cemu?”, pomislio bi i rec bi zastala u
grudima, da bi taj neprijatani osecaj nastavio da traje jos neko vreme,
nadogradivsi se na gomilu besmislenih situacija koje su cinilie njegov
zivot.

I tako bi B. kupio svoj kroason i polako se vratio kuci. Tu bi ga docekali smrknuti pogeldi roditelja:

“Trazis li ti posao?”, pitao bi otac besno.

“Trazim,
ali ne nalazim nista sto mi odgovara”, promucao bi B. i izgubio se u
svoju sobu. Tamo bi legao na krevet i prepustio se potonucu u svet
nirvane, u provaliju u kojoj nije bilo vazno da li covek ima hobi ili
nema, da li je bogat i popularan ili klosari pred zgradom “Crvenog
krsta”. Ne, tamo je sve bilo nevazno, zapravo tamo nije bilo nicega i
upravo zato bilo je zanimljivo tonuti ispraznjnog uma i opustenog, bolje
reci, mlitavog tela. I nije bilo jednostavno stici Tamo, odupreti se
sumu sveta, pustiti da svi spoljasni zvuci zamru, oteti se instinktivnim
trzajima ostataka zelje za zivotom, sakrivene u nekom nedostupnom kutku
uma. A ta zelja za zuvotom, bila je tako dosadna a ipak je B. nije
mrzeo jer mrznja zahteva energiju koju on nije imao. I bila je uporna i
neoriginalna ta njegova zelja za zivotom, slala bi mu slike, neumesne
predloge i ideje. Kao:

“Mogao bi danas opet u setnju”
ili
“Napolju je divan dan”
ili
“Zasto ne bi pozvao nekoga telefonom”

Na
ovakve, neumesne sugestije svoje podsvesti B. se uglavnom nije
obazirao. Uspravio bi se eventualno u krevetu, mozda bi i pogledao kroz
prozor, ali snazna zudnja za nistavilom, za traganjem i Istinom kako ju
je video povukla bi ga nazad na da legne. Ne, nije on po ceo dan samo
lezao u krevetu, nekada bi recimo dugo stajao na terasi posmatrajuci
nebo ili bi se poput bebe dugo i posveceno cudio sopstevnim prstima…

Citalac
ovih redova ce se logicno zapitati zasto je B. uopste ziveo i da li je
mozda pomislio i na samoubistvo, kao na kauzalnu posledicu svog zivotnog
stava. I u pravu bi bio citalac , B. jeste pomislio i to vise puta, ali
bi svaki put isto tako i odustao. Jer, sta je samoubistvo, do jos jedan
besmislen akt koji zahteva pored ostalog i energiju i volju. Reklo bi
se, samoubistvo je cin slabica, delo onoga koji ne moze da izdrzi
svakodnevni besmisao, zivot u praznini, plivanje kroz blato… A time bi i
roditelje mnogo razalostio. A zalostio ih je i ovako i onako - oboje su
bili penzioneri i B. skoro nista nije doprinosio njihovom skromnom
kucnom budzetu…

Dani su prolazili, nastojao je stoga da jede sto
manje, novu odecu i obucu nije kupovao, cipele je naucio da popravlja
sam, kao i da izvodi sitne popravke u stanu, samo sve to skupa nije bilo
dovoljno i njemu je bivalo sve teze da podnosi taj pritisak, da ipak
nesto zaradi, a da nikako ne odstupi od svojih shvatanja, i to je
zivotarenje za njega bivalo sve bolnije i nepodnosljiviije, a situacija u
kojoj se nalazio samo jos jedan izgovor da i dalje pravac delovanja
trazi u praznini i dremezu koji je toliko voleo…

Jednoga dana,
nevoljno, skoro gadeci se kao covek koji mora da dotakne izmet B. je
odlucio da zaradi. Internet je tih godina dozivljavao pravi bum, pa je i
on odlucio da se ukljuci u globalnu mrezu informacija, naravno na svoj
nacin. Cuo je kako su ljudi preko noci postali bogati, ali on nije
mastao o tome kako da se obogati. Neki od njih bili su vec slavni, ali
ni slava ga nije zanimala. Tih dana beznadezno je sedeo pred
kompjuterom, njegova web prezentacija bila je ocajno siva stranica,
standardna boja HTML teksta. Nije znao sta da napise. sta da unovci,
koja je to roba kojom bi mogao da opcini kupca, koje je to znanje kojim
bi mogao da se podici. Sve iz njegove struke, a on je zavrsio
elektrotehnicki fakultet, sve sto je tamo naucio bese kao isparilo,
isvetrilo iz mozga, i kao da nikad i nije silio sebe da sedi u
amfiteatrima da slusa profesore, postovane od strane ambiciozne i mlade
publike prepune divljenja.Tako da je sedeo i dalje pred sivim ekranom,
svestan samo zelje da se vrati u krevet, da se prepusti nistavilu i
nestane, sve dok ga mama ne pozove na veceru, za koju se zaklinjao da ce
je iz solidarnosti jednom preskociti, ali mu nikada nije polazilo za
rukom.

Dani su prolazili, osmog dana dogodi se nesto nebicno.
Zagledanog u prazno, B. odjednom privuce paznju nekakvo neobicno
kretanje. Nije to bila paznja svesnog, zivog coveka, vec zivotinjsko
opazanje bez imalo svesti. Neka muva, crna, debela zunzara, kretala se
kraj bele zavese, pokusavajuci da izadje iz sobe. Njeno naizgled
bezglavo letenje isprva je zacudilo B., a onda je ostavio kompjuter,
ustao i pomerio zavesu. Muva zurno odlete napolje i zapahnu ga miris
svezeg vazduha.

"Sloboda je pokret,
sloboda je kretanje,
sloboda je kretanje bez razuma i smisla,
sloboda je radost jer zivis..."

B.
se u zivotu nije bas mnogo kretao, a nije bio ni pesnik, jer ni poezija
naravno nije imala smisla, pa su ga stihovi koji su mu se tako nenadano
javili jako iznenadili i uplasili. Sta se to desavalo sa njim? Otrcao
je brzo u kupatilo da se pogleda u ogledalo, tamo nije video nista
neobicno, i dalje je licio na sebe, ona ista rascupana kosa, zapusteno
lice. Ali u sebi, u sebi, osecao je nesto novo, snazno i neizmerno,
nesto obicno a ipak veliko. Vratio se u sobu, seo za kompjuter, ruke su
ovoga puta pisale same:"

"Radite u firmi, prepustili ste se. Teraju vas ambicije, sopstvene ili tudje!
Ipak, cini vam se intimno da sve to nema nikakvog smisla.
Hteli bi ste nesto da promenitie, ali se ne usudjujete.
Javite mi se, i uz skromnu nadoknadu koju cete odrediti sami, pomoci cu vam da nastavite dalje ka licnom krahu"

"CRNA MANTRA - METOD LICNOG SAMOUNISTENJA"

Reci
su ga uplasile. B. je netremice gledao u ekran, kao da je sve to
napisao neko drugi, kao da se cudi odakle je to izaslo, kao da nije znao
sta zivi u njemu, kakav misoni parazit, kakave ideje. Odmah je pokusao
da se obeshrabri, da diskredituje sebe jer stvarnost je bila bolna, to
nije bilo to, u svakom slucaju bilo je glupo, bombasticno, besmisleno.
Uhvatio za glavu, ovako vise zaista nije imalo smisla, ovako ga sve to
nije nikuda vodilo, do u bledo kopiranje onih koji su vredno radili,
pokusavali, grcili se, trudili, se tezeci nekakvom poslovnom uspehu,
imitiranje onih koje je najvise prezirao. Obrisao je datoteku i legao u
krevet. I te veceri, dok su se senke spolja smirivale, a narandzastu
svetlost sunca lagano smenjivala vestacka svetlost upaljenih lampi u
stanovima spolja, on se po ko zna koji put, ponovo osetio nesposobnim.

Jutro
naravno nije bilo nista bolje. Posle dorucka uputio se na reku.
Svidjalo mu se da posmatra camce. Dan je bio suncan i sedeti tu, na
klupi, to je barem bilo besplatno. Odozgo sa nasipa, kretanje bezbrojnih
brodova i camaca izgedalo je nekako veselo, razdragano, bez smisla,
onako kako je B. voleo. I opet mu se ucini da bi sve moglo biti dobro,
samo kada bi se svet prepustio spontanost, kada bi odnosi medju ljudima
postali vedri i razigrani, onako kako je bivalo u detinjstvu,
neponovljivom detinjstvu… Nekoliko sati je tog dana proveo na reci
posvetivsi se posmatranju i detaljnoj analizi sasvim banalnih stvari -
istrosenih djonova, mrlja od pseceg izmeta na travi, trulom drvetu koga
je nanela voda, nekim zardjalim limovima, strukturi betona… A kada se
vratio kuci pokusao je da smugne u svoju sobu pored oca koji je citao
novine u kuhinji, ali otac ga bese primetio i novine su se na trenutak
spustile da bi ga otac registrovao i uputio mu jos jedan od onih
optuzujucih pogleda.

"Mozda bi trebalo da odem da zivim negde na
selo, gde me ne znaju, da se posvetim fizickom radu, da nadjem neku
jedru i priprostu zenicu, da izrodimo decu i…" Uzasna slika rasplakanih
beba pojavila se u njegovoj glavi, prica u kojoj je on primoran da
odustane on odustaje od svega sto mu je bilo najdraze - od slatkog
obozavanja besmisla, od mraka i zivota bez hobija. Njegov hipotetcki sin
bi recimo mogao da zavoli fudbal i B. bi se onda prinudno vucarao po
stadionima i bio primoran da slusa horske pojeve navijaca lisen
koncentracije da se zagleda u sopstvenu dusu, u svoj licni mrak.

"Treba uciniti nesto, ali sta?"

Priblizio se ponovo kompjuteru. Zazmurio je i napisao:

"Ja
sam mlad i zdrav, ne radim, zivim sa roditeljima, depresivan sam ali ne
bih da obilazim psihijatre. Ako i vi zelite da umrtvite sopstvenu zelju
za zivotom, pomoci su vam savetom uz minimalnu nadoknadu."

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   1/3/2011, 6:57 pm

Blago cara Radovana - O sreci

Jovan Ducic


Svaka filozofija je tuzna. Ako govorite duze o sreci, vi cete se
naposletku osecati pomalo nesrecnim... Uzasi zivota postanu jednim
delom nase sudbine samo ako se u njih narocito udubljujemo.

Nije tacno receno da je svaki covek kovac svoje srece; tacno je,
naprotiv, da je covek uvek sam kovac svoje nesrece... Ako su srece
slucajne, nesrece nisu slucajne. Za svaku nasu nesrecu kriva je ili
nasa lakoumnost, ili nasa gordeljivost, ili nasa glupost, ili nas
porok... Zato covek kroz ceo zivot cini sebi samom vise zla nego
dobra. Sto uspemo svojom pamecu, pokvarimo nasom cudi; ali sto
uspemo nasom dobrotom, upropastimo nasim porocima; i, najzad, sto
postignemo svojom mudroscu, izgubimo nasim temperamentom.


Covek zna samo za dubinu i gorcinu nesrece koju je sam doziveo,
kao i za tezinu bolesti koju je sam preboleo, ali niko ne zna nesrece
ni bolesti koje drugi podnose.


Mi smo istinski dobri samo kad smo istinski srecni. Nesreca kvari
srca i rusi karaktere. Retko je bilo ljudi koji su odoleli otrovima
nesrece i produzili da vole druge ljude... Sirotinja je najveca
nesreca zato sto otruje coveka takvim mrznjama, a jedna velika
napast covekova, to je sto u nesreci dobije rdjavo misljenje o
ljudima i pogubi prijatelje.


Izvor nesrece covekove lezi u njegovom egoizmu: u tome sto hoce da
uvek drugi radi za njega. Beganje od rada i napore, to je najveci
motiv borbe u ljudskom drustvu. Ne muciti se sam, a zaraditi bogatstvo,
i postici veliko bogatstvo, da bi time postigao najvecu sigurnost; i
to pre svega sigurnost da ni docnije nece morati praviti napor, posto
je napor najveca gorcina ljudske sudbine!


Ljudi mogu da nesebicno vole, ali retko nesebicno mrze. Svaka
mrznja je strah ili zavist. Mrznja je najcesce strah, jer covek ne
mrzi nego samo onoga koga se boji. Covek odista hrabar ne mrzi
nego prezire. U osecanju mrznje ima unizenja za nas same, a u
prezrenju ima ponosa i uverenja da smo bolji i visi od onoga koga
preziremo, i da mozemo bez njega, i da smemo protiv njega.


Najbedniji je covek koji zivi u mrznjama na druge ljude; taj se
prvi isece nozevima koje je sam izostrio... Nase mrznje skode nama
vise nego nasem protivniku. Govorite rdjavo o nekom coveku pola
sata, i vi ste posle toga nesrecni i otrovani; a govorite pola sata
o njemu dobro, i kad to ne zasluzuje, i vi postanete mirni i blazeni,
cak i ponosni na lepotu svojih osecanja, ili bar na lepotu svojih
reci... Ako vam je neko ucinio zlo, sacuvajte se da ga ne omrznete,
jer ce vas ta mrznja stati jos jednog novog gubitka i novog nespokojstva
i od neprijatelja trenutnog i slucajnog mozete napraviti zlotvora
stalnog i ubedjenog. Ukrstite maceve i pobijte se, ali ne iz mrznje
prema neprijatelju, nego iz postovanja prema sebi.


Nesreca je sto niko ne meri srecu prema sebi i svojim potrebama,
nego prema drugom, i to prema najsrecnijima. Manija svih ljudi je
da usvajaju tudja merila i za svoj sopstveni zivot. Prava sreca
covekova bice ako postigne svoje oslobodjenje od drugih ljudi; a
osloboditi se, to je najpre odvojiti svoju sudbinu od presije tudjih
primera, dajuci svom zivotu pecat svoje sopstvene prirode i svojih
ukusa.


Najveci broj ljudi ne znaju sta hoce, a veliki broj ljudi ne znaju
ni koliko mogu. Najredji je slucaj coveka koji zna sta hoce i koliko
moze.


U velikoj nesreci treba sve nesrece ponoviti u pameti, kako bi
se ocelicili za dane kad jednom crni konji izmaknu isred belih. Treba
ovde reci: ako sam mudar, nisam mlad i lep; ako sam bogat, nisam
zdrav; a ako sam i mudar i zdrav, nisam bogat.


Nesumljivo, ljudstvu najvise nesrece prave glupaci. Najveca je
beda sto glupak ne zna da je glup, kao sto ni rdjav ne zna koliko
je rdjav; a svet bi mozda bio spasen kada bi glupaci znali kakva su
nesreca za covecanstvo.


Vise coveku zagorcavaju zivot nesrece kojih se boji da ne dodju,
nego one koje su vec dosle i od kojih vec pati. Od svih nesreca covek
se najvise plasi sirotinje, koje je, medjutim, najmanje covekovo zlo.
Mi celog zivota nesto cekamo, a nadati se, to je pomalo ocajavati.


Nikad covek ne moze da kaze onoliko mudrosti koliko moze da precuti
ludosti, cak i gluposti. Jedino cutanje moze da prikrije kod coveka
strasti koje su najnasrtljivije i najstetnije: sujetu, lakomislenost,
mrzovolju, osvetljivost, mizantropiju. Jedino cutanje moze da sacuva
coveka od posledica koje mogu da mu nanesu trenutna i nesmotrena
raspolozenja, i nagle i nepromisljene impulsije.


Bogatstvo je, neosporno, polovina ljudske srece na zemlji. Najveci
stepen srece to je nezavisnost, a bogatstvo je ipak coveku put da
dodje do svoje slobode. Covek bogat, to je covek nezavisan bar od
ljudi... Cak i zdravlje i pamet kupuju se ili odrzavaju novcem.


Sve bede medju ljudima to su nesrece koje ucini covek samom sebi,
ili urade ljudi jedan drugom. U prirodi nema sreca i nesreca, nego
ima samo smrt ili zivot. Covek je najveca stetocina na zemlji.


Od svega sto je covek posejao, nista nije radjalo brze nego mrznja.


Velika nesreca covekova jeste sto zivot pocinje mladoscu, a svrsava
staroscu: jer bi zivot bio neizmerno savrseniji da, naprotiv, pocinje
staroscu, a svrsava mladoscu... Ne znamo da smo mladi kad smo mladi.
Mi saznamo sta je mladost tek onda kad nas je napustila

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   3/3/2011, 7:58 pm

MIODRAG BULATOVIĆ
INSEKTI

IGRA SUDBlNE PUTEM

Pre svega
morali su se za trenutak zaustaviti kako bi propustili onu bakicu, onu
Ljubicu. To shvati prvo Aćim, zatim Petar, pa tek tada Nikifor. Sima je
tada bio negde nasred povorke. Milan, onaj bledoliki slikar s bradicom,
što je nosio pod pazuhom blok sa slikama, nije morao da se sklanja, jer
je išao pored gomile: bio je malo udaljen, i to naročito kako bi pod
okom imao sve, kao da je na nekoj visini.

Aćim prvi stade. U tom
momentu Ananije nešto smrsi Nikiforu i izgubi se. Milan malo podiže
glavu i strogo odmeri pometnju i stisku. Nikifor se ukipi tek kad Aćim
pođe.
Milan stade da žmirka okom, da tako obuhvati skupinu.

Ananije je gledao golubove koji su se nadletali ispod oblaka i trudio se da odmah sastavi pesmu o njima.

Da
se nisu zaustavili, naročito Aćim i Nikifor, pregazili bi Ljubicu. Ona
je išla. A bila je mala i seda, gotovo kao utvara. Aćimov potiljak
nalazio se tik uz mrtvačeve tabane.
Još u stvari ne behu ljudski ni
pošli, kadli se starica krenu i šmugne ispod leša. Jedino je od nje bila
dronjavija neka sredovečna žena koju niko, pa čak ni Ananije, nije
poznavao. Nepoznata žena bila je posle Sime najduža, da su se ljudi
čudili.

Ljubica ispod leša izađe veselija. Uzalud je za trenutak
stajala pod sandukom: nije ga mogla dohvatiti, mada je pružala ruke. Pod
mrtvacem bila je čudno zgrčena i iskrivljena, tako da je sličila na
insekta. Aćim je iskosa pogleda i nastavi hod.

Golubovi su ih
pratili ćutke. Aćima je boleo potiljak. Ljubica se sakri iza nečijih
leđa, izgleda da su bila ženska, jer su se širila od vrata prema petama.
Ljudi su je gledali i čudili joj se. Začudi se čak i stari Raša koji se
nikad ničemu nije čudio. Stari Raša se zgleda sa Simom. Stari Raša
reče:

— Zavukao joj se neki đavo pod kožu.

— Žali ga — reče Sima.

— Da ga žali, plakala bi — reče stari Raša.

Stari
Raša i Sima išli su barabar. Sima je bio viši od svih za glavu, pa čak i
za dve. Njeno lice bilo je sitno, zbrčkano i izgrebano. Stari Raša je
gledao iznad mrtvaca. Kroz šeširić probijali su joj se beli pramenovi.
Sima se saginjao starom Raši, šapućući mu. Ona je nosila u rukama
Fotijevu knjižicu i sliku. Stari Raša zapita Simu što se stalno krije i
protrčava ispod leša. Sima reče da je ožalošćena. Stari Raša na glas
odgovori da je šašavija čak i od Ananija. Sima reče:

— Bio bi to divan par.

— Ne bi, dosadio bi joj pesmama.

Povorka
opet pođe. Kovčeg je bio obojen. Sunca nigde nije bilo, tako da se
moglo pomisliti da nije ni postojalo. Kovčeg je bio kratak, kao da nije
pravljen za mrtvaca, već za Aćima ili Ljubicu.

Ona se obrete
ispred Sime. Oblaci su bili gusti i puni i ništa ih, pa ni sam vetar,
nije moglo krenuti. Njene oči bile su okrugle i male. Preko njih se
prevlačila plavičasta skrama starosti. Ispred nje išla su deca, dečak i
tri devojčice, i nosili vence. Venci su bili zeleni, mada je još vladala
jesen. Videlo se da su daske od čamovine. Sa drveća je padalo lišće:
list se prvo otkidao, zatim je leteo kosimice i porebarke kao hartija, i
najzad se lagano spuštao na zemlju. Deca su bila mršava i bleda.

Kad
su prošle nedelje sahranjivali starog generala u penziji, sveta je bilo
više: lepo obučenih i uniformisanih ljudi, žena i baba, staraca i
dečaka. Jednom rečju: pola grada; povorka nije išla brzo kao danas, no
se zaustavljala na uglovima, na raskrsnicama pogotovu. Pop Cvetko je
išao ispred generalovog sanduka i pevao i mahao kandilom oko sebe kao da
tera leptirove.

Ljubica je išla lagano i gledala u kovčeg.
Gledali su je kako nosi Fotijevu knjižicu i sliku. U očima joj je
bleštalo nešto nalik na suze. Kovčeg generala Šijakovića bio je
politiran i okićen svilom, resama i cvećem. Sanduk koji su nosili Aćim i
Nikifor sa još dvojicom bio je sklepan od starih dasaka: to se jasno
videlo, jer čamovina nije svuda podjednako primila boju.

— Misliš da bi joj dosadio pesmama?

— Mislim. Več je dosadio celom svetu.

— Da, da, čudan čovek taj naš nesrećni Ananije.

— Kažu kako svuda priča da je najveći srpski pesnik.

— Da, da, vrlo je čudan, nesrećnik.

Ljubica
je bila bleda. Išla je za Nikiforom i govorila mu kako je smrt strašna.
Ananije joj se pridruži. Ona pusti iz sebe neki čudan zvuk, sličan
cviljenju, i šmugnu ispod leša. Milan to spazi i pogladi bradicu. Požele
da naslika staricu pod lešom. On joj reče da smrt nije strašna. Ljubica
zadrhta. Ananije reče da se smrti ne treba bojati jer ona ne boli.
Ljubica ga pogleda odozdo. Ananije reče značajno:

— Ničega se ne boj. Samo se ti mene drži.

Stari Raša vide kako Ljubica viri ispod Ananijevog skuta.

— Kažem ti, bio bi to divan par — reče Sima.

— Bi, da nije ćopav i šašav, nesrećnik.

Povorka
zaobiđe spomenik. Ljubica otrča s Ananijem na začelje i tamo izjavi da
zna ko je krivac za Fotijevu smrt. Ona reče da je najviše kriv Aćim, a
zatim Nikifor i Sima. Ananije reče:
— Da čuo sam da nisu hteli da mu daju penziju.

Aćim šapnu Nikiforu da se umorio. Nikifor pogleda Simu.

Sima
pogleda preda se. Ljubica izjavi da je Fotije bio najveći srpski
pesnik. Ljubica i Sima okrenuše se i videše: ulicom je bežao Ananije;
vukao je za sobom osušenu nogu, pomažući se štakom. Osvrtao se često ne
bi li video motre li na njega; pre no što zamače za ugao, pade. Ljubica
ga zovnu. Ananije se dizao. Ljubica ga opet zovnu. Sima reče:

— Pusti ga neka beži. Doći će i na njega red.

— Da ga nije ko uvredio?

Oblak se dizao i spuštao iznad sanduka kao kišobran.

Do
groblja su mogli i Albanskom, ali Aćim udari Grobljanskom ulicom. Ljudi
su ih gledali. Neki su virili iz svojih radnjica, a neki su stajali na
ulicama. Iza ugla povorku dočeka vetar i skide Aćimu šešir s lobanje.

Ljubica
je razgovarala sa Simom o Ananijevom bekstvu. Sima je tvrdio da je
Ananije pobegao zato što ga je neko uvredio, a Ljubica da je zaboravio
nešto da ukrade.
Aćimovo lice se iskrivi. A bilo je okruglo i crveno.
Ljubica zapita Simu da li se slaže da je Fotije najveći srpski pesnik.
Sima reče da je Ananije poznati kleptoman, ali da ne veruje da mu je baš
danas na um palo baš to.

Aćimov šašir jurio je ulicom. Za njime
se dizala prašina s opalim lišćem. Šešir se okretao kao kotur. Sima je
gledao kako postaje manji.

Oblak je nadolazio kao voda. Aćimova
glava bila je gola. Ljubica reče Simi da danas nema više prijatelja kao
nekad. Šešir se primicao uglu. Ljudi su se iščuđavali što za njim niko
ne trči niti daje bilo kakav znak.

Aćimova glava bila je
dugoljasta i glatka kao školjka. Vetar dokopa šešir i zavitla ga preko
ograde u groblje. S jasenova je opadalo lišće. Ljubica ugleda humku
iskopane zemlje i reče:

— Nema smisla što ga sahranjujemo kao nehrišćanina.

Povorka umile u groblje. Aćim i Nikifor naglo spustiše teret na iskopanu zemlju, te se Fotije prevrnu u sanduku.

nije dotakla ništa što bi moglo da boli
njene ruke su bele kao led
njene misli su čiste, ona misli da voli,ona veruje, veruje

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   5/3/2011, 9:16 pm

DEŽAVI

Sve ovo se zaista dogodilo. Mislim, nije važno, zapravo
priča sama po sebi nije važna, ali je potrebno da je ispričam kako biste
mogli da zamislite kakav je bio osmeh koji sam video na kraju događaja.
A bio je to osmeh od koga se ledi krv u žilama.
Sticajem okolnosti u
koje neću ulaziti, našao sam se na otvorenoj izložbi pored jedne veoma
neobične skulpture. Sa mnom su bili još jedan muškarac i jedna žena, ali
to nije važno za priču. Važno je da mi je prišao jedan crni Arapin i,
čim sam ga čuo, okrenuo sam se i pozdravio ga onako kako se Arapi iz
njegovog plemena pozdravljaju - sastavljenih dlanova, jako rastavljenih
laktova i uz jedva primetno savijanje nogu u kolenima. Pozdravili su ga i
taj muškarac i žena koji su bili sa mnom, ali žena nešto drugačije, jer
u njegovom plemenu žene pozdravljaju muškarce sklopljenih očiju i uz
naklon glave, umesto da saviju kolena.
On se obratio meni, pošto je
video da sam najstariji u grupi. Rekao je da je veoma ljubazno od nas
što smo naučili njegov pozdrav, ali ja ga nisam slušao. Umesto toga,
gledao sam preko njegovog ramena. A evo šta sam video.
Na parkingu s
one strane ulice bio je veliki beli Mercedes. Staromodan - ma kakvi
staromodan, pravi pravcati old tajmer - ali veoma lep. Trotoarom između
ulice i parkinga išao je kelner sa belom salvetom u ruci. Kad ste to
najmenje mogli da očekujete, on je veštim pokretom gurnuo automobil
prema zemljanoj površini između parkinga i zgrade. Auto je odmah počeo
da tone, jer to zapravo nije bila zemlja nego živi pesak. Kelner se
brzim korakom udaljio, a Mercedesu koji je već dopola potonuo pritrčao
je stariji čovek. Čučnuo je na zemlju kraj trotoara i, oprezno se držeći
za šiblje levom rukom, pokušao da spase automobil držeći ga za bravu.
To, naravno, nije vredelo, jer je auto nastavio da tone. Prišla mu je
žena (procenjujem da je bila vršnjakinja i tom čoveku i Mercedesu) koja
je pokušala da mu pomogne, ali nekako nespretno, pa je pala u živi pesak
između automobila i čoveka. On sad više nikako nije mogao da spase
stari Mercedes, ali je još uvek mogao da spase ženu.
Međutim, umesto
da to uradi, čovek je zavukao ruku u živi pesak i uradio nešto zbog čega
je ona počela još brže da tone. Moj je utisak da je on sve isplanirao, i
da je zapravo lisicama zakačio njenu ruku za bravu na vratima
automobila. Lepo sam čuo kako su lisice tupo škljocnule u živom pesku.
Uradio je to veoma brzo, i ženu je, zajedno sa automobilom, već sledećeg
trenutka progutala žitka masa. Sad je on pokušao da ustane, ali je i
sam bio ulovljen u grotlo koje ga je vuklo. Za nekoliko sekundi i on je
potonuo.
Površina peska se umirila, ali samo na trenutak. Ubrzo sam,
gledajući preko Arapinovog ramena, video da se iz živog peska pojavljuje
jedna ruka i hvata za šiblje. Spasonosnim i veoma veštim pokretom
izlašla je žena i sa obe noge čvrsto stala na trotoar. Dok sam je gledao
tako umazanu vlažnim peskom kako stoji ukočena, sa rastavljenim nogama i
povijenim leđima, pojavio mi se snažan utisak da sam je negde već
video. Podigla je samo kažiprst kao da pokazuje nešto u daljini, ali je
zapravo pokazivala privezak za ključeve sa Mercedesovim znakom, zakačen
alkicom za njen kažiprst. Ja sam se okrenuo prema skulpturi i sve mi je
postalo jasno. To je bila ona, njena dvojnica, u istom položaju i sa
istim priveskom koji je visio o prstu!
Lice skulpture je počelo da se izobličava i da se razvlači u jeziv osmeh, od koga mi se bukvalno sledila krv u žilama.
svaki put kad ovo procitam, naherim se skroz..

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   9/3/2011, 3:47 pm

Poludeli pitagorejci

Nula plus Mrak. Apsolutni mrak u sobi koja je okrecena u ljubicasto. Ljubicasta soba cija cetiri zida odisu razlicitim slatkisima umetnosti i istorije. Soba koja govori razlicite stvari razlicitim ljudima a ipak soba koja ne zna da cuti. Izmuceno telo od prethodnog vristanja koje je iscrpelo poslednji atom necega sto se zove postojanje, lezi u senci noci. Telo koje nije svesno svog bivtstva. Dusa koja se sve vreme setka po kavezu jer nije nimalo tesko reci da bi ta soba cak u jednom trenutku otvorila ruke i pustila kandze od ludosti koja tu mirise. Mrak. Vristanje koje bi trebalo da ocisti.

Jedan plus Apokalipsa. Juce? Danas? Sutra? Zivot koji se tu odigrava pocinje da otvara oci. Otvorenih ociju bezazlena potraznja za bilo cim sto bi se moglo otrgnuti u realnost. Psihicko stanje je opste kriticno. Kada bi nemi posmatrac sa strane uspeo uopste da dodje u dodir sa ovim bicem ne bi mogao da pronadje nesto sto tu moze biti definisano. Pokretac globalne svetske scene je u karantinu vec nekoliko sekundi koje izgledaju kao godine. Njegov pogled govori da podsvest vristi gromoglasnom drekom na svest koja je utonula u imaginarni cirkus. Svest je nesvesna svog postojanja a podsvest nedovoljno jaka da ukroti zver nesvesnog kruga. Haos.

Dva plus Vreme. Vreme koje je odigralo svoju ulogu. Pozornica je postavljena. Publika koja ceka da predstava pocne. Par sekundi pre dizanja zavese telo je bilo svesno. Sedelo je za masinom za kucanje i smisljalo scenario Tragikomedije. Tragikomedija je imala svoj jedan jedini cin.
Cin se sastojao od odluke. Trebalo je odluciti koja od ta ceetiri zida izabrati. Opcije su bile sledece:

Zid 1 - Realnost. Zid na cijoj strani se nalaze dva prozora i koji je obojen u dim cigareta. Preko prozora je plava zavesa kroz koju se nazire drvo oraha. Nema slika. Nema natpisa. Nema nicega.

Zid 2 - Kisa. Zid koji pociva na britanskoj fanaticnoj ustogljenosti 17.veka. Govor Slika kaze da je jako lako biti jednostavan i cist. Unutar slika se ogleda fascinantna mogucnost imaginarno - idealnog sveta koji poseduje aktivni sarm i pasivne akcije.

Zid 3 - Vekovi. Zid koji kaska u svakoj epohi ljudskog postojanja. Opcije za obitavanje su mnogobrojne. On dodiruje stari i novi svet - iluzije, snove, smrt, obicne ljude, neobicna mesta, strah i moc, smeh i plac, ljubav i mrznju, ubistva. Filozofije, gramatike, muziku, prasinu koju su gazili Indijanci, gradove koje su ubijali Maje. Berlinski zid, Indijska prokletstva, prasume dinosaurusa, brodove, mostove, puteve i ulice. Klavir, ruze, polja kukuruza i trave, bolesne fantazije, mazohisticke poduhvate, poludele umove, ciste duse. Prljave snove, ledene bregove, ogromne talase, nesrecne porodice, budalaste izmisljotine... Mogucnost biranja je neiscrpna.

Zid 4 - Zid. Zid koji kaze da postoje vrata kroz koja se izlazi. Eto.

Tri plus Normalan dan. Standardne stvari koje osoba obavlja svakodnevno. Standardne stvari?
Trojka kaze da su bile dovoljne tri sekunde za trenutak kad vreme stane.

Dvojka kaze da je druga sekunda mukotrpno pokusavala da odabere jednu od opcija za dnevno bitisanje od ponudjena cetiri zida.

Jedinica kaze da je usla kroz ta vrata svetlosnim spidom i da nije stigla ni da pomisli na svest.

Nula kaze da se kroz ista vrata ulazi i izlazi. Jos kaze da ako je pocetni trenutak ulaska bio nezadovoljavajuci, sledeci ponovljeni ce biti apsolutno kontradiktoran prvom. Nula kaze da je pruzena nova sansa za svesnost koja ce biti pravilno iskoriscena.

Sve ostalo je bilo flashback. Lakse se disalo.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   11/3/2011, 10:01 pm

booomm

Buumm… OK… bumm! Bum! Bum, bum! OK, sta sad? Kako sad? Pa
kako ovo sad i zasto sad ovo? Eksplozija? Ne. Kategoricno ne. Apsolutno
nemoguce. NE! Zasto? Zato sto nikako nije normalno da se takve stvari
desavaju! Ne... Bum! BUMM... Opet? Nemoguce! Zaista! Ruke su tu! Vidim
svoje ruke ili to nisu moje ruke? Pa cije su onda ako nisu moje? Moraju
biti moje jer ne bih mogao iz ovog polozaja da gledam svoje ruke! A
mozda ovo nisam ja? A kako ja to da znam? Mislim… Verujem da je nemoguce
da ja budem neko drugi do ja! Dobro. Oko sebe, pogledaj oko sebe.
Moraces da vidis nesto sto cete asocirati, provocirati, uraditi bilo
sta. U krajnjem slucaju dati bilo kakav odgovor. OK?

Prodavnica,
malo je mracno ovde. Cekaj, kod prodavnice smo. Pa gde je sad ta
prodavnica? Bila mi je sa desne strane. Kako? Pa na koju stranu sam se
okrenuo? Aha, pa da, eno je... Dobro. OK, to je prodavnica. Da krenem
prema njoj ili da razmatram odavde? Sta da razmatram? Da je trebalo ista
da razmatram ja bih to vec apsolvirao i rekao bih nesto slicno ovome:
"Ea da, tu sam juce kupio mleko i novine i cigarete sam kupio".
Cigarete! Cigarete! Mozda u toj prodavnici ima cigareta? Moram da kupim,
nemam ih vise. Cekaj mozda ja u stvari i ne pusim. Nemoguce! Mora biti
da pusim, zasto bih inace trazio cigaretu da ne pusim? Da krenem odavde
do prodavnice ili da jos razmislim? Nesto mi sve ovo cudno izgleda. Kako
to da je ovako mracno? A i bandere nesto ne vidim.

Dobro je bar
su tu zgrade. Ruzne su , prljave i sablasne, ali su zgrade. Nekog ipak
ima ovde. Nisam sam. A da stavim ruku u dzep i vidim ima li tamo para?
Moram da kupim te glupe cigarete. Ubice me to. Aaaa, sta je to? Kakvo je
to lupanje? Glupe sugave smrdljive macke! Nosite se u pizdu materinu!
Jasno? Jos mi samo vi trebate u ovakvom trenutku. Pa jel’ vi uopte
radite ista drugo sem sto kmecite k'o mala deca ? Uzas. A cak nije ni
februar! Aauuu, kakav sok. Sta sam ono trazio? Glava mi je na ramenima a
vidim i svoje noge. Naravno ako su moje. Sta pricas covece? Moraju biti
tvoje. Sa kim ti onda ovo razgovaras ako ovo nisi ti a pored tebe nama
nikog drugog? Mora da sam ja! Ruke! Da i ruke su mi tu?

Da,
stvarno, sta sam ono trazio? Razgovarao sam sa mackama a sta sam radio
pre toga? Jesam li isao negde? Besmisleno. Cekaj, macke, a sta je bilo
pre macaka? Noge, bile su noge i ruke… Da pare. Bile su pare, posao sam
da kupim cigarete. A zasto da kupim cigarette kad ja uopste ne pusim? A
da sednem malo da razmislim. Logicna stvar... Krenuo sam da kupim
cigarette, kako je onda moguce da pomislim da treba da kupim cigarete a
da pritom ne pusim? A mozda nisu cigarete za mene. Pa da, maestralna
ideja. Mozda nisu za mene a za koga su ako nisu za mene? Kome ja to
treba da kupim cigarete? Ma ne, besmisleno je skroz. Sigurno kupujem
sebi. E da, pa eno je i prodavnica. Super. Sad ces lepo da ustanes i
kupis cigarette. Ides u onu tamo prodavnicu, nista lakse. Nemoj
komplikovati stvari bez razloga. A kuda cu kad kupim cigarette? Odakle
sam ja uopste dosao? Jel’ ovo jedna od mojih zgrada? A koja? Ako je bilo
koja, koja je? O covece, a da opet sednem i razmislim? Ali treba mi
cigareta da bih razmislio. A sta ce mi kad ja ne pusim? Ma mora da
pusim...

Sedi, samo ti sedi odmori se i prestani da pricas
gluposti! Razmisljaj o necemu drugom na trenutak , onda ustani i idi da
kupis cigarete. Eto. Situacija jasna.Dobro, seo sam. A o cemu drugom da
razmisljam? Pa kako sad? Pa sta je sad ovo? O cemu sam razmisljao pre
ovoga? Mora biti da je bilo necega? Pa dobro. Mozda i nije? Mada sigurno
jeste! Ali samo ti sedi i odmori se. Nista lepse od toga. Da sescu. Evo
sedim. A da kupim cigarete? Ne, ipak cu da sedim.

Ahaa, sta je
sad ovo, kakvi su to aplauzi? Ko je to tamo? Hej ti tamo? Ajde izlazi
odatlle. U jebote, koliko ljudi. Aplaudiraju mi. Ha, ha … pa super.
Cekaj, ako mi aplaudiraju anda sam ja glumac?! Pa ja sam glumac a ovo je
pozorisna scena i one prodavnice uopste nema tamo. Pa da, bravo,
odlicno. A kakvo je ovo staklo i zasto su svi u belom? Ne razumem. Pa
dobro, mozda treba tako da se oblace, mozda je ovo vece belih mantila.
Pa da, sigurno jeste. Dobro. OK. Ja sam glumac. Imam ruke, noge i glavu.
To je to, to je OK. Dobro ima ovde i ovog stakla i svi ti silni ljudi
obuceni u belo ali nema veze. Ja znam ko sam ja! Sad cu da sednem i da
se odmorim. Da, sescu. Evo sedim. Seo sam. OK?

Psihijatrijska bolnica.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   16/3/2011, 9:29 pm

A HLEBA...!

Slika iz života

Nema toga u selu ko nije
poštovao Miloja Lazarevića, a valjan je i bio. "Ne rađa se više u našem
selu takvih ljudi!" — slušao sam da govore mnogi odmah po smrti
njegovoj. Umro je lanjske jeseni.
I ja sam ga neobično voleo još od
detinjstva. Bejaše dobar prijatelj moga oca, pa èesto navraæaše našoj
kući. Uvek će mi, kad dođe, doneti čega: ili krušaka, ili šljiva, ili
šećera. Neki put me metne na konja preda se, te odjašimo njegovoj kuæi.
Ja ga uz put raspitujem o svemu što vidim, a on mi kazuje. Kod njegove
kuæe se igram sa Božom. To mu je najstariji sin, a moj drug u osnovnoj
školi.
Božu sam voleo više od sviju drugova. Sedeli smo zajedno jedan
do drugog, pa i u igri smo bili uvek zajedno. Igra i trčanje, šala i
smej. Slatki su bili ti dani! Vrljamo po šumi, sečemo prutiće, tražimo
'tičija gnezda, pužamo se po drveću, jurimo jedan drugog, te gledamo ko
je brži; nađemo kakvu nisku položenu granu, pa je jašimo; umorimo se,
idemo kući, mojoj ili njegovoj, pa jedemo. Kad god jedemo mleka, a mi se
zasmehujemo, i ko se manje smeje, taj više jede. Često se toliko
smejemo, da po čitav čas ne možemo da pojedemo čanak mleka.
— Blago
vama, kad još ne znate šta je muka! — sećam se da je jednom rekao
'ča-Miloje (tako sam ga zvao), a mi se pogledasmo pa još u veći
smeh.
Ja sam po osnovnoj školi otišao u gimnaziju, a Boža ostao u selu.
Kad sam po svršetku prvog razreda došao kuæi, jedva èekah da ga vidim. Odmah sutra dan odem njegovoj kući da se igramo.
— Boža čuva stoku, nema njemu više igre! — veli mi 'ča-Miloje.
Odem
i ja k njemu. Igrali smo se opet do mile volje u livadi, čuvajući
stoku. Neki put se zaigramo, te stoka ode u useve. Božu izgrde, a i meni
teško, čini mi se, više no njemu. Sutradan se opet igramo, kao da ništa
nije ni bilo. Neki put mu pričam sve što sam ja naučio, a on sluša
pažljivo, i raspituje me o svima pojavama što su njemu zagonetne i
nejasne, a ja objašnjavam "naučničkim autoritetom". Pokadšto se sastavi
po desetinu čobana. Tu se tek igra i šali. Kad pada kiša, izujemo se, te
trčimo bosi po travi i baricama, ili naložimo vatru u kakvom panju, pa
se iskupimo okolo te pričamo ili zagonetamo. Kad stignu pečenjaci, onda
je sve to još prijatnije.
Teško su mi uvek padali rastanci s drugovima kad dođe vreme da idem u školu.
Godina
za godinom prolazila, a mi sve ozbiljniji. Kad sam svršio maturu, onda
sam s Božom išao po lovu, po livadama gde devojke beru zelje, na igre
gde se momci i devojke sastaju, ili na prela.
Ali druženje naše ne beše tako èesto. Boža je već radio uveliko, a ja sam čitao i oduševljavao se raznim književnim proizvodima.
Baš
te se godine Božo i oženi; 'ča-Miloje nešto, star, a nešto ga izdade
zdravlje, pa ne može da radi, i ko veli: da uzmem radnika u kuću.
***
Po
svršenom svome školovanju odem u selo da se, posle tolikog rada u
školskoj prašini za klupom, predam bezbrižnom životu celoga leta; da se
odmorim i oporavim zdravlje na čistom vazduhu.
Kako u mestu rođenja
ožive sve uspomene iz detinjstva! I šuma i livada i putovi i stazice i
cveće i 'tice i potoci i kuće i ograde i svako mesto i svaka stvar
opominje me na detinjstvo i bezbrižno igranje. Burjan, isto onako gust,
narastao više moje kuće. Pogledam, pa mi se čisto učini kao da je juče
bilo kad sam se po njemu krio igrajući "žmure" sa Božom, i kao da
očekujem njegov glas iza ambara kad u igri vikne: "Je l' zora?"
Upitam majku za Božu.

Vredan je kao krtica, ali posrnuše nekako sa imanjem, a i otac mu
bolestan! Zar nisi čuo da je Miloje mnogo slab? — kaže mi majka, pa kao
da se nešto duboko zamisli.
— Siromah Boža! — pomislim, ali ne mogoh reći.
Neke,
tamne, nerazgovetne predstave, pune slutnje, kao da navališe na mene sa
sviju strana, i počeše goniti one slatke uspomene detinjstva iz mog i
Božinog drugovanja. Osetih neki teret na duši, a i sam ne bih umeo reći
otkuda to osećanje bola i jada, otkud se poče upijati u dušu neki strah i
zebnja?
— I dete mu zimus umrlo!
— Kome? — upitam ja posle dužeg ćutanja, čisto mehanički, zanet svojim čudnim mislima.
— Pa Boži!
Meni
se učini sve to neka neverica, ili kao kakav neprijatan san. Učini mi
se kao da neko tiho, lagano, s puno slutnje šapće na uvo: "Takav je
život! ... Boža više nije dete!" — I ja se otimam da u to ne verujem.
Uzmem pušku i iziđem u lov da se malo razgalim od tih utisaka.
Nisam
ni mislio gde ću naći lova. Puška mi o ramenu, a ja koračam kroz
zabran, zanet u čudno razmišljanje o životu. Bez sumnje je moglo
hiljadama 'tica leteti oko moje glave, i ja ih ne bih primetio, ili se
ne bih setio da lovim. Upravo, nije mi ni na kraj pameti bilo da sam u
lov pošao. Božina slika iz detinjstva neprestano pred očima, pa ne mogu
nikako da za ono veselo lice vežem sve te nove bede života u koje je,
kako mi mati reče, zapao.
Nisam ni sam imao nameru kuda da idem, pa
ipak sam slučajno izišao na put što vodi 'ča-Milojevoj njivi, gde sam
toliko puta provodio s Božom u veselom igranju.
Zateknem Božu da ore.
Čim me ugleda, zaustavi volove, pusti rucelje iz ruku, i uspravi se.
Pozdravih se s nekim čudnim trepetom u glasu.
Ćutali
smo dugo. 'Tice cvrkuću u šumi kraj njive, a vetrić tiho šumori kroz
lišće, koje je pogdegde počelo već žuteti, te kao da šara zelenilo
raznim prelazima boja od žute ka žutocrvenoj. Sunce sija veselo, nebo se
plavi. Volovi mašu repovima, te se brane od muva. S vremena na vreme
mahne jedan ili drugi glavom, te jaram krcka, a medenice o vratu
zazvone.
Mlađi brat Božin, dečko od desetak godina, stoji pred
volovima i gleda ljubopitljivo u mene, mereći me od glave do pete. U
jednoj mu ruci komadić crna hleba, a u drugoj dugačak, drenov prut. Ja
se jedva usudih da pitam:
— Kako je 'ča-Miloju?
Boža saže glavu, a posle podužeg ćutanja uzdahnu, izgovori glasom koji kao da iz zemlje dolazi:
— Teško, bogami!
Mlađem njegovu bratu udariše suze na oči, pa se kotrljaju niz sveže obraščiće!

Pa daće bog, Božo, te će ozdraviti! — tešim ga ja, i zagledah se u jato
vrana što se spusti na granje, pa mi se čini kao da one donesoše
slutnju što me poče obuzimati.
— Mučno! ... Do zaranka neće
sastaviti! — jedva izgovori Božo, pogleda u brata, a glas mu grca, kao
da kroz zube govori. Oči mu pune suza, pa samo što ne kanu, a on se
upinje da ih uzdrži.
Dete zajeca. Prut i hleb ispusti iz ruku, okrete se od nas i pođe nekud, plačući glasno.

I on danas ore! — pomislim u sebi, i kao da ne verujem da to očima
gledam. — Otac mu na samrti, a on ore! — ponovi se misao u pameti.
— Pa što oreš? ... Što ne odeš kući da ga pripaziš?! — rekoh mu nekako prekornim glasom. Nastade tajac.
Boža
uzdahnu, potmulo i duboko, a iz usta se ču glas koji nije sličan
ljudskom glasu, glas potmuo, rapav, isprekidan, ustreptao, kao da smrt
izgovori jedva čušo:
— A hleba?! — pogleda me ukočeno, tužno, i ja
pročitah u suznim očima sve, razumedoh onako strašan i očajan glas kojim
izgovori ove reči. Dve-tri suze skotrljaše mu se niz obraze. Opet
uzdahnu, obori glavu, zagleda se u zemlju, i kao da oneme i okameni se.
I ja onemeh.
Kad sam pošao kući, osećah se kao da je sav teret života ljudskog pao na mene svom težinom svojom.
— A hleba?! — brujao mi u ušima onaj očajni, samrtni glas, glas jada i bede, i ja se stresoh od slutnje.

I on radi i u takvom položaju?! ... Treba mu hleba! — mislim u sebi, i
ta mi misao ne izbija iz pameti, a osećam kako ja to ne bih mogao
izdržati.
Težak je život, strašna je borba života! ... Treba mnogo snage i zdravih živaca!



RADOJE DOMANOVIĆ

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   21/3/2011, 8:30 pm

Jednom mi se prohtelo da skrenem u sumu. Moj put bese prosaran potocima.
Kisa je padala vec dva dana stvorivsi i ovde blatnjave tragove svoga
prisustva. Stari asvaltni put neprirodno je vijugao satrven goropadnim
klisurama, netaknutim i cistim. Otisao sam daleko, vise se zvuci
ljudskog roda nisu mogli cuti.
Put se penjao i spustao, vijugao
neprimecen. Hodao sam, opominjuci sebe da bi trebalo da se vratim, da
sam sam, ali suma me je gusila,
davila i u isto vreme privlacila. Sa
strane puta behu zuckaste blatnjave strane, na kojima nista nije raslo, i
samo ponekad odozgo bi padala nekakva grana, kao zmija ili kao ruka. Ja
sam tad ziveo u gradu, pa bi tu pruzenu ruku oberucke prihvatao i
pocinjao da mazim, a kapi kise sa te sumske ruke slivale bi se po meni.
Vlaga se spustala, kako bi put skrenuo nizbrdo, a meni bi postajalo
hladno. U daljini su se cule ptice.
Jedino put kojim idem i taj put pozadi, kojim se mogu vratiti tamo odkuda sam posao.
Iako
idem napred svestan sam vlaznog zida koji je uvek ispred mene, iako
znam da mi opreznost ne moze pomoci, stalno sam oprezan i stalno se
nadam da cu u krajnjem i konacnom trenutku skrenuti. A znam vec sada da
cu udariti glavom, da cu okrvavljenog lice pasti pored vlaznog zida na
kome raste mahovina. A sta ako ja u stvari ne smem da se okrenem? Tada
ce, gotovo je sigurno iz sume iskociti covek, koji ce u jednoj ruci
drzati kesu sa povrcem, a u drugoj noz. On ce tim nozem poceti da me
juri, ja cu klizati i padati, a u mojim mislima stvorice se oci sarenih
vukova koji sa strane puta vrebaju, cekajuci da padnem i da me covek
zakolje, pa da me svi slozno pojedu.
Ali put se oduzio, i ja vise
nisam mogao da se orjentisem prema kucama koje su se mogle videti
povremeno, kad bi se put nadvio iza kakvog uzvisenje, kako stoje dole u
dolini, i kao da trule usidrene u blatu. Sasvim slucajno. Strah me je
obuzimao. strah od smedjeg, hrapavog drveca, lisca slozenog od jeseni,
od buba i glista od ptica i listova, od ljudi, koji su mozda podivljali,
i cekaju ovde na svoje zrtve.
A i ja nisam cist, ko zna ko sam i sta mogu uciniti?
Prosao
je i jedan automobil, u njemu covek i zena, oni ce sada naci neko
skrovito mesto, tamo ce se zaustaviti, tamo ce se spojiti isto kao sto
se spajaju ptice i pcele. Ako budu hteli, nece spreciti zacece i mozda
ce od njih nastati novo bice. Kako li ja njima izgledam, kao prijatelj
ili kao neprijatelj? Da li bi mi kupili deset s lukom. Ko zna kakvi su
to ljudi, mozda ce je on silovati i ubiti, mozda ce ona potajno izvuci
noz i zariti mu ga u oko.
U medjuvremenu put se rasirio, a mracne se
krosnje pretvorise u neku vrstu nadstresnice, u stvari omanju dvoranu.
Gore, vodio je puteljak posut belim sljunkom prema pravougaonom
prostoru, ogradjenom gvozdenom ogradom. Crnom i zardjalom. I kao da sam
stigao na sama vrata dvorane, zastao sam. Put i gvozdena ograda, gore
ispred mene, delovali su kao oltar nekog hrama. Zvuci sume su se i dalje
culi, i ja sam privucen velicanstvenoscu ovog mesta krenuo gore, po
osljuncenoj stazi. Vreme je polako usporavalo, kako sam prilazio, kao da
je ovde vazduh sastavljen od neke neuhvatljive sive mase koja zraci
svoje pamcenje nezavisno od nas, zraci ga kao da nicega i nema, a ja sam
se pitao, da li zaista nicega nema i suma mi je licila na reku...
Iznad
mracnih bezdana srebrne i crne vode, kao ptica koju ne mozemo videti,
kao oblak, ali nize,samo ne kao covek, zamisljao sam da letim i uranjam u
vodu, a da mi hladnoca nimalo ne smeta. Video sam kako se valovi
smenjuju, video sam kako obale vijugaju. Osecao sam krljust hladnih i
sjajnih riba, brzih i neuhvatljivih.Zgrozio sam se, a moja noga
izdajnicki zastade i pokusa da me okrene, da pobegnem. Neki inat me
terao da ostanem i da ne bezim. Stigao sam do ograde, oko nje stajalo je
sest kamenova povezanih lancem. Kamenje je izgledalo kao pradavni
melnhiri ili umanjeni podgojeni obelisci, a na jednom je pisalo krupnim
debelim i lisajevima nagrizenim slovima:
"OVDE JE UBIJEN NAS GOSPODAR".
...
Medjutim ne mozemo se nikada vratiti istim putem. Vracao sam se
natraske, pazeci da ne nagazim na svoje stope zato sto sam cuo da to
donosi nesrecu. Cucno sam, vreme je opet usporilo i ja sam video kako se
stare krosnje, ograda i mesto ubistva polako dizu i okrecu,
nepodnosljivo sporo, a da za to nema razloga, osim mozda u tome sto se
stare krosnje, ograda i mesto ubistva polako dizu i okrecu nepodnosljivo
sporo. Polako, pomerajuci ruku prema dole pokusavao sam da ostvarim
prvi kontakt sa tom mahovinom ispod, i trulim liscem.
Jedan kamen bio
je prozet vlagom, i kao takav gotovo ziv ili gotovo mrtav kao nekada
zivo lisce. Sunca kao da nije bilo. Mracilo se. Smracilo se onda kada
sam primio prvi udarac. Ciglom su mi razbili nos i vilicu. Novca nisam
imao, i nista im nisam mogao dati, ali momci u maskirnim uniformama su
bili nervozni, njihova je bila zelja da tuku, da se osvete nekome za to
sto je sve onakvo kakvo jeste. Njihovi naglaseni automatski pistolji
davali su im prirodno pravo.
Kada sam pao na zemlju i prvi put osetio
asvalt, sutirali su me polako, sistematski. Gosti iz ekskluzivnog
restorana i prolaznici, nisu se obazirali, kao sto ni ja ne bih. Gledao
sam kako promicu, pomesani sa likovima proslosti, kontejnerima sa
smecem, avionima i uspavankama. U usima sam slusao horove nemocnih
urlika, nemocnih od besa. Tutnjalo je. Iza prozirno cistog stakla
lokala, gledao sam galeriju lica koja vide kroz staklo i kroz mene i
mirno piju. Bili su mrtvi. Uostalom i ja sam odavno mrtav. Kada se
gospodar zaljubio, postao je osecajan i dobar, i zato smo odlucili da ga
likvidiramo...
Trcao sam nazad pokusavajuci da se ne okliznem.
Zamnom je trcalo kamenje i sve ono sto inace trci iza nas. U magnovenju
susret mracno lice pijanog radnika. On drzi flasu, flasa ga ispija on se
pretace u gajbe piva. Ispostavilo se da nase isprave, potvrde i
uverenja ne znace nista. U stvari nikada i nisu. Bila je to samo nasa
kukavna zelja da papirima zastitimo i uverimo sebe da je svet siguran,
takav da ce trajati, i mi sa njime, uljuljani u svoje i tudje potvrde i
secanja. Sada postoji samo hrana, snaga. To je poslednji stepen nase
bolesti.
Ali, strah je sada nestao i vracao sam se putem kojim sam i
dosao. Vracao sam se jer me je cekalo jos mnostvo poslova koje sam sam
sebi odredio. Tada sam video blesak. Mastan i gust kroz tamno zeleni
zid. Znaci gore je brdo, gore je vrh koji mami da se popnem, da zamislim
da nista ne moram, da zamislim da me niko nikada nece moci da zaustavi.
Samo, do gore nije bilo puta, a sa strane samo bletnjavi klanci
osvezeni jucerasnjim bujicama spustali da me podsete da je kisa vec bila
gore gde ja nisam bio. I ja pokorno odlazim, ispunjen slatkastim
mislima i preziruci sebe sve vise.
Brdo pored mene postaje moj jedini
cilj i meni se cini, u stvari ne cini mi se nego je tako, ovo brdo i
njegov vrh, to i jeste moj jedini cilj. Cilj od koga ni po koju cenu ne
mogu odustati. I ako budem odustao, mrzecu sebe do kraja zivota, necu
vise postojati, necu vise nikada postojati. Vrh.! Gore sija sunce koje
mi zaklanja suma, treba da doprem tamo. Sve je to samo krik nemocnog
besa, ne znam ni zasto sam dosao ovamo, sta se to dogodilo u mojoj
glavi? A kada se budem vratio kuci, mozda je necu zateci, mozda su reke
nadosle, mozda su se ustave otvorile, mozda su svi podavljeni i naduti
lesevi plutaju glavom na gore. Polako kao zavesa u nesvesnom njihanju
kolena mi klecaju.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   27/3/2011, 8:50 pm

Nisam znao, niti sam vise mogao znati kada sam odlucio da skrenem sa
dobro utabane staze. Gore, samo gore dok vidim zrake. Trcao sam
klizajuci se i padajuci u blato. Vlazno masno i gusto. Sluzokoza lesa. I
neumorno dahtanje. Jaruge se racvaju a drvece ima bodlje. U ovom delu
sume nema otpadaka, znaci jedini sam ovde posle mnogo vremena. Zelene
puzavice su potpuno prekrile zemlju, svuda osim po blatnjavim jarugama,
kojima sam ja isao, i u kojima se nista i nije moglo zadrzati osim
crnih, raspadajucih grana koje bi mi se u rukama lomile i propadale
ostavljajuci nekakav mrki prah. Od toga je sve sazdano. Mrvio sam prah
rukama dok nisam uvideo, da gnjecim bube, i da mi se po nogama penju
insekti. Klizao se, padao, bezao, a znao sam da ce jednom zastati. Tada
cu mu prici i probosti ga srpom koji mi vec klizi i ispada iz ruke. Sam,
sam bio. Puta vise nikakvog nije bilo, ni jaruge, samo gusti neprolazni
snop zive biljne mase. I svetlo jos mami.
Crna stabla pruzala su se u
nedogled i meni se ucinilo da sam u stvari u nekoj staroj, mnogo staroj
sumi u kojoj mi je bilo naredjeno da stignem ovamo i ostanem sam kao u
areni.
Iz prauzroka svih strahova koji cuce tamo u proslosti duboko u
mozgu. Kao da se zbog toga sve ovo sranje i odvija, sva ova trka, sve
ove besmislene radnje i kasapljenja. Bolje bi bilo da se nisam odvajao.
Kajao sam se...
...
Stajali smo na trgu, neko je zakazao nekakav protestni skup. Stajali
smo ne znajuci sta je ono sto bi trebalo promeniti, znali smo samo da
nista nije u redu. I bili smo pozvali poznate ljude, mahom umetnike i
novinare da nas ubede, da smo snazni, da mozemo da je narod uz nas, da
narod vise ne moze da trpi sve ovo, a kako smo samo gresili.
Narod,
zahvalno topovsko meso, narod koji smerno marsira, koji stoji ili sedi u
kamionu pod punom ratnom opremom na 40 stepeni celzijusa, koji se
razmnozava, praveci se da je to u stvari neka romantika i izbor. Praveci
se da: "Mi smo tako hteli, i ovo i ono i mi...”
Carobni niz lazi
koji se uspesno i utesno ponavlja, kroz glupi smeh. Najbolji nacin da se
od sebe samih sakrije da je sva ta ludnica proizvod tupog straha, koji
onda izbije kroz urlanje pijanog idiota dole u dvoristu, koji govori ono
sto se trezni ne usudjuju ni da misle: “A ja, ja! Ko misli o meni,
jebem vam majku svima...” I onda se prozori zatvaraju od radosti - neko
je konacno popustio pred islednikom. Neko je konacno priznao, mi smo
srecni i preserecni zbog toga, sa nama je sve u redu, mi blejimo, a
veceras idemo u grad...
Dole, zemlja bese pokrivena mahovinom i
puzavicama. Mokra kao olizana i ziva kao i zmije koje su pod njom
gmizale. Napeto sam osluskivao. Taman kada bi mi se ucinilo da je neki
pravac slobodan, cuo bih suskanje, ili mi se barem tako cinilo. Vise se
nisam bojao, bejah se pretvorio u usi, u cula, instinkt. Suma je bila
ista, ali ja sad vise nisam bio stranac, strah me je oslobodio, bio sam
slobodan da se bojim. Zato sto vise ni o cemu nisam mislio. I dok se put
kao sigurna strana nazirao kroz grmlje, ne znajuci vise nista, prestao
sam da shvatam i postojim.
Kao ameba, kao glista.
Vlaga me privlacila. Skocio sam i ustao pokriven blatom. Put! Vodi! Negde!
I
uzrocno posledicna veza vec brise sve privide, dok mozak nastavlja tamo
gde je stao i ja se vec brisem otkinutim liscem. Suma je sasvim ista,
ona je uvek cista. Mi smo prljavi iznutra. Hodam. Ulica je vrela, vrele
su kocke od kamena. Gore se pali nesto. Nevazno. Sve je to privid, i
ulica i kuce i vozila i zice. Tamo negde odakle dopiru zvuci, tamo je
izvor i more u koji bih hteo da se ulijem. Iza grmlja dopire ta muzika,
to sumanuto lupanje u bubanj, ritam stran i siguran, bas za ovaj dan.
Nesigurno
je samo povlacenje. Tamo su zene koje rastrzu zivu jagnjad. Tamo je
iskra i vec gori. Isto kao nekad, ima tome hiljade godina. Svega se toga
secam i svi to znamo. Ogromna grupa ljudi prolazi. I devojcice su
skinule cipele i po prljavom drumu one idu u carapama, jer za njih to i
nije prljavo.Svi urlaju, razdvajaju se po parovima, idu u mrak, u
prirodno stanje gde ce dahtati i osecati, gde ce se stvrdnuti i smeksati
u spajanju muzjaka i zenki. Kao molitva. Jednostavno tako.
Jos samo
malo, umiranje je vec zapocelo. To je izraz pijanih debelih domacina na
ulici, zastitnika javnog morala i njhovih zena. Sva je ta moc da se
pomeraju brda i osvajaju mora, prazna. To mi ne znaci nista, kaze
pijanac. U njihovim se praznim ocima formira tupa i ocajna mrznja. Sve
treba unistiti, treba ubijati i klati dok se ne uplasimo i dovedemo
nekog da malo nas ubija i kolje. Gresni smo jer ne znamo kuda, jer se
dani zakrivljuju. Automobili prolaze u odblesku, zamagljeni i nejasni,
Drvece gore se krivi, kopni, ljulja se. Propadaju poslednji delici
svetlosti, tiho, ravnodusno. Ogromni stub dima plovi iznad reke, nebo se
mraci kao da je u pitanju oblak, a ljudi se sakupljaju srecni sto se
najzad nesto dogodilo. Nadaju se da je mnogo gore nego sto jeste, jer
ako je gore to ce biti opravdanje za odstupanje od svakodnevnog, za dugo
ocekivani povratak.
Na izlazu iz sume nalazio se park. U njemu se od
gospodarove smrti nista nije izmenilo. Tamo je jos uvek visila crna
zastava ozaloscenih, a upuceni su znali da je u parku i sunce crnkasto.
Pogledao sam stari kameni obelisk u sredini parka. Na njemu je bilo
urezano gospodarevo ime.
Mesec je bio tako plav. Ispred nas tekla je
crna reka. I kao da je u pitanju vec vidjeno u mraku se nazirala tamna
skela. Culo se samo kasljucanje bolesnih. Deca nisu plakala jer im je
strah paralisao usta praveci od njih male, ruzne i zgrcene starce.
Stajali smo na obali i cekali. Ovaj splav, peti je za danas. Ljudi su
bezali. Ko zna po koji put.
Iznad mracnih bezdana srebrne i crne
vode, kao ptica koju ne mozemo videti, kao oblak ali nize, samo ne kao
covek Zzamisljao sam da letim i uranjam u vodu, a da mi hladnoca nimalo
ne smeta. Video sam kako se valovi smenjuju, video sam kako obale
vijugaju. Osecao sam krljust hladnih i sjajnih riba, brzih i
neuhvatljivih...
Prenuo sam se iskasljavsi se. Pokusao sam da na
slaboj svetlosti ispitam da boja sline mozda nije crvena. Strah me
izbusio, penicilina odavno nema. Splav sa izbeglicama bio je sve blizi i
blizi, videli smo njihanje bezbojnih silueta. Videli smo kako su
pogrbljeni i umorni drzali se za trulu ogradu skele koja vec danima
saobraca i prevozi izbegle. Pitao sam se kako to da ne mogu da procitam
ime skele a znao sam ga napamet. Ustvari bila je noc a prosla su ta
vremena kad su imena nesto znacila.
Tamo na drugoj strani sigurno
postoji covek koji nas mrzi, a da to ni sam ne moze da objasni. On u
ruci steze kundak puskomitraljeza i mrzi, sada ce da opali, jos malo.
Kada bi se klali zubima na livadi jos bih mu i oci video a ovako
uskracena mi je ta radost.
Strah, opet strah, mislio sam dok sam
vukao baceni konopac. Ceo zivot strah, uglavljen od samog pocetka u mene
isto kao i u ove ljude. Sta bi bilo kada bi pustio konopac a oni otisli
rekom urlajuci o straha? Ionako se sav onaj nekadasnji tzv mirni zivot
vukao na ravnotezi straha.
Maltretiranje onih iznad koji su srecni
zbog toga sto su iznad. A to sve uglavnom zbog toga sto su kao “oni
iznad “ pozvani da gaze ponizavaju i gnjece one ispod. Isto tako “oni
ispod”, nesrecni samo zato sto ne mogn nikoga bezbedno da dave i
sutiraju, zeljni da i oni stignu tamo visoko gde im je i mesto i da se
onda srecno osvete onima koji im i nisu krivi, ali su stvoreni da
spektakularno pate.
Beba koju su mi dali da je prenesem promenila je
sasvim moje stanje. Osetio sam malo jezgro toplote izdvojeno i
jednostavno u svojoj samoci. U kakvom ce svetu ziveti ova beba? U kom ce
je dobu pridobiti? Kada ce izdati sebe? Mracne su mi se misli vratile.
Pruzio sam dete nekoj zeni, starijoj zeni koja sigurno i nije majka ove
bebe, kojoj se na mesecini vide samo staracke oci zgrcene od nagomilanog
straha i praznih uzaludnih godina. Nemocnog besa koji je sad sa svim
ovim dogadjajima konacno porazen i okoncan. Samo starci i deca, ko ce
hraniti ovu decu? Da li da ostanem sa ovim ljudima i pomognem im ili da
nadjem neki ostatak divljine i da podivljam tamo i zivim mirno prazan i
cist od svega ljudskog. Sta ce se dogoditi kada se ubice umore? Tamo su
ostali samo mrtvi i ubice. Vreme ce ubrzo izjednaciti njihova unakazena
tela.
Ispostavilo se da nase isprave, potvrde i uverenja ne znace
nista. U stvari nikada i nisu. Bila je to samo nasa kukavna zelja da se
papirima zastitimo i uverimo sebe da je svet siguran, takav da ce
trajati, i mi sa njime, uljuljani u svoje i tudje potvrde i secanja.
Sada postoji samo hrana i gluva sila. To je poslednji stepen nase
bolesti. Jedro civilizacije popusta na svim savovima a kod nas pocelo je
da se cepa.
Koracali smo zemljanim putem pogrbljeni i sami, svako je
za sebe bio sam. Tamne, zurne, bolje reci zustre prilike. Skoro da smo
trcali, a da nismo smeli da potrcimo da nasi nagli pokreti ne bi bili
primeceni. Kratko su trajale godine kada noc nije bila samo za bezanje.
Koliko je vremena proslo? Da li je ikada bilo i da li moze biti
drugacije?

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   3/4/2011, 7:46 pm

ON, NEKO DRUGI

Već duže vreme neki čovek u meni odbrojava moje korake. Jedan, dva, tri, četiri... I tako po čitave dane.
Pustim
ga da to čini, hoću da kažem, ne mogu zaustaviti kada nešto naumi. On
unapred zna što ću ga pitati, a ja se uvek iznenadim njegovim odgovorom.
Sve
u svemu, navikao sam se već na njega. Poslednjih godina neprestano je
sa mnom. Ponekad mi se učini da je živeo u meni od najranijeg
detinjstva, tj. od kada se pamtim. Kako bi inače znao neke najintimnije
stvari koje nikome nisam poverio? Često zaželim da izađe iz mene, da
sednemo za sto i ljudski popričamo o svemu.
On se tada zavuče u najdublji deo mene, postaje malen i gotovo nevidljiv i odnekud iz daleka odgovara.
Neće
da govori o sadašnjosti i uopšte, pravi se kao da ne hodamo ulicama
Londona i kao da ne postoji ova nova stvarnost oko nas sa svim svojim
posebnostima.
On bi samo da priča o prošlosti.
Naročito o stvarima koje bih ja što pre da zaboravim.
Kaže (gotovo podsmehujući se): Sve tvoje je u tebi.
Treba ti samo pomoći da pravilno rasporediš uspomene.
Ponekad
mi uspeva da se pretvaram kao da me njegova priča naročito zanima. On
tada, sebe ljubiv kakav već jest, raspriča se i postane velik tako da
zauzme potpuni oblik mene. Ja se tada samo umnožim, brzo i spretno
sakrijem iza ugla, a on produži nekom od ulica Londona.
Sednem
napokon sam u bar, naručim pivo i ne razmišljam ama baš ni o čemu. Tih
nekoliko dana dok sam sâm družim se samo sa Englezima i govorim naravno
Engleski.
On za to vreme kruži ulicama Londona i prati naše izbeglice da bi pronašao put do mene.
Obično uđe s leve strane, namrgođen i uvređen, gleda na drugu stranu ulice. Neko vreme tako šutimo i samo hodamo.
On zna sve što bih ga ja mogao pitati, a ja ne znam što će mi odgovoriti.
Zatim, nakon nekog vremena, počinje ponovo da mi broji korake.
Jedan, dva, tri, četiri...I tako po čitave dane...

Rade Šerbedzija

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   10/4/2011, 8:35 pm

Gde god da se zaputim, prvo odem u knjižaru. Ne izbegavam ni pijacu,
vođen naukom pesnika Brane Petrovića da se na pazaru i po ponudi jestiva
najbolje vidi kako negde živi običan svet. Sopće li ili u radosti
proćerdava svoj vek. Ali, najpre, ipak odem u knjižaru. Odavno sam se
naučio da se ljudi u nekom podneblju, u nekoj zemlji, u nekom gradu,
sasvim dobro mogu razumeti i po tome kakve knjige čitaju, i kakvim
štivom utoljuju onu višu, duhovnu glad, koju je malo teže nadosititi,
ako je uopšte moguće do kraja zatrpati. Jer je čitanje navika nalik
pijenju belosvetske kabeze, koja oholo i skudoumno tvrdi da osvežava
najbolje: što je više pijete, organizam je sve više traži.
Pa čak i
kad svet ništa ne čita, a to je danas em češće, em uobičajenije, i to
je nekakav znak. I te kakav. Ne čitati, je li to sinonim za ne živeti?
Kladio bih se da je tako. To što, recimo, u Srbiji postoje celi nemali
gradovi u kojima odavno nema knjižare, ako je ikada i bilo, i gde svu
potrebu za knjigom zadovoljava tezga nekog priučenog trgovačkog putnika,
smeštana ukraj samoposluge, na štrafti, odmah do sektora rumunskih
gaća, turske elektro-robe i kineskih kišobrana, zar to ne govori više o
ovdašnjem tek minulom sunovratu u novu neprosvećenost od bilo koje
visokoučene sociološke studije. Dragi Dositije Obradoviču, nisam u
najboljem sostojaniju kada ti javljam da su, sva je prilika, ipak
pobedila zvona i praporci. Istini za volju, dobar broj mojih sunarodnika
setio se, posle petnaest godina, da knjiga ipak nekako postoji (u
životu, ama u rđavu) tek kada se odskora počela redovnije pojavljivati
na novinskim kioscima, barabar sa štampom koja uredno svakodnevno
obaveštava pučanstvo ko je koga i za koju svotu. Sve u svemu, rekao bih
da su danas i ovde, bogme kao juče i drugde, najčitaniji tekstovi
zapravo prevodni titlovi u venecuelansko-meksičko-špansko-portugalskim
serijama...

... i tako, nedavno uđem u jednu sofijsku
knjižaru. Projurim, takoreći. Ali i to mi bude dovoljno da se ponovo
uverim u ono u šta se uveravam svih minulih godina. Da se odmah
razumemo, nije ovo nikakva antiglobalistička tirada, i antiglobalizam je
u međuvremenu postao novčano izmerljiva ideologija. Kupujte domaće, na
primer, u ideologemskom smislu isto je što i sledi svoje instinkte! Ne
pada mi na pamet, hoću da kupim ono što ja hoću, i ne želim da sledim
svoje instinkte, već da ih kultivišem, patriotizacija plus animalizacija
plus jednoobrazna književna imaginacija jednako je lobotomija, laganje u
zdrav mozak. Dakle, i u bugarskim knjižarama slika je u dlaku ista kao i
drugde, u Beogradu, Parizu, Moskvi... Sve više knjižare podsećaju na
samoposluge, sterilne, veštački osvetljene, gde je roba koja se najviše
ište, a to se zove roman ili non-fiction, po pravilu naslagana u visini
očiju, šarena i vidna. Poezija i slična eskcentrična štiva su negde u
dnu, ili u drugom redu, a eseji, teorija i ostala ezoterija uglavnom su
iza, u magacinu, ili u nekom zabitom kutku, dobićete samo ako tačno
znate šta je to što vas interesuje ili ako budete dovoljno uporni. Posle
sam u Plovdivu, trakijsko-mediteranskom gradu, zaista čarobnoj mešavini
najrazličitijih mogućih kultura, istorijskih slojeva i tipova
tradicija, što je moguće samo na Balkanu, a neuređenom taman toliko da
mu ta neuređenost daje patinu, šarm, toplinu i ljudsku meru, samo
utvrdio gradivo, i odmah tu, smucajući se svuda gde ima knjiga, počeo da
smišljam ovaj putopisni izveštaj, koji bi malo da varira staru izreku:
reci mi šta čitaš, ili ne čitaš, pa ću razumeti ko si.
U Bugarskoj
je, dakako, priča pomalo i specifična, književnost je u toj zemlji možda
najvažniji konstitutivni deo nacionalnog mita: glavne bulevare koje mi
tradicionalno nazivamo po značajnim datumima ili vladarima, svejedno
kojeg istorijskog doba i koje fele, Bugari krste imenima nacionalnih
bardova. Ivana Vazova zovu patrijarh! Ovde, u Beogradu, tek svaki treći
ispitanik zna ko je uzjahao konja pred nacionalnim pozorištem, a tek
svaki peti ili sedmi šta je napisao Njegoš, svaki deseti ili dvanaesti
šta je napisao Andrić. U Bugarskoj je naprosto nezamislivo ne znati ko
je Hristo Botev ili Vasil Levski. U Kaloferu, rodnom mestu Boteva, podno
Balkana, planine koja obuzima veličinom i nedoglednošću, drukčije
rečeno, hramovnom snagom svih velikih prirodnih entiteta, a pred kojom
sam dokučio ponešto i o mentalitetskim crtama označenim njenim imenom,
čuo sam kako stotinak đaka, u horu, glasno i prilično skladno deklamuje
Botevljeve stihove. Stari smisao književnosti se ipak u ponečemu i
ponegde očuvao, ali se novi teško uobličava, često se predstavljajući
kao čista simulacija. Tako je i kod naših južnih suseda o kojima smo,
isto kao i oni o nama, izgradili više negativno osenčenih stereotipa
(istorija, politička instrumentalizacija, ratovi, nesporazumi, srodnost
istosmernih, traumatičnih emancipacija, sukob interesa, uzajamna
indiferentnost, tragizam malih razlika) nego stvarnog znanja: fudbalist
Hristo Stoičkov je kod nas daleko znamenitija figura nego njegov imenjak
Botev.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   14/4/2011, 9:05 pm

U Plovdivskoj knjižari "Helikon" (ovo nije reklama) isto je kao i u
nekoj prodavnici iz nekog knjižarskog lanca u Torontu ili Čikagu (ovo je
antireklama). Metal i staklo. Supe iz kesice. Paradajz bled i malokrvan
(uzgred, Bugari uvoze paradajz!), naliven stimulatorima rasta i ozračen
veštačkim svetlom. Kabeza, već gore pomenuta. Pa redom: Danijela Stil,
Trejsi Ševalije, Džon Grišam i ostali Ladlami, neizbežni Koeljo, potom
King, Hornbi, Braun, Oster, Gordner, Pamuk..., slobodno nastavite niz,
svi uredno dizajnirani, preporučeni citatima iz prestižnih magazina,
recenzirani, ubijeni u pojam. I onda, zatečen tim prizorom, usred
pitomog, vrvežnog grada, sa savršeno očuvanim rimskim teatrom, gde je
tih dana Geršvina svirao legendarni bugarski džez-aranžer i dirigent
Vili Kazasjan (slušao sam ga i nestajao, sumrak je davao dodatni značaj
dobrom bugarskom svingu, svaka čast majstori!), tu sam se setio da
prednost, sledeći misao gurua Brančila Petrovića, ipak možda treba dati
pivu (u starom značenju: ono što se pije) i jestivu. Bugarske salate i
bugarska vina, o tome bi trebalo pisati nadahnut gastronomski esej, a ne
lamentirati nad činjenicom da se svet beznadežno ujednačio čak i u onom
što se odupire svakoj unifikaciji, a to je čitanje, jedna od
najindividualnijih ljudskih radnji, uz vođenje ljubavi. Ali eto, baš se
tako, ko zna zbog čega, ulučilo da u Bugarskoj rezimiram utiske
prikupljane svih minulih godina, u stalnom tumaranju po mestima gde se
izlažu i nude knjige, pisane iz najrazličitijih pobuda i sa
najrazličitijim namerama. Došlo je eto neko vrijeme, što bi rekao Igor
Mandić, i to u celom svetu, da većina onih koji čitaju, a ti su uvek
manjina, ogromna manjina, čitaju uglavnom iste knjige, pa su se ljudska
uobrazilja i pravo na maštu opasno približili granici potpunog
obezličenja. A ništa nije tako posebno kao čitanje, kao usamljivanje,
kao pravo na izbor šta želimo i šta hoćemo da čitamo, i dok to činimo da
se sa sobom sašaptavamo, da nemo mičemo usnama, i plutamo mislima, da
jedrimo tamo gde niko nikada nije bio pre nas, niti će biti. Užasavam se
od pomisli da se neka knjiga (izuzev one jedne, svete) danas
programirano piše da bi bila čitana u pet, deset i pedeset miliona
primeraka. Ono što svi čitaju, rezolutan sam, ne treba čitati, jer se u
suprotnom ubija tako ljudska težnja ka posebnosti. Smisao književnosti
je smisao otkrića nepoznate zemlje, reklamna prisila čitanja neke knjige
(budite firmirani, budite u trendu!) negira suštinu, koja se ne može
krčmiti ili multiplikovati u milionima kopija. To ipak nije osvežavajući
napitak. Sasvim je drugo usvajati opštepripadne vrednosti književne
tradicije, čitati klasike, voleti Šekspira, od mehaničkog surfovanja po
besteler listama i uzaludnog pokušaja sustizanja i praćenja masovnih
proizvoda hiperproduktivne skribomanije koja sve bržim i bržim ritmom
izbacuje sve deblje i deblje, sve spektakularnije, sve dramatičnije i
sve neverovatnije storije, za sreću, ushit, san, zabavu, samozaborav,
totalnu amneziju i lobotomiju pokorne potrošačke pastve, diljem šara.
Hoću da imam svoga pesnika, koga čitam samo ja, i desetak meni sličnih
(i imam ga!), hoću da kroz književnost razmenjujem ono što se ni na koji
drugi način ne može razmeniti, i hoću da iz nje dobijem ono što je, bez
oholosti, namenjeno meni, a ne svima, te stoga radije odlazim kod
uličnih prodavaca knjiga, na sreću, ima ih svuda, i u Plovdivu, i u
Parizu, i u Beogradu (vratiće se, siguran sam, iako su nečijom nakaznom
odlukom proterani), i u Bugarskoj, i u Meksiku, i u Češkoj... svuda tamo
gde se čitanje uzima kao najsuštastveniji trenutak postojanja, kao čas u
kojem duh zaista postaje duh. Studentima na plovdivskom univerzitetu,
završavajući predavanje, rekao sam da ljudi koji nemaju iskustvo čitanja
knjiga, niti predstavu o književnosti, propuštaju nešto što je
nenadoknadivo važno za ljudski život. Onaj ko ne čita, jedva da živi.

Jeste, to su sinonimi, glagoli živeti i čitati.

I sve vreme u Bugarskoj sam se dosećao da smo negativne stereotipe
jedni o drugima izgradili upravo zato što se međusobno nismo čitali: u
prošlosti još i nekako, ali posle Drugog svetskog rata retko i
sporadično, tako da je svojevremeno Svetlozar Igov s pravom napisao da
su srpska i bugarska književnost međusobno bliske, a nepoznate. Tokom
nekoliko minulih godina situacija se menja nabolje, premda i dalje
sporo, možda zbog toga što književno tržište ni u Srbiji ni u Bugarskoj,
uprkos vrlo obilnoj produkciji, ne favorizuje domaću knjigu: domaći
pisci, čast izuzecima, u tranziciji nisu naročito omiljeni, niti su
posebno rado čitani, o broju da i ne govorim, najveće savremene srpske i
bugarske pesnike ne čita više od dvesta čitalaca... Izdavači
razmišljaju na potpuno isti način u Engleskoj, Bugarskoj, Francuskoj i
Srbiji: ko će da čita to što imamo nameru da izdamo, i gde da nađemo
novac da to učinimo. Georgi Grozdev, pisac i urednik u izdavačkoj kući
"Balkani", specijalizovanoj za knjige iz narečenog regiona, rekao mi je:
mi bismo objavili vaš roman. Odlično, rekoh, još samo da ga napišem...

Bugarska, to su još i zakorovljena polja Trakije, gde se na svakom
kilometru potvrđuje drevnost civilizovanog života, od antičkih naseobina
u banji Hisar, do Bičkovskog manastira, pravoslavne svetinje koja se do
esktrema komercijalizovala za sve koji joj hodočaste. Mnogo snažniji
doživljaj imao sam dok smo se približavali Balkanu, velikom planinskom
masivu iz kojeg na svakoj stopi izbijaju vode. Noć pred povratak u
Srbiju dobio sam vrlo visoku temperaturu, gotovo da sam pao u fras.
Došla je hitna pomoć, mladi doktor rekao mi je da je u pitanju neki jak
virus, kakav je tih dana harao krajem...

... to je naravno, bilo
naučno objašnjenje. Ja sam za sebe imao sasvim drugo. Sve vreme boravio
sam u kući pisaca, u najlepšem delu starog Plovdiva, u kojoj se 1833.
godine, na proputovanju, mesec dana od groznice lečio pesnik Lamartin (i
tada je kolao neki mutagen). Svakog jutra iz sna bi me budili glasovi
turističkih vodiča koju su na nemačkom, engleskom ili japanskom (ako je
to bio japanski) objašnjavali grupama entuzijastičnih turista, rešenih
da za jedno prepodne upiju sve znanje tog dela sveta, šta je i kada tu
radio čuveni Francuz. (Popodne će, kladim se, čitati Harolda Robinsa,
bljak, ukoliko bilo šta budu čitali.) Proklinjao sam ih što mi nisu dali
da uživam u miru otmene, stare građanske kuće, izgrađene od drveta, u
kojoj podovi, nameštaj, zidovi i stepenice noću dišu, i krckaju sami od
sebe, ili od duhova, ko zna. Pa je tako u Plovdivu Lamartinov duh, koga
sam nelepo zazvao, našao baš mene i došao po svoje. Nemojte da mislite
da nije, jer mi je temperatura volšebno spala čim smo sutradan prešli
granicu!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   21/4/2011, 8:03 pm

Prica za ne-laku noc ili Kjerkegor, vitez vere

"Samo onaj ko u
teskobi strepi, mir svoj nalazi, samo onak ko u donji svet silazi,
voljenju spasava, samo onaj ko noz vadi, Isaka dobija" - Seren Kjerkegor



Za
raliku od bajki koje sam izmisljala za Saru, za njeno
laku-noc-i-lepo-spavaj, postoji jedna prica u kojoj je svaka rec
istinita. Nije namenjena onima koji zive uvereni u svoju ispravnost, a
na pocinak odlaze sa istim "komotnim optimizmom" sa kojim plutaju po
zivotu, kao lokvanji. Nije namenjena onima koji se ususkaju u postelji i
zaspe blazeni u svojoj neopterecenosti. Neka ugase lampu i utonu u san;
oni, svejedno, ne bi razumeli ovu pricu. Za one koji pak, nocu ostaju
budni, za sve koji znaju sta je teskoba, koji su osetili ledeni dodir
zestoke usamljenosti, evo price ne za laku, vec nemirom i nesanicom
ispunjenu noc.
Radnja se desava u zemlji Hiperborejaca, u
Kopenhagenu, na samom kraju proslog veka. Glavni junaci su Seren
Kjerkegor, danski filozof, i njegova verenica, Regina Olsen. Kako bi
Kjerkegor rekao, pre istupanja na scenu, postoji jedno "prethodno
nakasljavanje"; uvod, neophodan za razumevanje potonjih dogadjaja.
Kjerkegor
je bio dete starih roditelja. Otac – ugledni gradjanin, a majka
sluzavka u njegovoj kuci. Ko zna sta se tu zaista desilo, sem njihovih
dusa i Svevisnjeg, ostavljamo, dakle, okolnosi njegovo zaceca kao
misteriozne. Majka je, mozda, bila prinudjena na sramni odnos, a mozda
to bese istinska ljubav izmedju gazde i sluzavke, a tek – vencali su se
kad je rodjen on, olicenje krivice za praroditeljski, u njegovo slucaju
pravi roditeljski greh, zbog koga je, kasnije, napisao u svom Dnevniku:
"Imadoh trn u puti svojoj i zbog njega se nisam ozenio".
Mogu samo da
domislim odrastanje preosetljivog deteta, po prirodi sklonog dubokoj
melanholiji, u atmosferi malogradjanske uskogrudosti Kopenhagena, koji
na vezu njegovih roditelja sigurno nije gledao blagonaklono, i mracnog,
sumornog doma u kome dominira krut, strogi otac.
Iako neshvacen i
usamljen kao mislilac, Kjerkegor postaje covek eruptivne snage
stvaranja; kao da zeli da preduhitri svoju ranu smrt, pocinje da pise i
objavljuje vec u 21. godini.
Kada je zavoleo Reginu Olsen, desio se
preokret u njegovom zivotu. Video ju je, prvi put, kad je imala svega
cetrnaest godina; cekao je da odraste, negujuci ljubav prema
devojcici-detetu. Usledila je veridba.
Tokom perioda verenistva
pokusava, svim silama, da potisne svoju sustinsku izolovanost. Ali kako,
kad bolno dozivljava nesposobnost da postane jedan od uvazenih muzeva
koji nedeljom, ruku pod ruku, odlaze sa zenom u crvku, gde mirno, bez
straha i drhtanja, odslusaju propoved, a onda, srecni zbog ispunjenja
duznosti, hrle kuci na blazeni popodnevni dremez uz prijatni zamor
domace svakodnevice.
Shvativsi nemogucnost da usreci zenu koju voli
najvise na svetu, ne zeleci da Regininu ustreptalu nadu za sredjenim
domom, zavesicama i saksijama cveca, decicom i veselim okupljanjem oko
trpeze, pretvori u metafizicko samovanje i vecnu strepnju koja njega
obuzima, koja je on sam, bez dovoljno vere u mogucnost svoje promene,
Kjerkegor iznenada, surovo i takoreci bez objasnjenja, raskida veridbu;
okolnosti podesava tako da se Regina oseti izdanom i ponizenom. Namerno u
njoj izaziva gorcinu, koja joj moze dati snagu da sve zaboravi kao
ruzan san, paravo da sve shvati kao poigravanje, laz i obmanu sa njegove
strane.
Nije joj poverio svoju tajnu, niti objasnio razloge svog
rastanka. Regina je mislila da ju je Kjerkegor zrtvovao, a on je, u
stvari, zrtvovao sebe, zarad nje.
Dve godine nakon raskida, ona se
udaje i zasniva svoju buducu brojnu porodicu; do nje nije dopro
neizreceni vapaj "spasi me od mene samoga, pomozi mi, uprkos mom
ponasanju, uprkos mom odlasku, uprkos svim uprkosima".
Zato
groznicavo pise "Strah i drhtanje". Progovorio je Johanes de Silencio,
zavetnik cutanja, zagrcnut od mracne tajne svog zaceca, covek koji je
sve izgubio i koji vise nije mogao da sa tim zivi. Kroz stranice
ispisane cistim bolom varira biblijsku pricu o Avramovoj zrtvi. Ko ima
usi da cuje razumece.
Da li je Regina bar tada cula?
Da li je
shvatila Avramovu velicinu, da li je razumela Viteza vere koji je
spremno krenuo da zrtvuje sina jedinca kad je Bog to od njega trazio,
ujedno najdublje uveren da se to nece desiti, da ce se Bog u poslednji
cas pobrinuti da tako ne bude. Da li je razumela da je samo Vitez vere
koji mirno (ne pacenicki-mirno, vec radosno, pouzdano-mirno) zivi u
apsurdu, ocekujuci nista osim najcudesnijeg cuda, mogao da potegne noz
na sina, da bi ga time spasao?
Posto ova prica za ne-laku noc, na kojom ljudi treba da ostanu budni i zamisljeni, duzna sam da kazem njen kraj.
Kjerkegor nije uspeo. Hiljade strana je napisao da bi sebe ubedio kako bice koje izgubimo u vremenu moze vratiti kroz cudo vere.
Regina se nije vratila
Trn zaboden u putenost, polako je otpustao svoj otrov.
Imao je samo 42 godine kad se okoncala bolest-na-smrt. Ocajanje je svojom snagom nadvladalo "na" i poslao smrt.
Sta
god istrazivaci rekli, kakav god novi podatak iskrsnuo iz prasnjavih
arhiva ili zagubljenih papira, molim vas da poverujete meni; ne pitajte
me otkud znam, ali prosto prihvatite da je ovo istina: umro je od
nepreboljenog bola.
U teskobi je strepeo, ali mir nije nasao, u donji
svet najstrasnijih dusevnih patnji sisao, ali svoju draganu time nije
dobio na dar, zamahnuo je nozem i izgubio je Reginu.
Njegove suze sto su za zivota kapale iznutra, opekle su svojom vrelinom moje srce.

Odlomak iz romana "Spletkarenje sa sopstvenom dusom" – Marija Jovanovic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   24/4/2011, 7:43 pm

Egzistencijalizam ili kako sam jeb‘o kurvu?

hmmm... gubitak
smisla, gubitak egzistenicije, nisu ni masine u pitanju. Ne, nije ni
vreme, nije moderna, ni postmoderna! Vratimo se na drvece! Zamislite!
jednom smo davno napravili razliku, jednom smo se davno uzdigli na dve
noge i postali sveznalice. Sveznajuca stvorenja koja mucaju, gutaju
slova i izmisljaju stvarnost. Bili smo divno uokvireni u svoje
ideologije, judaizam, protestantizam, luteranstvo, marksizam, fasizam,
nacinalizam, hriscanstvo. Trazimo smisao, a mi produkti smo niceg drugog
nego sopstvenog besmisla kako kazu ideologije u koje smo bezali trazeci
slobodu. Izgubili smo licnost pre nego sto smo uspeli da je stvorimo.
Zarobljene demokrate. Je l’? Individualnost? Kada smo uspeli da smislimo
ovu rec kojoj se gubi znacenje? Ciji je ona produkt? Kako smemo da je
koristimo kada ne znamo sta znaci? Besmisao kao pogonska snaga svuda oko
nas. Svi cemo se zvati Zoran. Ne znam zasto... Ali neka se svi zovemo
Zoran, malo da lazno propagiramo jednakost… Nemogucnost da se izrazimo,
nemogucnost da uspostavimo vrednost, postojanje svetskog djubrista,
zivot djubreta, ideologija djubreta. Ali ne, mi, sveznalice, mi koji
prolazimo kroz njega se ne ukaljamo. Pa kako je to moguce? Kako je
moguce da nismo zagazili u sva govna svih proteklih ideologija i svih
proteklih misli, produkata, samo smo se polako provlacili. Materija nam
pred ocima. Materija nam u dusi. Zasto se gubimo? Strano nam je ono sto
smo sami napravili? Nemocni smo. Nemocni - sricao je dok mu je pena isla
na usta kao besnom psu. Mi smo stado. Ne postoji odgovornost , ne
postoji sloboda, ne postoji slobodna volja. Postojimo mi, sveznajuci
mravi, deca revolucija, deca kapitalizma, deca nasih roditelja. Mi smo
samo jos jedna karika koja rodjenjem preti da ce ugroziti stabilnost
koja je postojala, pod pretpostavkom da je ikada postojala. Sve mi
znamo. Hodajuce predrasude, izmorene marionete. Crvi, kazu neki da smo u
osnovi losi. Ne, mi smo u osnovi dobri, imamo predispozicije... Ha!
predispozicije? Sta je to? Vratite nas u dzunglu tamo nam je mesto. Da
se koljemo i karamo sa majmunima ionako smo ih izdali. Ajmo u
destrukciju, tako je najlakse. Unistimo tradiciju, unistimo sve nase
produkte ionako ne znamo zasto smo ih napravili, ionako su tudji.
Svakako su sami za sebe postojani ali nema niko da ih primi. Ne moze se
osetiti sve nas programirati, ubijte nas sve, svi smo mi zalutali ovde
negde. Menjajte svet pizda vam materina, menjajte svet ako ste tako
pametni, svemoguci. Nosite se svi u pizdu materinu da vam ja kazem. U
pizdu materinu da se nosite… Svi, svi do jednog...
Monolog prekide
skripa teskih drvenih vrata i pomesa se sa zvukom casa gurnutih sa
stola. Niko od redovnih gostiju nije obracao paznju na pijanog
sredovecnog profesora koji je ponavljao vec poznate reci, koliko se
cetiri para ociju ucvrstilo na ulazna vrata. U kafanu useta zenska
silueta. Na stiklama koje su ostavljale jasan zvuk na poplocanom patosu.
Priblizi se sanku i sede na stolicu. Sa sebe skide zimski kaput i
esarpu zelene boje. Kratka suknjica joj je otkrivala veci deo butine
blesteci od vestacke koze zajedno sa cizmama. Uska bluza joj je
otkrilavala grudi, a njena duzina naslage koze tek vidljivog stomaka. Na
nekoliko stepeni ispod nule njena je odeca izgledala oskudno i
minijaturno. Narucila je pice i zapalila cigaretu. Kako je nisu vidjali
ranije u ovoj kafani probudi znatizelju svih prisutnih...
... - Zasto dama sedi sama? Znajuci da je recenica klise ipak je izgovori i prekide njena razmisljanja.
- Ima nas vise i lepo nam je zajedno, odgovorila je gledajuci u dno case.
-
Mladicu, doviknu konobaru. Meni jos jedno pivo, a dami sta pije i
okrete se prema njoj, priblizavajuci svoje debelo telo kolenu njene
desne noge. Dakle, kazes, ima vas vise? A koliko vas je to vise ako bi
mi odgovorila - upitao ju je kroz podsmeh.
- Ima nas dvoje. Ja i oni - izusti neodvajajuci pogled sa sanka.
- Ahaa... zanimljivo i sta vi radite?
- Spajamo se...
- Spajate se? A kako se to spajate – upita ironicno.
- Mozemo da pricamo o necemu drugom, ionako ne biste razumeli, prekide ga dama
- A o cemu drugom bi da pricamo?
- Recimo, o velicini Vaseg penisa. To je zanimljiva tema.
- O velicini mog penisa - pogleda je samouvereno ?
-
Da ako uopste vredi pricati o tome, ako je dostojan price - nasmeja se
ironicno gledajuci i dalje ispred sebe u poredane flase viskija,
konjaka, likera i ostalih obojenih pica.
- Pa ne radi se o tome da li
je on dostojan price, vec mislim da bi najbolje bilo da ga vidis. Kada
ga vidis kasce ti se samo, rece smejuci se.
- A sta ce mi se kasti? – izgovori naglasavajuci poslednju rec.
- Pa koliko je velik ili dobar u onom sto radi...
Konverzaciju
prekide glava konobara koji se necujno priblizio i stavljao pice na
sank. Ona je zapalila cigaretu, povukla dim i naslonila se unazad na
naslon stolice, otkrivajuci nabrekle grudi, kao u tek zatrudnele zene.
On je sipao pice i ispio polovinu case. Cutali su, ali je ipak izgledalo
kao da njoj tisina vise odgovara, kao da se utapa u nju. Kao da postaje
njen sagovornik a ne covek do nje, dok se on gubio u njoj, sve dok se
zadah piva nije osetio kada je neocekivano podrignuo. Postideo se i
slabasno osmehnuo ali bese mu najvise neprijatno zbog cinjenice da kod
nje nije izazvao ni najmanju reakciju. Sedela je mirno, uvlaceci dim za
dimom i gledala ispred sebe duboko izgubljena u daljini. Shvatio je da
ga jos uvek nije ni pogledala, nije mu videla oziljak na obrazu niti tek
izraslu bradu. Potpuno je bio bestelesan ili se u pitanje dovodila samo
telesnost njegovog polnog organa.
- Pa da nazdravimo nasem suretu - rekao je osecajuci se pomalo prozirnim.
Podigla je casu sa sanka, na kratko je klimnula i ispila ostatak
tecnosti.
- A cime se Vi bavite ako smem da pitam - prekinuo je tisinu.
-
Prostituisem se u slobodno vreme…I was thinking to myself this could be
heaven or this could be hell, culo se tiho sa radia. Covek se zagrcnuo
od priznanja takve vrste ako se ono moze smatrati istinitim, pomisli on.
Ipak ona ne izgleda kao zena sumnjivog morala, ne izgleda kao kurva,
niti kao one za koje mi je majka u mladosti pricala razne gadosti, niti
kao one iz njegovih najperverznijih fantazija.
- Kako to mislis prostituises u slobodno vreme - izusti postidjeno.
-
Da li je moguce da je Vas kurac toliko nezanimljiv u odnosu na pricu o
mom prostituisanju koju Vi - ti ionako ne bi shvatio - izusti napadno.
Cekajte
malo gospodjice... ne stize ni da dovrsi recenicu kada ona istrgne
svoju desnu ruku, pruzajuci prste kao da mahnito otresa vodu sa njih,
pokazivajuci burmu na ruci.
- Kao sto mozes da vidi ja gospodjica nisam i trgnu ruku besno nazad spustajuci je na butinu.
- A reci mi onda sta tvoj muz kaze na sve to - upita naprasito.
-
Gospodine, umilno ce ona, mi nismo ovde da se pitamo sta moj muz misli o
tome. Potom ustade naglo sa sankerske stolice produzavajuci korak ka
toaletu. Covek ostade sam sa sobom i neverovatnom ponudom.Takva se
ponuda ne odbija - izusti on poluglasno, osvrcuci se oko sebe i
kreveljeci se pobedonosno. Iako u nedoumici, krene za njom propracen
raznoraznim pogledima. Otskrinu polako vrata toaleta i zatekne je kako
stoji rukama naslonjenim na lavabo gledajuci svoj odraz u polupanom
ogledalu. Naginje se iza nje priblizavajuci joj se potpuno tezinom svog
tela i pocne da se umiljava. Ona se ni ne pomeri. Podize tesnu suknju,
spusta gacice... On otkopca slic. Vadi ud i ulazi u nju. Pocinje da se
klati napred nazad i da prodire sve jace namestajuci se u odgovarajuci
polozaj. Ubrzo pocinje da stenje. Ona ne skide pogled sa ogledala.
Ispred sebe posmatrala je svoje unakazeno lice koje se pomeralo napred
nazad. Ne potraja dugo a on vec ispusti poslednji krik.
Izvadi ud i zakopca slic. Izadje iz toaleta.Ona podize gacice i spusti suknju. Odvrne slavinu i pocne da pere ruke.
Zaustavi
se na svom liku u ogledalu jos jednom kao da je lik u ogledalu trebalo
da progovori, gledajuci kroz njega nekoliko minuta. Okrece se i izlazi
napolje.Prilazi sanku, uzima svoj kaput i izlazi kroz ista vrata na koja
je usla. Iza sebe cuje razna dobacivanja i vredjanja. Odlazi do
kola,otvara vozaceva vrata i seda u njih. Na suvozacevom mestu pronalazi
svog supruga u istom polozaju u kojem ga je ostavila, muza koji se
iznenadi brzinom povratka. Pali cigaretu i uvlaci dim. Dim ispunjava
koliko misli toliko i prostor.
- Znas da ne volim kad pusis u kolima rece on iritantno.
- Zaboravila sam da ispeglam Aninu kosulju - nastavi ona poluglasno.
Naslanja
se na sediste i pocinje tiho da place. Suprug je ljubi u obraz,
ostavljajuci vidljivu pljuvacku na njemu, izlazi iz kola i odlazi na
posao. Ona pali auto i krece kuci. Na putu do kuce oseti kako joj suze
jace klize niz obraze. Izbrisace ih pre nego sto se Ana probudi i uspe
da ih uoci.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   1/5/2011, 8:08 pm

Čekanje

Na peronu pravim jedan korak napred tri nazad ostajem u sredini na neprepoznatljivoj teritoriji.
Mrsti se daleko i uziva da me okomi sivilom koji vuce iz drugog grada.
Iz istog grada.
Golub vesnik stagnacije potreba odjeka prostih.
Siri krila prati zmaja sarenog zmaja koji igra na suncu.

Pomeram se desno, potom levo, gmizu u meni ostaci jucerasnjeg dana.
Sahranjuju se odgovori, nadolaze potopi svakidasnjice, raste dan.
Isti kao juce poput sutrasnjeg smeje mi se u lice.

Sve oci su zelene zute svetle i tamne sijaju kroz prljave poglede, isto se smeju.
Zedne su krvi oci deteta i oci starice unutrasnjost iste materije.
Sva usta pricaju podjednako iskrivljeno smezurano i tudje.
Ispunjena blatom maglom vetrom i pljuvackom grizu slova i krvare pod talogom ideja.
Lica su iste maskote koje se priblizavaju utvarama lepe im se obrazi i lome vilicne kosti.
Pod tezinom istine koja tamnici na padini izraza prevrcu se u prasinu koju odnosi vetar.
Obezglavljeni ljudi nose akt tasne, novine, hleb, mleko.
Odlaze na posao kresu se na coskovima, piju do iznemoglosti.

Vidim samo patike, cipele, cizme, stopala.
Kad otvorim oci.
Samo sareni zmaj bezi po vrtovima neba.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   12/5/2011, 9:58 pm

Formular

Jos iz daleka sam primetio te likove. Mislio sam da su
radnici preduzeca za puteve, ili u najmanju ruku da se bave odgusivanjem
kanalizacije, bili su, onako svi u narandzstim odelima. I kada su me
ugledali, jedan od njih mi je odmah prisao i osmehnuo se siroko:

"Vi zivite ovde?" Da - odgovorih mu. Pomislio sam da ce me pitati kako da nadje neku ulicu...

"I vama svakako smetaju visoke cene struje i gasa?" Naravno - odgovorh.
"Mi znate nudimo da preko nas placate struju i gas, efikasniji smo od Origin-a, mogli bi da ustedite..."

Nista
nisam rekao. Mrzim trgovce, mrzim ih iz dna duse, stalno hoce da vam
prodaju nesto, grce se. Oni su nesreca danasnjice i zato ih mrzim.
Obicno su to mladi ljudi koji deklamuju gluposti kojima su ih naucili
gurui biznisa i marketinga.

"Mislim..., znate, sada postoji
kokurencija na trzistu, mi vam nudimo najbolje cene i... konkurencija je
dobra." Cutao sam potpuo pasivno. Zeleo sam da se mladic valjano
potrudi.

Trgovac je izvadio formular. "Samo treba da popunite
formular. Mi cemo vam se javiti.. Nudimo savrsenu uslugu, odrzavanje...
Zar nebi bilo lepo da ustedite?" Bilo bi – odvratih kurtoazno.

"Vi
eto imate dete u kuci, to je pretpostavljam devojcica... Divna mala,
lepotica." Na te njegove reci samo sam se setno osmehnuo.

Samo treba da popunite formular i da ga posaljete nama... biflao je trgovac. Da, svakako cu to uciniti - rekoh mu.

Mladic
je bio odusevljen. Znao sam kako misli da sam glup, kako sam naseo.
Zato sam cutao i dalje. Nisam se pomerao, nisam pokazao ni najmanju
zelju da uzmem formular.

Evo ja cu vam popuniti - ponudio se mladic. Uzeo je formular i naslonio na torbu. Bilo mu je tesko da pise, onako stojeci.
Diktirao
sam mu podatke, bilo je bas kreativno izmsiliti nepostojecu osobu,
nepostojece ime, broj telefona, adresu. U jednom trenutku ispala mu je
olovka. Sa mukom se sagnuo, pronasao je, i nastavio da ispisuje podatke.
Eto, sve sam pripremio za vas - likovao je trgovac, pruzajuci mi
formular.

Pustio sam da njegova ruka jedno vreme mase papirom ispred mog lica. Onda uzeh papir od njega. Hvala - rekoh.
"Nema na cemu, zelim vam prijatno vece, a kada primimo formular, mi cemo vam se javiti..."

Aha - prevalih preko usana.

Nastavio
sam da guram kolica, a devojcica ( cerka moje komsinice Elizabeth) se
smesila, kao da je sve razumela... Ubrzo sam zastao iza ugla. Odmah sam
izguzvao onaj formular i bacio ga u prvu kantu za djubre.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   28/5/2011, 9:56 pm

KOD "RUSKOG CARA"
Najlepsi beogradsi momci, najslavniji po osvajanju zenskih srca, sedeli su na "vespama"; gledala ih je preko cvikera poslednja stara gospoda...

Zovem se Momo. Bog mi je podario sve godine koje imam, a mozda ce, ko zna, ako bude hteo, dodati jos koju. Mi, Kapori, umiremo, uglavnom, ili od srca ili od metka. Najbolji medju nama, od metka u srce. I tako, gotovo sve svoje godine, mogu mirno da kazem, radio sam redovno samo dve stvari; crtao sam i pusio. Nije bilo dana kada to nisam cinio. Ako nista drugo, povlacio sam palidrvcem linije po pepelu na dnu pepeljare ili vrhom stapa sarao u prasini ili pesku, crtao prstom po zamagljenom staklu vagonskih prozora ili necijim ruzem za usne, u znak zahvalnosti za proteklu noc, po ogledalu u kupatilu.
Sto se tice pusenja, Kapori, inace, poticu iz sela Mirilovici iznad Bilece i od vajkada sade svoj duvan. Kada sam kao cetrnaestogodisnji decak prvi put posetio rodno selo moga oca, zatekao sam babu Jovanu kako nize listove duvana. Izvadila je ostar, mali noz iz dubokog dzepa svoje kecelje, isekla je njim dva lista duvana, smotala ih vesto u komad iscepane novine i dala mi da pusim. Bila je strastan pusac. Ko zna koliko bi jos zivela da nije u svojoj devedeset sedmoj godini ostavila duvan, ljuta na sebe sto je zapalila pokrivac zaspavsi sa upaljenom cigarom u ustima. Pusim, dakle, jos od tog davnog dana, ne bez osecanja grize savesti, znajuci da ce mi duvan jednog dana doci glave. I pravo je, ali sam se bar napusio u zivotu!
Sedeci jedne noci pokraj vatre u planini Vidusi, po kojoj su zavijali vukovi, slusao sam jednog starca kako tvrdi da su Hercegovci, i kada su nepismeni, najnacitaniji medju Srbima. Buduci da su kupovni papirici (zvani cati) retki i skupi, oni duvan zamataju obicno u razne novine i istrgnute listove iz slucajno zalutalih knjiga. Sagorena, odstampana slova, kaze starac, u obliku dima ulaze im u pluca i u krvotok i taloze im se u glavi. To su citave biblioteke kojih Hercegovci nisu ni svesni. Toliko o pusenju.
Sto se tice crtanja, ne racunajuci ono detinje zvrljanje po hartijama, docrtavanje brkova na fotografijama tetaka u albumu, crtam od cetvrte godine kada mi je 1941. nasa susetka sa drugog sprata, kada sam joj za Bozic bio polaznik, poklonila prve akvarel-boje marke "faber" kupljene u knjizari kod "Simona & Katana", jedinoj prodavnici slikarskog materijala u Sarajevu, zajedno sa divnom cetkom crne lakirane drske. Ova hroma uciteljica, usedelica odvela me je i prvi put na more, u Podgoru kod Makarske, gde sam tim istim bojama pokusavao da naslikam zalazak sunca koji sam joj i poklonio. Ti moji prvi akvareli netragom su nestali u vihoru Drugog svetskog rata, ali jos cudom ne mogu da se nacudim kako se iz malih, okruglih raznobojnih zetona stvrdnute boje, cetkom i vodom, mogu ponovo stvoriti svi prizori pred kojima se nadje covek.
Buduci da sam vican knjizevnom zanatu, odlucio sam da napisem ovaj skromni ogled o umetnosti crtanja da bih nekako povratio hiljade izgubljenih, unistenih i rasutih crteza po vremenu i ovoj planeti. Pri tom, ne mogu da se oduprem secanju na jednog putujuceg trgovca knjigama koga smo zvali Zuca zbog njegove kose koja je svetlela poput lampe. Nisam ga video vec godinama, ali cesto mislim na njega - tog malenog, anonimnog apostola knjige, koji je poput Sizifa vukao svoje preteske prepune torbe po provincijskim knjizarama koje su vecinom prodavale kancelarijski materijal, tapete i skolski pribor, po firmama i javnim holovima, nudeci ih uporno i prodajuci na rate ili sa popustom za gotovinu. Jedne davne godine objavio je i sam prvu knjigu pod naslovom "Kako postati pisac" i prodavao je na hiljade primeraka, mada nikada nije napisao nista sto bi ga ucinilo piscem.
Ne, ova knjiga, ako uspem da je dovedem do kraja, trebalo bi da bude nesto slicno spomenaru ili porodicnom albumu, koji bi pokusao da otme od zaborava neke vec dotrajale i izbledele crteze i razmisljanja o crtanju kao disciplini duha. U njoj bi, takodje, trebalo da se pomenu i zabeleze dela mnogih vec zaboravljenih umetnika koji su uticali na moj nacin crtanja, i na umetnicko oblikovanje pokolenja kome pripadam. Kazem, pokolenja, jer sta znaci deset ili petnaest godina vise ili manje za delo onih koji su se napajali na istom izvoru?
Za one umetnike, cije su slike i crtezi rasuti po celom svetu, monografija je jedini pravi dom. Ma gde se nalazila, njihova dela su najzad sakupljena u tom papirnatom muzeju pod krovom od korica.
Moj profesor Nedeljko Gvozdenovic dobio je svoju prvu i poslednju monografiju u 76. godini, petnaest dana pre no sto je umro. Ulazeci u njegovu bolesnicku sobu, njegov postovalac i kolekcionar Nikola Mirkov zatekao ga je na samrtnickoj postelji kako na mrsavim, starackim grudima pridrzava rukama rastvorenu monografiju koja je mirisala na tek otisnutu stamparsku boju.
"Profesore" - kazao je - "monografija vam je divna! Sedamdeset i osam reprodukcija u boji..."
"Osamdeset..." - prosaptao je ovaj ispravljajuci ga i sklopio oci tonuci u komu. Bile su mu to, verovatno, poslednje reci u zivotu.
Na uglu Knez Mihailove, kod "Ruskog cara", postojalo je 1956. jedno drvo krivog stabla o koje smo satima cesali ledja drezdeci i cekajuci da naidje neko ko bi nam platio caj i kiflu.
Sa druge strane ulice stajali su preziruci nas najlepsi beogradski momci, a neki od njih, oni najslavniji po osvajanju zenskih srca, sedeli su na "vespama" - malim italijanskim motociklima, i cekali svoje devojke sa konjskim repovima, u sirokim suknjama sa ziponima i ljupkim pepeljugastim cipelicama bez potpetica zvanim "baletanke", da bi obuhvativsi oko struka svoje decake, kroz sumu zavidljivih pogleda odjezdile pravo u ljubav i bajku.
Sve to, kao iz kakvog akvarijuma, gledala je preko cvikera kroz velika stakla "Ruskog cara" poslednja preostala stara gospoda za mermernim okruglim stocicima iznad stranih novina na okvirima od trske. "Ruski car" - sveze ispeceno becko pecivo hrskave kore sa kimom pod staklenim zvonom, slatki ukus kapucinera, gerok kaputi i lakovane cipele sa kamasnama, nogu preko noge, zamiruci sjaj predratnog Beograda i njegovih blagoslovenih rituala.
Tamnoputi cistaci cipela koji su uspevali da isteraju nemoguci sjaj iz dotrajale gospodske obuce istanjenih djonova, prinosili su svoje usne sasvim blizu stare koze da bi sopstvenim dahom izazvali izgubljenu blistavost i doterali je do savrsenstva trakama maslinastog plisa isecenog krisom perorezom sa fotelja za vreme predstave u bioskopu "Beograd". Plis je bio redak i skup. U prodavnicama prosvercovane, zaplenjene i budzasto otkupljene strane robe, nazvanim ko zna zbog cega "Komisioni", lezala su nedosanjana bogatstva; mantili od tamnomodrog susketavog materijala "suskavci", americke antilop cipele sa debelim gumenim djonom, flanelske karirane kosulje kanadskih drvoseca, hemijske olovke na kojima se nalazila devojka u crnom kupacem kostimu, koja kada se olovka okrene, ostaje potpuno naga, gramofonske ploce Glena Milera i Stejna Kentona i najlon-carape.
U sporednim ulicama, koje se ulivaju u Knez Mihailovu, postojale su male zanatske radionice i radnje u kojima su postarije gospodje jos sile muske kosulje po meri sa izvezenim monogramom na dzepu i dvostrukim manzetnama, "hvatale" zice na ostecenim zenskim carapama i presvlacile dugmad za kostime.
Zanimanja koja se vise ne mogu sresti nigde na svetu:
HVATAMO ZICE. PRESVLACIMO DUGMAD.
PUNIMO HEMIJSKE OLOVKE.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   10/6/2011, 3:33 pm

U izlogu "Antikvarijata" u Glavnoj ulici kod "Londona", prodaje se slika tigra razjapljenih celjusti u prirodnoj velicini, nenadmasnog slikarskog virtuoza, ruskog emigranta Stjepana Kolesnikova (1879-1951). "Koja mi je bila pamet, budali! - udaraju se sakama o glavu kolekcionari posle cetrdeset godina. - Prolazio sam svakog dana pokraj onog tigra, i imao pare da ga kupim, ali ko je tada znao koliko ce to jedanput vredeti?"
S leve i desne strane tigra, koji je iz visoke trave vrebao prolaznike spreman na skok, visile su dve manje slike Kolesnikova na kojima je plavicasti ruski sneg prekrivao krhke i nezne ogoljene grane belih breza. Skripalo je pod nogama.
U osamljenickim, izgnanickim nocima i danima, skriven od sveta, Kolesnikov sanja snezne stepe svoje zavejane domovine slikajuci sa nenadmasnim majstorstvom tundru i zapleteno granje pretvoreno u crnu cipku na modroj osnovi neba. Proglasen zastitnim znakom kica, ovaj tihi majstor, inace ucenik velikog Rjepina, nosi pomireno teret te velike nepravde na strpljivim sirokim plecima muzika. Cetrdeset godina kasnije cene njegovih platna racunaju se desetinama hiljada dolara a mnoga velika beogradska slikarska imena iz tog vremena odavno su zaboravljena; platna im vrede mnogo manje od okvira.
Ikone ne postizu nikakvu cenu.
Poslednji ruski emigranti, izbegli iz boljsevizma, krecu se u povorci oko male ruske crkve na Tasmajdanu i odgovaraju svome svesteniku na "Hristos vaskrijese iz mjertvih" sa "Vaistinu vaskrijese!" Ostarele senke ruskih gubernatorki i palkovnica, supruga davno upokojenih kozackih atamana, pridrzavaju pod ruke njihovi plecati plavokosi unuci koji ne znaju svoj maternji jezik. Na grobu generala Vrangela u Beogradu, na godisnjicu njegove smrti, gore vostanice koje neko uvek tajno pali za pokoj njegove bele duse.
Na napustenom parobrodu, u Zimovniku na Savi, mladi Igor Vasiljev sakriva nedeljama davljenike da bi naslikao ljubicastomodru boju njihovih naduvenih lica. Izgubice zivot ne dozivevsi tridesetu, padom iz zahuktalog voza, pijan, gurnut ili samoubica, ostace zauvek tajna.
Neko ga je video kako na platformi izmedju dva vagona svlaci najpre kosulju i baca je na tucanik ispod sina: "Ode kosulja Igora Vasiljeva!" uzviknuo je, a zatim svukao pantalone i takodje ih bacio: "Odose pantalone Igora Vasiljeva! Odose cipele Igora Vasiljeva! Odose carape Igora Vasiljeva! Ode Igor Vasiljev!" Poslednje je sto je uzviknuo pre nego sto je potpuno nag pao pod tockove, kaze legenda.
Ada Ciganlija je u to vreme jos ostrvo nepovezano nasipom sa Cukaricom.
Leti, vojska postavlja pontonski most preko reke.
Kod "Sest topola", kada leto sazri, makedonski pecalbari "cokalije", kuvaju u loncima mlade kukuruze. So po zelji.
Tek procvale beogradske devojcice vracaju se sa kupanja jos vlazne kose vrteci oko prsta svoje minijaturne mokre kostime koji mogu stati u kutiju od sibica.
Beogradski mladi arhitekt Pedja Ristic, zvani Isus, zbog svoje ridje brade, gradi prvu srpsku kucu na drvetu pored vode i vesla u indijanskom kanuu. Vesla i danas, cetrdeset godina kasnije, u istom cunu sekuci savsku maticu, samo sto je kuca na drvetu vec odavno istrulila dok su lepe devojke iz tog vremena postale bake.
U "Presernovoj kleti" Miladin Kovacevic, siroce iz Nevesinja, stanovnik mnogih domova za nezbrinutu decu, koga je neko doveo u Beograd i zaboravio, pesnik koji je zbog toga sto se prehranjivao kupanjem mrtvaca izabrao za sebe novo ime Jakov Grobarov, uzvikuje svoju, ili neciju tudju recenicu: "Zaustavite planetu, hocu da sidjem!" koja ce ga proslaviti.
U toj zadimljenoj rupi, punoj pesnika, laznih proroka, mitomana i somnambula, svake noci jedan ulicni muzicar, neki Janos, svira na citri temu Harija Lajma iz "Treceg coveka".
Jesenjin, Majakovski, Blok...
U dvorani Kolarcevog narodnog univerziteta gostuju Iv Montan i Simon Sinjore. Pojavljuju se na sceni u radnickim kombinezonima, a publiku pozdravljaju stisnutim pesnicama prinesenim celu. Doznajemo, tako, da i na Zapadu ima komunista. Kuda, onda, da se bezi? U novoizgradjenom Domu sindikata pevaju Luj Armstrong i Ela Ficdzerald "Zvezde padaju na Alabamu". U Francuskoj 7, u Udruzenju knjizevnika Srbije, sa srpskim piscima razgovara Zan-Pol Sartr koga prati njegova supruga Simon de Bovoar. "Parlez vous, francais?" - pita ga jedan ugledni crnogorski pisac pre no sto mu postavi pitanje.
Sol Belou, koji je doputovao sa knjizevnicom Meri Makarti, zaljubljen je u tada lepu Jaru Ribnikar. Kada sam ga intervjuisao za list "Politika" dvadeset godina kasnije u Njujorku posto je dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost, pristao je da se fotografise samo pod jednim uslovom: "Odnecete ovu fotografiju Jari" - kazao je - "da vidi sta je preostalo od mene!" "Oh, Sol!" - kazala je zagonetno Jara kada sam joj predao fotografiju Beloua. Na pitanje sta misli o Tenesi Vilijemsu, koji je u to vreme u Jugoslaviji u najvecoj modi, Meri Makarti odmahuje rukom i kaze: "Ah, taj slatki kolac s Juga, koji vec godinama masturbira pred vratima jedne ideje."
U hotelu "Metropol" odseda slavna holivudska zvezda Elizabet Tejlor sa muzem producentom Majklom Todom. Avion nije sleteo na beogradski aerodrom kruzeci punih pedeset minuta jer je cekao da Majkl Tod zavrsi zapocetu partiju pokera sa stjuartom. Poginuo je godinu dana kasnije u avionskoj nesreci. Tiskali smo se pred vratima hotela da bismo izbliza videli ljubicaste oci Elizabet Tejlor ciji sjaj nikada necemo zaboraviti. Uzgred, imala je krive i tanke noge sto nas je prilicno razocaralo.
Slobodan Markovic, zvani Libero Markoni, i slikar Slava Bogojevic objavljuju knjigu "Pijanci idu dijagonalno", u kojoj su opisana njihova bancenja i mamurluci. Tri i po decenije kasnije, ovog najdarovitijeg beogradskog slikara pronaci ce pokraj plota, na ulici, kako lezi u blatu. Umrece u bolnici gde je odnesen pod oznakom "Nepoznat".
Da bi se zastitili od terora drzavnog optimizma, najosetljiviji umetnicki duhovi beze u alkohol. Pijance i Bog cuva! Njima je, za razliku od drugih, sve dozvoljeno.
Tih leta Sava jos nije izgubila svoj miris trulih algi, katrana i purenjaka, a zimi, beogradske ulice se pretvaraju u snezne tunele visokih bedema kroz koje se prolazi kao kroz bele lavirinte.
U Studentskom domu na Novom Beogradu kao da je potucen svetski rekord u broju mladica i devojaka koji mogu stati na jedan krevet.
Jedna devojka, studentkinja engleskog, prevodi naglas svedocenje Zaka Lipsica iz dzepne knjige o Amadeu Modiljaniju koju je neko ukrao sa sajma knjiga. Iz casa za pranje zuba, pokupljenih sa citavog sprata, pije se caj od sipuraka i zavija zlatasti hercegovacki duvan u isecene stranice biblijskog papira na kojima su stampane sabrane Sekspirove tragedije. Pusim Scenu prvu iz drugog cina "Ricarda Treceg":
London, Kraljevski dvorac.
(Trube. Ulaze KRALj EDVARD, bolestan, nosen na stolici, KRALjICA ELIZABETA, DORSET, RIVERS, HASTINGS, BAKINGAM, GREJ i DRUGI)...
Cigara je debela. Sekspir se pretvara u dim i maglu.
Devojka prevodi:
"Zgodan, ozbiljan, romantican. On je predstavljao, mozda, poslednji period elegancije na Monparnasu... - seca se Zan Kokto - u to vreme nismo znali da to crtanje po terasama kafea, ta remek-dela od pet franaka, nece trajati zauvek."
"Beatrisa Hestings: Kompleksan karakter. Svinja i biser. Srela ga 1914. u kafeu. Sedela sam preko puta njega. Hasis i konjak. Nimalo impresionirana. Nisam znala ko je. Izgledao je ruzno, divlje, pohlepno. Ponovo ga srela u Cafe Rotonde. Bio je obrijan i sarmantan. Podigao je kapu lepim gestom pocrvenevsi i pozvao me da dodjem i vidim njegov rad. Prezirao sve sem Pikasa i Maksa Zakoba. Gadio se Koktoa..."
Studentski grad ogrce se oblakom novembarske susnezice. Soba se lagano hladi. Uvlacimo se pod sivu vojnicku cebad. Greje nas ljubav.
Boris Koljcicki, emigrant, amater-meteorolog, pravi prognozu vremena za narednih sto godina koju prodaju beogradski berberi i bakali. Predvideo je cak i letnji pljusak u avgustu 1997. od koga sam pokisao do gole koze na Adi Ciganliji.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   10/6/2011, 3:33 pm

U izlogu "Antikvarijata" u Glavnoj ulici kod "Londona", prodaje se slika tigra razjapljenih celjusti u prirodnoj velicini, nenadmasnog slikarskog virtuoza, ruskog emigranta Stjepana Kolesnikova (1879-1951). "Koja mi je bila pamet, budali! - udaraju se sakama o glavu kolekcionari posle cetrdeset godina. - Prolazio sam svakog dana pokraj onog tigra, i imao pare da ga kupim, ali ko je tada znao koliko ce to jedanput vredeti?"
S leve i desne strane tigra, koji je iz visoke trave vrebao prolaznike spreman na skok, visile su dve manje slike Kolesnikova na kojima je plavicasti ruski sneg prekrivao krhke i nezne ogoljene grane belih breza. Skripalo je pod nogama.
U osamljenickim, izgnanickim nocima i danima, skriven od sveta, Kolesnikov sanja snezne stepe svoje zavejane domovine slikajuci sa nenadmasnim majstorstvom tundru i zapleteno granje pretvoreno u crnu cipku na modroj osnovi neba. Proglasen zastitnim znakom kica, ovaj tihi majstor, inace ucenik velikog Rjepina, nosi pomireno teret te velike nepravde na strpljivim sirokim plecima muzika. Cetrdeset godina kasnije cene njegovih platna racunaju se desetinama hiljada dolara a mnoga velika beogradska slikarska imena iz tog vremena odavno su zaboravljena; platna im vrede mnogo manje od okvira.
Ikone ne postizu nikakvu cenu.
Poslednji ruski emigranti, izbegli iz boljsevizma, krecu se u povorci oko male ruske crkve na Tasmajdanu i odgovaraju svome svesteniku na "Hristos vaskrijese iz mjertvih" sa "Vaistinu vaskrijese!" Ostarele senke ruskih gubernatorki i palkovnica, supruga davno upokojenih kozackih atamana, pridrzavaju pod ruke njihovi plecati plavokosi unuci koji ne znaju svoj maternji jezik. Na grobu generala Vrangela u Beogradu, na godisnjicu njegove smrti, gore vostanice koje neko uvek tajno pali za pokoj njegove bele duse.
Na napustenom parobrodu, u Zimovniku na Savi, mladi Igor Vasiljev sakriva nedeljama davljenike da bi naslikao ljubicastomodru boju njihovih naduvenih lica. Izgubice zivot ne dozivevsi tridesetu, padom iz zahuktalog voza, pijan, gurnut ili samoubica, ostace zauvek tajna.
Neko ga je video kako na platformi izmedju dva vagona svlaci najpre kosulju i baca je na tucanik ispod sina: "Ode kosulja Igora Vasiljeva!" uzviknuo je, a zatim svukao pantalone i takodje ih bacio: "Odose pantalone Igora Vasiljeva! Odose cipele Igora Vasiljeva! Odose carape Igora Vasiljeva! Ode Igor Vasiljev!" Poslednje je sto je uzviknuo pre nego sto je potpuno nag pao pod tockove, kaze legenda.
Ada Ciganlija je u to vreme jos ostrvo nepovezano nasipom sa Cukaricom.
Leti, vojska postavlja pontonski most preko reke.
Kod "Sest topola", kada leto sazri, makedonski pecalbari "cokalije", kuvaju u loncima mlade kukuruze. So po zelji.
Tek procvale beogradske devojcice vracaju se sa kupanja jos vlazne kose vrteci oko prsta svoje minijaturne mokre kostime koji mogu stati u kutiju od sibica.
Beogradski mladi arhitekt Pedja Ristic, zvani Isus, zbog svoje ridje brade, gradi prvu srpsku kucu na drvetu pored vode i vesla u indijanskom kanuu. Vesla i danas, cetrdeset godina kasnije, u istom cunu sekuci savsku maticu, samo sto je kuca na drvetu vec odavno istrulila dok su lepe devojke iz tog vremena postale bake.
U "Presernovoj kleti" Miladin Kovacevic, siroce iz Nevesinja, stanovnik mnogih domova za nezbrinutu decu, koga je neko doveo u Beograd i zaboravio, pesnik koji je zbog toga sto se prehranjivao kupanjem mrtvaca izabrao za sebe novo ime Jakov Grobarov, uzvikuje svoju, ili neciju tudju recenicu: "Zaustavite planetu, hocu da sidjem!" koja ce ga proslaviti.
U toj zadimljenoj rupi, punoj pesnika, laznih proroka, mitomana i somnambula, svake noci jedan ulicni muzicar, neki Janos, svira na citri temu Harija Lajma iz "Treceg coveka".
Jesenjin, Majakovski, Blok...
U dvorani Kolarcevog narodnog univerziteta gostuju Iv Montan i Simon Sinjore. Pojavljuju se na sceni u radnickim kombinezonima, a publiku pozdravljaju stisnutim pesnicama prinesenim celu. Doznajemo, tako, da i na Zapadu ima komunista. Kuda, onda, da se bezi? U novoizgradjenom Domu sindikata pevaju Luj Armstrong i Ela Ficdzerald "Zvezde padaju na Alabamu". U Francuskoj 7, u Udruzenju knjizevnika Srbije, sa srpskim piscima razgovara Zan-Pol Sartr koga prati njegova supruga Simon de Bovoar. "Parlez vous, francais?" - pita ga jedan ugledni crnogorski pisac pre no sto mu postavi pitanje.
Sol Belou, koji je doputovao sa knjizevnicom Meri Makarti, zaljubljen je u tada lepu Jaru Ribnikar. Kada sam ga intervjuisao za list "Politika" dvadeset godina kasnije u Njujorku posto je dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost, pristao je da se fotografise samo pod jednim uslovom: "Odnecete ovu fotografiju Jari" - kazao je - "da vidi sta je preostalo od mene!" "Oh, Sol!" - kazala je zagonetno Jara kada sam joj predao fotografiju Beloua. Na pitanje sta misli o Tenesi Vilijemsu, koji je u to vreme u Jugoslaviji u najvecoj modi, Meri Makarti odmahuje rukom i kaze: "Ah, taj slatki kolac s Juga, koji vec godinama masturbira pred vratima jedne ideje."
U hotelu "Metropol" odseda slavna holivudska zvezda Elizabet Tejlor sa muzem producentom Majklom Todom. Avion nije sleteo na beogradski aerodrom kruzeci punih pedeset minuta jer je cekao da Majkl Tod zavrsi zapocetu partiju pokera sa stjuartom. Poginuo je godinu dana kasnije u avionskoj nesreci. Tiskali smo se pred vratima hotela da bismo izbliza videli ljubicaste oci Elizabet Tejlor ciji sjaj nikada necemo zaboraviti. Uzgred, imala je krive i tanke noge sto nas je prilicno razocaralo.
Slobodan Markovic, zvani Libero Markoni, i slikar Slava Bogojevic objavljuju knjigu "Pijanci idu dijagonalno", u kojoj su opisana njihova bancenja i mamurluci. Tri i po decenije kasnije, ovog najdarovitijeg beogradskog slikara pronaci ce pokraj plota, na ulici, kako lezi u blatu. Umrece u bolnici gde je odnesen pod oznakom "Nepoznat".
Da bi se zastitili od terora drzavnog optimizma, najosetljiviji umetnicki duhovi beze u alkohol. Pijance i Bog cuva! Njima je, za razliku od drugih, sve dozvoljeno.
Tih leta Sava jos nije izgubila svoj miris trulih algi, katrana i purenjaka, a zimi, beogradske ulice se pretvaraju u snezne tunele visokih bedema kroz koje se prolazi kao kroz bele lavirinte.
U Studentskom domu na Novom Beogradu kao da je potucen svetski rekord u broju mladica i devojaka koji mogu stati na jedan krevet.
Jedna devojka, studentkinja engleskog, prevodi naglas svedocenje Zaka Lipsica iz dzepne knjige o Amadeu Modiljaniju koju je neko ukrao sa sajma knjiga. Iz casa za pranje zuba, pokupljenih sa citavog sprata, pije se caj od sipuraka i zavija zlatasti hercegovacki duvan u isecene stranice biblijskog papira na kojima su stampane sabrane Sekspirove tragedije. Pusim Scenu prvu iz drugog cina "Ricarda Treceg":
London, Kraljevski dvorac.
(Trube. Ulaze KRALj EDVARD, bolestan, nosen na stolici, KRALjICA ELIZABETA, DORSET, RIVERS, HASTINGS, BAKINGAM, GREJ i DRUGI)...
Cigara je debela. Sekspir se pretvara u dim i maglu.
Devojka prevodi:
"Zgodan, ozbiljan, romantican. On je predstavljao, mozda, poslednji period elegancije na Monparnasu... - seca se Zan Kokto - u to vreme nismo znali da to crtanje po terasama kafea, ta remek-dela od pet franaka, nece trajati zauvek."
"Beatrisa Hestings: Kompleksan karakter. Svinja i biser. Srela ga 1914. u kafeu. Sedela sam preko puta njega. Hasis i konjak. Nimalo impresionirana. Nisam znala ko je. Izgledao je ruzno, divlje, pohlepno. Ponovo ga srela u Cafe Rotonde. Bio je obrijan i sarmantan. Podigao je kapu lepim gestom pocrvenevsi i pozvao me da dodjem i vidim njegov rad. Prezirao sve sem Pikasa i Maksa Zakoba. Gadio se Koktoa..."
Studentski grad ogrce se oblakom novembarske susnezice. Soba se lagano hladi. Uvlacimo se pod sivu vojnicku cebad. Greje nas ljubav.
Boris Koljcicki, emigrant, amater-meteorolog, pravi prognozu vremena za narednih sto godina koju prodaju beogradski berberi i bakali. Predvideo je cak i letnji pljusak u avgustu 1997. od koga sam pokisao do gole koze na Adi Ciganliji.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   25/6/2011, 9:10 pm

NADA MARINKOVIĆ - NASLEDNICI

-
Najgore je kada ljudi nisu ni dobri ni zli, već podnošljivi, nemaš
nikakve mogućnosti da se spaseš od njih. Kraj dobrih ostaješ svesno,
više ili manje zadovoljan, a oni zli, kao što je bio tvoj slučaj, mogu
da odigraju odlučujuću ulogu u našem životu. Zato što se teško daju
odstraniti, kao krlje su, paraziti.

- Snažna želja mobiliše naša
čula, u toj želji je čar odnosa muškarca i žene; ispunjena želja može
biti uzrok naglog pražnjenja, neprijatno bu?enje, potom dosada.

-
Posle svih traganja, davanja, dobitaka i gubitaka, posle svih lomova i
slomova, kao čist dobitak, kao podsticaj, kao istina-ostala je LJUBAV.
Ljubav u svim mogućim vidovima, ljubav koja sadrži dobrotu, pogonsku
energiju, koja je najlepši, najpotpuniji smisao života!

- Čovek
može da izabere, da od svoje nesreće načini niz novih nesreća ili da je
pretvori u nadahnuće čiji rezultati mogu bar donekle da nadomeste ono
što se izgubilo.

- Nemoj se bojati patnje, ona će te sačuvati čim
me izgubiš iz vida, kao što će i moja biti uz mene, lepa i ćutljiva,
ogromnih tužnih očiju...

- Osećaš u sebi i oko sebe prisustvo
dragog bića. Materijalnost, njegov stvarni oblik je iščezao, izgubio se u
vatrometu boja koje grade dinamične arabeske. Slike kao u bunilu, jarki
detalji, prizori kakve mora da narkomani vi?aju u svojim
halucinacijama... Ja nikad nisam uzimao droge, jedva nešto malo
alkohola. Ali ti si bila moj opijum, moj hašiš, moje izbacivanje iz
stvarnosti i uznošenje u nadzemaljski svet lepota. To su neverovatni
doživljaji, ne možeš da zamisliš! To nisu prividi kao u impresionizmu
gde se razaznaju oblici ličnosti, predmeta, gde oni postoje, samo se
brišu njihove oštrine, stapaju se sa vazduhom, nebom, dobijaju boju
ličnog raspoloženja.

- U ogromnom prostoru naseljenom česticama
uzvitlanih slutnji natopljenih nadom i strepnjom, čežnjom-gradio se tvoj
lik, tvoje biće koje mi nikad niko ne može oduzeti! Samo moja Katarina,
jedina i večna! U hladnoj jezi jutra našao sam se u samoj žiži
tajne:sve je tu i ništa nije tu! Bila je to potvrda:ako je nešto tako
silno naše-uvek je naše, uprkos njemu samom, uprkos svemu i svima! To je
istinsko posedovanje. U času tog saznanja, izronilo je sunce, rasulo se
po vrhuncima i drveću kao grimiznozlatna vulkanska lava i potvrdilo
moje slutnje:zauvek je naše ono što smo duboko doživeli kao naše,
ispunjava nas do kraja, neotu?ivo je!

- Zamršeno klupko-život!
Ništa nije izvesno. Kažu da su planovi-snovi razboritih ljudi, ali nema
sigurnih planova uprkos razboritosti; ne znaš šta je iza okuke, kakvo
jutro će osvanuti... Kako da shvatimo svemir, kako da shvatimo svet,
kada nismo u stanju da shvatimo ni sami sebe?! Ipak, vidiš, to VREME
STRASTI jedino je što u našim životima zaista vredi. Bar zakratko
uspinješ se na vrhove, koračaš po oblacima, dotičeš zvezde i u samom si
vrlu života. Ali, to penušanje, ta tačka ključanja, taj krajnji uzlet-ne
mogu da traju!

- Sta je to što se zove život? Niz velikih i
malih zagonetki, neizvesnosti, iznenadjenja; neke od tih zagonetki
ostaju nerešive:putovanje brzim vozom kroz stanice a ti ne znaš na kojoj
treba da se zaustaviš. Otkad tako putuje i gleda pejzaže koji se
smenjuju, možda je to u svakom slučaju bolje, nego kroz maleni prozor
zuriti u uvek isti komad neba!

- Zašto očajavati zbog onih koji nas ne cene. To je poniženje, izdaja sebe!

-
Ti nisi sreo mene, a ja tebe, mi smo sreli sami sebe, to je najveća
vrednost. Nećemo više lutati, uzalud čekati. Nismo ni u šta ušli, ni iz
čega ne izlazimo. Mi JESMO, mi POSTOJIMO!

- Ljubav ne treba
shvatiti kao stihiju, kao strast, već kao trajno stanje... Dva bića
moraju da spajaju veze koje se lako ne kidaju, pa i ako ponekad olabave,
drže dvoje čvrsto zajedno.
Volim srcem, ali još više razumom. U mom
svetu, koji želim gusto da naselim mnogim obavezama i zanimanjima,
ljubav je INSPIRACIJA, i ja je se neću odreći zanemarujući srećnu
okolnost što sam tako rano naleteo na nju, ali je sigurno neću
pretvoriti u fetiš, u JEDINO, SVE, jer bi to, kao što sam kažeš, moglo
biti opasno. Uvek neki azil, uvek neki most za čvrsto tle...

-
Nikad nisam verovala u an?ele i sve one svece sa oreolima oko glave, ali
sam uvek verovala da sasvim sigurno postoji nesto što sve stvari
stavlja na njihovo pravo mesto. Znam da se sve naplaćuje, i dobrota, i
zloća, i ravnodušnost gde joj mesto nije. Ima jedna velika metla koja
sve počisti, jedno ogromno oko koje SVE vidi, jedno uvo koje stigne da
oslušne svačije srce, i bič postoji, i bič!

- Poštenje je stvar
srećnih okolnosti. Onaj ko nema potrebe da uzima tudje jer ima dovoljno
svoga - lako biva pošten. Hoću da kažem: neko je pošten samo zato jer
nije prinu?en da bude nepošten.

- Život svakog od nas jeste
ogledalo nas kakvi u stvari jesmo: sitni ljudi imaju i sitan život, oni
što se igraju vatrom često izgore, onima koji misle i grade pripadaju
osmišljeni životi.

- Mislim da je veoma teško voleti izuzetno
lepu ženu. To je kao da poseduješ blago koje bi svi hteli, a i ona je
stalno na udaru iskušenja.

- Prolaznost je jedina izvesnost, ukoliko to ranije shvatimo - sklopili smo primirje s njom i mir sa sobom!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   21/7/2011, 8:56 pm

JESENJI DŽEMPER

Uvek kasnije nego što smo mislili. Septembar je
prošao tako brzo, prepun obaveza koje donosi početak školske godine. Sa
novim kišama, govorili smo: "Evo jeseni"; prihvatili smo da sve postane
obična zagrada pre zime. A ipak, i ne želeći da to priznamo sebi,
iščekivali smo nešto. Oktobar. Noći prvog mraza, dane sa plavim nebom
iznad prvih požutelih listova. Oktobar, to toplo vino, ta nežna blagost
svetlosti, kada je sunce pravo samo u četiri sata, posle podne, kada sve
postaje blagost duguljastih krušaka popadalih sa krovova oko voćnjaka.
I
tada nam je potreban novi džemper. Nositi na sebi kestenje, šumarak,
bodljikave ljuspe kestenja, ružičasto crvenilo livadskih šampinjona.
Odsjaje godišnjeg doba u mekoći šume. Ali novi džemper: odabrati novi
žar koji će početi da jenjava.
U zelenim tonovima? Zeleno Irske,
zeleno mahuna, magle, neravnomerno zelenilo viskija, divlje i usamljeno
poput tresetnih livada, zeleno pokošene trave? Ali riđa? Ima toliko
riđih boja, Ofelijina kosa, želja da okusimo, kao nekada,
hleb-maslac-medenjake, boje šume naročito, riđost zemlje, riđost neba,
neuhvatljivi mirisi vašara i drveća, vrganja i vode. Ili boja prirodne
vune, što da ne? Džemper sa krupnim petljama, sa pletenicama, kao da
neko još uvek ima vremena da plete za vas.
Ogroman džemper: telo će
nestati, postaćemo godišnje doba. Džemper sa spuštenim ramenim, dok
iščekujemo... Dobro je, i za nas same, to iznijansirano prihvatanje
kraja. Odabrati udobnost sete. Kupiti boju dana, novi jesenji džemper.


Filip Delerm

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   10/8/2011, 10:05 pm

KRATKA PRIČA
Dopustite da se predstavim. Zovem se Priča, Kratka priča.
Piše
me jedna žena, ime joj je…ups - ne znam. Ja sam veoma kratka i imam,
hihi, kratko pamćenje. Moglo bi se reći da sam malo ograničena. Pa što?
Nitko nije savršen. Ali ja sam tek na početku svog puta i još mogu puno
postići - da me objave na raznim mjestima i spominju u encik…cik…onim
jako debelim knjigama, valjda ste svi čuli za njih. Možda, tko zna,
jednog dana u dalekoj budućnosti? Hihi, samo sanjarim…
Ne, nisam ja isprazna sanjalica, koja priča bez veze, kao mnoge moje pomodne kolegice.
Za
razliku od njih, ja sam usredotočena. Imam jasan cilj pred očima.
Životna mi je želja sudjelovati u jednom natječaju za kratke priče.
Osim toga, želim mir u svijetu i ljudska prava. I srdačan pozdrav ugroženim vrstama, koje su u izumiranju.
Kao
što vidite, imam štošta važno za reći. A kada bih pobijedila na
natječaju, iznijela bih svoju poruku u javnost. Dala bih doprinos
zajednici, iako sam kratka. Uostalom, znam za kolegice koje su kraće od
mene, a veoma su uspješne i utjecajne. Na primjer - neke koje je napisao
onaj Bor…Borg…hihi, ne mogu se sjetiti. Nema veze, ionako svi znaju za
njega.
I što sam ono htjela reći?
Da, valjda se primjećuje da imam
dara? Uz malo sreće, mogla bih izraziti neku veoma posebnu i duboku
misao. Štoviše, mislim da hoću, baš sad…eto…tek što nisam…Što? Moja
spisateljica kaže da sam gotova?!? Kako? Da joj je dosta?
Ne mogu doći k sebi, zgražam se! No, ako je tako odlučila, u redu! Mislim, požalit će ona, ali neka joj bude!
Otići
ću. Evo, odlazim. Kog bogovi vole, umire mlad. Dragi čitatelji, znam da
nisam bila najbolja priča u vašem životu, ali sjetite me se ponekad, u
dugim zimskim noćima i kad miris proljetnog cvijeća probudi novu ljubav u
vašim srcima i… No dobro, idem, idem…Može još dvije riječi? Ne? Pih!

L. Fair

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   10/8/2011, 10:05 pm

Robert Falgam - neobicne misli o obicnim stvarima

Sve sto treba da znam naucio sam jos u vrticu

Svakog
proleca, tokom mnogih godina, imao sam zadatak da napisem svoju licnu
izjavu o tome u sta verujem: moj moto. Kada sam bio mladji, taj dokument
je imao mnogo stranica; trudio sam se da sve spomenem, pazio da mi
nista ne promakne. Dokument temeljan i opsiran kao presude Vrhovnog
suda, kao da se recima mogu resiti svi egzistencijalni sukobi.
Poslednjih
godina moj moto je postao kraci – ponekad je cinican, ponekad komican,
ponekad obicno intoniran – ali pisem ga i dalje. Nedavno sam pokusao da
sustinu svojih uverenja sazmem na samo jednu stranicu i napisem
jednostavnim recima, mada svestan da to podrazumeva vrlo naivni
idealizam.
To nadahnuce, da budem sto sazetiji, doslo mi je na
benzinskoj stanici. Rezervoar starog automobila napunio sam do vrha
visokooktanskim gorivom super de luks. Moja stara krntija nije,
medjutim, mogla da ga svari i dobila je napad – motor je neprekidno
kasljucao i gasio se na raskrsnicama, podrigivao na nizbrdicama. Shvatio
sam. I moja glava i moj um povremeno pokazuju iste simptome. Progutam
li previse visokosadrzajnih informacija, i ja cu dobiti napad,
egzistencijalne vrste: kasljucati i gasiti se na raskrsnicama gde treba
doneti zivotne odluke, jer uvek – ili znam previse ili premalo. Zivot
nije izlet.
Tada sam shvatio da vec znam vecinu onoga sto smatram
vaznim za smisleni zivot – i da uopste nije komplikovano. Ja znam. I
znam odavno. Medjutim, i ziveti tako – to je vec druga stvar. Evo dakle,
ovo je moj moto:
sve sto treba da znam o tome kako treba ziveti, sta
raditi i kakav biti, naucio sam jos u vrticu. Mudrost me nije cekala na
vrhu planine, na kraju drugog uspona skolovanja, nego se krila u pesku
decjeg igralista. A evo sta sam tamo naucio:
Sve podeli sa drugima.
Igraj posteno.
Ne muci ljude.
Svaku stvar vrati gde si je nasao.
Pocisti za sobom.
Ne uzimaj ono sto nije tvoje.
Kada nekoga povredis, izvini mu se.
Peri ruke pre jela.
Pusti vodu u toaletu.
Topli keks i hladno mleko su zdravi.
Zivi uravnotezeno: malo uci, malo razmisljaj, crtaj, slikaj, pevaj i plesi, igraj se i radi – svaki dan od svega pomalo.
Svakog poslepodneva odspavaj.
Kad izadjes u svet, budi oprezan u saobracaju, drzi se za ruke i ne udaljavaj se od svog druga.
Ne
zaboravi da cudo postoji. Seti se semenke u plasticnoj casici: koren je
krenuo u dubinu, stabljika u visinu, niko ne zna zasto i kako, ali tako
je sa svima nama.
Zlatne ribice, hrcci, beli misevi, cak i semenke iz plasticne casice – jednom moraju da umru. I mi cemo.
A zatim se setite svojih prvih slikovnica i prve reci koju smo naucili – najvece i najvaznije od svih reci – vidi.
Sve
sto treba da znate sadrzano je negde u ovom spisku. I zlatno pravilo, i
ljubav, i temeljna pravila higijene. Ekologija i politika,
ravnopravnost i zdrav zivot.
Uzmite bilo koje od tih pravila, dodajte
mu teske, odrasle i zvucne reci i primenite na zivot svoje porodice,
posao, drzavnu politiku, svet u kome zivomo – i videcete da ce pravilo
ostati jasno, tacno i cvrsto. Zamislite, koliko bi bolji bio nas svet
kada bismo svi – citav svet – oko tri popodne pojeli malo keksa i napili
se mleka i zatim prilegli da malo odspavamo. Ili kad bi se sve drzave
pridrzavale pravila da svaku stvar vrate tamo gde su je i nasle i da
pociste nered za sobom.

Kao sto je istina, ma koliko smo vec
odrasli, da je, kad izadjemo u svet, najbolje drzati se za ruke i ne
udaljavati se od svog druga.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   10/8/2011, 10:06 pm

On i Ona - Mirjana Stakić

Gledao
sam je. Imala je prilicno veliki nos i tanke usne. Mušica bi izvršila
samoubistvo kad bi sa njenog nosa pala na gornju usnu. Šta me privlaci
takvoj ženi. Ne znam. Valjda ima nešto što zovu šarmom? Pijana je. Diže
cašu i lenjo mi nazdravlja. Prica nesto o Hegelu. Ne razumem. Ko je taj
Hegel? Možda neki bivši iznevereni ljubavnik? Mnogo mi je poznat. Ah,
da, secam se. Filozof vatre. Pa i ja sam filozof. Kako li se zove?
Senka. Ima glupo ime. Senka. Senke su me oduvek plašile. Gle, kako
prebacuje nogu preko noge. Misli da sam neki napaljeni ždrebac. Mušica
joj je upala u votku. Zamocila je prst da je izvuce. Nokti sa ostacima
laka, polomljeni, prljavi. Dama se znaci neguje. Prica nešto o
ravnopravnosti. Kakve veze imaju Hegel i ravnopravnost izmedu mene i ove
uspaljenice. Da li da je dodirnem ispod stola? Gledao sam to u jednom
filmu. Šta li je uradila sa mušicom? Da joj kažem da je zgodna? Znace da
lažem. Ništa necu da pricam, nek joj konobar donese još jednu votku.

Necka
se. Uzima mi cigaretu. Kaže da je gladna. “I deset cevapa molim”. Necka
se. Nisam kao trebao, a jede kao divljak. Mljacka. “I još pet za damu!”
Stvarno mi se svida. Šta prica? Ne cujem je. Spominje nekog bivšeg
momka. Nije joj bio dobar. Ma, sve su one iste. Gle, kako trepce. Da li
da je stisnem? Možda ima triper ili neku drugu boleštinu? Danas covek
mora svega da se cuva. Ko zna šta može da mi natovari na vrat? Sigurno
ih je imala na stotine. Gle kako me gleda! Pomislice da sam neki
magarac. Ma, hocu, pa šta mi bog da. Opet nešto prica o Hegelu. Šta? Ja,
životinja? A sve vreme je htela da je stisnem! E, šta su ti žene.
Odvratna glupaca. Od prvog trenutka mi je bila odvratna. Hteo sam samo
da joj ucinim uslugu.

Gle, onu plavušu, deluje mi pristojno. Odoh
malo do nje da procaskam. Životinja. Odmah sam znala da je takav.
Nogom, pa pod sto. Kupio mi petnaest cevapa. Na silu sam jela da se ne
uvredi. Misli, ja sam pijana, dacu mu se za cevape. Šta su ti muškarci?
Proždirao me celo vece pogledom. A ja, tako mi i treba. Bilo mi ga je
žao. Mora da ga je žena ostavila. Glupak. Poceo i da celavi. Tad su
muškarci najgori, to i psiholozi kažu. A ja mu pricam o Hegelu. Zna on
ko je Hegel. Bolje da sam mu pricala o Marku Kraljevicu. Ma, svi su oni
isti. Svi bi jedno. Miriše na neku jeftinu kolonsku vodu. Šta rece da
je? Ah, da, doktor. On je doktor, ko što sam ja glumica. Mora da je
negde zidar ili kasapin. A ucinilo mi se da ima negovane ruke. Bože, al
sam ja dobra duša. Svi mi fini. I necu, kažem sebi, Senka, ovako da se
zalecem. I opet. Dobra sam ja duša. A nalio se. Misli da sam ja od onih…
Budaletina… Šta kažete, jesam li za pice? E pa, može jedna votka. Ovaj
mi se cini pristojan.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   10/8/2011, 10:07 pm

Marcello Bernardi - Pismo Katarini

Ovo je pismo koje je jedan
deda napisao svojoj unuci. Deda je Marcello Bernardi italijanski
pedijatar i psiholog, devojcica je njegova unuka Katarina.

Draga Katarina,

predlozili
su mi da ti napisem pismo i ja sam prihvatio, jer ovo sto imam reci
tebi odnosi se i na sve tvoje vrsnjake, ustvari sve vas koji cete
2000.
godine imati oko 20 godina. Kad budes citala ovo sto ti sada pisem,
mene vise verovatno nece biti. Zato, ovo pismo ima i vrednost
testamenta, jer mislim da drugi necu pisati, buduci da ti ne mogu
ostaviti nista osim – secanja. Ne zelim te savetovati niti upozoravati,
niti bodriti, niti uciniti bilo sta sto je slicno tome. Mnoge savete,
dobre ili lose, vec si imala prilike cuti i mnoge ces tek cuti, pa
sumnjam da bi ti i moj doprinos u tom pogledu nesto pomogao. Zato cu se i
zadovoljiti da ti ovde izrazim svoje misli, osjecaje i uverenja.
Ponavljam,
naime, da je secanje jedino bogatstvo koje ti mogu ostaviti. Secanje na
jednu osobu koju si, verujem, volela i to nezavisno od njene vrednosti,
sto smatram jos vaznijim. Ko zna sta ces ti raditi kroz 20 godina. Ko
zna kakva ces biti. Ko zna da li ces i tada, kao danas, biti
inteligentna, nezna, hrabra, ponosna, iskrena, inventivna, puna smisla
za salu. Nadam se da hoces, ali je sigurno da ce svet uciniti sve da ti
pomogne da izgubis te lepe osobine. Protiv tebe udruzit ce se mnoge
sile, a narocito jedna – strah.
Strah od izolacije i zameranja
drustvu, strah od siromastva, strah od neuspeha, od obaveze i
odgovornosti, od borbe, od samoce, strah od ljudi, strah od smrti. Cini
mi se da je strah najteza bolest koja ugrozava covecanstvo i, ocito,
sredstvo koje osigurava uspeh svakoj uceni; osnovni instrument pomocu
kojega se svako moze prisiliti da se prilagodi odredjenoj situaciji, ma
kakvo da je zlo u pitanju. Strah je najbolji put na kojem se svako moze
prisiliti da se odrekne vlastite autonomije, nezavisnosti i, na kraju,
slobode. Sad se nicega ne plasis i to za mene predstavlja veliko
zadovoljstvo. U tebi jos ne zapazam znake onih strahova koje samo
odrasli umeju usaditi u glave dece.
Volim te promatrati kako sama
stices iskustva, kako se kreces po mracnoj sobi, kako proucavas insekte i
zivotinjice u prirodi, kako pokusavas pomilovati psa lutalicu ili mirno
prilazis nepoznatim ljudima. U ovom svetu, ti i tvoji vrsnjaci
predstavljate pravu utehu i, naravno, nadam se da ce to vecno trajati,
da ces uvek ostati takva, plemenita i borbena, sigurna i jaka, ponosna i
ljupka. Ako u tome uspes, imat ces, po mome misljenju, sve uslove da
izaberes pravi put. Mogu ti reci, bar sto se mene tice, da sam sve ne
bas srecne odluke u zivotu uvek donosio pritisnut strahom i
nesigurnoscu.
Jednom prilikom, posto si mi rucicom pokazala cetvrtinu
meseca, objasnila si da je slomljen. Zatim si me uveravala da si ti to
ucinila i pokazala si mi kako si ucinila: uhvatila si ga obema rukama i
snazno tresnula o zemlju. Imala si tada 18 mjeseci. Ustvari, tvojoj
masti i masti tvojih vrsnjaka nema granica. Uvjereni ste u svoju
nesalomljivost, svemoc. Verujete da mozete izmeniti svet.
Preterujete.
Ali, odrasli preteruju u drugom smislu. Oni su "prakticni", "realni",
"konkretni". Vide ces: govorit ce ti da je svet oduvek bio takav i da ce
takav uvek biti. Govorit ce ti da je oduvek bilo bogatih i siromasnih,
da je oduvek bilo bede, odatle i gladi, privilegija, ropstva, rata.
Govorit ce ti da je svako ko je nesto pokusao izmeniti isao ravno u
propast. Sasvim su liseni maste. Cak i nade.
Ako nesto vec nije
ostvareno, reci ce ti da je to nemoguce ostvariti. Da je covek sazdan
tako, da je drustvo takvo, da je svet takav. I reci ce ti da je mirenje
sa stanjem jedina razumna stvar. I prilagodjavanje, isto tako. Ako i
kroz 20 godina budes posedovala kreativnost i samopouzdanje kojima
raspolazes danas, i ako im odgovoris da se, uz volju, sve moze menjati,
narocito polozaj ljudi; ako im odgovoris da se svet moze zasnivati na
osjecajnim odnosima umesto na novcu; ako im odgovoris da treba
razmisljati o svetu koji se sastoji od ljudi, a ne od gazda i sluga; ako
im tako odgovoris, reci ce ti da je sve to samo jedna utopija.

U
tvojoj kuci 2000. godine bit ce jos uvek, bar se nadam, stvari koje su
pripadale tvojim dedovima, njihovim roditeljima, njihovim dedovima i
roditeljima njihovih dedova. Bit ce tu knjiga, slika, namestaja,
predmeta svake vrste, crteza, rukopisa, fotografija, svega sto je
pripadalo generacijama koje su prethodile tebi. Stvarcica bez vrednosti,
ako hoces, ali svedocanstava duge povijesti ciji si i ti deo bila i pre
nego sto si se rodila.
Tradicija. Po meni, ne treba to sve baciti. I
tradicija ima svoje znacenje, mada ne ono koje joj se najcesce daje.
Pre svega, smatra se da je tradicija pravilo koje treba uvek i svuda
slediti, kao skup obicaja i navika koje treba netaknute sacuvati i u
sadasnjosti i u buducnosti. Ja, opet, smatram da vrednost tradicije nije
u tome, vec u necemu sasvim drugom; tradicija, kao i sve sto se odnosi
na proslost, treba iskljucivo sluziti kao polazna tacka da se ucini i
vise i bolje, znaci drugacje. Iranski filozof Dzubran rekao je: "Zivot
se nastavlja, ne zaustavlja se na jucer." Mi se, medjutim, ocajnicki
hvatamo za jucer, i onda tradicija postaje teret koji nam ne dopusta da
napredujemo, zatvor iz kojega ne mozemo izaci. Cak to i ne zelimo, jer
buducnost, nepoznato, novo, drugacije, izazivaju – strah. Eto, ta se rec
opet vraca. Reci ce ti da je strah osecaj koji obuzima svakoga. Da,
tacno je. Ali, strah svakoga ne unistava. Tebe nece, naprimer, i ne samo
zbog tvog decijeg neznanja, vec zato sto si sva okrenuta stvarima i
ljudima koje volis, osvajanju i progresu, svetu. Ukratko, ti si izvan i
iznad si svoje licnosti. Oni koji, i kada odrastu, ostanu takvi, mnogo
su jaci od bilo kakvog straha.
Ovo su, kao sto sam ti u pocetku
rekao, moje misli i osecaji koji me obuzimaju dok se igram s tobom. Ovo
pismo, koje ti ostavljam, samo je delic moga zivota. Ucini od njega,
naravno, samo ono sto ti sama budes zelela.

Tvoj deda

Enlarge this image

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   10/8/2011, 10:08 pm

Nenad Zivkovica - "Hologram"

Nepoznatoj, ma gde ona bila

Vi
i ja smo, svako za sebe, draga moja nepoznata, samo prosek. Izadjimo iz
te prosecnosti, budimo natprosecni- spojimo se! Izradjajmo tu prokletu
decu da nas savest ne grize! Ovo blago sto ga nagomilasmo, mozda nece
satrunuti, ali nas nece ni pomenuti, to je izvesno. Svaki dukat, svaki
novcic, svaki dragi kamencic - sve ce to obezvrediti samo sebe cim se
docepa grabljivih ruku. Nista od toga nece za nama u zemlju, verujte mi.

Jedino
deca, unuci, praunuci - oni ce nam se kad-tad pridruziti. Dajmo im
priliku, dozovimo ih. U nasem spajanju je trenutno zadovoljstvo, i vecni
spokoj. Nisu zalud nasi slavni preci jurili slavne pretkinje, ne bi li
ostavili svoje seme. Moglo se potomstvo ostaviti u svakoj skitacici, ali
nije to tô. Hajde, gospo, da vidimo jesmo li vredni vremena u kome smo
se rodili, ili bar imena koje smo, ne svojom zaslugom, nasledili!

Dosta
je bilo skrnavljenja tih imena, dosta je bilo glupih medjupoteza, dosta
je bilo bludnih pogleda, saranja i varanja, dajmo se matici, posadimo
drvo koje ce mozda radjati gorke plodove - ali ce radjati. Ulogu bogova
smo kupili zlatnicima i sad nas obozavaju. Nema tog zlatnika koji nije
oblozen krvlju. Ne znam cemu se klanjamo! Spustimo se na nivo zivotinje,
sparimo se, neka nas bar neko proklinje! Ako vec moraju da nas
ocerupaju besne guzice, neka to bude meso naseg mesa, krv nase krvi. Ako
to sto pricaju o vama iole vredi, ako glas koji mene bije moze da se
upotrebi, taj iscedak iz trenutka kosmicke slasti, ne mora da bude ni
tako los. Te iste potomke stvorice neko drugi - svako se pre ili kasnije
rodi, bez obzira na to ko su mu roditelji - a onda ce nam biti zao.
Izbegnimo sramotu neradjanja, izrodimo nesto. Kad vec nismo rodjeni za
velike misli i velika dela, ucinimo bar veliki greh - spojimo se!

Pitao
sam grobara kako mu se dopada posao. Odgovorio mi je: "Pa, eto,
zakopavam tudje gluposti". Napravimo i mi jednu takvu glupost. Ne trazim
od vas, gospo draga, da spavamo zajedno; ne trazim da vodimo ljubav,
danas se iza te reci skrivaju najveca zlodela; ne trazim da kucimo ili
stvaramo materijalna dobra, ne trazim nista za sebe. Ne morate mi reci
ni jednu lepu rec, ne morate me voleti, ne morate ziveti sa mnom. Treba
samo da se nadjemo, da nas ima, da nas neko pomene u kletvi ili molitvi.
Covek zivi onoliko koliko mu je kletva dugacka; za molitvu uvek ima
vremena, ona ne zavisi od duzine zivota.

Ostanimo neznanci,
dozivotni stranci, persirajmo jedno drugom, mrzimo se, pljujmo se, ali -
srodimo se. Bar za tren. I u ocima zlikovaca i mrzitelja nasih imacemo
vecu vrednost ako se bar neko nekad pohvali da smo ga bas mi sacinili.
Vi i ja, gospo draga. Mozete vi bez mene, mogu ja bez vas, to sitno
zavaravanje ne sme dugo da potraje. Gledam vas, ovako iz prikrajka,
slutim razloge koje cete izmisliti, samo da me odbijete. Pusticu vas da
pricate, da potrosite prazne reci, da se ugusite u njima, i kad vise ne
bude bilo ni jedne jedine floskule, ni jednog jedinog formalnog ili
"normalnog" opravdanja, zaigracemo ples - ples buducnosti.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   1/9/2011, 9:14 pm

Slika

Sada mi je valjalo sjesti i upiti što više od aure mistične
atmosfere. Prislonio sam se uz bogato ukrašena, starinska vrata,
pripalio cigaretu i osluškivao. Zvukovi su se izravno dizali uvis,
čeličnom prodornošću su parali zrak, odbijali se od rubova otvorenih i
trošnih prozora dok su ljudi čvrstih koraka i pravocrtnih pogleda
užurbano prolazili. Zadovoljstvo promatrača potrajalo je još koju
minutu.
Trebalo je ući u jednu od kripta i promotriti uokvirena
čudesa linija i boja, riznicu majstora vatrenog i pritajenog pogleda.
Ušao sam s nekolicinom ljudi u dostojanstveni dvor.
Kontrast
naslikanoga i ravnih ploča na kojima je ono bilo ovješano bio je golem i
neopisiv. Goli bijeli zidovi i statika prozirnih kvadara bila je
suprotstavljena slikovnim nervozama, kaosu i uzbibanosti linija,
lančanoj energiji koja je zračila slikara s plitkih površina. Sporo i
obazrivo sam prolazio galerijama prateći varijaciju na Velasquezovu
temu. Minotauri i izobličene žene također su pripovjedali jedan stari
zaboravljeni govor.
Nisam dugo morao hodati kada se pred mojim očima
ukazao portret, žena aristokratske poze i opijajućeg, zavodničkog
pogleda. Stajao sam okamenjen doživljavajući nizove kratkih i jakih
potresa čije se djelovanje ogledalo na tupim i bezizražajnim očima.
Njezino lice je proglasilo uzvišenost i superiornost, nehajnost
pronicavih očiju ponad kojih su se izvijali gracilni smeđi polukruzi.
Bogato izvezena crna marama krila je slapove svilene, bujne kose, a
blagost pješčanih boja ovila je njezin predivan lik. Dopustio sam da
prizor, ta magična slika, uđe u moju svijest i nađe počasno mjesto u
labirintu nevidljivoga.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   1/9/2011, 9:15 pm

- Sta ti je to na kolenu? – upita je jednog dana Vanja.
- Oh, nista! Mladez – odgovori Sanja.
- Mene podseca na neku tamnu zvezdu! – rece on.
- Zaista? – obradovala se ona – podseca i mene, ali ne smem to nikome da kazem!
- Lepa je... – divio se Vanja.
- I meni se dopada... – kazala je Sanja.
- Smem li da je poljubim?
- Smes... – rece Sanja i on poljubi malu tamnu zvezdu, na sta se Sanja zarumeni.
- Hoces li da budes moja zena? – upita je.
- Hocu! – odgovori ona tiho – Ali samo ako se zakunes da ces me uvek voleti.
- Kunem se! – zakleo se Vanja.
-
To je vazno zbog toga – nastavi Sanja – sto ne bih podnela da zavolis
neku drugu! Znas, cini mi se da cu ziveti samo dotle, dok me zaista
budes voleo...
- Ludice! – pomilova je Vanja po kosi – kako te ne bih voleo?
- Verujem ti i molim te da nikada ne zaboravis svoju zakletvu, jer od nje zavisi moj zivot!
Onda
su se vencali i na ovom mestu bi se zavrsila svaka bajka, recima da su
ziveli dugo i srecno i imali zlatnu decicu, da Vanja nije bacio oko na
lepu Sanjinu kumu. Kuma je zaista bila zanimljiva i privlacna. Imala je
dugu svetlu kosu i plave oci slicne Vanjinim.
- “ Kako je samo lepa! - pomisli on – Bas bih voleo da je poljubim!”
U tom trenutku, Sanja se saplete o vencanicu.
- Oh, do malo pre mi je bila taman! – rece uplaseno – A, sada mi se cini predugackom....

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   1/9/2011, 9:16 pm

Vencanica je bila kao i ranije, ali Sanja nije. Smanjila se za deset
santimetara. Jer, kada smo zaljubljeni, onda oni koje volimo rastu u
nasim ocima. Kada pozelimo nekog drugog, onda se oni smanjuju. Svi ljudi
na zemlji naviknu se na to posle izvesnog vremena i zive, uglavnom, bez
ljubavi, a da im nista narocito ne smeta. Mozda zbog one male luckaste
zvezde na kolenu, Sanjin slucaj je bio izuzetak, ona je htela sve ili
nista! Nije podnosila prevaru, na koju se ostali lako naviknu. Sanja se
nije smanjila u sebi – ona se stvarno smanjila, ali u tom trenutku niko
nije primetio.

- Sanja, sta ti je? Sta se desilo? – upita je zabrinuto Vanja, videvsi da je malo pobledela.
- Oh, nista! – odgovori ona zbunjeno – ucinilo mi se samo da je pala jedna zvezda...
- Ali sada je dan! – zacudi se Vanja.
- Pa, sta? – rece ona – Zvezde padaju i danju, samo to mnogi nisu u stanju da vide.

Sem
te male neprijatnosti, na njihovoj svadbi, koja je protekla veselo,
nista se posebno nije dogodilo. Sanja uskoro zaboravi na predugacku
vencanicu, misleci da joj rasejana krojacica nije uzela tacnu meru.

Onda
su lepo ziveli zajedno u potkorvlju jedne stare kuce na Zvezdari,
odakle se u Beogradu, kad je vedro, najlepse vide zvezde. Nocu bi sedeli
na terasi i gledali ogormni nebeski svod, trazeci Sanjino zvezdano
jato.

- Je l’ me jos volis? – upita ga ona.
- Volim te! – odgovori on, zevnuvsi.
- Isto kao pre?
- Ne!
- Ne volis me kao pre?
- Volim te mnogo vise!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   1/9/2011, 9:16 pm

Ali u trenutku, kada je Vanja pozeleo u sebi slavnu zvezdu iz varijetea,
koju je gledao prethodne veceri kako vesto barata loptama, ugasi se
iznenada nekoliko zvezda, a Sanja se smanji za citavih trinaest
santimetara.
Sve je cesce morala da zavrce nogavice svojih najdrazih
izbledelih farmerica, cija je boja podsecala na Vanjine plave oci, ali i
to je imalo dobru stranu – veoma lepo su joj stajale tako zavrnute i
jedno vreme citav Beograd ih je nosio na Sanjin nacin!

Onda se
Vanji mnogo dopala jedna balerina iz “Labudovog jezera”, pa se Sanja
smanjila za jos devet santimetara. I kad god bi Vanja pozeleo neku od
lepotica, koju bi video u prolazu, Sanja se smanjivala za po koji
santimetar. Naredna tri santimetara odnese joj jedna macka premazana
svim bojama... Onda su Sanjine mini-haljine postale maksi! No, i to je
imalo svojih dobrih strana: osvezila je na taj nacin garderobu i godinu
dana nije morala da kupuje nista novo...

Onda je Sanja pocela da
se oblaci u prodavnicama decje konfekcije, jer su joj stvari za odrasle
postale prevelike. Ponovo je nosila svoje omiljene crne lakovane cipele
sa srebrnom kopcom, kao kad je bila mala i pevala sa Vanjom u skolskom
horu. Mada je tada imala vec dvadesetjednu godinu, nije bila veca od
kakve devetogodisnje devojcice. Vanja je cesto vodio Sanju u setnju.
Volela je da jede princes-krofne u poslasticarnici. Zimi joj je kupovao
toplo, tek ispeceno kestenje, a ponekad su odlazili u Zooloski vrt da
hrane majmune kikirikijem, a srne senom. Onda ih jedanput sretne neka
stara Vanjina prijateljica:

- Gle, koliko ti je samo porasla kcerka! – rece – Kako se zoves, duso?
- Sanja! – rece Sanja.
- Imas, znaci, isto ime kao i tvoja mama, zar ne? – rece dama – I licis mnogo na nju.. Pozdravi je kad se vratis kuci!
-
Hvala, gospodjo! Hocu... – rece Sanja, kao svako lepo vaspitano dete i
smanji se za santimetar, jer je primetila da Vanja sa ceznjom gleda tu
elegantnu damu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   1/9/2011, 9:16 pm

Onda je Vanja poceo da kuca u cetiri ruke na masini sa jednom lepom,
ridjom daktilografkinjom i Sanja se smanjila za pet santimetara! Onda su
jednog dana gledali zajedno televizijski program i Vanji se mnogo
dopala neka cuvena pevacica, koja je imala divan glas i jos lepse telo,
pa pomisli kako bi bilo divno pevati sa njom u dva glasa. Sanja se istog
casa smanji za dva santimetra i jedanaest milimetara. Ali i to je imalo
svojih prednosti: bila je mala, a nije morala da ide u skolu...

Onda
se Vanja, koji je bio dobar covek, trudio da ne misli vise ni na jednu
drugu osobu, i prestao je jedno vreme da se okrece na ulici za
lepoticama, znajuci da ce svaka njegova zelja smanjiti njegovu prvu
ljubav – Sanju, koju je mnogo voleo. Krajnjim naporom uspeo je u tome, i
pola godine Sanja nije izgubila ni jedan milimetar i bilo joj je lepo.
Ali na nekoj modnoj reviji, gde su se prikazivale nove haljine za
prolece i leto, Vanji se mnogo dopade jedna kratko osisana manekenka,
koja ga je stalno gledala.

To je izgleda bilo jace od njega, i
Sanja se opet malo smanji. Da se ne bi slucajno izgubila u krevetu,
Vanja joj je kupio divan krevetac u kome spavaju lutke i namestio joj ga
na nocnom ormaricu. Sanja je i dalje volela da se lepo oblaci, ali bilo
je tesko pronaci odecu za tako malo stvorenjce, koje je, uz to, bilo i
zena sa mnogo ukusa. Sta su radili? Kupovali su lutke Sanjine veliicne i
presvlacili je u njihove haljine. Niko od gostiju nije vise mogao da
razlikuje Sanju od njenih malih prijateljica – lutaka, i to je cesto
izazivalo smesne zabune. Kada bi neko usao u sobu bez kucanja i zatekao
Sanju i njenog muza u razgovoru, pomislio bi da je Vanja poludeo i da se
igra sa lutkama. Ali to, naravno, nije bilo tacno – on je tesio Sanju
sto je tako mala, tvrdeci da je voli jos vise nego pre.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   1/9/2011, 9:16 pm

Koliko se Sanja smanjila za sve ovo vreme, najbolje se vidi po vencanom
prstenu. U pocetku, ona je taj prsten nosila na srednjem prstu leve
ruke. Ali, kad poce da joj spada, premestila ga je na kaziprst, a onda
na palac. Posle izvesnog vremena, nosila je svoj prsten oko zglavka na
ruci, kao narukvicu. Ali i to je imalo svojih prednosti: nije morala da
kupuje nov nakit, kao ostale zene. Onda su jedanput dosli gosti, Sanja,
koja je bila radoznala i volela da slusa sta se prica za stolom, vozila
se na malim rosulama oko casa sa vinom i zelenih salata, da bolje cuje
razgovore. Te rosule izradio je narocito za nju, jedan sajdzija od
najfinijih zlatnih tockica iz pokvarenog sata. I bas kad je okretala oko
zdele sa pudingom, podize je sa dva prsta oko struka, neka gosca i
stavi je na svoj dlan:

- Jao, sto je slatka igrackica! – rece Vanji – A, gde joj se menjaju baterije?
- Budalo! – viknu Sanja – Ja sam ziva! Ziva sam! Ziva!
- Pa ona ume i da govori! – zacudi se dama – Sigurno ste je kupili u Italiji?

Vanja,
koji je primetio koliko se Sanja uzbudila, uze je pazljivo sa daminog
dlana i nezno spusti na salvetu od batista gde Sanja, posto se sita
isplaka, slatko zaspa.

Onda je Vanja jedanput leteo avionom i
dopala mu se mnogo jedna stjuardesa, pa se Sanja opet malo smanjila. Ali
i to je imalo svojih dobrih strana! Posto vise nisu mogli da sviraju
klavir u cetiri ruke, kao nekada, Sanja se izvezbala da sama svira svoju
omiljenu kompoziciju “Za Elizu”, trceci tamo, amo, po klavijaturi i to
je zvucalo veoma lepo... Onda se pojavilo pitanje kako ce Sanja citati
knjige?

U jednoj prodavnici, pri vrhu Bulevara revolucije, Vanja
je kupio male merdevine iz nekog rasparenog kompleta olovnih volnika.
Postavio je knjigu uspravno i Sanja bi, poput molera, uzjahala merdevine
i krecuci se njima citala red po red. Mada je po godinama bila vec
odrasla, sve su je vise privlacile bajke, a narocito ona narodna, o
maloj vili. Cinilo joj se da su ona i mala vila po svemu slicne. Kao da
je dobila sestru bliznakinju. Vise nije bila usamljena. Ipak, ubrzo se
zamarala od napora i nije uspela dnevno da procita vise od dva, tri
reda. Spustala se onda sa merdevina i sedela u hladu starog dvorca iz
bajke. I onda, kako god bi Vanja pogledao ili pozeleo neku lepu devojku,
svet je bio sve veci i veci, a Sanja sve manja i manja..

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   1/9/2011, 9:17 pm

Necu da zivim vise sa svima vama! – govorila je tuzno – Suvise ste svi
veliki, trapavi, grubi i mnogo vicete kad govorite! Uz to ste i
prevrtljivi i neprestano lazete. Ne drzite se obecanja! Ne umete da
budete verni. Idem natrag u svoju bajku!

Pred njom se nalazilo
divno, bistro jezero smaragno plave boje. U jezeru se ogledao zamak,
lepi Princ, dvorska svita, konji, konjusari i sve ostalo sto zivi po
bajkama. Sanja htede da zakoraci na stazu sto je vodila ka dvorcu, ali
se sudari sa glatkim zidom hartije – sve je to bila samo odstampana
ilustracija.
- Oh, hocu li se ikada probuditi iz ovog ruznog sna! – uzdahnu ona i zaspa na jastucicu za igle.

Ali
i to je imalo svojih dobrih strana: posto se uverio koliko Sanja voli
jezero, Vanja je napunio jednu staklenu zdelu bistrom vodom, pa je Sanja
mogla da pliva do mile volje, a ponekad je jedrila i na dasci, u cije
je jedro duvao njen muz, izigravajuci vetar...

Onda, da nekako
ubije vreme dok je cekala da se Vanja vrati sa posla, Sanja bi krenula
na putovanje. Od dve mrvice hleba napravila bi mali sendvic za slucaj da
ogladni, pa je za jedan sat obilazila citav globus peske. Gledala je
lavove i slonove u zarkoj Africi, slusala dzez u Njujorku, druzila se sa
pingvinima na Juznom polu, vozila se na sneznoj trojci kroz zavejanu
Moskvu... Upoznala je tako mnogo zanimljivih ljudi i naucila vise
stranih jezika. I to samo za jedno pre podne!

Sto je najlepse,
ljudi i zivotinje, koje je sretela u setnji globusom, bili su, takodje,
mali kao i ona i sa njima joj je bilo veoma prijatno, jer nisu nalazili
nista cudno u njenom sicusnom rastu. Onda bi se Vanja vracao kuci i ona
mu je pricala sta je sve videla i dozivela dok je on bio odsutan. Vanja
bi je podigao na svoje rame i slusao price, koje bi mu dovikivala u uvo.
Naravno, kao i svi ostali ljudi bez maste, on joj nije verovao ni reci!
Mislio je da je sve izmislila iz ciste dosade.

Globus je za
njega bio samo jedna mrtva stvar, cija je unutrasnjost potpuno prazna.
Kako se samo varao! Otvorite svoj globus, pa cete videti sta je u njemu!
Naravno, ako ste fina osoba, pronaci cete u globusu i pingvine i dzez u
Njujorku i slonove i lavove i sneznu trojku... Ako niste, sta se tu
moze – za vas ce unutrasnjost lopte biti jezivo prazna. Poneka je Vanja
nosio Sanju na svoja putovanja, jer ga je bilo strah da je ostavlja samu
kod kuce. Mogla bi je pojesti neka zlocest macka ili odneti slucajna
vrana...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   17/9/2011, 11:13 pm

Zasto? – cudio se direktor cirkusa – Pa, zaradicete velike pare i bicete strasno bogati!
-
Zato sto je volim! – odgovorio je Vanja i Sanja prestade da se smanjuje
citavih nedelju dana, sve dok on ne ode na veceru sa jednom poznatom
lekarkom, koja je, navodno, mogla lekovima da poveca Sanju za celih pola
metara.

Ne znamo sta je bilo na toj veceri izmedju njih dvoje,
ali vec sutradan, umesto da raste, Sanja opet poce da se smanjuje. I
smanjivala se, smanjivala, sve dok ne postade nevidljiva golom oku, i to
vise nije imalo svojih dobrih strana.

Onda je Sanja zauvek
nekuda iscezla. Niko ne zna kuda? I tek onda, kada je vise nije bilo,
ona poce strasno da nedostaje Vanji. Svaka stvar ga je podsecala na
nju... njene lutke, krevetac, male merdevine, globus po kome je
putovala, lavovi u zarkoj Africi, dzez iz Njujorka, ruske pesme, prsten,
male rosule, sve...

Jednostavno, Vanja nije znao kako da nastavi
zivot bez nje. Sve one lepotice za kojima se nekada okretao na ulici,
za kojima je ceznuo i koje je sanjao, izgledale su mu nekako trapavo,
suvise velike i ruzne. Uz to, smetalo mu je sto vicu kad govore. Sada je
ceznuo za Sanjom. Osecao je da se nalazi negde blizu njega, samo nije
mogao da je vidi. Uzalud je kupio veliko povecalo, pa cak i mikroskop –
Sanja kao da je propala u zemlju!

Dok ga je jos sluzio vid penjao
se na krov kuce i trazio je na nebu. I zamislite sve zvezde iz Sanjinog
jata ponovo su bile na broju! Mozda je ona njena tamna zvezda na
kolenu, koja se godinama pretvarala da je samo obican mladez, odvela
Sanju natrag, na nebo?

Ko zna? Vanja onda pocne da je trazi u
bajkama i svi su se cudili sta jedan star covek trazi u knjizarama po
odeljenjima za decu? Trazio je po ilustracijama, prevrtao i okretao
listove, ali nikako nije mogao da je pronadje. I znate sta? On je jos
uvek trazi... lako cete ga poznati po tome sto uvek ide pognute glave,
polako, korak po korak gleda pred noge da slucajno ne zgazi Sanju.

Svi
oni, koji traze nesto vazno, nesto dragoceno, nesto sto su davno
izgubili, koracaju na isti nacin. Poznacete iz po tome sto ih na ulici
nista drugo ne zanima: samo gledaju ispred seve, samo gledaju i traze,
traze...
A mozda je Sanja jos uvek sa Vanjom? Mozda je toliko sitna, kao najsicusnije zrnce zvezdane prasine zalutalo na planetu Zemlju?
Mozda
mu je u kosi, u uhu, mozda mu je u zenici oka, pa mu zato svetle oci;
mozda je zaista tamo, samo sto on to ne moze da zna?

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   17/9/2011, 11:14 pm

Dajen Lumens - Dok te gledam kako spavas

LJubljeno moje dete,
usunjala sam se u tvoju sobu da bih te za trenutak posmatrala kako
spavas i ravnomerno dises.Oci su ti sklopljene, lice spokojno, a meke
plave kovrdze uokviruju tvoje heuvimsko lisce. Pre nekoliko trenutaka,
dok sam sedela nad svojim papirima u radnoj sobi, rastuzila sam se
razmisljajuci o proteklom danu. Posao mi vise nije drzao paznju, zato
sam dosla da s tobom razgovaram u tisini, dok se ti odmaras.
Jutros
sam bila nervozna dok si se razvlacio i polako oblacio, govorila sam da
je vreme da prestanes da budes takav sporac. Izgrdila sam te jer si
zaturio svij bon za rucak i prekorno te pogledala kad si prosuo malo
hrane po kosulji. "Zar opet?" - uzdahnula sam, vrteci glavom. Ti si se
bezazleno smesio i rekao: "Cao mamice!"

Popodne sam obavljala
telefonske razgovore dok si se ti igrao u svojoj sobi, glasno pevajuci i
gestikulirajuci, sa svim svojim igrackama poredjanim u smesne redove po
krevetu. Nervozno sam ti dala znak da prestanes da galamis i nastavila
da razgovaram jos citav sat. "Odmah da si uradio domaci" - prosiktala
sam kasnije kao narednik - "i prestani da gubis vreme." "Dobro mama" -
rekao si s grizom savesti i seo za svoj pisaci sto, s olovkom u ruci.
Posle toga je u tvojoj sobi zavladao mir.

Uvece, ja sam radila za
pisacim stolom, a ti si prisao oklevajuci. "Hocemo li veceras citati
pricu mama?" - upitao si, s nadom u glasu. "Ne veceras" - odgovorila sam
ostro - "soba je jos uvek u neredu! Koliko puta cu jos morati da te
podsetim?" Otisao si u svoju sobu vukuci noge i pognute glave.Ubrzo si
se vratio i provirio u moju sobu. "Sta sad hoces?" - upitala sam
ljutito.
Nista nisi rekao, samo si doskakutao do mene, obavio mi
rucice oko vrata i poljubio me u obraz. "Laku noc mamice, volim te" -
bilo je sve sto si rekao i cvrsto me zagrlio. Nestao si istom brzinom
kao sto si i dosao.

Posle toga sam dugo sedela pogleda prikovanog
za pisaci sto osecajuci kako me obuzima griza savesti. Kada sam to
izgubila dnevni ritam, pitala sam se, i po koju cenu? Nisi ucinio nista
cime bi izazvao takvo moje raspolozenje. Bio si samo dete koje je
ispunjavalo svoj zadatak da raste i da uci. Ja sam se danas izgubila u
svetu odraslih, u svetu odgovornosti i zahteva i ostalo mi je veoma malo
energije za tebe. Ti si danas postao moj ucitelj,s tom neizdrzivom
potrebom da utrcis i poljubis me za laku noc, cak i posle ovog mucnog
dana u kome si sve vreme morao da ides na prstima zbog mog raspolozenja.

Sada,
dok te gledam kako cvrsto spavas, strasno zelim ovaj dan pocne
ispocetka. Sutra cu sebe castiti sa isto toliko razumevanja koliko si mi
ti pokazao danas, da bih mogla da budem prava mama - da ti se toliko
toplo osmehnem kad se probudis, da te ohrabrim posle skole, da ti
procitam neku vedru pricu pre spavanja. Smejacu se kad se ti budes
smejao i plakacu kad ti budes plakao. Podseticu sebe da si ti dete, a ne
odrastao covek, i uzivacu u tome sto sam tvoja mama. Dirnuo si me
svojom tolerantnoscu, zato sam dosla u ovaj kasni cas da ti se zahvalim -
tebi, dete moje, ucitelju i prijatelju moj, za dar tvoje ljubavi.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   17/9/2011, 11:14 pm

Robert Gros - Decak i devojcia

Bio jednom jedan decak po imenu decak.
Decak je bio zgodan, pravi dasa...
I decak je bio zaljubljen u devojcicu po imenu devojcica.
Ali devojcica za to nije zelela da zna.

Vidite, devojcica je bila ljupko, slatko stvorenje... i decaka je, da izvinite, veselo vukla za nos.
Decak prosto nije znao sta da radi.
Vidite, dok devojcica nije naisla decak prosto nije mogao da se odbrani od drugih devojcica...
I od decaka. Ali to je druga prica.
Trenutni problem bio je da je decak do usiju zaljubljen u devojcicu.
A ne zna kako da je obrlati.
I tako je jednog dana decak pitao svog prijatelja prijatelja, za savet.

Posle
dugog razmisljanja prijatelj je posavetovao decaka da zaigra "ne dam ti
se" igru na koju bi devojcica brzo morala da padne.
Decak je prihvatio prijateljev savet...
I ne lezi vraze...
Devojcica je uskoro izgubila glavu.
Pocela je da sanja decaka.
Neprestano je smisljala slucajne susrete s decakom.
Nije prestajala da mu pise ljubavna pisamca.
Njeno srce je stalno vapilo za decakom.

Ali decak za to nije mogao da zna zato sto je igrao "ne dam ti se" igru.
Sad devojcica nije znala sta da radi... jer je bila zaljubljena u decaka... a decak je prosto ignorisao.
I tako je devojcica otisla do svoje prijateljice prijateljice po savet.
Prijateljica je rekla devojcici da treba da igra "ne dam ti se" igru na koju decak brzo mora da padne.
Devojcica je prihvatila prijateljicin savet i zaigrala "ne dam ti se" igru.
Ali posto je igrao "ne dam ti se" igru decak nije primetio da devojcica igra "ne dam ti se" igru.
Tako se nista nije desilo.

Eh, sad je to kraj ove tuzne price. I decak i devojcica "ne dam ti se" igru su igrali...
I nikad se vise nisu sastali ni sreli.

Ali su oboje posle toga ziveli... veoma daleko jedno od drugog.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   17/9/2011, 11:15 pm

Smelost - Pety Hansen

Dva semena leze jedno pored drugog u plodnom tlu u prolece.

Prvo seme kaze:
Zelim
da rastem! Zelim da pustim svoje korenje duboko u zemlju ispod mene, i
da poguram svoje izdanke kroz zemljinu koru iznad sebe. Zelim da
razvijem svoje pupoljke da bi objavili dolazak proleca.Zelim da na svom
licu osetim toplotu suncevih zraka i na peteljkama blagoslov jutarnje
rose.
I tako je raslo.

Drugo seme kaze:
Plasim se. Ako
pustim svoje korenje u zemlju ispod mene, ne znam na sta mogu da naidjem
u tami. Ako se probijam kroz cvrsto tlo iznad sebe, mogu da ostetim
tanane izdanke, sta ako otvorim svoje pupoljke, a puz pokusa da ih
pojede? A sta ako pocnem da cvetam, a dete me iscupa iz zemlje. Ne,
mnogo je bolje da cekam dok sve ne bude bezbedno.
I tako je cekalo.
Jedna koka koja je ceprkala po basti, trazeci hranu, pronasla je seme koje ceka i odmah ga pojela.

Zivot guta one koji se boje.

Enlarge this image

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 88279
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   17/9/2011, 11:16 pm

U grudima postoji jedno mesto.To je ono mesto na koje cesto stavljamo
dlan.Mozda zato sto tu "zivi" dusa.Niko ne zna kako dusa izgleda, niko
sa sigurnoscu ne moze da tvrdi da postoji a ipak, tu na tom mestu u
grudima neceg ima.Nicim se ne mogu zabeleziti procesi koji se tu
odvijaju.Ne postoji uredjaj koji ce ocitati informacije koje sa tog
mesta dolaze.Ponekad se na tom mestu stvori praznina.Stvaranje obicno
rezultira necim konkretnim, samo stvaranje praznine u dusi rezultira
nicim.Dusa ima sopstvenu logiku.Ako imamo srece, logika duse uglavnom
bude u skladu sa logikom uma.Ili bar dovoljno dobro saradjuju, pa ne
zivis konfliktan i frustrirajuc zivot.Medjutim, ponekad dusa preuzme
kontrolu.Ponekad to ucini um.To je ok.Posmatras procese koji se odvijaju
u tebi.Zanima te ko je mocniji.Cija je rec poslednja.Um
kalkulise.Obican digitron.Dusa svoje procese obavlja u tisini.I
nepoznanica je, ma kako dobro covek bio sa sobom.Cini se da je dusa ta
koja donosi konacan sud.Mudrija je od uma.I ume da stvori prazninu.Kako,
kada i zasto dusa tako odreaguje na odredjene pojave, misterija je.Um
moze da pokusa da da odgovor na pitanje.Ali nikada dovoljno dobar.Jer je
slabasan, neuk i sicusan pred silinom kojom dusa "lupi pesnicom od
sto".I kaze da je kraj.Kakva i kolika je ta praznina ne znas.Ako se
dovoljno dugo bavis tim pitanjem moze da ti se desi nesvakidasnje
iskustvo.Umiris um, izvadis mu baterije da ne ometa proces stupanja u
kontakt sa sopstvenom dusom.To nisu nikakve razradjene tehnike, to se
prosto desi, ako si dovoljno otvoren za iskustva tog tipa.I onda se desi
nesto predivno.Dobijes sliku tamno-sivog, gotovo crnog, malog ali
beskrajnog prostora, maglicastog, potpuno praznog a opet tako ispunjenog
"necim".To "nesto" osetis na kozi.Kako...ne znas.
Onda se u tom
prostoru nadjes ti.Vidis sebe kako lezis na nicemu sa rukama ispod glave
i dobro ti je.Ni previse, ni premalo, dobro ti je taman koliko
treba.Odakle se stvorila ta slika, pojma nemas.Mozda to i nije bila
slika.Mozda si to bio u svojoj dusi da vidis prazninu koja te je
zanimala.I naposletku, mozda si niko i nista u odnosu na silu koja zivi u
tvojim grudima.Vratis umu baterije.Jadno izgleda svaki pokusaj da se
objasni emocija koju si imao tada.Zato neces vise ni pokusavati.Da ne
pokvaris ono sto si osetio.Zakljucices tada samo, da nista sto je covek u
stanju da smisli, nije ni do kolena, svemu sto je u stanju da oseti.
Ako to sebi dozvoli.

Enlarge this image

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Sedi da ti pričam   

Nazad na vrh Ići dole
 
Sedi da ti pričam
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
 Similar topics
-
» Sedi da ti pričam
» Jelenine bajke i priče
» Ljubavne priče
» Net priče..istina ili laž..?
» Legende i priče o Zagrebu i okolici

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Bajke-
Skoči na: