sve je pošlo naopačke za miševe i tri tačke...

Opet zagađuješ
moje vrijeme,

ostavlješ
opuške u pepeljari
i laži u četiri zida...

Ponavljaj da si dobro
možda budeš bolje...

Ponavljaj da si srećan
možda povjeruješ u to

mali gade,
opet
režiras predstave

pričaš priče
ali preskačeš bitne redove

zaboravio si bitan dio
prećutao namjerno:

početak
uzrok posljedice

digao ruku kada si ostao bez riječi
udario lice
kada si ostao bez poljupca...

kao mamin sinčić se pravdao
„ona je prva počela
ona je loša djevojčica
ona je mene ugrizla“

zaboravio si bitan dio...
koji ja znam...

mišu,
budi dobar
jer mačka čuva
tvoje tajne....

Prvi susret

Ljubi svaku moju suzu,
obriši obraze i usne,
osuši oči i podari im boju.

Nacrtaj prstom liniju visoku,
zagradi otovorene prozore.
Sakrij nas od radoznalih ljudi
što liče na upitnike.

Isključi ih kao muziku.
Posveti mi ovo malo vremena
do kraja svijeta.

Naše misli se ljube,
ali oni to ne vide.
Smetaju im zavjese.

Male noćne priče ko zna koji dio

Opet se pojavi
sa svojim pričama
časti me još jednom
glavoboljom
ova je bonus
jer sam sve ostale
savršeno dobro podnijela

„ti si žena mog života
ali njoj kupujem prsten
zlatni
vjerenički

ona je savršena domaćica
a meni treba oslonac
i porodica
ti ne znaš gdje ćeš
dok pohvataš sve ideje
i ostvariš ciljeve

ali tebe sanjam
i vidim u svakoj knjizi
ispadaju slike
i poruke
na žutim papirićima

onim koje si neštedeći
lijepila na frižider
po zidovima
ogledalima

sjećanja potapaju u močvaru
svakodnevnice
treba mi neko
da pokloni nadu“

Brojim...
3 puta 365
plus....
oni dani
koje ne smijem spominjati
jer ukopala bih
tvoju malu sreću
u groblje svoje pakosti
i osvete
gubi se
iz mog života
patetiko...

zatvoriću oči
i čekati
zvuk
vrata koja se zatvaraju
još ovaj put
posljednji
bez oproštajnog zagrljaja!

Није све тако црно, постоје и сјећања

Нико не би могао да гледа
док милујем листове дрвећа
и слуша
шта причам са псима луталицама

јер нико неће знати да ме воли као ти
попут дјетета које се одушевило
новом играчком...

спавала сам спокојна
знајући да ми чуваш сан
упадала унезвјерена у твој спокој
плашећи се духова из ормара

Знао си чекати сатима
док се спремим
запертлам огромне чизме

чекао си без ријечи
да попијем и посљедњи
гутљај кафе
поштовао си моју тишину

устајао си у хладна јутра
да носиш књиге
да ме држиш за руку,
јер не знам ходати по снијегу

све си могао
осим да ме задржиш
и спријечиш да останем малена
блесава дјевојчица
која не зна како
вријеме пролази
и то да не можемо заувијек
играти игре без правила

заборавила сам како ме волиш
јер ти ниси био ту
да ме подсјетиш