LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Erih Marija Remark

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Erih Marija Remark   20/3/2009, 10:34 pm


Ерих Марија Ремарк (Erich Maria Remarque) (рођен 22. јуна 1898, умро Локарно, 25. септембра 1970) је псеудоним немачког књижевника Ериха Паула Ремарка.

Ерих Паул Ремарк (Erich Paul Remark) је рођен у Оснабрику у радничкој породици католичке вероисповести. Са 18 година одлази на фронт у Првом светском рату где је убрзо и рањен. После рата мења презиме „Remark“ у „Remarque“ које је било и првобитно презиме његове породице све док га није променио Рермарков деда. Да би преживео, радио је многе послове, укључујући и посао библиотекара, пословног човека, учитеља, новинара и издавачи.

Године 1929. Ремарк објављује роман „На западу ништа ново“ (Im Westen nichts Neues) под именом Ерих Марија Ремарк (средње име је променио у знак сећања на мајку). У роману се описује суровост рата посматрана из перспективе деветнаестогодишњег војника. Ремаркова популарност нагло почиње да расте а у он у својим следећим делима најчешће описује ратне и поратне године.

Године 1933. нацистички режим забрањује и спаљује Ремаркове књиге и покреће пропагандну кампању тврдећи да Ремарк вуче порекло од француских Јевреја и да је презиме Ремарк у ствари „Крамер“ читано уназад. Упркос томе што никад није доказана, ова информација се појављује и у неким новијим Ремарковим биографијама. Ремарк се 1931. преселио у Швајцарску а 1939. емигрирао је у САД са својом првом женом, Илсом Жан Замбуи да би 1947. Ремаркови постали пуноправни грађани САД. Пар се враћа у Швајцарску 1948. године, потом се разводе, а Ремарк се 1958. жени са холивудском глумицом Полет Годард.

Ерих Марија Ремарк је умро 1970. године у 72. години живота.

Ремарк у Српском преводу

На западу ништа ново
Повратак
Три ратна друга
Тријумфална капија
Искра живота
Време за живот и време за смрт
Црни обелиск
Небо не зна за миљенике
Ноћ у Лисабону
Сенка у рају
Пун круг
Његове књиге су преведене на чак 58 језика.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Erih Marija Remark   20/3/2009, 10:35 pm

Jedan od mojih omiljenih pisaca iz mladosti .Procitala sam sva njegova djela, ali izdvajam “ Trijumfalnu kapiju “ kao omiljenu knjigu.
“ TRIJUMFALNA KAPIJA”
Prica o emigrantima u Parizu.Glavni junak je hirurg Ravic,koji ubija nacistu Hejka.Kroz sve tece ljubavna prica.
“DOBA ZIVOTA I DOBA SMRTI “
Roman koji u pozadini sadrzi sliku stanja pred sam kraj II svjetskog rata,opisuje sovjetski front,slabljenje Njemacke.U prvom planu su psiholoski opisi stanja vojnika koji se vracaju u Njemacku,koja je razorena bombardovanjem.Opisuju se dozivljaji vojnika ,koji sun a dopustu, nasuprot desavanjima na frontu.Prikazano je dosta licnosti,koji se ne slazu sa politikom koju je vodio Hitler I njihovo dvoumljenje, da li ici na front ili dezertirati?Svea ta desavanja prati ljubavna prica izmedju Elizabete I vojnika na dopustu.Odlicno napisano djelo.
“ LJUBI BLIZNJEGA SVOGA “
Citajuci Remarkove knjige, stice se utisak da mu je svaka knjiga autobiografska, s obzirom na njegovu veliku vjestinu opisa razlicitih situacija.Tema ove knjige je problem izgnanika iz Njemacke, koji nemaju dokumenta I koji vode jedan sasvim specifican nacin zivota na granicama evropskih drzava.Odlicno opisuje njihova psiholoska stanja straha od policije,zatvora,progona,njihovim slabim mogucnostima zaposljavanja I nacina zivljenja.Sve je zacinjeno ljubavnom pricom izmedju Ludviga Kerna I Rut.
“ NA ZAPADU NISTA NOVO “
Kao I sva Remarkova djela I ovo sam procitala lako I sa velikim interesovanjem.I ovdje je prisutan njegov prepoznatljiv stil.Opisuje front,kao I u knjizi “ Doba zivota I doba smrti “, I ovdje vojnik Pol odlazi na odsustvo, pa se vraca na front,gdje gine.Slikovito I vjesto su opisana stradanja vojnika, njihov zivot I nacine na koje se dovijaju,kako da prezive rat. U svim djelima mu je tema stradanje bliskih drugova.
“ POVRATAK “
Ova mi se knjiga malo manje svidjela od ostalih Remarkovih djela.Govori o vojnicima, koji se poslije rata n snalaze u mirnodopskim uslovima zivljenja. Ne vide smisao nicemu, ni zaposlenju, ni ljubavi, ni samom zivotu.
“ ISKRA ZIVOTA “
U ovoj knjizi su dati odlicni opisi logora I zivota u njemu I to do detalja,jasno ,kako to samo Remark umije.Opisuje nacine prezivljavanja I njihovog snalazenja u takvim uslovima.Glavni lik je Kostur 509.Na mene je veliki utisak ostavio opis celije,koja je uvijek mracna I u zavisosti od godisnjeg doba,mogu se na zidovima procitati imena robijasa ( sa gornjih ili sa donjih djelova zida ).
“ TRI RATNA DRUGA “
I dalje Remark pokazuje svoju izuzetnu spisateljsku moc.Glavni muski lik je pun dobrih karakternih crta,prepoznatljivih I u drugim djelima.Licnosti su Robi I Pat,takodje jedna ljubavna prica sa tragicni zavrsetkom,jer ona umire u sanatorijumu.
Citala sam “ Na zapadu nista novo “ o frontu isto,” Crni obelisk “ takodje I ako sam neku zaboravila,to je slucajno, jer sam ih sve procitala.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Erih Marija Remark   18/8/2009, 9:48 pm

Sve sto sam procitala od njega procitala sam više puta. Neke knjige i 10-ak puta. Odličan stil pisanja. Kratke, jasne i savršeno upečatljive rečenice. Sirov, surov i direktan u obracanju sa citaocima.
Preporucujem Povratak i Noc u Lisabonu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Erih Marija Remark   30/9/2010, 6:21 pm

Nemoj da misliš ni na šta i ne pitaj ništa. Vidiš li napolju svetiljke i hiljadu šarenih firmi? Mi živimo u vremenu koje umire, a ovaj grad podrhtava od života. Mi smo se otrgli od svega, imamo još samo svoja srca. Bio sam na jednom predelu na Mesecu i vratio sam se, i tu si ti i život si ti. Ne pitaj ništa više. Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja. Tu pred nama je noć, nekoliko časova i jedna večnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora. Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetio danas, kad se noć rastapala u cvetni žbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime...

Erih Marija Remark

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Erih Marija Remark   30/11/2010, 8:56 pm

"Tri ratna druga"

Sve je postepeno dobijalo oblike i sjaj. Nesigurnost je nestajala, reči su dolazile same od sebe, i ja nisam više mnogo pazio na to šta govorim. Pio sam dalje i osećao kako mi se veliki, meki val primiče i obuhvata me, kako se prazni časovi sutona ispunjavaju slikama,i kako se tiha povorka snova avetinjski pojavljuje iznad ravnodušno sivih oblasti života. Zidovi bara su se širili. I najednom to više nije bio bar, to je bio kutak sveta, utočište, polumračno sklonište oko koga je brujala večna borba haosa, a u čijem smo zaklonu mi, zagonetno nabacani kroz sumrak vremena, čučali jedno uz drugo. Devojka se šćućurila na svojoj stolici, strana i tajanstvena, kao da je zalutala s druge strane života. Čuo sam sebe kako govorim, ali mi se činilo kao da to nisam ja, kao da to sad neko drugi govori, a ja bih samo želeo da budem taj. Reči više nisu bile tačne, pomerale su se, bežale u druge oblasti, bujnije no što su ih pružali mali doživljaji mog života. Znao sam da više nisu istinite, da su postajale fantazija i laž, ali bilo mi je svejedno – istina je bila tamna i bedna, a samo osećaj i odsjaj snova beše život.
Svetlost je blistala u bakarnom kotlu bara. Valentin je dizao čašu s vremena na vreme mrmljajući neki datum. Napolju su ulicom proletali prigušeni zvuci automobila kao krici ptica grabljivica. Ulica bi kriknula kad god bi neko otvorio vrata. Kriknula bi kao stara džandrljiva i zavidljiva baba.

Bilo je već mračno kada sam Patrisu Holman otpratio kući. Vraćao sam se polako. Odjednom sam se osetio usamljen i prazan. Sitna kiša je sipila. Stajao sam pred jednim izlogom. Tek tada sam primetio da sam suviše pio. Nisam se teturao, ali sam ipak jasno primećivao to. Oblila me vrućina. Otkopčao sam kaput i zaturio šešir. Do vraga, opet me je prevarilo ! Šta li sam sve maločas trabunjao ! Nisam se usudio ni da se setim. A nisam ni znao šta sam govorio. To je bilo najcrnje. Ovde, u hladnoj ulici kojom tutnje autobusi, usamljenom, sve mi izgleda drukčije nego u polutami bara. Proklinjao sam sebe. Devojka je morala steći lepo mišljenje o meni.! Sigurno je primetila. Ona skoro ništa nije pila. I na rastanku me je tako čudno gledala.
Gospode bože ! Okrenuo sam se. Pri tom sam se sudario s jednim malim, debelim čovekom .
- No ! Otvarajte oči, strašilo! – zalaja debeljko.
Blenuo sam u njega.
- Izgleda kao da dosad niste često sretali ljude ! – kevtao je dalje.
Baš mi je dobro došao.
- Ljude sam sretao –odgovorim – ali ne i pivsku burad da šetaju.
Debeljko nije razmišljao ni časak. Zastao je i napao me.
- Znate šta – frktao je. – Idite u zoološku baštu ! Kenguri sanjalice nemaju šta da traže po ulicama.
Uvideo sam da pred sobom imam prvorazrednu svadjalicu. Morao sam, i pored sve depresije, spasti čast.
- Putuj dalje, umobolna nakazo! – ubacim mu, pa podignem ruku i blagoslovim ga.
Nije se osvrnuo na moj poziv.
- Podaj da ti ubrizgaju beton u mozak, smežurani majmune! – zalajao je.
Odvratim mu da je dekadentni dustabanlija; on meni da sam kakadu u mitarenju; ja njemu da je nezaposleni grobar. Posle toga me nazva, već sa respektom, sipljivim konjem; a ja njega, da bih učinio kraj, putujućim grobljem bifteka.
Njegovo lice se najednom ozarilo.
- Putujuće groblje bifteka? To je dobro! Nisam čuo za to. Uneću u svoj repertoar.
Prema tome – podiže šešir i rastadosmo se puni poštovanja jedan prema drugome.

Prepirka me je osvežila. Ali gnev je ostao. I sve je bivao veći što sam se više treznio. Izgledao sam sebi kao mokar, iscedjen peškir. Ali postepeno se nisam više ljutio samo na sebe – ljutio sam se na sve, pa i na devojku. Ona je bila razlog zbog koga sam se opio. Podigao sam jaku. Neka misli šta ko hoće – sad mi je svejedno, a devojka zna bar na čemu je . Što se mene tiče, cela stvar neka ide dodjavola! Bi šta bi! Ništa ne može da se izmeni. Možda je tako i bolje…
Vratio sam se u bar i tek tada se propisno opio.


Erih Marija Remark

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10436
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Erih Marija Remark   20/9/2017, 5:09 pm







Knjiga Cmi obelisk
je kultni roman o traumatičnom i turbulentnom periodu u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata.
Okoreli veteran Velikog rata, Ludvig, sada radi u kamenorezačkoj radnji koja proizvodi i prodaje nadgrobne spomenike. Njegov posao je znakovit: u vremenu nakon rata svi kupuju spomenike.
Ludvig želi nešto više od života: zarađivanje na tuđoj smrti i kolektivnoj nesreći ga uznemirava.
Ludvig, samoproklamovani pesnik, počinje da oseća narastajuću napetost u svojoj domovini. Inflacija je donela novu i neviđenu brutalnost u društvenim odnosima. Kada se zaljubio u prelepu ali namučenu Izabelu, Ludvig se ponadao da je napokon našao sopstvenu dušu kojom će zavrediti spasenje.
Spasenje je za Ludviga upravo to: biti oslobođen manične potrebe da se pronađe smisao u ratom razorenom svetu. Ali u životu svakog čoveka kucne jednom čas u kojem mora da odabere život, uprkos fatalnom mehanizmu istorije koji ponovo počinje da pokreće svoju smrtonosnu mašineriju.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Erih Marija Remark   

Nazad na vrh Ići dole
 
Erih Marija Remark
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Erih Marija Remark
» Erih Marija Remark
» ?rih Marija Remark
» Rajner Marija Rilke
» Rajner Marija Rilke, (1875-1926)

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: