Horhe Luis Borhes

OBUZETOST PROŠLOŠĆU

Znam da sam izgubio toliko stvari da ih ne bih mogao izbrojati i da su ti gubici, sada, ono što je moje.

Znam da sam izgubio žuto i crno i mislim u tim nemogućim bojama kako ne misle oni koji vide.

Moj otac je umro, a uvek je pored mene.

Kada hoću da recitujem Svinbernove stihove, ja to činim, kažu mi, njegovim glasom.

Samo je onaj koji je umro naš, naše je samo ono što smo izgubili.

Ilion traje u heksametru koji ga oplakuje.

Izrael je postojao kada je bio drevna čežnja.

Svaka pesma, vremenom postaje elegija.

Naše su žene koje su nas napustile, kada nas ne muči iščekivanje koje donosi strepnju, niti nemir i muke nadanja.

Nema drugih rajeva osim izgubljenih.

(