Ime joj dali,
po Šantićevoj Emini,
baš kao da su znali.
Pisali o njoj pesme,
ona pisala o nekima...
Za njenog života
sve se pogrešni
pronadjoše u njima.

Ovde spava
večita lutalica,
budna snohvatica.
Možda i sad
skita po snovima
u nekoj tami.
Čuvajte se,
ne ostajte sami...

Draga mama,
lepe si stihove nizala
na forumu
od mraka do jutra.
Mi na red za komp
dolazili malo sutra.
Al opraštamo ti
nas dve u duetu
sigurno pišeš
i na onom svetu.
Sad imaš tame
i preko glave
piši u carstvu osame,
možda medju Demonima
dodješ do slave.

U večni mir
konačno sklonjena
tamom vazda gonjena
zbrisala sa svetlosnog puta,
sad mrakom srećna luta.
Na onom svetu
stihove piše,
čuvaj se,
možda ti za vratom diše.

Gore sam,
u paklu ili raju,
procenite sami.
Svakako uživam
u tami.
I nemoj da bi me
oplakivali.
Pesnici
uživaju u osami.

Suze ne lijte
već vino pite
sad nisi sama
još si sa nama.
Strelice draga
Kod našeg praga
knjiga se čita
Streličina
SNOHVATICA.

O draga moja hvala,
iskrena kao i uvek Cecilija,
Snohvatica me hvata
ne mogu ući na nebeska vrata
još nije vreme
imam da rešim još neke dileme.
Snove da hvatam to dobro znaj
posle ću ići daleko je obećani raj.
Ne tuži kćeri već pijte vino
odavno nismo bili zajedno.
Ne žuri stani pa se okreni
iza tebe sve što ima mnogo vredi.

Emina ovde spava,lebdi kroz snove
Mir pronašla večni,pišući stihove.
Istinu za kojom tragala je
Najzad je dotakla
A u zabludi beše, da snovi su od stakla.

Zvuk tišinu razbi
kao da je od stakla
život se vije
jer bitku bije
za sve što
radio nije.
Piši Strelice
u sitne žiice
shvatićeš da
radost i pusta
mladost
brzo prođoše
sevnuše
za tili čas.
Rzbiše se
u param parčad.

Ovdje moja žena leži,
leži i reži,
putniče bježi.
jer ako skoči iskopa oči...

Jednom kad me ne bude
opustite se vi sujetne duše.
Nisam ja trošila godine lude,
da me zavisti vaše guše.
Na zemlji sam valjda
ostavila bar malo
traga,
bila vam il ne bila draga.
Sad gore pišem za svoju dušu,
opet sanjam neke snove,
vodjena rukom samog vraga
nebeskom rekom sejem stihove.

Strelica duha nemirnog
nebeskim carstvom hodi,
mira nema ni u paklu,
samoživo kulira u slobodi.
Mesta za nju nema u raju
veštica je ona,
pod činima njenim padaju
i sile samog Demona.

Ovde spava jdna strelica
u carstvu večnih snova.
Neumorna lutalica,
konačno bez okova.
Kad je Mesec pun
ona i demoni krstare,
čuvajte se,
opake su to utvare.