LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

  Pisci-biografije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Pisci-biografije   26/12/2010, 11:01 pm



Misterija zvana Lorka

„Samo
nam misterija omogućava da živimo, samo misterija“, tvrdio je čuveni
pesnik Federiko Garsija Lorka, koji je postao otelotvorenje tajanstvene
sile koju Španci nazivaju „duende“. Ipak, stiče se utisak da će sedam
decenija nakon ubistva pesnika biti pronađen odgovor na pitanje da li se
njegovi posmrtni ostaci uistinu nalaze u masovnoj grobnici u Granadi.

Mada
je Lorkina porodica godinama odbijala da njegovo telo bude ekshumirano,
nedavno je promenila mišljenje budući da su potomci ostalih ljudi
streljanih na istom mestu želeli da konačno saznaju istinu o smrti
predaka. Procenjuje se da je nekoliko hiljada Španaca ubijeno na
brežuljcima Granade tokom Građanskog rata (od 1936. do 1939), po nalogu
saradnika zloglasnog kaudilja Franciska Franka. Istoričari su saglasni u
oceni da je slavni bonvivan i neumorni putnik smetao fašistima zbog
nekonvencionalnosti i slobodoumnosti.

Pesnik koji je
prijateljevao sa režiserom Luisom Bunjuelom i napisao odu slikaru
Salvadoru Daliju, rođen je 1898. godine u selu Fuente Vakueros, nedaleko
od Granade, u imućnoj porodici. Kao student književnosti i prava u
Madridu počeo je da se druži sa istaknutim intelektualcima i
„buntovnicima s razlogom“, koji će kasnije postati sinonim za
nadrealizam u umetnosti. Iako je bio ponosan na uspehe prijatelja, mnoge
od njih šokiralo je saznanje da je Lorka homoseksualac. Zbog osuda
okoline sve više je tonuo u depresiju, koja je dostigla vrhunac kada su
Bunjuel i Dali snimili film „Andaluzijski pas“, što je pesnik nemirnog
duha protumačio kao napad na njega.

U potrazi za kratkotrajnim
begom od stvarnosti Lorka je krenuo na veliko putovanje po svetu.
Uživajući u lepotama Njujorka pronašao je inspiraciju za nove pesme, a
potom odlazi na Kubu. Godine 1930. vratio se u novoproglašenu Republiku
Španiju i postao direktor studentskog putujećeg pozorišta „La Baraka“,
što mu je omogućilo da obiđe sve delove domovine, i upozna „sjaj i
bedu“. „Život na točkovima“ predstavljao je avanturu koja je nadahnula
pesnika da napiše romanse i dramska dela o iskonskim strastima,
verovanjima i slepom predavanju sudbini, duboko utkanim u dušu Španaca.

Munjevit
uspeh koji je ostvario nije bio po volji fašistima, koji su ga
streljali 19. avgusta 1936. u Viznaru i bacili njegovo telo u
neobeleženu grobnicu. Iako je Frankova vlada pokušala da izbriše sve
uspomene na umetnika tako što je uništila Lorkina dela i zabranila
spominjanje njegovog imena, ubrzo je postao simbol žrtava političke
represije i fašističkih zločina.

Posle Frankove smrti 1975.
godine i stupanja na presto kralja Huana Karlosa, pesme poput „Zeleno,
volim te zeleno“ i „Neverna supruga“, ušle su u sve nacionalne
antologije poezije, a kuća u kojoj je rođen Lorka pretvorena je u muzej,
na radost njegovih obožavalaca iz različitih delova sveta. Oni koji
posete to zdanje kreću na sentimentalno putovanje u prošlost, budući da
su izloženi mnogi predmeti koji im omogućavaju da zavire u čudesni svet
umetnosti, poput starog gramofona i požutelih fotografija. Prema rečima
kustosa, neki posetioci nazivaju Lorku Kurtom Kobejnom 20-ih godina
prošlog veka, s obzirom na to da je, poput tragičnog pevača grupe
Nirvana, uspeo da ostvari munjevit uspeh za kratko vreme, bio neshvaćen i
umro mlad.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   26/12/2010, 11:02 pm

Mark Tven

Semjuel Leghorn Klemens, poznat u čitavom svetu kao Mark Tven, rodio se
30. XI 1835. godine. Tog meseca preko neba se kretala blistava Halajeva
kometa da bi se opet pojavila tek posle 74 godine. U vreme kad je ona
ponovo mogla da se vidi na nebu Mark Tven je, kao što je sam predskazao,
umro. Bilo je to u aprilu 1910. Jednom prilikom on je nekom svom
prijatelju kazao da je oba ta datuma odredio lično Svevišnji rekavši:
"Evo ova dva neodgovorna izroda (Halejeva kometa i ja) došla su zajedno
pa će zajedno morati i da se ugase".

Tven je došao na svet, kako
je sam napisao "u skoro nevidljivom seocetu... U selu je tada živelo sto
osoba tako da sam ja svojim dolaskom na svet uvećao broj njegovih
stanovnika za jedan procenat. To je više nego što su najbolji ljudi u
istoriji učini za svoj zavičaj. Možda nije skromno da o tome govorim,
ali to je – tačno".

Budući veliki humorist bio je bolešljivo dete
i svi su se rođaci čudili kako je uopšte preživeo prvu zimu. Kao
odrastao čovek jednom je upitao svoju majku da li se mnogo brinula zbog
njega kad je bio mali. "Sasvim ozbiljno mi je odgovorila:
- U početku sam se bojala da ćeš umreti. – a onda, kao da govori sama za sebe, dodala je – A posle sam se bojala da nećeš."

U
jesen 1839. godine porodica Klemens preselila se u gradić Hanibal. Već u
to vreme – mali Sem je imao tek četiri godine – njegova majka je
govorila da joj on zadaje više briga i muke od sve njene dece zajedno – a
imala ih je još četvoro.
"Dovodio me je do ludila kada je bio u
kući" – govorila je – "a kada je bio napolju, svakog trenutka sam
očekivala da ga donesu polumrtvog". Ubrzo po preselenju u Hanibal Sem je
doživeo prvo od svojih devet davljenja. Zagazio je u reku i krenuo u
dubinu iako nije znao da pliva. doneli su ga kući gotovo polumrtvog i
kad su ga povratili čajem od divizme (vučjeg repa) njegova majka je
kazala: "Mislim da i nije bio u velikoj opasnosti. Osobe rođene da budu
obešene bezbedne su u vodi.

Kada je Sem imao pet godina, majka ga
je, da bi se bar nekoliko časova dnevno odmorila od njega, dala u
privatnu školu i za to plaćala 25 centi nedeljno. Već prvog dana on je
prekršio dva od utvrđenih pravila ponašanja zbog čega je zaradio batine.
Učiteljica, gospođa Hor, poslala ga je u dvorište da sâm nađe prut
kojim će ga išibati.
"Našao sam u blatu jednu tanku grančicu...
Odmerila me je prekorno i nazvala me punim imenom: Semjuel Leghorn
Klemens. Kasnije sam shvatio da ne treba da očekujete ništa dobro kad
vas učiteljica nazove punim imenom. Rekla je da će poslati drugog
dečaka, nekog ko ume bolje da izabere. I sad se ražalostim kad se setim
koliko se lica ozarilo od nade da će im biti poveren taj zadatak. Dobio
ga je Džim Danlop i kad se vratio sa šibom, shvatio sam da je u tome
pravi stručnjak.

Imao je osam ili devet godina kada je počeo da
doživljava avanture o kojima je kasnije pisao. Tada je to bio već
očvrsnuo dečak, ne baš visok za svoje godine, ali jak i žilav. Imao je
čitavu đubu riđoplave kose, sivoplave oči i očaravajući osmeh zbog koga
je bio omiljen među decom.
Pišući o nastanku romana "Doživljaji Toma
Sojera" Tven kaže da su gotovo sve ličnosti iz knjige postojale u
njegovom životu kao što su i mnogi doživljaji u njoj istiniti. Tom
Sojer, to je on sâm
Sem je, kao i Tom Sojer, jednom vešto privoleo
druge dečake da umesto njega okreče ogradu. Lik Haklberi Fina rađen je
prema dečaku Tomu Blankenšipu, sinu gradskog pijanca. "Bio je neznalica,
neopran, pothranjen, nemiran, ali je imao dobro srce. Uživao je
neograničenu slobodu u svemu. On je bio jedina zaista nezavisna ličnost –
bilo da se radi o deci ili odraslim osobama – u našem gradu i stoga
stalno i nekako spokojno srećan na čemu smo mu svi ostali zavideli.
voleli smo ga i uživali u njegovom društvu."
Tetka Pola iz romana u
stvari je Semova majka. Tomov brat Sid je karikatura njegovog rođenog
brata Henrija. Beki Tačer, Tomova ljubav u romanu, bila je Semova
simpatija Lora Hokins. I tako redom.

Sem je imao 11 godina kada
mu je umro otac ostavljajući porodicu gotov bez ikakvih sredstava za
život. Dečak se ubrzo zaposlio kao štamparski šegrt u jednom lokalnom
listu. Kasnije je radio za svog najstarijeg brata Oriona koji je u
Hanibalu pokrenuo list koji nije dugo izlazio. Godine 1853. sem napušta
kuću i grad da bi uglavnom radio kao štamparski pomoćnik.
"Kada sam
bio dečak" – piše Mark Tven u svojoj "Autobiografiji" – "ja i moji
drugovi imali smo samo jednu želju: da postanemo lađari". Vođen tom
željom Sem je dospeo na rečni parobrod "Pol Džons" koji je krstario
Misisipijem. Za to je glavnom krmanošu morao da plati 500 dolara – sto
odmah, a "ostalo kad budem zaradio".
Tako je počelo višegodišnje
Semovo drugovanje s velikom, moćnom i voljenom rekom opisano u njegovoj
knjizi "Život na Misisipiju".

Sem i njegov brat Orion istovremeno
su oboleli od "srebrne groznice" pa su zajedno pošli da potraže sreću i
bogatstvo u novootkrivenim Humboltovim rudnicima. "Za mesec dana rada
stekli smo kolibu punu kamenja koje, pokazalo se, nije baš ništa
vredelo". Međutim, iz tog vremena i tih rudnika potiču prve Semove
novinske reportaže. Svoje dopise i humorističke crtice o životu u
rudarskim naseljima Sem je slao mnogim listovima. Honorari koje je
povremeno dobijao bili su jedva dovoljni za goli život. Najzad je, 1862.
godine, od "Enterprajza", najvećeg lista u državi Nevadi, stigla ponuda
da postane redovni dopisnik s platom od 25 dolara mesečno. Iako uplašen
da nije dovoljno dorastao tom poslu, Sem ga ipak prihvata jer prosto
nije bio u mogućnosti da ga odbije. O tome Mark Tven piše: "Sumnjam da
bih u to vreme odbio i da mi je neko ponudio novac da sa hebrejskog
originala prevedem Talmud".
Od tada pisanje postaje njegov život.

Mark Tven se zaljubio u
devojku
koja će mu kasnije postati žena, još pre no što ju je video. Dogodilo
se to za vreme krstarenja brodom "Kveker siti" kada mu je Čarls Langdon,
jedan mladi putnik, pokazao sliku – minijaturu svoje sestre Olivije.
"Bilo je to pre 40 godina" – napisao je Tven kasnije – "ali od tog dana ona je uvek bila u mojim mislima i mom srcu".
Februara
1870. Sem i Livi su se venčali. U novembru su dobili prvo dete, sina
Langdona, u martu 1872. kćerku Suzan, Suzi, dete puno mašte koje će otac
čitavog života obožavati. Tuga je zamenila radost kada im je sin umro
od difterije. Druga kćerka Klara rođena je u junu 1874. Bebi je bila
potrebna dojilja čija je ličnost zaprepašćivala Sema.
"Nikad nije
bilo dojilje kao što je ona" – pisao je – "U čarapama je bila visoka
preko metar i osamdeset. Držala je glavu visoko kao carica. Bila je
zdrava kao dren, imala je apetit krokodila, a njeno varenje bilo je kao
drobilica kremen-kamena. Proždirala je sve što bi joj došlo pod ruku,
ubacivala je u sebe najneverovatnije moguće kombinacije: svinjetinu,
pitu od limuna, kuvano povrće, sladoled, zelene jabuke, škembiće u
sirćetu, sirovu repu, spirajući sve to potocima kafe, čaja, rakije,
viskija... Pušila je cigare, cigarete, na lulu, kašljala ko magarac,
psovala ko kočijaš. Kada bi se popela na sprat nabokana kao što je gore
rečeno i sa zadahom koji bi i sa razdaljine od 15 metara usmrtio svako
dete, naše je bilo oduševljeno, srećno, debelo, zadovoljno i –
ošamućeno".
Treća kćerka Džin rođena je 1880. godine.

Istog
leta kad je Mark Tven počeo da piše "Doživljaje Toma Sojera" Klemensovi
su kupili imanje u Hartfordu, u državi Konektikatu, i prionuli da grade
kruću. Bila je još nedovršena i puna majstora kada se u septembru
porodica smestila na drugom spratu. Jedan novinar, ne Tven, ovako ju je
opisao: "To je najčudnija zgrada za stanovanje ikad podignuta". Kuća je
imala tri kule od kojih je najviša bila osmougaona i dizala se uvis
15
metara, pet balkona, prostranu verandu, pokriven prilaz za kočije i
čitavu šumu dimnjaka. To je jednim delom ličilo na parobrod, drugim na
srednjovekovno utvrđenje, trećim na časovnik s kukavicom.
U prizemlju
i na dva sprata kuće bilo je 19 soba i pet kupatila (s tekućom vodom,
što je u to vreme bila prava retkost). U trpezariji, iznad svakog
kamina, bio je prosečen prozor dok su dimnjaci bili izvedeni postrance,
sa obe strane ognjišta. "Klemens je voleo da istovremeno posmatra plamen
i snežne pahuljice", piše Džastin Kaplan u svojoj knjizi "Gospodin
Klemens i Mark Tven".
Keti Liri, koja je trideset godina radila kod
Klemensovih, kaže za kuću "Bila je zaista divna i nikad pre nje tako
nešto nije postojalo. Kada sam prvi put došla, primetila sam da se
kuhinja nalazi u prednjem delu kuće, što mi se učinilo čudno. Ali,
gospodin Klemens je imao običaj da kaže da su kuhinju smestili u
pročelje kako bi posluga iz nje mogla da posmatra parade i cirkuske
povorke a da ne istrčava u prednje dvorište".
Ova kuća Klemensovih u Hardfordu bila je poznata pod imenom "Neslana šala Marka Tvena".

Godine
1876. Mark Tven je počeo da piše "Doživljaje Haklberi Fina" da bi ih
dovršio tek 1883, a izdao 1885. Svi kritičari, s retkim izuzecima,
dočekali su knjigu neprijateljski. Gradska biblioteka u gradu Konkordu
proterala je "Haka" sa svojih polica jer je pružio "rđav primer
omladini". Kasnije je i narodna biblioteka u Bruklinu izbacila i "Toma
Sojera" i "Haklberi Fina".
Priznanja su kasnije ipak stigla. Tako je u
proleće 1907. Oksfordski univerzitet dodelio Tvenu titulu počasnog
doktora književnosti.

Nesreće su dolazile istovremeno sa
priznanjima. Godine 1896. umrla je u 24. godini njegova kći miljenica
Suzi. Osam godina kasnije Tven će izgubiti, posle 33 godine zajedničkog
života, i svoju ženu Livi. "Bila je moj život i otišla je, bila je moje
blago, a sad sam siromah" – napisao je kasnije. Poslednja tragedija u
Tvenovom životu dogodila se decembra 1909: izgubio je i kćerku Džin.
"Kako sam siromašan ja koji sam jednom bio tako bogat!" – jadikovao je.
Četiri
meseca kasnije hitno su pozvali njegovu kćerku Klaru, koja je s mužem
trenutno boravila u Evropi, da se vrati u Ameriku. Tven je ležao na
samrti.
"Zbogom, draga moja, ako se sretnemo..." Te njegove poslednje
reči bile su upućene Klari koja je kasnije ovako opisala taj trenutak:
"A Halejeva kometa opet je blistala na nebu kao što je blistala i
prilikom njegovog rođenja".





____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   26/12/2010, 11:04 pm

Непознати Марк Твен



Одушевљавала
су га најновија астрономска и геолошка истраживања, често је обилазио
лабораторију свог пријатеља Николе Тесле, а у доколици је читао радове
брачног пара Кири.

Словослагач, кормилар, војник, рудар, новинар,
говорник, светски путник. Ако бисмо ма које од ових звања ставили уз
име Марка Твена, не бисмо погрешили. Пре него што су га Том Сојер и
Хаклбери Фин извели на пут светске славе, чувени амерички писац прочуо
се по својој свестраности. Али мало ко зна да овој широкој палети
занимања можемо додати још једно - научник. Премда није имао главу за
цифре, писац је сате проводио над научним прорачунима покушавајући да
схвати њихову огромну важност.
Одушевљавала су га најновија
астрономска и геолошка истраживања, често је обилазио лабораторију свог
пријатеља Николе Тесле, а у доколици је читао радове брачног пара Кири.
Све што је било ново и занимљиво некако би се нашло у Твеновом окружењу.
Тако је постао један од првих уметника чији је лик овековечен филмском
камером. Ово се догодило 1909. кад га је Томас Едисон посетио у његовом
дому и снимио кратак филм. Тек што га је Бел избацио на тржиште, телефон
је своје место добио у Твеновој кући, али је убрзо пао у немилост и
постао тема једне од пишчевих бритких сатира. Иако одушевљен тако
практичним изумом, бука телефонског разговора није пријала Твену.
„Кад
само седите поред и не учествујете у дијалогу, телефонски разговор
постаје једна од највећих чудноватости савременог живота. Јуче сам баш
писао дубокоуман чланак на узвишену филозофску тему док се такав
разговор водио у соби. Примећујем да се најбоље пише кад неко говори у
слушалицу тик поред вас”.
На сличан начин покајао се и након куповине
писаће машине. Кад је први пут угледао машину 1874. године, био је
толико опчињен новом направом да је сместа купио једну по цени од 125
долара (данас 2500). Само недељу дана касније слао је писма пријатељима
нудећи је на поклон, пошто је увидео како је направа „сувише напорна за
ум” и заклео се да ће до краја живота писати искључиво пенкалом.
Произвођач машине Ремингтон обратио се Твену молбом да га помене у
својој реклами на шта му је писац одговорио:
„Молим Вас да ни на који
начин не употребите моје име. Молим Вас, немојте чак ни открити
чињеницу да поседујем писаћу машину. Потпуно сам престао да је користим,
јер никако не могу да напишем писмо, а да ми не стигне одговор са
захтевом не само да је опишем, већ и да објасним како напредујем у њеној
употреби, једном речју, да им кажем све. Ја не волим да пишем писма, те
стога не желим да људи знају како поседујем овај магнет за радозналце.”
Твенов
немирни, стваралачки дух нагнао га је да се опроба и као проналазач. У
његовом случају то није захтевало године проведене у опсежним и напорним
огледима, али Твен је ипак патентирао три изума. Један од њих било је
„побољшање у подесивим тракама за панталоне”, односно одевни предмет
који је требало да замени трегере. Затим се ту нашла и историјска
друштвена игра. Изум који је пожњео највише успеха је осушени лепак на
страницама албума - само треба да се овлажи пре употребе.
Било би
право чудо да љубав према науци није нашла места и у његовом књижевном
стваралаштву. Мало ко то зна, али Твенове приче могле би да постану део
збирке која окупља радове његових сувременика Жила Верна и Х. Г. Велса,
пионира научнофантастичног жанра.
„Јенки на двору краља Артура” је
роман о путнику кроз време који користи знање о науци да модерну
технологију приближи становницима Артурове Енглеске. Оваква радња
касније ће постати уобичајена за „алтернативну историју”, један од
многих поджанрова научне фантастике.
Шест година пре него што је
изашла Твенова прича „Продато сотони”, Пјер и Марија Кири запањили су
свет открићем радиоактивних елемената. Ђаво који долази на разговор са
јунаком Твенове приче сачињен је управо од радијума и полонијума. У
настојању да опише огромне могућности ових елемената као нових извора
енергије, Твен се не либи да цитира госпођу Кири и протумачи њена
запажања. Та тумачења можда нису толико прецизна, ни уверљива, али нико
не може Твену да припише недостатак ентузијазма. Колико је био поносан
на свој научни ум, најбоље се види из речи Алберта Пејна, Твеновог
дугогодишњег сарадника и биографа:
„Једном сам га затекао изузетно
узбуђеног због чињенице да је сам израчунао дужину сати и минута у
светлосној години. Показао ми је странице препуне бројки пуцајући од
поноса, као да садрже речи неке бесмртне приче. Затим смо играли
билијар, али чак ни његова омиљена игра није могла да га натера да
заборави свој велики подвиг.”

Аутор:
М.Б

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   28/12/2010, 7:03 pm

Dzejn Ostin

Misteriozna žena pronicljivog pera



Neobičan
život, delo i zaveštanje jedne od najvećih književnica na engleskom
jeziku, Džejn Ostin (1775-1817), činile su srž izložbe u Muzeju i
biblioteci „Morgan“ u Njujorku koja je pobudila pažnju.
Omogućivši
pogled izbliza na ikonu britanske književnosti, izložba „Mudrost jedne
žene: Život i zaveštanje Džejn Ostin“ pružila je osećaj gotovo opipljive
intimnosti sa autorkom zahvaljujući izloženim rukopisima, ličnim
pismima i drugim sličnim eksponatima iz Džejninog života, koji
biblioteka „Morgan“ prethodno nije izlagala više od četvrt veka – stoji
između ostalog u ocenama ove izložbe koja je juče zatvorena.
Između
ostalog pažnju su izazvale prve ilustrovane edicije njenih romana, kao i
crteži i gravire ljudi, mesta i događaja iz tog perioda. Među stotinak
eksponata bile su i knjige koje su uticale na Džejn, poput dela Samjuela
Ričardsona, Lorensa Sterna, Fani Berni, Vilijama Kupera i Lorda
Bajrona. Gravira Vilijama Blejka, „Portret gospođe Q“, za koju je
književnica svojevremeno izjavljivala kako je „izuzetno podseća“ na
njenu junakinju Džejn Benet iz „Gordosti i predrasude“.

Ipak,
najintrigantniji bili su eksponati iz Džejninog života, uključujući i
nekih dvadesetak knjiga koje su preostale iz biblioteke njenog oca,
pisma i jedini sačuvani kompletan rukopis njenog romana – „Lejdi Suzan“.

-
Veličina pisanja Džejn Ostin vidi se u njenoj velikoj popularnosti sve
do današnjih dana, naročito tokom poslednje dve decenije kada je
ekranizovano mnogo njenih dela – kazao je Vilijam Grisvold, direktor
Biblioteke i muzeja „Morgan“. „Iako je ona pisala o životu i društvu u
Engleskoj pre dva veka, njen pronicljiv, satirični pristup temama i
likovima veoma je blizak savremenom čitaocu.“

Životna priča bez srećnog kraja

Džejn Ostin rođena je 1775. u seoskoj porodici srednjeg staleža.
Otac je bio rektor, a majka je poticala iz uvažene porodice. Džejn je
imala osmoro braće i jednu sestru, Kasandru. U jedanaestoj godini Džejn
je završila svoje formalno obrazovanje i vratila se kući. U takvom
okruženju počela je da piše pesme, priče i komade za svoju porodicu –
koja se sastojala od vrlo vrednih čitalaca – ali i za ličnu zabavu. Prvi
roman, „Lejdi Suzan“, najverovatnije je završila 1794-95, ali on nije
objavljen za njenog života. Prvi izdat roman, „Razum i osećajnost“,
objavljen je 1811, a usledili su „Gordost i predrasuda“ (1813),
„Mensfild park“ (1814), „Ema“ (1815) i posthumno izdati „Nortangerska
opatija“ i „Pod tuđim uticajem“ (1817). Iako je bila odlični poznavalac
društvenih prilika i tumač ljudskih karaktera, a mnoge svoje heroine
srećno je i udala, sama Džejn nije nikad stala pred oltar. Preminula je
od tuberkuloze 1817, u 41. godini života.


Međutim, teškoće
nastaju onda kad pokušamo da zamislimo karakter same književnice. Po
njegovim rečima, Džejn Ostin je bila suptilni tumač manira svojih
likova, upoznata do tančina sa njihovim vrlinama i manama, a opet sama
je bila nedokučiva i misteriozna da je teško zamisliti je kao osobu od
krvi i mesa.
Ostinova je tokom svog 41-godišnjeg života napisala
nekih tri hiljade pisama, najviše sestri Kasandri koja je mnoge spalila
verujući da ne ostavljaju dobar utisak o Džejn i njenoj porodici. Do
danas je sačuvano samo 160, od kojih „Morgan“ poseduje 51.

Ta
pisma su i danas dramatična, a prateći trag Džejnine ruke možemo da
osetimo njenu živahnost, tečnost i disciplinu; rukopis je pedantan i
čist, a ipak brz. U nekim pismima gotovo da možete da osetite ekstatičnu
govorljivost.
Iako su puna ogovaranja i trivijalnosti, pisana su sa
takvim osećajem za dramu da u njima možemo osetiti skoro fizičku
energiju pretvorenu u reči. Iako je Džejn bila vrlo povučena osoba –
svoje prve romane objavljivala je anonimno – u pismima se vidi trag
javnog sveta kome je skoro sasvim okrenula leđa, kao da bi on mogao
nespretno povrediti njen novelistički univerzum.
Njena pisma ispostavljaju se kao još jedno svedočanstvo da je s pravom prati glas da je bila pronicljivog pera.

Ostinova
je verovatno delovala zastrašujuće svakome ko bi je upoznao, ali sa
svojom sestrom je bila vrlo iskrena i otvorena. U jednom pismu nakon
Džejnine smrti 1817, Kasandra je napisala: „Izgubila sam blago; takvu
sestru i prijatelja kakvog niko nikad neće nadmašiti. Bila je sunce mog
života, pozlata svakog zadovoljstva i ublaživač svake tuge. Nijednu
misao nisam krila od nje i kao da sam izgubila deo sebe“.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   30/12/2010, 1:33 pm

MOMČILO NASTASIJEVIĆ
(Gornji Milanovac, 23.09.1894 — Beograd, 13.02.1938)





Momčilo Nastasijević je srpski pesnik koji je pripadao modernim tendencijama u srpskom pesništvu između dva rata. Rođen je u Gornjem Milanovcu 1894. godine, u neimarskoj porodici poreklom sa Ohrida. Osnovnu školu je učio u Gornjem Milanovcu, zatim u Čačku, da bi je završio u Beogradu, gde kasnije studira francuski jezik i književnost. Za vreme Prvog svetskog rata ponovo živi u Milanovcu. Posle rata, cela porodica se seli u Beograd, a Momčilo nastavlja studije i živi u krugu pesnika i prijatelja zainteresovanih za umetnost. Godine 1923. provodi leto u Parizu, pomoću ferijalne stipendije. Po završenim studijama radi u Beogradu kao gimnazijski profesor i na tom poslu ostaje do svoje smrti. Sa objavljivanjem svojih dela počinje kasnije nego njegovi generacijski drugovi Rastko Petrović, Miloš Crnjanski, Desanka Maksimović i drugi. Piše sporo, razvija se, eksperimentiše. Odsustvuje iz javnog života i sa godinama se sve više usamljuje. Godine 1932. objavljuje svoju prvu pesničku zbirku "Pet lirskih krugova", koja odjekuje u užim čitalačkim krugovima, a u antologijama poezije toga vremena zastupljen je obično sa po samo jednom pesmom. Krhke građe, Nastasijević oboleva od tuberkuloze i umire 1938. u četrdeset četvrtoj godini života.

Godinu dana posle njegove smrti, njegovi prijatelji izdaju celokupna dela: Pesme, Rane pesme i varijante, Hronika moje varoši, Iz tamnog vilajeta, Rane priče i Drame. Ni ovo izdanje nije afirmisalo Momčila Nastasijevića u široj javnosti. Kasnije se o Nastasijeviću ponovo govori, ali se ni danas ne može reći da je omiljen i opštepoznat pesnik, kao ni da je potpuno otkrivena njegova veličina i značaj.

PESNIŠTVO
________________________________________
Momčilo Nastasijević je pesnik koji se pojavio, razvio i umro između dva rata. U svojim shvatanjima poezije Nastasijević je dužnik simbolista. Osnovni pojam njegove poetike, "rodna" ili "maternja" melodija, proizlazi iz simbolističkog shvatanja muzike kao bića poezije. U traganju za tom melodijom pesnik proniče s onu stranu pojava i dolazi u neposredan dodir s onim što je neizrecivo, tajanstveno, mistično. Maternja je melodija, pre svega, zvuk izvornog, arhaičnog jezika, u našem slučaju to je, s jedne strane, melodija jezika narodne pesme, a s druge, srednjovekovnih tekstova. Na ovoj tački Nastasijevićeva neosimbolistička zaokupljenost muzikom i neizrecivim ukršta se s ekspresionističkom težnjom k neposrednom i praiskonskom. Nastasijević je uložio veliki rad da bi stigao do svojih lirskih krugova i dok je bio zadovoljan njima, isprobavao je sva moguća sazvučja među rečima našeg jezika, sve prelive smisla i različiti odnosa verbalnih znakova. Njegova konciznost, ta osobenost njegovog pesničkog idioma, nije proizvod nekakve ćudljivosti ili proizvoljnosti, već je izraz borbe protiv tih mana u koje upadaju oni koji poeziju pišu olako.

CIKLUSI
________________________________________
Nastasijevićev pesnički opus obuhvata sedam lirskih krugova jedne zbirke stihova: Jutarnje, Večernje, Bdenja, Gluhote, Reči u kamenu, Magnovenja i Odjeci.

Jutarnje, prvi ciklus, izražava način na koji se pesnik vezuje za spoljni svet, ono što u njemu voli: mirise, podneblje, glasove sela i život prirode. To je veoma aromatična poezija, prelivena rodnim zvucima i bojama, setna na jedan tradicionalan, arhaičan način, nežna.

Večernje su nastavak jutarnjih prizora, koji u večernjem ruju postaju setniji, manje opipljivi. Realnost nije sasvim jasno omeđena i nagoveštava se smrt.

U Bdenjima, preokupacije dekorom i sentimentom iz prethodnih ciklusa ustupaju mesto velikim pesnikovim temama. Njegova mašta i izraz sazreli su da definišu ideje i osnove odnosa postojanja. Izraz postaje gušći, reči je manje, pesme postaju apstraktnije i neposrednije. Njegova metafizička iskustva dobijaju jasne formulacije i izražavaju patnju zbog surovosti neposredne egzistencije.

Gluhote su ciklus od deset pesama u kojima redukcija ukrasnih i eksplikativnih elemenata dovodi do semantičke napregnutosti, do pesme koja pokazuje shematsku ogoljenost zamisli.

Reči u kamenu su ciklus sačinjen od četrnaest pesama i one predstavljaju viziju koja ujedinjuje selo i grad, apokaliptične drhtaje, sagledavanje nesavladivih ličnih razdiranja i pokazivanje onih delova sudbine u kojima je čovek zavisan od čoveka.

Magnovenja su zbir pojedinačnih pesama složenije strukture, koje su iznutra podeljene na odeljke, tako da svaka pesma podseća u malom na strukturu Reči u kamenu.

Odjeci, poslednji ciklus, pun je reminiscencija ponovo se oseća čar opipljivih stvari, atmosfera pejzaža i naziranja starinskih enterijera.

DRAMA
________________________________________
Nastasijević je osim pesama pisao i drame. Njegov dramski rad obuhvata dve knjige: Drame i Muzičke drame. Muzičke drame su drame u stihovima, koncizne, predviđene za kanije komponovanje, ali suviše okrenute pesničkim vrednostima da bi bila operska libreta.

"Međuluško blago" je splet tema iz naše narodne bajke, sa nepotpunim okvirom seoske priče.

"Đurađ Branković" ima istorijski siže i duhovnost srednjeg veka.

Ostale tri drame su u prozi:

U drami "Kod večite slavine" se oseća prisustvo legende i dramski značajno prisustvo muzike.

"Gospodar Mladenova kći" je drama iz malovaroškog života za vreme Prvog svetskog rata.

Radnja drame "Nedozvani" se događa na Topčiderskom brdu i vreme je "sadašnje".

Od svih ovih dela, na pozornici su bile prikazivane drame "Nedozvani", "Gospodar Mladenova kći" i opera "Đurađ Branković", sa muzikom Nastasijevićevog brata Svetomira. Ne može se reći da Nastasijevićeve drame otkrivaju stvarni smisao za scenu, iako u njima ima i zapleta i dijaloga koji bi na sceni bili efektni. Po rečima kritičara, Momčilo Nastasijević se nije pokazao kao stvarni pozorišni talenat, ali nije svoje drame pisao ni isključivo kao pesnik. On je hteo jedan novi medijum, hteo je na scenu, kao pesnik ili ne. Teško se probijao do priznanja, još teže je dolazio do opštenja sa publikom i čini se da je pokušavao da, preko pozornice, uspostavi kontakt sa ljudima za čiji jezik i na čijem je jeziku pisao.

PROZA
________________________________________
Prozna dela Momčila Nastasijevića, "Iz tamnog vilajeta" i "Hronika moje varoši", oslanjaju se na narodne pripovetke i, znatno manje, na pripovetke Borisava Stankovića. Nastasijevićev prozni izraz, odnosno jezik, je gust, idiomatičan, jarko obojen, pun inverzija, ritmičan, ali ipak ima kadencu proze i razlikuje se od jezika njegovih pesama.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   1/1/2011, 3:23 pm

Anton Pavlovic Cehov

Rođen 29. januara 1860. a umro 15. jula 1904. godine, je ruski književnik.
Anton
Pavlovič Čehov rođen je u Taganrogu u trgovačkoj porodici. 1869. godine
upisao se u taganrošku gimnaziju koja je nosila pečat provincijalne
prizemnosti duha. Kada je 1875. godine očeva radnja propala, Čehov se sa
porodicom preselio u Moskvu. Kada je završio gimnaziju 1879. godine
dobio je stipendiju od 25 rubalja i upisao se na medicinski fakultet u
Moskvi. 1886. godine izašla je njegova prva zbirka priča ,,Šarene
priče“. Organizovao je pomoć gladnim seljacima, osuđuje zloupotrebu
vlasti i korupciju. Čehov je majstor ruske novele. Kroz svoje
mnogobrojne pripovijetke on piše o ruskoj stvarnosti 19. vijeka.
Kroz njih opisuje karijerizam, malograđanstvo, primitivizam ruskog seljaštva kao i događaje koji su se zbili raznim ljudima.
Čehovljeve
drame se grade na unutrašnjoj dramatičnosti, obilnom tekstu i lirskim
elementima. To nisu drame zbivanja već raspoloženja, a po tome Čehov
postaje jedan od začetnika moderne dramaturgije.
Neke njegove
pripovijetke su zapravo komedije a druge tragedije. Pisao je o ruskom
egoizmu i hvalisanju pojedinih lica. U svojim pričama i dramama on
stvara jedinstvenu atmosferu. Čehov ne opisuje uzroke društvenog
ponašanja i ne ocenjuje postupke likova već ih opisuje, ismijava ako
treba i također opisuje njihove živote. Mnoge Čehovljeve drame se igraju
danas u pozorištima. Stvorio je jedinstvenu sliku ruskog realizma koji
se može doživeti kroz smijeh ili kroz suze.
U književnoj kritici je
dosta često mišljenje da Čehov nije imao snage da napiše roman. I sam
Čehov je rekao: "Ne umijem da pišem veće stvari". Većina njegovih
pripovijetki je komična pa je zato on od smijeha stvorio sopstveno
oružje protiv ružnih pojava života: eksplozijom smijeha je ismijavao
laži, korumpirane ljude i one na vlasti.
Pola vijeka poslije svoje
smrti, Čehov je ostao u sijenci ruskih romansijera. Tek kasnije ljudi su
shvatili njegov značaj i u njemu otkrili genijalnog umjetnika.

-Drame:

* "Galeb"1896 "
* "Višnjik"1903"
* "Ujka Vanja"1897"
* "Tri sestre" 1900"
* "Stepa, Slučaj iz prakse"
* "Činovnikova smrt"

-Zbirke prica:

* "Melpomenine bajke"1884"
* "Sarene peice"1886"
* "U pomrcini"1887"

PISAC KOJI JE OTKRIO UMOR 20. VEKA

Čehov (1860-1904) između medicine i literature
Sto
godina posle njegove smrti, njegove pripovetke doživljavaju nova
izdanja, pišu se nove studije i eseji, nanovo postavljaju njegove
jednočinke, vodvilji i drame. I u našim pozorištima igraju se „Višnjik“,
„Tri sestre“...
Pisci žive sa svojim dilemama, nervozama i
neurozama, sa njima je živeo i Čehov, razapet između medicine i
književnosti, pripovedaka, drame i nenapisanih romana, iako je
spoljašnjošću ostavljao utisak smirenog, suptilnog i ljubaznog
gospodina.
Anton Pavlovič Čehov počeo je da piše još kao student
medicine, pomoću Antoša Čehonte, svog književnog dvojnika, objavljujući
kratke priče, humoreske i feljtone, kako bi mogao da izdržava oca,
majku, sestru i najmlađeg od svoja tri brata. Sa svom težinom života
susreo se još kao dečak, u rodnom Taganrogu, gde ga je otac ostavio
bežeći od poverilaca u Moskvu. Čehov završava gimnaziju i odlazi u
Moskvu, gde se upisuje na studije medicine. Tada počinje njegov život sa
dve „žene“: s medicinom, kao zakonitom suprugom i s književnošću, kao
ljubavnicom. Iako je obe pokušavao da ostavi, nije ih se oslobodio tokom
celog svog života.
U pismu A. A. Lejkinu, uredniku lista Krhotine,
iz 1883, Čehov će napisati: „Preda mnom je moj neliterarni rad koji
nemilosrdno ne da mira mojoj savesti, u susednoj sobi dernja se dete mog
rođaka koji je došao u goste, u drugoj sobi otac čita majci Zapečaćenog
anđela naglas (...) Hteo bih da pobegnem u letnjikovac, ali već je
jedan po ponoći. Za čoveka koji piše teško je naći odvratniju atmosferu
(...) Moja je nesreća što sam medicinar i nema toga ko ne bi smatrao
potrebnim da popriča sa mnom malo o medicini. Kome je dosadila medicina,
počinje razgovor o literaturi“.
Posle književnih početaka u
moskovskim listovima, Čehov počinje da objavljuje za petrogradske
Krhotine, Petrogradske novine i Suvorinovo Novo vreme. Krajem 1885,
odlazi u Petrograd i shvata da je postao cenjen i tražen pisac. U pismu
bratu Aleksandru, priznaje da se nemarno odnosio prema pisanju: „Da sam
znao da me čitaju, govorio sam sebi, ne bih pisao tako, po porudžbini“.
U
oktobru 1888. dobija Puškinovu nagradu za zbirku pripovedaka U sumrak.
Iduće godine održana je petrogradska premijera njegove drame Ivanov. No,
književne uspehe tih godina prate neuspesi na polju njegove „zakonite
supruge“ medicine. Leči od tifusa majku i tri sestre jednog poznanika;
majka i jedna sestra umiru, što ga navodi da prekine privatnu praksu.
Antonov brat Nikolaj Čehov umire 1889. od tuberkuloze.
Naredne
godine, Čehov putuje na Sahalin, gde mu je dozvoljeno da obiđe sve
kaznene ustanove i zatvoreničke kolonije, pod uslovom da ne stupa u
kontakt sa političkim zatvorenicima. Na ovom putovanju skupiće građu za
svoju reportažu Ostrvo Sahalin, čija je poslednja poglavlja cenzurisala
Glavna zatvorska uprava u časopisu Ruskaja misl. U istom časopisu
objavljuje i pripovetku Paviljon broj 6, napisanu posle rada na
suzbijanju kolere u okrugu Serpuhov.
U razgovoru sa Gorkim, Čehov
iznosi svoju viziju prosvećivanja ruskog naroda, preko obrazovanih
učitelja kojima bi sagradio veliku osvetljenu zgradu na svom seoskom
imanju, gde bi imali sve uslove da steknu što više znanja, promene svoj
stav prema učenicima i da bi mogli zdravo da žive, jer, kako je
primetio, mnogo ruskih učitelja je bolesno i živi u nemaštini.
Četiri
i po godine pred njegovu smrt, Čehova primaju u Akademiju nauka, kao
člana Sekcije beletristike. Akademske titule odreći će se dve godine
kasnije, jer je Gorki po naredbi cara izbačen iz te institucije.
O
Čehovljevim dramama često se govorilo da se u njima ništa ne događa, a,
kako šira publika obično poistovećuje pisca sa njegovim delom, i Čehov
je u običnim razgovorima neretko stavljan u te okvire. Njegove drame
doživele su najveći uspeh izvođenjem u Moskovskom hudožestvenom teatru
(MHAT), kojim su rukovodili Aleksejev Stanislavski i Nemirovič Dančenko,
a koji su govorili o „podvodnim tokovima“ Čehovljevih komada kao
nosilaca dramskog u tim delima.
Uprkos velikom uspehu, Čehov je imao
brojne nesporazume sa Stanislavskim, najčešće zbog samog shvatanja
njegovih dramskih dela. Te prepirke uticale su i na pogoršanje njegovog
zdravlja, narušenog tuberkulozom, s kojom se borio još u mladićkim
danima.
Osnovna razlika u shvatanju bila je u tome što je
Stanislavski posmatrao Čehovljeve komade kao drame, dok ih je sam Čehov
nazivao komedijama. Tako će već 1899, povodom izvođenja Galeba, u kome
je glumio i Stanislavski, u jednom pismu reći: „Neophodno je još malo
preraditi Aleksejeva - Trigorina. Ubrizgati mu, možda, malo sperme. U
Petrogradu, gde živi većina naših književnika, Aleksejev, koji igra
Trigorina kao beznadežnog impotenta, izazvaće opštu nedoumicu“.
Ili
1903, kada je primio telegram od Stanislavskog u kome ovaj s puno
patetike hvali Višnjik, Čehov piše svojoj supruzi Olgi Kniper: „Danas
sam dobio telegram od Aleksejeva, u kome on naziva moj komad genijalnim;
to znači prehvaliti komad i oduzeti mu dobru polovinu uspeha koji bi
on, pod srećnim okolnostima, mogao da ima“.
U drugom pismu svojoj
ženi, Čehov sa ljutnjom govori: „Zašto se na plakatima i u novinskim
oglasima moj komad tako uporno naziva dramom? Nemirovič i Aleksejev
očigledno vide u mom komadu nešto što ja nisam napisao, i mogu da se
kladim kako oni nisu pažljivo pročitali moj komad“. Naravno da je
Stanislavski, sa tadašnjih stanovišta i shvatanja u pozorištu, bio u
pravu, približivši Čehovljeve komade širokoj pozorišnoj publici, dok,
danas gledano, ova dela, puna gorke ironije, određujemo kao bliža
komediji.
Čehova su ovi sukobi veoma izmorili. Plašeći se da njegovi
komadi ne budu pogrešno interpretirani, on je često prisustvovao
probama, dolazeći iz provincije, gde se odmarao, u Moskvu, i pazeći na
svake pojedinosti. Pola godine pred smrt, prisustvovao je MHAT-ovoj
premijeri Višnjika, već sasvim izmoren i iznuren, jedva izdržavši
predstavu i svečane govore u čast slavljenika, jer je premijera održana
na njegov četrdeset četvrti rođendan, 17. januara 1904. Poželevši da
pobegne od svega toga, on ubrzo odlazi na Krim. U julu iste godine,
Čehov će umreti, ili, konačno se odmoriti, kako to izgovara Sonja iz
Ujka Vanje.
Čitav vek posle njegove smrti, njegove pripovetke
doživljavaju nova izdanja, pišu se nove studije i eseji, nanovo
postavljaju njegove jednočinke, vodvilji i drame. I u našim pozorištima
igraju se Višnjik, Tri sestre...
Čehov je za svoje doba bio veoma
napredan u književnom smislu, vršeći snažan uticaj na razvoj
novelistike, pogotovo u poslednje vreme popularne kratke priče, i
naročito na dramu XX veka, svrstavajući se uz Beketa u njene najviše
vrhove. „Traži se da junak i junakinja budu scenski efektni. Ali u
životu ljudi se ne ubijaju, ne vešaju, ne izjavljuju ljubav svakog
trenutka. I ne govore svakog trenutka patetične stvari. Oni jedu, piju,
vuku se, govore gluposti. I, eto, potrebno je da se sve to vidi na
sceni. Treba napisati takav komad u kome bi ljudi dolazili, ručavali,
pričali o vremenu, igrali karte, ali ne zato što je to potrebno autoru,
već zato što se to događa u stvarnosti“, napisaće Čehov. To je život bez
smisla, rekao bi Crnjanski, ili traganje za izgubljenim vremenom, po
Prustovim rečima. To je neumitno prolaženje vremena, buka i bes do
krajnjeg utihnuća. Tako Čehov svojom umetnošću pripada veku na čijem je
samom početku umro. No, njegovo delo proteže se daleko u svim pravcima
književnih epoha, kao jedno od najčvršćih tkiva književnog organona,
povezujući realističke pripovedače sa modernim, grčku tragediju i
Šekspira sa Pirandelom i Beketom.
Ne zvuče li za sva vremena reči
mladog Čehova iz pisma Grigoroviču: „Sve nade polažem u budućnost. Meni
je tek dvadeset šest godina. Možda ću uspeti nešto da uradim, iako vreme
prolazi brzo“?

Tursko-grčki rat i kandirano voće
Opisujući
Čehova kao čoveka koji je voleo jednostavnost, poverenje i iskrenost,
Maksim Gorki se seća kako je prisustvovao razgovoru Antona Pavloviča sa
trima gospođicama odevenim u raskošne svilene haljine i čiji su mirisi
ispunili sobu seoske kuće tada već čuvenog pisca.
„Antone Pavloviču, šta mislite, kako će se završiti rat?“
Čehov se nakašljao, malo zamislio, a onda je učtivo, ozbiljnim glasom odgovorio:
„Verovatno mirom“.
„Pa, da... sigurno! Ali, ko će pobediti? Grci ili Turci?“
„Izgleda da će pobediti jači.“
„A šta vi mislite, ko je jači?“ upitale su dame uglas.
„Onaj ko se bolje hrani i ko je obrazovaniji.“
„O, kako je to pametno rečeno!“, rekla je jedna od gospođica.
„A koga više volite?“ upitala je druga.
Anton Pavlovič je pogledao s nežnošću i rekao:
„Najviše volim kandirano voće, a vi?“
„Da, veoma!“, odgovorile su gospođice uglas.
Tada
su sve tri počele da govore o kandiranom voću pobednički, sa
izvanrednom erudicijom i suptilnim poznavanjem teme. Bilo je očigledno
da im je laknulo što ne moraju da se pretvaraju da su ozbiljno
zainteresovane za tursko-grčki sukob. Na polasku, obećale su Čehovu da
će mu poslati kandiranog voća.
„Odlično ste ovo uredili!“, rekao mu je Gorki.
Čehov se osmehnuo i odgovorio:
„Svako treba da govori svojim jezikom!“
Autor: SRĐAN JOVANOVIĆ


Čehov je već za sobom imao 120 napisanih novela, kad je 1884. (u 24.
godini) počeo da piše PLATONOVA. Komad u prvobitnoj formi namenio je
gospođi Jermolovoj iz Malog teatra u Moskvi. Čehov je tada bio nepoznat u
pozorišnim krugovima. Komad je odbijen i on je nastavio da ga dorađuje.
Zatim ga je ostavio po strani da bi napisao IVANOVA, koji je prvi put
igran 1887, a zatim 1889. Nakon što ga je gospođa Jermolova odbila,
Čehov je ponovo napisao ceo komad. Njegov brat Mihail Pavlovič rukom ga
je prepisao u dva primerka, žaleći se da je to bio veoma dugotrajan
posao (pogledati njihovu prepisku). Ispravljena verzija i dalje je
predugačka. Do smrti, opterećen svakodnevnim brigama pisca, Čehov nikad
nije dovršio to delo, iako je već bilo napisano. Odložio ga je u fioku i
do kraja života unosio je u njega izmene. PLATONOV, dakle, za
Čehovljevog života ostaje u ladici, zatim, nakon njegove smrti, završava
u Centralnom arhivu Moskve do 1923, kad Arhiv objavljuje jednu verziju
pronađenu u Melikovu, njegovoj seoskoj kući udaljenoj jedan sat od
Moskve.
Posle Drugog svetskog rata, Državna edicija lepe književnosti
odlučuje da izda Čehovljeva celokupna dela u 20 tomova, s prepiskom,
pismima s objašnjenjima, raznim varijantama tekstova i komentarima.
Tomovi su izlazili u periodu od 1944. do 1951. U sveskama iz 1949.
pojavljuje se i ovaj komad sa svim napomenama i objašnjenjima koja
pokazuju kako je Čehov na njemu radio. Te sveske bile su posebno izdate
za sovjetske studente dramske umetnosti. Tu se nalaze sve Čehovljeve
teme: gubitak imovine, period pre revolucije, konflikti u kojima su sve
žene jake i odlučne, a muškarci slabi i neodlučni, uloga zelenaša i
nepokretne imovine, tragične budalaštine provincijskog života, strah i
prezir prema religioznim temama (Čehov je bio agnostik).
Piščev
glavni zaključak: karakter određuje sudbinu. To, međutim, ne znači, kao
kod naših klasika, da svi likovi imaju karakter. Čehov je jednom na tu
temu rekao: "Zašto bih zasnovao svoje likove na jednom jedinom osećanju,
kad je život složen i kad je jedna ista ličnost istovremeno uzvišena i
niska, hrabra i kukavica itd." Tema: Bolna i smešna sudbina onoga kog
žene ne mogu da ne vole. Platonov kaže: "Bolje da sam ih ubio u naletu
strasti, na španski način, nego da ih uništavam malo-pomalo, na ruski."
Platonov je skromni provincijski učitelj. Komad se završava tragično.
Smrt Platonova. Pa, ipak, ton predstave je smešan, živahan i
humorističan.

Kako mladi danas shvataju Čehova? Da li i oni čine
istu grešku kao mi nekad? Da li čitajući dela Antona Pavloviča uživaju u
sumornosti njegovih likova? Čehov, baš kao i naš Molijer, i u kratkim i
u dugim komedijama, u stvari je veliki šaljivdžija. Njegovi likovi su,
ipak, smešni i u najbolnijim časovima svojih malih sudbina pripadaju, ma
šta da su i ma šta da kažu, čak i dok uzaludno čekaju da im se ostvari
život, svetu ironije. Čehov nije Labiš beznađa. Znam, tu je Trepljev, tu
je Nina, Ivanov i drugi. Ali, svojom genijalnošću i sklonošću ka
suštinskom, Čehov, dobar satiričar kakav je bio, uveo je u komediju smrt
i samoubistvo, a da to uopšte ne izgleda neobično. Po profesiji lekar, i
sam bolestan, on suviše dobro poznaje psihologiju da bi uzeo zaozbiljno
zanose i razočaranja svojih junaka. Smrt, u ovom pozorištu, deo je
pomoćnih komičkih rekvizita, a beznačajnost je sredstvo farse. Ukratko,
ja ne vidim nikakvu tugu u svim tim bankrotstvima i neuspesima, u tom
iznemoglom svetu. Čak i smrt adolescenta je običan događaj. Daleko smo
od Šatertona. Preko svojih "svakodnevnih" likova Čehov, smešeći se,
proteruje romantizam iz motiva smrti i propasti. Treba čitati i igrati
Čehovljeve komade, prijatelju čitaoče, kao komedije. Oni su smešni. Oni
se rugaju. Oni su živi.
(...)
U svitanje 20. veka, 13 godina pre
Oktobarske revolucije koja će uznemiriti svet, posebno Rusiju, umire
onaj koji je, na daskama, kao da se igra, stvarao surovu sliku tog
"odlazećeg" društva, tih nesrećnih duša i dokonih tela. Ne umem i ne
mogu da sažaljevam Arkadinu i njenog sina, kao ni ostale likove oko
njih. Dobro znam da je Čehov saosećao s onim najnesrećnijim među njima,
ali je svedočio o njihovim sudbinama iz ugla živih. Definitivno, ma kako
nam to izgledalo prilikom prvog čitanja, ne treba glumiti na tužan i
melanholičan način u komadima TRI SESTRE, UJKA VANJA, GALEB... Ne treba
tugovati nad njihovom sudbinom. Njih treba preoblikovati u kreacije bez
posebnog značaja. Dramatizovati melanholiju, "dušu pod maramom", ili
kako mi na Zapadu kažemo, slovensku dušu, značilo bi rugati se Čehovu.
Kako su drugi nemilosrdni prema tim likovima, kako ih vode ka propasti,
ka beznadežnom kraju nakon nesigurnog i praznog života. To ne znači da
je Čehovljevo delo mračno, posebno zbog toga što je osvetljeno ironijom
autora, kao i njegovom plemenitošću, posebnom saosećajnošću, ali i
ravnodušnošću. On je oštro protestovao protiv takozvanih dolorističkih
interpretacija svojih komada. Gorki je o tome svedočio: "O svojim
komadima govorio je da su komični i bio je, verujem, iskreno ubeđen da
piše komične komade."
(...)
Kratak život, prekratak, u brigama i
siromaštvu. Da li se žalio? Ne, samo je malo gunđao. Njegova prepiska
svedoči o srdačnosti i dobroti tog čoveka. On ima sposobnost da zavede. I
uvek je uz njega neko ko mu je posvećen, ko mu pomaže da sakupi snagu,
ko mu prepisuje rukopise, prikuplja podatke, izuzetno se brine za
scensko ostvarenje njegovih dela: njegov brat, na primer, a kasnije
Dančenko i Stanislavski. I mnogi drugi.
Njegov rad, takođe, izaziva
divljenje. Na početku karijere pisao je "kratko". Potreba za praksom?
Strah? Umetnička mudrost? Bar u smislu pozorišne umetnosti. Počeo je
jednočinkama, farsama, skečevima. Znam da je u 22. godini napisao
komad-reku, komad bez naslova, skicu i remek-delo istovremeno. Imam
integralni prevod tog komada: nedovršeno delo s napomenama,
ponavljanjima, digresijama, lucidnom konstrukcijom. Sve to veoma je
lepo, ili skoro veoma lepo, ali, takvo kakvo je, izgleda nemoguće za
postavljanje na scenu. Kad se čita ta integralna verzija iz 1882, mora
se priznati da je mladi pisac umeo da se nametne, sledeći strog put, da
bi dostigao čistotu i dramaturški red u GALEBU ili VIŠNJIKU. Kad
pogledamo rukopis PLATONOVA, shvatamo zašto ga je Jer-molova odbila.
Razumemo takođe i zašto Anton Pavlovič nije instistirao i zašto je,
prema rečima njegovog brata, uništio jednu kopiju tog dela.
Ipak,
iste godine kad završava PLATONOVA piše i jednočinku NA VELIKOM PUTU a,
tokom narednih godina, više od 200 priča i još jednu jednočinku pod
nazivom LABUDOVA PESMA (1886). Najzad, 1887. objavljuje svoj prvi komad u
četiri čina u formi i dramaturškoj strukturi koju će od tada koristiti,
ali neće nikad napustiti skeč, kratku komediju i monolog - od PLATONOVA
i njegovih 500 kucanih strana do monologa na nekoliko stranica O
štetnosti duvana. Od PLATONOVA do VIŠNJIKA, nameće se jedna
profesionalna teorija: izmišljanje i objavljivanje novih dramaturških
formi može, prema njegovom mišljenju, ali i mišljenju većine ostalih
pisaca tog vremena, da se ostvari samo preko svakodnevice, govornog
jezika i strogo definisane strukture. Proza postaje jedinstveno oružje
dramaturgije. Jedno poglavlje istorije pozorišta je završeno: poglavlje
19. veka, Getea, Šilera, Klajsta, Igoa i Rostana. Iz te neizvesne borbe u
kojoj se forme i dramska struktura još traže, jedan čovek mudro se
povlači. On ima svoj način poimanja, pisanja, svoju filozofiju i stav
koji će značajno uticati na sve pozorišne pisce narednih generacija.
Sam, nepokolebljiv, daleko od te zapadnjačke Rusije, istočnjački Klodel
priprema DEOBU PODNEVA. U svitanje 20. veka nije samo Bog mrtav, nije
samo u životu i moralu sve moguće. Aristotelovska koncepcija pozorišta
takođe je umrla. Sve može da se ostvari, sve je dozvoljeno, sve je
moguće. Ali, Anton Pavlovič Čehov, rođen u Taganrogu 1860, već je umro
2. jula 1904. godine.

Prevela s francuskog Bojana JANJUŠEVIĆ

(iz Vilarovog predgovora za knjigu Anton Čehov, "Višnjik" posle "Galeba", Galimar, 1963)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   4/1/2011, 7:49 pm

Anica Savic -Rebac


Čudna smrt zaljubljene književnice
Branislav Krivokapić

"Ovo
činim iz uverenja i u punoj lucidnosti intelekta i volje. To uverenje da
život nije vredan življenja ako izgubimo najdraže biće jedno je od
odrednica moje životne koncepcije. To ne znači da nisam volela život, da
ga ne volim čak i u ovom času, ali baš zato ne želim da živim bedno",
napisala je u oproštajnom tekstu jedna od najobrazovanijih Srpkinja 20.
veka Anica Savić-Rebac. A onda je sela na kanabe, prekrila glavu
jorganom i ispalila sebi metak u srce.


Svedočanstva
Krhka,
ali energična – Anica kao zrela žena (slika 1); Anica Savić, devojčica
koja je bila „čudo od deteta“(slika 2); Anica sa majkom Julijanom i ocem
Milanom Savićem koji je preveo Geteov „Faust“ (slika 3); prva strana
spomenara Anice Savić kad je imala 11 godina (slika 4); Jedan od
rukopisa Anice Savić (slika 5); Miloš Crnjanski nikad nije prestao da
misli na Anicu (slika 6); Anica i Hasan Rebac – ljubav koju je samo smrt
mogla da ugrozi (slika 7).
Tragična smrt književnice i profesora
Beogradskog univerziteta Anice Savić-Rebac (1892–1953) po mnogima je
zagonetnija i od sudbine pesnika Branka Miljkovića. O motivima njenog
samoubistva decenijama su ispredali izmišljotine, sve do onih
najprizemnijih. U sjajno dokumentovanoj monografiji „Život Anice
Savić-Rebac“, Ljiljana Vuletić je po prvi put iznela tezu da samoubistvo
ove izuzetne žene nije bilo „samo puki kraj života poznate osobe, nego i
dramatično javno ispovedanje životne filozofije“.

Čudo od deteta
Anica
je rođena 4. oktobra 1892. u Novom Sadu kao jedino dete Milana Savića,
književnika, i Julijane Savić, rođene Davidovac, domaćice. Još kao
gimnazijalka čitala je u originalu antičke i moderne pisce, prevodila,
sa 13 godina objavila prve pesme u Brankovom kolu, a sa 17 napisala prvi
esej. „Ceo je Novi Sad govorio o njenom daru i inteligenciji i tome da
čita na nemačkom, engleskom, francuskom, latinskom, grčkom...“, zapisao
je Milan Kašanin. A prijatelj kuće Savića, pesnik Laza Kostić, čija je
Anica bila ljubimica, ovako je doživeo njene prve pesme: „Kad pogledam
one svoje prvence – a bio sam tri-četiri godine stariji od nje – čisto
bih sve bacio k vragu“.
Slikar Uroš Predić jedini je strahovao od
Anine darovitosti. Ljiljana Vuletić navodi pismo Milanu Saviću u kome
Predić kaže da je „sa divljenjem, ali i sa nekim neizvesnim nemirom
pročitao Aničin sastav o renesansi“. I dodaje: „To je suviše za jedno
dete.“



Zlobni Crnjanski
U
knjizi Ljiljane Vuletić objavljeno je i do sada nepoznato ljubavno
pismo Miloša Crnjanskog koje potiče iz vremena 1919/20. kada se Anica,
nakon diplomiranja na studijama klasične filologije, kretala u
beogradskim književnim krugovima u društvu Isidore Sekulić, Desanke
Maksimović, Andrića, Vinavera... Crnjanski tada objavljuje „Liriku
Itake“ i u okviru nje pesmu „Reljef sa likom Danta“ posvećenu Anici. A u
pismu koje je pronašla Ljiljana Vuletić kaže: „Radovao bih se kad bi mi
dopustili da s Vama sa Kalemegdana gledam na daleke šume.“
Romansa
je, međutim, izostala. Uvređen zbog odbijanja, Crnjanski je u vreme kada
se Anica odvažila da preda rukopis zbirke „Večeri na moru“ izdavaču
poslao pismo sledeće sadržine: „Gđa Savić je pesnička duša nema sumnje –
ali ovo je slaba zbirka – i nema je smisla izdavati. To je i mišljenje
Andrićevo“, napisao je Crnjanski uz molbu da to ostane „među nama“.
Ovaj
vanredno ružni gest Ljiljana Vuletić doživljava prevashodno kao plod
povređene muške sujete koji, kako kaže, ne umanjuje veličinu književnog
dela Miloša Crnjanskog. Anica je zbirku „Večeri na moru“ objavila devet
godina kasnije, a da li je ikada saznala za „preporuku“ Crnjanskog, nije
poznato. Šta je mislila o njemu, najbolje se vidi iz prepiske sa
Milanom Kašaninom gde kaže: „To je jedan koji bi mogao da bude Arijel,
kad ne bi tako često hteo da bude Kaliban.“ (Arijel je dobri duh, a
Kaliban nakazna i zlobna neman u Šekspirovoj „Buri“) Ipak, taj Kaliban
nije prestao da misli na Anicu, pa i posle njene smrti pisao je o njoj s
najvećim pijetetom.

Brak i karijera
Godine 1921. Anica se
udala za Hasana Repca, službenika Ministarstva vera Kraljevine SHS. Iako
su na prvi pogled bili sušte suprotnosti, njihova je ljubav bila toliko
velika, da je ništa nije moglo ugroziti. Ljiljana Vuletić navodi ocene
njihovih prijatelja koji su govorili da su se Hasan i Anica i nakon više
decenija zajedničkog života ponašali kao ljudi između kojih je upravo
planula ljubav. „Razmenjivali su samo ljubav za ljubav“, seća se jedan
od njih.
U kući je Anica bila obična žena svoga muža, obavljala je
sve uobičajene kućne poslove, kuvala, spremala. I uporedo gradila
karijeru. Kakva je bila profesorka latinskog jezika u Trećoj ženskoj
realnoj gimnaziji, najbolje govori činjenica da su kod strogog profesora
Veselina Čajkanovića studenti polagali bez odgovaranja čim bi rekli da
im je u gimnaziji predavala Anica Savić-Rebac.
Poput oca koji je
preveo Geteovog „Fausta“, i Anica je kao prevodilac dosegla visoke
domete. Njegoševu zahtevnu „Luču mikrokozmu“ prevela je i na nemački i
na engleski, sa latinskog na srpski prevela je Lukrecijeve stihove, a sa
nemačkog dela Tomasa Mana („Smrt u Veneciji“, „Tristan“...) s kojim je
ostvarila zanimljivu prepisku. Doktorsku disertaciju „Pretplatonska
erotologija“ odbranila je 1933, a oktobra 1946. postaje vanredni
profesor Beogradskog univerziteta.


Disala ljubav
Iste
noći kad je Hasan Rebac umro, Anica je sebi prerezala vene. No,
morfijum koji je pre toga sama sebi ubrizgala da bi ublažila bolove pri
sečenju vena usporio je krvarenje te su je teškom mukom spasli. Nakon
Hasanove sahrane komšinica i kućna prijateljica Darinka Grabovac predala
joj je pismo koje je Hasan ostavio. „Kad bih se još jednom rodio, samo
bih tebe voleo“, čitala je i plačući rekla Darinki: „Metnućeš mi ga u
kovčeg.“
Iako je javno najavljivala da će se ubiti, i to dva puta
bezuspešno pokušala, njeno samoubistvo izazvalo je veliko zaprepašćenje i
brojne komentare. U kolumni za „Republiku“ Aničin prijatelj Stanislav
Vinaver napisao je da je ona oduvek zastupala ideju da „iz života treba
otići blagovremeno“. A Ljiljana Vuletić smatra da je, odričući se života
lišenog smisla, Anica afirmisala ljubav kao najvišu vrednost
egzistencije. Iako predstavnik moderne evropske misli i aktivni učesnik u
evropskim kulturnim zbivanjima, Anica Savić-Rebac je, rekao bi Mika
Antić, „disala ljubav“. Ljubav kakvu malo ko doživi.





Deo fotografija preuzet iz monografije “Život Anice Savić-Rebac“ Ljiljane Vukelić

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   9/1/2011, 2:35 pm

Dusko Trifunovic




Pesnik
Duško Trifunović rođen je 1933.godine u selu Sijekavac, kraj Bosanskog
Broda. Sa 24 godine prvi put je došao u Sarajevo da bi radio kao bravar,
a kada je napunio 25-tu, objavio je svoju prvu knjigu pesama.

„S
jedne strane imali smo utisak da je prihvaćen, popularan pesnik, i da
je dobrodošao", priseća se Trifunovićev prijatelj i poštovalac, Jovan
Zivlak. „S druge strane, imao je jednu vrstu unutrašnjeg nesporazuma sa
svetom i, rekao bih, taman doživljaj tog sveta. To se vidi i u njegovoj
poeziji i u njegovom životu. Čitaoci i javnost su teško prihvatali ili
nisu hteli da vide jednu vrstu rezignacije, skeptičnosti i čak fatalizma
u njegovoj poeziji, pa i njegovoj ličnosti. Neosporno je to osećanje
pojačano iznuđenim dolaskom u Novi Sad, jer je morao da napusti Sarajevo
i počne život u neprilično doba. Ne može se reći da nije bilo dobre
volje u Novom Sadu prema njemu, ali to je prevashodno bila volja
prijatelja i pojedinaca. Ne mogu da svedočim, ali pričalo se da su ga
izdali nekadašnji veliki prijatelji. Meni se čini da je on bio suštinski
usamljen. Živeo je poeziju."

„Mislio sam da se zveri boje,
Ove vatre koja trag mi prati,
I to sam mislio;
A sad nosim kako mi ga skroje,
Po meni se ništa neće zvati."
(„Pristao sam biću sve što hoće" , pesma Duška Trifunovića koju je otpevalo Bijelo dugme)

Sa
ovim rečima slaže se i Pero Zubac, dugogodišnji prijatelj jednog od
naših najvećih pesnika: „Duško, ma koliko društven, bio je čovek koji
voli samoću. Bolje reći osamljenost."

„Da mi nije ove moje tuge,
Što mi snagu pred ljudima kuša,
S kim bih noći provodio duge,
Ostala bi pusta moja duša."
(„Da mi nije ove moje tuge", pesma Duška Trifunovića koju je otpevao Zdravko Čolić)

Dusko
Trifunović je prvenstveno pesnik, ali napisao je i nekoliko romana i
drama. Preko trista njegovih pesama je komponovano, a najpoznatije su
one koje su izveli Bijelo dugme, Zdravko Čolić, Arsen Dedić, Neda
Ukraden i Vajta. 1958.godine dobio je Brankovu nagradu, a tih godina
postao je i stanovnik Novog Sada i Sremskih Karlovaca (koji su tada bili
jedan grad).
28.1.2006. godine preminuo je u Novom Sadu. U Sremskim
Karlovcima na ispraćaju nikada niko, posle Branka Radičevića, na
Stražilovu nije okupio više ljudi.

„Jednog dana u godine teške
Kada sednem da saberem greške
Smeškaću se i hvaliti javno
- Beše ludo i nezaboravno."
(„Ludo i Nezaboravno" - Duško Trifunović)
„S jedne strane imali smo utisak da je prihvaćen, popularan pesnik, i da
je dobrodošao", priseća se Trifunovićev prijatelj i poštovalac, Jovan
Zivlak. „S druge strane, imao je jednu vrstu unutrašnjeg nesporazuma sa
svetom i, rekao bih, taman doživljaj tog sveta. To se vidi i u njegovoj
poeziji i u njegovom životu. Čitaoci i javnost su teško prihvatali ili
nisu hteli da vide jednu vrstu rezignacije, skeptičnosti i čak fatalizma
u njegovoj poeziji, pa i njegovoj ličnosti. Neosporno je to osećanje
pojačano iznuđenim dolaskom u Novi Sad, jer je morao da napusti Sarajevo
i počne život u neprilično doba. Ne može se reći da nije bilo dobre
volje u Novom Sadu prema njemu, ali to je prevashodno bila volja
prijatelja i pojedinaca. Ne mogu da svedočim, ali pričalo se da su ga
izdali nekadašnji veliki prijatelji. Meni se čini da je on bio suštinski
usamljen. Živeo je poeziju."
Dusko Trifunović je prvenstveno pesnik,
ali napisao je i nekoliko romana i drama. Preko trista njegovih pesama
je komponovano, a najpoznatije su one koje su izveli Bijelo dugme,
Zdravko Čolić, Arsen Dedić, Neda Ukraden i Vajta. 1958.godine dobio je
Brankovu nagradu, a tih godina postao je i stanovnik Novog Sada i
Sremskih Karlovaca (koji su tada bili jedan grad).


Ima neka tajna veza

Pesnika, iza koga je osamdeset pet knjiga,
čije stihove iz čitanki uče naša deca, čije pesme pevaju zajedno unuci i
bake, najčešće pitaju da li zna gde je Radovan Karadžić i šalje li mu
Goran Bregović pare


Nije ga bilo u novosadskom kafiću
"Bombarder" u dogovoreno vreme. Strah da se možda predomislio odagnao
nam je čim se javio na telefon. Nije došao, kaže, jer je sinoć nezgodno
pao. Kod brata je u njegovoj vikendici u Sremskim Karlovcima. Pa, ako
može da govori, uporni smo do drskosti, mi ćemo doći do njega. Eto,
trudićemo se da ga ne gnjavimo mnogo. Pristaje.
Razgovorali smo i fotografisali ga puna tri sata. Mahao nam je iza kapije dok smo odlazili.

Gimnastika u Akademiji nauka

Kasne
šezdesete prošlog veka. Ivi Andriću se slavi rođendan u zgradi Bosanske
akademije nauka u Sarajevu. Po protokolu, došli sekretari udruženja
pisaca iz svih republika, svaki da održi prigodno slovo. Među njima i
on, Duško Trifunović, sekretar Udruženja pisaca BiH.
- Pita me Ivo
odakle sam. Ja kažem: iz Bosanskog Broda. Niko nije iz Bosanskog Broda.
Ovi što su došli sa mnom počeše da se kikoću. Mislim, nikog ne znam iz
Bosanskog Broda, ispravi se Ivo i zaduži me da ga vadim od dosadnih
ljudi. Ako vidiš da me neko gnjavi ti samo kaži: Ivo, dođi ovamo. U
međuvremenu me zove jedan iz moje ekipe da dođem. Ja dođem, a on kaže:
gospodine Crnjanski ovo je Duško Trifunović. Ja u zemlju da propadnem.
Ovaj se zezne i pita: kako zdravlje, gospodine Crnjanski? Šta vi
mislite, ako čovek ima sedamdeset godina da se samo o zdravlju priča!
Koliko vi imate godina? Kaže ovaj šezdeset. A vi, gospodine Trifunoviću?
Trideset i neku. Možete li vi ovako, sagne se i dlanovima dotakne pod, a
da ne savije noge. Onaj što ga je pitao za zdravlje kaže da ne može,
nezgodno je, znate. A vi, pita mene Crnjanski. Ja mogu. I nas dvojica
radimo fiskulturu, a pored nas prolaze Veljko Petrović, Desanka
Maksimović, sve sami akademici. Crnjanski je uvek bio oficir i sportist i
na taj način je isprobavao ljude. Niko mi nije verovao kada sam to
napisao.
Shavitili smo poruku ove priče. Nismo pitali za zdravlje,
godine, penziju... Ali jesmo za "Bijelo dugme". I da li mu smeta što su
ga se sada, kada "Bijelo dugme" pravi mini jugoslovesnku turneju, svi
setili?
- Ne smeta mi. Čoveku je drago da ga se sete kad bilo.
Šetamo
pogledom po sobici gde Duško radi i spava kada dođe kod brata Luke.
Uočavamo i Goranovu fotografiju i Bebekovu sa omota ploče "Glavni junak"
i plakat sa Duškovim likom i naslovom "Tajna veza"...Svega se seća kao
da je jutros bilo.
U televiziju Sarajevo su ga zaposlili po kazni. Da
se ne šepuri kao slobodni umetnik. Molio je direktora da mu to ne čini
jer ne poznaje televizijski posao.
- Do tada sam imao iskustva samo
sa filmskim scenarijima, napisao sam ih za tri filma. Bio i u Puli.
Pokojna Milja, onakva lepota, igrala je u jednom od tih filmova "Život
je masovna pojava". Pravila mi je imidž, da sam slavan.
Direktor mu
je odredio rad sa muzičarima i posavetovao ga da se pravi da sve zna.
Ispostavilo se da Duško sve te momke, muzičare, poznaje. Sa njima je
sedeo u kafani. Postao je muzički urednik jedine emisije sarajevske
televizije koja je išla u JRT. Zvala se "Na ti", trajala pola sata i
išla jednom mesečno. Muzičarima je bilo veoma važno da se u njoj pojave,
a Duško nije dozvoljavao da pevaju gluposti. Tako je počeo da im piše
tekstove.
- Slušaju uveče Radio Luksemburg, a onda dođu da im ja
napišem tekst na tu muziku. Ne znam ja pisati tekstove na muziku. Samo
sam "Glavo luda" i "Život je maskenbal" napisao tako. Neću da radim ono
što ne znam. Rasteram njima tu potrebu da im ja dopisujem ono što su oni
ukrali od Radio Luksemburga. Jedino je Jadranka Stojaković na tekst
odmah pisala muziku. Zove uveče na telefon i kaže: Znaš šta, sutra moram
da imam pesmu. Sačekaj, osećam da neko dolazi. Dobro, javi mi se
kasnije.
Kad se Jadranka malo potom javila, Duško joj je diktirao:
"Osećam da neko dolazi, pred moja vrata će stati, osećam da vesti donosi
i da mi želi nešto dati. Noć je i ja sam sama i treba da se bojim, šta
li će biti kad korak stane baš pred vratima mojim." Jadranka je sutra
pevala tu pesmu.

Član, pa još i lep

Goran Bregović je u
Duškovu kancelariju ušao kukajući što su mu muzičari sa kojima je do
tada radio i sa kojima se posvađao oteli pesmu i naslov albuma. Duško ga
je ubeđivao da "Jutro" i ovako nije dobar naslov, te da nema za čim da
žali.
- Koje su ti pesme ostale, pitam ga. On kaže, evo ova je
najbolja: kad bih bio bijelo dugme, mala bi se zakopčala u me. Joj, ja
profesor gramatike. Zakopčava se dugmetom, a ne u dugme. Nema to veze,
to niko neće primetiti, kaže Goran. Nakon dvadeset godina, kada su
pravili neku njihovu retrospekciju, pozvali su i mene. Goran mi kaže:
Jesam ti rekao da niko neće primetiti osim tebe. Da sam rekao nemoj tu,
daj drugu pesmu, ne bi bilo tog naslova "Bijelo dugme". Drage su mi te
uspomene. Kada su oni imali pravo, bilo mi je drago kao i da sam ja imao
pravo.
Da li mu je Bregović tada izgledao kao neko ko će daleko dogurati?
-
On je imao, kako se to sad kaže, rejting. Znao je otići u Firencu,
Padovu i odatle doneti novu muziku koju je on stvorio oslanjajući se na
italijansku. Bio je ambiciozan. Član partije. On ne voli da ja to
pričam. Dobio nagradu "Sedam sekretara SKOJ-a". Bio je vrlo u strukturi.
Imao je i jedan izuzetan kvalitet. On je bio lep dečak. I siguran u ono
što radi.
Pisao je Duško tekstove osim za Jadranku Stojaković i za
Vajtu, "Zlatna ribica" je njegova, Nikolu Borotu, Zdravka Čolića, Nedu
Ukraden, Arsena i Gabi, ali su najviše buke i traga ostavile baš one
kojima je Bregović napisao note.
- Zove on jedan dan i kaže kako
izdavačko preduzeće "Veselin Masleša" slavi dvadeset pet godina
postojanja i kako on treba da uradi pesmu za proslavu, a ništa ne zna o
izdavačkim preduzećima. Dosetim se ja šta je u knjizi najvažnije. Nije
pisac, sadržaj tu i tamo, ako nas dodirne. Glavni junak je najvažniji u
knjizi i svetu je svega dosta osim glavnih junaka. Tako ja njemu napišem
"Glavnog junaka". To je njegovo delo jer me je on navukao da ga
napišem. Tad sam video kako on radi. Kaže: E, to mi napiši na onu muziku
"kad su vrata škrip, škrip, škripnula, u srce me dir, dir, dirnula"...
Sve vreme sam ja govorio da je muzika rastavljanje reči na slogove.
Još
mu je u glavi slika kako Željko Bebek pravo sa Romanije ulazi u kafanu
da bi od Duška uzeo još jednu pesmu za album koji su na Borikama
"Dugmići" spremali.
- Ide Željko, a svi u kafani viču fuj, kakav je.
On je strašno bio mršav, a tek nogice...Međutim, nije oblačio pantalone
da ih sakrije, nego navuče one tirolske dokolenice da se baš vidi da su
tanke. Šta ima da ih se stidi, njegove su, na njima je prešao svet. Odem
u redakciju i napišem: "Šta bi dao da si na mom mjestu, da te mrze, a
da ti se dive." Jer, to je njegov slučaj. Kad su snimali u Londonu,
tamošnji producent ih je pitao ko to njima piše pesme. Oni kažu: čika
Duško. Taj čovek da je ovde imao bi pola Londona, kaže on njima.
Da li je o i on bio u situaciji da ga mrze, a da mu se dive?
-
Kako da ne. Imao sam ja divnih neprijatelja. Oni su terali svoje, a ja
se nisam obazirao. Muzičari su mislili da je mene postavio komitet da ih
nadzirem, a pisci da sam postao urednik zbog žena i love. Bio sam jako
izložen jer sam pisao knjige, a družio se sa muzičarima. Književni
kritičari, kojih sada nema, jedva su čekali da mi nađu manu. Oni su
živeli u potaji. Preživaju slamu koja je ostala iza nas umetnika i,
naravno, da nas mrze.
Najgore mu je bilo kad mu preprave stihove. A dešavalo se.
-
Pesmu "Pristao sam biću sve što hoće" sam ja napisao za Maju Sabljić.
Ona je polagala ispit za glumicu i, propala. Bilo joj je namešteno da
padne jer su nju u stvari snimali za neki film, a da to ona nija znala.
Bolji će biti film, kažu, mi ćemo je dogodine primiti. Vidim, poigrali
se sa detetom i napišem: "Pristao sam da budem igračka, da prodajem dušu
vragu svome, da ostane samo crna tačka posle ove igre kad me slome."
Mislio sam da to treba da bude balada, elegantna. Kad ovi zagalamiše na
narod: "Pristao sam biću sve što hoće." Kažem: zašto ste to prepravili.
"Željko ne pristaje da bude igračka", kažu. Uvek su se vadili na to da
je već sve snimljeno i da tu više ništa ne može da se uradi i ubeđivali
me da će biti hit. Šta možeš, oni su finalisti, glavni. Ja sam sporedan.
Zato i nema nas u evidenciji slavnih ljudi. Mi pišemo reči.

U Tahiru je tajna

Duško sa bratom Lukom i snajom Sofijom ispred njihove vikendice u Sremskim Karlovcima
Jedan
muzički urednik je sakupio 133 Duškove pesme na koje je napisana
muzika. Mnogi poštovaoci Duškove reči će reći: sve su mu one lepe, ali
nijedna nije kao "Tajna veza". Kada je i kako pesnik otkrio tu tajnu
vezu, pitamo.
- To je u stvari jedna tužna priča. Zove me čovek iz
Zagreba i kaže da je napravio film, polaže ispit, ali da mu je profesor
rekao da u njemu mora biti muzike. Zvao je on prvo Gorana, a ovaj mu
obećao da će mu napisati muziku ako mu ja napišem tekst. Pitam ja tog
čoveka o čemu je film. O Tahiru, ne znaš ti njega. Pa kako ću napisati:
Oj Tahire, Tahire. Kaže li Tahir nešto. Evo, kaže čovek iz Zagreba,
ispričaću ti jednu scenu. Tahir skine sat sa ruke, stavi na jednu dasku i
pere ruke. Ja ga pitam: Tahire, kako si. On kaže: Jebeno. Što? Pa, kaže
Tahir, neko ubije čoveka ilž ženu, ode jal deset jal petnes godina na
robiju, ja ostao dvadeset. Šta si radio? Bio čuvar zatvora. Taj iz
Zagreba još kaže: to je tajna veza između njega i života. Odmah napišem:
"Ima neka tajna veza, za sve ljude zakon krut, sidro koje lađu čuva da
ne bude buri plen, tone skupa sa tom lađom jer je on deo njen." Jer, taj
čuvar je pristao na takav život. Dobro je, dobro je, kaže čovek,
izdiktiraj to Goranu, on će Jadranki, a ona će to pevati.
Desilo se
da se Jadranka Stojaković tek bila vratila sa turneje po Rusiji i da se
tamo zaljubila u nekog Aljošu. Ali kako je tada sve što je između nas i
Rusa bilo tajno, ona oseti, objašnjava Duško, da je tajna i njena i
Aljošina veza.
- I otpeva to, tužno, jednostavno. Goran je žurio na
neki koncert pa nije imao vremena da zakomplikuje. Kad se vratio, čuo je
kako pesma zvuči i uzme je. On je uvek tako nalazio nekog ko će mu
isprobati pesmu. Majstor je veliki.
Duško svoje pesme ne peva u sebi kada ih stvara.
- Imaju one svoju muziku, ali niko nikada nije pogodio tu moju muziku.
Nikada nije probao sam da komponuje muziku na svoje stihove. Nikada nije pevao.
-
Uvek sam zabušavao, čak i u vojničkom stroju. Ne pevam jer meni pesma, a
posebno tuđa, ugrožava život. Ona ima svoj ritam koji remeti moj ritam.
Oplemenio rok
Ineteresujemo se da li su ga Goran ili Raka Marić zvali na koncerte "Bijelog dugmeta".
-
Ranije su me zvali kad nešto prave, sad još nisu. Moguće je da će me
zvati, ali ja ne znam da li da idem. Daleko mi to, i ta muzika, i ta
gužva i taj Beograd. Sve mi je to emotivno daleko. Ja ne živim sa time.
"Bijelo dugme" je meni produžilo život umetnički. Kad neko hoće da kaže o
meni neku lepu reč, onda kaže: on je pisao za "Bijelo dugme". A
zaboravi da kaže da sam ja napisao osamdeset pet knjiga. Subkultura
vlada i ja sam njen deo. S tim što Peca Popović kaže da sam ja oplemenio
rok muziku. Nema gore stvari nego biti zaboravljeni pesnik. Ja sam
pišući za Vajtu, Zdravka, "Bijelo dugme" postigao da me narod ne
zaboravi. Moje pesme su mene nadišle. One rade ze mene. Mogu da žive bez
mene.
Duško Trifunović živi u Novom Sadu od 1992. godine. Krenuo je
poslom u Zrenjanin, i još nije ni stigao do grada na Begeju, a u
sarajevski stan su provalili neznanci. Spavao je, a da o tome nikom nije
govorio, u vozu koji je uveče iz Novog Sada kretao put mora. Sve dok mu
jednog dana gradonačelnik nije dao ključeve od garsonjere. Sam je
napravio sećiju od dasaka koje mu je poklonio radnik na stovarištu jer
ga je prepoznao sa televizije. Ostale "sitnice" donele su žene njegovih
prijatelja.
- Zoran Kolundžija, urednik "Prometeja", kaže: Ja sam
ratni profiter. Dobio sam gotovog pisca. A znaš šta si ti. Pisac bez
pokrića. Ti kažeš da imaš petnaest knjiga, a ja sam sve pregledao, fali
šest.
Tih šest je ostalo u sarajevskom stanu, na polici u njegovoj
sobi, u sedam žutih fascikli. Nije ih bilo kad je Duškova žena, sa
njegovim punomoćjem, ponovo uspela da uđe u stan.
- Znao sam tih šest
knjiga napamet. Sve sam ih ponovo napisao i Zoran mi štampa petnaest
knjiga. I dalje pišem. Nema pauza u pisanju.
Ne voli da priča o
detinjstvu i siromaštvu. Otac Vaso je umro još 1945. godine, od
tuberkuloze. Majka Petra ostala sama sa njim i mlađim bratom Lukom.
Pominje pesmu koju je napisao još kao dečak učiteljici. "Ona je došla u
našu školu da zbuni moje malo znanje i pitala me kako se zovem i kakvo
nam je imovno stanje. Mi nismo imali imovno stanje pa sam rekao da je
srednje, onako, zbog nje iz poštovanja a jasno od prve do poslednje."
Na
život u Novom Sadu se ne žali. Kaže da ima divnu decu. Sin Aleksandar
Severin studira slikarstvo u Ljubljani i piše. Napisao je dva romana.
Ćerka Ana živi u Gorici. Od nje ima i unuku Gaju.
Iako sam mogla da pretpostavim da sam bar stota koja će ga isto pitati, nisam odolela: kako pamti Radovana Karadžića?
-
Svi me pitaju dve stvari: da li znam gde je Radovan Karadžić i da li mi
Goran Bregović šalje pare - kaže Duško Trifunović bez ljutnje. -
Radovan je bio u grupi pesnika koje sam ja zvao sudbonosni dečaci. Oni
su mene poštovali, a ja njih vodao po važnim mestima da recituju svoje
pesme. Svi su dobri pesnici. Radovan je imao jednu osobinu koju mi nismo
imali. On je bio doktor, a mi smo eventualno dogurali do nekog
profesora. On leči ljude, a mi ne radimo ništa. Bila je anegdota da
Radovan može da ti dadne penziju, invalidsku, pošto je on bio
psihijatar. Jedan sarajevski pisac je izvalio parolu: svi ćemo mi,
jednog dana, kod našega Radovana. Čuda znam ali stvarno ne znam gde je
Radovan. Voleo bih da se izvuče iz toga.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   12/1/2011, 8:55 pm

Vojislav Ilić - Mlađi


Vojislav Ilić Mlađi rođen je 7. oktobra 1877. godine u Oreovici kao prvo
dete Julijane i Jovana Ilića. Školovao se u rodnom selu, u Požarevcu i
Beogradu gde je završio Pravni fakultet na Velikoj školi 1903. godine.
Službovao je u svojstvu sudskog pisara u Čačku, Kruševcu, Jagodini,
Aleksincu, Ćupriji. Za sekretara Apelacionog suda u Beogradu postavljen
je 1919. godine. Od 1920. radio je kao inspektor u Ministarstvu pravde
do penzionisanja. Umro je 1944. godine.
Vojislav je počeo da piše još
kao gimnazijalac, a prvu zbirku pesama objavio je 1909. godine. Pisao
je osobene rodoljubive pesme kojima je svedočio o velikom junaštvu i
stradanjima naših boraca u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918.
godine. U svojim pesmama nije zaobišao ni dobrotvore, hrabre ljude iz
drugih zemalja koji su Srbima pomagali za vreme ratnih stradanja.
Stvarao
je Voja i pesme radosti i zanosa, očaran prirodom... Manje je možda
poznato da je napisao i jedan nadahnuti tekst o velikom naučniku Mihailu
Pupinu, a nije zaboravio ni svog učitelja Tasu kome je za Spomen knjigu
zahvalnih učenika napisao jubilarni pozdrav. Mnoge pesme Ilića Mlađeg
našle su svoje mesto u antologijama. Na osnovu svega pomenutog očigledno
da je reč o pesničkom delu koje nadživljuje svog stvaraoca i
predstavlja trajan doprinos kulturi i umetnosti našeg naroda.—
Prof. Prvoslav Vučković

~

...Bio
je najstariji od sedmoro dece Julijane i Jovana, oreovačkog prote,
kasnije sveštenika u crkvi Svetog Marka u Beogradu i dvorskog sveštenika
obeju dinastija. Vojislav Ilić Mlađi, pesnička duša, prevodima bisera
svetskog pesništva, približio je Srbiji Puškina, Ljermontova, Getea,
Šilera, Molijera, Gotijea, Lamartina i druge velikane. Već time se
dovoljno odužio svom rodu. Međutim, Ilić mlađi bio je pesnički gorostas,
jedan od najvećih, koje je iznedrio srpski narod. Njegovi stihovi
uklesani su u kamen veličanstvenog mauzoleja na srpskom groblju
Zejtinlik u Solunu. Vojislav Ilić Mlađi, ispisao je stihove "neprolazne
vrednosti". Ovaj stvaralac nizao je rodoljubive, kraljevske, religiozne i
ljubavne stihove. Bili su snažni, otmeni, gorljivi i iskreno nacionalno
obojeni, tako da su novi vlastodržci, 1945. godine, odlučili da
proteraju Ilićevu reč iz srpske književnosti. Ipak, heruvimsku muziku
njegovih stihova nije uspela da prekrije poluvekovna ideološka tama.
Veliki
srpski pesnik, najlepše stihove ispisao je u Beogradu. Nažalost, među
divovima srpske književnosti, jedino njemu grad nije podario ulicu, trg
niti bistu u nekom parku. Ne priliči srpskoj kulturi da se ime Vojislava
Ilića Mlađeg nalazi samo na porodičnoj grobnici na beogradskom Novom
groblju, gde je sahranjen 22. maja 1944. godine.
Jovan Nikolić


PESNIK KOJI JE UBIO SVOJU VOLJENU

Pisanih
tragova nema, ali priča koja traje duže od sto godina kaže da je Bogdan
Popović, znameniti književni kritičar između dva velika rata, bio prva i
jedina ljubav Drage Lunjevica, docnije udate Mašin, pa Obrenović.
Pripovedalo se upola glasa početkom prošlog veka da je nesrećni profesor
na dan njene udaje za kralja, Dragi poslao buket divljih ruža među
kojima je bila poruka: "Zar je tako moralo biti?"

Osam
godina kasnije, 1911. godine, Bogdan Popović je na vratima panteona
srpske poezije — sastavlja "Antologiju novije srpske lirike" i presuđuje
ko zavređuje večno ime u srpskoj književnosti. U ovom delu našle su se
pesme stvaralaca od Branka Radičevića do Jovana Dučića, ali je vreme —
sudija nad sudijama — pokazalo da se Popović o neke ogrešio. Pesme
Vladislava Petkovića Disa, recimo, traju i danas, iako ga ovaj nije
uvrstio u svoj izbor, a Vojislavu Iliću mlađem bilo je zalud što su mu u
"Antologiji" objavljene čak tri pesme — "danas, 60 godina posle smrti,
njegovo ime neumitno tone u zaborav", lamentirao je jedan čitalac u
pismu novinama pre četiri godine.

A u svoje vreme ovaj je poeta,
nesrećni imenjak "Velikog Vojislava", bio i cenjen i poštovan.
Neprikosnoveni Jovan Skerlić svojim pohvalama uveo ga je na velika vrata
u srpsku književnost, da za života objavi 40 knjiga. Onaj čitalac
dnevnog lista, čija je ljubav prema poeziji mnogo manje sumnjiva od
njegovog ukusa, beleži: "Njegove pesme bile su omiljeno štivo između dva
rata. Nije bilo svečanosti, praznika, komemoracije da se nisu čuli
njegovi stihovi.

Deklamovani su u školama, crkvama, na grobljima,
u Dvoru. Njegovi dirljivo sastavljeni epitafi krase mnoge grobove
beogradskog Novog groblja, nalazimo ih čak i na Zejtinliku." Osećajući
da dvorska i grobljanska publika nisu dovoljni svedoci, on će u nastavku
na tas zasluga dodati i majušni teg, podatak da je "u dva maha prevođen
na bugarski, i na esperanto", očigledno ne znajući da su istinske
pohvale ukoričene u ozbiljne studije, poput one Popovićeve ocene da
"skoro svaka pesma V. I. M. ima svoju pesničku misao… a tri najbolje
među njima su pravo lepe pesme, i u 'Antologiji…', među probranim
pesmama naših pesnika, zauzimaju ugledno mesto." A povest o nastanku
jedne od njih, čiji je naslov "Zvono", nesvakidašnja je… i počinje u
Krivom Viru.

Do pre samo tridesetak godina iz ovog sela podno
Rtnja, na putu između Paraćina i Zaječara, dva puta dnevno polazili su
autobusi direktno za Beograd. Bogato selo svoj je uspon dugovalo
nadaleko čuvenom siru - Jovan Cvijić kaže da su krivovirske ovce sa
sobom doveli naseljenici iz Sjenice, dok neki drugi hroničari tvrde da
ih je u ovaj kraj odnekud dobavio Osman-paša Pazvanoglu, odmetnik od
sultana kod kojeg je Hajduk Veljko, kao najamnik u Vidinu, izučio
ratovanje. Tri godine posle ustanka u Orašcu, po nalogu Karađorđa,
Veljko je podigao bunu baš ovde, u Krivom Viru i Crnoj reci, kraju
nazvanom po reci poznatijoj kao Crni Timok, koja izvire iz pećine iznad
sela... Ovde je prvih godina prošlog veka učiteljevala Darinka Ilić,
rođena Simonović, supruga sudskog pisara Vojislava Ilića. Te 1905.
godine on je novopečeni pravnik sa diplomom Velike škole, i ima tek dve
godine staža. Službuje u Aleksincu, i ženu viđa povremeno, prašnjav od
vožnje u poštanskoj kočiji. Prilikom jednog od svojih dolazaka, saputnik
Krivovirac, ne znajući s kim priča, kaže mu da je učiteljka u ljubavnoj
vezi s kolegom. Ima razloga da se veruje da su pesnikovi prijatelji
docnije, sa svojih uticajnih položaja uklonili iz arhiva dokumenata o
onome što je povređeni muž i osetljiv poeta učinio — do danas je sačuvan
tek prepis akta u kome je zabeleženo da je "pisar aleksinačkog
prvostepenog suda ubio svoju ženu iz pištolja", i da je "po izvršenom
delu Ilić pobegao u šumu, te je naređeno traganje za njim".

Slučaj
komedijant udesio je da ovog puta policijski izveštaj bude manje
istinit od stihova: sam Ilić, isti onaj za čije pesme B. Popović
priznaje da su "često suve, prozaične u tonu, bez onog uzbuđenja koje
prožima svaki stih", u pet svojih pesama, objavljenih 1907. godine,
između ostalih i u "Zvonu", ispričao je celu povest svog zločina.

Izgleda
da je između razgovora sa neopreznim Krivovircem i ubistva ipak
proteklo neko vreme, jer pesma "Iz jedne šetnje" ljubomorna je pesma:
"Da l' te je, reci, moj suparnik srećni/Putanjom onom gore izvodio",
pita poeta svoju zlatokosu ženu u podnožju stene koja se nadvija nad
izvor Crnog Timoka, da bi pesmu zaključio stihovima kojima naknadni
događaju daju zlokobni ton: "Nad čim uzdišeš? — upita me ona./Nad svojom
srećom i tvojom vrlinom!"
Postmodernizam je došao mnogo kasnije pa
smo, kao čitaoci, ostali uskraćeni za opis samog ubistva. Ali već
dvadesetak minuta kasnije znamo, iz pesme "Nad izvorom Timoka", da je
pesnik "razdrljen, slomljen, razbarušen" na istoj onoj steni na izvoru
Timoka: on nije, kao što su neosetljivi panduri boljevački zapisali,
"pobegao u šumu" da bi izbegao kaznu, već da bi na steni počinio
samoubistvo. Čeka "da svetiljka zgasne" — "Čim vene svoje raskinem
strasne, čim krv istočim svoju…" Na kraju ovog podužeg sladunjavog
lamenta nad nepovratno izgubljenom srećom, samoubicu sa stene skida
mlinar, da bi mu u sledećoj pesmi, antologijskom "Zvonu", ruke već bile
previjene, a on u pratnji boljevačkog pandura, pešačio u zatvor. "Omara
julska žestinom pripekla;/A krv iz moje još skorašnje rane/Kaplja za
kapljom, lagano je tekla." Biće da je u sledećim stihovima B. Popović
prepoznao "duhovitu građu za pesničku dikciju: "I gle! Moj čuvar skide
kapu s glave!/Kud ga to misli daleko odnose?/Šta slutiš brate?, upitah,
pun strave,/A on mi reče: Zvoni… sad je nose…"

Peta pesma iz ovog
ciklusa, "U poštanskim kolima", naknadni je pogled: autor se,
neprepoznat, vozi putem ispod Rtnja, i sluša kočijaša koji putnicima
priča o ubistvu: "Vidite l' gore onu zgradu belu?/Tu svako veče sastanci
im behu;/Tu ona zgazi svoju prošlost celu,/Da, najzad, stidno potone u
grehu!" Pesnik, ostajući dosledan svom pozivu, zaplače… ali kajanja
nema.


Sve sam gled'o u tami za sobom



Posle
smrtonosnih revolverskih hitaca u grudi svoje lepe i verolomne žene,
satrven bolom i grižom savesti, Vojislav J. Ilić Mlađi napisao je svoje
najbolje pesme i uzleteo u sam vrh srpske ljubavne lirike
Vest je
prvo poveravana polušapatom. Ne zbog straha već u neverici. Gosti
"Žmurkove kafane" i "Zlatne slavine", obe na beogradskim Terazijama,
jedna preko puta druge, s primetnim nestrpljenjem od svakog pridošlice
očekivali su potvrdu onoga što su malopre samo načuli.
— Zar takva lepotica da strada? Kako je moguće da jedan ugledni državni činovnik, pa još i poeta, postane ubica?
Pitanja
koja su prestonom varoši lebdela bez pouzdanog odgovora sutradan su,
četvrtog dana pretoplog jula 1905, dobila i zvaničnu potvrdu u novinama.
Surovo kratku:
"Juče na noć je Vojislav J. Ilić, pisar aleksinačkog
prvostepenog suda, ubio svoju ženu u Krivom Viru u srezu boljevačkom gde
je ona bila učiteljica. Ilić je, poznat pod pseudonimom Mlađi, bio
pesnik i mnogo njegovih pesama štampano je po raznim književnim
listovima. Po izvršenom delu, Ilić je pobegao u šumu, te je naređeno
traganje za njim."
Potvrda vesti odjeknula je poput groma iz vedrog
neba, posebno u književnim i svešteničkim krugovima. Među prvima jer su,
osobito pesnici, oduvek snevali i veličali lepotu žene a ne potezali
pištolje na njih, a kod drugih, kod sveštenstva, jer su oboje, i ubica i
ubijena, poticali iz porodica koje su služile Crkvi...
Ovaj zločin,
izazvan ljubavnom dramom, sem u uobičajenoj policijskoj hronici, ostavio
je značajan trag i u istoriji srpske književnosti. Naime, dotad tek
pesnik u dokazivanju svog dara, Vojislav Ilić Mlađi, docnije pokajnički
ojađen, s neizmernom grižom savesti zbog trenutka sopstvenog bezumlja,
ispisao je prelepe potresne stihove koje je uvaženi kritičar Bogdan
Popović uvrstio u svoju čuvenu Antologiju novije srpske lirike. Čak tri
pesme: "Zvoni...", "Iz jedne šetnje" i "Noćna svirka".



SUMNJE
Tragični junak ove priče Vojislav J.
Ilić Mlađi ugledao je svet 7. oktobra 1877. godine u selu Oreovci kod
Požarevca. Osnovnu školu izučio je u zavičajnom mestu, šest gimnazijskih
razreda u Kragujevcu, a Pravni fakultet na Velikoj školi u Beogradu,
gde mu je otac Jovan u to vreme bio paroh Crkve svetog Marka na
beogradskom Tašmajdanu, kasnije i dvorski prota.
Već kao student
počeo je da objavljuje stihove, ponajpre u Brankovom kolu, a zatim u
Zvezdi, koju je uređivao Janko Veselinović. I dok je većina saradnika
Zvezde gajila potajne simpatije prema urednikovoj kćerki Persidi-Pepi,
neki joj čak i pesme ispisivali, dotle se student prava zagledao u
komšinicu Darinku, studentkinju Velike škole i usvojenicu popa Miloša
Simonovića. Zbilo se to na razmeđu stoleća i venčali su se čim je
Vojislav diplomirao.
Dvoje mladih se potom, zbog njegove službe,
seljakalo po srpskim varošima i stiglo do Aleksinca, gde je sudskog
pisara počela da muči grudobolja. Po preporuci lekara, otišao je na
jadransku obalu. Zakratko, jer Darinka, koja je ostala u Beogradu, nije
odgovorila ni na jedno njegovo pismo i Vojislav je brže-bolje, nagrizan
crvom sumnje, pohitao natrag. Nakon prepirki, zajedno su se vratili u
Aleksinac, gde im je rođena kći Julijana koja je dobila ime po
Vojislavljevoj majci.
Ubrzo je državnim ukazom od 24. februara 1905.
godine Darinka postavljena za učiteljicu u Krivom Viru, selu na putu od
Paraćina prema Boljevcu, odnosno Zaječaru. Vojislav je ostao u
Aleksincu, daleko od žene i deteta. I opet je sumnja, ali i želja da
porodica bude na okupu, počela da ga proganja jer je Darinka njegova
svakodnevna pisma i dalje ostavljala bez odgovora. A onda mu je stigao
strašan glas — umrla je tromesečna Julijana. Sahranjena je u Krivom
Viru. Vojislav je morao natrag u Aleksinac, a Darinka je ostala u selu.

MUZIKANT
Za
Uskrs mu se Darinka pridružila u Aleksincu, ali je ta poseta bila pod
senkom tragedije koja je pospešila bračne nesporazume. Docnije će jednom
svom prijatelju poveriti da ga je posebno pogodilo to što je
"bagatelisala šešir koji sam joj kupio". Mesec-dva kasnije Vojislav
stiže u Krivi Vir i, mada već sluteći, skamenjen skuša Darinkino
priznanje da ga je kao supruga izneverila.
Pređašnje česte bračne
nesuglasice, tragičan odlazak deteta i duge samotne noći u besputnom
selu, te naočit učitelj muzike, vešt prebiranju žica na violini, učinili
su svoje — pokušala je Darinka da Vojislavu obrazloži preljubu. S
početka je sedeo kao oduzet i onda munjevito zgrabio kuhinjski nož rešen
da sebi presudi. Jedva ga je nekako odgovorila i do jutra je razgovor
poprimio mirnije tonove. Ophrvan još neusahlom ljubavlju pomešanom s
opakom ljubomorom, Vojislav se zaputio u Beograd uveren da će među
prijateljima naći kakvo-takvo smirenje, možda i dobar savet šta mu dalje
valja činiti.
Povratak u Krivi Vir, s čvrstom namerom da Darinki
ipak oprosti neverstvo, bio je koban, mada početni razgovor nije
naslućivao tragediju. Ona je pristala da proda svilene bube koje je
gajila i, pošto je već počinjao letnji raspust, odlučila da s njim ode
iz sela. A onda se iznenada predomislila. To je dodatno izbezumilo
Vojislava i dovelo do nesreće...


REVOLVER
Desetak dana kasnije, on je to pred istražnim organima ovako objasnio:
"U
zoru 3. jula hteo sam bar da se nauživam bračnih slasti, jer sam se bio
rešio da sam otputujem. Ona na to nikako ne pristajaše. Pomislivši da
sa mnom neće da ide na put zato što se čuva za drugoga, ščepam drvo u
razdraženju, udarim je po glavi, krv me njena obli, ona polete k meni,
udari me pesnicom ispod oka, i ja, razjaren do vrhunca kao zver,
dohvatim revolver koji mi bejaše na stolu i okinem ga na nju baš kad je
htela da izađe iz sobe. Pogođena u grudi ona se stropošta... Uh! Tada
sam legao na krevet da i sebe ubijem, ali zbunjen nisam mogao okinuti
revolver..."
Priča dotekla do naših dana veli da je tada Vojislav J.
Ilić Mlađi bezglavo istrčao iz kuće i pojurio kroz šumu zaustavivši se
tek podno stene iznad krivovirskog Timoka. Upravo tamo gde je za srećnih
dana s Darinkom rado odlazio i to opisao u pesmi "Iz jedne šetnje". U
očajanju je dograbio perorez i njime zasekao vene na levoj ruci.
Upravo
tada tuda je slučajno naišao neki seljak kome se čovek u varoškom odelu
učinio sumnjiv jer je bio bez kape, što je u to vreme bilo prava jeres.
Uz to, bio je neobično zgrčen i nije se ni osvrnuo na došljaka. Seljak
je odjurio u Krivi Vir pravo kod pandura koji su, izvršivši uviđaj
ubistva seoske učiteljice, odmah naslutili ko je u pitanju. Vojislav je
uhapšen i sproveden, bolje reći odnesen, do seoske kancelarije. Malo
kasnije, na seoskom groblju sahranjena je Darinka, jer se zbog pretoplog
vremena to nije smelo odugovlačiti.

PRESUDA
U
tim trenucima, uz pratnju jecaja crkvenog zvona, pandur je na taljigama
sprovodio vezanog Vojislava prema sreskom zatvoru u Boljevcu. Docnije
je taj potresan trenutak ubica opisao u bolnoj pesmi "Zvoni...".
Sudski
pretres Vojislavu J. Iliću Mlađem, nakon podužih istražnih radnji,
održan je pred Zaječarskim prvostepenim sudom u avgustu 1906. godine.
Optužnica ga je, pozivajući se na član 156 stav 2 Krivičnog zakonika
Kraljevine Srbije, teretila za "delo hotimičnog ubojstva bez
predumišljaja", zato "što je noću između 2 i 3 jula 1905 ubio revolverom
svoju ženu Darinku, učiteljicu iz Krivog Vira, u njenom stanu..."
U
obrazloženju presude izrečene pretposlednjeg dana avgusta, a do čijeg
originala je ovaj novinar došao zahvaljujući potomcima optuženog,
"utvrđeno je da je optuženi bez svoje krivice u jarost doveden
postupcima i velikim ucenama od strane ubijene, pok. Darinke, delo ovo
odmah učinio". Brojni svedoci su nedvosmisleno potvrdili da je ubijena
Darinka bila neverna svom mužu i da je živela u nedozvoljenim odnosima
sa Živojinom Stojiljkovićem iz Krivog Vira.
Sud, kojim je predsedavao
Mih. Dav. Ginić, dalje je naveo da je "isleđivanjem utvrđeno da pisma
kao i saveti njenog muža nisu imali nikakvog uticaja na ubijenu Darinku i
ona se nije vratila na put vrline i poštenja već je produžila raniji
nemoralni život..." U svojim iskazima svedoci su rekli "da je ubijena sa
učiteljem Živojinom Žikom često išla u šetnje i rado se s njim i kod
njega zadržavala". Njen stanodavac ispričao je "da je učitelj Živko
redovno, i to krišom, dolazio u stan ubijene i s njom zajedno pio kafu i
jurio se, pa čak, šta više, i da ih je video jednom prilikom kad su
upalili sveću u sobi Darinkinoj i legli zajedno u njen krevet..."
Sudsko
veće je, na osnovu svedočenja i izvedenih dokaza, utvrdilo "da je
optuženi voleo svoju ženu i da je bio jako uznemiren i zabrinut kad mu
ona nije pisala..." te "da je optuženi poduže vremena bolestan i da pati
od razdraženosti živaca u većem stepenu, da pati od nervoze..." Ne čudi
stoga što je sud zaključio da je "optuženi ovo delo učinio bez ranijeg
prethodnog mirnog mišljenja o istom delu, u uzbuđenom duševnom stanju,
izazvan i doveden u to stanje od strane ubijene Darinke i to njenim
nemoralnim životom, koji je optuženom bio poznat, iako ne u ovoj meri
koliko je napred navedeno..."

Vojislav J. Ilić Mlađi osuđen je na
šest meseci zatvora "koja će mu se uračunati od dana lišenja slobode i
da plati sudu 20 dinara i pritvorski trošak po računu..." Drugog
decembra iste godine Apelacioni sud potvrdio je presudu Zaječarskog
prvostepenog suda...


NOV ŽIVOT



Pesnik
koji je svoje ponajbolje stihove iznedrio posle tragičnog događaja u
Krivom Viru nakon nekoliko godina oženio se Jovankom Prvanović,
domaćicom, i s njom izrodio osmoro dece. I u tom braku prerano je
izgubio troje dece. Danas je živa jedino Katarina, nastanjena u Mostaru.
Inače,
Vojislav J. Ilić Mlađi pisac je četrdesetak knjiga poezije,
pripovedaka, antologija, eseja, književne kritike i prevoda. Bio je
ugledan pesnik svog vremena o čemu, pored ostalog, svedoči i podatak da
mu je 1936. godine probirljivi Geca Kon objavio zbirku pesama na 940
stranica u tiražu od 3065 primeraka, u vreme kad je bilo uobičajeno da
se pesme ne štampaju u tiražu većem od 500 primeraka i ne duže od 100
stranica.
Nekoliko njegovih pesama, posebno one nadahnute nesrećom u
Krivom Viru, bile su obavezno štivo u čitankama, a nije se mogla
zamisliti nijedna svečanost na dvoru bez njegovih "deklamacija".
Uostalom, pripala mu je tada ne mala čast da održi govor nad odrima
vojvoda Radomira Putnika i Živojina Mišića.
Umro je 22. maja 1944. godine i sahranjen je u porodičnoj grobnici na beogradskom Novom gorblju.
Nakon
Drugog svetskog rata njegovo pesničko ime gotovo je prekonoć iščezlo,
da bi tek nedavno stidljivo počelo da se vraća. U Žabarima je Centar za
kulturu poneo njegovo ime, a ustanovljena i književna nagrada "Vojislav
J. Ilić Mlađi", prvenstveno za dečju poeziju koju je sam pesnik često i
rado pisao.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   15/1/2011, 6:57 pm

Dzordz Bernard So

Године 1884, две године пре но што ће у Чикагу штрајковати 40.000
радника захтевајући боље услове рада, Шо учествује у оснивању Друштва
фабијанаца, чији је члан био и писац Херберт Џорџ Велс. Обојица су један
другом слали примерке својих нових књига. Ова британска социјалистичка
образовна организација заговарала је постепене друштвене промене, а не
револуцију и касније је имала важну улогу у оснивању Лабуристичке
странке. Шо се залагао за укидање приватног власништва, за промене
изборног система, водио је кампању за поједностављење правописа и
реформу енглеског алфабета (код нас је чувена његова изјава да је српска
ћирилица најсавршеније писмо на свету). Био је уредник једног од
класика британског социјализма, насловљеног „Фабијански есеј о
социјализму” (1889).

Демократија се стара да нама управља управо онаква влада какву заслужујемо.

Ово је одлучујућа година у његовом животу, јер је захваљујући
пријатељу Вилијаму Арчеру почео да сарађује с неколико угледних
часописа, да би право признање стекао пишући као позоришни критичар за
„Saturday Review”. Његов стил се разликовао, био је изузетно оштар,
често ироничан, увек духовит. Нападао је застарело британско позориште,
извештаченост радње и ликова и залагао се за ибзеновски тип позоришта.
У Бразилу је 1888. године укинуто ропство, годину дана касније у
Паризу је отворена Ајфелова кула, а Бернард Шо вредно је радио на првом у
низу позоришних комада који неће имати дуг век на сцени, драми под
именом „Кућевласници” (1892). Данас је чувена анегдота по којој је Шо
позивнице за своју нову представу послао Винстону Черчилу (с којим је
био у политичком непријатељству) с текстом: „Поштовани господине! Шаљем
вам две улазнице. Једну за вас, а другу за било ког вашег пријатеља –
ако га имате!” Черчил му је одговорио: „Поштовани господине! Враћам вам
улазнице и срдачно захваљујем. Нажалост, на премијеру не могу доћи, али
доћи ћу на репризу – ако је буде!”

Мој углед расте са сваким новим неуспехом.

У овој драми Шо слика добронамерног младог Енглеза који се
заљубљује, а онда открива да богатство његовог будућег таста потиче од
искоришћавања сиромашних. Шо се грозио вештачких заплета и уобичајених
ликова који су владали тадашњим енглеским позориштем, па је ток своје
приче окренуо у супротном смеру и, уместо очекиване победе морала, јунак
драме налази изговор за презирање неугодне истине, дајући тако
целокупном делу типичан ироничан, шоовски тон. Он у својим делима
непрестано исмева лицемерје, малограђанску површност, тупу послушност
масе, а све то на духовит начин, излажући подсмеху генерале, богате
индустријалце, банкаре, лекаре, покондирене жене из виших класа и уопште
доколичарско друштво окренуто једино стицању иметка и моћи.

Разуман
човек покушава да се прилагоди свету; неразумна особа истрајава у
покушајима да свет прилагоди себи. Стога сав напредак лежи у рукама
неразумних људи.
И следећа драма „Занат госпође Ворн” прожета је
истим тоном. Написао је 1893, али је на сцену постављена тек 1902.
године, пошто је виши дворски коморник, драмски цензор, одбио да изда
дозволу. Тема је организована проституција, а јунакиња млада, образована
жена која открива да се њена мајка бави вођењем бордела широм Европе.
Поново науштрб морала одлучује економски чинилац, па се девојка мири с
постојећим стањем, јер је то једини начин да задржи сопствену новчану
сигурност. Као што је случај с већином Шоових драма, и ово је драма
идеја.

Цензура се завршава с логичким савршенством по коме људи
смеју да читају само оне књиге које нико не жели да чита. Своје прве
драме Шо је назвао „непријатним”, јер је помоћу њих желео да гледаоце
суочи с непријатним чињеницама. Пошто оне нису наилазиле на добар
пријем, окренуо се писању такозваних пријатних драма, а 1898. године
сабрао је драме из једне и друге групе и објавио их под заједничким
насловом „Пријатне и непријатне драме”.

Машта је почетак
стварања. Прво измаштате оно што желите, потом постајете оно што сте
замислили, и на крају стварате оно што сте постали.

Драма из
групе „пријатних” – „Кандида” – бави се питањима шта жене очекују од
својих супружника и колико има истине у тврдњи да иза сваког успешног
мушкарца стоји његова лепша половина. Замишљена као „снажна жена” тог
доба, дакле као она на којој почива како породица, тако и успех њеног
супруга, Кандида је суочена с тешким избором кад у њен живот изненада
уђе млади и страствени песник. Њен супруг је поштовани свештеник –
вредан, али досадан човек, чије идеје се уклапају у чудну филозофију
хришћанина-социјалисте – док је песник његова супротност, особа која
Кандиду својим стиховима и животном филозофијом води у прелепе измаштане
светове, далеко од сувопарне свакидашњице. Она, иако заљубљена у оба
човека, на крају ипак остаје верна свештенику, јер процењује да је он
слабији, односно да му је потребнија као подршка у његовим настојањима.

Паметне и згодне жене не желе да гласају; оне допуштају мушкарцима да владају све док оне владају њима.

Есеј „Суштина ибзенизма” Шо је написао 1891. године, не скривајући
дивљење према овом великом и даровитом ствараоцу. Уосталом, он је с
писањем драма и почео управо упознавши се с делима Хенрика Ибзена, из
којих је схватио да је уметност право оруђе моралне пропаганде. Ипак,
уочљиве су разлике у приступу и прављењу ликова: док Ибзен захтева
емоционалну сложеност, Шо се бави интелектом, сматрајући да тек кад
човек почне исправно да користи свој ум може да промени и самог себе, да
постане морално биће које ствара морално друштвено уређење.

Енглески
писац и математичар Луис Керол умро је 1898. године, а Бернард Шо се
оженио Шарлотом Пејн-Тауншенд, ирском наследницом и пријатељицом Беатрис
и Сидни Веб, суоснивача Друштва фабијанаца.

Иако је овај
брак у јавности доживљаван као срећан, Шо је често повезиван с другим
женама, а данас је позната његова ватрена преписка с некима од њих.
Вероватно осећајући да се продао због материјалне сигурности, Шо ће
касније написати драму „Човек и натчовек”, у којој делимично осликава
сопствени живот и вероватно због тога постаје и огорчени противник
брака. Постоји неколико анегдота у којима сасвим јасно изражава став о
њему. Једном су га упитали да ли се слаже да су бракови склопљени петком
несрећни, а он је одговорио: „Наравно да се слажем. А зашто би петак
био изузетак?” Или, кад му је млада и лепа глумица написала ватрено
писмо у коме изражава жељу да с њим има дете које ће бити лепо као она и
паметно као он, одговорио јој је: „А шта као буде глупо као ви, а лепо
као ја?”
Клеопатру је приказао као размажено и порочно
шеснаестогодишње дериште, а не тридесетосмогодишњу заводницу, како је то
учинио Шекспир. Цезар је усамљени човек и више филозоф него војник.

Ох, тигар ће вас волети. Нема искреније љубави од љубави према храни.

Док се 1903. године у Шпанији национализује црквена имовина и
укидају црквене школе, Шо пише драму „Човек и натчовек” (1903) у којој
објашњава своју филозофију, по којој „животна сила” унутар човека увек
тежи ка вишем облику постојања. Многи у наслову дела виде утицај
немачког филозофа Фридриха Ничеа и његову причу о натчовеку, али треба
знати да је и Ниче био само још једна карика у низу, те да је прича о
натчовеку далеко старија. Јунак у драми тежи личном, духовном
усавршавању и супротстављен је материјалистичким погледима јунакиње. На
крају, јунак је ипак принуђен да поклекне, да болно прихвати пораз и
ступи у брак с јунакињом, лажно препознајући у њој моћни инструмент
„животне силе” за којом је трагао, сматрајући да постојање и судбина
људске расе лежи у репродуктивним органима жена. Наука никада не реши
неки проблем а да не створи десет нових.

Драма „Лекар у
недоумици” (1906) сатира је на медицинску професију, бавећи се њеним
злоупотребама које се користе за лично богаћење. Било да су у питању
појединци или фармацеутска предузећа, циљ је увек исти – искористити
страх људи ради продавања било лекова било квазилекова, ради стицања
огромног новца. У драмским делима која су уследила Шо се окренуо нечему
што би се могло назвати озбиљна фарса; интелектуална комедија с његовим
уобичајеним живим дијалозима, у коју уводи нереалистичне чиниоце које ће
касније потпуније истражити.
Две године после смрти Лава
Николајевича Толстоја на сцену је постављена драма „Андрокле и лав”
(1912), у којој се Шо бави правом и лажном верском заслепљеношћу.
Наредне године објављује најзабавнију и најомиљенију драму „Пигмалион”, а
по избијању Првог светског рата пише памфлет „Здрав разум о рату” у
коме не прави разлику између Велике Британије и њених савезника и
Немаца, називајући их све злочинцима. Тражи договор и склапање мира.
Његови антиратни говори постали су озлоглашени а он мета многобројних
критика, доживљавајући исту судбину као његов колега, писац Херман Хесе
који је покушао да на супротној страни буде глас здравог разума.

Мањина је понекад у праву, али већина увек греши.

Шо је сматрао да „модерна цивилизација нагиње да добронамерне,
дарежљиве и савесне људе учини непотребним, а зле, себичне и обожаватеље
новца моћним”, те стога пише „Кућу сломљених срца”, драму у којој
показује до чега доводи такав став према људима и друштву. Ипак, како би
дао свеобухватни приказ човечанства, он пише „Повратак у Метузалем”
(1921), пет повезаних драма-парабола у којима истражује људско
напредовање од Рајског врта до научнофантастичне будућности.
Шо
1923. године пише драму „Света Јованка”, у коме главну јунакињу Јованку
Орлеанку не види само као католичку светитељку и мученицу, већ од ње
прави комбинацију мистичарке, јеретичке светитељке и надахнутог генија.
Њена смрт обухвата парадокс човечанства које убија своје свеце и јунаке и
то ће и наставити да чини све док високи морални квалитети не постану
саставни део сваког човека. Успех ове драме донео му је Нобелову награду
за књижевност 1925. године (коју је намеравао да одбије, али је на
наговор супруге ипак прихватио, јер га је убедила да награда није само
његов лични успех, већ допринос целокупној ирској књижевности; ипак, на
крају, прихвативши награду, није прихватио и новчани износ, већ га је
преусмерио за преводе шведске књижевности на енглески језик).

Не могу да опростим Алфреду Нобелу што је изумео динамит, али само је ђаво у људском обличју могао да измисли Нобелову награду.

Развијајући драме у којима се бави моралним начелима, драме препуне
интелектуалних сукоба, оживљавајући комедију манира и ризикујући са
фарсом и театром неверице, Шо је у знатној мери допринео обликовању
тадашње позоришне сцене. Писао је и кад је прешао деведесету годину, све
више се окрећући самоспознаји и самореализацији, тражећи одговоре на
духовну кризу у коју је Европа све дубље упадала.

Моћ исправног посматрања ствари уобичајено називају цинизмом они људи који ту моћ немају.

Остаће упамћен и као најзаједљивији памфлетиста још од Свифта,
најчитанији музички критичар у Енглеској, најбољи позоришни критичар
свог времена, те чудесни предавач и есејиста који се бавио политичким,
економским и друштвеним темама. Умро је 2. новембра 1950. године.

Живот није налажење себе. Живот је стварање самога себе.

Аутор:
Драган Матић

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   18/1/2011, 7:04 pm

Miroslav Kusmuk


ВИШЕ ОД КЊИЖЕВНОСТИ: НОВО ИЗДАЊЕ РОМАНА ”ВУК” МИРОСЛАВА КУСМУКА
Књига као лек и оружје
Имао
је само 22 године када је, рањен на сарајевском ратишту у вратни део
кичме, остао трајно прикован за инвалидска колица. Од тада, пуних 13
година води своју непрекидну вучју борбу и учи нас како се чува плам
живота и нит смисла у себи. Може да пише само рубом малог прста десне
руке, али његова мисао је чиста, воља непоколебљива и срце испуњено
смирењем. Роман ”Вук”, чије друго издање управо објављује ”Принцип
Прес”, упечатљиво је сведочанство о свему томе
Пише: Неда Симић Жерајић


Вук
живи у сваком од нас и није тешко доћи до њега. Потребно је само
сакупити довољно снаге. Они који оду корак даље и погледају га у очи,
суоче се са својим стрепњама. Вук је заправо све оно што кријемо од
других, али и од себе, од чега бјежимо, чега се одричемо, али
безуспјешно.
Овако почиње своју причу Мирослав Кусмук, писац романа
Вук, чије друго издање управо припрема ”Принцип Прес” (прво издање
објавила је ”Бесједа” из Бањалуке).
Сарајлија настањен у сремској
варошици Инђији, већ првом књигом показао је литерарну зрелост и изазвао
интересовање књижевне јавности. Роман Вук високо су оцијенили
универзитетски професори и књижевни критичари, а Савјет за културу
Скупштине града Бања Лука наградио је Кусмуков рукопис на конкурсу за
издавачку дјелатност.
За овог младог писца, који је још у тражењу
свог књижевног пута, није то био само огроман подстрек за даље стварање.
За Мирослава Кусмука та књига је много више. Она је лијек, мелем за
душу, али и оружје. Оружје духа, оружје срца и ума. Доказ да је Мирослав
Кусмук, након повреде вратног дела кичме и 13 година прикованости за
колица, успио да се суочи сам са собом, храбро крене у борбу за нови
живот, за нови смисао и да из те борбе изађе као побједник.
Чињеница
да може да пише само рубом малог прста десне руке, која му је
полупокретна, није га обесхрабрила. Баш као и његов јунак, Мирослав се
вучјом снагом ухватио у коштац са властитом судбином и успио да пронађе
дубља значења у истинама којима га је учио његов живот.
ЈА, ВУК

Када сам са непуне 22 године схватио да остатак живота треба да проведем
везан за инвалидска колица, није било лако. Почела је борба чији је циљ
био само један: да све буде као што је било прије повреде. Та борба је
била изгубљена за све, само не за моју породицу и мене. Разапет између
два свијета, првог од жеља и снова, и другог који је био сурово реалан и
често ме вукао ка дну, почео сам да тражим снагу и смисао. Схватио сам
да је живот, заправо, заробљеник два различита свијета који један без
другог не би могли да постоје. Као што тијело и дух чине јединство, тако
су снови и стварност недјељива цјелина. Моје тијело је остало сломљено,
али мој дух се изборио са тјелесним хендикепом и помогао ми да се
измирим са свијетом који ме окружује – прича Мирослав.
Сматрајући да
је свако утемељено књижевно дјело има аутобиографске елементе, Мирослав
Кусмук је Вуку у свом роману позајмио дио свог поимања свијета.

Писати а у то не уградити дио себе и својих осјећања, било би неправедно
и лицемјерно. Зато управо животност и аутобиографско, личносно,
књижевном дјелу даје снагу. Лијепо је када писац подијели нешто уистину
своје са онима који читају његово дјело, било оно поезија или проза, а
још љепше је када се и други у томе препознају. На жалост, не састоји се
човјеков живот само од лијепих ствари. Ту је и оно друго, мање лијепо,
али подједнако важно, јер управо лоше животно искуство треба пренијети
другима. Када сам писао књигу Вук, завукао сам се у вучју кожу и свог
јунака добрим дијелом испунио мојим осјећањима и виђењем свијета.
По
мишљењу професора Дарка Гавриловића, рецензента књиге, за Мирослава
Кусмука живот извире из најчистијих порива, из суштине битисања. ”На
основу међувучјих односа он проналази рјешење за међуљудске односе.”
”Кусмук
није Езоп и његови вукови нису баснолики, али зато његов текст одише
езоповском поруком која је упућена човјеку и која треба да га подсјети
на то шта живот значи и колико би човјек требало да живот цијени”,
записао је Гавриловић.
КА ЉУБАВИ И ПРАШТАЊУ
Осим приказивања
животињског свијета и шумског амбијента, за које књижевни критичар Душко
Певуља вели да су веома упечатљиво и добро насликани, у роману Вук
писац усмјерава читаоца ка правим вриједностима, пре свега ка љубави и
праштању.
– Прво што говори мој Вук јесте да човјек човјеку треба да
буде човјек, а злу вук. Једни друге треба добротом да дарујемо и тако је
умножавамо, не остављајући злу простора да се шири. Пружите руку ономе
ко је посрнуо и пао, а немојте упирати у њега прстом и ругати му се.
Шума или свијет у којем живимо су препуни љубави. Немојте се љутити
једни на друге, праштајте, није гријех пустити сузу покајања. Зар су
дјеца која на свијет долазе грешна због својих суза? Постанимо чувари
правих вриједности, баш због оних што ће тек доћи на свијет. Праштање је
највећа човјекова врлина. Онај што каже да умије да воли а не и да
опрости, лаже себе. Ако не можете да опростите, нисте никада умјели ни
да волите – вели Мирослав Кусмук о себи и Вуку.
Поред књижевности, у
њему трепере и многе друге умјетности и духовност. Воли природу, јер је
она, записао је Гете, ”једина књига која на свакој страници нуди
бескрајно много могућности”.
– Вријеме у друштву драгих ми људи, моје
породице, рођака и пријатеља, најљепше је проведено вријеме. Волим
природу, посебно када могу да одем на обалу ријеке. Нисам често у
могућности да уживам у њој, али сам је уселио у свој дом. Имам велике
акваријуме и прелијепе рибе, дискусе у њима. Са мном је и Жиле
Патагонац, поноћна ара који већ негодује, јер сам много његовог времена
посветио вама и вашим читаоцима.
Са животињама је живио од најранијег
дјетињства. А са 16 година у Сарајеву је отворио радњу за кућне
љубимце. Трговао и друговао. А онда је дошао рат и рањавање у кичму на
сарајевском ратишту. Потом године тешке борбе у болницама у Србији. У
болници у Старом Сланкамену провео је пуних десет година. Љубав мајке,
која је све те године била уз њега, каже, помогла му је да не поклекне.
Други дио пута пронашао је сам и показао свима како прича о духу који
побијеђује тијело није само фраза. Она је највећи задатак и највећи
успијех сваког од нас.
***
Бог и породица
– Снагу за живот ми
даје Бог и све нека буде по његовој вољи. Породица је дар Божји и треба
је чувати. Чак и када нисмо више дио исте породице или чопора, треба да
водимо рачуна једни о другима. То ће нас оснажити и када паднемо у
очајање, помоћи нам да се изборимо са свим животним искушењима – каже
Мирослав.
***
Перо
– Када сам у октобру прошле године отишао на
Сајам књига у Београд, нисам могао да дођем себи од узбуђења. Знао сам
да се тамо негдје, у том великом колосеуму књига, налази и мој Вук.
Видио сам на тренутак себе као младог гладијатора који у руци носи
безбојно перо. Арена је била пуна, а са столова којим је била испуњена
махали су ми својим бијелим перима велики гладијатори. Моје перо ће тек
да обоји вријеме, волио би када би његова боја била далеко од црне –
каже Мирослав Кусмук.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   21/1/2011, 6:28 pm

Radmila Lazic



Buntovnica
s razlogom. Više puta volela zauvek, to je njen stih . Piše o onome o
čemu drugi ćute. Ne čini ono što i drugi, ali je u stanju da učini ono
što niko ne bi.
Za nju je rečeno da ispisuje poeziju na sopstvenoj
koži. Za njenu poeziju da je poput dinamita i poput usijane lave. Da
bode poput stršljena i osa.

Zbog dve proskribovne pesme našla se u
Šuvarovoj „Beloj knjizi“. Učestvovala je u odbrani ljudskih prava i
pesnilčkih sloboda, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.
Branila je pesnike osuđene za tzv. neprijateljsku delatnost, pesnika
Gojka Đoga i albansku pesnikinju sa Kosova Floru Brovinu. Učestvovala u
svim antiratnim akcijama u Beogradu. Napisala je, tim povodom, dve pesme
„Kriva sam“ i „Porteret anonimnog šetača“. Dobila je batine od „Obraza“
i fašističke nalepnice na vratima stana. Sa Marušom Krese, Bilanom
Jovanović i Radom Iveković vodila je antiratnu prepisku, koju je objavio
Zurkamp, a potom i Samizdat B92.

Ona je ta koja je napisala
Priče i druge pesme i Doroti Parker bluz, uz još neke druge knjige. Za
njih je dobila najviše pesničke nagrade, koje inače ne dobijaju
pesnikinje.
Napravila je prvu antologiju ženske poezije Mačke ne idu u
raj, osnovala je i uredjivala prvi časopis za žensku književnost
„ProFemina“. Sve to u Srbiji.
Objavila je i knjige u Americi, Engleskoj, Nemačkoj, Norveškoj i Makedoniji.
Diči se time što ju je preveo Čarls Simić.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   26/1/2011, 6:24 pm

Ljubivoje Rsumovic

Moja pahulja u čađavom gradu

Ovim stihom je naš slavni pesnik osvojio suprugu Natašu. Prvu pesmu je
objavio pre tačno pet decenija. Tim povodom se za naš list prisetio
svog detinjstva i prvih pesničkih koraka, podizanja svojih sinova,
pričao nam o tome kako se igra sa unucima, zbog čega sve više voli
rodni Zlatibor i kako pravi lekovite trave za teške boljke


Ne postoji tačna statistika
o broju pesama koje je napisao. Ljubivoje je sam računao, po sećanju.
Ispada da ih je za svojih 70 godina napisao oko petnaest hiljada.
Više ih ne pišem po dvadeset dnevno kao nekada. Ne može svaka pesma da
zasluži čast da se nađe u knjizi. Ja nisam uništavao svoje neobjavljene
pesme i imam nameru da ih objavim u knjizi "Pesme koje sam pisao dok
nisam bio pesnik".
Ne, ne čuva tone ceduljica i papirića, ni u svom beogradskom
stanu, ni u vikendici u Baćevcima ni u kući na Zlatiboru koju upravo
dovršava.
- U to vreme sam ja dosta pomno prekucavao svoje pesme, pravio
čitave knjige u koje sam lepio pesme. Imam ih i danas. Sve te pesme
mogu da potpišem svestan da su one pubertetske, početničke, pisane u
uzavrelo mladalačko doba.
Oko dve hiljade pesama je objavljeno u gotovo sedamdeset knjiga. Većinu ih autor zna napamet, ali...
- Dogodi se da imam tri susreta sa decom u toku dana. Prvi
susret bude najsvežiji i najlepši. Na drugom opadne malo pažnja i
koncetracija. Na trećem se dogodi da neku pesmu i zaboravim, ali imam
sreću da te moje pesme deca uglavnom znaju. Onda mi deca počnu šaputati
i uvek ispadne dobro.
Marina i Aleksa, njegovi unuci od najstarijeg sina Branka (40)
znaju dedine pesme, vole ih, ali ne i da se hvale time što je heroj
miliona
mališana baš njihov deda. Odavno su Ršumovićeve pesme našle svoje mesto
u školskim lektirama i čitankama. "Domovina se brani lepotom" je
godinama bila odmah iza Titove sliku u bukvaru, kaže autor.
Kao najpoznatije pesme iz cele karijere i sam Ljubivoje, deca i roditelji
bi se složili, izdvaja "Deca su ukras sveta" ("to je postala neka vrsta
dečje himne").
Naravno, znaju svi i "Vuče, vuče bubo lenja", "Ima jedna pećina stroga
u kojoj živi Babaroga". Odraslima se dopada i citiraju je - "Dete". U
njoj ja kažem da što pre dete smatraš čovekom ono će to i postati a
drugo, da dete nije igračka za strine i tete, dete je dete da ga volite
i razumete. Svi roditelji padaju na volite ali ja sam se dugo kolebao
da li da tu reč upotrebim. Jer, to je pleonazam: svi vole svoje dete,
ali ovo "razumete" je posebno. Da ga volite razumno, da ga ne ugušite
svojom ljubavlju. Vole i pesmu "Beli paketi".

Zlatibor me održava u životu

Sa suprugom Natašom i unukom Marinom

Milion i po prodatih knjiga... tu negde. Da li može sa toliko knjiga
pisac da bude milijarder? Gde su Ršumoviću jahta i račun u stranoj banci?
-
Iskreno, ja sam pristojno živeo. Mada sad, kao penzioner, teško mogu
reći da pristojno živim od onoga što sam radio i što radim. Imao sam
sreću da budem zaposlen u televiziji i da sve što radim kao pesnik
odmah bude emitovano, da odmah postane popularno i to donosi neki
prihod. U odnosu na svet, on je skroman. Poslednjih petnaestak godina
izdavači gotovo ne plaćaju nikakve honorare. Sada uglavnom koristim
minuli rad da sebe i porodicu održavan u nekom pristojnom životu.
Pesmama i sećanjima je prilično vezan za Zlatibor. Selo Ljubiš u kome je Ršumović rođen 1939. mnogo se promenilo od tada.
- Onda je tamo bilo naroda a sada ga nema. Ostale su kuće,
stare, trošne i rušne. Sada pravim tamo jednu brvnaru jer rodna kuća u
kojoj sam rođen pripala je bratu a ja na istom placu pravim tu kolibu
gde mogu da odem da se odmorim dok još imam snage. Zlatibor mi
vraća snagu, veru u život i sama ta želja da odem tamo održava me u
vitalnosti pa i, grubo rečeno, u životu. Dok je zemljoradnička zadruga
napredovala izgrađeni su putevi, jedan motel, ribnjak...Privatnici koji
su to kupili pokušavaju da održe selo u životu, zapošljavaju mlade
ljude koji su doduše u četrdesetim godinama a neoženjeni. I nema šanse
da se ožene jer devojaka nema. One neće više da žive u selu, hoće po
svaku cenu u grad iako sada život u selu sa svom tom mehanizacijom može
da bude lagodniji nego u gradu. U Ljubišu je teško sada videti stado
ovaca ili tri krave u jednoj štali. Ima par stotina ljudi, možda. U tom
selu je rođen i moj otac i deda i pradeda, oni su tu od 18. veka.
Istorija njegove porodice je i istorija prezimena Ršumović koje je tada nastalo.
- Moji preci su došli su kao Okiljevići iz Hercegovine, iz
okoline Gacka. Ršumovići su postali tek na Zlatiboru. Oni su pobegli
odatle, klasična priča, Turci su ih ganjali. Prihvatili su ih neki
Uzeljevići u selu Negbini. Turci su ih tražili a ovi Uzeljevići su ih
pitali:" Šta su vam uradili kad ih toliko tražite"? Napravili su nam
ršum u porodici, odgovoriše. Tražili su osvetu. Da ne bi više pominjali
to prezime ova porodica domaćina počne da ih zove Ršumi, daju im kolibu
blizu šume da mogu brzo da zbrišu ako Turci naiđu. Kasnije su se
nastanili u Ljubišu, uzeli slavu Svetog Jovana dok su ranije slavili
Svetog Stefana. Njihovi potomci su se već prezivali Ršumovići.
U to vreme nije bilo struje. Deca su imala svoje igrarije.
Igrali smo školice, ali i gudže - to je hokej na travi na ljubiški
način. Sami smo tesali loptu od bukovog čvora i sami pravili palice i
na dva golića ganjali loptu i odlazili kući sa isprebijanim nogama. Tada
nije bilo struje. Igrali smo klisa, fote, krajcarice sa dugmićima, jer
nismo imali novac. Kaputi i mantili su stradali pa smo dobijali batine
od roditelja. Nije bilo lako nabaviti dugmad, moralo je da se ide u Užice,
Požegu za to.
Bio je suviše mali da bi zapamtio rat.
- Ali, kad se setim tog vremena, osetim ukus i miris
konzerviranog mesa. Ili, kad sada kupim paštetu pa je otvorim, odmah mi
misli odu u to doba, na neke vojnike sa puškama u soškama ispod naše
kruške u dvorištu, sede ručaju pa daju i nama deci konzerve sa tim
mesom da jedemo. To su bili Italijani, odnekud na Zlatiboru, A bilo je
i četnika i partizana koji su dolazili u našu kuću. I Bugara.
A kada se seti svog i pogleda detinjstvo svojih sinova i unučadi, najčešće pomisli:"Blago meni"!
- Mi na selu nismo bili deca-kućni ljubimci nego ljudi, samo
mali. U gradu, na žalost, mi rađamo kućne ljubimce i to je velika
razlika. Dete se u selu rađa kao čovek, ličnost i dobija zadatek koji
odgovaraju njegovom uzrastu. Sa devet, deset godina i brat i ja smo
dobijali dva kosišta i dve male kose: otac nas je učio da kosimo.
Nekoliko godina kasnije smo barabar sa ocem kosili livadu. Gradska deca
dobijaju možda ono što njima treba , ne znam. Možda sam malo
zastareo...Oni su srećni u tom odrastanju, ali razmišljam da li bi
Aleksa koju ima četrnaest godina mogao da devojčici u koju je
zaljubljen napiše sonetni venac koji sam ja napisao u tim godinama
mojoj prvoj ljubavi Oliveri Sekulić? I takvim stihovima koje ja i danas
mogu da potpišem.
Nije valjda da Ršum stvarno misli da bi Aleksina devojčica više
volela te stihove ili disk sa najnovijom pop muzikom skinutom sa
Interneta?
- Sve je okej, moguće - zamišljeno klimnu glavom slavni pesnik
koji se kao dete plašio babaroga i vukova dok njegovi potomci, kaže,
nemaju nikakav strah:- Osećaju se bezbednim, okruženim roditeljskom
pažnjom mnogo većom nego što smo mi bili. Mi smo bili dobrim delom
prepušteni sami sebi. Dobijali smo nužni deo brige i staranja koja deci
pripadaju.
Prva pesma koju je Ljubivoje napisao bila je posvećena planini
na kojoj je odrastao. Sklepao je i ranije neke šaljivo-bezobrazne
stihove o svom školskom drugu Savi, ali se učiteljici to nije dopalo.
Onda je smislio:" Zlatibore, ti si zlato, ja te volim zato". To je bilo
dobro za učiteljicu. Bodrila ga je da nastavi dalje. -Tek kasnije sam napisao "Pao je sneg i pokrio breg, i planina
cela postala je bela". Te pesme čuvam. Moj otac je radio u opštini i ja
sam posle škole išao kod njega da bi se zajedno vraćali kući, tih šest
kilometara. Rano sam naučio da kucam na njegovoj mašini. Bilo čudno da dečak na selu toliko voli poeziju.
- Toliko da me je majka počela zvati Teslom. Recimo, kaže bratu
Milivoju da joj nešto donese a on se buni "što uvek ja, što Ljube ne
ide"? A majka kaže:"Ma pusti Teslu, vidiš da samo bulji u neke knjige i
sveske"! Jesam malo smetao u toj svakodnevnoj kućnoj podeli rada. Ali,
imao sam alibi jer sam bio bolešljiv. Imao sam zapalenje pluća u
četvrtoj godini. Moj deda Stevan, koji je bio lekar-travar, me je na
neki način hendikepirao jer je rekao majci: ako hoćeš da sačuvaš
Ljubivoju pluća moraš mu napraviti jednu benkicu, majicu, potpiti je u
kozji loj i dati mu da to stalno nosi, i zimi i leti, noću i danju. Ja
sam to nosio a pošto se posle tri četiri dana to usmrdi, svi su bežali
od mene. Bio sam silom prilika usamljen, okrenut sebi. Tad sam izmislio
svog dvojnika Tomislava koji je u mom detinjstvu bio dosta realan i sa
kojim sam ja razgovarao. Patološki sam voleo knjigu, i kao predmet i kao sagovornika.

O batinama sve najgore

Ljubivoje i brat Milivoje sa roditeljima
i rođacima

Rano je shvatio da više nije dete, u 11. godini, kada je morao da ode
iz Ljubiša u Čajetinu na dalje školovanje. Pa onda u Užice...
- Otac po nekome poruči da dođem za vikend. Od Čajetine do Ljubiša ima
oko 30 kilometara. Pa to peške onda preći da bi se otac savetovao sa mnom
i bratom da bi prodao konje i volove. Neće kao sam da odluči. To je bila
jedna lepa pedagoška doktrina, da nas učini odgovornima iako je on znao
da će prodati volove. Tad sam shvatio da sam važan jer ja odlučujem šta
će da se proda, kupi...
U Beograd je došao na školovanje jer su roditelji bili zacrtali da njega
i brata školuju "kako se ne bi mučili poput njih". Selo mu je
nedostajalo ali se brzo snašao. Studirao je književnost, leti utovarao
cement, objavljivao pesme i vrlo brzo se upoznao sa legendarnim Duškom
Radovićem koji ga je uveo u radio Beograd. Tu se prvi put zaposlio. U
Beogradu je upoznao i svoju ženu natašu. Osvojio je stihovima, naravno.
- Ja sam već kao gimnazijalac bio pesnik, objavljivao ih u
beogradskim "Književnim novinama", 1957. godine. I njoj sam napisao
sonetni venac koji je kasnije štampan. Pesma se zove "Suncokret
protiv sveta". Sve joj se dopalo ali najviše jedan stih:"Pripremi se,
idemo u kino, gledaćemo neku limunadu. Obuci se da izgledaš fino,
pahuljice u čađavom gradu". Mislim da je ta "pahuljica u čađavom gradu"
oborila s nogu. Nataša i LJubivoje su dobili tri sina. Posle Branka su došli
Mihailo, koji se bavi slikarstvom i dizajnom, i Vuk koji je krenuo
(delimično) tatinim putem. On je dramaturg. Sinovi su umeli da tati postave pitanja na koja nije znao odgovore?
- Naravno, tada bi ih upućivao na rečnike i enciklopedije. Seks?
Nataša me je spasila. Jednom sam se vratio sa puta i vidim - sve znaju.
Mama nam je objasnila, rekoše.
Znali su i da se naljute na tatu.
- Uglavnom zbog mojih priča o detinjstvu koje im liče na bajke.
Ne veruju u to. A ja se držim Vladete Jerotića koji je rekao da kad
čovek ostari, njegovo sećanje na detinjstvo postaje mitsko i bajkovito
i više nije važno da li je istinito ili nije. A moji sinovi su uvek
voleli istinu.
Otkako je pre nekoliko godina sa mesta upravnika pozorišta
"Boško Buha" otišao u penziju, Ljubivoje voli da provodi vreme na
Zlatiboru gde gradi brvnaru za sebe i decu ali i u vikendici u
Baćevcima. Pravi predmete od drveta, od kašika do daski za ve-ce šolje.
Neko vreme se bavio i umetničkom fotografijom, imao izložbe. Sada piše
dnevnik. Skuplja lekovite travke i pravi čajeve. A najviše odmara. Nama
je otkrio neke svoje recepte za čajeve.
- Za one koji imaju povišen šećer a još ne primaju insulin,
dobro je da nađu divlju krušku, odseku grančicu, oljušte koru i od nje
skuvaju čaj. Piju dok ne spuste nivo šećera u krvi. Najčešće se sasvim
izleči šećer. Divlja kruška se ne sadi, sama niče i samo je ona dobra
za čaj, ne domaća. Proverio sam lek. Verujte, nadobijao se viskija i
francuskih konjaka od onih koje je taj čaj izlečio. Zatim, cikorija ili
ženetrga. To je vrsta korova koja svuda raste. Načupa se koren, može i
listovi, za ženske tegobe u stomaku a čajevi od korena vrlo brzo
regenerišu jetru. Treći lek... svaka kuća bi trebalo da ima biljku
gavez i mast od nje. Taj korov je čudotvorna biljka za lečenje rana,
hemoroida...sadrži alantoin, supstancu koja popravlja oštećene ćelije
tkiva i stvara nove. Ima Ršum i recepte za vaspitanje dece. Njih desetak.
Manje-više ih je objavio u svojim knjigama. Najbolje su opisani u
"Bukvaru dečjih prava", još jednom njegovom čuvenom delu. Ipak, pitamo
ga šta misli o batinama?
- Sve najgore, njima se nikada ništa nije moglo postići.
Otkud onda izreka o batini iz raja izašloj?
- Jedno vreme je u Srbiji postojao običaj "subota-bubota" koji
je Vuk Karadžić objasnio: svake subote su roditelji tukli decu bez
obzira da li su nešto skrivila. Ako nisu, ond preventivno jer će
sigurno nešto skriviti. Od te tučene dece postajali su hajduci i uskoci
koji su u to vreme bili potrebni, tako ostrašćeni bojovnici koji žele
da se svete za batione, ali ne roditeljima nego neprijatelju, Turcima.
Oni su opevani u junačkim pesmama. Kome su danas potrebni junaci?

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   30/1/2011, 5:50 pm

Agata Kristi je najpoznatiji svetski pisac
misterija zbog čega je mnogi s pravom smatraju „kraljicom zločina".
Sama kaže da je tema njenih romana odbrana nevinosti jer je ona bitna,
a ne greh.




Tokom književne karijere koja je trajala više od pola veka
napisala je 79 knjiga, od toga 66 kriminalističkih romana i više zbirki
kratkih priča. Njena dela su prodata u više od dve milijarde primeraka
širom sveta i godinama su na samom vrhu liste bestselera. Zaljubljenici
u fini kriminalni zaplet i danas čitaju njene romane u avionima,
čekaonicama, u podzemnoj železnici nestrpljivo iščekujući kraj.
Agata Kristi rođena je kao Agata Klarisa Meri Miler 16. septembra
1890. godine u Torkiju u Velikoj Britaniji kao najmlađe od troje dece
američkog poslovnog čoveka. Vaspitana je i školovana u Parizu, ali je
odustala od muzičke karijere jer je bila preterano stidljiva. Već u
pubertetu počinje da piše pesme i „guta" svako štivo o avanturama
Šerloka Holmsa i Arsena Lupena. „Sve što mi treba su sto i pisaća
mašina", izjavila je nesuđena apotekarka iz čije su kućne laboratorije
u svet krenuli detektiv Herkul Poaro i naizgled smušena gospođica
Marpl, spremni da reše i najzamršenije zločine sveta. Svoje ideje je
zapisivala u sveske, najviše vremena je trošila smišljajući zaplete, a
ostatak na pisanje. Oni koji su je poznavali pričaju o njenoj neurozi i
opsesiji ubistvima koja joj je omogućila tako plodnu i srećnu karijeru
spisateljice.

Tajanstveni nestanak Agate
Za vreme Prvog svetskog rata Agata se udala za Arčibalda Kristija,
avijatičara RAF-a, sa kojim je dobila ćerku Rozalind. U to vreme radila
je u bolnici gde je stekla osnovna znanja o otrovima, što će joj
kasnije koristiti u pisanju. Godine 1926. njen suprug je zatražio
razvod jer se zaljubio u drugu ženu. Agata, već dodatno uznemirena zbog
smrti majke, tada tajanstveno nestaje što je izazvalo uznemirenost u
celoj Engleskoj. Pronašli su je posle tri nedelje u malom hotelu gde je
objašnjavala policiji da je zapravo izgubila pamćenje. Baš u tom
trenutku izdavač Vilijam Kolins objavljuje njenu knjigu Ubistvo Rodžera
Akrojda. Ta knjiga je ujedno označila i pravi početak njene
spisateljske karijere. Napisala je i nekoliko knjiga sa autobiografskom
tematikom i zabavnih pustolovina sa mnogih arheoloških ekspedicija na
kojima je učestvovala sa svojim drugim mužem arheologom Maksom
Malovanom za koga se udala 1927. godine. Upoznali su se na putu po
Mesopotamiji. Njegov poziv joj je bio veliko nadahnuće, tako da su
zajedno proputovali ceo svet, a na putovanjima su nastali nezaboravni
romani: Ubistvo Roberta Ajkofa, Leš u sarkofagu, Ubistvo u Orijent
ekspresu, Deset malih crnaca, Ubistvo u Mesopotamiji, Sajam zločina i
drugi. Objavila je 65 detektivskih priča, 12 drama, 16 tomova kratkih
priča, dve poeme i knjigu za decu Zvezda nad Vitlejemom. Pod
pseudonimom Meri Vestmakot objavila je šest romantičnih romana, a prema
motivima njenih knjiga snimljeno je 22 filma.

Rođenje Herkula Poaroa
U njenom prvom detektivskom romanu Misteriozna afera u Stajlzu
objavljenom 1920. godine pojavljuje se ekscentrični belgijski detektiv
Herkul Poaro, sigurno jedan od najpoznatijih izmišljenih likova svih
vremena. Poaroove „sive ćelije" trijumfovale su u borbi protiv opakih
zločina u 33 romana i nekoliko desetina kratkih priča. Njena drama
Mišolovka premijerno je izvedena 25. novembra 1952. godine u londonskom
pozorištu Vest End i prikazuje se punih 40 godina puneći salu do
poslednjeg mesta. To delo je postalo do sada najduže neprestano igran
komad u istoriji pozorišta. Njen poslednji objavljeni roman Uspavano
ubistvo ekranizovan je, čime je još jedan od svetski poznatih
literarnih likova, gospođica Džejn Marpl, dobila svoju ulogu na filmu.
Ova dama se pojavila u 12 Agatinih romana i više kratkih priča.

Milijarda prodatih knjiga
Agata Kristi je napisala i autobiografiju koja je obavljena tek posle
njene smrti. Iako je pred kraj života izjavila: „Deset godina posle
moje smrti niko me se neće sećati", njen opus i dalje izaziva veliku
čitalačku pažnju. Prema UNESCO-voj statistici, u svetu je prodala više
primeraka knjiga nego bilo koji drugi pisac s engleskog govornog
područja. Njena dela u džepnom izdanju se prodaju u milion i po
primeraka godišnje, dok se na 63 druga jezika proda još jedna milijarda
njenih knjiga. Veću prodaju imaju samo Biblija i Kuran! Godine 1971,
ovoj spisateljici je dodeljeno najveće nacionalno priznanje, orden
Britanskog kraljevstva, a 1972. njen voštani kip se našao u londonskom
Muzeju madam Tiso. Godinu dana kasnije napisala je svoj poslednji
roman, a 1975. u njenom delu Zavesa konačno je „umro" njen najpoznatiji
junak inspektor Herkul Poaro. Glavni akter njenih dela joj je
jednostavno dosadio, a nekrolog mu je štampan u Njujork tajmsu!

Moguće je savršeno ubistvo
Gde god da je bila, i u najsrećnijim i najtužnijim trenucima, misli
su joj uvek bile usmerene na smišljanje novog scenarija u kome ima
ubistva. To ju je držalo gotovo do same smrti. Bila je slaba i
bolešljiva kada je jednog poslepodneva pozvala svoju prijateljicu na
čaj. Ova joj je u razgovoru preporučila novi prašak za čišćenje zubne
proteze. Agata je odmah zapisala ime proizvoda i kraj toga opasku -
Može se organizovati savršeno ubistvo ako se kao oružje upotrebi prašak
pomešan s arsenom. Majstor zapleta Agata Kristi je u skladu sa tim
živela i stvarala do poslednjeg trenutka. Umrla je 12. novembra 1976.
godine u 86. godini u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u
Engleskoj.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   4/2/2011, 2:44 pm

Borislav Pekic

Živeo je u Podgorici, Novom Bečeju, Mrkonjić - Gradu, Kninu, Cetinju i
Bavaništu u Banatu. Od 1945. godine živeo je u Beogradu, gde je pohađao
Treću mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Od 1948. do 1953. je
bio na izdržavanju kazne u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš kao
pripadnik SDOJ. Bio je osuđen na petnaest godina strogog zatvora, ali
je 1953. godine pomilovan.

Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta.

Radio je od 1958. do 1964. godine kao dramaturg i scenarista u filmskoj
industriji i bio je autor je brojnih filmova. Prema njegovom tekstu Dan
četrnaesti snimljen je film koji je predstavljao Jugoslaviju 1961.
godine na filmskom festivalu u Kanu.

Prvi roman, Vreme čuda, objavljuje 1965. godine. Od 1971. godine živeo je i radio u Londonu.

Pekić je već Vremenom čuda izazvao veliko interesovanje široke
čitalačke javnosti. Narednim knjigama svrstao se u vodeće i najplodnije
jugoslovenske pisce. Nakon prve knjige objavio je portret Hodočašće
Arsenija Njegovana (1970) za koji dobija NIN - ovu nagradu za roman
godine, novelu Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana (1975), novelu
Odbrana i poslednji dani (1977), sotiju Kako upokojiti vampira (Prva
nagrada Udruženih izdavača 1977), i roman Zlatno runo, fantasmagoriju u
sedam tomova (1978-1986, za koji dobija 1987. Njegoševu nagradu), a
koji mnogi smatraju jednim od najznačajnijih savremenih proznih
ostvarenja kod nas. Po mišljenju žirija ovaj roman je ušao u izbor
deset najboljih romana napisanih od 1982. do 1992. godine. Žanr romanom
Besnilo (1983) Pekić je iz istorijske tematike odstupio i sačinio delo
sa elementima trilera koji se zbiva na jednom od najvećih svetskih
aerodroma – londonskom Hitrou. To je svojevrsna apokaliptična vizija
sveta u kojem živimo. Knjiga je doživela je brojna izdanja. Pored
Zlatnog runa i Godina koje su pojeli skakavci i ovaj roman je ušao u
selekciju deset najboljih romana u srpskoj književnost od 1982. do
1991, po mišljenju čitalaca. I u sledećem objavljenom antropološkom
romanu 1999, Pekić je ostao na tragu te negativne, često fantastične
utopije (nagrada godine za naučnu fantastiku 1985).

Krajem 1984. godine, u izdanju "Partizanske knjige", izašla su Pekićeva
Odabrana dela u 12 knjiga, za koja je dobio nagradu Udruženja
književnika Srbije. Časopis Književnost dodeljuje mu 1986. "Povelju"
povodom četrdesetogodišnjice izlaženja časopisa. Isto tako, za epos
Atlantida (1988 ), dobija "Goranovu nagradu".


Enlarge this imageReduce this image Click to see fullsize


Godine koje su pojeli skakavci (knjiga prva), prema anketi dva
beogradska dnevna lista, proglašena je za najbolju knjigu u 1987.
godini. Knjiga je u kraćem vremenskom periodu doživela tri izdanja.
Drugi tom pod istim naslovom 1989. dobija nagradu za memoarsku prozu
"Miloš Crnjanski". Zbirka gotskih priča Novi Jerusalim izdata je 1989.
godine. Povelju "Majska rukovanja" za izuzetne stvaralačke rezultate na
polju književnosti i kulture dobija 1990. od doma omladine "Budo
Tomović" iz Podgorice.

Pisma iz tuđine (1987), Nova pisma iz tuđine (1989, nagrada
Sent-Andreje "Jaša Ignjatović") i Poslednja pisma iz tuđine (1991.
godišnja nagrada Grafičkog ateljea "Dereta" za najuspešnije izdanje te
godine) spadaju u publicistički domen ovog pisca. Esejistička proza,
Sentimentalna povest britanskog carstva, objavljena u izdanju BIGZ-a
(1992), doživela je tri izdanja. Posthumno je dodeljena počasna nagrada
izdavača ovom delu 1993. Potom je BIGZ objavio knjigu Vreme reči
(razgovori s Pekićem, priredio Božo Koprivica, 1993.), Odmor od
istorije (eseji, priredio Radoslav Bratić, 1993), roman Graditelji
(1994.) koji je 1995. godine bio BIGZ-ov bestseler, kao i Rađanje
Atlantide (komentari, priredila Ljiljana Pekić, 1996.) takođe bestseler
ovog izdavača. Dnevničke zabeleške Skinuto sa trake (izabrao i priredio
Predrag Palavestra, 1996), bile su na bestseler listi "Narodne knjige"
1997. godine. Prvi tom komentara za Zlatno Runo pod naslovom U traganju
za Zlatnim Runom (priredila Ljiljana Pekić) štampan je 1997. godine.



Enlarge this imageReduce this image Click to see fullsize


Pekić je autor oko 30 dramskih dela za pozorište, radio, televiziju,
emitovanih i igranih na našim i stranim radio - televizijskim stanicama
i pozorišnim scenama. Između ostalih Generali ili srodstvo po oružju
(1972; Nagrada za komediju godine na Sterijinom pozorju u Novom Sadu),
186. stepenik – (1982; Prva nagrada Radio Zagreba). Povodom Dana Radio
televizije Beograd dodeljena mu je 1987. diploma za osvojenu I nagradu
na konkursu u kategoriji radio-dramske emisije. Drami Kako zabavljati
gospodina Martina dodeljena je prva nagrada na festivalima u Ohridu i
Varni (1990). Sledi godišnja nagrada "Knjeginja Milica" od strane
pozorišta u Kruševcu 1991. godine, a novembra 1991. godine dobio je
plaketu "Pečat" Narodnog pozorišta u Beogradu za specijalne zasluge.

Dela su mu prevedena na engleski, nemački, francuski, italijanski,
španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski,
retoromanski, makedonski, slovenački, albanski.

Od 1968. do 1969. bio je član uredništva Književnih novina, a u 1990.
učestvuje u uređivanju prvih brojeva obnovljenog opozicionog lista
Demokratija, organa Demokratske stranke, čiji je bio jedan od osnivača,
potpredsednik i član Glavnog odbora. Bio je dopisni član Srpske
akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, član Krunskog saveta,
potpredsednik PEN-a. Centar Beograd, član PEN-a Centar London,
honorarni komentator srpskohrvatske sekcije Bi-Bi-Sija u Londonu. Bio
je član Udruženja književnika Srbije, član Udruženja filmskih i član
Udruženja dramskih umetnika Srbije. Posthumno ga je Nj. K. V.
prestolonaslednik Aleksandar odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog
belog orla prvog stepena. Septembra 1997. dodeljena mu je Počasna
plaketa od strane "Jugoslovenskog festivala Mojkovačke filmske jeseni"
povodom 50. godišnjice Jugoslovenskog igranog filma.

Borislav Pekić je preminuo 2. jula 1992. godine u Londonu.

Pekić o Englezima

Iz knjige intevjua Borislava Pekića “Vreme reči”, BIGZ 1993, (str. 124-126). “Pekićev roman o Londonu” – deo razgovora koji je vodila Vesna Kesić, “Start”, Zagreb, 2. 6. 1984.

(…) “To wait and see”, čekati pa videti, čini mi se da najbolje odražava prirodu njihovog duha, pa i istorije. Čine mi se u žasno presporim ljudima koji uvek nekako stižu na vreme. Nije to stvar samo temperamenta već kulturno - političkog iskustva. Brazilci, koji su englesku policijsku ekipu uzeli za učitelje, morali su se odreći njihovih usluga, njihove psihološle i policijske škole, oni to ne bi uspeli sprovesti ni za narednih sto godina. Opredelili su se, naravno, za znatno brže elektrošokove i batine.


Sećam se jednog svoj poznanika koji je, sišavši sa aviona u vreme jedne od onih perpetuirajućih irskih bombaških akcija, kazao da bi on, ako bi mu se dalo, irski problem rešio dok okom trepneš. Ja ne sumnjam, jasno mi je da bi on to uradio, nije mi samo jasno da se taj čovek kod kuće smatrao demokratom, liberalom i čovekom apsolutne tolerancije.

Ne verujem, na primer, da bismo mi čekali da se s neke ambasade puca na naše policajce, kao što su to učinile libijske diplomate. Ali Britanci su čekali i, bez obzira na to što su ih laburisti oštro kritikovali zbog toga čekanja, oni ništa drugo – ni brže, ne bi preduzeli; to je u engleskom duhu, tradiciji, common sense-u, istoriji. Njihove su istorijske reakcije davane uvek sa zakašnjenjem, ali u dvanaestom času, uvek nekako sa zadivljujućim stizanjem na vreme. Moram reći da mnogi drugi rade stvari pre vremena, pa ipak zakašnjavaju.

Kad Nemca gledate da nešto radi, diže vam se kosa na glavi, i na pamet vam ne pada dam u pomognete; Englezu da, jer vam se to spontano petljanje i ne čini nekakvim radom, ponekad zapravo to i nije. Kad posmatrate Engleza na nekom poslu, to je zaista pravi odmor. Oni su tih narod, sa najbučnijim Parlamentom, oni su racionalan narod, spreman na sasvim iracionalne postupke, koji su, usput, djavolski skupi, ka na primer učešće policije u rudarskim sukobima ovoga meseca, ili folklandska kriza.

Svake se godine “1. Maj” u Engleskoj, od kada se slavi, slavi nekog drugog dana. Ove godine 7. Maja, pod klasno-ideološki steriliziranim imenom, jednog od četiri tradicionalna “Bank Holiday”-a. Praznik rada postao je bankarski praznik, to je taj engleski način. Taj isti način ne dopušta vam da u krčmama popijete kafu i u kafeima pivo. Morate biti, kao u Americi, protestatori i ostati stalno u pokretu koji vam ne dopušta da pustite korenje.

Ja, na primer, živim u Southwest 1 kvartu, ali moja opština je u Southwest 3. To vam neće pomoći da me pronadjete, na vratima nema imena, mene lično čudi što postoje i vrata. Engleski jezik nije uvek ono što čujete, najčešće zapravo nije, nego kako čujete. Englezu se naprosto ne može desiti da vas o nečemu na najbrži i najefikasniji način obavesti, nego informacijama trenira vašu bednu stranačku inteligenciju.

Ovde će vam lekar, sa velikom strašću, braniti eutanaziju, a dželat, sasvim sam siguran, biti učlanjen u društvo za borbu protiv smrtne kazne, ali prvi će vas savesno lečiti, a drugi isto tako savesno ubiti. Kad smo već kod zakonskog unistva, dodajem da san ja nepopravljivi protivnik smrtne kazne. Znate li kako je ovde rešeno pitanje dželata, i to u vreme kada se, pre francuske giljotine, dve stotine godina pre, i ovde ubijalo mehaničkom sekirom? Konopac je potezala ovca, jer se to dogadjalo u jednom vunarskom kraju, kraju vunarske manufacture, i sve su savesti bile mirne.

Zar se u tome ne vidi nešto od engleskog karaktera? Reći ćete da se vidi licemerćje, u redu, pa licemerje je jedno od temeljnih dvomisli naše civilizacije. Englezi su beskrajno uporan narod kad se na nešto odluče, ali budući da se oni vrlo retko na nešto odlučuju, to im verovatno teško i ne pada.

Na primer, već godinama, uprkos propisima, oni uporno nastoje dam isle u metrime, ali još i sad misle u inčima, a govore u metrima. I najzad, kad ovde ugledni ljudi odu u penziju, oni odlaze u vile i engleske parkove i puštaju zmajeve, a kod nas mahom odlaze u opoziciju. Ukratko, to je jedan veliki narod koji za svoju veličinu, na žalost, nema više dovoljno uslova, ali oni to, na sreću, ne primećuju.

Čini vam se da ih poznajete, ali njih je nemoguće upoznati, i u tome je trik u toj zabludi. Ipak, sva su ta iskustva drugog i trećeg reda; bitno je iskustvo života u tudjini, a ja sam, kao što sam već kazao, čovek koji je rodjen u pogrešnoj civilizaciji, i svagde živi u tudjini, bez obzira na to da li u svojoj tudjini ili tudjoj tudjini. I ako ste svagde na pogrešnom mestu, paradoksalno, svako postaje vaše. (…)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   12/2/2011, 8:46 pm

Thomas Mann (1875-1955)


Man, jedan od najvećih nemačkih autora 20. veka, inkorporirao je svoju
homoseksualnost u svoje romane, ali je smatrao da homoseksualnost vodi
ka uništenju socijalnih institucija i do uništenja homoseksualaca kao
individua. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. godine, Tomas
Man, povezao je književni realizam 19. veka i moderni stil 20. veka u
svojim romanima, kratkim pričama i esejima.
Man je rođen kao drugo od petoro dece od roditelja čija veza je postala
centralna tema njegovog pisanja. Tomas Johan Hajnrih Man, njegov otac,
bio je uspešni biznismen, uticajan i poštovan građanin severno-nemačke
luke Lübeck.

Njegova majka, Julia da Silva-Bruhus, bila je ćerka nemačkog biznismena i majke
Brazilke. Pored nje, Tomas je počeo da se zanima za muziku, književnost
i umetnost, koju je, zbog majčinog uticaja, smatrao povezanom za
južnjačke kulture i predele. Verovao je da se zbog toga oslobodio
severnjačkog uticaja svog oca.

[font=Arial]Kada je njegov otac umro 1891. godine u svojoj 51. godini, porodični biznis
je prodat. Njegov otac je shvatio da ni Tomas niti njegov stariji brat
Hajnrih neće postati njegovi naslednici, jer su se obojica više
interesovala za književnost nego za biznis
Mann je pohađao rigidnu školu u Lübecku gde se pripremao za dalje
obrazovanje i ponavljao dve godine. Zbog toga, nije uspeo da završi
svih devet godina nemačke gimnazije, već samo šest. Između 1894. i
1896. godine, pohađao je časove istorije, umetnosti i književnosti na
Tehničkom Univerzitetu u Mihnenu, gradu gde se njegova majka preselila 1892.
Oženio se Katjom Pringshajm 1905. godine i imali su šestoro dece, tri ćerke i
tri sina. Man familija je imala nekoliko ekstremno talentovanih članova.
Njegov
brat Hajnrih napisao je mnogo romana i drama, najpoznatiji je roman
„Professor Unrat“ na osnovu koje je snimljen film „The Blue Angel“.
Njegova ćerka Erika bila je pozorišna glumica udata za W. H. Audena (da
bi dobila Britansko državljanstvo) i postala je čuvarka književnog
nasleđa svog oca posle njegove smrti.
Prvi sin Tomasa Mana, Klaus,
pisao je romane, kratke priče, drame i eseje opisujući život nemačkih
boema u periodu između dva rata. Njegova otvorena homoseksualnost dovela
je do konflikata sa ocem, koji je odlučio da svoje homoseksualne želje
pokazuje na drugačiji način. Golo, njegov drugi sin, postao je poštovani
nemački istoričar.
Za mnoge, Man je bio simbol „obrazovanog
buržuja“, čovek iz visoke srednje klase kome je ekonomski status
pružilo, ne samo bogatstvo, već i kulturno obrazovanje, duh otmenosti i
dobar ukus. Naravno, njegov rad i interesi reflektovali su takav status.
Mnoge od njegovih priča i romana (na primer Budenbrokovi, 1901.)
opisuju milje visoke srednje klase i interese te porodice.
Mann se
borio protiv kompletne identifikacije sa buržoaskim društvom. Uistinu,
verovao je da izvor njegove umetničke aspiracije dolaze iz sasvim
suprotne oblasti, one koje je dostigao u stvarnosti, iz erotike,
seksualnosti i naročito iz homoseksualnose želje.
Mnoge od Manovih
aktivnosti pratile su potrebu pronalaženja balansa između umetničke
sfere i svakodnevnog porodičnog čoveka. U jezgru te potrebe bila je
potreba za ljubavlju prema drugome, koja je izazivala klackanje
ekspresije i represije.
U pismu upućenom svom prijatelju grofu
Kejserlingu, koji je objavljeno kao „O braku“ 1925. godine, Man pokušava
da razdvoji kreativnu i trajnu instituciju braka, koja stvara familije i
države, od umetnički neophodne, ali evidentno destruktivne snage
homoerotizma. „U tome nema blagoslova niti lepote, to je blagoslov
smrti“, napisao je homoerotskoj želji.
Ovaj esej odbrana protiv
autorovih homoerotskih osećanja. Man je bio solidan građanin svoje
generacije, slavni autor i otac. On priznaje, ako se čita pažljivo, da
su homoseksualne želje inspirisale njegovu umetnost, ali homoseksualni
identitet je morao da odbaci jer bi ugrozio njegov socijalni status.
Teme
homoseksualnosti koje uništavaju socijalne institucije i smrti
homoseksualaca kao individua utkane su u mnogim Manovim delima.



Smrt u Veneciji
U romanu „Smrt u Veneciji“ (Der Tod in Venedig,
1912.), slavni autor Gustav Ašenbah drži svoj život pod kontrolom. Na
putu u Veneciju, pustio je dizgine i dopustio da njegove emocije
ovladaju njime. Predmet njegove želje je prelepi mladi Poljak od 14
godina. Ašenbah ga špijunira dok je sa sestrom i guvernantom u hotelu
koji dele, zanesen njegovom mladalačkom lepotom koja ga podseća na remek
dela grčkih skulptora.
Saznaje dečakovo ime, Tadzio, ali nikada s
njim ne progovara. Umesto toga, on ga posmatra kako se igra na plaži ili
provodi vreme sa svojom porodicom dok obeduju ili dok šetaju gradom.
Epidemija kolere zahvatila je Veneciju. Ašenbah ostaje pored svoje
opsesije, iako je potpuno svestan opasnosti od ove opasne bolesti.
Rezervisani,
uzdržani nemački autor nestaje u svojoj opsesiji koju je stvorio prema
mladosti. Napisao je samo nekoliko stranica, šminka se i oblači odelu
jakih boja da bi izgledao mlađe; na kraju, on oboljeva i umire dok gleda
Tadzia.
Manova interesovanja i iskustva inspirisala su i stvorila
ovaj roman. Tomas Man je 1911. bio u Veneciji i privukao ga je 14-o
godišnji Poljak. Kao Ašenbah, Man nikada nije upoznao dečaka.
Manova
pisma i dnevnik, zajedno sa nekoliko eseja i proznih radova, daju dokaze
o njegovoj erotskoj želja prema istom polu, naročito prema zgodnim
mladićima. Istoričari književnosti posebno su se interesovali za njegove
veze sa Paul Erenburgom i Klaus Hojserom.
Ova prijateljstva i
njegovi radovi daju dokaze da je autor stvarno gajio homoseksualna
osećanja. Nažalost, mnogi kritičari odbijali su da prihvate tu
činjenicu. Manovi dnevnici su dokazali da je autor gajio homoseksualna
osećanja.

Tonio Kroeger
U priči “Tonio Kröger” (1903), Man je
iskoristio je homoerotska osećanja da glavni lik ima dečaka Hans Hansena
kao prijatelja da bi pokazao da Tonio od je detinjstva izdvojen od
normalnog građanskog života. Homoerotika postaje metafora ta drugost, za
biti autsajder. On žudi da pripada onim „plavima sa plavim očima, lepog
života, srećnima, koji su vredni ljubavi, običnim ljudima“.
Ali da
bi se njima pridružio mora se odreći svog identiteta umetnika. Osnova
tvog identiteta je pozicija izvan svakodnevne egzistencije, gde umetnik
stvara, koja se graniči sa homoerotizmom.

Primer August von Platen
Između
umetnosti i građanskog života, Man je pronašao sličnost sa poetom iz
19. veka Augustom von Platenom. Platenove poeme i dnevnici obelodanjuju
njegovu homoseksualnost, što je postala osnova za poznatu književnu
zavadu kada je Hajnrih Hajn, čija književna reputacija bila ugrožena od
strane Platena, pokušao da omalovažava njegovu ličnost i njegov rad kao
nešto nedostojno pažnje.
U svom eseju „O Platenu“ 1926. Man odvaja
pesnikov život od njegovog književnog dela. Man je osećao da je Platen
kanalisao svoju seksualnu želju u svoju umetnost. Suzbijanje koje je
praktikovao u svom javnom životu dalo mu je inspiraciju potrebnu da
stvori poeziju kojom je poklanjao svoju ljubav „nedostojnim dečacima“.

Manov afinitet prema Volt Vitmanu
Treba
napomenuti da je Man opisao svoj afinitet prema još jednom pesniku 19.
veka, Amerikancu Volt Vitmanu. U njegovom govoru „O nemačkoj Republici“
1922. Man se poziva na Vitmanovu viziju demokratije, kao idelau kome
Nemačka treba da stremi. Nije želeo da dozvoli konzervativnim nemačkim
snagama da uzurpiraju „spiritualnu ljubav drugara“ za svoje
nacionalističke težnje.
Govorio je o „neobičnoj saosećajnoj reakciji
koju oseća neko nakon što dotakne svojom rukom golo meso tela“, želeći
da iskoristi tu emociju u izgradnji prve nemačke republike koja se tada
rađala. Ali Man se distancirao do prihvatanja tog mesa suviše otvoreno u
svom eseju o braku nekoliko godina kasnije.

Čarobni breg
Manov
neodlučan odnos prema homoerotičnosti (njegov strah da njegove tajne
želje postanu javne i koje mogu uništiti njegov stabilni život) pokazao
je 1924. u svom romanu „Čarobni breg“. Glavni lik, Hans Kastorp, dolazi u
posetu svom rođaku koji je u sanatorijumu „Berghof“.
Umesto da
ostane tri nedelje, on ostaje sedam godina, visoko u švajcarskim Alpima
gde vreme teče drugačije nego u ravnici iz koje je Kastorp došao. U
svetu ispod, evropska civilizacija upada u haos koji će prerasti u Prvi
svetski rat.
U ovom obrazovnom romanu, jednostavan, mladi inženjer
postaje pacijent sanatorijuma i učenik dvoje muškaraca koji
predstavljaju dva različita pogleda na svet kao i filozofsku tradiciju,
Setembrini i Nafta. Glavni uzrok Kastorpovom fizičkom podmlađivanju i
spiritualnoj obnovi jeste Klavdia, emigrantkinja iz Rusije, Ona
neverovatno podseća na Pribislava Hipea, dečaka koga je Hans voleo dok
su bili 14-to godišnji školarci.
Kroz ovu vezu, emocionalnu i
seksualnu, sa Klavdiom, Hans oblikuje svoju homoseksualnost u korist
biseksualnosti. Frojdov uticaj na Tomasa Mana bio je veliki i imao je
veliku ulogu u Manovom konceptu kako homoseksualna želja može biti
integrisana, nasuprot represiji ili uništenju. Uprkos svemu, bolest
ostaje nepodesno spojena s njom.

Kodiranje homoseksualne želje
Tipično,
Man ne opisuje otvoreno homoseksualnu želju . Umesto toga, on njenu
prisutnost opisuje kroz simbole i metafore. Epizoda „pozajmljivanje
olovke“ u „Čarobnom bregu“ je primer ove prakse i primer pisanja o
homoseksualnoj želji bez njenog eksplicitnog pominjanja.
Godinama
pre, Hans je tajno „pozajmio“ olovku od svog prijatelja Pribislava. Kada
Man opisuje probuđena sećanja na taj momenat, postaje jasno da olovka
simbolizuje Pribislavov penis. Hans je imao potrebu da seksualno izrazi
svoju ljubav svom prijatelju, ali sve što je mogao da uzme od njega
jeste predmet koji će ga na njega podsećati.
Duboka simbolička
vrednost postaje evidenta kada Klavdia ponudi Hansu olovku i tako
probudi sećanje, čime onemogućava da reši svoju homoseksualnu prošlost i
da „ozdravi“.

Mario i mađioničar
U romanu „Mario i mađioničar“ 1929, Italija ponovo služi kao raskrsnica kulture i banalnog, umetnosti koja prelazi u erotičnost.
Cipola
„mađioničar“ koji hipnotiše, niti satom niti drugim predmetom, već
svojom snagom volje koja je usmerena na subjekt. Posle nekoliko scenaria
nad nevoljnim građanima koji izvršavaju njegova naređenja, svetla
pozornice se zaustavljaju na mladog konobara Maria, koja je namamio na
pozornicu. Njegovo obraćanje Mariu sa „Ganimed“ jasno pokazuje da Cipola
želi ulogu Zevsa. (Po legendi Ganimed je Zevsov ljubavnik)
Mađioničar
je iskoristio crnu magiju na Mariu, pričao o „problemima“ koje Mario
ima sa svojom devojkom, nudeći se kao pun razumevanja, mnogo boljim
ljubavnim objektom. Cipola izgovara čaroliju: „Veruj mi, ja te volim“ i
Mario ga poljubi.
Taj momenat umetničkog trijumfa „značajni momenat,
goteskan i uzbudljiv, momenat Mariovog blaženstva“ označava Cipolino
uništenje, jer je on prešao liniju koju Man opisuje u romanu „Smrt u
Veneciji“ prešavši liniju umetničke inspiracije ka očigledne homoerotike
i, krajnje, smrti. Istog trenutka kada je prošla čarolija, Mario vadi
pištolj i usmrćuje Ciplu, osvetivši se zbog javnog poniženja.
Treba
naglasiti da autor koji je bio spreman da napusti Nemačku 1933. godine,
već tada je počeo da opisuje link izmeđi fašizma, homoerotike i
homofobije, što je nastavio i u drugim pričama.

Doktor Faustus
„Doktor
Faustus“ 1947. Manova najveća parabola nemačkog pada u fašizam, takođe
sadrži umetnika koji je homoseksualac. Koristeći mit o Faustu, roman
prati raspad buržoaske kulture u Nemačkoj od kasnog 19. veka do
sadašnjosti. Kompozitor Adrian Leverkühn pravi pakt sa đavolom da bi za
nekoliko godina stvorio muzičko remek delo. Zauzvrat, đavo želi njegovu
dušu.
Leverkühn i njegov prijatelj i muzičar Rudi Šverdtfeger su s
vremena na vreme imali seksualne odnose. Opet, homoseksualna želje je
prisutna u Manovom radu, suprotna snagama i institucijama koje održavaju
moderno društvo.
Nekoliko kritičara veruje da u Manovim kasnijim
radovima Die Betrogene 1953. i Bekenntnisse des Hochstaplers Felix Krull
1954, on se snažno gadi svojih homoseksulnih osećanja i daje im
heteroseksualni izgled tako što ženski likovi doživljavaju ono što je on
osećao prema mladićima.

Zaključak
Manovi opisi homoseksualne
želje mogu se smatrati pokušajem šifrovanja homoseksualnosti na način
kojim bi mu bilo dozvoljeno da kazuje ono što je u to vreme za njega
bilo neizrecivo, naime, njegova sopstvena homoseksualnost. Ta dualna
drugost, umetnika i homoseksualca, našla je ličnu ekspresiju u njegovim
dnevnicima. Kada postala glavna tema u njegovom radu, uzeo je drugačiji
način izgovaranja (metafore, aluzije), karaktere i zaplete.
Manova
literarna dela su izazvala ogromno interesovanje gej istraživača jer
mnogo toga o homoseksualnoj želji u književnosti pre Stonewalla mora da
se traži između redova. Ostaje šifrirano i otvoreno za interpretaciju
generacija čitalaca čija iskustva i definicija homoseksualnosti se mnogo
razlikuju od Manovih.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   20/2/2011, 10:05 pm

Ljiljana Habjanovic

TO SAM JA

Rodila sam se 6. septembra 1953. godine u Kruševcu. Potekla sam iz
porodice u kojoj su se izmešale srpska, hrvatska i crnogorska krv,
susrele različite vere. Živela sam i u Srbiji, i u Hrvatskoj. Još u
detinjstvu uvidela sam zlo nacionalne i verske mržnje. Istovremeno,
shvatila sam relativnost svih nacionalnih mitova, ali i njihov značaj za
opstanak nacionalne svesti i samoodržanje jednog naroda. Imala sam
nepunih osam godina kada je moj otac odlučio da započne novi život.
Majku i mene odbacio je kao nepotreban teret. Majka je umrla pet godina
kasnije. Siromašna, usamljena i nesrećna. Ta smrt me i danas boli, i sve
moje knjige o ženskom jadu ustvari su omaž mojoj majci.
Ostala
sam s bakom, štićena toplinom i mekotom njene ljubavi. Rasla sam uz
priče o njenim pretkinjama. Tim pričama baka me je vaspitavala. I da su
one bile drugačije, verovatno bih i ja bila drugačija.
Sa
četrnaest godina počela sam da vodim dnevnik. Na prvoj strani zapisala
sam misao Romana Rolana: Boriti se, tražiti; ne naći i ne klonuti!
Dakle, opredelila sam se za borbu kao način života, za hrabrost kao
životni stil, mada u tom trenutku nisam bila baš sasvim svesna šta sam
ustvari odabrala. Možda mi se zato u jednom periodu života činilo da je
moj simbol paunovo pero. Paun peva kada je nebo tamno i preteće. Paun
igra kada je najteže. Danas znam da čovek nikad nije sam. I da mi stoga
borba i traženje nisu uzaludni.
Od svoje sedme godine želela sam
da budem pisac. Bila sam veoma usamljena. Moje drugarice i drugovi su
izlazili i zabavljali se, a ja sam čitala, pisala i maštala. A onda je
došao dan kada sam morala da se suočim sa poraznom stvarnošću. Ja nisam
imala roditelje, nisam imala materijalnu sigurnost, i morala sam da se
opredelim za neko zanimanje u kojem je lako dobiti posao. Tako sam se
našla na Ekonomskom fakultetu. Pokradenih snova. I bez nade.
Kao
diplomirani ekonomista radila sam u banci, a zatim u turističkoj
agenciji. Tih godina napisala sam i objavila dva romana: Javna ptica i
Ana Marija me nije volela.
Krajem 1991. godine uspela sam da
promenim posao – postala sam novinar u "Dugi", u to vreme najboljem
jugoslovenskom magazinu. Posle dve godine postala sam urednik i član
uređivačkog kolegijuma. Pisala sam o kriminalu, zloupotrebama,
korupciji, koji su vidno obeleželili privredni i društveni život u
Srbiji izolovanoj sankcijama Ujedinjenih nacija. Otkrila sam finansijski
skandal decenije u kome se na jednoj strani našao politički i ekonomski
establišment, a na drugoj opljačkani narod. Zbog tih tekstova tužili su
me funkcioneri iz tri najmoćnije političke partije toga vremena –
Miloševićeve, Šešeljeve i Draškovićeve. Na sudu sam dokazala da sam
pisala istinu. Ipak, osuđena sam i od odlaska u zatvor spasla me je samo
činjenica da sam majka maloletnog deteta.
Budući da sam još iz
najranijeg detinjstva ponela otpor prema podelama ljudi po veri i
naciji, prema zlu verske i nacionalne mržnje, od početka sukoba u
nekadašnjoj Jugoslaviji pisala sam protiv rata i nasilja. Protiv onih
koji su žrtvovali tuđe živote za ostvarenje svojih ciljeva. Na isti
način govorim i u svojim romanima, i publici na književnim skupovima.
Zalažem se za mir i toleranciju. I priznajem da sanjam otvoren,
multikulturalan svet, u kome će sve različitosti biti slivene u sklad
kao boje paunovog pera.
Novinarstvo sam napustila krajem 1995.
godine i od tada sam se potpuno posvetila književnom radu. Na ovako
ozbiljan i pomalo rizičan korak nikako ne bih smela da se odlučim da
nisam imala podršku svoga muža. Od samog početka našeg braka, pa i naše
veze uopšte, on je znao da ja nikada neću biti srećna ako ne budem
pisac. I da ću biti nezadovoljna i gorka. Da mi ništa neće valjati, da
mi ničega neće biti dosta. Da samo pisanje može da ispuni ponor koji
zjapi u meni, i u koji bi se sigurno survalo i naše zajedništvo, i sav
moj život. Znao je to, a nije me napustio, i to njegovo ostajanje uz
mene bila mi je, zapravo, najvažnija podrška. Osim toga, prihvatio je i
moguću muku mog neuspeha, kao što danas srećan prihvata teret mog
deljenja izmedu porodice i rada. Važno mu je sve što je vezano za moje
stvaranje. I ponekad me brani od mene same. Zato što me razume. A ja
razumevanje smatram najvišim stepenom ljubavi.
"Oni me vole
onako kako meni treba!", kažem kada me pitaju o mome mužu i sinu. Moj
sin Aleksandar je roden 1988. godine, i od najranijeg detinjstva je
naučio da moju pažnju i vreme deli sa junacima mojih romana. Znam da mu
nije lako, i često se osećam krivom pred njim. Ali i pred sobom. Znam da
moj sin raste. Da svako doba nosi svoje radosti, a da su meni neke
njegove promakle. Da iz dana u dan otimam i sebi i njemu nešto važno i
dragoceno, što nikada neću moći da nadoknadim. I slaba mi je uteha što
znam da, bez obzira kojim se poslom bavi, nijedna majka nije kraj svoga
deteta uvek kada to treba i njoj i njemu.
Ipak, moj sin i ja
nekako uspevamo da ostanemo veoma bliski. Svakodnevno ukrademo neki samo
naš sat za razgovor. Najčešće je to uveče, kada on već legne. Ja sedim
pored njega na krevetu, a on mi priča o svemu važnom što mu se desilo
toga dana, ili mi poverava svoje tajne i snove.
Juna 2003.
godine ponovo, uz podršku i pomoć svoga muža i sina, odlučila sam se za
novu promenu: napustila sam dotadašnjeg izdavača i otvorila svoju
izdavačku kuću "Globosino ALEKSANDRIJA". U njoj sam, kao prvi naslov,
objavila svoj novi roman IGRA ANĐELA, a zatim ponovljena izdanja ostalih
svojih romana. Želja mi je da pored svih svojih knjiga objavljujem i
strane bestselere, ali i dela u kojima se čuva hrišđanska kulturna i
duhovna baština.
U svom književnom radu osećam podršku svojih
anđela čuvara i svetitelja. Kao devojčica bila sam uvereni ateista. I
dugo je vremena prošlo dok nisam postala sigurna i mirna vernica. Odavno
već živim s osećanjem da ono što je neuobičajeno nije i nemoguće.
Duboko verujem da mi, ljudska bića, nismo sami na svetu. Ponekad osećam
živo prisustvo onih koji mole Boga za nas, i živo prisustvo Boga samog.
Na promocijama svojih knjiga često kažem i ovo: "Sve velike ideje koje
su tokom istorije ljudska srca grejale nadom pokazale su se kao iluzija.
Bog nas jedini nije izneverio. Tu je. I čeka da mu se vratimo." Ja
verujem u Boga. Verujem u pravednost Božju, u smisao i smislenost
čovekovog postojanja. I nastojim da u svakom trenutku svoga života živim
poštujući deset Božjih zapovesti.
Ne znam da li je to dovoljno
kako bih opravdala milost koju sam zadobila kada mi je dato da napišem
roman PETKANA. Da pod svojim imenom objavim knjigu o najvoljenijoj
Svetiteljki pravoslavlja, Prepodobnoj Majci Paraskevi. Ta knjiga uveliko
prevazilazi ne samo moju karijeru, već i sav moj život. dok sam je
pisala dobijala sam odgovore na pitanja koja sam godinama postavljala
sebi. I na ona koja su se otvarala sa svakim novim odgovorom. Menjala
sam se. I mislim da sam postala bolja. I bliža Gospodu. A to i jeste
svrha ljudskog života.

intervju : LJiljana Habjanović - Đurović - književnik
Pisanje kao molitva
Pisac
sve crpi iz sebe, iz svog misaonog i emotivnog sveta. Pisanje je moje
moranje. Uslov postojanja. Ispunjava na najdublji i najpotpuniji način.
Ali, ne može se pisati svakoga dana po čitav dan. Usuđujem se da kažem
da je hrišćanstvo postojalo u mojim knjigama i dok toga nisam bila
svesna

LJiljana Habjanović-Đurović jedan je od malobrojnih
srpskih književnika koji zaslužno mogu poneti epitet -bestseler pisca.
To potvrđuju uspesi prethodnih romana, "Ženski rodoslov","Petkana","Igra
anđela". I najnoviji roman ove spisateljice o Presvetoj Bogorodici
"Svih žalosnih radost" sudeći po broju ponovljenih tiraža naišao je na
veliko zanimanje čitalačke publike, a za ovu knjigu LJiljana
Habjanović-Đurović dobila je više književnih nagrada i priznanja na
listi kojih je od juče još jedan orden Svetog Save. Poslednjih godinu
dana dela naše popularne književnice prevode se u Rusiji, Ukrajini,
Češkoj, Bugarskoj i Grčkoj...

Činjenica je da ste najčitaniji pisac na ovim prostorima. Šta za jednog srpskog pisca predstavlja taj beleg?

-
Saznanje da sam već godinama najčitaniji pisac u Srbiji, Crnoj Gori,
Republici Srpskoj i dijaspori, o čemu se uveravam ne samo kroz podatke
biblioteke, knjižara i Internet knjižara, već i kroz pisma koja mi stižu
iz svih krajeva sveta, mene beskrajno raduje I čini me zahvalnom.
Zahvalnom Gospodu Bogu, koji mi je sve dao. Talenat, fizičko i mentalno
zdravlje, koje mi omogućava da podnesem sve napore kako samog književnog
rada, tako i onoga što ga prati, promocija, putovanja. Sina i muža koji
veruju da je ovo što radim važno i stoga su uvek spremni da sve u našem
životu podrede mom pisanju. I čitaoce koji vole moje knjige, a ta mi
ljubav daje pravo da sebe nazivam piscem. Sve drugo, što je uglavnom
plod zavisti, zlobe, vanknjiževnih nedopadanja, ili ličnih interesa
raznih vrsta, malo je i beznačajno prema toj radosti i toj zahvalnosti.

Pravoslavlje
je kao primarna komponenta već od samog početka usađeno u same temelje
vašeg književnog stvaralaštva. Kako biste objasnili ulogu pravoslavlja u
vašoj literaturi?
- Još negde od petnaeste godine počela sam sebi da
postavljam pitanja koja muče sve misleće ljude otkad je sveta i veka:
Ko smo? Odakle smo došli? Kuda idemo? To su pitanja na koja su odgovore
ponudile literatura, filosofija i religija. I ja sam ih tražila tim
redosledom. Našla sam ih u veri. A moja je vera, po porodičnoj
tradiciji, po vaspitanju, po ličnom izboru, pravoslavna. Dok sam pisala
roman "Petkana", sanjala sam Svetiteljku kao mladu devojku, koja se
sprema da krene u Svetu zemlju i koja mi govori: "Ko smo? Deca reči, a
sve su velike istine izrečene običnim rečima dotakle samu suštinu mog
bića. One su srž moga života, a samim tim i mojih knjiga. Jer, pisac sve
crpi iz sebe, iz svog misaonog i emotivnog sveta. Ali, usuđujem se da
kažem da je hrišćanstvo postojalo u mojim knjigama (naravno sa izuzetkom
"Javne ptice") i kada toga nisam bila svesna. Na to mi je prošle godine
na promociji u Novom Kneževcu, ukazao moj tamošnji sveštenik, otac
Branko Popov. Javio se da govori baš na tu temu. A svoje je teze
potkrepio citatima iz mojih knjiga, koje je uredno prepisao i pročitao
nam. Izgleda da sam ja već slutila odgovore i dok mi se činilo da ih
samo tražim.

Vaš roman "Svih žalosnih radost" o Presvetoj
Bogorodici je, sudeći po rasprodatom tiražu, osvojio srca čitalačke
publike. Naišao je, takođe i na pozitivne kritike, ali i podršku i
pozitivnu reakciju sveštenih lica iz SPC...
- Imala sam sreću, i,
svakako, milost Božju, da već na prvom javnom predstavljanju romana
"Svih žalosnih radost" govori doktor bogoslovije i prodekan Bogoslovskog
fakulteta u Beogradu, Dragomir Sando. Citiraću samo deo njegove
nadahnute besede: "Knjiga je prirodni nastavak "Petkane " i "Igre
anđela". Kao što je Jovan preteča utirao put za dolazak Spasitelja, tako
će nova knjiga LJiljane Habjanović-Đurović stilom, mudrošću i
izvanrednim poznavanjem prilika u vreme zemaljskog života Bogorodice,
biti nastavak tako čitanih prethodnih romana. Kako mnoge pojedinosti
nisu zabeležene, a prepoznatljive su između stihova Novog zaveta, to
lucidno prepoznaje autorka i iznosi nam na videlo. Ona kao da se
saživela sa klimom, topografijom, načinom života i običajima, porodičnom
atmosferom novog Izrailja, poput apostola Mateja, pripoveda nam tako
snažno i nedvosmisleno...Spisateljka je potpuno doživela događaje iz
života Bogorodice... Autor ove knjige je izuzetno hrabra žena. O
Bogorodici, kakvim je načinom i pristupom pošla gospođa LJiljana, retko
da bi se osmelio da piše i najhrabriji teolog. Ovo je prepevano
Jevanđelje." Na Krstovdan, prošle godine, u konaku hrama Rođenja
Presvete Bogorodice u Prilipcu primila sam nagradu "Pečat Kneza Lazara",
koju dodeljuju Crkvena opština Prilipac i Likovna kolonija"Prilipac, za
najbolju knjigu objavljenu između dva praznika male Gospojine. U
obrazloženju je rečeno:"Roman "Svih žalosnih radost" je izuzetno delo,
koje svojom veličinom nadrasta i ovo vreme i ovaj prostor".

Koliko
su nagrade važne za jednog našeg pisca, koji živi i stvara u skučenom
jezičkom prostoru? U kojoj meri takva nagrada određuje sudbinu jedne
knjige ?
- Nagrade su važne jer skreću pažnju čitalačke publike na
manje čitane pisce i knjige. Ali važne su i čitanim piscima. Svoje
nagrade doživljavam kao priznanje čitaocima da su bili u pravu što su me
podržavali svih ovih godina. Ako su laureati odabrani slučajno, ili po
vanumetničkim kriterijumima, ako iza nagrađenog ne stoji vredno delo i
stvaralačka biografija dostojna priznanja, onda je nagrada na štetu i
darodavcu i dobitniku.

Kako uspevate da vodite izdavačku kuću "Globosino Aleksandrija" i da se bavite pisanjem?
-
Pisanje je moje unutrašnje moranje. Uslov postojanja. Neraskidivi deo
mog bića. Pisanje me ispunjava na najdublji i najpotpuniji način-kao
molitva. Ali, ne može se pisati svakog dana, po čitav dan. Taj preostali
deo vremena ja trošim na svoj paralelni život: posvećena porodici, radu
i svojoj izdavačkoj kući. Bilo mi je teško dok sam pisala knjige i
istovremeno radila kao službenica u banci, turizmu, novinama. Tada sam
bila rastrzana između dva daleka sveta. Kao izdavač, ja ostajem u svetu
književnosti i svetu koji volim. I u kome mi je lepo.

Na čemu trenutno radite i hoće li vaše sledeće delo korespondirati sa vašim prethodnim knjigama?
-
Ne volim da govorim o onome šta planiram, već o onome šta sam uradila.
Reći ću samo da se vraćam rukopisu koji sam započela u proleće
dvehiljadite i radu koji sam prekinula kada je, u toku molitve u crkvi
Svete Petke na Kalemegdanu, do mene doprla misao kao nalog da napišem
roman o najvoljenijoj svetiteljki pravoslavlja. Naravno, tema i ove moje
knjige biće ženska sudbina, a glavne ličnosti-žene. Ali, dok ne završim
ovaj roman, želim da skrenem pažnju čitalaca na knjigu u čijem sam
stvaranju učestvovala i sama. Reč je o knjizi "Teritorija čitanja", iz
ugledne kolekcije"Odgovori", Miloša Jeftića. Gospodin Jeftić me svojim
mudrim, inspirativnim i časnim pitanjima proveo kroz moj život. A zatim
me naveo da promislim o mnogim važnim temama od opšteg značaja. Govorili
smo o jeziku, o umetnosti, o nacionalnom i internacionalnom, o čoveku i
Bogu, o prošlosti i budućnosti. Sve ono što bi moji čitaoci želeli da
me pitaju, umesto njih je učinio Miloš Jeftić. Knjiga je ilustrovana sa
sedamdeset pet ličnih fotografija, koje predstavljaju neku vrstu moje
životne fotomonografije. Dakle, da ponovim još jednom, sve one koji vole
moje knjige čeka "Teritorija čitanja".

Uvek na strani žena

O sasvim običnom životu, o snovima i
božanskim porukama, o knjigama koje su već dugo najčitanije u zemlji
Srbiji i istinskoj veri koja je vodi u svemu što čini

Srele smo
se tog jutra, svega nekoliko sati posle njenog povratka sa koncerta
"Bijelog dugmeta", gde je bila sa mužem Milovanom i sinom Aleksandrom i,
kako kaže, zaista uživala, iako su neke njene omiljene pesme izostale.
Vidan umor odagnala je kao lošu misao i novi dan pun radnih obaveza je
počeo.

Ljiljana Habjanović-Đurović, najčitaniji i najtiražniji
srpski pisac, nedavno je u sopstvenoj izdavačkoj kući "Globosino
Aleksandrija" objavila svoj osmi roman "Svih žalosnih radost", koji
govori o zemaljskom životu presvete Bogorodice. Time je njena odanost
ženskim likovima dosegla svoj zenit.

- Tačno je da su glavne
junakinje mojih romana žene, a glavna tema ženske sudbine, i ja za to
imam nekoliko razloga. Prvo, zato što sam žena, žene su mi bliže i bolje
ih poznajem. S druge strane, moja majka je imala jako nesrećnu sudbinu i
ja sam bila svedok njene nesreće i zbog toga sam uvek na strani žena.
Osećam potrebu da iskažem, s jedne strane, svu veličinu ženske prirode,
a, s druge, svu tragiku njihovih sudbina. Žene su, uostalom, čvršća,
jača i kreativnija polovina čovečanstva i teže im je nego muškarcima (da
zadovolje i svoje ambicije i porodicu), pa su njihovi životi
dramatičniji, uzbudljiviji i bolja podloga za literaturu - kaže
Habjanovićka.

Tako je krenulo od prvog romana "Javna ptica" u
kojem je opisala sudbinu devojke koju je poznavala. Onda je napisala tri
romana svog ispovednog ciklusa "Ana Marija me nije volela", "Iva" i
"Ženski rodoslov" u kojima su glavne junakinje bile žene iz njene
porodice. Roman "Paunovo pero" je prelaz između tog ispovednog i onog
što će doći kasnije i što autorka naziva duhovnim ciklusom. Taj roman je
priča o sedam savremenih žena koje na njihovom putu prati pet mitskih
ženskih likova. Reč je o boginjama različitih naroda i Presvetoj
Bogorodici o kojoj je tada prvi put pisala. Onda je nastao roman
"Petkana", pa "Igra anđela" u kojem kroz sudbinu kneginje Milice
saznajemo "kako anđeli utiču na ljudske živote i mešaju se u našu
svakodnevicu i snove" što je duhovna dimenzija tog romana.

-
Logična stepenica je bila da posle toga dođe priča o Presvetoj
Bogorodici, a već davno sam dala zavet da ću svojim životom i radom
služiti širenju vere i meni je bitno da sile nebeske budu zadovoljne
onim što radim. Svoj život i rad sam posvetila veri.

Znak je stigao

Saznajemo
i da je u jednom trenutku imala dilemu da li je pravi čas da piše tu
zahtevnu knjigu i predano se molila Bogorodici da joj uputi neki znak
spolja. Onda je kroz nekoliko dana, na Veliku Gospojinu, dobila poruku
na mobilnom od jedne čitateljke iz Smederevske Palanke (još je čuva):
"Zašto ne napišete roman o Presvetoj Bogorodici?"

- Tog trenutka sam shvatila da sam dobila odgovor koji sam tražila i da smem da nastavim da pišem - kaže Habjanovićka.

Uostalom,
to je veliki, važan i težak poduhvat. Sam prodekan Bogoslovskog
fakulteta i doktor bogoslovije Dragomir Sando je rekao da bi se na
pisanje romana, kao što je "Svih žalosnih radost", teško odlučili i
učeni bogoslovi i da je autor romana vrlo hrabra žena.

Autorka
kazuje kako je pišući ovi knjigu čitala ''Stari'' i ''Novi zavet'' kao i
svetootačke knjige toliko puta dok nisu postale deo nje do mere da je
mogao da se obavi taj alhemijski proces i iznedri se priča. Inače, ni u
jednom trenutku ne dozvoljava sebi improvizaciju, ma o čemu pisala, jer
je odgovornost pisca pregolema. A kad je reč o najnovijoj knjizi
posebno:

- Mnogi nikad neće pročitati ''Novi zavet'' ali hoće
"Svih žalosnih radost". Osim što sam u toj knjizi govorila o stvaranju
nove vere želela sam da sve te novozavetne likove, čiji su životi i rad u
osnovi naše vere i naše kulture, približim kao ljudska bića. I sam
gospod Isus Hrist je bio čovek podoban ljudima u svemu, osim u grehu. A
tek Presveta Bogorodica, apostoli, žene mironosice, svi su oni bili
ljudska bića.

Kada je u pisanju stigla negde do polovine knjige,
otišla je sa porodicom na put u Svetu zemlju, u organizaciji agencije
Srpske pravoslavne crkve, i to smatra svojim najznačajnijim putovanjem
koje nije bilo turističko već pokloničko:

- Obišli smo celu Svetu
zemlju i sva ona mesta po kojima su se kretali Presveta Bogorodica i
gospod Isus Hrist u toku svog zemaljskog života. Takođe smo bili, vezano
za rad na ovoj knjizi, i u Efesu, u kući ukojoj su živeli presveta
Bogorodica i Jovan Bogoslov u izgnanstvu posle raspeća, a bili smo i u
Rusiji da vidimo i original čudotvorne ikone "Svih žalosnih radost" po
kojoj je knjiga dobila naziv. Što se tiče tog putovanja, u Svetu zemlju
to je potpuno neuporedivo sa bilo čim što sam doživela. Najuzbudljiviji
trenutak za mene bio je na grobu Presvete Bogorodice. Išli smo i
stradalnim putem i sve to me je ispunilo novom snagom i emocijama, a i
fizički sam videla te prostore. Dodirnuo me je duh i dah tih svetih
mesta i tih svetih ljudi.

Snovi i božanske poruke

Na naše
zapažanje da u njenim knjigama san ima značajno mesto kaže da su oni u
osnovi važni jer ih priznaje i crkva, a ljudi ponekad u snovima mogu
dobiti poruku najvišeg nivoa. Naravno, nisu svi podjednako značajni, ali
neke svoje snove se usudila da protumači da dolaze od božanskih sila. U
vreme kad je pisala roman "Petkana", dva puta je sanjala svetiteljku.
Jednom kao devojčicu sa naočarima što joj je dalo i odgovor na pitanje
od čega je bolovala, budući da se zna kako je bila bolešljiva. U spisima
nigde nema podatka kakve je prirode bila njena bolest, ali se zna da je
uticala da se zainteresuje za veru. San je dao odgovor da je to bila
bolest očiju. Kasnije, u literaturi je našla da se na mnogim izvorima
svete Petke leči bolest očiju. Drugi put je sanjala kao mladu devojku
koja odgovara na pitanje koje je oduvek mučilo i književnicu: ko smo,
odakle i kuda idemo?

- Ona je bila tu, čula sam njen glas i ona
mi je odgovorila na ta pitanja. Sanjala sam i situacije koje nemam u
ličnom iskustvu a koje treba da se dese junacima mojih knjiga. Tako sam u
snovima saznavala kakav je to osećaj i šta znači doživeti ovo ili ono i
to mi je pomagalo da pišem. Imala sam i snove u kojima sam prosto
videla budućnost i koji nemaju veze s pisanjem, ali su bili značajni za
moj život kada je trebalo da donesem neke važne odluke. Imala sam tu
sreću da sanjam. Mislim da nam se u stvari na taj način Bog obraća, jer
kad bi nam se svetitelj pojavio u stvarnom životu, na javi, nijedan
čovek, bez obzira što je vernik, ne bi mogao da podnese to sveto
zračenje i prisustvo takvog jednog bića. U snu je to moguće i zato te
božanske poruke dobijamo dok spavamo - kaže Habjanovićka.

Sasvim običan život

Nasuprot
snovima i prebogatom unutrašnjem životu naše najčitanije književnice,
prema njenim rečima, odvija je jedan sasvim običan život kakav vode sve
zaposlene žene. Kad piše, radi po osam do deset sati dnevno. Počinje
ujutru kad muž i sin izađu iz kuće i to traje sve do ručka. Onda popiju
kafu i ona nastavlja s pisanjem do devet ili deset sati uveče, u
zavisnosti gde se završava poglavlje knjige. Ako baš i ne piše popodne,
onda čita literaturu. Subotom i nedeljom kuva i tada se često dešava da
dok se nešto krčka ili peče u rerni sedi za stolom, čita literaturu i
podvlači ono što je značajno.

Ona koja je sa sedam godina
odlučila da piše knjige nikada, pa ni činjenicom da je postala supruga i
majka, nije došla u dilemu da prestane da se bavi pisanjem. Bila je to
stvar samo njene volje i energije i dobro je što su došla vremena kad
žene ne moraju da biraju između porodice i profesije, i to je najvažnija
stvar u životima žena. Inače, Habjanovićka je završila ekonomiju, kao i
njen suprug, i neko vreme je radila u toj profesiji.

- Ja nemam
roditelje, a nema ih ni moj muž Milovan. Dakle, nikakvu pomoć nismo
imali i sami smo čuvali dete. Velika je stvar što je moj muž uvek bio na
mojoj strani, što je recimo, dok sam radila u novinama (bila je novinar
"Duge"), znao da dođe s posla i izvede Aleksandra na tri, četiri sata
iz kuće u park ili da se negde igraju, kako bih ja za to vreme mogla da
pišem. Drugo, uvek sam imala privilegiju da kažem "danas ćemo da ručamo
paštetu jer nemam ništa drugo zato što sam pisala". To je velika
podrška. Upravo kod tih svakodnevnih stvari. Kod nas se u kući ne gleda
šta je čiji posao nego svi rade sve. Moj muž jedino ne kuva i ne pere
sudove, ali sve drugo da. Radi onaj ko u tom trenutku ima vremena.
Inače, nas dvoje smo potpuno delili brigu oko deteta.

Sin
Aleksandar ima sedamnaest godina i njegovim je rođenjem, kaže, postala
osetljivija i manje bezbrižna, a to je ono što se dešava svim majkama. I
danas ne može da zaspi dok se ne uveri da je ugasio svetlo ili je
zaspao pod upaljenom lampom i da li je skinuo slušalice pošto uveče voli
da sluša muziku. Kao i svaka majka brine, želi da ga zaštiti, boluje
ono što i njega boli i raduje se njegovim radostima.

- Rođenje
mog sina me je promenilo u smislu što sam se od sebe same okrenula još
nekome i podelila se još s nekim, ali tim deljenjem se nisam smanjila
nego sam se povećala - kaže razneženo.

- Ponavljam, živim kao sve
zaposlene žene. Ne idem na modne revije ni sve slične gradske
zanimacije i stvarno ne pripadam tom društvu koje se seli sa jednog
mesta u modi na drugo, iz večeri u veče, koje se pojavljuje da bi bilo
slikano. Mi kao porodica volimo da odemo u pozorište, na neki koncert
ili izložbu, i to radimo iz uživanja. Idemo kad ugrabimo vreme i osetimo
potrebu za tim. Ne idemo na premijere i na otvaranja da bismo bili
slikani i viđeni.

Srećna je što su žene izborile ravnopravnost na
svim poljima u odnosu na svoje pretkinje. Danas dominiraju u
književnosti i kod nas i u svetu, dakle osvojile su i to najelitnije
zanimanje, a samo pre dva veka nisu smele ni da potpišu knjige svojim
imenom. Ipak, mesto gde se još nisu izborile za stvarnu ravnopravnost je
porodica.

- Tu još nosimo prtljage svojih baba zbog toga što je

našim
muškarcima zgodno da tako bude. Neke statistike pokazuju da u toku dana
prosečna žena provede četiri i po sata u kućnim poslovima, odnosno u
poslovima za porodicu, a prosečan muškarac samo petnaest minuta. Dok se
tih pet sati ne podeli na dva i po nema ravnopravnosti. Ženama je
potrebno da ih oni sa kojima žive (muževi, deca ili roditelji), vole ne
onako kako je to njima zgodno jer je takva ljubav sebična, nego onako
kako je to svakoj ženi potrebno - kaže Ljiljana Habjanović.

Nakaradna podela

Hrabro
se upustila u književnu konkurenciju i svakako da je nervira podela na
muško i žensko pismo, a tu veliku "podmetačinu" ženama nametnuo je u
teoriji još Rolan Bart, čime se ono što pišu žene smestilo u nekakvu
podvrstu. Uostalom, odrednica muško pismo ne može se naći nigde i
nikada. Primajući nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju
knjigu (jedina ih je dobila četiri), rekla je da u ovoj zemlji za to ne
postoji ni reč u srpskom jeziku. Dakle, žena - pisac bestselera. Onda je
njen tada jedanaestogodišnji sin Aleksandar predložio: "Ako su oni
pisci, ti si piskinja".

Osim one četvorostruke za najčitanije
knjige tri puta je imala po dve knjige među deset najčitanijih u
bibliotekama Srbije, a knjige su joj prevedene i objavljene i u Češkoj,
Italiji, Grčkoj, Francuskoj, Makedoniji, Hrvatskoj. U svojoj izdavačkoj
kući od 2003, kada ju je osnovala, objavila je najpre "Igru anđela", ali
i ponovila izdanja ostalih romana.


DELA LJILJANE HABJANOVIĆ ĐUROVIĆ


*JAVNA PTICA*

JAVNA PTICA je prvi verodostojni erotski roman ispisan ženskom rukom u istoriji naše književnosti.
Istovremeno
to je priča o usamljenosti mlade devojke, o njenoj neprestanoj i nikada
dostignutoj žudnji za pravom bliskošću i saglasjem duša. To je vapaj za
istinskom komunikacijom. Za razmenom misli i osećanja, a ne samo pukih
reči. Za slobodom umesto pokoravanja. Za višim smislom života u svetu
besmislenih i nametnutih klišea i praznine.
To je knjiga o odnosu
dece i roditelja. O istinama koje ljudi shvate dok su deca, a zaborave
kada postanu roditelji. A baš tada su im najpotrebnije.
JAVNA PTICA je i glas ženske pobune. Zahtev za pravednijim vrednovanjem polova i poštenijim odnosom među njima.
Erotske
scene u ovoj uzbudljivoj sagi o odrastanju, zrenju i gubljenju iluzija,
samo su mera dubine ponora strašne usamljenosti glavne junakinje. Jer
usamljenost onih koji fizički nisu sami najgorča je, najteža i
najporaznija.
JAVNA PTICA je roman koji mora da pročita svaka devojka
kada stupi na prvu veliku životnu raskrsnicu. To je knjiga iz koje se
uči zašto je jedini pravi let - let sopstvenim krilima.


*ANA MARIJA ME NIJE VOLELA*

"Ana
Marija me nije volela" je iskrena, potresna i istinita priča devojčice
Ive koja raste rastrzana između dve porodice - očeve i majčine. Između
dva grada - Zagreba i Kruševca. Između dva sveta - hrvatskog i srpskog.
Između dve vere - katoličke i pravoslavne.
Iva se odlučila na ovu
gorku samoispovest da izbaci otrov iz sebe, kako bi mogla da preživi.
Mora joj se verovati, čak i kada govori o najstrašnijem i neverovatnom.
Jer deca pamte istinito. Deca najbolje osećaju nepravdu.
"Ana Marija
me nije volela" je priča o (ne) ljubavi bratstva i jedinstva. O strahu i
nadi jugoslovenstva. O ponorima neljudskosti i nerazuma u koje čoveka
baca mržnja prema onima koji su drugačiji. O zloupotrebi Boga i čovekove
potrebe da veruje, za činjenje svega što je u suprotnosti sa svakom od
deset Božijih zapovesti.
To je i roman i opomena. Istovremeno knjiga dokaza da nas samo ljubav može spasiti.


*IVA*

IVA
je ljubavni i ezoterijski roman, ali i pokušaj traganja za suštinom
ljudskog bića i postojanja. Priča složena iz dva nivoa i ispričana kroz
dva života.
Iva je dubrovačka plemkinja, a Bogdan vitez na dvoru
kneza Lazara. Sreli su se i zavoleli najpre u snovima, pa u stvarnosti
srednjevekovnog Dubrovnika. Rastali su se kada je Bogdan odlučio da izda
voljenu devojku da ne bi izdao veru i otadžbinu.
Njihove ranjene
duše tražile su se kroz šest vekova. Našli su se ponovo kao Iva i Dane.
Opet u Dubrovniku i u Kruševcu. Ali u tom času oboje već zapleteni u
neke druge i drugačije ljubavi. Ipak, prepoznali su se i okončali svoju
priču. Vratili sve dugove sebi i drugima.
Šta je ljubav? Okrutno nadmetanje? Strast i strah pred porazom? Nežnost? Ili potpuno razumevanje?
Da
li otkrivanje segmenata naših prošlih života nudi odgovor na pitanje ko
smo i šta tražimo na zemlji? Da li može objasniti suštinu postojanja
svakog od nas?
Da li se duše sele iz tela u telo? Da li je grob, kako je govorio veliki Viktor Igo, samo nebeski garderober?
Odgovore na ova pitanja traže junaci romana IVA.
I ne samo oni.


*ŽENSKI RODOSLOV*

ŽENSKI
RODOSLOV je uzbudljiva porodična saga, krvava antologija ženskih
bolova, rečnik večite ženske sudbine. Neverovatne sudbine glavnih
junakinja liče na bajku: kroz dvesta godina samoće rađale su kao zečice i
živele kao vučice.
Tražile su i nalazile, volele i gubile. Bile su
sirotice i gazdarice, sluškinje i dame, skojevke i čeda samoupravnog
socijalizma u kostimima hipi devojčica. Moćne i nemoćne, odane i
lazljivice, kupale su se u šampanjcu i kuvale čorbu od suza.
ŽENSKI
RODOSLOV je sočna i žestoka proza nad kojom ćete se zamisliti, koja će
dotaći skrivene ćoškove vaše duše; proza u kojoj će svaki muškarac
pronaći ženu o kojoj sanja i svaka žena bar deo sebe.


*PAUNOVO PERO*

PAUNOVO PERO je uzbudljiva saga o generaciji koja je pevala "Daj nam sunca!" i verovala da je realno zahtevati nemoguće.
Želele
su da svoj život uzmu u svoje ruke i da postanu gospodarice sopstvenih
života i vlasnice sopstvenih duša, ma šta to značilo. I nikako nisu
pristajale da ponove sudbinu svojih majki.
Sedamdesetih su rekle
"Sloboda!". Osamdesetih su naporno radile da bi dokazale da mogu sve.
Primile su dvostruki teret dvostrukih života, kako bi zadržale dom, a
osvojile svet. Devedesetih su se suočile sa svojim izborima, ali i sa
svojim kćerima i, poražene saznanjem da je još jedna generacija
izneverila svoju mladost, pokušale da se sete kakve su nekada bile.
PAUNOVO
PERO je potresna knjiga o svim ženskim traženjima, od prve Adamove žene
Lilit, koja se pobunila protiv muške tiranije u Rajskoj bašti, do Ive,
koja na ulasku u XXI vek shvata da nas samo ljubav može spasiti.
PAUNOVO
PERO je knjiga dokaza da je ženska čežnja nepromenljiva. Da je ženska
muka uvek ista. Da od postanka sveta i boginje i smrtnice žive istu,
žensku sudbinu.


*PETKANA*

PETKANA je roman o
najpoštovanijoj i najdražoj Svetiteljki pravoslavlja, Prepodobnoj Majci
Paraskevi. O Njenoj ljubavi prema Gospodu i putu do Njega.
O svim
mukama Njenih traganja. O borbama koje je vodila sa Gospodarem ljudskih
slabosti. I sa sobom samom. U raskošnom svetu srednjovekovnog Carigrada,
i u pustinji s one strane Jordana.
PETKANA je roman o veri. O
traganjima za Bogom, od kada je u zemlju judejsku stigao Onaj koji je
došao da nas nauči ljubavi i praštanju, pa do današnjih dana.
PETKANA
je, istovremeno, i uzbudljiva i potresna priča o savremenoj ženi,
rođenoj u drugoj polovini dvadesetog veka, koju su učili da je priča o
Bogu laž, ali koja je osećala drugačije. Svetiteljka joj se javila u
snu, i ona je spoznala i zavolela taman na vreme da uz Njenu pomoć
razume i preživi svoju najveću nesreću.


*IGRA ANĐELA*

IGRA ANĐELA JE ROMAN KAKAV DO SADA NIJE NAPISAN!
IGRA ANĐELA je priča o kneginji Milici. Jedinoj ženi koja je vladala Srbijom u deset vekova njene istorije.
IGRA
ANĐELA je svedočanstvo o borbi žene da opstane uprkos svemu. Da sačuva
svojoj deci očevinu. I njih same. Da veliki poraz pretvori u pobedu.
IGRA ANĐELA je knjiga dokaza o trijumfu života nad smrću. Opstajanja nad
propadanjem. O mudrosti i snazi u vreme slabosti i sunovrata.
A nad
Milicom je, kao i nad svakim čovekom, bdeo njen Anđeo Čuvar. I Serafimi:
Mihailo. Gavrilo. Rafailo. Salatilo. Egudilo. Urilo. Varahilo. Sada nam
otkrivaju uzbudljivu i potresnu sagu njenog života. Istinu, a nalik na
bajku.
Kako anđeli, kao Božiji poslušnici, utiču na naše živote? Kako
nam se javljaju u svakodnevici i snovima? Šta je slobodna volja? Da li
je uopšte ima? Šta nam je u životu dato unapred, šta određeno? Šta, kada
i kako možemo da biramo? I gde su granice naših izbora?
Da li čovek bira? Ili se pokorava? Da li je ono što mu na izbor liči u stvari samo IGRA ANĐELA?


*SVIH ŽALOSNIH RADOST*

Prvi
put posle dve hiljade godina! Roman o zemaljskom životu Presvete
Bogorodice. Ovu potresnu i uzbudljivu povest o najvažnijem događaju od
postanka sveta pričaju nam dvoje Isusu najbližih. Sama Presveta
Bogorodica. I Jovan Bogoslov i jevanđelista.
Onaj ljubljeni učenik
Hristov kome i Gospod sa krsta poverio najmilije što ostavlja na zemlji -
Svoju Majku. Kako je izgledala njena svakodnevica? Čemu se radovala i
šta je bolelo? Čemu se nadala i šta je plašilo? Kako je živela sa
znanjem da je njeno dete Sin Božji, obećan ljudima pre svih vekova? Kako
je opstajala svesna da će njeno dete jednoga dana postradati? Da će
biti žrtvovano za spas ljudi? Kakvi su bili apostoli, a kakve žene
mironosice? Kako se rađala nova vera? Kako se menjala slika Starog
sveta? Kako je Reč Sina Božjeg i Sina Marijipog pala na duše ljudi kao
kiša na žednu zemlju?
Odgovore na ova pitanja nudi roman SVIH
ŽALOSNIH RADOST. O Mariji, kćeri Aninoj i Joakimovoj. O Mariji, Materi
Isusovoj. O Mariji, sluškinji Gospodnjoj. O Onoj čija je utroba bila
obitavalište, a naručje presto Boga živoga. O Onoj čije ime znači
Velika, Uzvišena, i koja je Svojim životom nadvisila nalog Svoga imena. O
Majci sviju nas.


*ZAPIS DUŠE*

Roman o poslednjoj
srpskoj despotici i svetiteljki. O vlastelinki koju je narod nazvao
majkom. Roman o putu duše po ishodu iz tela. O životu posle smrti.
"Zapis
duše" je dramatična ispovest jedne izuzetne žene. Časne i mudre. Živela
je u drugoj polovini petnaestog veka. U pet evropskih država u osam
gradova. Živela je u tuđoj milosti, ali u duhovnom gospodstvu. Znala je
da nije važan teret, već snaga onoga ko teret nosi. A njena snaga
poticala je iz ljubavi i vere. Iz dobrote. Bila je žena i majka srpskih
despota i svetitelja. U pesmi i srcu naroda ostala je zapamćena kao Mati
Angelina.
"Zapis duše" je priča o njemon zemaljskom životu. O grehu i
pokajanju. O borbi protiv kneza ovog sveta i njegovih slugu, koja se
nastavlja posle smrti.
Ali, "Zapis duše" je i svedočenje o putovanju
koje neizbežno predstoji svakome od nas. O iskušenjima duše u prvih
četrdeset dana pošto se preseli iz čulnog i telesnog sveta u duhovni.


Ljiljana
Habjanovic Djurovic je zavrsila pisanje svog novog romana, u toku je
dizajn korica i priprema za stampu. Roman ce kao sto je i planirano
izaci za oktobarski sajam knjiga u Beogradu 2009. godine. Ime romana je
"Voda Iz Kamena".

14.09.2009

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   22/2/2011, 8:32 pm

Emil Zola
Zola je bio osnivač naturalizma i smatra se njegovim najznačajnijim
predstavnikom, iako su mu se mnogi mladi književnici pridružili u ovom
pokretu.
Počeo je da piše kao romantičar, ali menja opredeljenje i u roman uvodi
naučne metode, pa nastaje svojevrsni eksperimantalni roman.
Zola je rođen 2. aprila 1840. godine u Parizu kao sin inženjera
italijanskog porekla. Od oca je nasledio živi italijanski temperament.
Mladost provodi u Eksu u Provansi. Sa sedam godina je ostao bez oca,
što njegovoj majci zadaje finansijske teškoće. Upisao je srednju školu,
ali ga uskoro nedostatak sredstava sprečava da nastavi školovanje.
Vrativši se u Pariz 1858. godine, dva puta pada na maturskom ispitu
zbog francuskog jezika. Odlučio je da više ne može da bude majci na
teretu, te počinje da traži posao i zapošljava se u knjižari Ašet 1862.
godine. Brzo napreduje u poslu i to mu pomaže da učvrsti veze sa
brojnim piscima. Posredstvom Pola Sezana, on je u kontaktu sa
slikarima. Krećući se u umetničkim i intelektualnim krugovima Pariza,
on uspeva da dobije književnu rubriku u štampi. Zauzima se za odbranu
slikara koje je odbio salon, kao što je Mane. Svoj prvi roman, Klodova ispovest, objavio je 1865. godine, a onda je napustio radno mesto i posvetio se pisanju.
Nastanak naturalističkog pokreta
Svoj prvi naturalistički roman je objavio 1867. godine – Tereza Rakin.
Roman je izazvao skandal u društvenim krugovima. To ga nije zaustavilo
i on stvara književnost sastavljenu od romana i članaka. Uz to,
pridobija uz sebe nekoliko najboljih pisaca, među kojima je i Gustav
Flober.
Objavljuje La Fortune des Rougon 1871. godine, prvi tom ciklusa Ružon – Makarovih. Delo se sastoji od 20 romana u kojima je opisao propadanje tela i duha članova porodice Ružon – Makar. Roman Ružon – Makar je priča o porodici koja živi u vreme II carstva.
Medju romanima ovog ciklusa su romani: Trbuh Pariza, Čovek-zver, Nana, Jazbina, Žerminal.
Glavna karakteristika Zolinog „eksperimentalnog romana“ je da sagleda
ličnost u mnoštvu različitih situacija. Stvorio je oko 1000 likova, ali
su mu mnogi zamerali da nije dobro opisivao psihologiju likova.
Radovi Emila Zole su, i pored skandala, postigli veliki komercijalni i književni uspeh, posebno sa objavom knjige Jazbina.
Naturalizam je zaista postao nova književna škola. Učitelj i osnivač
ove škole je naravno bio Zola. Oko njega se okupljaju Gi de Mopasan,
Joris-Karl Osman i Anri Sear. Oni zajedno objavljuju delo Les soirées de Médan , 1880. godine. Iste godine, Zola objavljuje roman Nana, priču o uspehu i padu jedne prostitutke. Pet godina kasnije, izlazi Žerminal,
u kojem priča o svetu rudara i stavlja radnički narod u središte
intrige. Zemlja, objavljena 1887. godine izaziva još jedan skandal.
Kao reakcija jednog dela mladih umetnika koji su se pozivali na naturalizam, nastaje Manifest petorice.
Slučaj Drajfus
Tokom 1894. godine, sa ciklusima Tri grada i Četiri jevanđelja,
Zola unosi socijalistički i proročki karakter u svoja dela. Ali, ovaj
period je pre svega obeležilo njegovo uplitanje u aferu Drajfus.
Trinaestog januara 1898. godine, piše otvoreno pismo predsedniku
Republike, Feliksu Foru, pismo nazvano „Optužujem…!“ i u članku traži reviziju procesa protiv Drajfusa. Osuđen je na godinu dana zatora i proteran u Englesku.
Po povratku je nastavio borbu za Drajfusa objavjujući svoje članke u delu La vérité en marche.
Sumnjiv svršetakj života
Umro je 29. septembra 1902. godine, gušeći se u svojoj kući jer je
dimnjak bio blokiran. Smatra se da su protivnici Drajfusa namerno
izazvali ovaj incident, ali istraga nije dozvolila da se izvedu takvi
zaključci.
Danima posle smrti su njegov grob posećivali mnogi pisci i prijatelji.










____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   26/2/2011, 9:42 pm

Mihajlo Pantić, književnik

„O
bolu se jedva može govoriti, bol se uglavnom podnosi“, napisao je
Mihajlo Pantić u upravo objavljenoj zbirci priča „Ovoga puta o bolu“
(„Stubovi kulture“). U razgovoru za „Blic“ Pantić napominje da ljubav - i
kad je najbolja i kad nije - zamagljuje stvari, a bol nas određuje.


Govoreći
o tome zašto se opredelio da se bavi bolom, Mihajlo Pantić kaže: „Ušao
sam u neku životnu fazu kad počinjem da se izjašnjavam o svim bitnim
temama za ljudski život. Koliko je ljubav bitna tema, toliko je i ova...
možda malo manje bitna, nikom nije draga, a na neki način je posebno
iskušenje piscu. Jer danas se podrazumeva da književnost treba da
govori, manje ili više, o nekim atraktivnim sadržajima i da nas malo
zabavlja. Pogled na bestseler liste govori o tome šta preokupira pažnju
čitalačke publike. Bez obzira na to, potpuno svesno sam odlučio da pišem
o onome što mislim da je bitno i što nas u mnogo čemu određuje, što nas
dočekuje na ovom svetu i sa njega ispraća. Mislim da je bol gotovo od
identifikatorne važnosti za svakog čoveka. Koliko god nas određuje
ljubav, toliko nas bol usredsređuje na život, potvrđuje da postojimo.
Tako i počinje moja knjiga, citatom Unamunove rečenice da je bol dokaz
da postojimo.“

U svojim pričama, naravno, ne govorite o fizičkom bolu. Nisu li vaši junaci zapravo suočeni sa emotivnim patnjama?
-
Kroz knjigu se upravo preispituje individualna bol. Ona počinje, da
kažem, mojim iskustvima, razumevanjem bola, a tako se i završava. Između
je jedna mala šeherezada ljudskih ispovedanja o bolu, gde podjednako
govore i žene i muškarci o svemu onome što ih boli, tišti, traumatizuje,
što ih na ovaj ili onaj način formuliše i preusmerava.

Koji je vaš najjači bol?
-
Onaj koji mi nanose bližnji. Bol koji dolazi iz ljubavi, a u čiji
razlog ne mogu da proniknem. Možda (nas) najviše bole gestovi dragih
ljudi koji su nam nehotično naneti.

Neka žena je u pitanju?
-
Naravno, ima i toga. Da biste došli do nekakvih istinitosti o sebi,
morate proći kroz bol. To je stvar svojevrsne veštine. Mislim da je
mnogo teže o njemu pripovedati nego ga savladavati. Jedan italijanski
pesnik kaže - bol ne pati od forme. Teško ga možete pripitomiti, učiniti
objašnjivim i sugestivnim (a to je imanentno literaturi). Jer ljudi od
toga, naravno, beže. Dosta im je njihovog bola, još im samo treba da o
tome čitaju.

Nije li bol gotovo ključna odrednica života i karaktera vaših junaka?
-
Moje iskustvo kaže da je bol neka vrsta antropološke konstante. Nešto
što nas određuje. Kako se on menja i, naročito, kako se interpretira
kroz različite kulture, epohe, kako ga mi danas razumemo ili kako će ga
razumeti generacije koje dolaze - to je nepoznanica koja bi nas odvela u
filozofiju ili sociologiju, a to nije moja pretenzija. Moja namera je
da samo pripovedajući o bolu, u stvari na neki način ukažem na onu
važnost za koju mislim da ima. Tu se onda priča pojavljuje kao vrsta
anestezije koju čovek sam sebi daje da bi ga bar malo omekšao.

Možemo li govoriti o društvenom bolu, danas i ovde?
-
Pre bih rekao da je danas i ovde reč o traumi. Trauma jeste oblik bola
ili, tačnije, njegova posledica. Prošli smo kroz jednu strašnu bolnu
fazu i sad osećamo kako taj neki spazam u društvu pomalo popušta. Ali
mislim da nas strah od ponovnog povratka tog bola nikada neće do kraja
napustiti. Jer, naprosto, prošli smo šta smo prošli, a to nije trajalo
dva, tri dana nego više od decenije. Svakodnevno sukcesivno trpljenje
izazvanog bola. Izađete na ulicu i vidite da svet nešto boli. Sećamo se,
a sećanje je i prilično tegoban mehanizam. I u knjizi sam se bavio tom
činjenicom da se u sećanju nepogrešivo uvek vraćate na ono što vas boli.

Dakle, bol je nezaobilazni momenat svačijeg života?
-
Ceo život se učimo da ga na neki način pripitomimo, savladamo, donekle
umirimo. I nisam siguran da nam tu iskustvo može biti od naročite
koristi. Osuđeni smo na bol.


Na poziv američkog časopisa “Context” koji izlazi u Čikagu, Mihajlo
Pantić napisao je članak o opštim karakteristikama savremene srpske
njiževnosti, sa posebnim naglaskom na prozu (tako su tražili američki
urednici). NIN prenosi taj tekst s uverenjem da on može biti zanimljiv i
ovdašnjem čitaocu.


Ukoliko vas put nanese u Beograd, Novi
Sad, Niš, Kragujevac, Suboticu ili bilo koji drugi veći grad u Srbiji,
ne propustite priliku da posetite neku knjižaru. Već po knjigama koje se
tamo nude – od aktuelnih svetskih bestselera, koje srpski izdavači
prevode velikom brzinom, do obilja naslova iz domaće produkcije – moći
ćete da steknete prve utiske o tome šta u srpskoj kulturi i književnosti
trenutno dominira. Ponešto je isto kao i drugde u Evropi. Da nema
jezičke razlike, pomislili biste da ste u bilo kom evropskom gradu, gde
god da se okrenete, gleda vas Hari Poter. Ali je ponešto i različito, i u
toj razlici preslikava se ono što bih mogao nazvati znakom vremena,
podneblja ili jezika. Tako današnja srpska čitalačka publika, sledom
ustanovljenih konvencija, a delom vođena interesovanjima čiju prirodu je
i lako i teško opisati, i dalje daje veliku prednost fikcionalnim nad
nefikcionalnim tekstovima. Mada ponuda nefikcionalnih knjiga poslednjih
godina vrtoglavo raste, čitaoci u Srbiji više vole da se iz ne baš
srećne stvarnosti isključe čitajući kakvu zavodljivu izmišljotinu koja
ih prebacuje negde drugde, nego knjige koje ih na tu stvarnost na ovaj
ili onaj način podsećaju. A među fikcionalnim tekstovima, kao i svuda u
svetu, apsolutni prioritet ima roman svih žanrovskih profila, dočim za
pripovetke i kratke priče vlada mnogo manje interesovanje, njih čitaju
samo posvećenici i sladokusci.

Srpsko društvo je tokom minulih
dvadesetak godina, od rušenja Berlinskog zida i raspada Jugoslavije do
danas, prošlo kroz krizu koju nijedna spisateljska invencija, ma bila i
genijalna, ne bi mogla do kraja da izmisli, opiše, dočara i rasvetli. Ta
kriza u velikoj meri je odredila i novi lik srpske književnosti, a
značajno je izmenila i njenu društvenu ulogu. Posebno poglavlje kriznog
razdoblja, koje se još nije završilo, predstavlja suštinska promena u
objavljivanju i prezentaciji prozne fikcije, kao i potpuno izokretanje
sistema vrednosti (lepota, mudrost i vrednost, te drevne humanističke
kategorije su sasvim u redu, ali da najpre vidimo koliko će ta zabava da
nas košta!). U tranziciji su netragom nestale ili su izgubile značaj
nekadašnje velike državne izdavačke kuće koje su u socijalizmu bile
ideološki kontrolisane, ali su i objavljivale vrhunsku literaturu i
teoriju, a oblikovanje tržišta i kontrolu nad njim preuzele su privatne
izdavačke kuće (u Srbiji ih ima nekoliko stotina), koje, uz časne
izuzetke, objavljuju sve i svašta, i po pravilu samo ono što donosi
kakav-takav profit. (Neprofitna knjiga mora imati poseban izvor
finansiranja.) Jedan od najvećih paradoksa srpske socijalne krize, a
potom i tranzicije, u kojoj je nekadašnji sistem srušen, a novi se sporo
i sa naporom uspostavlja, jeste enorman rast izdavačke produkcije. To, s
jedne strane, može biti tumačeno usavršavanjem tehnologije i grafičke
industrije, relativno niskim troškovima štamparskih usluga i lakom
dostupnošću izdavača (kad već postoje, moraju nešto objavljivati), a, s
druge, opštom demokratizacijom društva, porastom kulturnog standarda i
krajnje neobavezujućeg, opuštenog pristupa činu pisanja: sednete za
radni sto, uključite kompjuter, malo se zamislite nad sopstvenim životom
i već ste u svom novom romanu.

Kako god bilo, u današnjoj Srbiji
svi pišu i svi su pisci, a krajnji rezultat je, računajući i prevode,
produkcija od nekoliko hiljada novih književnih naslova godišnje.
Srpskim jezikom govori oko deset miliona ljudi, a razume ga još toliko,
pa podatak o tako razgranatoj proizvodnji (umetnost se više ne stvara,
ona se proizvodi), koja svake jeseni biva predstavljena na izvanredno
značajnom i vrlo posećenom Sajmu knjiga u Beogradu, deluje gotovo
nestvarno. Porast produkcije, međutim, nije praćen rastom opsega
čitalačke publike, niti presudno utiče na n jene stečene navike i vrste
interesovanja. Kao i drugde u Evropi, i u Srbiji nove knjige iz domena
književne umetnosti čita oko dva posto populacije. Zamislite dva krcata
međugradska autobusa. Ljudi sede, slušaju muziku, gledaju film, listaju
novine, razgovaraju sa saputnikom ili ćute, šalju SMS-poruke, zvaću
žvaku ili jednostavno blenu kroz prozor. Samo dvoje od njih drže knjigu u
krilu... To vam je to.

Kako se snaći u opisanom produkcijskom
obilju? I kome verovati kada mu postavite pitanje: – Šta da čitam? Neko
će se neodmereno hvaliti, rekavši vam da je srpska proza najbolje što u
ovom trenutku postoji u Srbiji, nešto uporedivo sa tenisom ili ajvarom, a
neko će vam mrzovoljno odgovoriti da ne čitate ništa jer tu nema šta da
se čita, srpska proza nije što je nekad bila, nema više ni Crnjanskog,
ni Andrića, ni Pekića, ni Kiša. Neko će, prema postojanoj ljudskoj
osobini, koju današnji obziri više ne smatraju nikakvim moralnim
prekršajem, nego vrstom samoprezentacije, odmah pomenuti sebe, i
ljubazno vas uputiti na svoj sajt. Neko će, pak, prikrivajući da sam
ništa ne čita, početi odmah da govori o politici, srpsko društvo je
politički podeljeno više od dvesta godina, još od uspostavljanja moderne
srpske države, i tako je i danas, svuda, pa i u književnosti. Reci mi
za koji fudbalski klub navijaš, za koga si glasao na proteklim izborima
(najmanje dva puta godišnje), pa ću ti reći ko si i kakav si. Ni sa
izdavačima ni sa kritikom nije ništa drukčije. Izdavačke kuće vode svoje
reklamne kampanje, svaka knjiga koju objave po pravilu je izuzetna i
dugo očekivana, a književna kritika nastoji da preživi i, gubeći svoj
nekadašnji uticaj (danas vidljiv jedino pri donošenju odluka u žirijima
koji dodeljuju nagrade), i sama se menja: čas dobija oblik
publicističko-medijsko-marketinškog mutanta, čas povučena u zabran
niskotiražnih akademskih ili književnih časopisa nešto jedva čujno
raspravlja, uglavnom sama sa sobom.

Apsolutno pouzdan način
snalaženja ne postoji. Ali, prihvatljiv, ipak, da. Unapređujte sopstv
enu informisanost, ne gubite radoznalost, konsultujte nekoliko, poželjno
je, različitih izvora. Listajte novine i periodične publikacije (u
Srbiji ih je na stotine), pretražujte Net, pročitajte poneki članak ili
esej, obratite pažnju na nagrade, naravno, ne na sve, jer to nije
izvodljivo, ali na najvažnije svakako. U Srbiji se godišnje dodeljuje
nekoliko stotina književnih nagrada, i za razliku od svih koji misle da
ih je previše (uglavnom su to oni koji nisu dobili nijednu), rekao bih
da je nagrada premalo. Kažem to bez imalo cinizma (cinizam je samo
obrazina inferiornosti, ništa drugo) – jer svako ko piše u Srbiji,
zaslužuje neku nagradu, makar bilo kakvu, da sada ne objašnjavam zašto,
morao bih, u suprotnom, da napišem najmanje jedan roman. Ako u
Francuskoj postoji pet hiljada nagrada (brojem: 5.000), zašto u Srbiji
ne bi postojalo pet stotina (500)? Kome to smeta? Svaka nagrađena knjiga
imaće barem jednog čitaoca više, a pisac će, ma bilo to i simbolično,
popraviti stanje na svom bankovnom računu. Ni u jednom ni u drugom
slučaju ne vidim ništa loše. Ipak, ubedljivo najveća korist od
nagrađivanja je u tome da se o književnosti uopšte govori, u doba kada
je ta umetnost pogubila svoj nekadašnji smisao i danas ubrzano traga za
nekim novim, onim koji prevazilazi individualni značaj. Taj je, na
sreću, postojan i nepromenljiv: onaj ko piše i ko čita, mentalno je,
moralno i emotivno aktivno biće.

Ako je za savremeni srpski roman
merodavna NIN-ova nagrada, onda bi se, po analogiji, moglo reći da
podjednaku važnost za savremenu srpsku pripovetku i priču ima Andrićeva
nagrada. Pogled na spisak dobitnika odvešće vas, uz male dopune ili
korekcije, do mogućeg sadržaja antologije savremene srpske priče.
Aktuelni dobitnik je Goran Petrović za knjigu priča “Razlike”.
Zanimljivo je da je veliki broj dobitnika NIN-ove nagrade dobio i
Andrićevu nagradu, što pokazuje da srpski prozaisti u podjednakoj meri, i
sa sličnom invencijom, pišu i romane i pripovetke, dok su oni koji
neguju isključivo priču ili isključivo roman sr azmerno retki: roman
donosi javni prestiž i širu čitalačku publiku, dok je priča forma kojom
se pisac potvrđuje u cehovskim okvirima.

Krajem prošlog i
početkom novog veka srpska književnost prošla je kroz fazu dubokih
unutrašnjih i spoljašnjih preobražaja, i formirala nekoliko novih važnih
karakteristika. Sledom promene društvenog modela, od socijalizma, preko
regresivne faze postsocijalističkog kolapsa za koju još niko, zbog
unikatnosti pojave, nije našao pravo ime, ka demokratiji i liberalnom
kapitalizmu, došlo je i do gubitka nekadašnje društvene funkcije
umetnosti (ideološki afirmativne ili korozivne). Potpunom
liberalizacijom javne reči smanjen je realni značaj umetničkog
(fikcionalnog) pisanja koje je nekada koristilo metaforičan način
izražavanja da bi pomerilo granice ljudskih sloboda. Sa scene su otišli
mnogi pisci koji su stekli slavu u starom režimu, došle su nove
generacije kojima nije ni otvorena, a nekmoli ponuđena nikakva mogućnost
sklapanja socijalnog ugovora ove ili one vrste. Svaki pisac se na
slobodnom tržištu umetničkih ideja i formi snalazi sam, onako kako zna i
ume. Nema više dominantne poetike, ali ni književnih agenata. Nova
društvena situacija, u kojoj se interes za umetnost i kulturu prilično
nisko kotira, spontano i ravnodušno legalizovala je sve načine pisanja.
Pišite kako vam drago! U današnjoj Srbiji možete biti i Tomas Man, ali,
koga je za to briga, budite šta kod hoćete i možete. Uspostavljanje
tržišta umetnosti, na kojem nova državna administracija interveniše sa
dobrim namerama, ali ne uvek vešto i srećno, podelila je fikcionalnu
književnost na roman i sve ostalo, pa su savremena srpska poezija ili
esej, sa inače srazmerno čestim sjajnim rezultatima, postali tržišno i
medijski sasvim nezanimljivi i gurnuti u treći plan. Dok priča i
pripovetka opstaju u malim ciljnim grupama, dramska književnost,
zahvaljujući uspelim pozorišnim postavkama, doživljava novu ekspanziju
(osim Ljubomira Simovića, Dušana Kovačevića i Vide Ognjenović,
višestruko potvrđenih autora, nov zamah srpsk oj drami dali su Nebojša
Romčević, Biljana Srbljanović, Milena Marković, Uglješa Šajtinac i Maja
Pelević).

Unazad dvadesetak godina žensko pisanje je u srpskoj
fikcionalnoj prozi (a dobrim delom i u poeziji i drami), preuzelo punu
inicijativu, kako u oblasti zabavnog, kičerskog pripovedanja, tako i u
domenu umetnički vredne literature, kakvu pišu Svetlana Velmar Janković,
Vida Ognjenović, Milica Mićić- Dimovska, Mirjana Pavlović, Ljubica
Arsić, Gordana Ćirjanić, Ivana Dimić, Mirjana Mitrović, Mirjana
Novaković, Jelena Lengold... Razumljivo je što je tako. Od deset
čitalaca savremene srpske proze, osam su žene: posle milenijumske
dominacije muške perspektive, vreme je za žensku priču. Pod pritiskom
stvarnosti došlo je do značajnog tematskog proširenja srpskog
pripovedanja. Potreba za pročišćenjem traumatičnih mesta iz bliske
prošlosti, kao i sećanje na grbavo vreme koje je ostavilo ožiljke u svim
ljudima iz ovog dela Evrope, u dobroj meri odredili su tip, pravac
kretanja i sadržaj spisateljske imaginacije. I mada je u srpskoj
književnosti, sa jakim razlozima, gotovo dva veka negovan mit vrlo
izražene nacionalne odgovornosti, što je rezultiralo pojačanom,
turobnom, tragičnom, a često i pretencioznom i celomudrenom
preozbiljnošću književnog izraza, duhovitost, igrivost i jezička
inventivnost nikada nisu napuštali srpske pisce, pa je tako, u pojačanom
vidu, i danas, kada je pisanje uglavnom oslobođeno od ovakvih ili
onakvih imperativa, i kada je, najzad, iskorišćena mogućnost čovekova da
misli i deluje u svim pravcima.

Pisac više nije ni moralni
arbitar, ni politički prorok, ni nacionalni glasnogovornik, niti
diktator ukusa, već neko ko nas poziva da i sami činimo po slobodi
sopstvene volje. Duhovita igra mistifikacije i demistifikacije jedno je
od boljih i lepših svojstava savremene srpske proze, mislim na to dok
čitam knjige Jovice Aćina, Radovana Belog Markovića, Vladislava Bajca,
Lasla Blaškovića, Milete Prodanovića, Milovana Marčetića, Miodraga
Raičevića, Đorđa Pisareva, Franje Petrinovića, Vladimira Pištala,
Slobodana Tišme, Vase Pavkovića, Nemanje Mitrovića... a tu su i nova, u
minuloj deceniji afirmisana imena Srđana Valjarevića, Zvonka Karanovića,
Igora Marojevića, Vuleta Žurića, Marka Vidojkovića... Svaka godina
donese nekoliko knjiga koje neizostavno treba pročitati. Nemam zaključak
koji bi pretendovao na trajno i opšte važenje: savremena srpska
književnost, posebno proza, sledi životnu stihiju, pliva niz struju i
protiv nje, održava glavu na površini, ponekad zove u pomoć, ponekad
zavodi, ponekad mudro i nadahnuto slovi, ponekad se brčka u plićaku. Bio
bih srećan da u ruke uzmete neku od knjiga pomenutih ili nepomenutih
srpskih pisaca i prepustite se doživljaju koji samo čitanje može da
donese. Proverite o čemu je reč, i uporedite sa vašim uvidima,
iskustvima i stavovima. Siguran sam da vredi uloženog vremena.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   1/3/2011, 6:39 pm

Елинор Фарџун
(1881–1965) –
енглеска књижевница,
писала углавном за децу.
Потицала је из породице угледних енглеских књижевника и музичара,
а
за собом је оставила бројна дела: приповетке, позоришне комаде, песме,
биографије, историјске романе, сатиру. У спомен на њу, у Енглеској се
сваке године додељује књижевна награда за дело намењено најмлађима која
носи њено име.


СТАКЛЕНИ ПАУН

Ен-Мери живела је у чудном, старом сокаку у једном од најчуднијих и
најстаријих делова Лондона. Некада је овај крај био право село. Гледао
је са брежуљка на поља и ливаде које су га делиле од града. Затим је
град почео постепено да се пење уз брег, поља су почела да нестају под
кућама, а ливаде су почеле да се претварају у улице. Али брег је био
тако врлетан, а путеви тако кривудави да чак ни град није могао
прогутати село, када се оно склонило на врх. Било је много мука да се
направе широке улице од тих смешних, малих, кривудавих сокака, па су
многи остали онакви какви су и били. У једном од тих сокака живела је
Ен-Мери. Сокак је ишао од једне широке улице до друге и служио пешацима,
а не колима и кочијама. Две велике улице су се недалеко укрштале, тако
да није било потребе да се сокак Ен-Мери претвара у пролаз за саобраћај.
Он је остао поплочано двориште са накривљеним становима и неколико
скромних дућана са сваке стране.

Пошто је био поплочан, а као ћорсокак није био прометан, природно,
деца која су ту живела играла су се у њему. Чак и деца из суседних
сокака долазила су да се играју у Мелиновом ћорсокаку. Верглаш би понеки
пут прошао кроз Мелинов ћорсокак, на путу из једне велике улице у
другу. Једног дана, док је пролазио, деца су се вртела око продавнице
слаткиша. Радња је имала стари лучни излог који је готово додиривао
плочник, а да би се у њу ушло, морало се сићи низ читава три степеника
да би се дошло до једне мале мрачне просторије. Ниједно дете није имало
ни пребијене паре тога дана осим Ен-Мери. Она је имала читав један
новчић. Њен мали брат Вилијам вешао јој се о руку у којој је држала
новчић и набрајао јој све што је желео да купи из излога радње. Он је
знао добро своју Ен-Мери, а то су знала и остала деца која нису била
њена браћа ни сестре.
„Ја волим укусне ђевреке”, рече Вилијам.
„Ја волим ушећерено воће”, рече Мејбел Бејкер.
„Ја волим црвене и беле мишеве”, рече Вилијам.
И док је Ен-Мери рачунала и рачунала како ће њен новчић да
задовољи све жеље, наиђе верглаш. Када га угледа, она узвикну: „Оо,
верглаш!” Остала деца се окренуше. „Одсвирај нам мелодију, одсвирај нам
мелодију, господине!”, повикаше. Верглаш затресе главом. Ен-Мери му тада
приђе, насмеја се и повуче га за капут.
„Хајде, засвирајте им,
нека играју”, рече Ен-Мери и извуче свој новчић. Али није новчић
победио, већ осмех љупке Ен-Мери. Јер, она је била сасвим обична
девојчица све док се не насмеши. А када угледате њен осмех, осетите да
бисте тада за њу све учинили. Па и она је увек била спремна да све учини
за друге. По цео дан се спомињало њено име у Мелиновом сокачету: „Хеј,
Ен-Мери! Џони је пао и повредио прст!” – „Ен-Мери, дођи брзо! Боби и
Џоан се страшно туку!” – „Ен-Мери, јао, разбила сам своју лутку!” А
понекад, био би то глас старијих: „Ен-Мери, молим те, припази ми бебу
док часком тркнем до ћошка.”
Да, сви су знали Ен-Мери и њену
спремност да увек залечи рану, да изглади свађу, да поправи лутку или да
забави бебу. Не само зато што је она желела да све то уради, већ је то и
умела. Баш зато би сви радо испунили сваку њену жељу.
Зато и
стари верглаш одби њен новчић, заустави се и одсвира три мелодије за њен
осмех. А деца се радоваху и уживаху бесплатно до миле воље. А мали
Вилијам је добио и слатки ђеврек.

После тога верглаш је увек
свраћао у Мелинов сокак, и ту би свирао не обазирући се да ли ће му
неко бацити коју пару или не. А деца би се до миле воље наиграла.

Већ се ближио Божић и мале продавнице у Мелиновом сокаку почеше да
изгледају лепше. Усред излога продавнице слаткиша била је вилинска лутка
обучена у хаљину од беле свиле. Пиљарев излог био је пун зимзелена и
ананаса, а једног лепог јутра појави се и дивна чаробна јелка.
Бакалинов излог процвета од урми, смокава и ушећереног воћа и
плаво-белих теглица ђумбира. А велику продавницу на углу Велике улице
красила је дивна јелка препуна играчака.
У чинијама су се
налазиле разне врсте пудинга. Међу њима био је велики, највећи колач,
који је требало да буде исечен за продају на Божић. Онај ко добије сам
врх колача биће најсрећнији, јер је врх био богато украшен разним
посластицама. О, срећног ли добитника који ће доћи на ред када се буде
продавао врх! Деца у Мелиновом сокачету већ су по излозима меркала
омиљене играчке, колаче и воће. Ен-Мери и њен мали брат Вилијам бирали
су као и остали. Наравно, знали су да не могу добити ни вилинску
краљицу, ни новогодишњу јелку, ни велику кутију ушећереног воћа, нити
чудни дивни колач. Али како су они маштали о њима! Како се празник
ближио, мале наде и очекивања почели су различито да се остварују у
малим домовима. Бобијева мајка посаветова га да обеси своју чарапу уочи
Божића и да чека. То је већ нешто значило. Мала Мејбел Бејкер се
спремала да иде у дечје позориште. Џексонови су се припремали да иду код
Ламбертових на пријем. И сва деца су се нечем радовала.

И
што се Божић више ближио, било је све јасније да он неће донети ништа
Ен-Мери и њеном малом брату Вилијаму. Тако је и било. У души, она је
мислила како је мала Мејбел Бејкер веома срећна девојчица када може да
иде у дечје позориште.
Увече она изађе на сокаче и ту сама поче да се игра школице, коју целог дана није играла.
Уто чу неке кораке, али не подиже одмах поглед да види ко то
пролази њиховом уличицом. Ускоро чу неко тихо звонко звецкање које је
пратило кораке и тада диже поглед да види шта је то. Угледа жену која је
у руци држала божићно дрво. Оно је било сасвим мало; обично дрво за
осамнаест новчића, али је било тако лепо и сјајно окићено како до тада
Ен-Мери никада није видела. На њему је било разноврсног накита, чудесних
лепих чаролија од стакла. Ту је било цветова разних боја, малих
лампица, свећњака, разнобојних сјајних лопти, звезда, птица од стакла у
свим бојама, и једна међу њима најлепша и најсјајнија – стаклени паун.
Сав је блистао, плав, зелен и златан, имао је кресту и диван дугачак,
веома дугачак реп, као од свиле.
„Оо!”, узвикну Ен-Мери. „Божићно дрво.”
Жена учини најчуднију ствар која се могла замислити, приђе и запита Ен-Мери: „Да ли га желиш?”
Ен-Мери је буљила у њу и сасвим полако се насмешила. Жена приђе и стави дрво у њене руке.
„Ово је прва девојчица која је изненађено рекла: Оо! И пошто си ти то рекла, ето ти дрвце.”
Ен-Мери поче да се кикоће, јер једноставно није била у стању ни да
каже: „Хвала.” И настави да се кикоће и кикоће. Њен се кикот претворио у
неодољив сладак смех, и као да је говорио: „Хвала”, тако да се жена
смејала и на крају отишла из Мелиновог сокачета као што је и дошла. А
место ње искрсну мали Вилијам и упита: „Шта је то?”
„Божићно дрво. Дошла је једна дама и дала га мени.”
Вилијам поче да трчи и да виче: „Ен-Мери носи дрво које јој је дала једна дама!”
Гомила се сакупи. Окупише се сви око дрвцета, почеше да га загледају, додирују, и да уздишу од дивљења.
„Погледај само те дивне кугле у боји!”
„Види птице шарене и лепе!”
„Како је дивно дрвце!”
„Шта ћеш са њим, Ен-Мери?”
„Однећу га сада кући и спремићу га за госте.”
Чежњиви погледи се управише у Ен-Мери.
„Могу ли да дођем?”
„Могу ли и ја?”
„А ја?”
„Дођите сви.”
Те ноћи сијало је дрвце свом својом лепотом. Дивни снови мале
Ен-Мери постадоше јава. И она би сваки час додиривала понешто од накита
да се увери да то није сан. Знала је да ће сутра увече њено дрво по
обичају бити спаљено. Али се надала да ће јој остати паун, кога ће моћи
да намести крај свога кревета и кога ће свако вече пре спавања моћи да
помилује и чвркне његов свилени, лепезасти реп.

Јутро је
дошло и Ен-Мери је после чаја примила госте. Свако дете из Мелиновог
сокачета понело је кући понешто од блага. Вилијам је желео Деда-Мраза и
добио га је. Ни остала деца нису тражила да им да пауна. Она су некако
осећала да мала Ен-Мери жели да паун буде њен, и сматрали су да она
може узети са свог дрвета оно што јој се допада. Мала Лили Кенсит
промрмља када дође ред да прими поклон: „Ја бих желела па...” Али јој
њен старији брат поклопи уста шаком и рече одлучно: „Ја бих желео ружу,
Ен-Мери. Гле, Лили, ено дивног дијаманта у средини.”
„Оо!”, рече Лили тужно.
И тако, када се славље завршило и када су са малог дрвета почеле
по столу да падају суве иглице, Ен-Мери остаде са чудесном птицом чији
је реп миловала још у својим сновима.
Кад мали Вилијам пође да спава, Ен-Мери опази да он горко плаче.
„Шта се десило?”, упита га она.
„Разбио сам свог Деда-Мраза.”
„О, Вилијаме, ниси ваљда?!”
„Да, јесам”, рече Вилијам сав ојађен.
„Немој да плачеш, паче моје.”
„Хоћу твог пауна.”
„Добро. Добићеш га. Немој плакати.”
Ен-Мери даде пауна Вилијаму. Он је јецао и заспао љуљајући га у
сну, и тако га је испустио из кревета. Ен-Мери је чула како се разбио
док је лежала крај свог празног малог дрвета. Целе ноћи је осећала мирис
Божићног дрвета, а у ушима јој је шкрипао звук његових ситних иглица
које су се осипале.
Сва деца у Мелиновом сокачету имала су у
својој соби понеку лепу ствар из својих снова, птицу или цвет, звезду
или шарено стакло, које ће трајати можда дан, можда недељу, или неколико
месеци или годину, а можда чак и неколико година.
С енглеског превео
Мирољуб Јевтовић
(„Нолит”, „Просвета”,
Завод за уџбенике,
Београд,

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   11/3/2011, 9:58 pm

Markiz de Sad

2. jun 1740. u Parizu - 2. decembar 1814. godine u Šarantonu
Život i delo Markiza de Sada ispunjeni su mnogim kontradikcijama.
Svojim erotskim spisima i filozofijom bluda, ali i pojedinostima iz
izuzetno bogate biografije ispunjene raznim skandalima, ovaj književnik
i filozof druge polovine 18. veka već više od 250 godina šokira
generaciju za generacijom čitalaca iz svih delova sveta. Smatra se da
su uzor najvećim psihopatama i zločincima novije svetske istorije bila
upravo književna ostvarenja ozloglašenog markiza. Njegovo, sa
stanovišta etike bolesno i iskrivljeno viđenje sveta, moralnosti i
seksualnog zadovoljstva, koje je u svojim delima zagovarao, pustilo je
korene u umovima mnogih ubica u proteklih dva i po veka. Zbog toga je
danas većina psihologa, psihijatara i sociologa mišljenja da je
"nepravizeđeni klasik francuske erotske književnosti" indirektno
odgovoran za više ubistava nego bilo koji pojedinac u istoriji
čovečanstva. Tako je ime markiza De Sada, po kome je nazvan sadizam,
postalo sinonim za perverzije i ljudsko zlo.

PO ZATVORIMA I LUDNICAMA

U mnogim proznim ostvarenjima markiza De Sada - kao što su "Žastin",
"Žilijet", "Julijine povesti", "Filozofija u spavaćoj sobi" ili "120
dana Sodome" - priče o seksualnim devijacijama ispričane su sa
uživanjem, a stepen perverzija bio je ograničen samo njegovom
fantazijom koja je bila skoro bezgranična. Predmet De Sadovih erotskih
romana veoma često je bilo uživanje u incestu i pedofiliji, sa
detaljnim opisima razvrata i sadističkog iživljavanja nad majkama,
očevima, decom, braćama i sestrama. Osnovni dodatak monstruoznim
seksualnim igrarijama redovno su predstavljala zverska mučenja i
ubijanja žrtava. Scene krvavih orgija, u kojem učestvuju gotovo svi
likovi Sadovih knjiga, toliko plastično dočaravaju odvratnosti pri
seksualnom činu da i među današnjim čitaocima izazivaju mučninu.
Istina, spisak stvarnih zločina ekscentričnog markiza ne sadrži nijedno
ubistvo (omiljeniji su mu bili sodomija, mučenje i incest), ali njegova
zastrašujuća mašta, i u savremenom dobu - kada je pornografija
legalizovana, nezaobilazan je argument u svakoj polemici na temu morala
i umetnosti.
Čovek koji je pola svog života proveo u zatvorima i ludnicama u koje su
ga po specijalnim ukazima slali i lično Robespjer i Napoleon, rođen je
2. juna 1740. godine kao Donaten Alfons Fransoa de Sad. Vreme njegovog
rođenja i odrastanja pada u doba predrevolucionarnog Pariza, koji je
sredinom 18. veka bio leglo poroka i korupcije. Markiz de Sad je
poreklom iz starog provansalskog plemstva. Njegova porodica je bila u
srodstvu sa kraljevskom kućom Konde. Otac mu je bio dvorski diplomata,
klasno i seksualno veoma liberalan: spavao je sa raspusnim plemkinjama,
ali i sa dečacima uličarima. Majka, poreklom iz aristokratske ali
osiromašene porodice, tiha i povučena osoba, službovala je kao dvorska
dama princeze de Konde. De Sadov kontakt sa roditeljima prekinut je već
u njegovoj četvrtoj godini kada ga šalju u Vensen, stricu Abu de Sadu
od Ebruija, svešteniku koji je istovremeno održavao seksualne veze sa
markizama, služavkama i prostitutkama. Okolnosti pod kojima je De Sad
odrastao potvrđuju u velikoj meri ispravnost frojdovskih teorija o
ranom detinjstvu kao ključnom periodu u formiranju čovekove ličnosti.
Imajući uzore u ocu i stricu, bogat i razmažen, izrazito zgodan mladić
već sa osamnaest godina počinje da eksperimentiše sa različitim
oblicima erotskih avantura. De Sadova prebogata mašta vremenom je
smišljala sve novije i strašnije perverzije - glavno geslo njegove
seksualne i životne filozofije proizilazilo je iz stava da se najfiniji
oblik seksualnog zadovoljstva postiže isključivo pomoću surovosti i
bola.


SKANDAL ZA SKANDALOM

Svoje bizarne zamisli
Fransoa de Sad počinje da primenjuje u praksi tokom 1763. godine.
Neposredno pre toga napušta vojsku za vreme velikog Sedmogodišnjeg
rata, u kojem stiče ugled i poštovanje, kao i čin kapetana, zbog
ekstremne hrabrosti, iako je pouzdano utvrđeno da je konstantno
posećivao bordele i pravio ogromne kockarske dugove. Uz odobrenje
kraljevske porodice ženi se kćerkom sudije, plemkinjom Rene-Pelaži de
Lone de Montrej koja mu obezbeđuje još viši položaj u društvu, tako da
markiz postaje upravnik nekoliko francuskih provincija. Tada, međutim,
dolazi do De Sadovog moralnog posrtanja, sa čim će u neraskidivoj vezi
biti i njegova kasnija književna slava. Već nakon mesec dana braka imao
je ljubavnu vezu sa tada čuvenom glumicom Labuvazan i pozivao je
prostitutke u svoj dom u Arkiju.
Inspirisan bujnom ali bolesnom fantazijom, obogaćenom ratnim iskustvom,
De Sad na ovim ženama isprobava svoje sadističke teorije. Neke od njih
su bile spremne da se podvrgnu markiževim prohtevima, ispoljavajući
neverovatan stepen mazohizma, ali su se neke žalile vlastima da ih je
Donaten seksualno zlostavljao, zbog čega je plemić poslat u zatvor u
Vensanu. Posle nekoliko nedelja De Sad je uz pomoć jakih veza koje je
imao među uticajnim ljudima pušten. Ubrzo se, međutim, vratio starim
navikama, bez obzira što mu je supruga rodila dva sina i kćerku.
Skandal koji je izazvao 1768. godine odjeknuo je i izvan granica
zemlje. Naime, pomahnitali markiz je sa ulice doveo prosjakinju Rozu
Kler i ponudio joj da radi za njega kao služavka. Potom ju je odveo u
kuću, gurnuo u zamračenu sobu prepunu bičeva, gravira sa hrišćanskim
temama i opscenih publikacija, skinuo je, vezao za krevet i nemilosrdno
bičevao. Po rečima nesrećne prosjakinje, tokom tog morbidnog rituala
doživeo je orgazam usled čega je podvriskivao "veoma glasno i veoma
strašno kao čudovište". Posle svega toga joj je nožem naneo rane na
leđima da bi u te rane kapao vosak! Izmučena prosjakinja je nekako ipak
uspela da pobegne iz kuće i prijavi čitav događaj policiji, tako da je
De Sad smešten u zatvor u lionskoj tvrđavi. I ovoga puta, posredstvom
porodičnih veza, Fransoa uspeva da samo posle sedam meseci ponovo bude
na slobodi.
Ni iz ovoga slučaja markiz ne izvlači pouku, već nastavlja sa svojim
suludim eksperimentima. Preselio se 1772. godine u Marsej i angažovao
slugu Latura koji mu je svakodnevno dovodio prostitutke. Novi skandal
bio je na pomolu. Jednom prilikom gospodar i sluga su unajmili četiri
prostitutke, odveli ih u mali stan i priredili orgije sa bičevanjem.
Markiz je hranio devojke slatkim kolačima začinjenim raznim supstancama
za koje je verovao da su afrodizijaci. U pitanju su bili kolači od
anisa sa afrodizijačkim prahom od španske muve koji u većim količinama
izazivaju grčenje stomaka. Devojke koje su bile dobrovoljno zatočene u
svojevrsnom haremu, posle kratkog vremena su se razbolele i pomislile
da je markiz želeo da ih otruje, pa su ga prijavile vlastima.


USPOMENE NA ROLNI PAPIRA

De Sad je osuđen na smrt i zatočen u
tvrđavu Muala. Pod nerazjašnjenim okolnostima uspeo je da pobegne iz
ropstva i sakrije se sa suprugom u njihovom zamku. U to vreme
Rene-Pelaži je bila u potpunosti pod njegovim uticajem i postala mu
oduševljeni partner u perverzijama. I ona je 1776. godine učestvovala u
skandalu u kojem je Fransoa maltretirao i seksualno zlostavljao
maloletne dečake. Tada su markiz i markiza proglašeni opasnim državnim
neprijateljima.
De Sadova supruga je utočište potražila u manastiru, a
markiz je pobegao sa njenom sestrom Anom, inače novom ljubavnicom, u
Italiju. Godinu dana kasnije, 1777, ljubavnici se nepromišljeno vraćaju
Francusku, pa je De Sad uhapšen u Parizu, odakle ga preko tamnice u
Vensanu prebacuju u zloglasnu Bastilju. Boraveći u najstrašnijem
francuskom zatvoru toga doba, markiz postaje žrtva okrutnih čuvara i
drugih zatvorenika i na svojoj koži oseća surovost čiji je bio
zagovornik. Prinudna i duga izolacija je omogućila markizu da razradi
svoju bogohulničku filozofiju u pisanom obliku. Na jednoj rolni papira
dugoj 12 metara napisao je svoje čuveno delo, objavljeno tek 115 godina
posle njegove smrti, "120 dana Sodome". Boravak u Bastilji iskristalisao
je markiževu poznatu ateističku filozofiju ništavila. Po njoj, ne
postoji Bog, već samo priroda, a priroda stvara ne samo lepotu, nego i
razaranje, što se vidi, kako je markiz isticao, po zemljotresima,
poplavama, požarama i burama. Verovao je da se čovekova sudbina kreće
paralelno sa prirodom i da čovek stoga mora da sledi svoje destruktivne
impulse isto koliko i one dobre. Celovit čovek, osnovna je De Sadova
ideja, trebalo bi sebe da ispuni tako što će postati čudovište.
Osnovna
deviza njegove knjige glasi: "Zločin je začin naslade, a i sam po sebi
može da bude naslada". Sadržaj dela je šokantan i za one čitaoce koji su
pripremljeni na stravu i okrutnost. Četiri plemića sa svojim suprugama,
dvadeset osam mladih, većinom nepunoletnih žrtava, te četiri razvratna
ženska naratora priređuju groteskne orgije prepune svih mogućih
devijacija, zverstava, mučenja i ubistava. Zaprepašćujući je način na
koji osamnaestovekovni francuski filozof i književnik opisuje svog
glavnog junaka koji predstavlja njegov prototip idealnog čoveka:
"Zastrašujući
urlici, užasna bogohuljenja otimali su se iz njegovih nabreklih grudi,
plamenovi kao da su sukljali iz njegovih očiju, pena ga je oblivala,
njištao je, činilo se da je sam Bog razvrata. Bilo na koji način da se
zadovoljavao, ruke su mu se obavezno gubile, često se dešavalo da
jednostavno udavi ženu u trenutku svršavanja".
Najverovatnije bi
jedan od najvećih razvratnika u svetskoj istoriji proveo ostatak života u
tamnici da nije bilo čudnog obrta sudbine. U haosu Francuske revolucije
Bastilja je pala 14. jula 1789. godine i De Sad je ponovo bio
oslobođen. Bio je to sasvim drugi de Sad - debeo, ćelav, impotentan i
napušten od žene.


Pišući pamflete u korist revolucije, Fransoa zadobija poverenje nove
vlasti i posle kraćeg vremena postavljen je na čelo jednog od
revolucionarnih komiteta. Uprkos svojoj aristokratskoj krvi markiz De
Sad postaje uzoran i poštovan građanin Sad.
Ipak, ironija sudbine
ga dovodi opet skoro do pogubljenja. Robespjer ga osuđuje na giljotinu
zbog "nedopustive umerenosti", jer je bivši markiz naprasno počeo da
kritikuje neobuzdanu brutalnost nove francuske vlasti! Ali i ovom
prilikom je De Sad spasao živu glavu. Na dan smaknuća 26. jula 1794.
godine, usled birokratskog haosa, pogubljenje je odloženo za dva dana.
A upravo 28. jula iste godine bez suđenja će biti smaknute vođe
revolucije Robespjer i Sent-Žast, tako da je De Sad posle mesec dana
bio pomilovan.
Posle revolucije markiz je ostao bez aristokratskih privilegija, pa je
sa mladom udovicom, glumicom Mari-Konstans Knesnet živeo veoma
siromašno. U to vreme napisao je, između ostalog, i dela "Nova Žastin"
i "Julijine povesti" zbog kojih će 1801. godine biti proglašen za umno
poremećenu osobu. Smešten je u ludnicu u Šarantonu. Savremena književna
kritika je kratku prozu "Nova Žastin" ocenila kao najmonstruoznije delo
u istoriji svetske književnosti ikada napisano. Kada je Napoleon
pročitao tu knjigu, naredio je da se markiz De Sad nikada ne pusti iz
duševne bolnice, ostavljajući u svom službenom izveštaju jednu
zanimljivu belešku: "Ovog ludaka je trebalo ubiti još kada je rođen.
Sada je kasno. Njegovo prokleto delo naneće mnoge patnje mnogim ljudima
u budućnosti". Ispostaviće se da je čuveni francuski vojskovođa,
nažalost, bio u pravu.
U ludnici, Fransoa de Sad je nastavio da piše knjige. Sa mentalno
obolelim ljudima je izvodio erotske pozorišne komade. Umro je 2.
decembra 1814. godine. Njegov sin je nakon toga posetio bolnicu,
pokupio očeve rukopise i spalio ih. Naknadno je otkriven De Sadov
testament koji je pisan devet godina pre markiževe smrti. U njemu je
zahtevao da mu se telo sahrani u naznačenoj šikari na njegovom imanju,
a da se na grobu zasadi hrast tako da, vremenom, drvo pusti snažno,
razgranato korenje. Napisao je: "Tragovi mog groba moraju nestati sa
lice zemlje, jer laskam sebi da ću ostati u pamćenju ljudi". Bio je
očigledno više nego svestan svog uticaja. Na njegove želje, međutim,
niko nije obraćao pažnju. Sahranjen je na groblju sa hrišćanskim
obredom, a iznad groba je postavljen kameni krst na kojem nije bilo
urezano njegovo ime. Ubrzo nakon sahrane grob je otvoren a leš ukraden.
De Sadova lobanja je kasnije došla u posed jednog frenologa koji ju je
navodno pregledao i rekao da je pripadala čoveku "nežnog temperamenta
koji je voleo decu". Baš je "pogodio"!



____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   16/3/2011, 9:35 pm

Borislav Pekić rođen je 4. februara 1930. godine u Podgorici.

Živeo je u Podgorici, Novom Bečeju, Mrkonjić - Gradu, Kninu, Cetinju i
Bavaništu u Banatu. Od 1945. godine živeo je u Beogradu, gde je pohađao
Treću mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Od 1948. do 1953. je
bio na izdržavanju kazne u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš kao
pripadnik SDOJ. Bio je osuđen na petnaest godina strogog zatvora, ali
je 1953. godine pomilovan.

Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta.

Radio je od 1958. do 1964. godine kao dramaturg i scenarista u filmskoj
industriji i bio je autor je brojnih filmova. Prema njegovom tekstu Dan
četrnaesti snimljen je film koji je predstavljao Jugoslaviju 1961.
godine na filmskom festivalu u Kanu.

Prvi roman, Vreme čuda, objavljuje 1965. godine. Od 1971. godine živeo je i radio u Londonu.

Pekić je već Vremenom čuda izazvao veliko interesovanje široke
čitalačke javnosti. Narednim knjigama svrstao se u vodeće i najplodnije
jugoslovenske pisce. Nakon prve knjige objavio je portret Hodočašće
Arsenija Njegovana (1970) za koji dobija NIN - ovu nagradu za roman
godine, novelu Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana (1975), novelu
Odbrana i poslednji dani (1977), sotiju Kako upokojiti vampira (Prva
nagrada Udruženih izdavača 1977), i roman Zlatno runo, fantasmagoriju u
sedam tomova (1978-1986, za koji dobija 1987. Njegoševu nagradu), a
koji mnogi smatraju jednim od najznačajnijih savremenih proznih
ostvarenja kod nas. Po mišljenju žirija ovaj roman je ušao u izbor
deset najboljih romana napisanih od 1982. do 1992. godine. Žanr romanom
Besnilo (1983) Pekić je iz istorijske tematike odstupio i sačinio delo
sa elementima trilera koji se zbiva na jednom od najvećih svetskih
aerodroma – londonskom Hitrou. To je svojevrsna apokaliptična vizija
sveta u kojem živimo. Knjiga je doživela je brojna izdanja. Pored
Zlatnog runa i Godina koje su pojeli skakavci i ovaj roman je ušao u
selekciju deset najboljih romana u srpskoj književnost od 1982. do
1991, po mišljenju čitalaca. I u sledećem objavljenom antropološkom
romanu 1999, Pekić je ostao na tragu te negativne, često fantastične
utopije (nagrada godine za naučnu fantastiku 1985).

Krajem 1984. godine, u izdanju "Partizanske knjige", izašla su Pekićeva
Odabrana dela u 12 knjiga, za koja je dobio nagradu Udruženja
književnika Srbije. Časopis Književnost dodeljuje mu 1986. "Povelju"
povodom četrdesetogodišnjice izlaženja časopisa. Isto tako, za epos
Atlantida (1988 ), dobija "Goranovu nagradu".


Enlarge this imageReduce this image Click to see fullsize


Godine koje su pojeli skakavci (knjiga prva), prema anketi dva
beogradska dnevna lista, proglašena je za najbolju knjigu u 1987.
godini. Knjiga je u kraćem vremenskom periodu doživela tri izdanja.
Drugi tom pod istim naslovom 1989. dobija nagradu za memoarsku prozu
"Miloš Crnjanski". Zbirka gotskih priča Novi Jerusalim izdata je 1989.
godine. Povelju "Majska rukovanja" za izuzetne stvaralačke rezultate na
polju književnosti i kulture dobija 1990. od doma omladine "Budo
Tomović" iz Podgorice.

Pisma iz tuđine (1987), Nova pisma iz tuđine (1989, nagrada
Sent-Andreje "Jaša Ignjatović") i Poslednja pisma iz tuđine (1991.
godišnja nagrada Grafičkog ateljea "Dereta" za najuspešnije izdanje te
godine) spadaju u publicistički domen ovog pisca. Esejistička proza,
Sentimentalna povest britanskog carstva, objavljena u izdanju BIGZ-a
(1992), doživela je tri izdanja. Posthumno je dodeljena počasna nagrada
izdavača ovom delu 1993. Potom je BIGZ objavio knjigu Vreme reči
(razgovori s Pekićem, priredio Božo Koprivica, 1993.), Odmor od
istorije (eseji, priredio Radoslav Bratić, 1993), roman Graditelji
(1994.) koji je 1995. godine bio BIGZ-ov bestseler, kao i Rađanje
Atlantide (komentari, priredila Ljiljana Pekić, 1996.) takođe bestseler
ovog izdavača. Dnevničke zabeleške Skinuto sa trake (izabrao i priredio
Predrag Palavestra, 1996), bile su na bestseler listi "Narodne knjige"
1997. godine. Prvi tom komentara za Zlatno Runo pod naslovom U traganju
za Zlatnim Runom (priredila Ljiljana Pekić) štampan je 1997. godine.



Enlarge this imageReduce this image Click to see fullsize


Pekić je autor oko 30 dramskih dela za pozorište, radio, televiziju,
emitovanih i igranih na našim i stranim radio - televizijskim stanicama
i pozorišnim scenama. Između ostalih Generali ili srodstvo po oružju
(1972; Nagrada za komediju godine na Sterijinom pozorju u Novom Sadu),
186. stepenik – (1982; Prva nagrada Radio Zagreba). Povodom Dana Radio
televizije Beograd dodeljena mu je 1987. diploma za osvojenu I nagradu
na konkursu u kategoriji radio-dramske emisije. Drami Kako zabavljati
gospodina Martina dodeljena je prva nagrada na festivalima u Ohridu i
Varni (1990). Sledi godišnja nagrada "Knjeginja Milica" od strane
pozorišta u Kruševcu 1991. godine, a novembra 1991. godine dobio je
plaketu "Pečat" Narodnog pozorišta u Beogradu za specijalne zasluge.

Dela su mu prevedena na engleski, nemački, francuski, italijanski,
španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski,
retoromanski, makedonski, slovenački, albanski.

Od 1968. do 1969. bio je član uredništva Književnih novina, a u 1990.
učestvuje u uređivanju prvih brojeva obnovljenog opozicionog lista
Demokratija, organa Demokratske stranke, čiji je bio jedan od osnivača,
potpredsednik i član Glavnog odbora. Bio je dopisni član Srpske
akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, član Krunskog saveta,
potpredsednik PEN-a. Centar Beograd, član PEN-a Centar London,
honorarni komentator srpskohrvatske sekcije Bi-Bi-Sija u Londonu. Bio
je član Udruženja književnika Srbije, član Udruženja filmskih i član
Udruženja dramskih umetnika Srbije. Posthumno ga je Nj. K. V.
prestolonaslednik Aleksandar odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog
belog orla prvog stepena. Septembra 1997. dodeljena mu je Počasna
plaketa od strane "Jugoslovenskog festivala Mojkovačke filmske jeseni"
povodom 50. godišnjice Jugoslovenskog igranog filma.

Borislav Pekić je preminuo 2. jula 1992. godine u Londonu.


Pekić o Englezima

Iz knjige intevjua Borislava Pekića “Vreme
reči”, BIGZ 1993, (str. 124-126). “Pekićev roman o Londonu” – deo
razgovora koji je vodila Vesna Kesić, “Start”, Zagreb, 2. 6. 1984.

(…)
“To wait and see”, čekati pa videti, čini mi se da najbolje odražava
prirodu njihovog duha, pa i istorije. Čine mi se u žasno presporim
ljudima koji uvek nekako stižu na vreme. Nije to stvar samo temperamenta
već kulturno - političkog iskustva. Brazilci, koji su englesku
policijsku ekipu uzeli za učitelje, morali su se odreći njihovih usluga,
njihove psihološle i policijske škole, oni to ne bi uspeli sprovesti ni
za narednih sto godina. Opredelili su se, naravno, za znatno brže
elektrošokove i batine.


Sećam se jednog svoj poznanika koji
je, sišavši sa aviona u vreme jedne od onih perpetuirajućih irskih
bombaških akcija, kazao da bi on, ako bi mu se dalo, irski problem rešio
dok okom trepneš. Ja ne sumnjam, jasno mi je da bi on to uradio, nije
mi samo jasno da se taj čovek kod kuće smatrao demokratom, liberalom i
čovekom apsolutne tolerancije.

Ne verujem, na primer, da bismo mi
čekali da se s neke ambasade puca na naše policajce, kao što su to
učinile libijske diplomate. Ali Britanci su čekali i, bez obzira na to
što su ih laburisti oštro kritikovali zbog toga čekanja, oni ništa drugo
– ni brže, ne bi preduzeli; to je u engleskom duhu, tradiciji, common
sense-u, istoriji. Njihove su istorijske reakcije davane uvek sa
zakašnjenjem, ali u dvanaestom času, uvek nekako sa zadivljujućim
stizanjem na vreme. Moram reći da mnogi drugi rade stvari pre vremena,
pa ipak zakašnjavaju.

Kad Nemca gledate da nešto radi, diže vam
se kosa na glavi, i na pamet vam ne pada dam u pomognete; Englezu da,
jer vam se to spontano petljanje i ne čini nekakvim radom, ponekad
zapravo to i nije. Kad posmatrate Engleza na nekom poslu, to je zaista
pravi odmor. Oni su tih narod, sa najbučnijim Parlamentom, oni su
racionalan narod, spreman na sasvim iracionalne postupke, koji su,
usput, djavolski skupi, ka na primer učešće policije u rudarskim
sukobima ovoga meseca, ili folklandska kriza.

Svake se godine “1.
Maj” u Engleskoj, od kada se slavi, slavi nekog drugog dana. Ove godine
7. Maja, pod klasno-ideološki steriliziranim imenom, jednog od četiri
tradicionalna “Bank Holiday”-a. Praznik rada postao je bankarski
praznik, to je taj engleski način. Taj isti način ne dopušta vam da u
krčmama popijete kafu i u kafeima pivo. Morate biti, kao u Americi,
protestatori i ostati stalno u pokretu koji vam ne dopušta da pustite
korenje.

Ja, na primer, živim u Southwest 1 kvartu, ali moja
opština je u Southwest 3. To vam neće pomoći da me pronadjete, na
vratima nema imena, mene lično čudi što postoje i vrata. Engleski jezik
nije uvek ono što čujete, najčešće zapravo nije, nego kako čujete.
Englezu se naprosto ne može desiti da vas o nečemu na najbrži i
najefikasniji način obavesti, nego informacijama trenira vašu bednu
stranačku inteligenciju.

Ovde će vam lekar, sa velikom strašću,
braniti eutanaziju, a dželat, sasvim sam siguran, biti učlanjen u
društvo za borbu protiv smrtne kazne, ali prvi će vas savesno lečiti, a
drugi isto tako savesno ubiti. Kad smo već kod zakonskog unistva,
dodajem da san ja nepopravljivi protivnik smrtne kazne. Znate li kako je
ovde rešeno pitanje dželata, i to u vreme kada se, pre francuske
giljotine, dve stotine godina pre, i ovde ubijalo mehaničkom sekirom?
Konopac je potezala ovca, jer se to dogadjalo u jednom vunarskom kraju,
kraju vunarske manufacture, i sve su savesti bile mirne.

Zar se u
tome ne vidi nešto od engleskog karaktera? Reći ćete da se vidi
licemerćje, u redu, pa licemerje je jedno od temeljnih dvomisli naše
civilizacije. Englezi su beskrajno uporan narod kad se na nešto odluče,
ali budući da se oni vrlo retko na nešto odlučuju, to im verovatno teško
i ne pada.

Na primer, već godinama, uprkos propisima, oni uporno
nastoje dam isle u metrime, ali još i sad misle u inčima, a govore u
metrima. I najzad, kad ovde ugledni ljudi odu u penziju, oni odlaze u
vile i engleske parkove i puštaju zmajeve, a kod nas mahom odlaze u
opoziciju. Ukratko, to je jedan veliki narod koji za svoju veličinu, na
žalost, nema više dovoljno uslova, ali oni to, na sreću, ne primećuju.

Čini
vam se da ih poznajete, ali njih je nemoguće upoznati, i u tome je trik
u toj zabludi. Ipak, sva su ta iskustva drugog i trećeg reda; bitno je
iskustvo života u tudjini, a ja sam, kao što sam već kazao, čovek koji
je rodjen u pogrešnoj civilizaciji, i svagde živi u tudjini, bez obzira
na to da li u svojoj tudjini ili tudjoj tudjini. I ako ste svagde na
pogrešnom mestu, paradoksalno, svako postaje vaše.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   21/3/2011, 9:04 pm

ĐURA JAKSIC


Đura Jakšić (27. jul 1832, Srpska Crnja — 16.
novembar 1878, Beograd ) je bio srpski slikar, pesnik, pripovedač,
dramski pisac, učitelj i boem.

Rođen 1832. godine u Srpskoj
Crnji, u Banatu, u svešteničkoj porodici. Otac ga upisuje u trgovačku
školu iz koje beži tri puta i na kraju upisuje nižu gimnaziju u
Segedinu. Posle završene osnovne škole u Srpskoj Crnji i niže gimnazije u
Segedinu (danas Mađarska), odlazi u Temišvar (danas Rumunija) da uči
slikanje. Uoči revolucionarne 1848. godine bio je student umetničke
akademije u Pešti, ali je zbog revolucionarnih događaja morao da je
napusti. Vrativši se u rodni kraj produžio je da uči slikarstvo u
Bečkereku kod Konstantina Danila čuvenog slikara tog doba, tražeći
sopstveni umetnički izraz i produbljujući svoja znanja, pa i nemačkog
jezika.

U revoluciji od 1848—1849. iako šesnaestogodišnjak,
učestvuje kao dobrovoljac. Kada se revolucija završila porazom, napisao
je: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo – a šta dobismo!” Ubrzo ga neimaština
primorava da prihvati razne poslove. Tih godina često menja mesta
boravka, odlazi u Beograd, ali se vrlo brzo upućuje u Beč da nastavi
studije slikarstva. U Beču se kreće u umetničkim krugovima sa Brankom
Radičevićem i Đurom Daničićem. Njegovi poetski prvenci ugledali su
svetlost dana u Serbskom letopisu 1853. godine. Besparica ga primorava
da se vrati kući, ali ubrzo zatim odlazi na Akademiju finih umetnosti u
Minhen.

Krajem 1855. nastanio se u Kikindi i živeo od slikarstva.
Piše i pesme i štampa ih u Sedmici pod pseudonimom Teorin. U Novi Sad
prelazi 1856. godine, podstaknut povratkom prijatelja sa kojima je
drugovao u Beču koji se okupljaju oko novosadskih listova Sedmica i
Dnevnik. Po povratku sa slikarskih studija, živi u Banatu do 1856.

Od
1857. prelazi u Srbiju, gde ostaje sve do smrti. U Srbiji radi kao
seoski učitelj (u Podgorcu, Sumrakovcu, Sabanti, Rači kod Kragujevca i
Požarevcu, u kome se i oženio) i kao gimnazijski učitelj crtanja (u
Kragujevcu, Beogradu i Jagodini).

Đura Jakšić je bio svestran
umetnik i rodoljub: pesnik, pripovedač, dramski pisac i slikar. Ali i
boem. Stvaralački i stradalački život tog obrazovanog i temperamentnog
čoveka često se odvijao u boemskom ambijentu skadarlijskih kafana Tri
šešira i Dva jelena. Boemska atmosfera bila je njegovo prirodno
okruženje u kome je dobijao stvaralačku inspiraciju, izazivao divljenje i
aplauze veselih gostiju i boemskih družbenika, ali i bes vlasti čijoj
se sirovosti i lakomosti rugao, originalno i starično.

Stalno je
živeo u oskudici, i teško je izdržavao svoju brojnu porodicu. Pritisnut
porodičnim obavezama i dugovima, sklon boemiji, bolestan, Đura Jakšić se
potucao kroz život. Razočaran u ljude i život, nalazio je utehu u
umetničkom stvaranju, pesničkom i slikarskom. Bio je nežan, iskren drug i
bolećiv otac, ali u mračnim raspoloženjima razdražljiv i jedak. Njegova
bolna i plahovita lirika veran je izraz njegove intimne ličnosti,
tragične i boemske.

Oboleo od tuberkuloze, u dugovima, gonjen je i
otpuštan (1871) iz državne službe. Uz pomoć Stojana Novakovića dobija
posao u Državnoj štampariji 1872. godine.

Smrt ga je zatekla na
položaju korektora Državne štamparije u Beogradu 16. novembra 1878.
godine (po julijanskom kalendaru). Sahranjen je na Novom groblju u
Beogradu.


KNJIŽEVNI RAD

Đura Jakšić najveći je liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih i najznačajnijih srpskih slikara 19. veka.

Strastven,
izuzetne imaginacije, snažne osećajnosti, buntovan i slobodarski, pisao
je za romantičarskim zanosom pesme o slobodi, protiv tiranije,
rodoljubivu liriku, ali i stihove lirskog posvećenja i dubokog bola.
Kontroverzan, posvetio je zbirku pozije Knezu Milanu Obrenoviću. Jakšić
je začetnik i najistaknutiji predstavnik anakreolske poezije kod Srba,
ali i autor brojnih dosetki, aforizama, poetskih minijatura.

U
duhu epohe u kojoj je živeo i stvarao, Đura Jakšić je imao svoje uzore,
među pesnicima Petefija i Bajrona, a među slikarima Rembranta.


Iako
uspešni pesnik i dramski pisac, Jakšić je za srpsku književnost važan i
kao pripovedač. Oglasio se u trenutku kada se kod nas javljaju
nagoveštaji realizma, posebno vidljivi u prodoru savremene tematike.

Pisao
je nekoliko vrsta pripovedaka. Najpre one u kojima je idealizovao naš
srednji vek, prikazujući nemanjićka vremena. Drugu grupu čine pripovetke
o životu banatskog sela, a među njima je najpoznatija ’Sirota
Banaćanka’, koja i govori o stradanju naroda tokom burnih događaja iz
1848, 1849. Treću grupu čine pripovetke inspirisane srpsko-turskim
ratom, i u njima je rodoljubiva tematika iz Jakšićevih pesama dobila
svoj prirodni produžetak.

Napisao je oko 40 pripovedaka, tri
drame u stihu: Stanoje Glavaš, Seoba Srbalja i Jelisaveta. Ostavio je
nezavršen istorijski roman Ratnici o srpsko-turskom ratu 1876-1878.

Jakšić
je stvarao lirsku, epsku i dramsku poeziju. Svoje lirske pesme
objavljuje skoro po svima srpskim časopisima. Za života je objavio
zbirku svoje lirike Pesme.


Najznačajnije epske pesme su: Bratoubica, Nevesta, Pivljanina Baja, Barjaktarovići, Mučenica i Pričest.

Napisao
je i tri drame u stihu: Seoba Srbalja, Jelisaveta i Stanoje Glavaš.
Njegov rad na drami je dvostruko obimniji nego na lirici i epu.

Jakšić
je jedan od najranijih i najplodnijih srpskih pripovedača. Najviše je
pisao u prozi: oko četrdeset pripovedaka i skica, od kojih nekoliko
nedovršenih.

Od drama, umetnički je najuspelija Jelisaveta
kneginja crnogorska, pisana u duhu šekspirovske dramaturgije, sa namerom
da se na istorijskoj osnovi prikaže i jedna politička drama, tako važna
za celokupnu našu istoriju, a vezana za vladarevu ženu, strankinju
poreklom. Mnogo sukoba, strasti, mržnje, oblikuju dramatičan odnos među
junacima, i zbog toga je logično što dva glavna junaka, Jelisaveta i
Radoš Orlović, na kraju tonu u ludilo.

Najmanje je radio na
lirici, pa ipak, Đura Jakšić je stvorio izvestan broj pesama od trajne i
klasične vrednosti. Neke od njih, kao Na Liparu, Mila, Koga da ljubim,
Put u Gornjak, Kroz ponoć nemu, spadaju u najbolje stihove srpske
poezije.


KRITIČKI OSVRT

Kad je reč o Jakšiću, onda se u prvom redu misli
na njegov lirski talent, i u pogledu temperamenta i u pogledu izražaja.
Jakšić je romantik u najpotpunijem smislu. On se razvio pod uticajem
Branka Radičevića, Zmaja, Bajrona i Petefija. Kao i svi veliki
romantičarski pesnici, i Jakšić je buntovna i strasna priroda,
neobuzdane i plahovite mašte i nadahnuća, ustreptao i bujan i u
osećanjima i u izražaju, nezadovoljan životom, sav u čežnji za uzvišenim
i nedokučivim. U lirskim pesmama, gde je neposredno i jednostavno
uobličavao raspoloženje, on je postigao velike uspehe, kad nije padao u
preteran zanos i verbalizam. U epu, drami i pripoveci, gde je potrebno
više mirnoće, sklada i mere u kompoziciji, on je stvarao samo osrednje.
Ukoliko ta njegova dela vrede, vrede gotovo isključivo zbog snažnih
lirskih mesta.

On je bio i slikarski talent, i celoga se života
bavio slikarstvom. Svoje prve pesme je potpisivao „Đura Jakšić, moler“. U
slikarstvu je njegov uzor bio Rembrant, iz čijih portreta, rađenih
isključivo kontrastnim bojama, izbija neka unutarnja vatra ispod same
boje, izvan kontura koje su izgubljene u boji. Tako je Jakšić shvatio
reč kao izražaj, — čisto slikarski. Burna i opojna emocija, ljuta „kao
vrh od handžara“, kako sam kaže, iskren je i spontan izraz njegove
ličnosti, ne nameštena poza i knjiška sentimentalnost. Iskreni, vatreni i
opojni zanos, to je odlika njegova romantičarskog temperamenta, koji on
kod nas najbolje pretstavlja, kao što Bajron pretstavlja engleski, ili
Viktor Igo francuski romantizam. Vatreni zanos svoga osećanja, ljubav
ili rodoljublje, setu ili pesimizam, on dočarava rečima koje gomila po
boji, po zvuku, po sposobnosti da potstaknu naročitu vrstu osećanja, ali
ne radi toga da izazove konkretnu sliku ili jasan pojam, već samo radi
toga da dočara svoje osnovno raspoloženje. On zna moć reči, nigda mu ih
nije dosta, nigda nije zadovoljan izborom; bira ih i raspoređuje, zatim
gomila i zasipa. To isto, kat-kada, radi i sa slikama i pojmovima.

Njegove
najlepše pesme („Na Liparu“, „Padajte, braćo“ i druge) uobličene su na
taj način. On više polaže na ritam nego na plastiku, zato su njegove
slike samo apstraktni nagoveštaji nečeg što se naslućuje. Kao što u
snažnim raspoloženjima prevlađuju burne orkestracije i gromki uzvici,
tako u nežnima prevlađuje prisan, topao ton, šapat i cvrkutanje. Ali taj
podignuti ton, igra sa osećanjima i jezikom, često je promašila i
prešla u bleštav stil. Jakšić je imao lepih uspeha, ali i mnogo
neuspeha. Još je Skerlić tačno primetio da je „reč bila njegova vrlina i
njegova mana“, rekavši da je Jakšić ’pesnik snage, ali bez mere i
sklada’
Jakšićeve drame u stihu prikazuju karaktere iz naše
prošlosti. Sentimentalne ljubavi, nameštena patetika i deklamatorski ton
prevlađuju svuda podjednako. „Seoba Srbalja“ je pisana narodnim
desetercem, a „Jelisaveta“ i „Stanoje Glavaš“ vrlo slikovitim i živim
jambom. Te su drame više za čitanje nego za gledanje; u njima vrede
snažna lirska mesta. Jakšićevi dramski karakteri su odveć naivni i
preterano idealisani; oni se ne uobličavaju kroz radnju, već kroz
neprirodne i duge monologe; radnja je uopšte oskudna i slabo motivisana.
Kao romantični repertoar za širu publiku, koja voli istorijske kostime i
deklamaciju, one su sve igrane u pozorištu; „Stanoje Glavaš“ se i danas
igra.
Iako je Jakšić najviše radio u prozi, taj deo njegova
književnog rada je najmanje značajan. On piše istorijske pripovetke i
pripovetke sa predmetom iz savremenog života, srbijanskog i banatskog,
savremene seoske pripovetke uglavnom. Najbolje su mu pripovetke u kojima
slika banatsko selo i seljaka. U svima pripovetkama izbija njegov
zanosni lirizam, ljubav prema nacionalnoj i ličnoj slobodi i pobuna
protiv društvene nepravde. On je jedan od začetnika socijalne
pripovetke, koja se razvila tek u doba realizma, i osnivač lirske priče.

NAGRADA " ĐURO JAKŠIC " !

U
Srpskoj Crnji se svake godine (2007. po 46. put) održavaju
manifestacije posvećene Đuri Jakšiću. Tom prilikom se dodeljuje nagrada
"Đura Jakšić" za najbolju zbirku poezije koja je izdata na srpskom
jeziku prošle godine.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   3/4/2011, 8:04 pm

Оскар Вајлд је рођен 16. октобра 1854. године у Даблину у Ирској, две
године након старијег брата Вилијама. Похађао је „Тринити колеџ“ у
Даблину од 1871.- 1874. године. Добио је стипендију за „Магдалена колеџ“
у Оксфорду у који је почео похађати 1875. године. Највећи утицај на
Вајлда као уметника у то време имали су: Свинберн, Волтер Питер и Џон
Раскин. На Оксфорду је због свог ексцентричног понашања имао је проблема
са професорима. Током 1875-1876. Вајлд објављује поезију у неколико
литерарних магазина. Године 1876. поново се нашао у Ирској због смрти
оца и наставља са објављивањем поезије а 1878. добија Награду за
енглеску књижевност. Ускоро напушта Оксфорд и одлази у Лондон где полако
стиче популарност међу књижевницима. Стекавши популарност као књижевник
и естета 1882. године одлази да предаје у Америку. После повратка из
Америке живео је неколико месеци у Паризу. 1884. године жени се са
Констанс Лојд у Лондону и добија два сина Сирила и Вивијана. Током тих
година Вајлд је радио као новинар а поред тога је и даље писао поезију и
драме. Године 1890. објавио је своје најчувеније дело, роман Слика
Доријана Греја. У то време је Вајлд доживео највећу славу. Али у лето
1891. године упознаје лорда Алфреда Дагласа с којим започиње љубавну
аферу и спознаје своју хомосексуалност. У то време постаје алкохоличар а
његова слава почиње полако да се гаси. 1895. године је осуђен на две
године принудног рада због „наказног понашања“. После повратка из
затвора сели се у Париз где је умро 30. новембра 1900. године напуштен
од свих.

Занимљивости из живота

Оскар Вајлд шокирао је
Лондон талентовано и непрестано. Када га је на премијери једне његове
драме публика огромним аплаузом измамила на бину, изашао је пушећи
цигарету, што је у то време било ново и дрско понашање. Затим је
захвалио публици на „интелигентном пријему ове предивне драме, видим да
вам се свидела скоро колико и мени“. Скромност му није била врлина, па
је изјавио: „На путовања увек носим свој дневник. У возу ми је потребно
сензационално штиво.“ Када се 03.01.1882. године искрацао у Америку, на
царини је театрално изјавио: „Немам ништа да пријавим осим свог генија“.
„Волим Лондон!“ рекао је једном, „Компонован је од дивних идиота и
бриљантних лудака, баш онако како друштво треба да изгледа“. Верујући да
ништа није тако успешно као претеривање био је склон уживањима у јелу и
пићу, новцу, забавама. Сатима је могао да забавља публику смишљајући
приче „у лету“, веселе природе, забаван, духовит, дечачког духа. „Желим
да пробам све плодове из светске баште!“ изјавио је надахнуто, не
знајући да ће му та жеља доћи главе. Наиме, шокирање Лондона отишло је
предалеко онда када је четрдесетогодишњи Оскар Вајлд, срећно ожењен и
отац два сина, спознао своју хомосексуалност захваљујући
седамнаестогодишњем заводнику Робију Росу. Рос ће до краја остати његов
највернији пријатељ, али не и највећа љубав. „Једна од највећих романси
викторијанског доба била је љубавна веза између Оскара Вајлда и младог
лорда Алфреда Дагласа, званог Боузи. Боузи је најпре био очаран романом
„Слика Доријана Греја“. Двоструко млађи од Вајлда, декадетни лорд
анђеоског лица, завео је писца и постао његова највећа љубав и узрок
његове пропасти. Боузијев отац, маркиз од Квинсберија, ауторитаран, али и
утицајан, решио је да уништи Вајлда, подигавши тужбу против њега. Иако
је перверзни млади лорд био већа опасност од Вајлда него обратно, Вајлду
је судија због „наказног понашања“ изрекао најгору могућу казну –
двогодишњи принудни рад. Боузи је Вајлда увукао у круг младих мушких
проститутки, са којима је оргијао с времена на време, које је Боузијев
отац касније потплатио да сведоче на суду о Вајлдовој перверзности.
Викторијански Лондон окренуо је леђа тада Оскару Вајлду, лорду речи,
дотадашњем најомиљенијем житељу. Од најпознатијег викторијанског писца
постао је преко ноћи најпознатији викторијански криминалац. Његова
породица је после судског скандала емигрирала у Швајцарску, променувши
презиме у Холанд. Жена га је једном посетила у затвору. „Ја сам Ирац по
рођењу, Енглез по одгоју, осуђен да користим језик Шекспира.“ Заљубљен у
живот и вечити оптимиста, до своје 40. године није провео ни један дан
несрећан. Говорио је да се људи и те како процењују по свом изгледу, у
зрелим годинама изгледао је као предимензионирани дечак. У Паризу не
само да се облачио по париској моди, него је и своје дугачке неговане
праменове косе уковрџавао. Коврџе му је и мама неговала у детињству,
игноришући чињеницу да је Оскар дечак, облачила га је у чипке и одгајала
као девојчицу све до девете године. Можда би и наставила, али је Оскар
био веома крупан за свој узраст, а у међувремену је добио и сестру. За
млађу сестру је био емотивно везан много више него за старијег брата,
сестра му је умрла још као девојчица а Оскар је чувао њен увојак косе
целог живота у кутијици. Оскаров отац био је лекар и археолог, веома
успешан у свему чиме се бавио. За разлику од свог сина, хоби су му биле
жене, па је поред законите деце имао још неколико незаконите. Никад
потпуно пијан, али зато ретко сасвим трезан, важио је за најпрљавијег
Даблинца. Оскарова мајка била за нијансу чуднија од оца. Била је
неуротични националиста, неуредна и причљива, а њен хоби био је
објављивање родољубиве поезије под псеудонимом „Сперанца“. Увек је
лагала да је пет година млађа. Један Вајлдов биограф приметио је: „Јадно
дете из оваквог брака“. Као младић рекао је: „Потпуно сам сигуран да ћу
бити славан, или бар озлоглашен.“ Био је у кратком периоду и једно и
друго. Прва година затвора уништила га је и духовно и телесно. У Лондону
га одједном нико више није спомињао. То га је духовно убијало: „Само је
једна ствар гора од тога да сви о теби причају, а то је – да
престану!“. Тешки услови живота у затвору уништили су му здравње. После
затвора живео је само још три године, углавном у сиромаштву и избегаван,
објављујући новинске чланке под псеудонимом „Себастијан Мелмут“ у
Паризу. Није одолео још једном сусрету са Боузијем, али њихов заједнички
живот у Француској трајао је веома кратко. Умро је од менингитиса, без
новца, без публике, без гламура. У похабаној париској хотелској соби
мрзео је тапете на зиду, а на самрти је рекао: „Једно од нас ће морати
да оде“.

Сећање на писца

Стогодишњица смрти славног
дендија била је обележена истовремено у Паризу, Лондону и Даблину.
Амбасадори Ирске и Британије дигли су у Призу чаше са скупоценим
шампањцем у част генија, а католички свештеник одржао је дирљив говор о
некад изгубљеном сину који је поново нађен... У Лондону је лорд Даглас,
унук Вајлдовог најпознатијег љубавника Боузија, свирао полку на клавиру
за председницу Ирске Мери Мек Алис. Ирска председница је свечано
отворила лондонску изложбу о Оскару Вајлду у Британској библиотеци.
Трошкове око Вајлдове изложбе у Лондону покрила је комапнија „Taitinger“
која производи шампањац. У Даблину је комеморација прошла најскромније –
окупљањем неколико десетина љубитеља испред Вајлдове родне куће, где је
данас прометна станица метроа. Интересантно је да су и Даблин и Лондон
тек недавно подигли споменик Оскару Вајлду. У Лондону је споменик 1998.
године поносно открио британски секретар за културу, Крис Смит, иначе
отворени хомосексуалац. Он је захвалио Вајлду што је дао свој живот да
би данас заживело друштво које толерише различитости. На споменику су
уклесана Вајлдове речи: „Сви смо ми у провалији, само неки гледају у
правцу звезда“. У Даблину је Вајлдов споменик познат по скупоценом жаду
од којег је вајар направио Оскаров капут. Мермерни Оскар Вајлд лежерно
се наслонио на камен у Мерион парку, гледајући преко дрвећа у своју кућу
у којој је провео најсрећније године детињства. Једна половина његовог
лица изражава осмех, а друга бол.

Вајлдова дела
Приче
• Срећни принц - 1888.
• Себични џин - 1888.
• Одани пријатељ - 1888.
• Необична ракета - 1888.
• Злочин лорда Артура Севила - 1891.
• Дух из Кентервила - 1891.
• Млади Краљ - 1891.
• Рибар и његова душа - 1891.
• Звездани дечак- 1891.

Поеме у прози
• Уметник - 1894.
• Следбеник - 1894.
• Господар - 1894.
• Учитељ мудрости - 1894.

Роман
• Слика Доријана Греја - 1891.

Драме
• Вера или Нихилисти - 1880.
• Војвоткиња од Падове - 1883.
• Салома - 1894.
• Лепеза госпође Виндермер - 1893.
• Жена без значаја - 1894.
• Идеални муж - 1899.
• Важно је звати се Ернест - 1899.
• Флорентинска трагедија


Da bi upoznali njegove knjige prvo morate upoznati njegov zivot”.
Milos Crnjanski



U
doba mladosti Oskara Vajlda, vaskrsao je dendizam i rasprostranio se
novi oblik hedonizma. Raskosne orgije u kojima je trazio da utoli zedj
za lepim telima i to da je zaboravio da je u Engleskoj dovele su ga do
propasti. “Pokusaj estetskog zivota odveo je Bodlera u pijanstvo a
Oskara Vajlda u zatvor!” Iako ga Engleska nije prihvatala,u junu
1881.uspeo je naci izdavaca za svoje pesme.Tom zbirkom postao je poznat u
svetu engleskih umjetnika. Putuje u Ameriku,drzi estetska predavanja i
pise pesme. “U njemu je bilo neke apsurdne prostodusnosti, kao da nije
gledao kome govori i kao da je sam sebi smjesan”, rekao je jedan njegov
student. Kada bi u to vrijeme spomenuli ime Oskara Vajlda, prva
asocijacija na njega bilo bi njegovo oblacenje. U svom cudnom odelu, u
zelenom kaputu sa sirokim krznom i palicom, izgradjenom po uzoru na
Balzakovu, pokusavao je da pobedi citavu Englesku pa i samoga sebe. Iako
popularan, bio je zamoren borbom za novac, uzaludnim zivotom i glupom
okolinom. Pokusao je da se spasi zenidbom. 1884.vjencao se sa
bogatasicom Konstancom Lojd koja mu je podarila 2 sina. Pa cak ni tada
nije bio sretan. Zatvorio se u svoj stan i pisao bajke. Ipak,to su bile
godine kada su mu svi saloni bili otvoreni i kada ga je otmjeni London
slusao o svemu sto govori. U otmjenim salonima pali cigarete sa zlatnim
vrhom drzeci ih u lijepoj ruci na kojoj blista prsten sa skarabeusom u
zlatu, svakog ocarava njegov prelepi glas sa engleskim naglaskom. I kada
govori o proslim vekovima ili o grckim vazama ili o dragom kamenju svi
zacudjeno cute. Umesno je rekao:”Moj genije se istrosio u mome zivotu a u
knjigama mojim samo je moj talenat”.


Majstor paradoksa i skandala

Vajld
je pre svega poznat po dramskim ostvarenjima i esejistickim
radovima.Pred figurom ovakvog pisca nemoguce je ostati ravnodusan,a za
njegovo stvaralastvo najvaznije je bilo “sad“, odnosno, taj trenutak.
Buduci da je zivot bujica trenutnih dogadjaja, svaki trenutak treba
ispijati do dna, teziti ne za plodnim iskustvima, nego za iskustvom
samim a uspeti u zivotu znaci neprestano goreti onim jednim jasnim
plamenom”.
Kao pisac, on je svakim svojim knjizevnim delom
sablaznjavao viktorijansku Englesku nekom prevratnckom idejom,
poklanjajuci joj pri tom sublimnu lepotu jezika i stila. Spada u onaj
red svetskih velikana knjizevne bastine ciji zivot poput Servantesovog
ili Bajronovog pobudjuje jednaku paznju zbog svoje bujnosti i
tragicnosti kao i delo koje je za sobom ostavio. Vajldova sintaksa uvek
je krajnje jednostavna i sa sigurnoscu se moze reci da ni jedan pisac
nije toliko dostupan ljudima kao Oskar Vajld. Jorhe Luis Borhes rekao
je: “Citajuci i proucavajuci Vajlda tokom godina uocio sam nesto na sta
njegovi panegiricari kako se cini nisu ni posumnjali a to je cinjenica
da je Oskar Vajld uvijek bio u pravu. Savrsenstvo mu je pretstavljalo
smetnju,jer su mu kazivanja bila toliko savrsena da su delovala kao
nesto po sebi razumnjivo tako da se danas ne moze zamisliti svet bez
njegovih epigrama i aforizama.”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   9/4/2011, 10:35 pm

Dzon Kits

Љубав је моја вера
ЧАК И ДА МЕ НЕ ВОЛИШ...
...не бих
могао да ти ускратим своју потпуну оданост – написао је славни енглески
песник Џон Китс својој Фани Браун с чијим неотвореним писмима и праменом
косе на грудима је сахрањен на гробљу у Риму 1821. године




Осмог децембра 1865. године лондонски „Тајмс” донео је вест о смрти
извесне госпође Френсис, супруге Луиса Линдона. Шездесетпетогодишњу
госпођу надживео је њен дванаест година млађи муж, иначе трговац. Имали
су троје деце. Тридесетједногодишњег Едмунда, двадесетседмогодишњег
Херберта и двадесетједногодишњу Маргарет.
Смрт госпође Линдон
дубоко је погодила њену породицу, али је добре познаваоце енглеске
поезије подсетила на још једну тужну причу из њеног живота. Реч је о
низу догађаја који су се збили четрдесет пет година раније... У то време
Френсис Линдон била је девојка по имену Фани Браун и упознала је и
заволела младог песника Џона Китса. Страсна и очајничка љубав без
будућности, која је једног од највећих енглеских песника везала за Фани,
била је дуго скривана, управо зато што су сви унапред знали да Фани и
Џон никада неће моћи да живе заједно. На известан начин, ипак се
догодило супротно.
Тек седам година после њене смрти, јавност
је сазнала ко је заправо била госпођа Линдон. Иако је својој деци
говорила о непрежаљеној и непрекинутој љубави према Китсу, те им
показала његова љубавна писма, Фани их је заклела да о томе никада не
говоре свом оцу Луису. Тек 1872. године, кад је Луис умро, синови
госпође Линдон могли су да обелодане причу о љубави своје мајке према
несрећном Китсу. И покажу драгоценост коју је она чувала – Китсова
љубавна писма.

Коњушарев син

Џон Китс рођен је у Лондону, 31. октобра
1795. године, као најстарији син Томаса Китса, власника коњушнице, и
Френсис Џенингс. Дечак је имао само осам година кад је његов отац пао с
коња и умро. Џонова мајка преудала се за извесног банкарског службеника
Вилијама Ролингса. Онда се испоставило да јој је тестаментом отац
оспорио наследство. Сазнавши то, Френсис је једноставно ишчезла, да би
се вратила неколико година касније, неизлечиво болесна од туберкулозе.
Деца су отишла да живе с баком по мајци у Едмонтон. У ствари, два
трговца била су наименована као старатељи Џона и његове браће.

Будући песник имао је двојицу млађе браће, Џорџа и Томаса, као и сестру
Фани. Школу је напустио у четрнаестој години да би се посветио медицини.
Заправо, обучавао се за апотекара и хируршког помоћника. После пет
година учења, почео је да ради као помоћник хирурга у једној болници у
Лондону. Постао је апотекар и приступио Краљевском хируршком колеџу.
Међутим, уместо хирурга, постао је песник.
Своје прве песме показао
је некадашњем школском наставнику Чарлсу Кларку који га је охрабрио да
преводи Хомера и чита елизабетанске песнике. Убрзо је донео одлуку која
је, по многима, била суманута – посветиће се писању. „Лепота је истина,
истина је лепота. То је све што ћеш на свету сазнати и једино што ти је
потребно да знаш”, написаће касније. „Љубав је моја вера, због ње бих
умрети могао.

Писмо Џона Китса Фани Браун


Белешке на листићима

Џон Китс није био високог раста, али
је имао широка рамена и држао се усправно. Према сведочанству пријатеља,
очи су му биле сјајне, нежне и врло тамне. Песник Колриџ описао га је
као човека који се лоше облачио. Уосталом, Џон Китс био је сиромашан
младић и, по свој прилици, врло скроман.
Још као дечак,
показивао је нетрпељивост према неправди и често се због тога тукао.
Имао је само тринаест година кад је нокаутирао професора у школи. Упркос
томе, упамћен је као особа благе нарави и врло несебичан. Током кратког
живота стекао је бројне пријатеље који су га искрено волели, подржавали
и помагали.
„Волим те више ако
верујем да сам ти постао
драг само због себе
и ни због чега другог...”
Џон Китс у писму
Фани Браун

Китс је писао као прави романтичарски књижевник. Волео је да шета и
ослушкује природу. Бележио би речи или стихове по листићима хартије
које је често давао свом пријатељу, песнику Чарлсу Брауну. Овај му је
потом помагао да их састави у песму. Кад је објавио прву дугачку песму
„Ендимион”, имао је двадесет две године. Критике нису биле најповољније.
Неки су му, чак, саветовали да се врати медицини, а он је био уверен да
ће постати прави песник тек кад умре. Тако је и било.
Те,
1818, године, кад је штампана његова прва књига, Џон Китс срео је
осамнаестогодишњу Фани Браун. Упознао их је Чарлс Браун који је од њене
мајке изнајмљивао кућу у Хемпстеду, тадашњем предграђу Лондона. Фани је
била необична девојка – врло отворена и непосредна. У почетку се песнику
чинила чудном, посебно због страсти према одевању и редовном похађању
балова којима он није био нимало склон. Свакако није очекивао да ће
Фани, иначе посвећена шивењу нових хаљина и шешира, постати његов
ватрени обожавалац, читалац његових стихова.


Било како било, песник је већ тада знао да је болестан. Баш у то време
од туберкулозе је умро и његов млађи брат Том. Џон је био скрхан од бола
– није имао новца, а почео је и сам да кашље. Будућност је изгледала
тужна. Мада су сви мислили да ће тешке околности нарушити склад који
се у међувремену успоставио између два наизглед сасвим различита духа,
љубав младог Китса према Фани постајала је све јача. „Ја сам похлепан за
тобом. Не мисли ни о чему другом осим о мени. Немој живети као да ја не
постојим. Не заборави ме! Али, имам ли икаквог права да ти кажем да ме
заборавиш? Можда мислиш на мене по цели дан. Имам ли икаквог права да
желим да будеш несрећна због мене? Ти би ми опростила ако бих тако нешто
пожелео, када би знала колика је неизрецива страст коју гајим само да
би ме ти волела, да би ме волела као што ја тебе волим. Не смеш мислити
ни о коме другом, до о мени (...) Јуче и јутрос прогонила ме је дражесна
визија. Привиђала си ми се у пастирској хаљиници. Колико су сва моја
чула чезнула! Колико ти је моје срце било посвећено! Колико су моје очи
биле пуне суза. Заиста, мислим да је права љубав довољна да заокупи и
најнеукротивије срце. Буди озбиљна! Љубав није ствар којом се игра. И
још једном, немој ми писати, осим ако то можеш да чиниш кристално чисте
савести.
Заувек Твој
Џ. Китс”
Љубавни пар
виђао се свакодневно, будући да су живели кућа поред куће. Касније се
породица Браун преселила у кућу коју је изнајмљивала песницима. Китс и
његова драга боравили су у соби до собе. Њихова наклоност била је добро
позната укућанима. Девојчина мајка била је против њихове веридбе, јер је
било извесно да је Китс неизлечиво болестан од туберкулозе и да ће брзо
умрети. Девојци то није сметало. Напротив, како је болест
напредовала, тако је њена приврженост песнику бивала све већа.
Искашљавао је крв и данима немоћно лежао. Фани га је неговала:
прихватила је веренички дар, прстен његове мајке који се и данас чува у
музеју у кући у Хемпстеду. Девојчина мајка ипак се потрудила да вест о
њиховој веридби не стигне у јавност.
У марту 1820. године Џон Китс написао је Фани:
„Што те више упознајем, то те више волим. У сваком погледу. Чак је и
моја љубомора била агонија љубави. У најжешћем наступу спреман сам да
умрем за тебе. Досађивао сам ти сувише. Али, због љубави. Шта ја ту
могу? Ти си увек нова. Твој последњи пољубац је увек најслађи, последњи
осмех најсјајнији, последњи покрет најљупкији. Када си јуче прошла поред
мог прозора, испунила си ме таквим дивљењем, као да сам те први пут
видео. Чак и да ме не волиш, не бих могао да ти ускратим своју потпуну
оданост. Колико су само снажна моја осећања када знам да ме волиш. Моја
душа је била незадовољна и узнемирена, душа смештена у тело сувише тесно
за њу. Никада нисам осетио да моја душа ужива у нечему тако потпуно као
у теби. Када си ту, моје мисли никуд не одлутају. Ти увек заокупљаш сва
моја чула. Брига за нашу љубав која избија из твог последњег писма,
чини ме неизмерно задовољним.
С љубављу твој
Џ. Китс”

Лептири летњег дана

И лекар и Џонови пријатељи били су
уверени да песник неће преживети још једну хладну и влажну зиму у
Енглеској. Одлучили су да му помогну и пошаљу га да презими у Италији.
Фани Браун је тешко поднела вест о растанку. У први мах желела је да и
она крене с Китсом, без обзира на то шта ће људи причати о томе. Он је
молио да остане, вероватно свестан шта га тамо чека.
Растанак је био
мучан. Она му је поклонила бележницу како би могао да јој пише. Затим
прамен косе. Облутак од полудрагог камена корналина који јој је служио
да хлади руке, а њему је требало да хлади врело чело кад га обузме
грозница. Тај камен Китс није испуштао из руку у Риму. У средњем веку се
сматрало да корналин чува здравље, али и од урока.У Риму Џон Китс није
отворио ниједно Фанино писмо, нити јој је написао иједну реч. То је за
њега без сумње био сувише тежак задатак, бол с којим није могао да се
суочи. Занимљиво је још нешто. Ниједно Фанино писмо Китсу није
сачувано. Уз прамен косе и облутак, с песником су сахрањена на
Протестантском гробљу у Вечном граду.
Китсов пријатељ Северн,
који га је пратио до Рима, био је сведок његове дуге агоније на
самртничкој постељи, у кући на Шпанском тргу. Ниједну реч очаја ни беса
није изговорио док је издисао. Као да је био нестрпљив да умре.

„Већ осећам како ме прекрива ледена земља и видим беле раде како ничу
крај мене. Када ће већ доћи крај овом посмртном животу који живим?”

Китс је желео да буде сахрањен на месту обраслом љубичицама. Епитаф
који је сам изабрао одавао је особу свесну привида људског постојања:
„Овде почива човек чије је име исписано на води.”
Двадесет
четвртог фебруара 1821. године, у послеподневним часовима, Китс је
прошапутао пријатељу: „Не плашите се. Захвалите Богу, она долази.”

Последња писма Фани Браун, прве и једине Китсове љубави, остала су
непрочитана. Пријатељ му их је положио на груди. С њим је у гроб отишао и
привезак, камен од корналина. Тај привезак Китсу је, према Северновом
сведочењу, готово срастао за длан, толико га је чврсто стискао последња
два месеца.
Фани је из Северновог писма сазнала о Китсовој
смрти. Месецима и годинама је туговала. Свакодневно је шетала и напамет
научила све Китсове стихове: „Оду славују”, „Оду грчкој урни”, „Ода
јесени” и сонете који су, без сумње, њој били посвећени. Чинило се да је
неутешна. Прошло је више од десет година и Фани је упознала сасвим
младог Луиса Линдена. Одлучила је да заснује породицу, али није
заборавила Џона Китса и није престала да га воли.
„Волео бих да
смо два лептира и да заједно проживимо само три летња дана. Тако да бих
могао да испуним та три дана с тобом, лепотом какву не могу да досегну
ни педесет година заједничког живота”, написао је Џон у једном од
последњих писама Фани.

Експонати из музеја - портрети Фани и Џона и веренички прстен
Гроб Џона Китса у Риму са епитафом који је желео. 'Овде лежи онај чије је име написано на води'.




____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   11/4/2011, 9:04 pm

Enlarge this imageReduce this image Click to see fullsize


Hermann
Hesse rodio se 2. jula 1877.godine u virtemberskom mestascu Kalv u
Svarcvaldu.Zivot u roditeljskoj kuci u Kalvu bio je prozet pijetistickom
poboznoscu.Tu se od svakog pojedinca trazilo da kroz ljubav prema
bliznjem usavrsava hriscanske vrline.S druge strane,u toj kuci su mnogi
svjetovi ukrstali svoje zrake.Kako je Hesse opisao zivot u njoj "tu se
studiralo i bavilo indijskom filozofijom,tu se znalo za Budu i Lao
Cea,dolazili su gosti iz mnogih zemalja,donoseci sobom dah tudjine i
zvuke stranih jezika".U njihovom sarenilu i suprotnostima djecak je
uzalud pokusavao da uspostavi nekakvu harmoniju i putokaz koji bi ga
uputio "kako se zivi".

Hermannu Hesseu je bilo 14 godina kada je u
njemu sazrela odluka da ce "biti ili pjesnik ili nista".Prema odluci
roditelja trebalo je da bude svestenik,ali vec pocetkom marta
1892.godine,nepunih sest mjeseci posto ga je otac doveo,Hermann Hesse
bjezi iz sjemenista u Maulbronu.

Godina 1892. bila je za mladog
Hessea teska i puna potresa.Zabrinuti roditelji odveli su sina u Bad Bol
kod cuvenog "iscjelitelja duse i istjerivaca demona".Poslije dva
neuspjela pokusaja samoubistva,roditelji smjestaju djecaka u dusevnu
bolnicu u Stetenu.Pisma koja je Hermann Hesse te godine pisao,potresni
su dokumenti ocaja,protesta i nemoci.Petnaestogodisnjak se bori da bude
otpusten iz "lijecilista za slaboumne i za epilepticare" u Stetenu.Po
izlasku iz lijecilista u Stetenu,Hesse se upisao u gimnaziju u
Kanstatu,ali i tu ne moze da izdrzi duze od godinu dana.Zatim radi kao
segrt-mehanicar,da bi 1895. godine napustio ovaj posao i zaposlio se u
knjizari u Tibingenu.

1899. godine objavljuje prvo djelo
"Romanticne pijesme", a zatim i zbirku pripovijedaka "Jedan cas iza
ponoci".U jesen 1899. prelazi u Bazel i tamo se zaposljava kao
knjizarski pomocnik.Knjizarstvom se bavio samo dotle dok mu je to bilo
potrebno da bi imao od cega da zivi.Kada je u jesen 1903. cuvena
izdavacka kuca prihvatila njegov roman "Peter Kamencind",Hesse se sa 26
godina,na osnovu svog prvog literarnog uspjeha,odrekao zanimanja
knjizara.Nakon mnogih bura i zrtvi postigao je svoj ciljostao je
knjizevnik.

1904.godine Hermann Hesse se ozenio Marijom Bernuli.U
to vrijeme je vec mnogocitani i mnogohvaljeni pisac,saradnik brojnih
listova i casopisa.1905. rodio mu se prvi sin-Bruno,a 1909.
drugi-Hajner.

Roman "Gertruda"(1910.),nailazi na odlican prijem
kod publike i kritike.1912. napusta Njemacku i nastanjuje se sa
porodicom u Svajcarskoj,u Bernu.Prvi svjetski rat dovodi do velike
prekretnice u Hesse-ovom zivotu.Iz najdubljeg ubjedjenja pise clanke
protiv rata.Posljedica toga je da mu vecina njegovih citalaca okrece
ledja.Zvanicna Njemacka bojkotuje Hessea a njegova djela se sklanjaju sa
rafova svih radnji.

Oceva smrt 1915. godine i sve izrazenija
bolest njegove zene i najmladjeg sina Martina dovode Hessea do ivice
nervnog sloma.Tada prvi put odlazi na Jungovu kliniku i psihoanaliticku
terapiju.Tu se Hesseu otvaraju neki novi nesluceni svijetovi.Njihov
odraz ce od tada da se provlaci kroz sva njegova djela.

Otudjen
od svojih citalaca ,pod pseudonimom Emil Sinkler objavljuje roman
"Demijan"(1919.).Knjiga nailazi na veliki odjek kod razocaranih ratnika
po povratku iz izgubljenog rata.U svakom slucaju Hesse je opet popularan
pisac. Ubrzo je otkriveno da je on autor "Demijana",i Hesse vraca
Fontaneovu literarnu nagradu,koja je bila dodjeljena Emilu Sinkleru.Pa
ipak,1919.godina je za Hessea ispunjena mnogim nevoljama i licnim
krizama.Njegov brak se raspao,a Hesse ponovo odlazi na psihoanaliticke
seanse kod Junga.Iste godine seli se iz Berna u Montanjolu.Njegovu
samocu u Montanjoli zapljuskuje nepresusiva bujica prekora kojom ga
obasipaju zbog antimilitaristickog stava.1922. objavljuje djelo
"Sidarta".1924. zeni se Rutom Vagner i razvodi vec 1927.

1926.
pruska akademija umjetnosti izabrala ga je za clana Odjeljenja za
knjizevnost.1927. objavljuje roman "Stepski vuk".1931. zeni se po treci
put Ninom Dolbin.Od 1933. do 1943 radi na djelu "Igra staklenih
perli".Za to delo dobija Nobelovu nagradu 1946.godine.

Kao
antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu.
Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim
knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim
okolnostima. Nemački propagandista Jozef Gebels (Joseph Goebbels) u
početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da
objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi
njegovog romana ''Narcis i Zlatousti'' (Narziss und Goldmund) koji se
tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi.
Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj.

Umro je 8. avgusta 1962. godine u Montanjoli u 85. godini zivota.


Hesse, jedan od meni najdražih, jedan od koga sam naučila da je život nešto više od života; da je život i ono što nam nešto pokazuje, a ne samo neko kazuje. Taj Hesse, taj čudesni Stepski vuk u kome pronadjoh deo sebe.

LJUBAV

Moje žedne usne opet traže
da ih blagosloviš tvojim poljupcem,
moji prsti tvoje traže.
Hoću pogled da tvojim napojim,
da u tvojoj kosi skrijem lice,
da uvek budnim i poslušnim rukama
u zanosu prihvatim tvoje,
da uvek novim plamenom oživim
tvoju lepotu hiljade i hiljade puta,
dok dan i noć, sadašnjost i prošlost
za nas jedno ne postanu.
Dok se blaženi i sudbini zahvalni
ne vinemo izvan svakog bola,
dok izvan domašaja ovoga sveta
mir ne nađemo.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   14/4/2011, 9:02 pm

MIHAIL JURJEVIČ LJERMONTOV:
FATALIST

Bilješke o piscu:
Mihail
Jurjevič Ljermontov rodio se 2. listopada 1814. u Moskvi. Otac mu je
bio iz stare ali osiromašene plemićke obitelji, koju je u 17. st osnovao
došljak iz Škotske, koji je bio stupio u rusku službu. Kad mu je bilo
tri godine, umrla mu je majka. Njegova baka nije se od samog početka
slagala sa zetom, a nakon kćerine smrti nastao je između njih dvoje
otvoren sukob. Oboje su svojatali malog Mihaela, ali je pobjedu
izvojevala baka i zadržala dječaka kod sebe. Jurij Petrovič vraio se na
svoje imanje i samo je od vremana do vremena posjećivao sina. Mališan je
volio i oca i baku, a njihov razdor utjecao je na njega tako da se za
rana povukao u sebe. Ta je činjenica pridonijela da je dječak prerano
sazrio. Budući da je bio slabašan i boježljiv baka ga je tri puta vodila
u toplice na Kavkaz. Ti su se boravci, a pogotovo treći kad mu je bilo
jedanaest godina, snažno dojmili taknoćutog dječaka. Divlja ljepota
kavkaskog gorja ostavila je neizbrisiv trag u njegovoj psihi i nadahnula
ga na mnoga kasnija knijževna djela. Tek kad je, potresen viješću o
Puškinovoj pogiblji, napisao pjesmu Pjesnikova smrt, privukao je na se
pozornost šireg čitateljstva, pa i dvora. Puškinova smrt nije bila
prekretnica samo u Ljermontovu životu nego i u njegovu stvaranju. U
preostale četiri godine, od 1837. do 1841. on je napisao svoje najbolje
djelo i jedini roman Junak našeg doba. Teško je shvatiti koliko je taj
mladić koji je za sve to vrijeme vrlo burno živio i mnogo putovao,
stvorio u te četiri godine – mnoštvo potpuno zrelih umjetničkih djela,
od kojih su neka ugrađena u temelje ruske književnosti 19. st. Na dan
15. srpnja 1841. održan je dvoboj u podnožju planine Mašuk. Uvijeti su
bili vrlo strogi – mala udaljenost i pištolj velikog kalibra. Ljermontov
je stajao nasmiješen, s pištoljem podignutim uvis, kad ga je protivnik
pogodio ravno u srce. Pjesnikova smrt izazvala je duboku žalost u
naprednom djelu ruske javnosti ali komentar na »na najvišem mjestu«
glasio je :»Tako mu i treba!«

Bilješke o djelu:
U svim djelima
koje sam da sada čitala imaju neka pitanja na koja ni mi nikada nećemo
moći odgovoriti, tj. pitanja koja ćemo odnijeti u grob neriješena. Ovo
djelo govori o tome dali netko vjeruje da mu je sudbina već određena,
ili je sve ono što nam se dogodi puka slučajnost. Pisac je u ovom djelu
upotrijebio jednu vrlo posebnu metodu kako dokazati dali je čovjeku
sudbina unaprijed određena ili je ona samo slučajnost, a to je prikazao
kao okladu između Pečorina i poručnika Vulića. Pisac je u jednom djelu
djela otvorio pitanje da li čovjek može predvidjeti sudbinu, da li je to
očito na njegovom licu. Može li se sudbina mijenjati, može li netko
izbjeći on što mu je suđeno!? U ovom djelu mi možemo samo pročitati opis
poručnika Vulića, jer pisac piše u prvome licu i piše samo o svojim
unutarnjim osobinama, šta je volio u mladosti…

Kratki sadržaj:
Djelo
počinje tako da pjesnik govori o tome kako mu se samo jednom dogodilo
da dva tjedna provede u kozačkom naselju. Navečer su uvijek igrali
karte, jednu večer kad im je to dosadilo počeli su razgovarati o tome
dali netko vjeruje u sudbinu ili ne. Neki su govorili da postoji popis u
kojem piše čas naše smrti, ali ga nitko nije vidio. Uto jedan srpski
poručnik ustane od stola i predloži da dokaže kako je sudbina u pitanju a
ne samo slučajnost. Kad je pitao tko želi to isprobati na vlastitoj
koži,
nitko nije imao hrabrosti, a Pečorin je predložio okladu.
Pečorin je tvrdio da na poručnikovu licu vidi pečat skore smrti, i to
iznio,a poručnik je tvrdio da neće uskoro umrijeti. Tada je oficir ustao
od stola i krenuo u drugu sobu gdije je stajao obješen jedan pištolj, i
uzeo ga. Kad su svi vidjeli namjere poručnika pale su još neke oklade.
Poručnik je uzeo pištolj i uperio ga sebi u glavu i opalio, ali u tom
trenutku u pištolju nije bilo metaka. Radi dokaza da u pištolju ima
metaka opalio je jedan hitac u zrak ali tada je pištolj opalio. Nakon
završene oklade svi su se vratili svojim kućama, Pečorin je živio u
jednom malom stančiću. Zaspao je pred zoru,
ali ga je u četiri sata
ujutro probudilo neko lupanje na prozoru. Javili su mu da je poručnik
Vulić ubijen. Ubio ga je jedan pijani kozak sa sabljom. Nakon tog
događaja kozak se zatvorio u jednu kuću na kraju sela. Pečorin
je rekao kozačkom kapetanu neka zabavi kozaka, a da će on ući u kuću. Pečorin je ušo kroz prozor u kuću i uspio uhvatiti kozaka.

Analiza poručnika Vulića:
“Vanjština poručnika Vulića potpuno je odgovarala njegovu značenju.
Visok rast i tamna put, crna kosa, crne prodorne oči, prevelik ali pravilan
nos – njegova nacionalna značajka, tužan i hladan osmijeh što mu je
vječito lebdio na usnama, sve to kao da mu se uskladilo samo da mu
može dati pečat posebna stvora, koji ne može imati iste misli i strasti kao
oni koji mu je usudosudio za drugove. Bio je hrabar, govorio je malo ali
oštro; nikom nije povjeravao svoje osobne i obiteljske tajne; gotovo
nikad nije pio vina, nikad se nije udvarao mladim kokinjama…”
(str. 152.)
Pitanja koje je Ljermontov postavio u djelu Fatalist na koja nećemo moći nikad odgovoriti:

»…I, ako je zbilja sve preodređeno, zašto nam je onda dana volja, razum?
Zašto moramo odgovarati za svoje postupke ?« (str. 151)

Jeli naša sudbina već određena ili je to samo slučajnost?
»Vi tražite dokaze – predlažem vam da na sebi iskušamo može li čovjek
po svojoj voli raspolagati svojim životom, ili je svakome od nas naprijed
određen kobni trenutak… Tko hoće da proba?
– Hajde da se kladimo – rekoh u šali.
– Kako?
– Tvrdim da sudbine nema – rekoh istresući na stol dvadeset zlatnika,
sve što sam imao u džepu.« (str. 153)

Može li netko predvidjeti nečiju smrt?
»Zagledah mu se u oči, ali on odčeka moj ispitljivi pogled mirno i netrmice
i osmjehne se blijedim usnama; ali,unatoč njegovoj hladnokrvnosti,
učinilo mi se da vidim pečat smrti na njegovu blijedom licu.

Imao je pravo! – Ja sam jedini shvatio zagonetno značenje tih riječi jer
su se mene ticale, i nehotice sam bio prorekao nevoljniku njegovu
sudbinu; instinkt me nije prevario – dobro sam zapazio na njegovu
izmjenjenu licu pečat skore smrti.« (str. 158)

Može li čovjek izbjeći sudbinu?
»Da, šteta je tog čovjeka… Koji ga je vrag tjerao da noću razgovara s
pijancem! Uostalom, valjda mu je tako suđeno…« (str. 160)

Mihail Jurjevič Ljermontov (1814 - 1841). Kao i Puškin, pripada vremenu
romantizma. Kako je u djetinjstvu stekao znanje iz engleskog jezika , pa
je čitao u orginalu Šekspira i Bajrona, to je i na njega uticao
genijalni predstavnik romantizma, Bajron. Još u petnaestoj godini on
piše pjesme i žalostan je što "čovjek stenje u ropstvu i
lancima..."Svršio je vojnu školu i bio oficir. Slično Puškinu, i on je
poginuo u dvoboju sa jednim od svojih školskih drugova. Iako je živio
svega 27 godina, ostavio je dosta veliki broj pjesničkih djela. Veća su
mu djela: Demon, Izmail-bej, Mciri i roman Junak našeg doba. Odlikuje se
čistom i dubokom poezijom; on je svakako jedan od najvećih liričara.

NE, TI SAD NISI..

Ne, ti sad nisi više ona - koja
Osvajaše me nekad; nit' ljepota
Privlači mene! To je - bol života
I izgubljena zalud mladost moja.

I kad, ponekad, očaram se tobom,
Gledajuć željno u oči ti sjajne,
Ja tada vodim razgovore tajne,
Ali ne s tobom već sa samim sobom.

Sa slikom one drugarice mlade,
Čije se crte u tvom liku skriše,
S ustima koje ne govore više
I sa očima - blijeskom mrtve nade!

STJENA

Oblak zlatni zanoćio
Na grudima đžina - stjene;
A jutrom rano otplovio
Azurom vaseljene...

Al' stjena vlažna postala je...
Sve dane i sve noći
Tuži - jer sama ostala je
Plačuć u samoći.

RASTALI SMO SE

Rastali smo se. - No lik lijepi taj
I još u srcu nosim svom,
Ko lijepih dana odblijesak i sjaj,
Ko ljubav - dušu miluje mi njom.

Strastima drugim predadoh se sam...
Al' vječno ja se sjećam lika tvog:
Napušten hram je ipak osto hram.
Odbačen idol ipak osta - bog!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   21/4/2011, 7:59 pm

Enlarge this imageReduce this image Click to see fullsize

Priča
o prvom Englezu koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost i to još
davne 1907. puna je pohabanih stereotipa, kao i mnoge biografije
velikana. Najveći je, razume se, onaj o omiljenosti kod čitalačke
publike a istovremeno i opštem odijumu književne kritike, ali je taj
navodni paradoks, samo na prvi i površan pogled paradoks, do te mere
postao pravilo naročito kod najpopularnijih, ili, kako se već danas
kaže, bestseler-pisaca da je prosto začuđujuće kako se tome već odavno
niko ne čudi. Doduše u Kiplingovom slučaju ima i jedno malo, privatno
čudo, a to je njegov rival po svesvetskoj slavi i veličini na prelazu
između dva prethodna veka Somerset Mom, koji je umeo da patetično
ustvrdi da je Kiplingova “Stalki i komponija” najogavnija knjiga iz
žanra tzv. dečačkog, školskog i(li) omladinskog romana, a nekoliko
godina kasnije isti taj Mom sklopi izbor iz Kiplingove proze i proprati
ga obimnim i ozbiljnim esejem. Pohvalnim, naravno.
Ipak, malo je
pisaca koje su toliko kudili i osporavali i istovremeno toliko hvalili,
kao što je bio Kipling u godinama kad su se arbitri u Nobelovoj
fondaciji tek uhodavali i češće nego što je ukusno nagrađivali slavno
ime, a ne veliko delo. Ruku na srce, teško da bi se i danas našao žiri
koji je baš operisan od sličnih iskušenja. Veliki pesnik i isto tako
dobar prozaist, Kipling je na sve plotune osporavanja odgovorio sa pet
obimnih romana, dvesta pedeset kratkih priča, hiljadu stranica stihova i
još nekoliko knjiga svakojake proze, od putopisa do eseja i sećanja. A
najjači je bio u onome što se u njegovom, anglosaksonskom svetu najviše
ceni: kratka priča.
Radjard Kipling je rođen u Bombaju 1865, a već sa
šest godina ukrcan je na brod koji ga je dovezao na školovanje u zemlju
njegovih predaka. Tu je ostao taman koliko se moralo, ni dana ni meseca
duže, i već sa 17 leta eto ga opet u Indiji, gde sledećih osam godina
radi kao novinar. Potom će živeti i u SAD, Južnoj Africi i Francuskoj,
da bi se tek u krajnjoj nuždi (ili je i to mimetičko podražavanje
stvarnosti, dakle još jedna lepa i funkcionalna, književna laž) skrasio u
Engleskoj. On zapravo i nije evropskom Zapadu otkrio Indiju, jer kako
bi i mogao kad su tamo već decenijama vladali Englezi. Dakle, desetine
hiljada engleskih kolonijalnih vojnika i trgovaca držalo je na ularu 350
miliona Indijaca. I to na kratkom, sasvim kratkom povodcu. Što se lako
može saznati iz obimnog i ozbiljnog, gotovo naučnog dela DŽavaharlala
Nehrua “Otkriće Indije”, pa i iz Gandijeve “Autobiografije”. Ne, on je
samo prvi važniji engleski pisac koji je kroz stotine kratkih, ali
snažnih i uverljivih priča proslavio englesko kolonijalno prisustvo i
iskustvo na čudesnom Indijskom potkontinentu, toliko velikom da je
zapravo i jedini sa tom geografskom karakteristikom na planeti. Sve
ostalo su, u prirodnjačkoj i političkoj hijerhiji geografije našeg sveta
– ostrva i kontinenti.
Ali da bi se razumela tolika popularnost
jednog osrednjeg engleskog književnika, trebalo bi makar i malo
oslušnuti i udahnuti književnu atmosferu na prelazu između dva protekla
veka. Na kraju viktorijanske epohe, uz sva velika ostvarenja Henrija
DŽejmsa i Tomasa Hardija i romane-prvence Golsvordija i Moma, a sasvim u
polemici (sukobu) sa tom vladajućom strujom, nastaju i dela koja donose
neku vrstu neoromantike, mašte, uzbudljivih pustolovina, egzotiku sa
pojednostavljenim odnosima i osećanjima primitivnih ljudi, te slavljenje
odlučnosti, hrabrosti, pronicljivosti i otkrivanju zagonetki iz
najstarije istorije i misterija – natprirodnog. To je, ne treba
propustiti, i doba Roberta Luisa Stivensona i ne samo njegovog “Ostrva s
blagom”, tog stožera omladinskog pustolovnog romana, nego i “Dr DŽekila
i mister Hajda”… A isto tako i doba Rajdera Hagarda i njegovih “Rudnika
kralja Solomona” i ser Artura Konana Dojla, tvorca najslavnijeg
detektiva Šerloka Holmsa. Doba Lafkadija Herna, ranih naučnofantastičnih
dela H. DŽ. Velsa i prvih romana DŽozefa Konrada. U tom duhovnom
ambijentu Kipling prosto nije mogao da izbegne slavljenje Britanske
imperije, monarhije i kolonijalnih ratova u kojima se divi svemu što
predstavlja konzervativnu vrlinu, neophodnu za imperijalnu koheziju i
proširenje Carstva: muškost, red, disciplina, odanost… Kako u ranim
zbirkama, na primer “Jednostavne priče sa brda” u kojima literata još
nije preklopio novinara, ili u “Salkiju” (već pomenutoj “ogavnoj
knjizi”), a isto tako i u prvim romanima “Svetlost se ugasila” i “Hrabri
kapetani”. Uz veliki, mada i previše fragmentarni roman “Kim” slavu su
mu donele “Knjiga o džungli” i njen nastavak “Kako je kamila stekla grbu
i druge priče”, gde se upadljivo, pa pomalo i naivno i nevešto, nastoji
da se odnosi među životinjama uporede sa društvenom hijerarhijom i
koegzistencijom u Britanskom carstvu. Pa se tako hrabrost, pouzdanost i
požrtvovanost malog mungosa Riki-Tiki-Tavija ili veština zapovedanja i
bespoštedne pravičnosti dečaka Moglija prosto pokazuju kao jedini način
za održanje života i sveopšteg reda i bezbednosti u džungli. Rekli smo
“nevešto” i “naivno”, ali zar isti plan, istu zamisao, pa maltene i iste
prizore nemamo i u Orvelovoj “Životinjskoj farmi”, gde se to isto
uglavnom prašta jer se, zaboga, radi o jetkoj satiri i razobličavanju
totalitarnog društva. Stara priča o sredstvu i cilju, dabome.
Prvi
engleski nobelovac je posle Prvog svetskog rata bio pomalo i
zapostavljen, ali kad mu je kritika priznala nenadmašno majstorstvo u
kratkoj priči, pa kad je lično Tomas Stern Eliot seo da piše o njegovoj
istorijskoj imaginaciji i kad su kritičari najzad shvatili da i mimo
ustaljenih navika i puteva viktorijanskih manira i estetskih vrednosti
postoje i drugi pravci, koji donose nemir svesti i raznolikost
individualnog izraza u 20. veku, Kipling je ponovo stekao mesto u samom
vrhu engleske književnosti.
(Đorđe Randelj)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   24/4/2011, 7:38 pm

JELENA LENGOLD (1959)
Objavila je osam knjiga, pet knjiga poezije, dve knjige priča i jedan
roman. Zastupljena je u nekoliko antologija poezije i priča, a
prevedena je i na više stranih jezika (engleski, italijanski, danski,
rumunski, bugarski). Za knjigu pesama Sličice iz života kapelmajstora dobila
je nagradu “Đura Jakšić”. Takođe je objavila više prevoda savremenih
danskih pesnika u domaćoj književnoj periodici. Sa romanom Baltimor ušla je u najuže izbore za sve značajne književne nagrade u Srbiji. Baltimor je preveden i objavljen u Bugarskoj.
Jelena Lengold je desetak godina radila kao novinar i urednik u
redakciji kulture Radio Beograda. Sada radi kao projekt-koordinator
Nansenskolen Humanisticke Akademije iz Lillehammera u Norveškoj, na
predmetu konflikt menadžment. U svojoj trenutnoj profesiji bavi se
temama kao što su: dijalog, inter-etnička tolerancija, diskriminacija,
pregovaranje, ljudska prava i mirno rešavanje sukoba.
Knjige: Raspad botanike, poezija, Pegaz, 1982; Vreteno, poezija, Nolit, 1984; Podneblje maka, poezija, Nolit, 1986; Prolazak anđela, poezija, Nolit, 1989; Sličice iz života kapelmajstora, poezija, Prosveta, 1991; Pokisli lavovi, priče, Srpska književna zadruga, Biblioteka Savremenik, 1994; Lift, priče, Stubovi kulture, Biblioteka Minut, 1999; Baltimor, roman, Stubovi kulture, Biblioteka Peščanik, 2003
Zastupljena u sledećim antologijama: Arhipelagul Dantelat, Colestia revestie Lumina (antologija srpskih pesnika na rumunskom jeziku), 1988; Zvuci i komešanja, novije pesništvo u Srbiji, Miljurko Vukadonović, Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, 1989; Love Poems by Women, by Wendy Mulford, Fawcett Columbine, New York, 1991; Moderno srpsko pjesništvo, Stevan Tontić, Svjetlost Sarajevo, 1991; Čarobna šuma, srpska erotska priča, Vasa Pavković i Dejan Ilić, Radio B92, 1996; Najlepše ljubavne pesme srpskoga jezika, Danilo Jokanović, Medijski centar Marko, 1998; Na tragu, srpska krimi-priča, Vasa Pavković i Dejan Ilić, Knjižara Prota Vasa, Pančevo, 1998; Mačke ne idu u raj, antologija savremene ženske poezije, Radmila Lazić, Samizdat FreeB92, 2000; Antologija ex Yu kratkih priča 1990-2000, Goran Janković, KUD France Prešern, Ljubljana, 2001; Antologija pripovedaka srpskih književnica, Rajko Lukač, Zepter Book World, 2002; Casablanca Serba, Racconti da Belgrado a cura di Nicole Janigro, Feltrinelli, Milano, 2003; Ženski kontinent, antologija savremene srpske ženske priče, Ljiljana Đurđić, Prosveta, 2004; Frrrrr, ženska erotska priča, Ljubica Arsić, Gramatik, 2004; Najlepše ljubavne priče srpskih pisaca, Danilo Jokanović, Gramatik, 2006.

Sada imam sagovornika

Kod nas se nagrađene knjige i nagrađeni
pisci mnogo više čitaju, tako da ću sada znati da postoji jedan broj
ljudi koje to zanima. Ja sam dugo imala utisak da govorim u praznoj
sobi, sama sebi. A ni ja, ni moje priče, ne volimo da budemo ostavljene
same

Njen deda Lav Aleksandrovič Lengold je bio poreklom iz
Kaluge, u Rusiji, a ona je rođena u Kruševcu gde je živela do 10.godine.
Posle toga je došla u Beograd. Desetak godina je bila novinar na Radio
202, a od 1999. godine radi u Nansen dijalog cenru Srbije, koji je deo
Nansen mreže koja se sastoji od deset centara na prostoru bivše
Jugoslavije. Od pre dve godine je direktor ovog Centra, koji je, inače,
osnovala Nansen humanistička akademija iz Lilehamera u Norveškoj.

Jelena
Lengold (50) piše poeziju i prozu, a najpre je objavila knjigu pesama
Raspad botanike, potom Vreteno, Podneblje maka, Polazak anđela, Sličice
iz života kapelmajstora. Za poeziju je dobila nagradu Đura Jakšić. Njene
knjige priča su Pokisli lavovi i Lift, a roman nosi naziv Baltimor.

Za
knjigu priča Vašarski mađioničar (izdavač Arhipelag) koja se sastoji od
12 priča, ove godine je dobila Žensko pero, prestižnu nagradu lista
Bazar koja od 2000. godine na izuzetan način podstiče stvaralaštvo žena
pisaca. Pre toga, za isto delo je dobila priznanje koje nosi ime Biljana
Jovanović. U najavi ove knjige kaže se da njeni junaci govore o ljubavi
i žudnji, o gradu i erotici, a autorka kaže da to nije knjiga koja je
pisana samo za žene, već je namenjena i muškarcima i objašnjava: „Junaci
moje knjige su sredovečni ljudi sa gomilom emotivne implozije. Oni su
dovoljno zreli da ponesu i ispolje sve emocije, od emotivnog ludila do
susreta sa smrću“.

Koliko ima prednosti, a koliko mana, u činjenici da ste novinar koji postaje pisac?

-
Bavila sam se pisanjem mnogo pre nego što sam postala novinar. Moja
prva knjiga je objavljena još 1982. godine u ediciji Pegaz, Književne
omladine Srbije, koja je tada objavljivala prve knjige mladih autora.
Sledeće knjige objav ljene su 1984, pa 1986, a ja sam novinarstvom tek u
to vreme počela da se bavim. Ali, razumem vaše pitanje i zaista, uvek
mi je mnogo energije, pa i kreativnosti odlazilo na poslove koje sam
radila naporedo sa pisanjem. Dok sam bila novinar to je verovatno bilo
još direktnije, jer sam i na taj način bila u književnosti, pisala
prikaze knjiga, književne kritike, radila intervjue sa piscima, i htela
ja to ili ne, mnogo stvaralačkog potencijala je otišlo u to. Ipak, to je
bila i najbolja moguća profesija za mene u to vreme. Obožavala sam
radio, uživala sam u vođenju „živih” emisija, i bila sam uvek u toku.
Naprosto, morala sam da čitam sve!

Koje ste pisce voleli kao mladi, koje danas? Zbog čega?

-
Uvek sam mnogo više volela savremenu literaturu od klasične. Pročitala
sam, naravno, sve što se moralo pročitati od tih velikih knjiga i što
gradi čitalački ukus, ali sam takoreći oduvek znala da moje istinsko
interesovanje pripada modernim piscima. Sećam se da sam još kao
devojčica bila fascinirana Albertom Moravijom. U vreme kad su moje
drugarice čitale Mopasana i Žorž Sand, ja sam već imala težnju ka
čitanju o tim komplikovanim međuljudskim odnosima, težnju ka nekim jačim
i dubljim životnim dilemama, dilemama zrelih ljudi. Moja potreba ka
romantičnom u književnosti uglavnom se zadovoljavala kroz poeziju,
Vislavu Šimborsku, Nerudu, Cvetajevu... Danas se trudim da pročitam
važne savremene pisce, uglavnom one koji pišu takozvanu urbanu prozu.
Priznajem, to mi je blisko i srodno. Na svetu ima previše knjiga i ako
bismo hteli da pročitamo sve to, čak i ono što nije iz našeg
„koncentričnog kruga”, ne bi nam ostalo vremena ni za šta drugo u
životu. Ipak, ma kako loše stajala sa vremenom, nisam odustala od
čitanja svih mogućih knjiga iz psihologije. To je nešto što me je, uz
književnost, uvek najviše zanimalo.

Postoji li neko ko vas je direktno inspirisao da počnete da pišete?

-
Mislim da se čovek rađa kao pisac. To je proces koji se dešava čak i
mimo naše volje. Takve ljude sve u živ otu inspiriše na pisanje i sve ih
ka tome vodi. Tako da su se i moji putevi veoma rano ukrstili sa
putevima drugih pisaca, na sve moguće načine. Mnoga prijateljstva sa
piscima, naročito između moje dvadesete i tridesete godine, bila su mi
veoma dragocena. Velika podrška u ono vreme bio mi je pesnik, i urednik
mojih knjiga u Nolitu, Ivan V. Lalić. On je bio veliki pesnik koji je
umeo i voleo da izvede na put mladog pesnika. Urednica moje prve prozne
knjige bila je Svetlana Velmar Janković. Dok sam živa pamtiću ta dva
telefonska poziva. Poziv iz Nolita kada mi je Ivan V. Lalić rekao da će
mi knjiga biti objavljena i, nekoliko godina kasnije, isti takav poziv
iz Srpske književne zadruge kada mi je lepe vesti saopštila Svetlana
Velmar.

Kako biste čitaocu približili svoju literaturu, na koji način biste reklamirali svoj proizvod?

-
Rekla bih da moje knjige nisu dosadne. Sve ostalo što bih ja, kao
autor, kazala bilo bi neukusno. Ja spadam u onu generaciju koja nije
vaspitavana da se hvališe.
Zbog čega su nagrade važne piscu?
-
Važne su, da bi mu dale do znanja da postoji, da je ušao u taj mnogo
pominjani književni establišment, da se njegov rad konačno prepoznaje
kao kvalitet. Dok ne dobijete nagrade, pričate da vam do toga nije ni
stalo. I ta je priča tada istinita, jer vas brani, pomaže vam da radite.
A kad dobijete priznanje javnosti, onda napokon možete da priznate sebi
koliko se svemu tome radujete.

Da li je posle nagrade teže pisati novo delo, ili je lakše jer vas nagrada uvodi u bolje društvo?

-
Mislim da će meni sada biti lakše. Manje ću da kuburim sa motivacijom.
Neću sebi postavljati pitanja ima li smisla sve to što radim i da li
neko to uopšte čita. Kod nas se nagrađene knjige i nagrađeni pisci mnogo
više čitaju, tako da ću sada znati da postoji jedan broj ljudi koje to
zanima. Jer, uvek se piše zbog drugih, zbog potrebe da se nekome nešto
saopšti. Ja sam dugo imala utisak da govorim u praznoj sobi, sama sebi. A
ni ja, ni moje priče, ne volimo da budemo o stavljene same. Potreban
nam je dobar, blagonaklon sagovornik, makar i imaginaran. Sad znam da
taj sagovornik postoji.

Radmila Stanković


Priče su svuda oko nas

Ako bih sve što radim suviše
racionalizovala, ako bih stvarala svoje lične doktrine o pisanju, o
takozvanom ženskom pismu, o sopstvenom razumevanju žene u ovom svetu,
onda to više ne bi bilo istina

Književna nagrada Bazara za pisce
nežnijeg pola,“Žensko pero“ za „najbolju prozu, roman ili zbirku priča“
za 2008. godinu pripala je Jeleni Lengold za knjigu priča „Vašarski
mađioničar“ u izdanju „Arhipelaga“. Nagrada će književnici biti uručena u
četvrtak u Skupštini grada Beograda. „Vašarski mađioničar“, prema
rečima kritičara, donosi priče o ljubavi i žudnji, o gradu i erotici, o
svakodnevici i strasti. O nagradi i još po nečemu Jelena Lengold govori
za Glas.

Kako ste primili vest o nagradi? Šta za vas predstavlja „Žensko pero“?
-
Bila sam istovremeno oduševljena i prestravljena. Oduševljena jer sam
dobila povratnu emociju od onih koji su čitali knjigu, a prestravljena
činjenicom da moram, barem privremeno, da nastupam kao javna ličnost, sa
svim pratećim stvarima koje to sa sobom nosi. Ja sam stidljiva osoba i
ne funkcionišem sasvim prirodno kad je oko mene previše ljudi i previše
zanimanja za ono što ja radim.

Šta mislite o podeli na muško i žensko pismo?
-
Trudim se da o tome i ne mislim. Ako bih sve što radim suviše
racionalizovala, ako bih stvarala svoje lične doktrine o pisanju, o
takozvanom ženskom pismu, o sopstvenom razumevanju žene u ovom svetu,
onda to više ne bi bilo istina. Recimo, s godinama sam shvatila da nosim
u sebi mnogo elemenata feministkinje, a da na tome nikada nisam radila
svesno. Samo sam, slušajući druge dugogodišnje feministkinje, zaključila
da mnogo svojih životnih opredeljenja prepoznajem u njima.

Kako biste predstavili knjigu onima koji se tek spremaju da je pročitaju?
-
Rekla bih im da pišem knjige koje nisu dosadne. Za većinu ljudi ovo je
najvažnija stvar kad je knjiga u pitanju, iako ne žele da priznaju.

Ko su vaši junaci?
-
To su uglavnom zreli komplikovani ljudi, koji žive naizgled obične
živote, sa mnogo unu trašnjeg sadržaja. LJudi koji imaju svoje emotivne
implozije i koji maštaju o tome da se otkače od obale i da krenu niz
vodu, pa gde ih odnese.

MOJ BEOGRAD JE SVE LEPŠI

Kako izgleda život na relaciji Beograd-svet?
-
Mnogo usamljenih noći u sobama dalekih koledža, mnogo pametnih ljudi
koje sam upoznala i koji su podigli moje kriterijume o tome šta je
intelektualac, mnogo relativizovanih stavova o tome ko je kakav na ovom
svetu, veliki telefonski računi i svakojaki predeli u mojim mislima. Kad
god se vratim kući, moj Novi Beograd je sve lepši i lepši!

Odakle crpete inspiraciju?
-
Mislim da je Pol Oster napisao da se priče dešavaju onima koji umeju da
ih prepoznaju. Priče su svuda oko nas. Čitav jedan život mogla bih da
utrošim samo na to da posmatram ljude i da slušam njihove priče. A onda
bih još jedan život provela samo razmišljajući o svemu onome sto sam
čula.

Imate li književne uzore?
- Naravno, svi smo mi krenuli
od nekih uzora i onda, inspirisani njima, polako pronalazili svoj put.
Bilo je mnogo pisaca koje sam volela i koji su mi u određenom životnom
dobu nešto značili. Ali, sabirajući sve te utiske, došla sam do toga da
su tri knjige odredile moj život: Golobove „Grlice u šumi“, „Smrt u
Veneciji“ Tomasa Mana i „Uteha stranaca“ Iana Mekjuana.

Kako biste u jednoj rečenici predstavili sebe?
- Ja sam ćutljivo dete sa bezobraznom maštom.

Na čemu trenutno radite?
-
Ne pravim planove. Ne umem, a i kada pokušam, uglavnom se ne ostvaruju.
Najbolje stvari dešavaju mi se kad im se uopšte ne nadam. Pišem
uglavnom stihijski, uhvati me nekoliko meseci, pa onda mesecima ne radim
ništa. Posle svake knjige se odmaram po nekoliko godina, ni sama ne
znam zašto. Valjda čuvam u sebi neku energiju, kao ekspres lonac, ne
progovaram dok ne počne da pišti i ispušta paru. I nikad ne znam šta se
kuva u tom loncu. U tom smislu, ja sam svakom svojom knjigom iznenađena
skoro kao i moji čitaoci.

Mila Milosavljević


Glancanje sopstvenih života

Lepa je nostalgija sa merom, ali je
opasna svaka nostalgija koja prerasta u rigidnost, kaže dobitnica
nagrade „Biljana Jovanović”
Glancanje sopstvenih života

Nagrada
Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović” za 2008. godinu
dodeljena je Jeleni Lengold za knjigu priča „Vašarski mađioničar”, u
izdanju „Arhipelaga” iz Beograda. U saopštenju žirija kojem je
predsedavao Božo Koprivica posebno je naglašena uverljivost pripovedanja
i istančana psihologija u pričama Jelene Lengold. „Obazrivo i
nenametljivo, a istovremeno potresno i erotski intrigantno, Jelena
Lengold analizira slike iz života žene, istražuje tegobne teme starosti i
smrti, iščeznuća lepote i gašenja emocija. U poetičkom ključu bliskom
Biljani Jovanović, autorka pripoveda o mogućim, a pukim slučajem
izbegnutim, tugama i ljubavima, o odlaganom samoubistvu, o neizlečivoj
usamljenosti u okruženju bez obeležja…”, stoji dalje u saopštenju
žirija.

Kako svoje stvaralaštvo vidite u odnosu na ono što je pisala Biljana Jovanović?

Ne
želim da govorim o književnoj srodnosti pre svega zato što svaki pisac,
i živ i pokojni, imaju pravo na svoju unikatnost i autentičnost. Ali,
zato mogu da konstatujem srodnost u borbi za slobodu izraza i u
specifičnom učešću u mirovnim akcijama. Nansen dijalog centar,
organizacija u kojoj radim već deset godina i čiji sam trenutno
direktor, bavi se stvarima koje bi se, skoro da sam sigurna, veoma
dopale Biljani. Nansen dijalog mreža u koju spada i naš Centar je ove
godine nominovana za Nobelovu nagradu za mir; to je činjenica koja u
našim medijima još uvek nije bila poznata do sada, i na koju sam ponosna
jednako koliko i na nagradu koja nosi ime Biljane Jovanović. I, nekako,
vrlo mi je logično da se obe stvari dogode u razmaku od nekoliko dana.
Sve to ima neke svoje neuhvatljive uzroke i veze.

Kako se u Vašim delima manifestuju gradovi i kakva je veza između gradova i Vaših likova?

Grad
je neizbežan u mojim knjigama. Čitav život sam provela u gradovima, i u
Beogradu, ali i u gradovima Evrope u koje me je posao odvodio. Ipak,
mislim da ne spadam u one pisce kojima je grad glavni junak. Ima takvih
pisaca, i ja ih veoma volim, jedan od njih je i Mihajlo Pantić, recimo.
Kao i legendarni Momo Kapor. U mojim knjigama grad je više neka tiha
pratnja junaku i njegovim zbivanjima. Čini mi se da je za moj književni
grad, koji je Vladislava Gordić divno nazvala Lengoldlendom, tipično
jedino to da bi mogao biti bilo koji grad na svetu. Valjda zato što
verujem da je svuda sve isto i da je iluzija da nas na drugom mestu čeka
nešto mnogo bolje ili mnogo opasnije. Sve što nosimo je u nama. Gradovi
su mojim junacima samo mizanscen, ali ne i sudbina.

Uočavate li
kako se promene Beograda, u duhu grada i njegovoj spoljašnjosti,
odražavaju na ljude, u odnosu na devedesete, ili čak i pre njih?

Naravno
da uočavam promene. Promene su takođe neizbežan deo života. Smešni su
mi svi ovi ljudi koji se vajkaju nad promenama Beograda i pričaju kako
je nekad sve bilo lepše, bolje, čistije... Ta mi priča zvuči i nadmeno i
neukusno i konzervativno. Lepa je nostalgija sa merom, ali je opasna
svaka nostalgija koja prerasta u rigidnost. Ja se trudim da u životu
nikakve različitosti ne vrednujem kao bolje ili lošije, već jednostavno
da ih prihvatim kao deo sveta. Inače bismo stalno išli naokolo i
glancali sopstveni život, umesto da ga živimo.

Pišete o
„oneobičenim” ljubavima, neminovnim rastancima, usamljenosti,
neutoljivoj čežnji… Da li je moguć istinski potpun, dijaloški i duhovni
odnos među polovima, ili je sve samo u težnji ka tome?

Zaista, ne
znam odgovor na ovo pitanje. Ima trenutaka kada mislim da je to moguće,
da postoji univerzalni jezik kojim možemo objasniti sebe drugome i
upiti drugoga u sebe. A onda, opet, dođu momenti kada shvatim da je to
bila iluzija i da su ljudi toliko zatvoreni svetovi da možemo dopreti
samo do njihove površine i ni pedalj dalje. I ne bih ovo ograničavala
samo na nerazumevanje između žena i muškaraca, mislim da to važi bilo za
koja dva čoveka na svetu a, nažalost, i za bilo koja dva društva. Ipak,
na nama je da stalno tragamo za tim putevima razumevanja. O tome ja
pišem, o tom traganju.

Kada pišete o teškim temama, ponekad to činite iz perspektive muškog lika. Znači li to da patnju treba „muževno” podnositi?

Ima
mnogo više teških tema o kojima sam pisala iz ženskog lika. A beg u
muški lik je stvar neke spisateljske znatiželje. Ne vidim razlog zašto
bih sebe kao pisca ograničavala samo na junakinje. Ipak, mislim da kod
mene nema te podele šta koji pol može i treba da podnese. Duboko su
emotivni i ranjivi i jedni i drugi. Ja samo pokušavam da zamislim kako
je to biti neko drugi, i kako svet izgleda iz te perspektive. I začudo,
nije mi to nimalo teško. Kad pišem, mogu biti bilo ko i u tome je
najveća čar pisanja.

Kako pristupate erotici, šta je za Vas intimnije u priči, nagoveštaj erotskog ili sam njegov čin?

Najintimnije
je, valjda, predavanje sebe drugome. Bez obzira na to da li je ispisano
kroz ljubavni čin ili samo kroz želju. Kao piscu, meni je ta čežnja
mnogo intrigantnija i zanimljivija za proučavanje, nego realizacija
želje. Pa, ipak, čini mi se da sam tek načela pisanje o erotici. Treba
razumeti sebe, treba prevazići stid, treba biti veoma jak da bi se o
tome pisalo kako to ljubav zaslužuje. Ja se nekako nadam da ću napisati
još bolje erotske priče kada jednom budem bolje razumela samu sebe.

Marina Vulićević


Humor je lek za strah i strepnju

Humor je način da se čovek spase
od straha i strepnje - rekla je Jelena Lengold, poznati pisac i
dobitnik ovogodišnje nagrade „Biljana Jovanović” za knjigu „Vašarski
mađioničar” („Arhipelag”). U intervjuu za „Blic” dobitnica prestižnog
priznanja govori o knjizi, lepoti zrelih godina, duhovitosti kao načinu
gledanja na stvari, emocijama, ovdašnjoj realnosti koja liči na horor
film.

Nagradu „Biljana Jovanović” dodeljuje Srpsko književno
društvo, a govoreći o ovom priznanju koje joj je pripalo za zbirku priča
„Vašarski mađioničar” („Arhipelag”), Jelena Lengold kaže: „Da li je
deplasirano da čovek prizna da se obradovao nagradi? Ne znam. Ja sam se,
u svakom slučaju, veoma obradovala. I iznenadila. Mi, ljudi, sazdani
smo i od te želje da budemo prihvaćeni, da dobijemo pohvalu za ono što
radimo, da nas neko potapše po glavi i kaže nam da vidi naša nastojanja.
Još kad je u pitanju jedna tako delikatna stvar kao što je umetnost,
stvar koja je tako bliska sa ljubavlju, onda je potreba za povratnom
emocijom možda i razumljivija.
Za mene se ne postavlja pitanje da li
se vredi boriti. Barem ne još uvek. Od nekih svojih životnih bitaka sam
odustala s vremenom, ali mi je pisanje bilo neka vrsta utočišta baš u
takvim situacijama. Tako da za mene pisanje i nije borba. Pisanje je
kuća. Tu živim. I na sreću, još me niko odatle nije proterao.

Junaci
vaših priča su u godinama kada je mladost prisutna još samo u
sećanjima. Niste li im, oslanjajući se upravo na njihova gorka iskustva,
uvažavajući propuste i mane, omogućili drugačiji, nov kvalitet života?
-
Ima nešto u ovoj sredovečnoj fazi života što me istinski fascinira i
što mi je strahovito zanimljivo za pisanje. Junaci koji nose u sebi tu
složenost mogu u priči da učine bukvalno sve! I u tom smislu, oni su
slobodniji, luđi, mnogo manje predvidljivi od svih drugih. A to je
upravo literarni lik o kome ja oduvek sanjam: dovoljno zreo da ponese
svaku emociju, u rasponu od mladalačke zanesenosti do najbanalnijeg
suočavanja sa nestankom.

Vaše priče bogato su protkane ironijskim uvidima i specifičnom duhovitošću...
-
Ja ne bih mogla da budem humoristički pisac, nemam toliko duhovitosti u
sebi, nažalost, ali kada se humorna situacija pojavi, ne branim se od
nje i ne mislim da će da ugrozi ozbiljnost priče. Humor je sofisticiran
način da čitaocu date šansu da se odmori, da udahne vazduh, da
relativizuje sve što čita. Humor je način da se pobegne od straha i
strepnje. I, naravno, humor je uvek bio jedan od najboljih načina za
suočavanje sa svojim demonima.
U braku ste sa našim čuvenim aforističarem Aleksandrom Baljkom.

Duhovitost i ironija kao jedna od uporišnih tačaka braka ili...?
-
To je tačno, na neki način. Aleksandar posmatra svet sa specifične
platforme, koja je uvek neobična i mora da me nasmeje, čak i kad je smeh
gorak. Ja bih se sigurno mnogo manje smejala u životu da nije njega,
jer sam melanholične prirode. U tom smislu, on je moj antidepresiv i to
vrlo delotvoran.

U priči „Ofelijo, idi u manastir” napisali ste:
„Mržnja rađa mržnju, ljubav nam je pokazala boga (...) a sada ćemo ubiti
boga...”. Kakvo mesto emocije imaju u današnjem svetu?
- Emocija je
neizbežna. I sve te priče o smrti emocije i smrti ljubavi, o
pragmatičnom svetu u koji idemo meni se čine samo kao zbunjenost ljudi
pred ovim ubrzanjem koje je civilizacija dobila. Ta brzina i te stalne
promene čine da ljudi ponekad ne stignu da uhvate konce sopstvenog
života. Ali čim se samo malo povučemo u tišinu, naše biće se vrati i sve
je opet tu, na svom mestu.

Zajednički imenitelj vaših priča
mogao bi biti: stvari se uvek dešavaju s razlogom i uvek prethodno
najavljene simbolima koje, uglavnom, ne prepoznajemo.
- Lakše mi je
da verujem da se stvari dešavaju s nekim razlogom. Jer ako nije tako,
onda je sve prilično suludo i nasumično. Mada ponekad nisam daleko ni od
takvih misli. Pisanje je, barem za mene, terapijski korisno i zbog toga
jer mogu naknadno da dam smisao nekim momentima života koji bi inače
izgledali samo kao uzalu dno trošenje energije. Ali kasnije kroz neku
priču ispostavi se da su sve to bili znaci koji su me vodili ka nekom
zanimljivom uvidu.

Izvan korica knjige, a iz ugla vašarskog mađioničara, ko smo i kakvi smo danas i ovde?
-
Čini mi se da smo kolektivno zbunjeni, uplašeni, zabrinuti, da čeznemo
za nekom utehom i odmorom. Barem je takva većina ljudi koje poznajem.
Neki se brane površnošću, neki se brane ambicijom. I niko ne zna baš
tačno da kaže sa koje strane vreba opasnost. Baš kao u dobrom horor
filmu. Naravno, ne treba smetnuti s uma da je strah ponekad i
afrodizijak.

Priče istančane psihologije
U obrazloženju
odluke, žiri naglašava uverljivost pripovedanja i istančanu psihologiju u
pričama Jelene Lengold. „Obazrivo i nenametljivo, a istovremeno
potresno i erotski intrigantno, Jelena Lengold analizira slike iz života
žene, istražuje tegobne teme starosti i smrti, iščeznuća lepote i
gašenja emocija. U poetičkom ključu bliskom Biljani Jovanović autorka
pripoveda o mogućim (a pukim slučajem izbegnutim) tugama i ljubavima, o
odlaganom samoubistvu, o neizlečivoj usamljenosti u okruženju bez
obeležja, u prostoru gde su politika i istorija pod suspenzijom”, kaže
se u saopštenju žirija.
Odluku o nagradi Jeleni Lengold za knjigu
„Vašarski mađioničar” („Arhipelag”) jednoglasno je doneo žiri u sastavu:
Božo Koprivica (predsednik), Vladislava Gordić Petković, Ana Ristović,
Milan Đorđević i Milovan Marčetić.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   1/5/2011, 8:16 pm

Mehmed Meša Selimović rođen je 26. aprila 1910.
godine u Tuzli. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju.
1930. godine upisao se na studijsku grupu srpskohrvatski jezik i
jugoslovenska knjizevnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirao
je 1934. godine, a od 1935. do 1941. godine radi kao profesor Građanske
škole, a potom je (1936) postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji u
Tuzli. Prve dvije godine rata zivi u Tuzli, gdje ga hapse zbog suradnje
sa NOP-om, a u maju 1943. godine prelazi na oslobođenu teritoriju,
postaje član KPJ i član Agitprop-a za istočnu Bosnu, potom je politički
komesar Tuzlanskog odreda, a 1944. godine prelazi u Beograd i obavlja
značajne političke i kulturne funkcije. Od 1947. godine živi u Sarajevu
i radi kao profesor Više pedagoške škole, docent Filozofskog fakulteta,
umjetnički direktor irektor drame Narodnog pozorišta, glavni urednik
IP Izdavacko preduzece Svetlost godine penzioniran je i seli u Beograd.
Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umjetnosti.
Biran je za predsjednika Saveza književnika Jugoslavije, bio je
počasni doktor Sarajevskog univerziteta (1971), redovni član ANUBiH i
SANU. Dobitnik je brojnih nagrada od kojih su najznačajnije NIN-ova
nagrada GORANOVA nagrada (1967), Njegoševa nagrada (1967), potom
Dvadesetsedmojulska SRBiH, nagrada AVNOJ-a, itd.
Kao član Predsedništva Srpske akademije nauka i umetnosti, ostavlja
Akademiji svoj duhovni testament u kojem, pored ostalog, zapisuje:
„…Potičem iz muslimanske porodice, iz Bosne, a po nacionalnoj
pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno
stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kojem takođe pripadam, smatram samo
zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću
srpskohrvatskog jezika… Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka,
Matavulja, Sremca, Borisava Stankovića, Kočića, Ive Andrića, a svoje
najdublje srodstvo s njima nemam potrebe da dokazujem“. (Ras)
Ipak, posle smrti, njegovo delo „kidnapovano“ je i, uprkos izričitoj
zabrani supruge Darke, uvršćeno u sarajevsku ediciju „Muslimanska
književnost 20. veka“
„Ja sam srpski pisac muhamedanske vere“
Ovo je rekao Meša Selimović, autor znamenitih dela kao što su
„Tvrđava“ i „Derviš i smrt“, ranih sedamdesetih, prilikom „isleđivanja“
na sednici Upravnog odbora Srpske književne zadruge, odgovarajući na
optužbe da su taj Odbor i njegov predsednik Dobrica Ćosić leglo srpskih
nacionalista.
Pored činjenice da je Meša Selimović odrastao i da je, kao
stvaralac, dobar deo života proveo u Tuzli i u Sarajevu, u sredinama,
dakle, u kojima je muslimanski živalj činio dobar deo od ukupnog
stanovništva, Meša će – čak i u teškim godinama tadašnje bosanske
majorizacije, a prisećajući se svog pradedovskog pravoslavnog porekla,
u svakoj prilici, pa makar ona bila i više no neugodna i po samoga
pisca, tvrditi da je on srpski pisac, te da kao takav pripada korpusu
srpske kulture.
Pričaće Selimović i zašto je inspiraciju za svoje romane tražio u
starim bosanskim knjigama, kao što je čuveni „Ljetopis Mula Mustafe
Bešeskije“ ili pak, u nekim drugim događajima.
„Mula Mustafa Bešeskija je u svojoj čuvenoj sarajevskoj hronici iz
osamnaestog veka beležio svakodnevne događaje o gradu na Miljacki,
koliko životne i obične, toliko bliske našim današnjim shvatanjima, da
sam se zaprepastio nad njegovom „savremenošću“. Pomislio sam da bi bio
vrlo rečit i slikovit lik dobrog čoveka opaljenog prašumom zla i dobra,
koji ima razumevanja i za jedno i za drugo. Tako sam i započeo roman,
Mula Mustafinim pričanjem, ali onda mi se nametnuo lik Ahmeda Šabe,
nesnalažljivog i neaktivnog, dobrog, nezlobnog, običnog čoveka bez
ikakvih izrazitih sposobnosti, osuđenog na čuđenje u prilično bezdušnom
svetu. Tako je Šabo postao glavni junak a Mustafa sporedni lik. Neke
slikovite događaje i ličnosti uzeo sam iz te hronike, mada sam ih
stilizovao jer deluju suviše egzotično, a većinu sam izmislio, iako su
ostali oni koji deluju najaktuelnije, kao da su aluzija na naše vreme,
a zaista nisu, nego se život ponavlja.“
Trećeg novembra 1976. godine, Selimović će se obratiti Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, pismom sledeće sadržine:
„Još u vrijeme kada se počelo javljati pitanje kojoj od
jugoslovenskih literatura pripadaju pojedinii pisci srpskohrvatskog
jezika, ja sam u više navrata pokušavao da se oduprem svakom uprošćenom
razvrstavanju književnih stvaralaca prema nacionalnom, republičkom ili
čak, pokrajinskom osnovu. Činilo mi se da su pisci i njihova dela
nezaštićeno izloženi vanknjiževnim insistiranjima – svejedno da li nas
neko prinudno izdvaja iz jedne, ili naknadno premješta u drugu,
teritorijalnu književnost. U jednoj prilici bio sam prinuđen i da
lično, napismeno, potvrdim ispravnost postupka istoričara književnosti
koji me je uvrstio u svoju knjigu o poslijeratnoj srpskoj književnosti.
Bilo je to, u stvari, izlišno, jer je 1972. godine, u biblioteci
„Srpska književnost u sto knjiga“ izašao i moj roman „Derviš i smrt“! U
Uređivačkom odboru, koji je vršio izbor pisaca za tu zajedničku ediciju
najstarijih i najuglednijih izdavača kod nas, Matice srpske i Srpske
književne zadruge – nalazile su se i najpozvanije ličnosti da određuju
ne samo estetsku vrijednost, već i književnu pripadnost jednog pisca.
Bio sam veoma srećan što sam se, na taj način, našao na pravom mjestu.
Kako u našim književnim prilikama naglo dolazi do novih momenata i
olakih odluka, a ja ne mislim mijenjati ni svoja uvjerenja, ni stečeno
mjesto u književnosti kojoj pripadam – može se dogoditi da ja, ili moja
porodica, i dalje budemo izlagani neprijatnostima nečijih upornosti i
nerazumijevanja. Da bih zaštitio svoj lični i književni integritet, ja
se obraćam Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji sam redovni član,
s molbom da se u njoj nađe i sačuva ova moja pismena izjava.


Spomenik Meši Selimoviću i slikaru Ismetu Mujezinoviću, u njihovom rodnom gradu Tuzli.
Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj
pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno
stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo
zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću
srpskohrvatskog jezika. Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje
opredeljenje, jer sam vezan za sve ono što je odredilo moju ličnost i
moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao
bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam,
dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava
Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa
njima nemam potrebe da dokazujem. Znali su to, uostalom, oni članovi
Uređivačkog odbora edicije „Srpska književnost u sto knjiga“, koji su
takođe članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i sa mnom su zajedno
u Odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić,
Vojislav Đurić, Boško Petrović.
Nije, zato, slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka
i umetnosti, sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim
autobiografskim podatkom.
Umro je 11. jula 1982 godine u Beogradu.


Meša Selimović je zasigurno među najvećim Bosanskohercegovačkim, a možda
i najveći – usporedbe su prerane jer se u zadnjim decenijama pojavio
niz veoma kvalitetnih proznih autora. Ono što nije sporno je status
Selimovića kao velikog pisca ranga europskoga klasika, a taj se status
temelji ponjaviše na njegova dva romana, „Derviš i smrt“ i „Tvrđava“.
Pisac se poziva na središnju evropsku narativnu tradiciju, napose
Dostojevskog, kao i na opću struju književnog modernizma 20. vijeka. No,
nošen temperamentalnim značajkama i osebujnom stvaralačkom vizijom,
Selimović je stvorio vlastiti izraz koji se ne može jednoznačno svrstati
ni u koju školničku kategoriju. Po pripovjednim tehnikama, nasljedovao
je i proširio roman osobne ispovijedi, ili realistička djela struje
svijesti, najbolji primjeri kojih su kratki romani Dostojevskog „Krotka“
i „Zapisi iz podzemlja“. Selimović je dobro razumio da za upečatljiv
prikaz unutarnjih borbi nisu adekvatne tehnike bilježenja fluktuacija
svijesti, kakve nalazimo kod Jamesa Joycea ili Hermanna Brocha, jer u
tim djelima dolazi do rastakanja svijesti protagonista, koji kao pasivni
receptor ne može biti sudionikom moralne i metafizičke drame. Prvi
roman, „Derviš i smrt“, pisan živim stilom u kojemu se miješaju
introspekcija, mudrosni sudovi o životu i ljudska drama derviškog šejha
Nuruddina, ostvarenje je univerzalne vrijednosti koje je privuklo pažnju
inozemne čitalačke publike-dijelom i zbog upravo magnetičnog spoja
egzistencijalne drame i opojne rezignacije kojim zrači
islamsko-orijentalni milje. Roman nije realistički prikaz derviša ili
sufizma, islamskog misticizma, jer Nurudinove dileme postaju besmislene
promatramo li ih u kontekstu čvrsto ukorijenjene religijske svijesti.
No, to nije kritika vrijednosti djela koje i nije imalo nakanu
dokumentaristički i vjerno prikazati mistične zanose ili sufijski
svjetonazor, nego je smjeralo-i uspjelo- općeljudske dileme i muke
postaviti u bosansko-islamski kontekst i locirati univerzalno u
lokalnom. Sljedeći veliki roman, „Tvrđava“, prikaz je Sarajeva uoči
Hoćimske bitke (koju je opjevao Gundulić u „Osmanu“), i odlikuje se
širom paletom likova i većim brojem lirskih pasaža od „Derviša“, čvrsto
usredotočenoga na nezaboravni Nurudinov lik. Oba su djela bogata
prigušenom emocionalnošću, sumračnim iskazima o ljudskoj sudbini,
atmosferom koju je teško jednoznačno opisati i koja oscilira između
smirenosti u prihvaćanju sudbine i bunta protiv neljudskih okolnosti, te
referencijama na historijski usud Bošnjaka (to se odnosi posebno na
„Tvrđavu“). Glavni Selimovićevi romani velika su djela zreloga autora
koji je harmonično spojio modernistički diskurs, narativne tradicije
„pripovjedačke Bosne“ i orijentalno islamski senzibilitet.


Ostala piščeva pripovjedna djela, osim u detaljima, ne dosižu vrhunce
poput „Tvrđave“ i „Derviša“. Selimovićevi esejistički i memoarski radovi
su zanimljivo štivo, no, također, nisu ostvarenja evropskoga i
svjetskoga ranga kao veliki romani. Možda najinteresantnija Selimovićeva
nefikcionalna knjiga je „Za i protiv Vuka“, u kojoj autor raspravlja o
ulozi Vuka Karadžića u reformi srpskog jezika. To je djelo, osim njegove
nesporne kritičko-analitičke vrijednosti, zanimljivo jer i svjedoči o,
za savremenike i potomke, kontroverznim piščevim nacionalnim
opredijeljenjima. Ukratko- „Za i protiv Vuka“ knjiga je potpuno uronjena
u problematiku stvaranja modernog srpskog standardnog jezika, s
protagonistima Vukom Karadžićem, njegovim protivnicima i mlakim
pristašama u vojvođanskim i srpskim građanskim krugovima, te brižljivo
prikazanim etapama borbe. Za čitatelja sa strane, odmah upada u oči da
to djelo posredno ruši mit o „srpskohrvatskom“ jeziku, jer je sasvim
ograničena na srpsku situaciju, dok o hrvatskoj prošloj, a ni onodobnoj
(Ilirski pokret) jezičkoj tradiciji nema ni slova. O bošnjačkom
stvaralaštvu na narodnom jeziku (alhamijado književnost) nema ni riječi.
Selimović je u tom dijelu srpskiji povjesničar jezika i od zagriženih
velikosrpskih propagandista, koji se s hrvatskim i ilirskim fantomima
bore bez prestanka-dok se oni u Selimovićevom vidokrugu ni ne
pojavljuju. Stave li se na stranu nacionalno-političke opaske, glavno je
piščevo stanovište utemeljeno: on drži Vuka Karadžića za
beskompromisnoga prevratnika koji je potpuno odbacio stariju srpsku
jezičku baštinu, nanijevši srpskom jeziku udar time što ga je sveo na
ruralni idiom i lišio duhovno-intelektualnoga rječnika-no, to je bila
nužna faza koja je ispravljena kasnijim razvitkom srpske književnosti.


Jezicko pitanje

Kada je već o jeziku riječ, valja nešto reći i o
jeziku Selimovićevih djela. U knjizi o Vuku, kao i poznijim djelima,
autor je prešao na srpski ekavski jezik, i ako se sudi jedino po
jezičkom kriteriju, ta su ostvarenja isključivo srpska (slična je
situacija s većim dijelom Andrićeva opusa). U glavnim romanima Selimović
je pisao jezikom koji je najbolje okarakterizirati kao bosanski protkan
većim brojem srbizama. Je li taj jezik već time srpski, kao što se može
reći za izraz Petra Kočića ili Branka Ćopića ? Za sada je, bez stručne
lingvističke analize, teško dati definitivan sud, no vjerovatno je
najbliža istini konstatacija da se radi o bosanskom jeziku, uz veći udio
srbizama nego što je propisano u bosanskom standardu. No, taj prigovor
otpada i zbog delikatnosti i isprepletenosti nacionalnog i jezičnog na
ovim prostorima: Matoš je, npr., nesporno hrvatski pisac, no njegov je
prozni opus upravo pretovaren srpskim idiomom kojeg je autor usvojio
tokom dugih boravaka u Srbiji; dapače, djelo legendarnoga AGM je jezično
daleko opterećenije srbizmima od jezika najboljih Selimovićevih romana.
Slični su primjeri i dvojice srpskih pisaca (jednoga porijeklom iz
Hercegovine), Mirka Kovača i Bore Ćosića, koji su napisali sjajne romane
ne samo prošarane kroatizmima, nego i na hrvatskom standardnom jeziku.
Sve to ukazuje da jednostrani jezikoslovni kriteriji nisu dovoljni u
pisaca dvojne pripadnosti, među koje spada i Selimović.

Djelo
Meše Selimovića je utkano u središte bošnjačke književnosti, kojoj po
tematici i iskazu najvrednijih djela nesumljivo pripada. Također, ono je
dijelom i srpske književnosti, svjesnim autorovim zahtjevom, kao i
uronjenošću nemaloga dijela opusa u srpske književne i kulturne teme.
Треćeg novembra 1976. godine, Selimović, u pismu Srpskoj akademiji nauka
i umjetnosti, kaže:

„Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a
po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok
književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam,
smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću
srpskohrvatskog jezika. Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje
opredeljenje, jer sam vezan za sve ono što je odredilo moju ličnost i
moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao
bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam,
dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava
Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa
njima nemam potrebe da dokazujem. Znali su to, uostalom, oni članovi
Uređivačkog odbora edicije „Srpska književnost u sto knjiga“, koji su
takođe članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i sa mnom su zajedno u
Odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav
Đurić, Boško Petrović.Nije, zato, slučajno što ovo pismo upućujem
Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, sa izričitim zahtjevom da se ono
smatra punovažnim autobiografskim podatkom.“

Paradoks sitaucije
je vjerovatno najbolje izrazio Alija Isakovic, koji je primijetio da je
ironično što najveći srpski roman 20. vijeka počinje islamskim vjerskim
očitovanjem, Bismillom. Selimović ostaje piscem paradoksa: bošnjačko
islamski autor koji nije zbog vjersko-civilizacijske tematike i
promišljanja o sudbini muslimana u Bosni mogao biti apsorbiran u srpski
književni korpus u cijelosti, i tamo istovremeno „žulja“ kao strano
tijelo i koristan je kao sredstvo političko-nacionalne propagande. U
bošnjačkoj književnosti, kojoj vidljivo pripada po najvrednijim djelima,
jedan je od glavnih prikazivača nacionalne sudbine, no njegovo iskreno
srpsko kulturno i nacionalno opredijeljenje čini ga, u dobrom dijelu
pisanoga djela, teško prihvatljivim autorom. Budućnost će reći svoje,
no, za sada, Selimović je neosporno veliki srpski pisac.



Bibliografija

Tuđa zemlja. Radnik. Beograd, 1957; – 2. izd. Veselin Masleša. Sarajevo, 1961; 1962; – 3. izd. Svjetlost. Sarajevo, 1962; 1965.

Noć i jutra. Knjiga snimanja. (Scenario). Bosna film. Sarajevo, 1958.

Tišine. Svjetlost. Sarajevo, 1961; – Prosveta. Beograd, 1965; – Svjetlost. Sarajevo, 1970; 1971.

Magla i mjesečina. Svjetlost. Sarajevo, 1965; – 1967; – Megla in mesečina. Mladinska knjiga. Ljubljana, 1970.

Eseji i ogledi. Veselin Masleša. Sarajevo, 1966.

Derviš
i smrt. Svjetlost. Sarajevo, 1966; 1967; 1967; 1968; 1969; 1970; 1971;
1972; 1973; 1974; 1977; 1980; 1982; 1984/85; Derviš i smrt. Progres.
Moskva, 1969; Derviš i smrt. Srpska književna zadruga. Beograd, 1969;
1972; – Derviš a smrt. Odeon. Praha, 1969; 1985; – Znanje. Zagreb, 1970;
– Derviš a smrť. Tatran. Bratislava, 1971; – Matica srpska. Novi Sad,
1972; – Školska knjiga. Zagreb, 1974; – Der Derwisch und der Tod. Volk
und Welt. Berlin, 1973; 1975; – Derwiš we mewt. Preveo na arapski Dr.
Ahmed Smailovic. Al-Qahira, 1975; – Derviš i smrt. Srpska književna
zadruga. Beograd, 1976; – Veselin Masleša. Sarajevo, 1977; 1981; 1983;
1987; – Derviš in smrt. Prevedel Janko Moder. Mladinska knjiga.
Ljubljana, 1978/79; – Derviš i smrt. Sloboda. Beograd, 1979; – Nolit.
Beograd, 1981; 1982; – Školska knjiga. Zagreb, 1980; Prosveta. Beograd,
1983; 1988; – Rad. Beograd, 1982; 1985; – Zavod za izdavanje udžbenika
SR Srbije. Beograd, 1982; – Der Derwisch und der Tod. (Aus dem
serbokroatischen von Werner Creutzigert). Svjetlost. Sarajevo, 1987; –
Derviš i smrt. Svjetlost. Sarajevo, 1988.

Za i protiv Vuka. Matica srpska. Novi Sad, 1967; – Svjetlost. Sarajevo, 1970; 1972; – Sloboda. Beograd, 1979; 1981.

Pisci,
mišljenja, razgovori. Svjetlost. Sarajevo, 1970; – Sloboda. Otokar
Keršovani. Beograd, Rijeka, 1975; – Sloboda. Beograd, 1979; 1981.

Tvrđava.
Svjetlost. Sarajevo, 1970; 1971; 1972; 1974; 1980; 1980; 1984/85; 1985;
1988; 1989; – Maribor, 1972; – Tvrz. Odeon. Praha, 1974; – Pevnosť.
Slovenský spisovateľ. Bratislava, 1976; – Veselin Masleša. Sarajevo,
1977; 1982; 1987; – Sloboda. Beograd, 1980; – Kultura. Beograd, 1980; –
Keshtjella. Rilindija. Prishtine, 1983.

Djevojka crvene kose. Svjetlost. Sarajevo, 1970.
Sabrana
djela. Knj. I-VII. Svjetlost. Sarajevo, 1970; 1972; – Sloboda. Otokar
Keršovani. Beograd, Rijeka, 1975, knj. I-IX; 1976; – Sloboda. Beograd,
1979, knj. I-X; 1981; – Beogradski graficki zavod. Beograd, 1981, knj.
I-X; 1983; 1986; 1988.

Ostrvo. Prosveta. Beograd, 1974; 1975; –
Ostrvo. Prevedel Herman Vogel. Mladinska knjiga. Ljubljana, 1979/80. –
Ostrov. Pravda. Bratislava, 1982;

Sjećanja. Sloboda. Beograd, 1976; 1976; 1979; 1981; – Svjetlost. Sarajevo, 1976.
Ketten a szigeten. Budapest, 1976.

Krug. Beogradski graficki zavod. Beograd, 1983; – Prev. Zagorka Prisaganec-Todorovska. Naša knjiga. Skopje, 1988



Piše: Dušan V. Stanković;APRIL 1998.

„Pripadam naciji i
književnosti Vuka, Matavulja,Sremca, Bore Stankovića, Kočića, Ive
Andrića, i svoje najdublje srodstvo sa njima ne moram da dokazujem“,
pisao je o sebi Meša Selimović. Ipak, posle smrti, njegovo delo
„kidnapovano“ je i, uprkos izričitoj zabrani supruge Darke, uvršćeno u
sarajevsku ediciju „Muslimanska književnost 20. veka“

„Ja sam srpski pisac muhamedanske vere“
Ovo
je rekao Meša Selimović, autor znamenitih dela kao što su „Tvrđava“ i
„Derviš i smrt“, ranih sedamdesetih, prilikom „isleđivanja“ na sednici
Upravnog od-bora Srpske književne zadruge, odgovarajući na optužbe da su
taj Odbor i njegov predsednik Dobrica Ćosić leglo srpskih nacionalista.

A
upravo, u ovoj godini, dodeljena je deseta književna nagrada „Meša
Selimović“, tradicionalno priznanje za najbolju knjigu godine „Večernjih
novosti“ i Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije. Nosioci ovog
priznanja opredelili su se da ova nagrada nosi ime Meše Selimovića,
imajući u vidu ogroman književni i univerzalni značaj Selimovićevog
stva-ralaštva i dostojanstven piščev stav u svim životnim nedaćama koje
su ga, gotovo celoga života, pratile.

Pored činjenice da je Meša
Selimović odrastao i da je, kao stvaralac, dobar deo života proveo u
Tuzli i u Sarajevu, u sredinama, dakle, u kojima je muslimanski živalj
činio dobar deo od ukupnog stanovništva, Meša će – čak i u teškim
godinama tadašnje bosanske majorizacije, a prisećajući se svog
pradedovskog pravoslavnog porekla, u svakoj prilici pa makar ona bila i
više no neugodna i po samoga pisca, tvrditi da je on srpski pisac, te da
kao takav, pripada korpusu srpske kulture.

„Potičem iz muslimanske porodice,
po nacionalnosti sam Srbin“:
Pismo Srpskoj akademiji
nauka i umetnosti

Uostalom,
još trećeg novembra 1976. godine, Selimović će se obratiti Srpskoj
akademiji nauka i umetnosti, pismom sledeće sadržine:

„Još u
vrijeme kada se počelo javljati pitanje kojoj od jugoslovenskih
literatura pripadaju pojedinii pisci srpskohrvatskog jezika, ja sam u
više navrata pokušavao da se oduprem svakom uprošćenom razvrstavanju
književnih stvaralaca prema nacionalnom, republičkom ili čak,
pokrajinskom osnovu. Činilo mi se da su pisci i njihova dela nezaštićeno
izloženi vanknjiževnim insistiranjima – svejedno da li nas neko
prinudno izdvaja iz jedne, ili naknadno premješta u drugu, teritorijalnu
književnost. U jednoj prilici bio sam prinuđen i da lično, napismeno,
potvrdim ispravnost postupka istoričara književnosti koji me je uvrstio u
svoju knjigu o poslijeratnoj srpskoj knji-ževnosti.

Bilo je to, u
stvari, izlišno, jer je 1972. godine, u biblioteci „Srpska književnost u
sto knjiga“ izašao i moj roman „Derviš i smrt“! U Uređivačkom odboru,
koji je vršio izbor pisaca za tu zajedničku ediciju najstarijih i
najuglednijih izdavača kod nas, Matice srpske i Srpske književne zadruge
– nalazile su se i najpozvanije ličnosti da određuju ne samo estetsku
vrijednost, već i književnu pripadnost jednog pisca. Bio sam veoma
srećan što sam se, na taj način, našao na pravom mjestu.

Kako u
našim književnim prilikama naglo dolazi do novih momenata i olakih
odluka, a ja ne mislim mijenjati ni svoja uvjerenja, ni stečeno mjesto u
književnosti kojoj pripadam – može se dogoditi da ja, ili moja
porodica, i dalje budemo izlagani neprijatnostima nečijih upornosti i
nerazumijevanja. Da bih zašti-tio svoj lični i književni integritet, ja
se obraćam Srp-skoj akademiji nauka i umetnosti, čiji sam redovni član, s
molbom da se u njoj nađe i sačuva ova moja pismena izjava.

Potičem
iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam
Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i
Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim
centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog jezika. Jednako
poštujem svoje porijeklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve ono
što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja,
u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava
zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka,
Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive
Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebe da dokazujem.
Znali su to, uostalom, oni članovi Uređivačkog odbora edicije „Srpska
književnost u sto knjiga“, koji su takođe članovi Srpske akademije nauka
i umetnosti i sa mnom su zajedno u Odeljenju jezika i književnosti:
Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić, Boško Petrović.

Nije,
zato, slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i
umetnosti, sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim
autobiografskim podatkom.

S poštovanjem i zahvalnošću, Meša Selimović.

„Lik dobrog čoveka
opkoljenog prašumom zla i dobra,
koji ima razumevanja i za jedno i za drugo“

Budući
da je jedno duže vreme, odnosno gotovo stalno i od ranije prijateljevao
i da se sastajao s Mešom Selimovićem, autor ovog teksta kao da je,
godinu pred Mešino pismo SANU predvideo upravo ovakav sled događanja. I
nije čudo, što ga je ovaj autor priupitao u okviru opsežnog razgo-vora
za list „Književne novine“ koji je i objavljen u broju od 6. juna 1975.
godine (broj: 489): Koliko Vas motiv Vašeg ličnoga života i minulih
događaja podstiče da pišete? Meša je, tada, odgovorio ovim rečima:

Darka
i Meša Selimović: „Ja moram da poštujem volju svog supruga,“ – pisala
je gospođa Selimović, pokušavajući da odbrani delo svog pokojnog
supruga, od muslimanskih svojatanja

„Nezahvalno je, nepotrebno i
neukusno govoriti o događajima iz ličnog života koji su poslužili kao
osnova za književno delo. Malo je uzeto iz moga ličnog života, a opet,
sve što sam napisao – moje je lično iskustvo. Prema tome, ništa nije
autobiografsko, naročito ako uzmem u obzir ne samo ono što sam
neposredno doživeo, nego i ono što sam izvukao iz podsvesti, kao
metapsihološki izvor. A, toga je mnogo, naročito u mojim docnijim
delima, i gotovo bih rekao da se po toj osobenosti poistovećujemo s
ličnostima koje nismo susretali. Na osnovi vlastitih skrivenih misli i
osećanja može se ceniti vrednost književnog dela i moć prodiranja u
ljudsku dušu. Naravno, najvažniji podsticaj za pisanje je iskustvo, sam
život, moj i tuđ, najpre moj a, zatim, svačiji.“

Pričaće
Selimović, tokom ovog razgovora, i zašto je inspiraciju za svoje romane
tražio u starim bosanskim knjigama, kao što je čuveni „LJetopis Mula
Mustafe Bešeskije“ ili pak, u nekim drugim događajima.

„Mula
Mustafa Bešeskija je u svojoj čuvenoj sarajevskoj hronici iz osamnaestog
veka beležio svakodnevne događaje o gradu na Miljacki, koliko životne i
obične, toliko bliske našim današnjim shvatanjima, da sam se
zaprepastio nad njegovom „savremenošću“. Pomislio sam da bi bio vrlo
re-čit i slikovit lik dobrog čoveka opaljenog prašumom zla i dobra, koji
ima razumevanja i za jedno i za drugo. Tako sam i započeo ro-man, Mula
Mustafinim pričanjem, ali onda mi se nametnuo lik Ahmeda Šabe,
nesnalažljivog i nea-ktivnog, dobrog, nezlobnog, obič-nog čoveka bez
ikakvih izrazitih sposobnosti, osuđenog na čuđenje u prilično bezdušnom
svetu. Tako je Šabo postao glavni junak a Mustafa sporedni lik. Neke
slikovite događaje i ličnosti uzeo sam iz te hronike, mada sam ih
stilizovao jer deluju suviše egzotično, a većinu sam izmislio, iako su
ostali oni koji deluju najaktuelnije, kao da su aluzija na naše vreme, a
zaista nisu, nego se život ponavlja.“

U toj, 1975. godini,
„povukla“ nas je i „znatiželja“ da od Selimovića doznamo i to šta on
misli o našoj književnosti u poređenju sa svetskom, i zbog čega nemamo
dobrih romana sa savremenom te-matikom:

„Naša današnja SRPSKA
književnost je vrlo razvijena i kvalitetna. Postoji niz izvanrednih
pisaca koji ne zaostaju za svetskim. Naročito je veliko zadovoljstvo što
možemo utvrditi da ima mnogo talentovanih mladih pisaca koji će našu
književnost dići na viši nivo. Što se tiče romana sa savremenom
tematikom, verovatno bi trebalo da se misli i o vremenskoj distanci, o
složenosti i dinamici našeg razvoja, o osetljivosti naših savremenika,
kad god se radi o našem vremenu.“

Može li se ostati izvan „buke i taštine sveta“

Sudbina
je, bez ikakve sumnje, htela da sukobi određuju potpun lični život i
ukupno stvaralaštvo Meše Selimovića. Smrt je po Mešu došla relativno
rano, uzela ga je na dan 11. jula 1982, kad je bio tek zakoračio u 73.
godinu. U tom trenutku, potpisnik ovog teksta reaguje na vest o Mešinom
odlasku, u „Večernjim novostima“, dan kasnije, na sledeći način:
„Selimović je, na jednom mestu, zapisao: – Smrt je preseljena iz kuće u
kuću. To nije nestanak, već drugo rođenje.“

Nekoliko dana pošto
će Meša zaklopiti oči (16. jul) u listu „Komunist“ povodom piščeve
smrti, pojaviće se tekst neimenovanog autora sa „simptomatičnom“ porukom
iz koje će se videti i to da su „Selimovićevi junaci bili u sukobu sa
sistemima vrednosti“ društva u kome je on stvarao:

„Pripadam
srpskoj literaturi, a književno stvaralaštvo Bosne i Hercegovine smatram
samo zavičaj-nim centrom, a ne posebnom knji-ževnošću srpskohrvatskog
jezika.“ (Meša Selimović, u pismu Sanu, 1972. godine)

„Da
Selimovićeva dela ne treba sagledavati samo kao potrebu da se obnovi i
prizove svet prošlosti pokazuje i činjenica da je u središtu njegovih
romana sudbina pojedinca, tačnije mesto pojedinca u sistemu vrednosti,
koji je od epohe do epohe različit. Selimovićevi junaci vrlo zaoštreno
osećaju sukobe sa sistemima vrednosti, i to je izvor njihove drame. Čak i
onda kada kao Ahmed Nerudin pokušavaju da život provedu izvan „buke i
taštine sveta“, njihova moralna osetljivost ih uvlači u sukobe i
suprotstavlja nasilju i zlu, bilo da ona dolazi od pojedinca, ili od
društva. Po tom nastojanju da se sudbina pojedinca, njegovi napori da
očuva svoju čistotu, podignu do osnovne preokupacije, Meša Selimović
spada u one pisce modernih vremena koji su i izraz duha tih vremena…“

Dok
su se oblaci rata na tlu bivše Jugoslavije sve neumitnije nadvijali
gotovo od prvih meseci 1991. pod okriljem sarajevske izdavačke kuće
„Svjetlost“, aprila te iste godine, bila je doneta odluka o pokretanju
edicije pod nazivom „Muslimanska književnost 20. vijeka“, unutar koje je
trebalo da nađe mesto i stvaralaštvo Meše Selimovića.

Sa svoje strane pak, piščeva supruga Darka, upućuje odgovornima u „Svjetlosti“ kraće pismo sledeće sadržine:

„Žao
mi je što moram da vas obavestim da ne mogu da vam dam saglasnost na
objavljivanje romana „Derviš i smrt“ u ediciji „Muslimanska
književnost“. Moj muž, Meša Selimović, ostavio je testament koji se čuva
u SANU i kojim on izjavljuje da pripada srpskoj književnosti, i ja
moram da poštujem njegovu volju. Zato i nisam mogla da potpišem ugovor“.

Tim
povodom, u „Književnim novinama“ s brojem 819, od prvog maja 1991.
godine, pojavljuje se „Napomena Uredništva“ u kojoj se, između ostalog,
kaže i ovo: „Tokom aprila u štampi, kao „najveći književni izdavački
poduhvat“, najavljen je projekat „Prve edicije muslimanske književnosti
20. vijeka u 25 knjiga“ izdavačke kuće „Svjetlost“ iz Sarajeva. Pod
brojem 12, nalazi se roman „Derviš i smrt“ Meše Selimovića“.

U tekstu spomenute „Napomene“, dalje, kaže se:

„Već
dvadesetak godina, muslimanski narod u Bosni i Hercegovini predstavlja
ideološku naviku i gotovu političku činjenicu. O tome, ovde, nije reč.
Međutim, sporovi oko pripadnosti pisaca – a posebno kod Meše Selimovića –
ostali su u političkoj, a ne u kulturnoj sferi. Tako je i ovog puta,
jer u pitanju je državno-nacionalni projekat prema kojem, bar jednim
romanom, ovaj pisac treba da bude vraćen u „matičnu“ kulturu. Kada je o
Selimoviću reč, takvi sporovi uvek su se pokazivali kao nedostojni. Pre
svega, sa stanovišta vrednosti njegovog dela, kao i zbog univerzalnosti
poruka njegove umetnosti kojima se nadmaša svaki lokalni horizont.
Uostalom, i sam pisac razrešio je eventualne nedoumice svojom konačnom,
testamentarnom voljom.

Izjavom koju o navodimo pisac se
opredelio, ali – što je još važnije – njegovo delo se smestilo i
stabilizovalo u srpsku knji-ževnost i kulturnu tradiciju i nasleđe. Tu
činjenicu, kako se iz pisma direktora „Svjetlosti“ vidi, ne osporavaju
ni autori ovog projekta, iako direktor ističe da se njemu, s pravom
čini, da roman „Derviš i smrt“ autentično pripada muslimanskom kulturnom
i civilizacijskom krugu. Ovom direktorskom pretencioznošću, problem se
premešta u političku ravan.

Muslimansko prisvajanje Selimovića,
a proglašavanje Andrića za neprijatelja

Uočljiva
je vremenska podudarnost najavljivanja ovog projekta sa insistiranjem
na „suverenosti“ Bosne i Hercegovine, sa nastojanjima da se tzv.
Deklaracija o suverenosti BiH proglasi jajetom jedne nove države koja će
imati i „državnu“ kulturu i književnost. Takođe, računa se s postojećom
ideološkom nedodirljivošću „muslimanskog pitanja“ kako bi se čitav
problem pripadnosti stavio u područje izgrađenih jugoslovenskih
nacionalno-ideoloških tabua.

Pri tome, administrativni zastupnik
jednog književnog projekta, direktor „Svjetlosti“, možda i nesvesno,
pokreće neka neprijatna pitanja. Iznad ostalih, tu je osnovno pitanje:
po kojem kriterijumu se određuje pripadnost muslimanskoj književnosti?
Da li je to književnost koju pišu muslimani, ili ona koja piše o
muslimanima? U koju se tradiciju smešta ova književnost? Sva ova
neprijatna pitanja opravdana su, pre svega, sa stanovišta jezika.

Ipak,
ovde nije reč o književno-istorijskim ili književno-teorijskim
pitanjima. I tu činjenicu odlično znaju novi bojovnici muslimanske
kulture u be-ha štampi (muslimansko-bošnjačke orijentacije) koji su po
ideološkim kriterijumima već počeli da proizvode „neprijatelje“
(Andrića, pre svih). Reč je o istorijski neutemeljenoj svesti, jer su
procesi u formiranju i emancipovanju muslimanske nacije išli obrnutim
redom. Prvo je političkom voljom formirana nacija, a sada joj se,
naknadnim dekretima, dodeljuje ono što je moralo da bude na početku
procesa.

Tako se u ime javnog državno-nacionalnog projekta, na
ruševinama jugokomunizma i u tradiciji be-ha ideološke (titoističke)
pravovernosti, vrši političko nasilje nad jednim od najvećih pisaca koji
treba da pozajmi legitimitet književnosti što se uspostavlja ovih dana.
Kidnapovanje Meše Selimovića neće pomoći da se izgradi nešto što se
izgraditi ne može. A, ako može, onda može i bez njega. Političke
činjenice i književne činjenice ne moraju biti ni u kakvom skladu.
Uglavnom je to na štetu političkih činjenica“, navedeno je u integralnom
tekstu napred spomenute „Napomene Uredništva“ lista „Književne novine“ s
brojem 819, koja je bila primljena kao svojevrsno reagovanje na pokušaj
„nacionalnog svrstavanja književnika Meše Selimovića od strane
sarajevske kuće „Svjetlost“.

Svrha ovih redova dobiće, za
verovati je, adekvatniji smisao kad se pripomene kako su, nedavno u
Švedskoj i u Norveškoj, u zemljama Nobelove nagrade prevedeni romani
Meše Selimovića „Tvrđava“ i „Derviš i smrt“. Ti novi prevodi bacaju novo
svetlo, daju objetkivniju no dosad, sliku o ukupnom stvaralaštvu ovog
velikana srpske književnosti.

Posmatrano od 1945. godine do
danas, a na to upućuju i više no pouzdani podaci, dela Meše Selimovića
našla su se među deset naj-prevođenijih sa srpskog na inos-trane jezike.
Primat drži naš nobelovac Ivo Andrić, za kojim su M-odrag Bulatović,
Milorad Pavić, Aleksandar Tišma, Desanka Maksimović, Branislav Nušić i
Miloš Crnjanski, ali i – Dobrica Ćosić… Kad je reč o Selimovićevom
stvaralaštvu, to je osamdesetak naslova prevedenih na tridesetak jezika.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   10/5/2011, 8:29 pm

Efraim Kison


(1924– 2005)
pisac, satiricar, dramski pisac, scenarista i reziser.

Рођен
је у Будимпешти (Мађарска) као Ferenc Hoffmann. Студирао је ликовну
уметност, сликарство и скулптуру, а током студија је посао хумористичке
есеје и сценска дела. Преживљава холокауст током II светског рата и
након 1945. мења презиме у Кишонт. Емигрирао је у Израел 1949. где му је
имиграциони радник променио име у Ефраим Хишон.
Иако није знао
хебрејски, брзо га је савладао и постаје аутор сатиричке колумне у
дневнику на једноставном хебрејском , Омер (Omer), већ после две године.
Од 1952. је био аутор колумне Хад Гадја ("Had Gadya") у дневнику
Ма'арив (Ma'ariv). Посветио се писању политичке и социјалне сатире, али
је писао и дела чистог хумора, тако да је убрзо ова колумна постала
најпопуларнија у целој земљи. Његов изврсни смисао и за језик и за
ликове је применио и у бројним скечевима за позоришта. Своју супругу
(невезано коју) увек у делима ословљава са најбоља од свих жена.


"Pomozi svetu na svoju štetu"
"Kućna apoteku za zdrave".
Kako je nastala ova knjiga ili
Albert Ajnštajn je bio u pravu

Počećemo od stare mudrosti da svako želi da ga ljudi vole.Tako je,na
primer,rimski car Kaligula trošio šakom i kapom na klanje ljudi u areni
samo da bi zadovoljio rulju i da bi ga ona volela.
Na temu "kako steći prijatelje" ispisano je tone hartije,ali sve to meni lično nije bilo od velike koristi.
Učtiv sam kao francuski diplomata,taktičan,miran i sed - ali to niko ne zna da ceni.
Svojevremeno, kad bi me ljudi pitali kako sam,široko bih se nasmešio i
rekao da sam odlično,super,poslednja knjiga ima dobru prođu,sve bolje
igram golf, a na bilijaru sam zaradio dvadeset funti.I tako, umesto da
me vole, ljudi bi samo othuknuli i procedili:"Ma nemoj!"ili bi se
izvinili kako im se žuri,ili bi rekli kako je ipak vreme da prestanem
da jurim kao lud za lovom.
Ukratko,nisu hteli da imaju posla sa mnom.Naročito u poslednje vreme,to jest poslednjih trideset godina.
Dobro,zaključio sam,neću steći prijatelje,ali šta je sa poznanicima,s onima s kojima možeš da razmeniš reč-dve?
- Prati me luda sreća - rekao bih zadovoljno ljudima. - Upravo sam završio operu, a sad vodim porodicu na Tahiti.
- Ne preterujte s naprezanjem - odgovorili bi mi ledeno. -Znate,niste više tako mladi.
Pa bi se izgubili.I zaobilazili bi me u širokom luku.Više me niko nije
pitao za moje zdravlje.Škartirali su me.Da li sam bio usamljen?
Kao Izrael u Generalnoj Skupštini,eto kako.Ne bih rekao da su me bojkotovali,mada u stvari jesu.
Došlo je dotle da sam se ponekad pitao:"Efraime,kako si,kako ide?"samo da bih osetio kako je nekom stalo do mene.
Više mi nije priao ni uspeh jer nisam imao kome da pričam o njemu.
A onda sam vratima pričepio palac na nozi.
Što ti je sreća!Naime, vraćao sam se kući iz samoposluge,s punim naručjem flaša,pa sam onako muški udario nogom o ulazna vrata,
ali su mi vrata uzvratila udarac i spljeskala nožni palac između sebe i dovratka pretvorivši ga u plavo testo.
U tom trenutku je naišao moj komšija Feliks Zelig.Čitave dve godine nije sa mnom prozborio ni reči,ali je sad zastao.
-Šta ti je? -upita me. -Šta ti je,stari moj?
Nem od bola samo sam upro prstom.Feliks me malo vukao,malo nosio do
kauča,onda mi je pripremio piće,pa je ostao uz mene sve dok mi se žena
nije vratila.
Aha,rekao sam u sebi,tako je to znači.
Nedelju dana kasnije naletim u pošti na gospođu Blum koja me upita kako mi je palac i sve ostalo,a ja joj odovorim:
- Palac nije ništa.Izludeo sam od straha jer me nešto strašno probada u slabinama...
Gospođa Blum me doprati do samih kućnih vrata.
- Morate kod lekara - reče mi,a oči joj zablistaše.- To vam je sigurno
kamen u bubregu.Bože,pa ima da se provedete kao bos po trnju.
Proklinjaćete dan kad ste se rodili.
Od tada me zivkala svakog drugog dana raspitujući se za moje zdravlje.
Malo-pomalo,ljudi su opet obraćali pažnju na mene.Ali,više nisam čekao da me pitaju,odmah bi im rekao:
- Kakve paklene muke!Ubi me kamen.Ne mogu ni da pišem.Sutra moram na snimanje.
Brate,svakim danom sve više prijatelja!Iz puke znatiželje prelistao sam
sve one knjige o tome kako se to radi:niko i ne spominje kamen u
bubregu.Amateri!
Onda mi je sinula ideja da dnevnu naricaljku zaokružim još jednim
biserom: eto,govorio sam, zbog te operacije morao sam da odložim
snimanje filma.
Senzacionalan uspeh!Slatka ženica se požalila kako joj je dosta kuvanja kafe od jutra do sutra za sve moje prijatelje i
sapatnike.Odlučio sam da napišem knjigu o sticanju prijatelja pod naslovom "Šmrc-kuku-lele"
Tih dana obično bih pri kraju razgovora dodao:
- Potpuno sam propao.Imate li da mi pozajmite koji dinar?
Ljudi su vadili novčanike kao mutavi.Vratila mi se vera u čoveka.
- Znaš - rekao sam ženici - tek mi je sad jasno ono s Jovom.Znao je on šta radi sa svim onim svojim nevoljama i mukama!
Tako sam se ugledao na Jova i servirao pravi koktel čemera,te bol u leđima(krivi mi se kičma?),te pritegli me poreznici,
ubi me tvrda stolica,plus bankrotstvo,bilharzija i moj poslednji fijasko.
A lansirao sam glasine da mi je žena pobegla u Španiju sa našim porodičnim doktorom.
Bio sam popularan kao nikada do tada.Upravo sam u tom kratkom srećnom razdoblju svog života otkrio
"Prvo pravilo sendviča", po kome između dve debele propasti možeš da razmažeš tanak sloj sreće.
Uspeo sam da prošvercujem - između požara u kuhinji i upale slepog
creva - jednu značajnu književnu nagradu a da me nisu bojkotovali.
No,bilo je suviše dobro da bi potrajalo.
Tog petka - i sad mi pisaća mašina drhti pod prstima dok ovo pišem - tog crnog petka odjednom me spopade neki neobično
stvarni bol u krstima.Dođe lekar i objavi:kamen u bubregu.Eto što ti je Božja pravda!
- Slušaj,draga - rekao sam slatkoj ženici - biće najbolje da za sutra pozajmiš neku stolicu više i da odmah pristaviš kafu.
Navaliće ko mutavi.
Niko se nije pojavio.Ama baš niko.Zbog nekoliko kamenčića u bubregu izgubio sam sve svoje teško stečene prijatelje.
I tek onda, u bolesničkom krevetu, shvatio sam načelo:
rulja ne voli bolesne i nesrećne ljude,ona voli zdrave i srećne koji se žale na svoje tegobe.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   16/6/2011, 9:41 pm


Franc
Kafka je rođen 3. jula 1883. godine u Pragu, u porodici
jevrejsko-češkog trgovca (majka Julija i otac Herman), koji će kasnije
postati imućan. Sin će do smrti biti pod dubokim i opterećujućim dojmom
svojeg autokratskog oca (i taj će odnos sin-otac biti aktualizovan, ali
nikad jednoznačno, na brojnim Kafkinim stranicama). Kao
osamnestogodišnjak (1901) otpočinje sa studijama germanistike i prava;
ovo drugo će diplomirati 1906. i narednu godinu obavlja sudsku praksu, a
između 1908. i 1922. radi kao nameštenik jednog osiguravajućeg zavoda.
(Kancelarije su bile, dakle, Kafkin životni ambijent, jednako kao što su
najčešći prostor zbivanja u njegovim romanima i pripovestima; utoliko
je on u njih transponirao svoju činovničku egzistenciju.) 1922. godine
Kafka je umirovljen, zbog bolesti – još od 1917. bio je bolestan od
tuberkoloze, od koje će, sedam godina kasnije, i umreti, kao
četrdesetjednogodišnjak. Kafka je živeo usamljenički i patnički,
razdiran brojnim sumnjama i zaokupljen teškim pitanjima smisla vlastitog
življenja. Nasuprot takvome intezivnom i bogatom duhovnom životu,
pretočenom znatnim delom i u neobično i tajanstveno književno delo,
njegov je društveni život bio veoma skroman, anoniman gotovo.

Prijateljevao
je sa istaknutim piscima M. Brodom i F. Werfelom (Werfel je bio jedan
od najznačajnijih kritičara ekspresionizma, pokreta u nemačkoj
književnosti druge decenije ovoga veka, kojemu je Kafka bio savremenik,
ali i uglavnom po strani od njega), te kontaktirao sa još nekolicinom
(M. Buber, J. Urzidil).

Njegov je odnos prema ženama bio vanredno
komplikovan (i o tome svedoči književno delo) – zna se tako da je o
braku imao visoko mišljenje, priželjkivao ga je, ali mučen strahovima,
nesigurnošću, te nastojanjem da se preda jedino umetnosti, nije se nikad
odvažio da uđe u nj. 1914. godine je dvaput obavljao zaruke sa češkom
Njemicom Felice B. i oba ih puta razvrgao – od te veze ostala su ”Pisma
Felicei”, sakupljena u knjigu tek 1967. U poslednjih nekoliko godina
života, već bolestan, ući će u dve značajne veze: od 1920. do 1922. sa
češkom spisateljicom Milenom Jesenski-Polak. (”Pisma Mileni” publicirana
su 1952. godine), a 1923. zaljubljuje se u glumicu Doru Diamant, sa
kojom će, kao slobodni umetnik, živjeti u Berlinu. Zbog uznapredovale
bolesti odlazi 1924. u sanatorijum Kierling kod Beča, i tu umire, 3.
juna 1924. godine.

Za Kafkina života objavljene su dve zbirke
njegovih pripovedaka (Posmatranje, 1913. i Seoski lekar, 1919), te još
nekoliko pojedinačnih pripovesti (Ložač, fragment, 1913, Preobražaj i
Presuda 1916, te U kaznjeničkoj koloniji 1919). Najveći deo njegova
opusa tek je posthumno publikovan – godine 1925. Proces; 1926. Zamak, a
1927. i treći roman, Amerika (fragment); 1931. godine štampana je knjiga
pripovedaka Pri gradnji kineskog zida; 1951. Svadbene pripreme na selu i
druga proza iz zaostavštine, a 1969. i Sabrane pripovetke; napokon,
njegovi Dnevnici 1910-1923 ugledali su svetlo dana 1951, a Pisma
1902-1924 1958. godine...

Što su sva ta i ranije nabrojana dela
uopšte sačuvana najveće zasluge pripadaju Kafkinu prijatelju Maxu Brodu,
kojega je odredio za izvršioca svoje pomate oporuke. Prema želji koju
mu je Kafka izneo u pismu, trebalo je da Brod spali sve što je iza Kafke
ostalo. On je svu zaostavštinu sredio (Kafkino je delo fragmentovano,
mnoge konačne verzije dao je M. Brod, pa se i tu pojavljuju nove teškoće
u tumačenju Kafke), objavio je i sam strastveno komentirao (njegovo
teološko tumačenje nanelo je izučavanju Kafke i dosta štete), rečju –
Max Brod je najzaslužniji za slavu koju je Kafka stekao, osobito nakon
Drugog svetskog rata. Kakav mu je bio odnos prema svetu, takav je bio i
Kafkin odnos prema vlastitom pisanju. Ni u svoje spisateljske moći niti u
smisao pisanja on nije bio uveren, ali nije umeo naći, isto tako,
hrabrosti i opravdanje da svome delu sam presudi. Njegov zahtev da M.
Brod spali sve njegove rukopise utoliko ne treba uzimati doslovno (kako
se to često čini), kao dokaz da je uistinu želeo da iza njega ništa ne
ostane. Uostalom, Brod nije bio ni pouzdan izvršilac oporuke, pošto je
jednom ranije pred Kafkom rekao da mu takvu želju neće ispuniti. Mogao
je Kafka da to učini sam. No, on je bio čovek koji je sebi dopuštao malo
šta; tako se nije usuđivao niti da polaže pravo na vlastito delo.
Prepustio je drugima, prepustio je prijatelju, da njegova volja bude,
ili, možda još pre, ne bude izvršena.

Poslednji trenuci života za
Kafku behu prava Golgota: svaki zalogaj, svaki gutljaj za njega su
predstavljali pravu torturu. Imao je toliku potrebu da pije - vino,
pivo, vodu - da je počeo da halucinira. Da zlo bude još veće, dobio je
trovanje stomaka što je još više pospešilo gubitak tečnosti. Da bi
poštedeo svoj gotovo nečujan glas i grlo koje je bilo kao živa rana, sa
svojim ukućanima komunicirao je putem cedulja, "papirića ", koji su
odavali istu onu opsednutost žeđu: "Kad bih samo mogao da popijem jedan
veliki gutljaj vode!". Koliko od tuberkuloze, umirao je jednako i od
gladi i žeđi.

Dana 3. juna, Kafka je svom prijatelju, doktoru
Klopstoku, rekao: "Ubij me, ako nećeš, onda si ubica!". Klopstok mu je
ubrizgao morfijum. Pod dejstvom sedativa, od doktora poverova da je
njegova sestra Eli i, plašeći se da je ne zarazi, reče: "Ne, Eli, ne
prilazi! Eli, ne prilazi mi!"

Fizički izgled i lik slavnog pisca
svojim majstorskim crtačkim perom Kramb je vaskrsao zahvaljujući dobrim
fotografijama, ali i vrlo živim opisima Kafke, koji otkrivaju i ono što
fotografija ne beleži. Takav je veoma živopisan telesni portret pisca
svojim rečima naslikao Gustav Janouh: "Kafka je bio visok, vitak čovek.
Imao je crnu kosu, češljanu natrag, orlovski nos, divne sivoplave oči
pod upadljivo niskim čelom i slatkogorki osmeh na usnama ... Njegov ten
je taman, a crte lica su mu veoma žive ... Govorio je prigušenim i
drhtavim baritonom ..."

Franc Kafka je bio nesumnjivo izvanredno
složena, preosetljiva i tragična ličnost. Njega su opsedali mnogi
neurotični strahovi, jezive prisilne misli i slike o sopstvenoj nasilnoj
smrti, razdirali su ga unutrašnji sukobi, imao je ambivalentan odnos
prema ženama, nerazrešen odnos prema autoritetu (ocu), mučilo ga je
duboko i snažno osećanje krivice. Kafka, rođen u Pragu, nije sebe
smatrao ni Nemcem ni Čehom, a nije prihvatao ni svoj jevrejski
identitet. Njegovo osećanje identiteta, kako nacionalnog, religijskog,
tako i ličnog bilo je konfuzno, bolno i predstavljalo je izvor njegovih
duševnih muka. "Šta ja imam zajedničko sa Jevrejima? Jedva imam ičeg
zajedničkog sa samim sobom", pisao je Kafka. Još kao dete, a i kasnije,
Franc Kafka, uzalud je pokušavao da zadobije ljubav i poštovanje svog
oca, čoveka divovske telesne građe i konzervativnih pogleda, koji je
prezirao sina (smatrao ga je za "grešku i ništariju") i to mu otvoreno i
grubo pokazivao.

Suštinu Kafkinog viđenja misije književnosti i
srž njegove vlastite poetike verovatno je najbolje izrazio on sam, kada
je zapisao:

Smatram da bi uopšte trebalo čitati samo takve knjige
koje nas ujedno i bodu. Ako nas knjiga koju čitamo ne budi udarcem
pesnice po glavi, zašto je onda čitamo? ...Potrebne su nam knjige koje
na nas deluju poput nesreće koja nas jako boli, poput smrti osobe koju
smo voleli više od sebe, kao da su nas odagnali u šume, daleko od ljudi,
kao samoubistvo; knjiga mora biti sekira za zaleđeno more u nama.

('Kafka' - na češkom jeziku znači 'čavka' i tu je pticu često spominjao u mnogim svojim delima.)


1. Više nego verni Kafkin prijatelj,
Maks Brod (1884-1968) svoje je delo, istorijski roman, "Tycho Brahes Weg
zu Gott" (1916) objavio s posvetom "…Meinem Freunde Franz Kafka..."

2.
Počev od 1906. godine, veletrgovina Hermana Kafke, Kafkinog oca, bila
je smeštena u palati Kinski, na Starogradskom trgu. Pre toga, u toj
palati u rokoko stilu, bila je nemačka gimnazija, koju je, pak, Kafka
pohađao u periodu od 1893. do 1901. godine. Godine 1920, Kafka je
stanovao s roditeljima u kući Opelt, na samom uglu Starogradskog trga i
Pariske ulice.

3. Mada uobičajen kod nas, naslov "Ložač" za
pripovetku "Der Heizer" nije možda baš najtačnije izabran. Ta pripovetka
je trebalo da bude prvo poglavlje Kafkinog nezavršenog ‘američkog
romana’ Nestali (Der Verschollene, koji je u našem izdavaštvu, opet,
poznat pod naslovom 'Amerika', ali to zahvaljujući Maksu Brodu koji ga
je s takvim naslovom obelodanio 1927. godine). Kafka je 'Ložača',
zajedno s još dve svoje priče, 'Presuda' i 'Preobražaj', hteo da grupiše
u celinu pod nazivom 'Sinovi'. U svakom slučaju, ovaj ‘fragment’
pojavio se kao poseban tekst 1913. godine, a onda i 1916.

4.
Češki književni časopis Stablo, osnovan je 1920. godine u Pragu. Milena
Jesenská (1895-1944), prva je prevodila Kafkine radove na češki jezik. O
Kafkinom odnosu prema njoj najbolje je videti njegova pisma, objavljena
- prvi put 1952. godine - kao 'Pisma Mileni'. To su pisma upravo iz
vremena Janouhovih konverzacija s Kafkom, i dočaravaju povest jedne od
beznadnih ljubavi i utoliko su jedan od najpotresnijih dokumenata o
čoveku kakav je bio Franc Kafka.

5. Pripovetka 'Das Urteil',
napisana je za jednu noć, nekoliko dana posle prvog pisma upućenog
Feliciji Bauer. Pročitana je sutradan, 24. septembra 1912. godine, kod
Oskara Bauma, a javno iste godine, 4.decembra. Prvi put je objavljena,
juna iduće godine, u lajpciškom časopisu Arkadia, s posvetom „Za
gospođicu Feliciju B.” U okviru knjige je objavljena septembra 1916.
godine, s posvetom „Za F.”... „F.” je, dakle, Felicija Bauer
(1887-1960), s kojom je Kafka bio dvaput veren (1914. i 1917.). Tu
neobičnu i sumornu ljubavnu povest možemo sagledati blagodareći Kafkinim
pismima u zbirci 'Pisma Feliciji' i druga prepiska iz doba vereništva,
na nemačkom objavljenoj prvi put 1967. godine.

6. Kafka je decembra 1920. godine otišao u sanatorijum na Tatrama, a vratio se krajem avgusta 1921. godine.

7. Zeltnergasse: na češkom se zove Celetná ulice. Kafkina porodica je stanovala u toj ulici u periodu od 1896. do 1907. godine.

8.
O Kafkinom odnosu prema putujućoj pozorišnoj trupi glumaca na Jidišu
može se više videti u njegovim Dnevnicima, te u Pismima Feliciji, kao i u
Brodovoj monografiji o Kafki.

Kafka u svojim delima opisuje
usamljenog, malog čoveka beznadežno suprotstavljenog moćnoj, fantomskoj
birokratiji. I sam nesiguran, sa stalnim osećanjem strepnje i nelagode,
pojačanih teškom bolešću, nije imao uspešne ljubavne veze. Sreo je
Feliciju Bauer 1912. godine i odmah je počeo da joj piše pisma. Dva puta
su se verili, dva puta je Kafka veridbu razvrgavao. Njegova neodlučnost
u pogledu odluke o venčanju dovodila je Feliciju do očajanja. Kada je
1917. godine bilo sasvim izvesno da je njegova bolest tuberkuloza, on
odlučuje da Feliciju napusti. Sa Milenom Jesenskom upoznaje se krajem
1919. godine, kada ona prevodi jednu njegovu pripovetku. Poslovni odnos
ubrzo je prerastao u nežno prijateljstvo. Njihova prepiska koja je
započeta 1920. godine, u vreme Kafkinog lečenja u sanatorijumu, traje i
posle njihovog raskida, sve do same Kafkine smrti. Milena Jesenska umrla
je u koncentracionom logoru Ravensbrik, 1944. godine. Prva pisma koja
joj piše iz Merana, gde se nalazi na lečenju (tokom prvog svetskog rata
oboleo je od sušice) počinju u prijateljskoj atmosferi uzajamnog ličnog
razumevanja. Taj osećaj međusobnog razumevanja rađa u njima želju za
susretom. Kafka je još uvek nesiguran, želi taj susret i boji ga se.
Sastanak je ipak ugovoren, i oni se nalaze u Beču, prilikom njegovog
povratka u Prag. Nakon tog susreta počinje njihova strastvena veza:
“brdo ljubavi, očaja i jada” kako kaže sam Kafka u jednom pismu. Moramo
imati na umu da je Milena udata, a Kafka je u to vreme veren sa jednom
devojkom u Pragu, što dodatno otežava njihovu vezu.

Sastali su se
svega još nekoliko puta, ali ti kratki susreti samo su oskudni
fragmenti isplivali na površinu jedne velike ljubavi. S jedne strane
Kafka, nesiguran, previše samokritičan, žudi za ljubavlju ali se boji
realizacije te ljubavi. Kao da je želi održati u jednoj višoj
stvarnosti, iznad nivoa upotrebljivog i potrošivog. S druge strane
Milena, vitalna, strastvena, koja ne zna živeti nego kao obična žena,
pati zbog nemogućnosti ostvarenja te ljubavi. Njihova ljubav nikad nije
realizovana, nikad nije ostvarena u smislu zajedničkog života,
zajedničkih jutara i večeri. Patili su zbog toga oboje.

Kafka je
krivio sebe, prebacivao sebi nemoć, nedostatak duhovnih i fizičkih
snaga, mučio ga je osećaj manje vrednosti, progonio strah. Patila je i
Milena - najviše zato što je on patio. Obolela je od plućne bolesti
valjda samo zato što je i on bio bolestan od toga. Međutim, ona nije
bila za patnju izabrana što bi se sigurno moglo reći za pisca ovih
pisama; njena patnja samo je deo njene velike žudnje za životom.



Iz te ljubavi i iz te patnje rodila
su se pisma koja možemo ubrojiti među najlepša i najdirljivija ljubavna
pisma u novijoj svetskoj književnosti.

Kafkino pismo Mileni Jesenskoj:

(Četvrtak)

Eto, Milena, ležim na ležaljci, pre podne, go, pola na suncu, pola u
senci, posle skoro neprospavane noći; kako bih mogao da spavam kad sam,
previše lakosan, obletao bez prestanka oko Vas, kad sam zaista upravo
onako kao što Vi danas pišete bio prestravljen onim što mi je palo u
krilo, prestravljen u onom istom smislu kao što se priča za proroke da
su (već, ili još, to je isto) kao slabačka deca čuli kako ih zove glas i
prestravili se i nisu hteli, odupirali su se nogama o zemlju i mozak im
je razdirao strah, a već su i ranije bili čuli glasove i nisu znali
otkud je taj užasan ton dospeo upravo u taj glas - je li to bila slabost
njihovog uha ili snaga tog glasa - niti su znali, zato što su bili
deca, da je glas već pobedio i ugnezdio se pomoću tog unapred poslatog,
slutnjom ispunjenog straha koji su osećali zbog tog glasa, a čime još
nije bilo ništa iskazano o njihovom proročkom određenju, jer taj glas
čuju mnogi, ali da li su ga dostojni, to je i objektivno još veoma
neizvesno, a sigurnosti radi bolje je da se to odlučno poriče - dakle,
tako sam tu ležao kad su stigla Vaša dva pisma.

Jedna
osobenost nam je, čini mi se, Milena, zajednička: tako smo bojažljivi i
plašljivi, skoro svako pismo je drugačije, skoro svako puno strepnje
zbog prethodnog i, još više, radi odgovora. Vi niste takvi po prirodi,
to se lako može uočiti, a ja, možda čak ni ja nisam, ali to mi je skoro
postala druga priroda i gubi se, samo u očajanju, ili u ljutnji i, da ne
zaboravim, i u strahu.

Ponekad imam utisak da imamo sobu sa
naspramnim vratima i svako od nas drži kvaku svojih vrata i dovoljno je
da jedno trepne, pa da se drugo nađe iza svojih vrata i sad treba onaj
prvi još samo jednu reč da kaže, pa će drugi već sasvim zatvoriti vrata
za sobom, ne možeš ga više čak ni videti. Nesumnjivo će onaj drugi od
nas vrata opet otvoriti, jer je to jedna soba, koju možda ne možemo da
napustimo. Samo da nismo i jedno i drugo isti, da je jedno od nas mirno,
da tobož ne obraća pažnju na ono drugo, da polako dovodi sobu u red,
kao da je ta soba kao bilo koja druga. A umesto da je tako, svako se od
nas kraj svojih vrata ponaša potpuno jednako, ponekad smo čak oboje iza
vrata, a lepa soba stoji prazna. Mučki nesporazumi rađaju se iz toga. Vi
se žalite, Milena, na neka pisma, čovek ih okreće i prevrće i ništa, a
ipak su to, ako se ne varam, upravo ona pisma u kojima sam Vam bio tako
blizak, tako stišan u krvi, stišavao Vašu, tako duboko u šumi, tako
smiren u miru, da čovek poželi da kaže samo toliko da se kroz krošnje
vidi nebo, samo to, i ništa drugo, i da posle jednog sata kaže opet to
isto, i tu svakako nema „Ni jedna jedina reč koja ne bi bila dobro
promišljena“. I to ne traje dugo, najviše jedan trenutak, uskoro se opet
javljaju trube besane noći. Promislite i to, Milena, kakav dolazim k
Vama, kakvo tridesetoosmogodišnje putovanje leži za mnom (a pošto sam
Jevrejin, dvostruko je duže) i kad sam na jednom tobož slučajnom
zaokretu ugledao Vas, koju nikad nisam očekivao da ću videti, a još
manje sad, tako kasno, onda, Milena, ne mogu da vičem, niti u meni išta
viče, niti govorim hiljadu ludosti, one nisu u meni (ne mislim na druge
ludosti kojih ima kod mene u izobilju), a saznajem da klečim možda tek
po tome što sasvim blizu pred očima vidim Vaše noge i milujem ih.

I nemojte tražiti iskrenost od mene, Milena. Niko je od mene ne može
više tražiti nego što je ja sam tražim, a ipak mi izmakne, da, možda mi
izmakne u potpunosti. Ali me u tom lovu ne ohrabruje ohrabrivanje, nego
naprotiv, onda ne mogu ni koraka dalje, odjednom sve postaje laž i
progonjeni dave lovca. Ja sam na tako opasnom putu, Milena. Vi stojite
čvrsto kraj jednog drveta, mlada, lepa, Vaše oči svojim zracima obaraju
patnje sveta. Igramo se "škatule", ja se u senci šunjam od jednog drveta
do drugog, sad sam nasred puta, Vi mi dovikujete, opominjete me na
opasnosti, hoćete da mi ulijete hrabrost, zapanjujete se zbog mog
nesigurnog koraka, podsećate me (mene podsećate!) na ozbiljnost igre -
ja ne mogu, padam, već ležim. Ja ne mogu istovremeno osluškivati strašne
glasove unutrašnjeg bića i Vas, ali mogu slušati šta oni govore i to
Vama poveravati, Vama kao nikome na svetu.

Vaš F


Franc Kafka Mileni Jesenskoj:

(subota uveče)

Žuto
pismo još nisam primio, vratiću ga neotvoreno. Ako sad ne bi bilo dobro
da prestanemo jedno drugom da pišemo, značilo bi da se strahovito varam.
Ali ja se ne varam, Milena. Neću o tebi da govorim, ne zato što to nije
moja stvar, to jeste moja stvar, nego neću o tome da govorim.


Dakle, samo o sebi: Ono što si Ti meni, Milena, meni van ovog celog
sveta u kojem živimo, toga nema na svim tim svakodnevnim parčićima
papira koje sam Ti pisao. Ta pisma, takva kakva su, ne pomažu ničem,
nego služe samo za mučenje, a ako ni mučenja u njima nema, onda je još
gore. Ona ne služe ničem nego da upriliče jedan dan Gminda, da upriliće
nesporazume, stid, skoro trajan stid. Hteo bih da Te vidim onako sigurnu
kao prvi put na ulici, ali pisma više smućuju nego čitava L. ulica sa
svom svojom larmom. Ali čak ni to nije presudno, presudna je moja nemoć,
koja raste s pismima, to je nemoć da se pisma prevaziđu, nemoć u odnosu
na Tebe kao i na mene - hiljadu pisama od tebe i hiljadu želja s moje
strane neće me razuveriti u to - presudan je ovaj neodoljivo jak glas
(jak možda usled te nemoći, ali svi razlozi ostaju ovde u tami),
formalno Tvoj glas, koji me poziva da se ne mičem i ćutim. I tako je još
sve što se tiče Tebe nerečeno, ono što bi se odnosilo na Tebe, dabome,
najčešće stoji u tvojim pismima (možda i u tom žutom, ili tačnije: to
stoji u telegramu kojim tražiš da ti se pismo vrati) često u delovima
pisama, kojih se plašim i od kojih bežim kao đavo od posvećenog mesta.

***

Čudnovato, i ja sam hteo Tebi da telegrafišem, dugo sam se poigravao
tom mišlju, posle podne u krevetu, uveče na Belvederu, ali radilo se
samo o tekstu: "Molim izričiti i saglasan odgovor na podvučena mesta u
poslednjem pismu."

Najzad mi se učinilo da je u tom toliko nepoverenja, neosnovanog i ružnog, pa nisam telegrafisao.

***

Tako sam sad, ne radeći ništa drugo, do pola dva noću sedeo nad tim
pismom, gledao ga i kroz njega Tebe. Ponekad, ne u snu, imam ovu
predstavu: Lice ti je kosom prekriveno, polazi mi za rukom da je
razdelim i razmaknem. Pojavljuje se Tvoje lice, prelazim ti rukom po
čelu i slepoočnicama i onda ti obuhvatim lice rukama.

* * *

Budući da volim Tebe (volim Te, dakle, ti koja teško shvataš, i kao
što more voli sićušan oblutak na svom dnu, upravo tako i moja ljubav
preplavljuje tebe - pa neka sam opet kod Tebe oblutak ako to nebesa
dopuštaju), volim i celi svet kojem pripada i Tvoje levo rame, ne,
najpre je bilo desno i zato ga ljubim kada mi se prohte (i kad si Ti
toliko dobra da smakneš bluzu s njega), i kojem pripada i levo rame, i
Tvoje lice nada mnom u šumi, i mirovanje na Tvojim gotovo obnaženim
grudima. I zato imaš pravo kad kažeš da smo već bili jedno, i ja se
uopšte toga ne bojim, štaviše, to je moja jedina sreća i moj jedini
ponos, i ja to nipošto ne ograničujem na šumu.

Kad je Franc Kafka
umro, u njegovom pisaćem stolu pronađeno je ovo pisamce naslovljeno na
njegovog dugogodišnjeg prijatelja Maksa Broda:

Dragi Makse,
moja poslednja želja: sve što ostavljam za sobom (dakle, u ormaru za
knjige, u komodi, u pisaćem stolu, kod kuće i u uredu, ili je bilo gde
odneseno pa ti nađeš), dnevnike, rukopise, pisma, tuđa i moja, beleške i
tako dalje, neka se sve odreda spali nepročitano, a isto tako i svi
moji spisi ili zapisi koji se nađu kod Tebe ili kod drugih, od kojih ih
zatraži u moje ime. Pisma koja Ti ne budu hteli dati neka bar sami
pošteno spale...

Tvoj Franc Kafka.

Maks Brod nije ispunio ovu poslednju
želju svog najboljeg prijatelja. Upravo toj činjenici možemo zahvaliti
što su do nas doprla i sačuvala se takva remek-dela moderne književnosti
kao što su romani "Proces", "Zamak" i "Amerika" i brojne Kafkine
nedovršene pripovetke i crtice. Jer, Kafka je za života objavio samo
manji deo svojih književnih radova koje je smatrao dovršenima i s kojima
je bio koliko-toliko zadovoljan, a i njih je obelodanio ponajviše na
nagovor Maksa Broda.

Već se iz ovoga može zaključiti koliko je taj pisac bio samokritičan i strog prema sebi. Takav je bio i u životu.

Otac
mu je bio trgovac koji je stekao popriličan imetak zahvaljujući gotovo
isključivo štedljivosti. Majka mu je bila rođena Löwy, iz porodice
sklone sanjarenju, mudrovanju i čudaštvu. Franc je svakako od majčine
strane nasledio bitne karakterne crte, pa zasigurno i umetničku
nadarenost. Otac mu je bio despotske naravi i izazvao u nežnom, mršavom i
visokom dečaku snažan kompleks manje vrednosti. Od malih mu je nogu
uterao strah u kosti, što je sudbonosno delovalo na stvaranje ljudske i
umetničke ličnosti Franca Kafke. Iz tog njegovog odnosa prema roditelju
nastala je dobrim delom i životna filozofija koja se provlači kroz sva
njegova dela.

U vremenu u kojem je Franc Kafka živeo praški
Židovi su sačinjavali zasebnu etničku skupinu. Kafki je nemački jezik
bio maternjski, on je išao u nemačku osnovnu i srednju školu i studirao
Pravo na nemačkom jeziku. Iako je gotovo ceo život proveo u češkoj
prestonici, Kafka je tek u zrelijim godinama donekle naučio češki, a
pred kraj života i hebrejski jezik. Budući da je pisao samo na nemačkom
jeziku, on pripada i služi na čast nemačkoj književnosti, iako bi, da
nije umro relativno mlad, verovatno završio u nekom nacističkom
koncentracionom logoru, gde su završile i sve tri njegove sestre, Elli,
Valli i Ottla.

Vaspitan u prilično imućnoj građanskoj porodici,
od malena sklon čitanju i razmišljanju, preterano osetljiv, povučen i
ćutljiv, Franc Kafka upisao se na pravo samo zato što je mislio da će mu
pravničko zvanje omogućiti da se u dokolici bavi onim što je smatrao za
svoj pravi životni poziv - pisanjem. Književnost nije hteo da studira
jer mu se činilo da bi svakim profesionalnim bavljenjem umetnošću
okaljao svoj uzvišeni životni poziv (iako je pre studija Prava upisao
jedan semestar Nemačkog jezika i književnosti). Pravo mu se od samog
početka gadilo i studirao ga je preko volje, samo zato da ga što pre
završi i materijalno se osigura kako bi se na miru mogao baviti
pisanjem. Međutim, kad je okončao studije i pripravničku praksu,
zaposlio se kao pravnik u jednom osiguravajućem društvu u Pragu, gde mu
je činovnički posao oduzimao toliko vremena i snage da se gotovo nikad
nije mogao dugo i na miru baviti onim što je želeo. Osim toga, njegovi
roditelji, a naročito otac, nisu imali razumevanja za njegove umetničke
sklonosti. Zbog svega toga bio je večito nezadovoljan samim sobom i
svojim književnim radom i gotovo nikada nije mogao ništa potpuno
dovršiti. Činjenica je da su sva tri njegova romana ostala nedovršena,
kao i većina pripovedaka, i da ceo njegov književni opus koji obuhvata
desetak knjiga obeležava fragmentiranost. Da nije bilo Broda, koji ga je
uporno podsticao na književno stvaranje i objavljivanje, i koji je
neprestano sakupljao i posle objavio uglavnom sve što je Kafka napisao,
verovatno ne bi od njegovih književnih napora gotovo ništa ostalo.

Kafka je neprestano težio ženidbi i braku. U 'Pismu ocu', pismu koje nikada nije poslao, napisao je:

Oženiti se, osnovati porodicu, uzeti svu decu koja dođu, održati ih u
ovom nesigurnom svetu, i čak još malo voditi, najviše je, po mom
mišljenju, što uopšte može uspeti nekom čoveku. Što to prividno lako
uspeva mnogima nije nikakav protivdokaz, jer, prvo, uspeva to stvarno
malobrojnima i, drugo, većinom ti malobrojni ne 'izvode' to, nego se to s
njima naprosto događa; to nije, doduše, ono najviše, ali još uvek je
vrlo veliko i vrlo časno (pogotovo što se ono 'izvoditi' i 'događati se'
ne može se potpuno razdvojiti jedno od drugog). I konačno, ne radi se o
tom najvišem, nego samo o nekakvom dalekom, ali pristojnom
približavanju; nije ipak potrebno odleteti nekuda ravno do sunca, ali je
svejedno potrebno dopuzati do nekog čistog mestanca na zemlji, koje
katkada obasjava sunce i gde se čovek može malo ogrejati...

Kafka
je u toku Prvog svetskog rata oboleo od tuberkuloze, koja je u to vreme
bila gotovo neizlečiva bolest. Godine 1920. napušta službu i od tada se
leči po raznim sanatorijumima, ali bez naročitog uspeha. Tek tada pošlo
mu je za rukom da se otrgne uticaju svojih roditelja i da se preseli u
Berlin, gde je živeo oko godinu dana s ortodoksnom Židovkom Dorom
Dyamant. Pred kraj života bolest zahvata i grlo pa više ne može ni da
govori i sporazumeva se s okolinom samo pismenim putem.

Umire u
sanatorijumu Kierling kod Beča 3. juna, u četrdesetoj godini života.
Sahranjen je na židovskom groblju Strašnice u Pragu.



Kafkini dokumenti u Tel Avivu

Dokumenti koji bi mogli da obelodane pojedinosti iz života pisca Franca Kafke
pronađeni su u Izraelu, 84 godine posle njegove smrti.
Eksperti tek treba da prouče gomile ranije neviđenih zabeležaka, razglednica,
crteža, koji su skupljali prašinu u Tel Avivu, u stanu bivše
sekretarice Kafkinog prijatelja Maksa Broda.
Od smrti Broda 1968. godine, dokumentacija je bila u posedu Ester Hofe, Brodove
sekretarice i ljubavnice koja je godinama odbijala da ih ikome pokaže.
Izraelski mediji su objavili da je neke od Kafkinih papira ona
prodavala na javnim aukcijama, a drugi su prokrijumčareni iz Izraela i
stavljeni u sefove u Švajcarskoj.
Ona je prodala rukopis najpoznatijeg Kafkinog dela "Proces" u Londonu za milion funti 1988. godine, piše britanska štampa.
Izraelske vlasti su je jednom uhapsile, kada je naumila da napusti
zemlju, noseći neke papire. Naučnici smatraju da joj je ipak pošlo za
rukom da prokrijumčari ono što je ključno.
Hofe je nedavno
umrla u 101. godini, ostavivši stan dvema kćerkama. Kćerke Rut i Hava,
obe u sedamdesetim godinama, odrediće sudbinu dokumenata, za koje se
veruje da pripadaju slavnom piscu.
U izraelskim medijima se, međutim, navodi da je ekspertima već dozvoljeno da ih pogledaju i sada se čeka ishod.
Izraelski profesori kažu da je to nešto poput skrivenog blaga i
najavljuju da će ceo svet biti sretan da sazna nešto više o životu
Kafke.
Brod je sačuvao dokumente, uprkos želji Kafke da se
spale posle njegove smrti. Prokrijumčareni su u dva kofera iz Praga
1939 . godine, u tadašnju Palestinu pod britanskim mandatom.
Izraelski mediji podsećaju da je Kafka umro od tuberkuloze u Beču 1924. u 41. godini.
Izraelske vlasti strahuju da su vlaga u stanu i brojni kućni ljubimci, psi i mačke, uništili Kafkine papire.



Franc Kafka, covek od svojih cetrdesetak godina, zdepasta pojava,
gologlav, neukrotive kose boje slame, sirokog pegavog lica, plavih
ociju, dobrodusnih usana i visokog cela - u odeci kakvu nosi onaj
kicoski soj bezdomnih kockara kad im dobro krene - zapravo probisvet u
crnom prasnjavom odelu, sa revolverom u saci, oprezno koraca uskom i
ravnom planinskom stazom. Pred njim se, na samo nekoliko koraka, vrletni
puteljak suzava a zatim naglo zavija za grebenom; sa njegove desne
strane je ostar i visok kameni usek, a sa leve su litice, provalija,
sparuseno zbunje, nebo bez oblacka i planinski krs Novog Meksika.

Samo
nevidljiva pticica, sicusna nadzornica tog djavoljeg kraja, zvizdukavim
dozivima remeti tisinu dolazeceg sutona. On iznenada zacu, ne bas
sasvim jasno, negde u blizini, iza svojih ledja, priguseno kikotanje
sitnog sljunka koji je vetar ili mozda necija nesmotrena noga poterala
da se kotrlja i skakuce niz strmoglavu padinu; tek sto se on okrenuo u
pravcu iz koga se zacelo cangrljanje, i tek sto je u magnovenju uspeo da
spazi zasenceni svod skrovitog udubljenja iznad staze, nekoliko
uzastopnih pucnja ga oborise na tlo.

Franc Kafka, u plitkom
koritu kamenog zaklona, u sebi psuje i proklinje sve ono sto bi se u tom
gadnom casu na ovom svetu moglo i valjalo prokleti. Nije mu jasno, a
zaista mu nije jasno, kako je moguce da tako brzo nestaju bolovi u
njegovim do malopre uzarenim ranama.

Iz dzepa na kosulji Franc
vadi spil karata - nevinasca neobelezena kockarskom prepredenoscu - pa
ih poce deliti, naravno prvo svom nevidljivom sudiji a onda sebi, jednu
po jednu, uvezbanim zahvatom palca i kaziprsta, tu kraj svojih nogu
vlaznih od krvi i mokrace, naslucujuci da njegov suigrac i nesravnjivi
takmac, ma ko to bio, brzinom najbrzih misli vesto petlja po spilu, bira
i premece karte kako mu je volja; za sebe bezobzirno otima one
najbolje, cekajuci valjda da Franc shvati, ne samo tezinu izvesnosti i
bedu svog polozaja, vec i nesto mnogo ludje od toga: mozda svu
besmislenost one nevidjene nadmoci koja unapred zna pocetak, tok i ishod
njihove igre.

Prizivajuci k sebi vesele slike burnih i opasnih
dogadjaja, slike sjajnih pokeraskih partija, on se seti kako su te
karte, kraljice, dvojke i desetke, nekoc igrale po njegovom taktu, kako
su se sklapale njemu u korist, prenoseci budalama znake sudbine koji su
belodano kazivali da oni gube i da Franc dobija.

Franc se seti,
ko zna zasto, trenutaka kada ga je majka, sasvim malenog i jos
neoporavljenog od iscrpljujuceg kaslja, jednog jutra, u sivo i vlazno
svitanje, pospanog uvila u cebe, nezno ga potapsala po obrazu i potom
pazljivo smestila medju stvarima slozenim na zadnjem delu konjske
zaprege.

- Zabac - rece mu majka sa gornjeg sedista - ne brini, mi sada putujemo ka suncu.

Napustajuci
dvoriste, povrtnjak, veliki orah i kucicu na periferiji Praga, on je,
da niko ne zna, sa sobom poneo mirise pekare i jasnu sliku svog
brasnjavog dede sa crnom kujom koja je cvilenjem ispracala njihov
polazak. Deda je bespomocno podigao ruke, uvukao je glavu medju ramena i
potom je prstom pokazao na kuce, zeleci valjda da im tim jednostavnim
pokretom kaze da i to pasje stvorenje ima dusu i da sada tuguje jer oni
zauvek odlaze.

Dok je Franc omamljen gledao veliki krug tek
okrznutog sunca na zalasku, jedna ga uspanicena misao stade preklinjati
da je izgovori ili da je makar pusti da se ona sama, onako kako zna i
ume, provuce kroz njegove suve usne, pre nego sto na vratima padne reza,
pre nego sto se na prozorima sklope drveni kapci i spusti neprozirna
tama.

- Ako ima Boga, nema slucaja - zapoce Franc, potom zastade,
zamuknu i spusti pogled na raskrvavljene rane sred svog stomaka. Onda
se prenu, malo se pridize, neodlucan sta da preduzme u tom bezizglednom
vremenskom skripcu; da li bi bilo bolje da prvo pokupi karte, i od
ljudi, od kakvih ljudi: od skitnica, i protuva posve nalik njemu samom,
skrije prokazani omen, ili ce biti pametnije i mnogo prece da onoj
nesrecnoj misli sto u ludom ocaju vristi u tamnici njegove glave dokaze
da je on neko ko drzi do datog obecanja. Mozda je on i ispruzio ruku ne
bi li se domogao razbacanih karata, ili mu se samo prividjalo da to
cini; mozda je cak i nesto promrmljao na racun sudbine, verujuci da ce
do boga odjeknuti divlja i bezglasna psovka jednog smrtno ranjenog
coveka, ali u njemu, kao u praznoj sobi, ne behu stvari, ne behu misli,
pa ne bese ni onog iskrzanog ogledalca u kome bi, ako nista drugo, uspeo
ponesto da razazna od ostataka svog lika - razvejanog sred pustinje i
nebesa, bas kao sto su se nepovratno razvejala i sva njegova secanja.
Franc Kafka vise nije mogao da pojmi da polako prestaje da biva sve ono
sto je samo cas ranije bio.

Rasa Todosijevic, Beograd 15.9.1996.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   14/9/2011, 12:52 pm

ANDREJ BELI (1880-1934)



Pravo ime mu je Boris Nikolajevič Bugajev. U porodici i među intimnim prijateljima zvali su ga prosto Borja, ali je to ime u ruskoj književnosti zabeleženo samo u njegovoj prepisci sa Aleksandrom Blokom i uspomenama Zinaide Gipius i Marine Cvetajeve. Pripadao je onoj generaciji za koju Marina Cvetajeva kaže da je prve pisane reči naučila po stihovima u to vreme popularnog pesnika Saše Crnog. Možda je iz kasnije pobune prema njegovoj sladunjavoj poeziji uzeo sebi pseudonim Beli. Andrej Beli. Prosto. Bez očeva imena. Možda zbog toga što je smatrao da njegov otac, profesor matematike na Moskovskom univerzitetu, nema nikakvog osnova da u bilo kom vidu uđe u lepu književnost.

Detinjstvo i prvu mladost proveo je u krugu porodica univerzitetskih profesora i u društvu njihove dece Aleksandra Bloka, Ljube Dmitrijevne Mendeljejeve, Solovjovih. Nekim čudom sva ta deca istaknutih pravnika, matematičara, hemičara, istoričara ušla su na velika vrata u rusku poeziju. Prve predstave o svetu dobio je, valjda zbog te domaće atmosfere-u matematičkim kategorijama. Neumoljiva logika brojeva i brojnih odnosa bila mu je prva opsesija. Kasnije se upisao na prirodnoslovni odsek Matematičko fakulteta u Moskvi. Tada se dugo i studiozno bavio izučavanjem filozofije prirode.Prvi mladalački književni pokušaji o kojima znamo samo iz sećanja onih kojima ih je čitao bili su inspirisani razmišljanjima o smislu prirodnih pojava. Presudan uticaj na njega i celu njegovu družinu pesnika imao je pesnik i filozof Vladimir Solovjov.

Andrej Beli je prvi teoretičar simbolizma u Rusiji. On se gotovo potpuno opredelio za jednu vrstu polifone poetske proze kojom je on, iracionalni sanjar iobožavalac apstraktnih i racionalnih šema, tehnički eksperimentator tipa Dzejmsa Dzojsa ( pre Dzejmsa Dzojsa). Sam Beli je pokušavao čitavog života da spoji nespojivo. Da poveže Šopenhauera, Kanta, Rikerta i Vladimira Solovjova sa marksizmom, a prirodne nauke sa okultizmom i mistikom.

Njegovi romani Petrograd, Kotik Letajev, Srebrni golub, Moskva i Moskva pod udarom(nedovršeni roman). Njihovi sadržaji, iako su se neposredno doticali revolucionarne teme i odlikavali agoniju i nezadrživo umiranje buržoaskog društva nisu još dobili svoju zasluženu ocenu i priznanje.

Od čitavog književnog nasleđa Andreja Belog, za razvitak ruske književnosti verovatno su od najvećeg značaja njegovi teoretski spisi objavljeni u zbornicima Simbolizam, Arabeske, Zelena livada, Ritam kao dijalektika, Bronzani konjanik i njegovi memoari objavljeni pod naslovom Na granici dvaju vekova, Početak veka i Između dveju revolucija. Te njegove rasprave su svedočanstvo jedne virtuozno razrađene misli koja i kad je na stranputicama, na mračnim bespućima mistike ume da zasvetli i zapanji čitaoca.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   21/9/2011, 3:49 pm

VINCENTE ALEIXANDRE (1898 – 1984)



Ovaj spanski pesnik, rodjen je 26. aprila 1898. godine u Seviji. Djetinjstvo je proveo u Malagi, a od 1909. godine je živio u Madridu. Studirao je prava na Univerzitetu u Madridu i na Madridskoj ekonomskoj školi. Od 1925. godine potpuno se posvetio književnosti. Njegova prva zbirka poezije – “Polje”, objavljena je 1928. godine. Nakon te godine napisao je i objavio mnoštvo knjiga. Godine 1933. dobio je Nacionalnu književnu nagradu za djelo “Razaranje ili ljubav”. Tokom Španskog građanskog rata (1936-1939) živio je u republikanskoj zoni. Razbolio se i ostao u Madridu po okončanju rata, ućutkan od novih vlasti četiri godine. Godine 1944. objavio je knjigu “Sjenka raja”, držeći se podalje od političkog establišmenta.

Godine 1950. postao je član Španske akademije. Njegove knjige i antologije se i dan-danas objavljuju. Švedska kraljevska akademija nagradila ga je Nobelovom nagradom za književnost za cjelokupno stvaralaštvo 1977. godine. Umro je u Madridu 14. decembra 1984. godine. Aleisandreova rana poezija, pisana slobodnim stihom, snažno je nadrealistička. Ona takođe slavi ljepotu prirode korišćenjem simbola koji predstavljaju zemlju i more. Većina Aleisandreovih ranih pesama je ispunjena tugom. One odslikavaju njegovo osećanje da su ljudi izgubili strast i slobodan duh koji je video u prirodi.

UNIDAD EN ELLA
Cuerpo feliz que fluye entre mis manos,
rostro amado donde contemplo el mundo,
donde graciosos pájaros se copian fugitivos,
volando a la región donde nada se olvida.
Tu forma externa, diamante o rubí duro,
brillo de un sol que entre mis manos deslumbra,
cráter que me convoca con su música íntima, con esa
indescifrable llamada de tus dientes.
Muero porque me arrojo, porque quiero morir,
porque quiero vivir en el fuego, porque este aire de fuera
no es mío, sino el caliente aliento
que si me acerco quema y dora mis labios desde un fondo.
Deja, deja que mire, teñido del amor,
enrojecido el rostro por tu purpúrea vida,
deja que mire el hondo clamor de tus entrañas
donde muero y renuncio a vivir para siempre.
Quiero amor o la muerte, quiero morir del todo,
quiero ser tú, tu sangre, esa lava rugiente
que regando encerrada bellos miembros extremos
siente así los hermosos límites de la vida.
Este beso en tus labios como una lenta espina,
como un mar que voló hecho un espejo,
como el brillo de un ala,
es todavía unas manos, un repasar de tu crujiente pelo,
un crepitar de la luz vengadora,
luz o espada mortal que sobre mi cuello amenaza,
pero que nunca podrá destruir la unidad de este mundo.



PREVOD:

Jedinstvo u njoj

Sretno tijelo što teče medu mojim rukama,
lice voljeno u kojem svijet promatram,
u kojem se drage ptice u bijegu ogledaju
leteći prema području gdje se ništa ne zaboravlja.
Tvoj vanjski oblik, dijamant ili tvrdi rubin,
sjaj sunca što blista medu mojim rukama,
krater koji me mami svojom prisnom glazbom,
onim zagonetnim dozivanjem tvojih zuba.
Umirem jer se predajem, jer hoću da umrem,
jer hoću da živim u ognju, jer ovaj zrak izvana
nije moj, već toplo disanje koje mi,
kad se približim, žeže i zlati usne iz dubine.
Pusti, pusti da gledam, obojen ljubavlju,
dok mi je lice rumeno od tvog grimizna života,
pusti da gledam posljednji kliktaj tvoje utrobe,
gdje umirem i gdje se odričem života zauvijek.
Hoću ljubav ili smrt, hoću potpuno umiranje,
hoću da budem ti, tvoja krv, ta lava što riče,
što, zatvorena, natapajući krajnje lijepe udove,
osjeća tako divne granice života.
Taj poljubac na tvojim usnama kao spori ubod,
kao more koje je poletjelo, pretvoreno u ogledalo,
kao svjetlucanje krila,
i još ruke, prelaženje tvojih šuštavih kosa,
praskanje osvetljive svjetlosti,
svjetlosti ili mača smrtonosna koji vreba nad mojim
vratom,
ali nikada neće razbiti jedinstvo ovog svijeta.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   23/9/2011, 9:02 pm

Mihajlo Pantić, književnik

„O
bolu se jedva može govoriti, bol se uglavnom podnosi“, napisao je
Mihajlo Pantić u upravo objavljenoj zbirci priča „Ovoga puta o bolu“
(„Stubovi kulture“). U razgovoru za „Blic“ Pantić napominje da ljubav - i
kad je najbolja i kad nije - zamagljuje stvari, a bol nas određuje.


Govoreći
o tome zašto se opredelio da se bavi bolom, Mihajlo Pantić kaže: „Ušao
sam u neku životnu fazu kad počinjem da se izjašnjavam o svim bitnim
temama za ljudski život. Koliko je ljubav bitna tema, toliko je i ova...
možda malo manje bitna, nikom nije draga, a na neki način je posebno
iskušenje piscu. Jer danas se podrazumeva da književnost treba da
govori, manje ili više, o nekim atraktivnim sadržajima i da nas malo
zabavlja. Pogled na bestseler liste govori o tome šta preokupira pažnju
čitalačke publike. Bez obzira na to, potpuno svesno sam odlučio da pišem
o onome što mislim da je bitno i što nas u mnogo čemu određuje, što nas
dočekuje na ovom svetu i sa njega ispraća. Mislim da je bol gotovo od
identifikatorne važnosti za svakog čoveka. Koliko god nas određuje
ljubav, toliko nas bol usredsređuje na život, potvrđuje da postojimo.
Tako i počinje moja knjiga, citatom Unamunove rečenice da je bol dokaz
da postojimo.“

U svojim pričama, naravno, ne govorite o fizičkom bolu. Nisu li vaši junaci zapravo suočeni sa emotivnim patnjama?
-
Kroz knjigu se upravo preispituje individualna bol. Ona počinje, da
kažem, mojim iskustvima, razumevanjem bola, a tako se i završava. Između
je jedna mala šeherezada ljudskih ispovedanja o bolu, gde podjednako
govore i žene i muškarci o svemu onome što ih boli, tišti, traumatizuje,
što ih na ovaj ili onaj način formuliše i preusmerava.

Koji je vaš najjači bol?
-
Onaj koji mi nanose bližnji. Bol koji dolazi iz ljubavi, a u čiji
razlog ne mogu da proniknem. Možda (nas) najviše bole gestovi dragih
ljudi koji su nam nehotično naneti.

Neka žena je u pitanju?
-
Naravno, ima i toga. Da biste došli do nekakvih istinitosti o sebi,
morate proći kroz bol. To je stvar svojevrsne veštine. Mislim da je
mnogo teže o njemu pripovedati nego ga savladavati. Jedan italijanski
pesnik kaže - bol ne pati od forme. Teško ga možete pripitomiti, učiniti
objašnjivim i sugestivnim (a to je imanentno literaturi). Jer ljudi od
toga, naravno, beže. Dosta im je njihovog bola, još im samo treba da o
tome čitaju.

Nije li bol gotovo ključna odrednica života i karaktera vaših junaka?
-
Moje iskustvo kaže da je bol neka vrsta antropološke konstante. Nešto
što nas određuje. Kako se on menja i, naročito, kako se interpretira
kroz različite kulture, epohe, kako ga mi danas razumemo ili kako će ga
razumeti generacije koje dolaze - to je nepoznanica koja bi nas odvela u
filozofiju ili sociologiju, a to nije moja pretenzija. Moja namera je
da samo pripovedajući o bolu, u stvari na neki način ukažem na onu
važnost za koju mislim da ima. Tu se onda priča pojavljuje kao vrsta
anestezije koju čovek sam sebi daje da bi ga bar malo omekšao.

Možemo li govoriti o društvenom bolu, danas i ovde?
-
Pre bih rekao da je danas i ovde reč o traumi. Trauma jeste oblik bola
ili, tačnije, njegova posledica. Prošli smo kroz jednu strašnu bolnu
fazu i sad osećamo kako taj neki spazam u društvu pomalo popušta. Ali
mislim da nas strah od ponovnog povratka tog bola nikada neće do kraja
napustiti. Jer, naprosto, prošli smo šta smo prošli, a to nije trajalo
dva, tri dana nego više od decenije. Svakodnevno sukcesivno trpljenje
izazvanog bola. Izađete na ulicu i vidite da svet nešto boli. Sećamo se,
a sećanje je i prilično tegoban mehanizam. I u knjizi sam se bavio tom
činjenicom da se u sećanju nepogrešivo uvek vraćate na ono što vas boli.

Dakle, bol je nezaobilazni momenat svačijeg života?
-
Ceo život se učimo da ga na neki način pripitomimo, savladamo, donekle
umirimo. I nisam siguran da nam tu iskustvo može biti od naročite
koristi. Osuđeni smo na bol.

Na poziv američkog časopisa “Context”
koji izlazi u Čikagu, Mihajlo Pantić napisao je članak o opštim
karakteristikama savremene srpske njiževnosti, sa posebnim naglaskom na
prozu (tako su tražili američki urednici). NIN prenosi taj tekst s
uverenjem da on može biti zanimljiv i ovdašnjem čitaocu.


Ukoliko
vas put nanese u Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Suboticu ili bilo
koji drugi veći grad u Srbiji, ne propustite priliku da posetite neku
knjižaru. Već po knjigama koje se tamo nude – od aktuelnih svetskih
bestselera, koje srpski izdavači prevode velikom brzinom, do obilja
naslova iz domaće produkcije – moći ćete da steknete prve utiske o tome
šta u srpskoj kulturi i književnosti trenutno dominira. Ponešto je isto
kao i drugde u Evropi. Da nema jezičke razlike, pomislili biste da ste u
bilo kom evropskom gradu, gde god da se okrenete, gleda vas Hari Poter.
Ali je ponešto i različito, i u toj razlici preslikava se ono što bih
mogao nazvati znakom vremena, podneblja ili jezika. Tako današnja srpska
čitalačka publika, sledom ustanovljenih konvencija, a delom vođena
interesovanjima čiju prirodu je i lako i teško opisati, i dalje daje
veliku prednost fikcionalnim nad nefikcionalnim tekstovima. Mada ponuda
nefikcionalnih knjiga poslednjih godina vrtoglavo raste, čitaoci u
Srbiji više vole da se iz ne baš srećne stvarnosti isključe čitajući
kakvu zavodljivu izmišljotinu koja ih prebacuje negde drugde, nego
knjige koje ih na tu stvarnost na ovaj ili onaj način podsećaju. A među
fikcionalnim tekstovima, kao i svuda u svetu, apsolutni prioritet ima
roman svih žanrovskih profila, dočim za pripovetke i kratke priče vlada
mnogo manje interesovanje, njih čitaju samo posvećenici i sladokusci.

Srpsko
društvo je tokom minulih dvadesetak godina, od rušenja Berlinskog zida i
raspada Jugoslavije do danas, prošlo kroz krizu koju nijedna
spisateljska invencija, ma bila i genijalna, ne bi mogla do kraja da
izmisli, opiše, dočara i rasvetli. Ta kriza u velikoj meri je odredila i
novi lik srpske književnosti, a značajno je izmenila i njenu društvenu
ulogu. Posebno poglavlje kriznog razdoblja, koje se još nije završilo,
predstavlja suštinska promena u objavljivanju i prezentaciji prozne
fikcije, kao i potpuno izokretanje sistema vrednosti (lepota, mudrost i
vrednost, te drevne humanističke kategorije su sasvim u redu, ali da
najpre vidimo koliko će ta zabava da nas košta!). U tranziciji su
netragom nestale ili su izgubile značaj nekadašnje velike državne
izdavačke kuće koje su u socijalizmu bile ideološki kontrolisane, ali su
i objavljivale vrhunsku literaturu i teoriju, a oblikovanje tržišta i
kontrolu nad njim preuzele su privatne izdavačke kuće (u Srbiji ih ima
nekoliko stotina), koje, uz časne izuzetke, objavljuju sve i svašta, i
po pravilu samo ono što donosi kakav-takav profit. (Neprofitna knjiga
mora imati poseban izvor finansiranja.) Jedan od najvećih paradoksa
srpske socijalne krize, a potom i tranzicije, u kojoj je nekadašnji
sistem srušen, a novi se sporo i sa naporom uspostavlja, jeste enorman
rast izdavačke produkcije. To, s jedne strane, može biti tumačeno
usavršavanjem tehnologije i grafičke industrije, relativno niskim
troškovima štamparskih usluga i lakom dostupnošću izdavača (kad već
postoje, moraju nešto objavljivati), a, s druge, opštom demokratizacijom
društva, porastom kulturnog standarda i krajnje neobavezujućeg,
opuštenog pristupa činu pisanja: sednete za radni sto, uključite
kompjuter, malo se zamislite nad sopstvenim životom i već ste u svom
novom romanu.

Kako god bilo, u današnjoj Srbiji svi pišu i svi su
pisci, a krajnji rezultat je, računajući i prevode, produkcija od
nekoliko hiljada novih književnih naslova godišnje. Srpskim jezikom
govori oko deset miliona ljudi, a razume ga još toliko, pa podatak o
tako razgranatoj proizvodnji (umetnost se više ne stvara, ona se
proizvodi), koja svake jeseni biva predstavljena na izvanredno značajnom
i vrlo posećenom Sajmu knjiga u Beogradu, deluje gotovo nestvarno.
Porast produkcije, međutim, nije praćen rastom opsega čitalačke publike,
niti presudno utiče na n jene stečene navike i vrste interesovanja. Kao
i drugde u Evropi, i u Srbiji nove knjige iz domena književne umetnosti
čita oko dva posto populacije. Zamislite dva krcata međugradska
autobusa. Ljudi sede, slušaju muziku, gledaju film, listaju novine,
razgovaraju sa saputnikom ili ćute, šalju SMS-poruke, zvaću žvaku ili
jednostavno blenu kroz prozor. Samo dvoje od njih drže knjigu u krilu...
To vam je to.

Kako se snaći u opisanom produkcijskom obilju? I
kome verovati kada mu postavite pitanje: – Šta da čitam? Neko će se
neodmereno hvaliti, rekavši vam da je srpska proza najbolje što u ovom
trenutku postoji u Srbiji, nešto uporedivo sa tenisom ili ajvarom, a
neko će vam mrzovoljno odgovoriti da ne čitate ništa jer tu nema šta da
se čita, srpska proza nije što je nekad bila, nema više ni Crnjanskog,
ni Andrića, ni Pekića, ni Kiša. Neko će, prema postojanoj ljudskoj
osobini, koju današnji obziri više ne smatraju nikakvim moralnim
prekršajem, nego vrstom samoprezentacije, odmah pomenuti sebe, i
ljubazno vas uputiti na svoj sajt. Neko će, pak, prikrivajući da sam
ništa ne čita, početi odmah da govori o politici, srpsko društvo je
politički podeljeno više od dvesta godina, još od uspostavljanja moderne
srpske države, i tako je i danas, svuda, pa i u književnosti. Reci mi
za koji fudbalski klub navijaš, za koga si glasao na proteklim izborima
(najmanje dva puta godišnje), pa ću ti reći ko si i kakav si. Ni sa
izdavačima ni sa kritikom nije ništa drukčije. Izdavačke kuće vode svoje
reklamne kampanje, svaka knjiga koju objave po pravilu je izuzetna i
dugo očekivana, a književna kritika nastoji da preživi i, gubeći svoj
nekadašnji uticaj (danas vidljiv jedino pri donošenju odluka u žirijima
koji dodeljuju nagrade), i sama se menja: čas dobija oblik
publicističko-medijsko-marketinškog mutanta, čas povučena u zabran
niskotiražnih akademskih ili književnih časopisa nešto jedva čujno
raspravlja, uglavnom sama sa sobom.

Apsolutno pouzdan način
snalaženja ne postoji. Ali, prihvatljiv, ipak, da. Unapređujte sopstv
enu informisanost, ne gubite radoznalost, konsultujte nekoliko, poželjno
je, različitih izvora. Listajte novine i periodične publikacije (u
Srbiji ih je na stotine), pretražujte Net, pročitajte poneki članak ili
esej, obratite pažnju na nagrade, naravno, ne na sve, jer to nije
izvodljivo, ali na najvažnije svakako. U Srbiji se godišnje dodeljuje
nekoliko stotina književnih nagrada, i za razliku od svih koji misle da
ih je previše (uglavnom su to oni koji nisu dobili nijednu), rekao bih
da je nagrada premalo. Kažem to bez imalo cinizma (cinizam je samo
obrazina inferiornosti, ništa drugo) – jer svako ko piše u Srbiji,
zaslužuje neku nagradu, makar bilo kakvu, da sada ne objašnjavam zašto,
morao bih, u suprotnom, da napišem najmanje jedan roman. Ako u
Francuskoj postoji pet hiljada nagrada (brojem: 5.000), zašto u Srbiji
ne bi postojalo pet stotina (500)? Kome to smeta? Svaka nagrađena knjiga
imaće barem jednog čitaoca više, a pisac će, ma bilo to i simbolično,
popraviti stanje na svom bankovnom računu. Ni u jednom ni u drugom
slučaju ne vidim ništa loše. Ipak, ubedljivo najveća korist od
nagrađivanja je u tome da se o književnosti uopšte govori, u doba kada
je ta umetnost pogubila svoj nekadašnji smisao i danas ubrzano traga za
nekim novim, onim koji prevazilazi individualni značaj. Taj je, na
sreću, postojan i nepromenljiv: onaj ko piše i ko čita, mentalno je,
moralno i emotivno aktivno biće.

Ako je za savremeni srpski roman
merodavna NIN-ova nagrada, onda bi se, po analogiji, moglo reći da
podjednaku važnost za savremenu srpsku pripovetku i priču ima Andrićeva
nagrada. Pogled na spisak dobitnika odvešće vas, uz male dopune ili
korekcije, do mogućeg sadržaja antologije savremene srpske priče.
Aktuelni dobitnik je Goran Petrović za knjigu priča “Razlike”.
Zanimljivo je da je veliki broj dobitnika NIN-ove nagrade dobio i
Andrićevu nagradu, što pokazuje da srpski prozaisti u podjednakoj meri, i
sa sličnom invencijom, pišu i romane i pripovetke, dok su oni koji
neguju isključivo priču ili isključivo roman sr azmerno retki: roman
donosi javni prestiž i širu čitalačku publiku, dok je priča forma kojom
se pisac potvrđuje u cehovskim okvirima.

Krajem prošlog i
početkom novog veka srpska književnost prošla je kroz fazu dubokih
unutrašnjih i spoljašnjih preobražaja, i formirala nekoliko novih važnih
karakteristika. Sledom promene društvenog modela, od socijalizma, preko
regresivne faze postsocijalističkog kolapsa za koju još niko, zbog
unikatnosti pojave, nije našao pravo ime, ka demokratiji i liberalnom
kapitalizmu, došlo je i do gubitka nekadašnje društvene funkcije
umetnosti (ideološki afirmativne ili korozivne). Potpunom
liberalizacijom javne reči smanjen je realni značaj umetničkog
(fikcionalnog) pisanja koje je nekada koristilo metaforičan način
izražavanja da bi pomerilo granice ljudskih sloboda. Sa scene su otišli
mnogi pisci koji su stekli slavu u starom režimu, došle su nove
generacije kojima nije ni otvorena, a nekmoli ponuđena nikakva mogućnost
sklapanja socijalnog ugovora ove ili one vrste. Svaki pisac se na
slobodnom tržištu umetničkih ideja i formi snalazi sam, onako kako zna i
ume. Nema više dominantne poetike, ali ni književnih agenata. Nova
društvena situacija, u kojoj se interes za umetnost i kulturu prilično
nisko kotira, spontano i ravnodušno legalizovala je sve načine pisanja.
Pišite kako vam drago! U današnjoj Srbiji možete biti i Tomas Man, ali,
koga je za to briga, budite šta kod hoćete i možete. Uspostavljanje
tržišta umetnosti, na kojem nova državna administracija interveniše sa
dobrim namerama, ali ne uvek vešto i srećno, podelila je fikcionalnu
književnost na roman i sve ostalo, pa su savremena srpska poezija ili
esej, sa inače srazmerno čestim sjajnim rezultatima, postali tržišno i
medijski sasvim nezanimljivi i gurnuti u treći plan. Dok priča i
pripovetka opstaju u malim ciljnim grupama, dramska književnost,
zahvaljujući uspelim pozorišnim postavkama, doživljava novu ekspanziju
(osim Ljubomira Simovića, Dušana Kovačevića i Vide Ognjenović,
višestruko potvrđenih autora, nov zamah srpsk oj drami dali su Nebojša
Romčević, Biljana Srbljanović, Milena Marković, Uglješa Šajtinac i Maja
Pelević).

Unazad dvadesetak godina žensko pisanje je u srpskoj
fikcionalnoj prozi (a dobrim delom i u poeziji i drami), preuzelo punu
inicijativu, kako u oblasti zabavnog, kičerskog pripovedanja, tako i u
domenu umetnički vredne literature, kakvu pišu Svetlana Velmar Janković,
Vida Ognjenović, Milica Mićić- Dimovska, Mirjana Pavlović, Ljubica
Arsić, Gordana Ćirjanić, Ivana Dimić, Mirjana Mitrović, Mirjana
Novaković, Jelena Lengold... Razumljivo je što je tako. Od deset
čitalaca savremene srpske proze, osam su žene: posle milenijumske
dominacije muške perspektive, vreme je za žensku priču. Pod pritiskom
stvarnosti došlo je do značajnog tematskog proširenja srpskog
pripovedanja. Potreba za pročišćenjem traumatičnih mesta iz bliske
prošlosti, kao i sećanje na grbavo vreme koje je ostavilo ožiljke u svim
ljudima iz ovog dela Evrope, u dobroj meri odredili su tip, pravac
kretanja i sadržaj spisateljske imaginacije. I mada je u srpskoj
književnosti, sa jakim razlozima, gotovo dva veka negovan mit vrlo
izražene nacionalne odgovornosti, što je rezultiralo pojačanom,
turobnom, tragičnom, a često i pretencioznom i celomudrenom
preozbiljnošću književnog izraza, duhovitost, igrivost i jezička
inventivnost nikada nisu napuštali srpske pisce, pa je tako, u pojačanom
vidu, i danas, kada je pisanje uglavnom oslobođeno od ovakvih ili
onakvih imperativa, i kada je, najzad, iskorišćena mogućnost čovekova da
misli i deluje u svim pravcima.

Pisac više nije ni moralni
arbitar, ni politički prorok, ni nacionalni glasnogovornik, niti
diktator ukusa, već neko ko nas poziva da i sami činimo po slobodi
sopstvene volje. Duhovita igra mistifikacije i demistifikacije jedno je
od boljih i lepših svojstava savremene srpske proze, mislim na to dok
čitam knjige Jovice Aćina, Radovana Belog Markovića, Vladislava Bajca,
Lasla Blaškovića, Milete Prodanovića, Milovana Marčetića, Miodraga
Raičevića, Đorđa Pisareva, Franje Petrinovića, Vladimira Pištala,
Slobodana Tišme, Vase Pavkovića, Nemanje Mitrovića... a tu su i nova, u
minuloj deceniji afirmisana imena Srđana Valjarevića, Zvonka Karanovića,
Igora Marojevića, Vuleta Žurića, Marka Vidojkovića... Svaka godina
donese nekoliko knjiga koje neizostavno treba pročitati. Nemam zaključak
koji bi pretendovao na trajno i opšte važenje: savremena srpska
književnost, posebno proza, sledi životnu stihiju, pliva niz struju i
protiv nje, održava glavu na površini, ponekad zove u pomoć, ponekad
zavodi, ponekad mudro i nadahnuto slovi, ponekad se brčka u plićaku. Bio
bih srećan da u ruke uzmete neku od knjiga pomenutih ili nepomenutih
srpskih pisaca i prepustite se doživljaju koji samo čitanje može da
donese. Proverite o čemu je reč, i uporedite sa vašim uvidima,
iskustvima i stavovima. Siguran sam da vredi uloženog vremena.

Pozdrav iz Srbije.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   26/9/2011, 8:49 pm

IRENA VRKLJAN (1930 - )



Irena Vrkljan pjesnikinja, prozaistica, radiodramatičarka, esejistica,
prevoditeljica , djeluje na hrvatskoj književnoj sceni već više od
pedeset godina. Rodjena 1930. godine u Beogradu, Irena Vrkljan seli sa
roditeljima 40-tih godina proteklog stoljeća u Zagreb, gdje završava
gimnaziju i diplomira na Filozofskom fakultetu. Željela je studirati
slikarstvo, no diplomirala je arheologiju, jer se u to vrijeme umjetnost
nije smatrala sigurnim poslom. Irena VrkljanPoznata i kao “hrvatska
Virginia Wolf”, Irena Vrkljan je odrasla okružena umjetnošću, jer joj je
otac bio strastveni kolekcionar. Čuvena hrvatska pjesnikinja,
prevoditeljica i spisateljica, Irena Vrkljan najpoznatija je po
inauguriranju ispovjedne ženske proze, izuzetno ime hrvatske
knjizevnosti. Svoj uspješan književni i umjetnički put započela je
poezijom, zbirke “Krik je samo tišina” (1954.) prva od desetak zbirki
poezije; (sa Zvonimirom Golobom prevela 30 romana s njemačkog jezika,)
potom “Doba prijateljstva” (1963.), te “Soba, taj strašni vrt” (1966.).
Godine 1966. odlazi u Berlin te upisuje Odsjek režije na berlinskoj
Akademiji za film i televiziju na kojoj diplomira 1970. godine. Osim
poezije i proze napisala je mnoštvo radijskih drama i scenarija za
dokumentarne filmove, drame, a prevodila je s njemačkoga. Do 1984.
godine objavila je desetak zbirki poezije, no tek je s ispovjednom
prozom “Svila, škare”, koja je proglašena jednom od najvećih inovacija u
hrvatskoj književnosti, postala poznata široj javnosti. Uz prozu, sa
suprugom Bennom Meyerom-Wehleckom, poznatim njemačkim piscem, autorom
“Zagrebačkih bilježnica”, piše scenarije za radijske i televizijske
drame. Uz prijevod njezine prve proze “Svila, škare” na engleski jezik i
objavljivanje knjige u SAD-u, veže se jedna zanimljiva anegdota: javio
se neki oduševljeni čitatelj iz Amerike i rekao joj da je ona najbolja
književnica iz istočne Europe i da piše kao anđeo, pišu biografi.


Irena Vrkljan o sebi:

Kod kuće smo imali puno kvalitetnih slika, jer je tata bio strastveni
kolekcionar i poznavao je neke austrijske slikare, primjerice, bio je
prijatelj sa Sirovyjem. Odrasli smo okruženi umjetninama, a moja sestra
kustosica Nada Križić-Vrkljan kasnije je organizirala Sirovyjevu
izložbu. A ja sam htjela studirati slikarstvo, koje neizmjerno volim,
ali nismo imali dovoljno novca jer mi se u to doba činilo da moram imati
atelje, pa kupovati boje i platna što bi poskupjelo troškove studija.
Tako sam upisala arheologiju. Sa slikarima sam se oduvijek družila, čak
više nego s piscima.

Ne mogu pisati izolirana u zrakopraznom prostoru. Moram znati gdje se
nalazi svijet, a gdje se nalazim ja. Zato gledam što se događa oko mene,
kako nastaju i nestaju novi globalni trendovi, što uzrokuju društvene
promjene, pitam se što me čeka, a što me ne čeka. No, ne zanima me
politička nego osjećanje razina svijeta.

Pišući o sudbinama žena u mojim knjigama, nisam bila inspirirana osobnom
biografijom. Moje je djetinjstvo bilo sretno, a moj se otac ponašao
upravo obrnuto: bio je vrlo angažiran, čitao mi je priče i poeziju i
često smo diskutirali o mnogim problemima. Moja je majka bila pomalo
depresivna, ali ne kao majke opisane u knjizi tako da nisam opisala
vlastiti život nego slučajeve prijatelja i poznanika, koji su mi
prepričavali svoje sudbine. Saznala sam da su mnogi od njih imali teške
odnose s roditeljima, bez puno emocija i bliskosti, a neki su bili i
zlostavljani. Učinilo mi se važnim da se to opiše i objavi. No, ja sam
kasnije rekla "doviđenja građanskom načinu životu" što sam i opisala u
svojoj prvoj prozi "Svila, škare". Naime, kad je počeo rat i kad su se
rodile moje deset godina mlađe sestre blizanke, brak roditelja je zbog
cjelokupne situacije došao u krizu i oni više nisu znali ni koju školu
pohađam. Preselili su se u Opatiju, a ja sam sa 17 godina ostala sama u
Zagrebu. Živjela sam kao podstanarka, a odmah nakon što sam maturirala
počela sam raditi. Život se naglo izmijenio, a i moj pogled na njega.

Ja sam se prvo nametnula u Hrvatskoj, a tek poslije je uspjeh uslijedio i
na Zapadu. Moja proza "Svila, škare", objavljena 1984., zaintrigirala
je i čitateljice i kritičare, a ubrzo je uslijedio trend ženske proze.
Moje pisanje se poklopilo s duhom vremena. Danas je situacija drukčija,
nitko ne čita više ni klasike ženskog pisma poput Simone de Beauvoir,
kao da osviještena, ženska literatura nikad nije ni postojala. Chic lit
to ne može zamijeniti. Danas se traže folklor i egzotika. To sam
osjetila i na vlastitoj koži još za vrijeme stipendije u SAD-u. Oni su
se jako iznenadili kad su vidjeli da se nisam pojavila u opancima!

Kao da je tada njihovo zanimanje za mene malo splasnulo, bez obzira na
to što nisu znali gdje su Zagreb i Hrvatska. To sam osjetila i u
Njemačkoj, a slična iskustva su imali i mnogi moji znanci, koji su
pobjegli iz Čilea pred Pinochetovom diktaturom. Njemačka srednja klasa,
djeca liječnika ili pravnika, znači, urbani i obrazovani čitatelji, žele
čitati o egzotičnim sudbinama, bez obzira dolazile one iz Hrvatske ili
Latinske Amerike. Postoji cijeli kontejner knjiga iz Latinske Amerike,
koje se proizvode specijalno za zapadno tržište. Mislim da je s tim
trendom povezan i uspjeh filmova Emira Kusturice. Mene to jako živcira,
ali pretpostavljam da će i taj trend proći, kao i mnogi do sada.

Žene moje generacije pisale su poeziju, pa tako i ja, a ne prozu, jer im
je to bilo bliže i prihvatljivije. Čak je i Vesna Krmpotić prozu počela
pisati kasnije. U to doba socijalizma nije bilo ženske ispovjedne
proze, čak niti literature koja je opisivala obiteljske probleme,
odrastanje i sazrijevanje djevojaka, te njihovo oslobađanje od
građanskih okova i normi. Te teme nije bilo u hrvatskoj literaturi. Ja
sam tada već godinama živjela u Berlinu i ta mi je prostorna i kulturna
distanca omogućila da sebe sagledam iz druge perspektive. Osim toga,
tada sam puno čitala radove Virginije Wolf, koju obožavam, a cijela
Europa je brujala o feminizmu i o emancipaciji.

No, to me nije toliko zaokupilo. Zanimao me pogled unatrag, evociranje
sjećanja i oživljavanje dragih ljudi na papiru. Kad danas razmišljam o
svojim proznim počecima, čini mi se da je za moju tematsku orijentaciju
bila presudna ta geografska distanca, taj pogled na moju prošlost iz
Berlina, grada udaljenog dvije tisuće kilometara od Zagreba. Pitanje je
da li bih pisala upravo tim ispovjednim tonom da sam ostala u Zagrebu i
živjela okružena prijateljima. Možda mi tada nitko od njih ne bi
nedostajao pa ne bi bilo razloga za pripovijesti o mom životu. Iako su
tema i ton mog pisanja u to vrijeme mogli biti pomalo rizični, nisam se
bojala negativnih reakcija, jer sam o svojoj prošlosti pisala s puno
ljubavi o, a ne iz kritičkog rakursa. Knjigu je još u rukopisu pročitao
Zvonimir Golob, s kojim sam u tandemu prevela 30 romana s njemačkog
jezika, rekavši mi da u njoj nema problematičnih mjesta i da se nitko ne
može uvrijediti.










__________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   2/10/2011, 9:11 pm

VILIJAM ŠEKSPIR (1564 – 1616)




Vilijam Šekspir je bio engleski pesnik i dramski pisac, koji se, prema
više različitih izvora, smatra za najvećeg pisca na engleskom jeziku i
dramaturga svetskog glasa. Opus njegovih dela koja su preživela do danas
sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne
poeme, i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi bili su
prevedeni na sve važnije žive jezike i prikazuju se svuda u svetu češće
nego bilo koji drugi pozorišni komad.

Šekspir je najveći deo svog opusa napisao između 1590. i 1613. Njegova
rana dela su uglavnom komedije i istorije, rodovi koje je on uzdigao do
savršenstva do kraja 16. veka. Zatim je pisao tragedije do otprilike
1608. U tom periodu su nastali „Hamlet“, „Kralj Lir“ ili „Magbet“,
pozorišni komadi koji se ubrajaju u najbolje pozorišne komade na
engleskom jeziku. U svom poznom periodu pisao je tragikomedije i
sarađivao sa ostalim dramskim piscima. Mnoga od njegovih dela su bila
objavljena još za njegovog života u izdanjima različitog kvaliteta i
tačnosti. Godine 1623. dvojica njegovih kolega objavila su „Prvi folio“,
zbirku njegovih dramskih dela koja su uključivala sve osim dve drame
koje su u novije vreme priznate kao Šekspirove.

Šekspir je bio ugledan pesnik i pozorišni pisac još za života, ali
njegova reputacija nije dostigla današnje razmere pre 19. veka.
Romantičari su naročito isticali Šekspirovu genijalnost, a viktorijanci
su ga slavili gotovo kao idola. U 20. veku Šekspir se neprestalno iznova
otkriva, a njegova dela se stalno prikazuju u različitim kulturnim i
političkim kontekstima širom sveta.

Gotovo ni o jednom drugom piscu ne zna se tako malo kao o Vilijemu
Sekspiru. Ličnost pisca, čija su djela poznata cijelom obrazovanom
svijetu još uvijek je zagonetka. William Sekspir rodio se u gradiću
Stratford-on-Avon 1564. godine, u grofoviji Warwickshire (u isto vrijeme
kada je u Rimu umro Michelangelo), kao treće i najstarije muško dijete
od osmoro djece. Otac mu je bio John Sekspir, ugledan i imućan građanin,
trgovac-zanatlija, član Općinskog vijeća. O njegovom dobrom imovinskom
statusu govori i podatak da je 1596. godine John Sekspir mogao platiti
da on i njegovo potomstvo koristi porodicni grb koji prikazuje sokola i
koplje i ima francuski natpis: "Non sanz droict" (Ne bez prava).



Uz sve to John Sekspir 1571. godine izabran je za gradonačelnika
Stratford-on-Avona. Majka Williama Sekspira zvala se Mary, a djevojačko
prezime bilo joj je Arden. Sekspir je pohađao školu u svom rodnom gradu,
ipak zna se samo da je u toj istoj školi učio latinski, čitao Ovidija,
Cicerona, Virgilija, Plauta i Terencija. Postoje pretpostavke da je
William Sekspir napustio školu 1578. godine kada su poslovi njegovog oca
pošli nagore, te je nazočnost četrnaestogodišnjeg sina u kući postala
neophodna. Od tada, pa do svoje 18 godine, o njemu ne postoje nikakvi
pisani podaci. Tek od 18. rujna 1582. godine postoji dokument koji
govori o ženidbi Williama Sekspira s Ann Hathaway iz obližnjeg zaseoka
Shotery, a koja je bila osam godina starija od njega. U braku
najvjerovatnije nije bio sretan, jer je često pisao protiv ranih
brakova. Godine 1583. rodila mu se kćerka Susan, a 1585. blizanci –
kćerka Judith i sin Hamnet. Onda se opet do 1592. godine o Shakespearu
ništa ne zna, a te se godine prvi puta spominje kao glumac i dramski
pisac. Godine 1596. umire mu sin Hamnet, a 1597. godine u Stantfordu je
kupio imanje zvano New Place i postao, u međuvremenu, suvlasnik
kazališta Globe. Nedugo potom, 1601. godine, Shakespearu umire otac, a
1607. udala mu se kćerka Susan za poznatog londonskog lječnika Johna
Halla.

Tragičan niz nastavlja se naredne godine (1608.) kada mu umire majka, a
iste godine Willliam se povlači iz Londona u svoj rodni grad. Povremeno
ipak dolazi u London (npr. 1612. godine kao svjedok u jednoj parnici).
Niz tragičnih događaj nastavlja se te 1612. kada umire Williamov brat
Gilbert, a sljedeće (1613.) i posljednji brat Richard, a iste godine u
Londonu je izgorjelo kazalište Globe. Godine 1616. udaje se kćerka
Judith, a 23. travnja iste godine (istog datuma kada je rođen) umro je u
52-oj godini života u Stratford-on-Avonu, gdje je i sahranjen u crkvi
sv. Trojstva u blizni oltara. Iznad groba postavljena je spomen bista s
latinskim natpisom: Po mudrosti Nestor, po genijalnosti Sokrat, po
umjetnosti Vergilije. Zemlja pokriva, narod plače, a Olimp ga ima.
Sekspirova supruga Ann umrla je 1623. godine, sedam godina poslije smrti
svoga muža. Iste godine u Londonu svjetlo dana ugledalo je prvo izdanje
svih Shakespearovih djela. Posljednji neposredni potomak Shakespearov,
njegova unuka Elisabeth, kćerka Susan i Johna Halla umrla je 1670.
godine i loza Shakespearovih se ugasila.

Sekspirove izreke:

Svaka kretnja govori svojim jezikom. Kad imaš sve ne vidiš ništa, progledaš tek kad izgubiš sve.

I đavo može citirati sveto pismo za svoje potrebe.

Kako li su nesretni oni koji nemaju strpljenja.

Koja je to rana zarasla odjednom.

Nema ni dobra ni zla osim ako se ne pomišlja učiniti dobro ili zlo.

Uspjeh jedne šale leži u uhu onoga koji sluša, a ne u jeziku onoga koji kaže.

Nema goreg mraka od neznanja.

Ništa nije samo po sebi ni dobro ni loše. Zavisi samo šta mi o tome mislimo.

Mnoge ljude smatraju pametnima samo zato što ćute.

Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar čovjek.

Izrazi svoju bol riječju. Bol koja ne govori, puno guši srce dok ne pukne.

Ko nikuda ne putuje – ostaje prost.

Dobro i mudro za pokvarenjaka su ružni.

Đubre zna samo za smrad.

Jaki razlozi čine jaka djela.

Prazne tikve veću buku prave.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   6/10/2011, 8:29 pm

AUGUST ŠENOA (1838 – 1881)



August Ivan Napomuk Eduard Šenoa (Zagreb, 14. studenog 1838. – Zagreb,
13. prosinca 1881.), hrvatski romanopisac, pripovjedač, pjesnik,
kritičar i feljtonist. Najutjecajniji je i najplodniji hrvatski pisac
19. stoljeća, i istinski tvorac moderne hrvatske književnosti – dovoljno
je reći da je prvi pravi hrvatski romanopisac (djelo Petra Zoranića,
Planine, samo uvjetno možemo nazvati romanom), autor opsežnoga korpusa
romana, toga egzemplarnoga žanra suvremene literature, inovator proze i
tvorac razvijenoga urbanoga jezičnoga standarda (često je naglašavana
Šenoina uloga kao jezikotvorca, čovjeka koji je više učinio za
elastičnost i izražajnost suvremenoga hrvatskoga jezika od legije
rječnikopisaca i purističkih savjetodavaca).
Zbog njegove veličine i udjela kojeg je imao u hrvatskoj književnosti,
razdoblje oko njegove smrti naziva se Šenoino doba. August Šenoa umro je
od posljedica upale pluća koju je zaradio dok je kao gradski senator
skrbio za unesrećene u Velikom potresu 1880. Velik je uspjeh postigao i
svojim povjesticama – pripovjednim djelima u stihu s motivima iz
povijesti (Propast Venecije, Smrt Petra Svačića, Šljivari, Anka
Neretvanka, Vinko Hreljanović) ili iz narodne predaje (Božja plahtica,
Kameni svatovi, Kugina kuća, Postolar i vrag, Gvozdeni div, Prokleta
klijet, Mile Gojslavica). Karakterizira ih lakoća izraza, gipkost stiha,
naglašena ritmičnost i, često, humoristički ton. Namjera im je ista kao
i kod povijesnih romana: da budu sredstvo nacionalnog odgoja i prava
škola rodoljublja.


August Šenoa – izreke:

Al čovjek snuje, a bog boguje.

Samo kad čovjeka ubiješ, ubio si njegove misli.

Oj, budi svoj! Al’ brat si budi braći, i radi za svijet, al' ne slušaj
pljeska; i ljubi svijet, al' ne nadaj se plaći, jer hvala ljudska voda
je vrh pijeska.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   9/10/2011, 2:37 pm

ALPHONSE DE LAMARTINE (1790 – 1869)



Puno ime Alphonse-Marie-Louis de Prat de Lamartine (Makon, 21. oktobar
1790. – Pariz, 28. februar 1869.), francuski književnik i političar.
Poznat je po autobiografskoj poemi “Jezero”, koja retrospektivno opisuje
ljubav jednog para gledana kroz oči propalog čoveka. Lamartin je bio
umetnik u francuskoj poetičkoj formi. Bio je jedan od retkih Francuza
koji je svoj književni dar kombinovao sa politikom.

Odgojen u strogom hrišćanstvu postao je bogoljub, te je napisao Jocelyn i
La Chute d’un ange. Napisao je Istoriju žirondinaca 1847. koja opisuje
žirondince. Puno je putovao a u Turskoj se 1820. godine oženio
engleskinjom Marijom Birč. Radio je za fracusku diplomatiju u Italiji od
1825. do 1828. godine. Član Francuske akademije postao je 1829. godine.
Bio je Ministar spoljnih poslova od 24. februara 1848. do 11. maja
1848. godine. Preminuo je u Parizu završivši svoju karijeru literarnim
slomom.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   10/10/2011, 2:41 pm

HAFIZ (1320 – 1389)



Hafiz (Šamsoddin Mohammad Hafez) prema općem sudu uživa prvenstvo među najvećim perzijskim pjesnicima. Djelo mu u svojim najboljim dosezima čini sintezu višestoljetna razvitka različitih stilova, te se u njemu stječu sve njihove odlike. O pjesnikovu životopisu ne znamo mnogo. Živio je u ozračju neprestana nasilja i političkih katastrofa, pa to navodi neke istraživače na pomisao o Hafizovom stvaralaštvu kao umjetničkom odgovoru na izazove neljudske svakidašnjice.

Živio je mirno, gotovo nikad ne napuštajući rodni Širaz. Stekao je uobičajenu naobrazbu islamskog “čovjeka od pera” i rano pokazao natprosječnu darovitost (“Hafiz” je onaj koji zna Koran. napamet), Navodno je radio kao pekarski pomoćnik, a čini se da je jedan kaligrafski prijepis Korana iz sredine XIV stoljeća njegov autograf. Svojim je stihovima još vrlo mlad stekao popularnost.

Nije bio dvorski pjesnik, ali je uz povremene trzavice uživao pokroviteljstvo sitnih dinasta koji su se smjenjivali na čelu pokrajinske uprave u Širazu. Pokušaji uspostavljanja kronologije razvitka pjesništva osebujnog stila do sada nisu dali većih rezultata. Čitavo je Hafizovo djelo u neveliku Divanu koji sadrži uglavnom gazele, zatim nešto kasida (oda), rubaija (kvartine), masnavija (narativno-didaktički žanr) i različitih fragmenata.

Njegova je poezija popularna diljem svijeta, i može se reći da je Evropa preko njega otkrila orijentalnu poeziju uopće. Međutim, u nas do danas pjesnikov opus nije našao primjetnijeg odjeka.


Dvanaest najljepših gazela (24)
Kose raščupane, smijući se, opijena, halje raskopčane, pjevajući, bocom u ruci,
narcis-okom zavodeći, tužne riječi mrmljajući, sinoć, oko ponoći, do ležaja moga dođe.
Na uho mi tužno šapne: “Da li spavaš, ljubavi moja?”
Kad’ zaljubljenom daju takvo noćno vino, ako u njem’ ne uživa, ljubavi je izdajica.
Idi zahide ! Ne prigovaraj pijancima, jer nam Dana Postanka, drugo nije dano ništa.
[to god nam je On točio, ispili smo, bilo da je vino rajsko, bilo zemaljsko.
Osmijeh čaše vina i raščupan uvojak drage, kajanja su mnogih, pa i Hafizova ismijali!


Dvanaest najljepših gazela (224)
Rekoh: tugujem zbog tebe, reče: tuzi će kraj doći. Rekoh: budi moj mjesec, reče: ako hoće izaći.
Rekoh: od nježnih ljubiti nauči! Reče: teško da će to ljepotice moći.
Rekoh: mašti o tebi zatvorit’ ću put k očima. Rekla je: ona je mjesečar, drugim će putem doći.
Rekoh: od mirisa tvoje kose lutalicom svijeta postah. Reče: on putokaz tvoj će postat’, mudar ako jesi.
Rekoh: ugodno je nakon lahora jutarnjeg. Reče: ugodan je lahor što će iz naselja drage doći.
Rekoh: ubi me želja za rumenim usnama tvojim. Reče: samo se ti daj, one vole odane, ljubeći.
Rekoh: kad će se sa mnom izmirit’ milostivo srce tvoje? Reče: dok vrijeme ne dođe, nemoj nikome ni riječi riječi!
Rekoh: vidi kako nesta užitaka tren. Reče: Hafize šuti! I toj tuzi će kraj doći.


Dvanaest najljepših gazela (308)
Govorim otvoreno, i to je moja sreća, ljubavi rob sam, oslobođen oba svijeta.
Ptica sam bašte rajske, i kako da opišem, pad svoj, u zamku zle kobi ovoga svijeta?
Anđeo sam bio, a raj, dom moj uzvišeni, Adem me je doveo do ruševnog svijeta.
Sjenu stabla Tube , hurija draž i obalu zdenca, maštajuć’ o tebi dovedoh do zaborava.
Na ploči moga srca, do elifa vitkog, ništa nema. Pomoći mi nema, učitelj naučio nije druga slova.
Nijedan astrolog ne otkri zvijezdu sudbe moje, o Bože! Za koju me sudbu rodi majka svijeta?
Čim postadoh robom na vratima krčme ljubavi, svaki čas me iznova neka tuga pohodi.
I s pravom mi se oko krvlju srca napaja, jer dadoh srce onom što najdraže je ljudima.
Obriši suze Hafiza vrhom uvojka, da ni bit ne odnese bujica neprestana.


Dvanaest najljepših gazela (384)
Jutro stiže, vinotočo, vinom vrč napuni! Kolo svoda nebeskoga ne čeka, požuri!
Prije neg’ se uruši ovaj svijet prolazni, ti peharom rujnog vina mene sruši!
Rađalo se sunce vina sjajem pehara, užitak ako tražiš, sna se riješi!
A kad me vrijeme u ćupove zamijesi, Oprezno mi zdjelu glave vinom natoči!
Nisam čovjek odricanja, kajanja i praznih riječi, peharom vina iskrenosti obrati se meni!
Dobro je djelo Hafize vino voljeti. Za dobro se djelo odluči i ustani!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   13/10/2011, 8:28 pm

DOBRICA ERIC (1936 - )



Dobrica Erić, rođen je 1936. godine u Donjoj Crnući, u Gruži, opština
Gornji Milanovac, je srpski književnik. Dobrica Erić je književnik koji
je završio četiri razreda osnovne škole u Vraćevšnici i oprobao sreću –
kako sam kaže – u mnogim zanatima. Svojim bogatim stvaralaštvom na
svojevrstan način obeležava življenje na šumadijskom i srpskom prostoru.
On je pesnik, prozni i dramski pisac, lirski zdravičar Gruže, slikar
prirode, sela, detinjstva i ljubavi.

Nezaobilazan je u antologijama i udžbenicima. Piše poeziju i prozu,
sarađuje u brojnim listovima i časopisima i često govori svoje pesme u
raznim pilikama. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23
zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni
je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. tod. a do
danas više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica…

Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno
na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske
lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku. U javnim nastupima –
na TV, na večerima poezije i drugim priredbama on svoje pesme ne čita,
on ih govori, jer ih gotovo sve zna napamet. Sa D. Vitoševićem pripremio
je antologiju – Orfej među šljivama (1963), a samostalno priredio
antologiju – Da sabljama zemlju dijelimo (1994). Dobrica Erić živi i
radi u Beogradu i u Gruži.



Intervju sa Dobricom Ericem:

Podnaslov knjige ,,Razapeta zemlja” koja je doživela deset izdanja i
dobila petnaest nagrada glasi: „Suze Za Buduće Pesme”, a moto: „Moja
zemlja je razapeta – na krstu od četiri strane sveta”...


Nisam tražio pomoć od suza. Oni zbog kojih plačemo raduju se našim
suzama i trude se da plačemo još više. Hteo sam da kažem da su to
„isplakane” a ne „ispevane” pesme, „suze-pesme”, ali i da istaknem svoju
ljudsku i pesničku nadu da će se te suze jednoga dana pozlatiti i
pretvoriti u prave pesme. Ja sam prvo sebe ubedio da će taj dan doći, pa
pesmom pokušavam da ubedim i druge.


Utešno deluju stihovi: „Moja Zemlja Srbija je sad Isus Hristos, Isus Hristos je sad moja Zemlja Srbija”.

Nije najgore to što smo nabeđeni, kažnjeni i poniženi od drugih.
Strašnije je što je skoro polovina Srba priznala svoju nepostojeću
krivicu i počela i sama sebe da okrivljuje, kažnjava i ponižava, stideći
se čak i da kaže za sebe ko je, šta je i odakle je. To je najteža
nacionalna bolest koja se jednom narodu može dogoditi, to je neka nova
vrsta ludila, a eto i to nam sedogodilo.


U Vašim pesmama su: pšenica, šljiva, Morava, cvet, drvo koje lista,
lavež pasa, mleko, vino, seljanka storučica. Da li je to Srbija?


Jeste, to je moja Srbija, doduše, više ona iz mog detinjstva i
mladosti, nego ova koja sad jeste. Sve je još tu, i Morava, i drveće, i
polje puno cveća, i psi koji laju po zapuštenim voćnjacima, ali nema
čobanice ni stada, sve manje je ratara u selima i na njivama, sve manje
mleka i vina, ostarila nam je i umorila se seljanka storučica. Ostarila i
posustala velikomučenica Srbija.


Srbija je nekada drugačije živela?

Srbija je nekad danju živela, učila, radila, s večeri vodila ljubav i
družila se, a noću spavala... Sada danju spava, a noću se provodi,
dokoliči, banči do zore i srlja u sunovrat. Za takav život nema
opravdanja ni izgovora, besmisleni su svi razlozi. I ono malo mladih što
ostane u selima, zahvaćeno je istom boleštinom i uništava se na isti
način.


U jednoj pesmi kažete: „Al’ ja se ipak ponosim što sam Srbin”.

Danas je nečasno biti častan. To je staromodno, nacionalno osećanje i
obeležje kod nas i kod nekih drugih naroda i to se mora satanizovati.
Sve se izvrće naglavce, ostaje još samo da naučimo da hodamo na rukama. I
tako, hodajući naglavce, ući ćemo u Evropu.


„Udaraju međe”, „prekrajaju tapije”, i „pečate crvenim voskom prozore, vrata, kapije”. Šta nam valja činiti?

Moramo se pribrati, sabrati i izdržati. Pribrati se od bunila u kojem
smo se našli, sabrati se među sobom i izmiriti sa nama sadašnjima,
bivšima i budućima, i izdržati sve što čovek pojedinac i cela nacija
mora i može da izdrži, ako hoće da preživi i dočeka ozarenje. A pre
svega i više od svega – Srbi se moraju voleti i rađati.


Kad Srbi pretvore Sinđelićevu glavu u bukliju, kadionicu, mastionicu, testiju, da li je to patriotizam ili kič?


Ni jedno, ni drugo. To je pesnički simbol, to je metafora. Pesmu „Zvezda
nad Čegrom” napisao sam pre trideset i više godina, u vreme kad se
Stevan Sinđelić i drugi srpski junaci nisu smeli ni spomenuti. Ono o
čemu su pre trideset godina srpski pesnici i srpski narod smeli samo da
sanjaju i spominju u simbolima, sada se ipak može glasno i jasno pevati,
ili plakati, bar, iako ta pesma i plač mnogima paraju uši.


U pesmi ,,Molitva” kažete: „Samouk s perom, a nedouk s mačem, predodređen sam jedino da plačem”.

Evropa se raduje našim suzama. Pesme naše ne voli, ali suze naše joj
prijaju. Pesnik Branko Miljković reče: „Ko ne sluša pesmu, slušaće
oluju”. A naše molitve čuje Onaj koji sve čuje i koji će ih i uslišiti,
ali tek onda kada svi budemo govorili istu molitvu.


Kosovo i Metohiju, po svoj prilici, možemo da sačuvamo jedino u pesništvu?

Sačuvali smo ih mi u pesništvu, oni su više u našim pesmama nego pod
kosmetskim nebom. Skoro trećina moje knjige „Razapeta zemlja” posvećena
je Kosovu i Metohiji. Napisao sam i tužnu knjigu o deci s Kosmeta,
knjigu njihovih i mojih suza, „Deca sa zlatom lipe u kosi” i lirsku
istoriju Srba od Starih Slovena do danas, brojanicu u stihovima sa 433
čvorića „Kosovski venac”. Mnogi naši i strani pesnici pevali su i pevaju
o Kosovu i Metohiji, i tako ćemo ga sačuvati u pesništvu. A ono što je
toliko ušlo u pesništvo jednog naroda, ne može nikad doneti sreću ni
spokojstvo nekom drugom narodu koji mu je to oteo.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   16/10/2011, 7:25 pm

EŽEN JONESKO (1909 – 1994)



Ežen Jonesko, rođen kao Euđen Jonesku (fr. Eugène Ionesco, rumunski:
Eugen Ionescu, rođen je novembra 1909. u Slatini (Rumunija), od oca
Rumuna i majke Francuskinje. Detinjstvo je proveo u Parizu. Bio je
rumunski i francuski dramski pisac, jedan od utemeljivača pravca Teatar
apsurda. Pored humora i ismevanja banalnih situacija, Joneskove drame
dočaravaju usamljenost i beznačajnost ljudske egzistencije. Osim drama,
pisao je i eseje, pripovetke i druga dela.

Želja malog Ežena, rođenog 1909. u Slatini u Rumuniji ostvarila se
zaobilaznim putem. Naime, porodica je više puta menjala mesto i zemlju
boravka. Njegov otac, advokat, želeo je da dečak izabere neko
„pristojno zanimanje“. Nakon razvoda roditelja, brigu o Jonesku preuzela
je majka i on je u Bukureštu studirao francuski, filozofiju i
književnost. Sredinom četrdesetih Jonesko odlazi u Pariz, gde rano
otkriva ljubav prema teatru.

„Sa majkom sam bio u Luksemburškom parku gde se nalazilo lutkarsko
pozorište. Imao sam četiri godine, svi oko mene su se smejali, ali ja
nisam. Majka je mislila da mi je dosadno i htela je da napusti
predstavu, ali ne, meni uopšte nije bilo dosadno, naprotiv - bio sam
prikovan, očaran, gotov!“

Opsesija pozorištem Joneska nije napustila celog života. Pedesetih
godina napisao je svoje prve komade, najpre na rumunskom, maternjem
jeziku njegovog oca, da bi zatim prešao na francuski. Posle „"Ćelave
pevačice“, u suštini neke vrste apsurdnog lutkarskog pozorišta za
odrasle, usledila je „Lekcija“, komično-drastična parodija. Prodor na
svetsku scenu deset godina kasnije doneo mu je „Nosorog“, koji govori o
moći zlih i oportunizmu.

U Joneskovim dramama nalazimo marionetske likove sa besmislenim i
mehaničkim dijalozima u kojima ljudi, u stvari, uopšte ne komuniciraju
jedni sa drugima. Slikanja sveta koji je za Joneska kao i za njegovog
irskog kolegu Semjuela Bekata bio bez smisla i nade.

„Mislim da je apsurdno to što se mi ovde nalazimo. Ne smatram da je
život apsurd. Istorija nije apsurdna, ona je logična i može se
objasniti. Možemo da kažemo zašto su se stvari događale. Apsurd se ne
nalazi u egzistenciji, meni je egzistencija kao takva nezamisliva.
Zašto?“

Na ovo pitanje Jonesko u svojim dramama nije dao odgovor.

Nesto o Ezenu Joneskou iz intervijua novinarke Branke Bogavac:

O komadu " Zedj i glad " kaze da je to zedj i glad za apsolutnim,za
kojim je tragao cijelog svog zivota.To trazenje naziva "povremenim
trazenjem ",posto mu je trazenje apsoluta bila opsesija, a nekada po
malo zaboravi na to, pa zato i kaze " povremeno ".

Na pitanje da li vjeruje u Isusa Hrista odgovara da bi bez tog
vjerovanja umro. Kaze i da ce uvijek biti nesrecan,jer mu treba mnogo.
Kaze da mu treba apsolut,jer je njegova vjera nesavrsena.

-Vi ste jedan od demistifikatora ovoga vijeka?

" Gotovo svi pisci ili jedan dobar dio njih to cine.To je radio i Balzak
sa burzoazijom, i Rembo, tj.demistifikovati- to je rasclaniti, staviti u
pitanje, razjasniti velike mitove ili legla mentalnih situacija sto je
Rembo odlicno uradio sa hriscanstvom.Kod mene se to nalazi u " Celavoj
pjevacici ", jer postoji parodija govornog jezika,parodija teatra,
dovodjenje u pitanje tog teatra. Nije bilo toliko u pitanju istina
rijeci u koju sam posumnjao, nego to sto te rijeci nisu dozivljavane, i
konastatacija da se manje-vise ne dozivljavaju mozemo nazvati
demistifikacijom. Stavio sam ja u tom komadu u pitanje i kulturu kroz
sam jezik: govori se jedna stvar bilo gdje, u Francuskoj, Americi, u
zemljama istoka, a u stvari radi se druga: jedna mracna vitalnost porice
sve sto mislimo ili mislimo da mislimo i to vodi kritici svake
ideologije. Stalno sam govorio da me nije zanimalo sta misle ljudi,nego
sta ih tjera da misle ono sto misle. To vodi demistifikaciji svake
ideologije.

Marksizam je svojim posljedicama ispao djavolska pogreska,djavolska
rabota. Socijalizam je neuspijeh. Neuspijeh je oslobodjenje covjeka
socijalizmom,ali u mojim komadima ima tema jos vaznijih, tema o kojima
se ne govori:ne govori se o ljubavi, ne govori se o osjecanju krivice,
ne govori se o potrebi covjeka da se oslobodi familijarnih stega, moji
junaci ne odrazavaju samo problem covjeka zarobljenog industrijskim
drustvom, nego i problemom covjeka zarobljenog svijetom svih epoha i
vremena i drustva. Ono sto moji komadi pokusavaju da izraze najdublje
jesu zelja-strah od smrti, to je zelja za besmrtnoscu."

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   18/10/2011, 9:03 pm

DŽORDŽ BERNARD ŠO (1856 – 1950)



Šo je rođen u Dablinu 26. jula 1856. godine (iste godine kada i Sigmun
Frojd), kao treće i najmlađe dete (i jedini dečak), od oca Džordža Kara
Šoa i majke Lusinde Elizabete Šo, koja je bila 16 godina mlađa od svog
supruga. Porodica Šo pripadala je nižem irskom protestantskom plemstvu.
Džordž je bio neuspešni trgovac i alkoholičar, pa je porodica živela u
tzv. otmenom siromaštvu. Upravo zbog očeve sklonosti ka alkoholu, Džordž
je odlučio da život provede kao trezvenjak. Sa zvaničnim obrazovanjem,
Bernard je završio u svojoj 15. godini.

1872. godine Šoova majka je napustila svog supruga. Ona je zajedno sa
učiteljem muzike (koji je boravio u kuću Šoovih od 1866. godine) i svoje
dve ćerke otišla u London. Ovde se izdržavala držanjem časova pevanja.
1876. godine Bernard se pridružio majci i sestri (pošto je mlađa sestra u
međuvremenu umrla), sa željom da postane pisac. U Londonu je Bernard
pokušavao sam da nauči ono što je propustio u zvaničnom obrazovanju,
provodeći dane u čitaonici Britanskog muzeja.

Smatraju ga najznačajnijim dramskim piscem posle Šekspira. Napisao je
preko pedeset drama, ali bio je i najčitaniji muzički i pozorišni
kritičar svoje generacije. Vizionar i mistik, u duši stidljiv, Šo je
istovremeno bio antiteza romantika. Nemilosrdni društveni kritičar, koji
nikada nije poštovao institucije.
Prvu dramu, „Widowers Houses", napisao je 1892. godine, ali ni ona, kao
ni narednih šest, nisu imale dug vek na sceni. Danas je čuvena anegdota,
po kojoj je Šo poslao pozivnice za svoju novu predstavu Vinstonu
Čerčilu (s kojim je bio u političkom neprijateljstvu) sa tekstom:
„Poštovani gospodine! Šaljem vam dve ulaznice. Jednu za vas, a drugu za
bilo kog vašeg prijatelja - ako ga imate!" Čerčil mu je odgovorio:
„Poštovani gospodine! Vraćam vam ulaznice i srdačno zahvaljujem.
Nažalost, na premijeru ne mogu doći, ali doći ću na reprizu - ako je
bude!"

Godine 1925. dobio je Nobelovu nagradu za literaturu. Smatrao je da je
cirilica najsavrseije pismo na svetu i jedan zaokruzen i logican sistem.
U svom testamentu ostavio je novcani iznos od 367.233 funti onom
Englezu koji uspe da reformise i uprosti etlesku abecedu po uzoru na
Vuovu cirilicu (jedno slovo, jedan glas). Umro je 2. novembra 1950.
godine.


Dzordz Bernard So - izreke:

Razum sputava sve one čiji duh nije dovoljno snažan da mu se odupre.
Ne možete naučiti klizati a da ne budete smiješni. Životni led je klizav.
Razuman čovjek prilagođava sebe svijetu. Nerazuman prilagođava svijet
sebi, zato sav napredak čovječanstva zavisi od nerazumnog čovjeka.
Tajna očajnika je u tome što ima dovoljno slobodnog vremena da premišlja da li je sretan ili nije.
Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale, ako se domognu vlasti, kvare vlast.
Nijednu tajnu nećete bolje sačuvati od one koju svako nagađa.
Nikad ne odoli iskušenju: probaj sve, a čvrsto zadrži ono što je dobro.
Šta će reći istorija? Istorija će, gospodine, lagati kao i obično.
Opasno je da budete iskreni, osim ako niste i glupi.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   26/10/2011, 10:59 pm

ABDULAH SIDRAN (1944 - )



Osnovnu školu, gimnaziju i Filozofski fakultet pohađao u Sarajevu.
Uređivao omladinske listove i časopise, predavačke tribine, itd. Do
aprila 1992., kad je počeo rat u BiH, bio zaposlen na TV Bosne i
Hercegovine, kao ”vodeći dramaturg.”

U književnosti se javio sredinom sedamdesetih godina, pjesmama i prozom,
u generaciji mladih književnika koju često nazivaju
”šezdeset-osmaškom”. Za svoje pjesničke knjige nagrađivan je
najznačajnijim književnim i društvenim priznanjima. U ratu objavljena,
knjiga njegove poezije ”Sarajevski tabut”, nagrađena je izuzetnim
priznanjem, ”Nagradom slobode”, PEN-centra Francuske.

Jedan je od najznačajnijih filmskih autora (scenarista) u
eks-jugoslavenskoj kinematografiji (”Sjećaš li se Dolly Bell?”, ”Otac na
službenom putu”, reditelja Emira Kusturice, ”Kuduz” Ademira Kenovića,
itd.) Kao filmski autor, dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. Član
je Akademije nauka i umjetnosti BiH i majstorski kandidat u šahu. Živi i
radi u Sarajevu i u Goraždu.


Intervju sa Abdulahom Sidranom:

Prije nekog vremena preselili ste iz Sarajeva u Goražde i danas vodite
jedan potpuno drugačiji, samotniji život nego ranije. Siti ste javnog
života?

– Stvari su u principu mnogo jednostavnije nego što naša priroda može
dokučiti. Ima u Goethea jedna genijalna misao: stvari su toliko
jednostavne da se jezikom ne daju izraziti. Kažem tu rečenicu jer želim
reći da ništa ne treba komplicirati. U prirodi svakog čovjeka koji je
ikad počeo mislit' – a tko je počeo jednom mislit' onda nije znao ni
prestat' – sasvim je prirodna potreba da u filozofskom smislu radi nad
svojom dušom i u tom smislu deset hiljada godina postoji prakticiranje
osamljivanja. Ljudi odu u pećine, dobiju božju poruku... Ja se ponosim, a
to činim ima četiri godine, da živim u jednoj vrsti monaštva, u islamu
su to bili derviši. Doduše, meni je to nedokučivo i ja nemam takvu
snagu.


Vaš švedski prevoditelj jednom prilikom je rekao: "Dobri duh Abdulaha
Sidrana lebdi nad Miljackom". Međutim, vi kao da ste se utopili u
bosansku depresiju i autizam.

– Djelovati se može i iz samoće. Međutim, onda je pitanje što si otišao u
samoću, ako se truješ gomilom novina, ako ja moram u tom svom
dervišluku, u tom svom monaštvu u selu pored Goražda, ako moram, a moram
po prethodnim ovisnostima, imati satelitsku antenu, pa kad mi nije
dovoljno kvalitetnih vijesti da mogu na CNN-u pogledati više. Ja sam iz
Goražda surađivao i s televizijama i s novinama, što znači da u
ovdašnjim uvjetima, a odnose se na cijeli balkanski prostor, nije moguće
ili ne znam u kojim promilima postoji mogućnost da se netko apsolutno
izolira.


Što kažete danas za Sarajevo? Na prostoru bivše Jugoslavije postoji
mit o sarajevskom duhu, ali kad dođete u taj grad ne možete ne
primijetiti bijedu, depresiju. Postoji li još uvijek taj mistificirani
duh?

– Evo vidite, ja sad već desetak sekundi šutim. Možda sam desetinu puta
pisao i govorio, svjedočio svoje apsolutno uvjerenje da sarajevski duh
mora preživjeti i da je preživio. Govorio sam o tome kako je ozbiljno
ranjen. On se sad u nekom stanju, koje nije komatozno pojavljuje, u
nekakvim pervertiranim oblicima, ali opet je to ništa drugo nego
sarajevski duh. Jer to što se događa u Sarajevu, od 1992. godine na
ovamo, događalo se u njegovih petsto godina barem pedeset puta. Promjene
stanovništva, pretumbacije, dođe, pohara, obije, sprži da kuće ne bude
ni jedne, a ono se opet nekako... I opet to budu ljudi – Sarajlije,


Prije dvadeset godina plasirali ste metaforu kuće koja se ruši. Može li Bosna stati danas u tu metaforu?

– U pitanju je sadržan jedan nesretni paradoks Bosne. Nikad se za nju u
svijetu nije čulo ni znalo ni po čemu, neg' po kvalitetnim pojedincima,
talentima u slikarstvu, filmu, sportu, košarci, šahu, muzici. Uistinu je
to postalo na taj način rastureno i uništeno da više niti jedno pitanje
ovdje ne može krenuti iz svoga prirodnog staništa, kulture, sporta ili
ne znam čega, a da neminovno ne završi u provaliji političkog pitanja.
Utoliko je vaše pitanje tačno, a moj odgovor može biti i netočan. Nisam
optimist, trudim se da da budem optimist i nema sekunde, ni trenutka, ni
minute, ni u snu ni na javi, a da u mojoj glavi ne odjekuje neka
melodija. To znači da su neki najdublji slojevi moga bića,
kozmičko-religijsko-metafizički – optimistični. Međutim, ovo što je
fizički čovjek i šta dokuči svojim mozgom: ne mogu biti i nisam
optimist. Ne vidim ni da postoji dovoljno unutarnjih snaga niti neke
specijalne međunarodne političke volje, pa ni sile koja bi bila potrebna
da se Bosna obnovi.


Nedavno ste upozorili da je na cijelom našem prostoru zavladala
"diktatura površnosti". Ako je uistinu riječ o "diktaturi površnosti",
kako objašnjavate pojavu nove bosanske književnosti i kinematografije?

– Oštri su uvjeti. Znaš ono, kad udariš kamenom o kamen – dođe vatra.
Što se tiče površnosti, kakav će biti nego površan onaj tko je jučer bio
konobar, a danas je potpredsjednik kantona. A što se tiče nove bosanske
književnosti, raduje me taj termin. Ja tvrdim kako u Sarajevu, samom
Sarajevu, a ima Bosne još mnogo i izvan Sarajeva, u ovoj deceniji
postoji više dobrih proznih pisaca nego u cijeloj Francuskoj. Nikad
nitko neće čuti za pripovjedača Hajrudina Ramadana, a da ga ima jedna
Francuska – mi bi ga kupovali kao Paola Coelha. Je'l se tako zvao? Brkam
ga s jednim bokserom.


Što mislite kad će nestati ove mržnje kojom je okovana Bosna i Hercegovina?

– Termin mržnja ja u ovom kontekstu ne prihvaćam. Stvari ne kreću od
mržnje. Kad bi ona bila konstanta, mit bi trajao po dvije godine, a po
pedeset godina bio bi rat. Dakle, ne radi se o mržnji, nego o neznanju,
neobrazovanju, neukosti na koju lako dolazi manipulacija političkih
elita.... Ne postoji mržnja jer ona ne može biti kao konstanta prisutna u
ljudskom biću. Postoje strahovi; to su kategorije s kojima možeš
napraviti što god hoćeš. Mi smo svi koji smo bili građani Jugoslavije u
svakom njenom dijelu mogli spavati na livadi, a da ne strahujemo za živu
glavu. Sad ni u svojoj kući nisi miran i nemaš miran san. Ja tek sad
mogu imati osjećanje mržnje, kad su mi uradili to što su mi uradili. Sad
stvarno mrzim sve, ja ne znam koga da..., pokaži mi ikog koga volim!
(smijeh) Kako ću ga voljet'?


Znam da je Kusturica za vas najbolnije pitanje. Ipak, budući da ste
zajedno stekli svjetsku slavu, moram vas pitati što danas mislite o
njemu?


– Uh, njegov talent je toliki.... Volim ga i nek' mu je najsretnije sve
što ga u životu čeka. Teška je to priča, sine. Onaj tko bi sve znao, a
takvih nema, mog'o bi tri hiljade stranica napisati pokušavajući to
tumačiti. Od mene nek' bude dovoljno: često ga sanjam, nikad ga ne
sanjam da su događaji ovi, nakon '92. godine, nego sve tamo nešto,
svađamo se, pričamo. Eto, završeno.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   29/10/2011, 9:28 pm

SILVIJE STRAHIMIR KRANJČEVIĆ (1865 – 1908)



Silvije Strahimir Kranjčević je najznačajniji hrvatski pjesnik u doba
realizma. Rođen je u Senju, gdje je završio osnovnu i srednju školu. Po
nagovoru oca pošao je u Rim da uči vjersku školu, ali je u kolegijumu u
Rimu ostao svega osam mjeseci, jer nije imao volje za sveštenički poziv.
U Zagrebu je stekao učiteljske kvalifikacije, zatim je službovao kao
učitelj u Mostaru, Livnu, Bijeljini i Sarajevu. U Sarajevu je uređivao
književni list. Poslednje godine života proveo je po bolnicama. Umro je u
Sarajevu.

Život je prove u teškim društvenim i političkim prilikama, naročito
osamdesetih i devedesetih godina za vrijeme vladavine bana Kuena
Hedervarija, koji je sprovodio mađarizaciju u pokorenim zemljama.
Kranjčević je teško podnosio ropstvo svoga naroda, nasilje, korupciju,
socijalnu bijedu i moralno propadanje u Hrvatskoj i Bosni. U svojim
pjesmama snažno e izrazio revolt na takvo stanje.

Počeo je da piše još kao đak IV razreda gimnazije. Za života izašle su
mu tri zbirke pjesama: Bugarkinje 1885. godine u Senju, Izabrane pjesme
1898. u Zagrebu, Trzaji 1902. Poslednju knjigu Pjesme sam je priredio,
ali njeno objavljivanje (1908) nije doživio. Najvažnji motivi u njegovoj
poeziji su domovina žena, proširuje svoju tematiku pjevajući i o
čovjeku, društvu, religiji, svemiru, položaju čovjeka u u svijetu...

U Kranjčevićevoj poeziji naglašena je socijalna komponenta. U svojim
pjesmama daje slike ljudske bijede, teškog života ljudi, prema kojima
izražava samilost. U pjesniku socijalni uzroci rađaju bol, on opjeva
oholost bogataša, bezobzirnost karijerista, licemjerje zvanične crkve
koja odstupa od Hristovog učenja.

U svijetu vidi nesklad između snova i stvarnosti, smatra da je poredak na zemlji i svemiru
nepravedan i protiv njega protestuje pomoću satire i sarkazma. Takvom
stanju ne nalazi razrešenja, ne vidi izlaza ni na nebu ni na zemlji.
Zato je sva njegova poezija iz zrelog perioda prožeta pesimizmom i
misticizmom. Mračne boje preovlađuju naročito u pjesmama iz poslednjeg
perioda njegovog stvaralaštva.

Pjesnikove kritičke ideje nastale su pod uticajem prirodnih nauka, filozofske literature i
socijalitičkih učenja. Slične ideje nalazio je u člancima Svetozara
Markovića, u pjesmama Zmaja, Jakšića, Vojislava Ilića i dr.
Protivurječnost u životu Kranjčevića je u tome što je prihvatio
socijalističke ideje, a morao je da službuje u konzervativnoj
austrijskoj monarhiji u Bosni. Svoj konflikt sa svijetom izražava u
pjesmama, a prema režimu ostaje lojalan.

U Kranjčevićevim pjesmama osjećajnost dominira nad misaonom stranom. Za
njegovu poeziju je rečeno da je „lirika grča, trzaja, cerenja i plača“.
Kranjčević je bio vrlo osjetljiva priroda koja je burno reagovala na
spoljne nadražaje. Rijetko je uspijevao da stvori pjesmu u jednom tonu,
jasnu i cjelovitu. Češće su mu pjesme nejadnakih tonova, u izrazu
nedorečene i mutne, uspjele samo u fragmentima. Samo u jednom broju
pjesama, u
cjelosti uspjelih, ostvario je visok domet pjesničkog izraza.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   31/10/2011, 9:26 pm

D. H. LAWRENCE (1885- 1930)


David Herbert Lawrence (Eastwood, 11. rujna 1885. - Vence, 2. ožujka
1930.), bio je britanski romanopisac, pripovjedač, pjesnik, esejist,
slikar, dramatičar i kritičar. Čovjek koji se može smatrati nasljednikom
Guillaumea Apollinairea i prethodnikom Henrya Millera.
Ako je Henry Miller Mesija erotske proze, onda je D. H. Lawrence njen
Ivan Krstitelj. Charles Bukowski ga je jako volio čitati, kako opisuje u
svom romanu "Lovac ispod žita".
Rodio se u grofoviji Nottinghamshire, koju je strašno volio smjestivši
radnju nekih svojih djela u to područje. Otac mu je bio jedva pismeni
rudar i alkoholičar, a majka bivša ravnateljica škole, obrazovana žena.
Djetinjstvo mu je obilježeno siromaštvom i napetošću između roditelja. U
školi je mladi David bio uspješan, prvi koji je osvojio stipendiju
općinskog vijeća za školovanje u obližnjem Nottinghamu. Jedno vrijeme
bio je učenik/učitelj na jednom koledžu. U 25. godini postaje slavan
pisac svojim prvim važnijim djelom - "Bijeli paun". Nastavlja pisati,
stvorivši djela poput "Sinovi i ljubavnici" (u kojem je opisao scenu
kada je eutanazirao vlastitu majku prevelikom dozom jednog lijeka),
"(Duga)", "Zaljubljene žene" i zasigurno njegov najbolji rad, roman
"Ljubavnik lady Chatterley". Zbog ovog djela je bio zabranjivan,
proganjan, a moralisti su njegovo djelo prikazivali opscenim i
pornografskim. Iako su ga izdavači molili da objavi pročišćeno izdanje,
on je to uvijek glatko odbijao. Kada mu je jedna izdavačka kuća odbila
objaviti rad, otvoreno ih je izvrijeđao. Bio je uspješan slikar.
Sablazan je izazvao i vezom, kasnije i brakom sa Friedom von Richthofen,
koja je zbog njega napustila muža i troje djece.

Život mu je nakon Prvog svjetskog rata obilježen lutanjima. Obolio je od
tuberkuloze i umro u francuskom gradu Venceu , sa samo 44 godine. U
knjizi "Pobuna pisaca" Terrencea Dicksa, koja govori o životima poznatih
engleskih književnika, postoji karikatura u kojoj njegova majka
zabranjuje njegovom ocu da David radi u besprizornom rudniku, a mali
David u sebi misli: "Umjesto toga pisat ću besprizorne knjige". No,
njegove knjige, iako ponešto kontroverzne, zasigurno nisu besprizorne.

Kada je umro, Frieda je njegov pepeo prenijela u SAD, u planine Novog Meksika.
Često je bio proganjan i zlostavljan od vojnih vlasti, trpio nedaće,
siromaštvo, cenzuru. Na jednu njegovu izložbu sredinom 1929. u galeriji
Warren u Londonu upala je policija i zapljenila mnogo radova. Vrijeme
progonstva nazvao je "divljačkim hodočašćem". Bio je i u SAD-u gdje su
on i Frieda kupili ranč od 160 rali zemlje za rukopis romana "Sinovi i
ljubavnici". Smrt majke ga je strašno pogodila, te je mjesece nakon
njene smrti nazvao svojom "bolesnom godinom". On i njegova Frieda, s
kojom nije imao djece su putovali po svijetu, došavši čak do Australije,
gdje je David na miru dovršio svoj roman "Klokan". Imao je niz
prijatelja, jedan od najodanijih mu je bio Aldous Huxley, koji će
urediti prvu zbirku njegovih pisama. Ukupno će biti objavljeno 8 svezaka
njegovih pisama. Bio je i briljantan putopisac, a najpoznatija zbirka
mu nosi naslov "More i Sardinija". Izražavao je otvoreni prezir prema
bilo kojem militarizmu.

Tijekom Prvog svjetskog rata on i Frieda bili su lažno optuženi da daju
signale njemačkim podmornicama na obali Cornwalla. Volio je Italiju pa
je i o njoj napravio zbirku eseja "Skice o etruščanskim mjestima". U
njima Lawrence opisuje izlete na mnogobrojna arheološka nalazišta. Neke
feministkinje ga još i dan danas kritiziraju zbog stavova o ženama i
seksualnosti koje je iznio u svojim djelima. Imao je i kratku
homoseksualnu aferu, a jednom je izjavio: "Mislim da sam najbliže
savršenoj ljubavi bio sa jednim rudarom ugljena kada mi je bilo oko 16".
Nakon smrti, izdane su mnoge osmrtnice, ali jedino je E.M. Forster
objasnio njegov doprinos engleskoj književnosti. Njegovo posljednje
djelo je roman pod naslovom "Djevica i ciganin".

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   9/11/2011, 7:39 pm

THEOPHILE DE VIAU 1590 – 1626




Teofil de Vijo, francuski barokni pjesnik i dramatičar, odrastao je I
vaspitan kao Hugenot. U verskim ratovima sudelovao je na protestantskoj
strani. Došao je u doticaj sa epikurejskim idejama. Kao
pesnik-prigodničar priključuje se trupi putujućih glumaca i s njima
obilazi provincije.

Zbog "prljavih i besramnih" pjesama navukao na se mržnju isusovaca.
Optužen je od jezuita zbog "opscenosti i ateizma" kao saradnik
skandalozne erotske zbirke Satirnički Parnas. Na tužbu patera Garassea
zatvoren ja i kraljevskim ediktom žigosan kao čovek koji „pravi stihove
nedostojne jednog Krestijanina koliko zbog neverovanja toliko zbog
gadosti“.

Nakon prcesa, osudjen je na lomaču. Zahvaljujući intervenciji nekih
moćnika, kazna spaljivanja je pretvorena u kaznu progonstva. Pomilovan
je i nakon dugogodišnjeg tamnovanja pušten na slobodu (1625.). Gonjen i
zlostavljan, umro je u Parizu, u tridesetšestoj godini života.

Njegova sabrana djela — pored oda, stanca, satira i epigrama —
sadržavaju itragediju "Piram i Tizba", "Odlomci jedne smiješne
pripovijesti", "Traktat o besmrtnosti duše" i korespondenciju.




EPIGRAM

Moja xxx ispod nadignutog xxxxx
Velikoga poput uda kakvog mulca,
Gode prstima moje ljubavnice
Više no dva zrna s neke brojanice.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   18/11/2011, 11:51 am

EMILY DICKINSON (1830 – 1886)



Postoji samo jedna fotografija Emily Dickinson, na kojoj je otprilike 17 godina stara, jedna vrste protofotografije iz 1848. (Jedini kengur među svim tim lepim devojkama, kako opisuje samu sebe Emily). Niko više ne zna kako je izgledala kao odrasla osoba, a poslednje dve decenije života samo je najbliža porodica bila u prilici da vidi njeno lice. Emily Dickinson se rodila 1830. godine i umrla 1886 godine. Čitavog života je stanovala u Amherstu, u državi Massachusetts. U roditeljskoj kuci nađena je književna produkcija od oko 1775 pesama i ogroman broj pisama.


Samo sedam pesama Emily Dickonson je objavljeno za njenog života, i to anonimno. Pesme su bile redigovane i ona više nije htela da objavljuje zbog toga. Prva knjiga njene poezije izašla je 1890, četiri godine nakon njene smrti. U tom izdanju, kao i u nekolikim kasnijim izdanjima, pesme su bile 'priređene' od strane izdavača, Mabel Loomis Todd i Thomasa W. Higginsona. Mabel Loomis Todd je bila ljubavnica Austina, brata Emily Dickinson, i dugo se dopisivala sa ženom koju je nazivala mitom. Nikada joj nije uspelo da je vidi za života. Kada je Emily Dickinson umrla već dugi niz godina je bila izolovana od neposrednog kontakta sa drugim ljudima. Higginson je bio esejista i kritičar zainteresovan za ženske pisce i dobijao je poeziju od Dickinsonove počev od 1862. godine. Higginson se divio već prvim pesmama koje je dobio na čitanje, ali se jednovremeno pitao da li to nije suviše 'šašav' materijal za objavljivanje. Kada su Todd i Higginson skoro trideset godina kasnije objavili prvi izbor knjige, preradili su pesme tako da su pesme bile konvencionalnije od originalnih rukopisa u pogledu rime, ortografije, interpunkcije i izbora reči. Ali je prijem bio tako dobar da su izdavači sastavili naredna izdanja 1891, 1894. i 1896. godine. Iako su ova izdanja pobudila veliko interesovanje Dickinson je i dalje ostala nepoznata, jedva pominjana u istorijama književnosti i retko birana za antologije. Godine 1914. je izašla zbirka pod nazivom ''The Single Hound'', u kojoj su promene bile još doteranije nego u ranijim izdanjima.

Ova knjiga se uglavnom sastojala od pesama koje je Emily Dickinson slala svojoj snahi Susan Gilbert, udatoj za Austina. Redigovala ih je Susanina ćerka, Martha Dickinson Bianchi, koja je objavila i druge knjige izbora poezije i pisama, snabdevene biografskim sećanjima na mističnu i doživotnu ljubavnu patnju. Taj sentimentalistički pogled na pisanje Dickinsonove javlja se po svemu sudeći na osnovu brataničinog administratiranja književnog stvaralaštva. Istinski prodor u stvaralaštvo Emily Dickinson došao je izmedu 1920. i 1930. kada su kriticari otkrili kako grublju tako isto prefinjeniju pesnikinju. Kada je Thomas H. Johnson izdao ''The Complete Poems'' 1955, pesme su bile neredigovane. Samim tim je postala vidljiva fragmentarnost i formalna 'iskrivljenost'. Granica između nacrta, beleški, vežbi i gotovih pesama je često nejasna kod Dickinsonove. Možda su stoga toliki pokušali da nadu nove, do sada skrivene pesme u njenom književom stvaralaštvu; u jednoj nedavno objavljenoj knjizi je inventivni urednik izvadio sekvence iz pisama Emily Dickinson i sastavio ih kao pesme. Numerisanje pesama potiče iz izdanja Thomasa H. Johnsona. Različita datiranja pesama se zasnivaju na proučavanjima rukopisa. Johnson je uredio i sabrana pisma Dickinsonove 1958. godine.

'Tajno' i ambiciozno književno stvaralaštvo Emily Dickinson ušlo je u značajnu fazu u periodu od 1858. do 1864. god. U tom razmeđu ona nije bila samo izrazito produktivna, već je stvorila i samosvojan poetski izraz. U to vreme počela je da se izoluje. Od 1850. veoma retko je izlazila iz kuće. Neminovno se postavlja pitanje da li je povučenost Dickinsonove bio znak bolesti. Ali je takođe jednako značajno pitanja nije li joj izolacija omogućila da bude spisateljka. Pošto poezija Dickinsonove ustanovljava poetski univerzum koji u bukvalnom smislu izgleda kao da je iz 'drugog sveta', vredi li isticati da su ove sveobuhvatne pesme plod izolovanja od drugih ljudi. Delimično je to spisateljska izolacija, slična na primer onoj koja je poznata kod Montaignea ili Emanuela Kanta. Izolacija Dickinsonove sadrži drugačiji, možda introvertniji pogled na svet. Ptice na drveću, pčele u bašti ili odeća dečaka koji se udavio pročišćavaju se opisima ljudskog mozga kao nadzemaljskog scenarija, promišljanja Shakespearea kao protokoliste čovečanstva i shvatanje sećanja kao podzemnog staništa.

Kako čitamo Emily Dickinson? Čuveni portret u pesmi Inger Hagerup (norveška pesnikinja), napisanoj oko 1951, govori o dvostrukoj ulozi koja je dodeljena Dickinsonovoj. S jedne strane draga sestra, poslušna ćerka, s druge strane hladni hirurg koji reže svoj sopstveni goli bol. Ova pesma govori o sučeljenosti potpune anonimnosti života i snažne izražajne forme u pesmama koje ostavila za sobom.

Emily Dickinson, koja je po mnogo čemu živela u skladu sa svojim vremenom i svojom klasom - time što je živela povučeno u kuci svog detinjstva - pokazala je svojim pisanjem da je bilo nemoguće izdržati unutar tih uskih granica. Tako se pesme mogu čitati kao 'noćna strana' Dickinsonove, ali i noćna strana ženskosti. Ali ovakvim poređenjem rizikujemo da pojednostavimo pesme. Jer najvrednije u pesmama Dickinsonove jeste kako suvereno nadilaze poznate kategerije i misaone obrasce.

Dickinson potpisuje svoja pisma sa 'brat Emily', 'Čika Emily', 'Daisy' ili samo 'Dickinson'. Veoma često ukazuju pesme na nešto što se ne može prikazati u jeziku, abstraktnu tačku ili nejasno jezgro, kao kad jedno umiruće oko biva ponovo napunjeno a da ne cikne šta to bi - blagosloveno da se gleda.

To može da deluje metafizički, ali je ipak suviše kriptično da bi se čitalo kao religiozna čežnja. Može izgledati kao da se desio preokret [unutar pesme] od impulsa da se piše do završene pesme. Misao se pobunila protiv sebe same, tako da se ono na šta pesma referira gubi. Ono što ostaje jeste jezik koji pokazuje na nešto što ne znamo šta je, nešto što se može pojmiti zamenicom 'it' (to): ''To je bez greške, bez nedostatka - ali veliko - nepovredivo - gorelo je dalje - razrešilo se - i izgubilo se za čovečanstvo''.

Jednovremeno čini Dickinsonova to u-topijsko topičnim; ona ilustruje izraze kao 'Večnost', 'Um', 'Raj'. Pojmovi postaju konkretni u toj meri da pojedine pesme nastoje da rasprave njihovo geografsko mesto u odnosu jednih prema drugima. To apstraktno je bez tela, bez vidljivog oblika, ali Dickinsonova koristi apstraktne pojmove kao da svaki od njih pokazuje na određeno mesto u mozgu; mesto ili oblast koje može da se pokaže, disecira, iseče. Ako je tačno, kako neki smatraju, da umetničko delo postavlja pravila za nešto što još ne postoji, onda su pesme Emily Dickinson ugledan primer za to.


DA DOLAZIŠ MI TI U JESEN


Da dolaziš mi ti u jesen
Odmahnula bih leto rukom
Uz poluosmeh, poluprezir,
Kao što se to čini s muhom.
Da znam, za godinu ćeš doći,
Svaki bi mesec klupko bio,
U svojoj smotanoj fioci,
da čeka dok se bude zbio.
Ako te samo stoleća preče,
Ja bih ih pomoću prstiju
Brojala sve dok prsti
Ne otpadnu u Tasmaniju.
Da znam, kad ovaj život prođe
Da tvoj i moj će život biti,
Zbacila bih ga kao koru,
Da večnost mogu okusiti.
No sad, kad mi se dužina krila
Vremena nejasno ukazuje,
To podbada me, ko utvarna pčela
Što žaoku ne iskazuje.

---

JER NISAM MOGLA ZA SMRT STATI

Jer nisam mogla za Smrt stati.
Ljubazno ona stade za me;
U kočiji, uz Besmrtnost,
Nas dvije smo bile same.

Vozismo sporo, Smrt ne zna žurbe,
A i ja se oprostiti
Od posla i od dokolice.
Zbog njene uljudnosti.

Prođosmo školu gdje u igri
Rvu se djeca mala;
Prođosmo žita što nas motre,
Prođosmo sunčan zalaz.

Il bolje, on pokraj nas prođe:
Od hlada rosa zadrhtala.
Jer haljina mi prozračna je,
Od tila tkivo šala.

Pred jednom kućom zastadosmo
- Ko zemlja da je nabubrila -
Jedva se vidjela jer njena
Streha tek hum je bila.

Minuše otad stoljeća
Al svako kraće je, ćutim,
No dan kad shvatih da su konji
K vječnosti okrenuti.

---

Heart, We Will Forget Him
Heart, we will forget him,
You and I, tonight!
You must forget the warmth he gave,
I will forget the light.
When you have done, pray, tell me,
Then I my thoughts will dim.
Haste! ‘lest while you are lagging,
I may remember him.

Zaboravit ćemo ga, srce
Zaboravit ćemo ga, srce,
Noćas, ti i ja!
Ti toplinu smetni s uma
Ja svjetlo što mi da.
Kad molitvu okočaš, reci
Da pamet zatamnim.
Požuri! Ako kasno dođeš,
U misli bit ću s njim.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   25/11/2011, 7:52 pm

ALFONS DODE (1840 – 1897)



Alphonse Daudet (Nîmes, 13. juna 1840. - Pariz, 16. decembra 1897.),
francuski književnik. Rođen u malom gradiću, na jugu Francuske, autor je
"Tartarinove trilogije", koja je remek-djelo francuske humoristične
proze. Djetinjstvo je proveo u Provansi gdje je dobio inspiraciju za
svoja dela. Svoj prvi roman napisao je vec sa cetrnaest godina.

Nakon bankrota roditelja morao je da napusti školovanje. Nasao je
zaposlenje kao kucepazitelj u jednom internatu, sto mu je veoma tesko
padalo. O tome je napisao: „Proklet bio dan kada sam nogom stupio u tu
baraku.“ Uskoro je digao ruke od tog posla i otisao kod svog starijeg
brata u Pariz, koji je radio kao novinar. O tom vremenu, njegov brat je
napisao knjigu: „Moj brat i ja“.

Dode je u Parizu vodio boemski zivot. Pisao je ljubavne pesme koje je
objavio u jednoj maloj knjizici i koje su postigle lep uspeh. Tako je
postao poznat u literarnom svetu. Vojvoda od Mornija, ugledni polubrat
Napoleona III, zaposlio ga je kao svog privatnog sekretara. Na toj
poziciji, Dode je ostao sve do Mornijeve smrti. Sa dobrom platom koju je
imao, mogao je da se posveti svom knjizevnom stvaralastvu. Najsnazniji
je bio u slikanju napuštenih i progonjenih ljudi gradske periferije. Od
ostalih djela izdvajaju se "Pisma iz mog mlina", i drama "Arležanka".

Kao posledica infekcije sifilisom imao je velike probleme sa kicmom sto
ga je dovelo do potpune paralize. Dok je jos mogao, pisao je: “U mojim
kostima odzvanja bol kao glas u praznoj sobi bez namestaja.“

Umro je godine 1897. godine u Parizu, a njegov najbolji prijatelj, Emil Zola, drzao je pogrebni govor.


Citat Alfons Dode:
“Epitet treba da bude ljubavnik imenice i nikada njen muž. Između reči
treba da postoji prolazna veza, ali ne i brak. Po tome se originalan
pisac razlikuje od ostalih.”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   7/12/2011, 3:53 pm

Lovac u žitu


Stalno zamišljam mnogo male djece kako se igraju u jednom velikom žitnom polju. Na tisuće male djece, a nikoga u blizini... nikog odraslog mislim... osim mene. A ja stojim na samom rubu jedne grozne provalije. Dužnost mi je da uhvatim svakoga tko se zaleti prema provaliji, hoću reći, ako netko trči ne gledajući kuda, ja trebam iskrsnuti odnekud i uhvatiti ga. To je sve što bih trebao raditi čitavog dana. Da budem takav neki hvatač u žitu. Znam da je to blesavo, ali to je jedino što bih zaista zelio biti.

J.D.Salinger

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Pisci-biografije   

Nazad na vrh Ići dole
 
Pisci-biografije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
 Similar topics
-
» Obrasci za CV (Radne biografije)
» Biografije Kompozitora (Lista)
» Biografije poznatih košarkaša
» Biografije Muzičkih Izvođača (Spisak)
» I veliki pisci bili su loši đaci

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: