LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Mesa Selimovic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Mesa Selimovic   20/3/2009, 4:40 pm


Мехмед Меша Селимовић (26. април 1910 (Тузла) - 11. јул 1982 (Београд)) је био истакнути српски писац из Босне и Херцеговине, који је стварао у другој половини 20. века.

Дела
После прве књиге, збирке приповедака „Прва чета“ (1950), с темом из НОБ-а, објављује роман „Тишине“ (1961). Следе књиге, збирка приповедака „Туђа земља“ (1962) и кратки поетски роман „Магла и мјесечина“ (1965).

„Дервиш и смрт“ (1966) критика је одмах одушевљено поздравила као изузетно дело. Овај роман је написан као реакција на тадашњи Титов режим који се врло често обрачунавао са политичким осуђеницима. И сам Мешин брат је био на Голом отоку, што је био додатни мотив. Радња романа збива се у 18. веку у неком месту у Босни. Главни јунак је Ахмед Нурудин, дервиш мевлевијског реда. То је дело снажне мисаоне концентрације, писано у исповедном тону, монолошки, с изванредним уметничким надахнућем, повезује древну мудрост с модерним мисаоним немирима. Оно почиње од религиозних истина као облика догматског мишљења да би дошло до човекове вечне упитаности пред светом, до спознаје патње и страха као неизбежних пратилаца људског живљења. Књигу је посветио супрузи Дарки, која му је цели живот била верни пратилац, пријатељ и подршка. Писци из Босне и Херцеговине предложили су да се Меша овим романом кандидује за Нобелову награду за књижевност.

Роман „Тврђава“ (1970) враћа нас у још дубљу прошлост, у 17. век. “Тврђава“ је ту и стварност и симбол, а као симбол она је „сваки човјек, свака заједница, свака идеологија“ затворена у саму себе. Излазак из тврђаве истовремено је улазак у живот, у хаотичну стварност света, почетак индивидуалног развитка, отварање могућности сусрета с другима и упознавања истинских људских вредности. Као и претходни роман, и “Тврђава“ је испуњена вером у љубав, која је схваћена као мост што спаја људе, без обзира на различитост уверења, цивилизација и идеологија.

Након романа „Острво“ (1974) који обрађује теме из савременог живота,следе дела: “Дјевојка црвене косе“, “Писци, мишљења и разговори“, “За и против Вука“, “Круг“ и “Сјећања“ (1976). Ово последње дело је аутобиографско. У њему Меша С. описује многе важне догађаје и личности које су на његов живот утицале и оставиле неизбрисив траг.

Дела

.Увријеђени човјек (1947)
Прва чета (1950)
Туђа земља (1957)
Ноћ и јутра (филмски сценарио) (1958)
Тишине (1961)
Магла и мјесечина (1965)
Есеји и огледи (1966)
Дервиш и смрт (1966)
За и против Вука (1967)
Тврђава (1970)
Острво (1974)
Круг (1983)
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   20/3/2009, 4:42 pm

" Tvrdjava "

" Ljudi su zla djeca, zla po cinu, djeca po pameti."
" Iskustvo me naucilo da ono sto se ne moze objasniti samome sebi,treba govoriti drugome."
" ... Rodio se ovdje, e pa cudna mi cuda ! To je nesreca, a ne ponos.To je razlog da covjek place, a ne da se raznjezava.Za cim je ceznuo dvadeset godina, pobogu brate! Za ovom siromasnom zemljom, za pakoscu sto u nama zivi duze i jace i od materinske ljubavi, za neodoljivom potrebom da cinimo zlo kad god mozemo, za nasom divljom turobnoscu?..."
" Je li vam palo u oci kako se zovu nasa sela: Zloselo,Blatiste, Crni Vir, Paljevina,Gladusa, Vukojebine,Vukovije< Kukavica< Jadovica... sve cemer, sirotinja, glad, nesreca... A ljudi... Mozda zato sto smo po prirodi zli, sto nas je Bog obiljezio. Ili sto nas nedace neprestano prate, pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se da cemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas. Zar je onda cudo sto se uvijamo, krijemo, lazemo,mislimo samo na danasnji dan i samo na sebe, svoju srecu vidimo u tudjoj nesreci. Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti, biju nas, a mi smo i na tome zahvalni."

" Dervis i smrt "

Psiholoski roman o Ahmedu Nurudinu,koji se mijenja poslije ubistva brata Haruna.Mijenja se citav njegov sistem vrijednosti, vjera u ljude, nailazi na izdaju i u sebi i oko sebe. Kroz cijeli roman preovladava njegova sebicnost i kukavicluk.Sve podredjuje sebi, posmatra svaki postupak na taj nacin da samo vidi, koliko ce to uticati na njegov zivot. Izdao je bjegunca Isaka. Poslije takvih postupaka, kod njega se javlja kajanje,tako sto kasnije stalno razmislja o bjeguncu.Isto je postupio i sa bratom.
" Znao sam, a ipak sam osjetio gadjenje i prezir prema njemu kad je to ucinio.Bio je izvrsilac moje potajne zelje, koja nije bila odluka, odluka je njegova, ali cak i da je moja, djelo je njegovo."
Ovdje se lijepo vidi kako pravda sebe i prebacuje krivicu na drugoga.U kasnijim primjerima se jos bolje vidi kako razmislja samo o tome kako ce njegov postupak uticati na misljenje ljudi o njemu. Zbog straha je potpisao dokument o hapsenju najboljeg prijatelja Hasana.Mula Jusuf ( spijun ) podmece drugi dokument i on zapravo potpisuje oslobadjanje prijatelja,iako to nije znao.Zbog toga dobija sve zasluge i postaje kadija,iako zna da je potpisao dokument o hapsenju.
Nekoliko puta se probudila njegova savjest.Kad je drzao govor u dzamiji, zbog cega biva uhapsen,kad je sahranio brata i kada se osvetio na lukav nacin.

Procitala sam i " Maglu i mjesecinu " , pripovijetka, odlicna psiholoska obrada licnosti,odlicni dijalozi.Radnja je smjestena u vrijeme II svjetskog rata.Odnos ranjenika i zene domacina,gdje je ranjenik smjesten,njihovi dijalozi.Drugi dio knjige je " Zivot Mese Selimovica " od Radovana Popovica.Data kao interesantna biografija u kojoj se nalaze teme svih Mesinih romana.Brat mu je strijeljan zato sto je uzeo sto i ormar.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   17/5/2009, 7:50 pm

Dervis i smrt"- IV deo

...Izašao sam u noc, drvene noge su bile poda mnom, ledena jeza je kolala žilama, i umor, kajanje, srdžba, strah, skupilo se u meni sve ludo i nemocno, pretvorilo se u mutljag u kome se svijest gušila. Ispratio me uctivo, do hodnika, svijece su titrale u rukama dvojice momaka (kako su znali da izlazim?), oslijepice me treperenjem u dugom mraku, pozvao me da opet dodem, kad god želim. Možda je još cekao da se vratim, možda bi trebalo da se vratim, da kažem kako nisam mislio ništa rdavo, na muci sam, zbunjen i nespokojan, zato neka zaboravi sve što sam rekao. Možda bi trebalo da se vratim, da ga ubijem, da ga uhvatim za vrat i udavim. Ni onda mu smiješak ne bi nestao sa blijedih usana, niti bi se utulile žute fosforne oci.
Trljao sam oznojene ruke jednu o drugu, kao da sam nosio vlagu njegove kože na svojim dlanovima, držao ih otvorene pred sobom da izvjetri zamišljeni dodir, pokušavao da ga se oslobodim.
Dugo sam išao obalom rijeke, susretao rijetke prolaznike, ljudi se rano zatvaraju u kuce, ostaju u noci samo pasvandžije, sarhoši i nesrecan svijet.
Sve me vuklo u tekiju, da zakljucam teška vrata i ostanem sam. Želja je bila jaka, kao nagon da se pobjegne. Ali nisam dopustio sebi tu slabost, odbacivao sam je, cineci nasilje nad sobom, jer sam znao da ovo željeno povlacenje ne bi nikad bilo opasnije nego sad, umanjilo bi me, obezvrijedilo, ne bih više imao prava na samopoštovanje, ne bih bio spreman da ikad išta ucinim, cekao bih sve udarce pognute glave, bio bih jad, postao bih ništa. Ne smijem da odustanem. Izazvao sam ih, i moram ostati na nogama. Dotukao bih sam sebe ako bih sada ustuknuo.
Koracao sam tihom obalom, slušajuci hod rjecice, i nadao se smirenju, jer priroda i njen mocni život stišavaju covjeka možda baš zato što su ravnodušni prema njemu. Ali rijeka mi nije pomogla, moji hukovi su bili jaci.
Nisam ocekivao da sretnem ni odmetnika Ishaka, sazrio sam od onog casa kad sam u džamiji nejasno želio da ga cujem. Njegovo mišljenje i njegov savjet danas me se ne ticu. On ima neki svoj cilj, i nedace prima kao kišu, kao oblak. A ja ne mislim o odredenim nedacama. Znao sam da je sve moje dovedeno u pitanje. Sve — to je veoma neodredeno, ali i veoma stvarno. To je izgubljenost i bespuce, to je ispadanje sa životne staze a druga ne postoji, to je osjecanje užasa bez imena, zbog praznine i gluhog prostora što bi se mogao stvoriti oko tebe.
Možda ce neko, dalek i nepoznat, citati ove moje neobicne zapise, i bojim se da nece sve razumjeti, jer izgleda da zaista postoji poseban derviški nacin mišljenja o sebi i svijetu, u kome sve naše zavisi od drugih. Niko ne može biti tako razoružan i tako obesmišljen, tako konacno u sebi upropašten kao mi, ako nas izdvoje. A cak i mi to teško uvidamo dok se ne desi.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   17/5/2009, 7:50 pm

Dervis i smrt" - V deo

Na dugom hodniku što obuhvata stari han kao cetvrtasti obruc, ljudi su zakrcili prolaz. Pred vratima jedne sobe cekali su uzbudeni, sabivši se u gomilu, zatvorivši nepravilan krug, u cijem je praznom središtu stajao stražar. Nadolazili su i drugi, i hodnik se punio, kao zacepljen kanal, cula se šuštava šaputanja, ljutita i zacudena, gomila ima svoj jezik, drukciji od jezika kojim se služi svaki od ovih ljudi, lici na zujanje pcela, ili na režanje, gube se rijeci a ostaje skupni zvuk, gube se pojedinacna raspoloženja a ostaju zajednicka, opasna.
Ubijen je neki putnik, trgovac, sinoc, sad ce dovesti i ubicu, uhvatili su ga jutros, sjedio je i pio mirno, kao da nije ubio covjeka.
Nisam smio da upitam ko je ubica, iako mi njegovo ime ništa ne bi reklo. Bojim se da bih ga prepoznao, ma koje ime da cujem, jer sam mislio samo na jednoga. Gotovo i ne razmišljajuci, pripisao sam ovo ubistvo mome bjeguncu. Ucinio je to sinoc, gonili su ga, sklonio se u tekiju, a jutros otišao da pije, misleci da je siguran. Zacudio sam se kako je uzak krug što se zatvara oko ljudskih života, i kako su izukrštane staze kojima hodimo. Sinoc ga je slucaj doveo do mene, a sad je slucaj mene doveo da mu vidim kraj. Možda je bilo najbolje da to saznanje i dokaz brze božje pravde ponesem u sebi kao znak i umirenje. Ali nisam mogao, cekao sam da mu vidim lice što me zbunilo sinoc, i njegovu porušenu sigurnost, ili zlocinacku drskost, da ga odbacim. Slušajuci oko sebe utišan razgovor kako je izvršeno ubistvo, nožem, u vrat i u srce, mislio sam kako sam umiješan u ružnu stvar, kako sam proveo tešku noc, mucen savješcu, nicim ne predosjecajuci da je to ubica, uprljan susretom, ponižen njegovim rijecima, kriv što je pobjegao i što je mogao da ne ucini ludost i da ne svrati u kafanu.
Ali uzalud sam sve zamišljao težim, optužujuci se i pretvarajuci da osjecam gadenje. Bilo mi je u stvari lakše, mucan teret je spao s mene, nestajalo je more što me pritiskivala neprestano. On je ubica, gadni, surovi ubica što nosi tudu smrt na oštrici hitrog noža, nizašto, za rijec ili za zlato, svim srcem sam želio da to bude, tako bih ga se riješio. Zato me držao taj osjecaj olakšanja: sad cu ga istisnuti iz sebe i zaboraviti ludu sinocnju noc što je kao vatra ožegla sve što je bilo cuvano u meni kao neprikosnovenost. A ubica je samo nesrecnik, i svejedno je da li cu ga pljunuti ili ožaliti, on u meni može pokrenuti samo tugu, ili gadenje, zbog ljudi.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   2/6/2009, 6:06 pm

“Mi smo ničiji. Uvijek smo na nekoj međi, uvijek nečiji miraz. Vjekovima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ko smo. Živimo na razmeđu svjetova, na granici naroda, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije kao na grebenu. Otrgnuti smo, a neprihvaćeni. Ko rukavac što ga je bujica odvojila od majke pa nema više ni toka, ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. Drugi nam čine čast da idemo pod njihovom zastavom jer svoju nemamo. Mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odslužimo. Nesreća je što smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje, a sve se plaća pa i ova ljubav. Svako misli da će nadmudriti sve ostale i u tome je naša nesreća. Kakvi su ljudi Bosanci? To su najzamršeniji ljudi na svijetu, ni skim se istorija nije tako pošalila kao sa Bosnom. Juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo, a nismo postali ni nešto drugo. S nejasnim osjećajem stida zbog krivice i otpadništva, nećemo da gledamo unazada, a nemamo kad da gledamo unaprijed. Zar smo mi slučajno tako pretjerano meki i surovi, raznježeni i tvrdi. Zar se slučajno zaklanjamo za ljubav kao jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti, zašto? Zato što nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno znači da smo pošteni. A kad smo pošteni, svaka čast našoj ludosti!”

Mesa Selimovic (Derviš i smrt)
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   6/10/2009, 9:22 pm

2. Tuga i smijeh

prvi put sam sve ovo ispricao jednoj djevojci, i prvi put ovako, u nekoj vezi, od pocetka do kraja. Tako sam i sam sebi slozio razloznu pricu, koja se dotle gubila u komešanju odvojenih dijelova, u magli zebnje, u nekom zbivanju van vremena, mozda i izvan nekog odredjenog smisla, kao tezak san koji ne mogu ni da prihvatim ni da odbacim. A zašto baš njoj, i zašto o ovome, nisam mogao ni sam sebi objasniti. Ucinilo mi se da zna slušati, razumjeti svakako nece, a slušanje je vaznije od razumijevanja.

Iskustvo me naucilo da ono što se ne moze objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe mozeš obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, teško izrecivim osjecanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bjezi u omaglicu, u opijenost koja ne trazi smisao. Drugome je neophodna tacna rijec, zato je i traziš, osjecaš da je negdje u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku, prepoznaješ je na tudjem licu, u tudjem pogledu, kad pocne da shvata. Slušalac je babica u teškom porodjaju rijeci. Ili nešto još vaznije. Ako taj drugi zeli da razumije.

A ona je zeljela, i više nego što sam se nadao. Dok sam pricao, s njenog lica je nestalo vedrog izraza, koji me mozda i naveo na neocekivani razgovor, a zamijenilo ga nešto nenadno zrelo, i tuzno. Rekla je samo: - Boze, kako su ljudi nesrecni.

A ja se toga nisam sjetio, iako mi se cini da sam upravo o tome mislio. Misao nije narocito duboka, ni nova; to ljudi govore otkako su poceli da misle. I nije me toliko iznenadila misao, iako je nisam ocekivao, vec uvjerenost s kojom je izrecena. Kao da je otvorila svoj najtajniji pretinac, otkrivši se preda mnom, otkrivši se prvi put pred ma kim, tako, do kraja. I bio sam srecan što sam makar na nešto u drugom covjeku naišao prvi put, i samo radi mene.

Ime joj je Tijana, kci je pokojnog Mice Bjelotrepica, hrišcanina, ubijenog rukom nepoznatih i nepronadjenih ubica, prije dvije godine, kad je s curcijskom robom pošao na vašar u Višegrad. Vlasti nisu ni dugo ni pazljivo trazile ubicu, po cemu se moglo zakljuciti da nisu ceznule za istinom, ili su je znale, pa su pustile da sve pokrije zaborav.

Sve neobicno, sve kako ne treba. Ali nisam ni ja birao prilike, nisu ni prilike mene: susreli smo se, kao ptica i oluja.

Kad sam došao s vojne, docekale su me rdjave vijesti. Porodica mi je prošla gore nego da je bila na Hocinu: otac, majka, sestra i tetka, svi su pomrli od kuge. Ni grob im nisam znao; stotine su umirale u jednom danu, i zivi su zurili da ih zatrpaju gdje bilo. Trošna porodicna kuca je izgorjela, zapalili su je Cigani kad su se zimus sklonili od zime, zapalili nehotice, nepaznjom, zato što nije njihova. Ponekad bih otišao da vidim pocrnjele zidove i mrtve oci mrtvog zdanja, u kojem nikako nisam mogao da zamislim bivše stanovnike: kao da je bilo pusto odvajkada. Ni sebe nisam mogao da zamislim u toj kuci, nekad. Nije me bilo u vlastitim uspomenama, kao da je to bio neko drugi. Bašta je razvaljena, vocke otrnjavile, bijedno i zalosno. Trazili su mi da prodam, nisam htio. Kao da sam se nadao da ce se vratiti sjecanja, mozda ce mi biti potrebna. Ali sam se toga sjetio kasnije, tada mi je bilo svejedno. Svejedno na neki poseban nacin, bez duboke tuge i teškog zaljenja.

Obuzela me mirna ravnodušnost, ne tugujem, ne radujem se. Vidio sam toliko smrti, da mi je vlastito izbavljenje izgledalo kao neocekivani poklon, ne znam kako, ne znam od koga, ali nije daleko od cuda. Mozda je moja svijest još bila zbunjena pred tom neobicnom istinom, ali je moje tijelo potpuno shvatilo njen znacaj. Zivio sam, u stvari, svoj drugi, tudji, poklonjeni zivot, sve ostalo nije vazno, za sad nije vazno. Ovo je višak, ovo je sreca, koju hiljade drugih nije moglo da razumije, jer nisu pošli mojim putem. Malo je ljudi u gradu moglo da kaze, mozda samo ja, jedan jedini: srecan sam, ziv sam. Nisam to govorio, ali sam snazno osjecao, svakom zilicom. Drugi to nisu mogli, jer nisu visili nad ponorom.

Ništa drugo me se nije ticalo, cak ni moguci sutrašnji bol. Niko me nikud nije pozivao, ništa mi nije nudio, niti sam ja trazio. I nikome ništa nisam zamjerao. Mogao sam ljudima izgledati cudan, kao da sam izgubio razum. Nisam imao zapošljenja, niti sam imao kuce, nisam imao ništa, a bilo mi je svejedno.

Satima sam sjedio pred Begovom dzamijom, na kamenu, i gledao ljude kako prolaze, ili nebo, ili ništa. Slušao sam vrapce i njihovo smiješno cavrljanje, kao u dobrodušnoj svadji, ili u vedrom pricanju o svemu i svacemu. Licili su mi na male, obicne ljude, pomalo svadljive, dobrodušne, vedre, površne, miroljubive, malim zadovoljne, izdrzljive u nevoljama, spremne na sitno zakidanje, bez velikog ponosa. Bili su pitomi i bezopasni, kao djeca. I djecu sam volio, njihove zvonke glasove, brzi topot bosih nogu, radostan smijeh, bezazlenu grubost njihovih rijeci. Samo, kad bi se potukli, zatvarao sam oci i uši, uznemiren.

Volio sam sve što nije rat, volio sam mir.

A onda i mir uznemirio.

Pred dzamiju je dolazio i Salih Golub, siromašni šerbedzija s Vratnika. Skinuo bi s ramena tešku posudu sa šerbetom, i sjeo na kamen, teško dišuci. Kad bi se odmorio, poceo bi da pjevuši, poluglasno, za sebe, naslonjen na zid, zatvorenih ociju. Znao je svega nekoliko rijeci jedne jedine pjesme, o djevojkama što tuguju za mladicima koji odlaze u rat, i samo to pjevao, neprestano, pocinjuci iznova cim dodje do ruba svog kratkog pamcenja. Blijed, mršav, zutih ocnih kapaka, izgledao je kao samrtnik. Trideset godina izdrzava slijepu majku, zbog nje se nije ni zenio, zbog nje je od jutra do mraka vukao tešku kalaisanu posudu punu zašecerene vode. Kad zaspi, djeca prilaze, sipaju šerbe i piju. Ja im se osmjehujem.

Salih Golub je imao brata u Gorazdu, ali su malo marili jedan za drugoga. Taj brat iz Gorazda posjedovao je šume i cifluke, uzimao vakufska imanja pod zakup, davao novac u zajam s lihvarskom kamatom, stekao veliki imetak o kojem se culo tek kad je umro. Na Glasincu, gdje je drzao ergelu konja, ubili su ga hajduci Becira Toske, a kako mu je zena umrla ranije, imanje je ostalo bratu Salihu i majci. Tako je Saliha Goluba preko noci snašla sreca kakva ni u snu ne dolazi.

Stigao je pred dzamiju sutradan, nimalo srecan, mirno ispricao šta mu se desilo, i ponudio mi novac, da pocnem neki posao, ili da podjem s njim u Gorazde, da mu pomognem u upravljanju tolikim imanjem. Kao da je zelio da s nekim podijeli nesrecu. Kad sam odbio, Salih se nije zacudio. Pogledao je svoje mjesto na kamenu, gdje se odmarao i pjevušio tolike godine, i otišao pognute glave. Umro je iste noci, od radosti, ili od tuge. Majka mu se uskoro udala za hodzu Šahinpašica, koji je licio na zenu više nego Golubova majka. I on i ona imali su po sedamdeset godina. Niko nikog nije prevario: ona je bila bez vida, a on bez imatka. Zivot je prevario samo Saliha Goluba.

Nisam više dolazio pred dzamiju.

Poceo sam da trazim vodu, tekucu, bistru, plitku. Mozda zbog hocinskih baruština, ili zbog mutnog Dnjestra, širokog kao more. A mozda i s toga što sam vodu mogao mirno gledati, ne misleci. Sve je otjecalo, tiho sa zuborom, spokojno, sve, i misao, i sjecanje, i zivot.

Bilo mi je lijepo, bio sam gotovo srecan. Zurio sam u blistavu vodu, satima, i puštao da mi preko ruke prelazi obli talasic, dragajuci me, kao da je ziv stvor. I to je bilo sve što sam htio, sve što sam zelio.

Iz tog sna me probudio Mula Ibrahim. Sjena njegova je pala na mene dok sam sjedio na obali potoka, ozaren.

– Gledaš? - upitao je.

Zvucalo je sazaljivo, zvucalo je zabrinuto.
Nasmiješio sam se, ali nisam odgovorio.

– Jesi li svaki dan ovdje?
– Svaki dan.
– I šta radiš?

Slegnuo sam ramenima.

– Zar ti ne dosadi gledati u vodu?

Pogledao sam ga zacudjeno: kako mi moze dosaditi!

– Dokle ceš tako?
– Zašto?
– Od cega ziviš?

Opet sam slegnuo ramenima. Nisam znao od cega zivim, niti je vazno.

– Poludjeceš ovako sam.
– Necu.
– Doci ce zima, doci ce bolest, doci ce godine. Šta ceš onda?
– Ne znam.
– Jesi li ljut na koga? Jesi li tuzan? Sanjaš li teške snove?
– Ne sanjam teške snove, nisam ljut ni na koga, nisam ni tuzan.
– Pomogao si mi kad mi je bilo najteze. I ja hocu da pomognem tebi.
– Ništa mi ne duguješ.
– Otvorio sam pisarsku radnju. Radiceš kod mene, koliko mozeš i koliko hoceš. Ruka ti je sigurno otvrdla, ali ce smekšati.
– Ništa mi ne duguješ, Mula Ibrahime. Kad sam ugledao camac, uhvatio sam se nesvjesno. Mozda sam mislio da cu lakše isplivati.
– Ne vracam dug. Treba mi pomocnik. Radiceš, i platicu ti. Koliko mogu i koliko je pošteno. Neceš se obogatiti. A volim raditi s poznatim covjekom.
– Navikao sam na ovu vodu i na tišinu.
– Dociceš ovamo, kad ne radiš, ili kad bude manje posla.
– Pa, ne znam. Kako hoceš.
– Radnja je lijepa. Ko kutija.

Radnja je usred caršije, u Mudzelitima, pod sahat-kulom, malena i neugledna, vrela i zagušljiva ljeti, zindanski hladna zimi, uz javne nuznike što su zaudarali nepodnošljivo, pa smo Mula Ibrahim i ja, na smjenu palili tamjan i mirisno korijenje anduza, kao u bogomolji, da umilostivimo neciste sile smrada. Ali je to kadjenje malo pomagalo, i nije nam ostalo ništa drugo vec da se naviknemo.

I to mi je svejedno. Smijao sam se:

– Covjek se navikne na svaki smrad.

Mula Ibrahim je odgovarao dobrodušno, s lijepim smiješkom i bez pozivanja na bozije ime, jer smo bili sami:

– Ja uvijek kazem: neka nije gore.
– Što rekao onaj pametni covjek kad su ga vodili na vješala.
– S pravom! Mogli su ga odmah ubiti, i ne bi mu ostalo ni tih nekoliko casaka zivota. A do vješala još ima nade.
– Uzaludne.
– Kakve-takve. I to je bolje nego ništa. A ovaj smrad, vidiš, meni upravo odgovara.
– Kako moze da ti odgovara?
– Evo kako: zašto su javni nuznici ovdje? Zato što je ovo središte caršije. A meni baš takvo mjesto treba, pod nogom je svakome. A birajuci izmedju cistog vazduha sa sirotinjom, i smrada sa zaradom, pametan covjek nece mnogo razmišljati. Dvije lubenice pod jedno pazuho ne mozeš staviti, dva dobra teško mozeš sastaviti. Neka nije gore.
– Amin.

Mula Ibrahim je toliko zadovoljan ovim poslom, da je pravo cudo kako ga nije ranije pronašao. U vojsku se prijavio bjezeci od jednolicne duznosti dzamijskog imama i djecijeg ucitelja, a još više od osamnaest groša plate na godinu. Omamila ga je pomisao na pedeset groša pisarskog ajluka, uz besplatnu hranu s vojnickog kazana, a potajno se nadao i nekoj sreci, necijoj podršci, kad se vrati, nekom polozaju koji nece biti sirotinjski. A vratio se bez pare, bez novog odijela, bez zdravlja, i bez izgleda na ma kakvu sluzbu a ne gospodarsku. Kod kuce je našao dvoje djece manje nego što je ostavio, umrla su od kuge, i zahvalio bogu što nije našao više, kao neki drugi, uz nesebicnu pomoc onih koji nisu išli u rat. Zena mu nije predbacivala zbog tog nekorisnog lutanja po svijetu, a imala bi pravo, samo je zahvaljivala bogu što je ostao ziv, jer bi se s preostalo troje djece mucila do kraja zivota da je on poginuo. Rekla mu je samo:

– Što da se u tim godinama lomiš po svijetu? Zar ne mozeš biti pisar i ovdje?

Kao da je od bijesa išao u rat! Sirotinja ne bira, vec cini što mora, sastavljajuci kraj s krajem. A onda se poceo navikavati na tu misao. Zašto ne bih pokušao? Zašto bi za svojom srecom morao trcati na kraj svijeta? Otišao je bogatom Šehagi Soci i pozajmio novac da otvori pisarsku radnju. Dao mu je bez rijeci i bez priznanice, i što je još ljepše, bez kamata. Našao je i ducan (knjigovezac Ibrahim Paro poginuo je na Hocinu), ocistio radnju od ciriša, mišijih ogrizina, malo je uredio, kupio nešto namještaja, hartije, pribor za pisanje, i sjeo da ceka mušterije, moleci se bogu da mu pomogne. I pomogao je: mušterije su pocele da dolaze u vecem broju nego što se nadao, i on se uvjerio da zenina grdnja moze biti vrlo korisna, ako je primiš kao savjet, i ako te sreca posluzi. A njega je dobro posluzila, kao da je htjela da ga bogato obešteti za sve ono vrijeme kad ga je uporno zaobilazila. A znao je (tako mi je rekao kad smo pred vece prvoga dana išli kuci), da ne bi bilo ni ove radnje, ni mušterija, ni srece, da nije bilo bozije milosti, i mene, Ahmeta Šabe, koji su mu poklonili zivot. Zahvalio se bogu na milosti, a mene poceo da trazi cim se malo sredio. I nije ovo ucinio iz zahvalnosti, vec iz ljubavi: usnio me u srcu, srecan što postoji takav covjek na svijetu, i što je baš on na mene naišao. Jer, lakše je naici na rdjava, ima ih mnogo više.

I ja sam to znao, zato me zbunila ova dobrota. Mozda je i on osjecao srecu što je ziv, mozda nije mogao da zaboravi smrt koja ga je bila šcepala. Sve više, i nehotice, i ne znajuci, tonuo sam u ovaj cudni posao, za koji sam jedva i cuo da postoji. Otkrivao mi je nalicje zivota. Ili njegovu srz. Svi jadi svijeta slijevali su se u ovaj smrdljivi ducan, sve tuge i nevolje, sve pohlepe, sav prkos i ludilo. Pisali smo molbe za zaostale plate starim ratnicima, za ispravljanje stvarnih ili izmišljenih nepravdi, za pokretanje parnica oko imetka, za uvrede, za prevare, za novac, preotet, utajen, nevracen, za neki davni inat kojemu je vec i razlog zaboravljen, pa mi se ponekad cinilo da je cio svijet išcašen i da zaudara kao javni nuznici pored naše radnje. A Mula Ibrahim je mirno poslovao, razgovarao o strasti, slušao o pohlepi, budio nadu i pravima i krivima, zadovoljavao ljudsku potrebu za trazenjem zamišljene pravde, nicemu se ne cudeci, ništa ne osudjujuci, sve primajuci kao obicno jer je ljudsko, pa se cinilo da je iznad ovog jada, iako je zivio od njega. – Zar nije lijep ovaj naš posao? - pitao me vedro, zadovoljan i sobom, i mušterijama, i mladim pomocnikom, srecan što me otrgao iz ravnodušnosti i opasne samoce. Otrgao me, zaista, i oslobodio cudne omamljenosti, pa sam se neprestano cudio zivotu koji nisam poznavao. A kad su vojnici opet pozvani u rat, jer su Rusi osvojili Bender, Brailu, Ismailiju, Kuliju i druge gradove sve do Dunava, nepismene zene su u jatima dolazile u našu radnju, da im pišemo pisma muzevima i sinovima, pisma koja nece stici, jer ce se u ratnoj guzvi zagubiti, ili ce ih naci mrtve. Tada sam poceo da mislim, da li su i moji roditelji slali ovakva pisma, da se cuvam nazeba i da se što prije vratim. Da li je berber Salih s Alifakovca pisao pisma dvojici svojih sinova, druge djece i nema, i da li i sad piše, šaljuci ih na trecu cetu, od koje je ostalo samo ime, a niko više tamo i ne zna da su pod Hocinom ikad vojevala dva brata s Alifakovca, pa se otac ljuti kako su mu sinovi nepazljivi i ne zure s odgovorom, a ja ne mogu da mu kazem istinu. Šta bi s istinom?

Mula Ibrahim mi je velika tajna. Zbunjeno ga posmatram, i ne znam gdje da ga smjestim izmedju plemenitosti i hladne poslovnosti. S paznjom je primao zene i starce, naviknuto ih slušao, neraznjezen i nerastuzen, ali nekako prisno siguran, ispunjavajuci ih povjerenjem koje je teško objasniti. Ja sam pisao cekajuci da mi kazu šta zele da saopšte, pa smo se saplitali i ja i onaj što je govorio, covjek je trošio opšte, nepotrebne rijeci, mrtve i neupotrebljive, ili bi se zacuo lelek od kojeg sam se zagrcavao, i zagušen uzbudjenjem, posrtao rukom po hartiji, pa su mislili da sam nevješt.

A Mula Ibrahim je dobro poznavao i njihove duše i njihove prilike, i citao je svaku neizgovorenu misao u njima, kao da im je srce otvarao. Nije cekao da mu išta kazu, oslobadjao ih je muke ispovijedanja i mucanja, i sam pisao, govoreci naglas: "Dragi moj sine, cedo moje rodjeno, pisala sam ti prije mjesec dana... (biješe li tako?)... a od tebe ni cusa ni glasa. Znam da ti nije lako u tom nesrecnom ratu, i da nemaš vremena da se javiš svojoj majci, al da mi je makar da cujem glas o tebi. Ne ljuti se što ti cesto pišem, majka ko majka, nesrecnica i ojadjenica, cim je stotinu konaka daleko od svog djeteta. Po danu još djene-djene, zabavim se poslovima, al po noci mislim samo na tebe i na oci tvoje lijepe, pa ne mogu da zaspim. Cekam, nece li zvekir udariti na avlijskim vratima, nadam se, luda, doci ceš... (de, nemoj sad plakati, da ovo svršimo)... ili ce neko donijeti glas o tebi. Za nas ne brini, dobro nam je... (znam da nije dobro, ali ti on ne moze pomoci, a njemu ce ovako biti lakše)... i zaduha mi je gotovo sasvim prošla. Mejra pita za tebe svaki dan... (zar ne pita više? Udaje se?)... djevojke pitaju za tebe svaki dan..."

Zaustavljao sam ruku i slušao te lijepe rijeci što su licile na starinske pjesme. Tuga, stara stotinama godina, osjecala se u tim rijecima, u tim pismima pisanim više za one koji šalju nego za vojnike, a slali su ih u vjetar, u nedodjin, i sagorjece na nekoj komordzijskoj vatri, u prvoj hladnoj noci.

I dok sam ja, rastuzen, jedva uzdrzavajuci suze, slušao to tugovanje i hrabrenje, suzbijajuci ozivljena sjecanja, Mula Ibrahim je bio potpuno miran. Cak je primjecivao da mi ruka stoji nad nezavršenim retkom, i upozoravao me: Hajde, završi to! A kad bi napisao pismo, prepuno ljubavi i ljepote, poslovno bi uzimao novac za trud i stavljao ga u cekmedze, ljubazno preporucujuci mušteriji da opet dodje.

Od dva potpuno razlicita covjeka u njemu, koji je pravi?

Uvece je zapisivao svaku paru koju je primio, zahvaljujuci bogu na milosti. Tada sam ga mrzio. Ruzno je zaradjivati na tudjoj nevolji, mislio sam. I rekao sam mu to.

Ali mi platu nije povecavao.

– Plata ti je dobra - rekao je, ne šaleci se. - U tvojim godinama ja sam dobijao upola manje. I bio sam zadovoljniji nego sad. Znaš li šta je najljepše u zivotu? Zelja, prijatelju.

Zaista, nijednu zelju mi nije oduzeo, sve su bile na okupu, nezadovoljene, cak i neprobudjene. Nisam se brinuo nizašto. Kad bih našao vremena, išao bih do Darive ili Kozje cuprije i, sjedeci na obali, slušao kako voda tece.

Mula Ibrahim me savjetovao:

– Zašto ne loviš ribu? Izgleda velika ludost, što i jest, ali postane najveca strast. I brani covjeka od njegovih ludosti. Svijet se moze rušiti, a ti ceš, nepomican, buljiti u vodu. Najveca mudrost u zivotu je da covjek pronadje pravu ludost. Da je vlast pametna, naredila bi svima: udicu u šake, pa na rijeku, lovi ribu! Ne bi bilo buna ni nereda. Kazem ti: lovi ribu, Ahmete Šabo!
– Ne mislim dizati bune, nije mi potrebna nikakva ludost. Miran sam, kao što vidiš.
– Isuviše. Toga se i bojim. Bojim se šta ce biti kad se probudiš. Lovi ribu, Ahmete Šabo!

Smijao sam se, jer je izgledalo da se podsmijeva. A onda sam se sjetio da je on podozriv prema svemu što nije pravilo i zakon, zato mu se nije dopadalo moje usamljivanje. Usamljenost radja misao, misao nezadovoljstvo, nezadovoljstvo pobunu.

Ja sam bio daleko od misli na pobunu; samo sam lijeno sanjario.

Jednog dana mi je rekao da ce u radnju doci rodjaci imama iz sela Zupce, sinoc je imam zadavljen u tvrdjavi sa još dvojicom seljaka, zato što Zupcani nisu htjeli da daju ratnu pomoc. Rodjaci su odmah dotrcali, da ih spasavaju, ali je pravda bila brza od rodjacke brige. Danas su culi šta se desilo, pa ce pisati molbu da im se izruce leševi. Ja cu im napisati tu molbu.

– Zašto su ih zadavili?
– Zašto? Pitaš me, zašto!

Prvi put otkako smo zajedno, vidio sam da je uznemiren. Glas mu je tih, ali ustreptao, i promuklo dubok, kao da ga guši uzbudjenje.

– Šta hoceš da ti kazem? Tolike ljude su pobili, a ti traziš razlog zašto su zadavili imama i dva seljaka iz Zupce! Lovi ribu, Ahmete Šabo!

Izašao je na sokak, a ja sam gledao za njim, zabrinut: mogao bi, u uzbudjenju, uciniti štogod što se teško popravlja.
Koliko li je razlicitih ljudi u tom covjeku?

Zupcani su došli u gomili, zena imama i jednog seljaka (druga je na porodu, kako su mi rekli, kao da se pravdaju), braca, sinovi, rodjaci. Stajali su u malom ducanu, zbijeni, drzeci se jedni uz druge, u gomili, zbunjeni, ali se nisu tuzili, nisu plakali, na moju srecu i veliko cudjenje. Eto, culi su šta se dogodilo, rekao je brat imamov, pa mole da im se daju tijela, da ih sahrane u Zupci, tamo im je sva rodbina. Voljeli bi da to bude odmah, sutra, jer nema razloga za cekanje, hoce da kaze - vec su mrtvi, više im u tvrdjavi nisu potrebni, a nije ni dobro mrtvace dugo drzati nepokopane, usmrde se. Nabavili su tri tabuta, a došli su s kolima, pa bi ih sutra rano, ako je ikako moguce, odvukli u selo, zuri im se, imaju mnogo posla kod kuce, ljeto je, vazdan stvari ima da se posvršava, a i ovako ce izgubiti dosta vremena.

Zastao sam, ukocen, zaprepašten njihovim mirnim pricanjem više nego nesrecom.

– Zašto ne pišeš, efendija?

Jedva sam pokrenuo ruku da dovršim molbu kadiji.

Dzaba, zivot je tezi nego što sam mislio.

Mula Ibrahim se vratio s nekim zamotanim stvarima.

– Je li gotovo?

Rekao im je cijenu, naplatio, i Zupcani su izašli, zaglavivši se u vratima.

Gledao sam za njima.

– Niko ni suzu nije pustio, ni rijec zalbe nije rekao. Kao da ih se ne tice.
– Najmanje se govori kad te se najviše tice. A i navikli su na muku. Na njih sve udara, i nebo, i zemlja, i ljudi. Hoceš li mi pomoci da okitimo radnju?
– Zašto?
– Sutra je rodjendan sultanov. Drzi ovo!

Gledao sam ga u cudu: kakva je ovo šala?

Nije bila šala. Ozbiljno je radio neozbiljan posao, sav mu se predajuci, poduzetan, gotovo razdragan.

Makazama je rezao obojenu hartiju, isijecajuci polumjesec, zvijezde, trake, lijepili smo na staklo, na prozorske okvire, gradili smo nebeski svod pored gradskih nuznika, mnoštvo šarenih zvijezda i šiljatih rogova polumjeseca naselio je pisarski cumez, a u prozor smo stavili sliku Abdul Hamida, s natpisom: Neka nam te Bog pozivi još dugo godina, i sliku jednog janicarskog odreda kako veselo odlazi u rat, a ispod nje smo napisali: Alah nam je darovao nepobjedivu vojsku.

Oturao sam od sebe misao što me salijetala, da sam i ja bio u toj nepobjedivoj vojsci kad je bjezala preko Dnjestra. Ali, šta ce mi to sad? Ovo nije istina, ovo je proslava.

Stavili smo svijece u prozor i, kako je vec pao mrak, upalili ih, pa izašli na sokak, da se divimo.

Mula Ibrahim je oduševljen svojim djelom:

– Je li lijepo!
– Lijepo je.
– Niko se nece staviti da stavi sliku janicarskog odreda.
– Niko.
– A zvijezde? Kako izgledaju mjesec i zvijezde?
– Divno.

Bilo je bijedno, bilo je smiješno, bilo je ruzno. Ne bi bilo cudo da sam zaplakao ili zaškrgutao zubima, a ja sam se smijao i prijateljevom oduševljenju i svome gadjenju. Potpuno su me raskrojili cutljivi seljaci iz Zupce. Oni sad sjede u velikom tudjem gradu, cekaju svoje leševe, a ja gledam u ovo šareno cudo i smijem se, smijem, smijem. Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostace samo suze.

– Prestani! - šaptao je Mula Ibrahim, prestravljeno se osvrcuci. - Cemu se smiješ? Šta je toliko smiješno?

Ne znam, mislio sam, ne znajuci šta je smiješno, ni cemu se toliko smijem.

Jesmo li okitili ducan i upalili svijece ispod šarenih zvijezda i junackog sultana zato što su ubijeni imam i dva seljaka iz Zupce, i to sad njihovi rodjaci cute u mraku, cekajuci jutro, da ih mrtve ponesu sa sobom? Ili zato što su pod Hocinom izginuli svi moji drugovi? Ili što berber Salih s Alifakovca još ceka svoje sinove?

Ne znam zašto se smijem.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
hermina

avatar

Ženski
Broj poruka : 57
Godina : 40
Location : negdje gdje ne pripadam
Humor : sta je to?
Datum upisa : 13.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   26/4/2010, 9:09 pm

Srecan stoti rodjendan!!!!!

Pametni su ovo ljudi. Primaju nerad od Istoka, ugodan život od Zapada;
Nikuda ne žure, jer sam život žuri;
Ne zanima ih da vide šta je iza sutrašnjeg dana, doći će što je određeno, a od njih malo šta zavisi;
Zajedno su samo u nevoljama, zato i ne vole da često budu zajedno;
Malo kome vjeruju, a najlakše ih je prevariti lijepom riječi;
Ne liče na junake, a najteže ih je uplašiti prijetnjom;
Dugo se ne osvrću ni na što, svejedno im je šta se oko njih dešava, a
onda odjednom sve počne da ih se tiče, sve isprevrću i okrenu na glavu,
pa opet postanu spavači i ne vole da se sjećaju ničeg što se desilo,
boje se promjena, jer su im često donosile zlo, a lako im dosadi jedan
čovjek makar im činio i dobro;
Čudan svijet, ogovara te, a voli, ljubi te u obraz, a mrzi te, ismijava plemenita djela, a pamti ih kroz mnoge pasove;
Živi i nadom i sevapom i ne znaš šta nadjača i kada;
Zli, dobri, blagi, surovi, nepokretni, olujni, otvoreni, skriveni - sve su to oni i sve između toga;
A povrh svega moji su i ja njihov, kao rijeka i kaplja i sve ovo što govorim, kao o sebi da govorim,
Meša Selimović
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19116
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   19/5/2010, 6:19 pm

U zivljenju, u trpljenju
srce blijedi,
srce vene,
sjena slijedi,
bivšeg mene,
u trpljenju, u zivljenju.

Izgubih se u trazenju.
Ja sam bio,
ja sam i sad.
Nisam bio,
nisam ni sad.
Izgubih se u trazenju.

U lutanju, u snovima
noc me rubi,
dan me vraca.
Dan se gubi,
zivot kraca,
u snovima, u lutanju.

U nadanju, u cekanju
zivot snijem,
a snom zivim.
Srce krijem,
srce krivim.
Što ne zivim,
što još snijem,
u cekanju, u nadanju....

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   4/7/2010, 5:41 pm

Tvrdjava - Meša Selimovic


Covjek zeli moc. Zato što zivi, što se krece, što se sudara s
ljudima. A zeli da nešto ostavi iza sebe, da nešto stvori, da ne bi samo
bitisao, kao drvo. I izgleda mu da je nešto postigao, da je snazan i
vazan, da moze mnogo. Ali bog ucini da odjednom progleda i vidi, ne ovim
ocima, vec onim drugim, vidovitijim, da je samo zrnce pijeska u
nesagledljivoj pustinji ovoga svijeta, sitan i nevazan koliko i mrav u
mravinjaku.
Da li mravi zele moc? Zele li da budu snazniji i znacajniji od
drugih? Imaju li svojih briga, muka, nesanica, ocajanja? Ne znamo, i ne
tice nas se, suviše su sitni za nas. Zar onda ne bi mogao da postoji
neko veci i od nas, kome su beznacajne naše brige i nevolje? Mi ga ne
vidimo, jer je neuhvatljiv za našu misao, osjetimo ga samo kad nam se u
necemu pokaze njegova volja. Ni, mrav ne vidi covjeka cijelog, zbog
svoje velicine covjek i ne postoji za mrava, vidjece samo prst, ili
grancicu, ako mu preprijecimo put, osjetice potres ako rasturimo
mravinjak. A covjek prema vasioni sitniji je nego mrav.
I zašto bi postojao samo covjek i njegov nacin mišljenja? Svijet je
postojao i prije nas, postoji i mimo nas, postojace i bez nas. Hoce li
svega nestati ako svi ljudi pomru? Nece. Sve ce ostati, i ono što znamo i
što ne znamo, samo nas nece biti. Mnogo je tajni kojima se ne mozemo ni
pribliziti, a kamoli ih razjasniti. A mozda je najveca tajna smrt,
tajna i uzas. I kad ne mislimo na nju, ona misli na nas.
Sacekuje nas na nekom cošku, uvijek nespremne, i sve što je bilo,
više nije. Uzalud smo prošli ovim zemaljskim putem, uzalud se nadali,
uzalud tugovali zbog gubitaka, uzalud se radovali zbog uspjeha, sve
uzalud. Smrt cini besmislenim i zivot i ono što se u zivotu stvara. A
iza te strašne kobi, nepoznata tama.
Znaš kraj, a ne znaš ništa o njemu. Pomiriti se s njim ne mozeš, a
ništa ne mozeš izmijeniti. Po našoj volji to se ne dešava, jer bi malo
ko htio da umre, vec po nekoj svemocnoj volji o kojoj ništa ne znamo,
osim da je neumoljiva i do kraja dosljedna, mozda je neki sveopšti duh,
nimalo slican našem, a nesaznatljiv, jer je van našeg iskustva. Ako ga
ne mozemo saznati, ne znaci da ga nema. On ga ne zamišlja po ljudskoj
slici, vec kao nadnaravnu snagu, i nadnaravni um, koji hladno ravna
vidljivim i nevidljivim svijetom. Uzaludno ga je moliti, uzaludno
preklinjati, jer njegove mjere i razlozi nisu ljudski, a kakvi su, ne
mozemo cak ni naslutiti.
Eto, i sam kaze: on i njegov, jer ne znamo šta je, niti je naš jezik
sposoban da izrazi ono što naša misao ne moze dokuciti. A ako je tako, a
sigurno jest, nemoguce je zamisliti da taj svemirski duh igra
nedostojnu igru s ljudima, puštajuci ih da protrce kroz zivot, dolazeci
iz nicega i nepovratno odlazeci u ništa. Bilo bi to besmisleno tracenje
tolike snage. Mnogo je vjerovatnije, i logicnije, i manje uvredljivo, da
je tijelo smrtno a duša besmrtna, duša je djelic sveopšte svemirske
energije, poklonjen nam, privremeno ustupljen, na rodjenju, koja ce
zivjeti svojim nepoznatim zivotom i poslije smrti tijela, ili ce se
useliti u novorodjence, da nastavi svoje vjecno kretanje.
Ni kap vode se ne gubi, samo se mijenja, kako se moze izgubiti sve
covjekovo? Mora biti da zivot postoji po nekom višem nacelu, a ne samo
po besmislu, po zlu, po ludilu!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   28/8/2010, 6:54 pm

Boze, kako su ljudi nesrecni.

Prvi put sam sve ovo ispricao jednoj djevojci, i prvi put ovako, u nekoj
vezi, od pocetka do kraja.
Tako sam i sam sebi slozio razloznu pricu, koja se dotle gubila u
komesanju
odvojenih dijelova, u magli zebnje, u nekom zbivanju van vremena,
mozda i izvan nekog odredjenog smisla, kao tezak san koji ne mogu ni da
prihvatim
ni da odbacim. A zasto bas njoj, i zasto o ovome, nisam mogao ni sam
sebi objasniti.
Ucinilo mi se da zna slusati, razumjeti svakako nece, a slusanje je
vaznije od razumijevanja.
Iskustvo me naucilo da ono sto se ne moze objasniti samome sebi, treba
govoriti drugome.
Sebe mozes obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, tesko izrecivim
osjecanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bjezi u omaglicu, u
opijenost koja ne trazi smisao. Drugome je neophodna tacna rijec, zato
je i trazis, osjecas da je negdje u tebi, i lovis je, nju ili njenu
sjenku, prepoznajes je na tudjem licu, u tudjem pogledu, kad pocne da
shvata.
Slusalac je babica u teskom porodjaju rijeci. Ili nesto jos vaznije. Ako
taj drugi zeli da razumije.
A ona je zeljela, i vise nego sto sam se nadao.
Dok sam pricao, s njenog lica je nestalo vedrog izraza, koji me mozda i
naveo na neocekivani razgovor, a zamijenilo ga nesto nenadno zrelo, i
tuzno.
Rekla je samo:

- Boze, kako su ljudi nesrecni.

Mesa Selimovic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   11/9/2010, 11:01 pm

Mesa Selimovic - Tvrdjava


- Ne vrijedi pricati o strasnom ubijanju, o ljudskom strahu, o zvjerstvima i jednih i drugih, ne bi trebalo pamtiti, ni zaliti, ni slaviti. Najbolje je zaboraviti, da umre ljudsko sjecanje na sve sto je ruzno, i da djeca ne pjevaju pjesme o osveti.

- Druge koristi nema, ni stete, ni od poraza ni od pobjede. Jer tko je ikada ostao pametan poslije pobjede? A tko je izvukao iskustvo iz poraza? Nitko.

- Tajna se duze pamti nego jasna istina.

- Ucinilo mi se da zna slusati, razumjeti svako bice, a slusanje je vaznije od razumjevanja.

- Iskustvo me naucilo da ono sto se ne moze objasniti samome sebi, treba govoriti drugome.

- Malo je ljudi u gradu moglo da kaze, mozda samo ja: sretan sam, ziv sam. Nisam to govorio, ali sam snazno osjecao, svakom zilicom. Drugi to nisu mogli, jer nisu visili nad ponorom.

- I on se uvjerio da zenina grdnja moze biti korisna, ako je primis kao savjet i ako te sreca posluzi.

- Najveca mudrost u zivotu je da covjek pronadje pravu ludost.

- Usamljenost radja misao, misao nezadovoljstvo, nezadovoljstvo pobunu.

- Najmanje se govori kada te se najvise tice.

- Ne postoje granice. kao u pustinji, kao na nebu, i sjecanja mirno prelaze, smjestajuci se ondje gdje im je zgodnije.

- Ni haljinu ne valja krpiti kamo li ljubav. Bolje je otici.

- Svatko se radja sa svojom srecom.

- Naucit cu ga pjesnistvu i naucit cu ga da mrzi rat.

- Zena voli njeznu rijec makar bila i glupa, nego pametnu ako je gruba.

- Sirotinja sam, ali prosjak nisam.

- Nitko nikome ne moze natovariti toliko muke na vrat koliko covjek sam sebi.

- Boj se ovna, boj se govna, a kad cu zivjeti?

- Slican je vodi, nema svog oblika, prilagodjava se sudu u koji ga naspu.

- Odgovornost i za zlo i za dobro prebaciti na Bozju volju, znaci zakloniti sebe za nacelo.

- Sto ima vise svetih sklonista iza kojih se ljudi kriju, sve je vise prostora za ljudsko zlo. Covjek uvijek izmisli razlog izvan sebe, da bi se oslobodio odgovornosti i krivice. To je podsticaj za zajednicku neodgovornost. Tesko covjecanstvu dok je tako.

- Nije dobro ako mislimo samo na svoje dobro.

- Sve je medju ljudima zapetljano i ni sa koga ne mozemo reci da je sasvim prav ili sasvim kriv.

- San je ono sto se zeli, a zivot je budjenje.

- Sve ce proci, ali kakva je to utjeha? Proci ce i radost, proci ce i ljubav, proci ce i zivot. Zar je nada u tome da sve prodje?

- I tako se neprestano vrtila u krug, od radosti do razuma i natrag.

- Osjetio sam strah. Kako su me to ubili? Nisam ranjen, nisam zaklan, nisam mrtav, ali me nema.

- Ili ja to sanjam svoj nemoguci polozaj, koji iskustvo odbija? Jer, ja sam ziv, ja hodam, ja znam sta trazim, ne pristajem da me nema. Mogli su me pretuci, mogli su me zatvoriti, mogli su me ubiti, zar su malo ljudi ubili bez razloga? Ali zasto su napravili avet od mene, zasto mi oduzimaju mogucnost da se borim?

- Svatko mora da potrazi malo krivice i u sebi.

- Nisam vjest razmisljanju, vise volim zivot nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se vecina stvari dogadja mimo nas, bez nase odluke.

- Zenu ljubav pomladjuje.

- Nije posteno govorilti ono sto covjek ne zna.

- Misao je samo tvoja, cin je svaciji.

- Covjekova nada je jaca od iskustva, ne moze je pokolebati tudji neuspjeh.

- I ubrzo sam se, iz traljave pobune i toboznje zelje za slobodom, vracao u cvrstu tvrdjavu njene ljubavi, kao smireni bjegunac koji nije ni odmicao daleko od kapije.

- Vise je dobrih ljudi na svijetu nego zlih. Mnogo vise! Samo se zli dalje cuju i teze osjecaju. Dobri cute.

- Ne mogu biti neposten, a ne mogu biti hrabar. Onda cu stradati u strahu, a posteno. Nisam znao da se i to moze.

- Za svakoga imamo razumjevanja, osim za svoje najblize, smatramo da nam njihova vijernost prirodno pripada, kao vlastita koza.

- Ali se ne pamti razlog vec cin.

- Tesko drzavi za koju je opasan jedan jedini covjek. A nije on opasan po drzavu, vec za nekoga tko misli da je drzava.

- Lako je biti dobar na tudji racun.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   19/10/2010, 7:52 pm

"Postoje tri velike strasti.Alkohol,kocka i vlast.Od prve dvije ljudi se mogu izleciti,od trece nikako.Vlast je najtezi porok.Zbog nje se ubija,zbog nje se gine,zbog nje se gubi ljudski lik.Nedovoljna je,kao carobni kamen,jer pribavlja moc.Ona je duh iz Aladinove lampe,koji sluzi svakoj budali,koja ga drzi.Odvojeni ne predstavljaju nista,zajedno kao kob ovog svjeta.Postene i mudre vlasti nema,jer je zelja za moci bezgranicna.Covjeka na vlasti podsticu kukavice,bodre laskavci,podrzavaju lupezi,i njegova predstava o sebi uvjek je lepsa nego istina.
Sve ljude smatra glupim,jer kriju pred njim svoje pravo misljenje,a sebi prisvaja pravo da sve zna.I ljudi to prihvataju.Niko na vlasti nije pametan,jer i pametni brzo izgube razbor,i niko trpeljiv,jer mrze promjenu.Odma stvaraju vjecne zakone,vjecna nacela,vjecno ustrojstvo i vezuci vlast uz Boga,ucvrscuju svoju moc.I niko ih ne bi oborio,ako ne postanu smetnja i prijetnja drugim mocnicima.Ruse ih uvjek na isti nacin,objasnjavajuci to nasiljem prema narodu,a svi su nasilnici,izdajom prema vladaru,a nikom to ni na um nepada.I nikoga to nije urazumilo,svi srljaju na vlast kao nocni leptir na plamen svijece.
Bez hljeba narod moze ostati,bez vlasti nece".

M.Selimovic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   22/10/2010, 10:03 pm

"Ako bi ovo nekome izgledalo cudno,ili cak neverovatno.mogao bih reci samo to da su istine ponekad vrlo cudne,a mi uveravamo sebe da ne postoje,jer ih se stidimo,kao gubave dece,iako one zbog toga nisu manje zive i manje istinite.Obicno ulepsavamo svoju misao i krijemo guje sto lazu u nama.Zar ih zaista nema,ako ih krijemo?Ja nista ne ulepsavam i nista ne krijem,govorim kao pred Bogom.I jos hocu da kazem,da nisam ni rdjav ni cudan covek,obicniji mozda nego sto bih zeleo,isto kao i vecina ljudi"...
..."Otada sam cesto u mislima prelazio od kamenog mosta do teskih hrastovih vrata sto prekidaju posivele zidine.U tim zamisljenim odlascima hodao sam kao u snu,put je uvek bio pust,oslobodjen za moj pohod,i u mislima mucan,da bih mogao lakse da prodjem.Kapija je cilj svega,put vodi odsvud samo do nje,ona je smisao kobi,slavoluk smrti.Video sam je u mislima,u snu, u strahu osecao njeno mracno dozivanje i neutoljivu glad.Okrenuo sam se i bezao,a ona me gledala u potiljak,mamila,cekala"...
..."Gorka je bila ta molitva,drugacija nego sto sam je govorio nad mrtvacima u tabutima.Ticala se samo mene i njega.Oprosti, brate,meni gresnome za ovu kasnu ljubav,mislio sam da je postojala dok je bila potrebna,sada se budi kada nikome ne moze pomoci cak ni meni"...

M.Selimovic ( Dervis i smrt)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   23/10/2010, 5:37 pm

Rekoh čudnu riječ: pobuna. I zaustavih pero nad ravnim retkom u kom je ostala utisnuta jedna nedoumica, prelako izrečena. Prvi put sam tako nazvao svoju muku, a nikad ranije nisam o njoj mislio, nisam je zvao tim imenom. Odakle je došla opasna riječ? I je li samo riječ?. Upitao sam se, ne bi li bilo bolje prekinuti ovo pisanje, da sve ne bude teže nego što jest. Jer ako ono neobjašnjivim putevima izvlači iz mene čak i što nisam htio da kažem, što nije bila moja misao, ili je moja nepoznata misao što se skrivala u mraku mene, ulovljena uzbudjenjem, osjećanjem koje me više ne sluša, ako je sve to tako, onda je pisanje nemilosrdno isljedjenje, šejtanski posao, i možda bi najbolje bilo slomiti trščano pero pažljivo zarezano na vrhu, prosuti divit na kamenu ploču pred tekijom, neka me crnom mrljom podsjeća da se nikad više ne prihvatim magije što budi zle duhove. Pobuna! Je li to samo riječ, ili je misao? Ako je misao, onda je moja misao, ili moja zabluda. Ako je zabluda, teško meni; ako je istina, teško meni još više.

Meša Selimović
DERVIŠ I SMRT

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   26/10/2010, 8:01 pm

."Gledao sam ih zbog ljepote.Pocinjale su od zaglavka.ovivicene halhalama i vezenim rubom svilene kosulje,njezno oblih i nepojmljivo tankih zglobova,prozracenih clanaka.Najljepsi su bili prsti,dugi,gibljivi,svijetle koze salivene u pravilne cunjeve sa sjenkama pregiba,zacudno zivi kad su se polako sirili ili skupljali u prozirnu casku,kao latice.
Ali ako sam prvo obratio paznju na ta dva mala stvora,dvije zivotinjice,dvije sipe,dva cvijeta,nisam ih primjecivao same,ni u pocetku dok sam najvise u njih gledao,ni poslije kad sam je otkrivao kao nepoznatu zemlju.Sve je na njoj bilo skladno i nerazdvojivoogled ociju lako oivicen crnom bojom,sto se spajao s pokretom ruke jedva skrivene providnom tkaninom kosulje;meki nagib glave;kad bi zatreptao zlatom obuhvaceni smaragd na celu,i nesvjestan trzaj noge u srebrnoj papuci;lice bez neravnina,po kome se razlivala blaga svjetlost nekud iznutra,iz krvi sto se preobracala u tople odsjaje;vlazan bljesak zuba iza prividno lijepih,punih usta.
Imala je samo tijelo,sve drugo je njime potisteno.Nije u meni probudila zelju,ne bih to sebi dopustio,udavio bih je u samom pocetku,stidom,mislju o godinama i zvanju,svijescu o opasnosti kojoj bih se izlagao,strahom od nemira koji moze da bude tezi od bolesti,navikom da vladam sobom.Ali nisam mogao da sakrijem od sebe da je gledam sa zadovoljstvom,sa dubokim i mirnim uzivanjem kojim se gleda tiha rijeka,nebo u predvecerje,mjesec u ponoc,procvjetalo drvo,jezero moga djetinjstva u zoru.Bez zelje da se ima,bez mogucnosti da se potpuno dozivi,bez snage da se ode.Ugodno je bilo gledati kako se love njene zive ruke,kako se zaboravljaju u igri,ugodno je bilo slusati je kako govori,ne,nije trebalo nista da govori,dovoljno je bilo da postoji"...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   1/11/2010, 8:20 pm

."Da sam izdrzao samo jos trenutak,da je moja ljubav prema bratu bila malo jaca od moralnih obzira u meni,sve bi se svrsilo dobro.Ili bi bilo gore.Ali bih mozda spasio brata.Nisam lako odustao od svoje zelje,kao sto bi moglo izgledati.U jedmom jedinom trenu nasao sam bezbroj razloga i za jedno i za drugo,i da pristanem i da odbijem,i cesto je to bilo isti razlog,i dok je ona cekala,u kratkom razmaku vremena,koliko da se odahne,bjesnila je u meni oluja.Odlucivao sam o svome i bratovljevom zivotu.Predacu joj njenog lakovjernog brata,nasjesce na savjete prijatelja.Naplaticu za trud i izdaju,ne suvise veliku,jer bi i bez mene ucinili sto hoce,a ja bih mogao pomoci da sve ipak izgleda ljepse.Zasto da se stidim,zasto da prebacujem sebi?Brata spasavam!Samo trebalo je da vicem jace,i uvjerljivije,da nadvicem drugi glas koji me opominjao.
Ne znam sta je brat ucinio,ne znam koliko je kriv,ne vjerujem da je ista tesko,suvise je posten i mlad za vece zlo.Mozda ce ga pustiti uskoro.Ali ako i nece,cak da sam i siguran da nece,mogu li pristati na ovu nepostenu zavjeru protiv covjeka koji mi nikad ni ruzne rijeci nije rekao? Nije u pitanju imetak,nemam ga i ne postujem ga mnogo ni kod drugih.U pitanju je nesto drugo,nepravda,prljav postupak,nepostenje,nasilno oduzimanje prava.Ne cijenim mnogo njenog brata,povrsan je,lakomislen,cudan,ali i da je gori nego sto jest,kako cu se poravdati pred sobom ako ovoj bezobzirnoj zeni pomognem u ovoj hajduckoj pljacki? Sta sam onda govorio drugima tolike godine? Sta cu reci sebi poslije svega? Ziv brat ce me neprestalno podsjecati na moj ruzan cin,koji vise necu moci popraviti.Nista nemam osim uvjerenja da sam castan,ako i to izgubim,bicu rusevina.Tako sam mislio,zaista.Mozda ce nekom izgledati cudno kako sam mogao da se kolebam izmedju te dvije nejednake stvari,da ucinim sitnu izdaju da bih oslobodio brata.Ali kad je covjek naucio da mjeri svoje postupke strogim mjerilima savjesti,bojeci se grijeha mozda vise nego smrti,onda to i nije tako cudno.Osim toga, znao sam,potpuno sam bio siguran, treba samo da odem Hasanu i da mu kazem dreci se,zbog mog brata,odrekao bi se odmah.
Ali nisam mogao,nisam htio nista da joj kazem dok s njim ne razgovaram.
Pozurivala me,razbijajuci moje kolebanje.
Ne bih zaboravila ucinjenu uslugu.Stalo mi je da se ne dize bruka oko nase porodice.
Cime bi vratila uslugu veliki Boze!
Ustani Ahmede Nurudine,ustani i izadji.
Javicu ti-rekao sam,utiruci put za ponovno vidjanje.
Kada?
Cim Hasan dodje.
Vraca se za dan,dva.
Ustali smo u istom casu.
Njena lijepa ruka nije se podigla da sakrije lice.Bili smo u zavjeri.
Nesto se ruzno desilo medju nama,i nisam bio siguran da sam ostao potpuno cist"...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   4/11/2010, 2:22 pm

Mozda zbog neravnog hoda kroz istoriju,zbog stalnih nesreca,zbog istoriske kobi.Nikad Bosna nije imala srecu da je mocni susjedi ostave na miru.Od dalekih bogumila,koji predstavljaju pravo,neortodoksno lice Bosne,ove ljude su proklinjali,palili,unistavali pape,carevi,kraljevi,a preziveli su se uvijek vracali svome prkosu.Turska okupacija je jednim oduzela vjeru,a svima slobodu.Ali i oni koji su presli u tudju vjeru,ostali su Bosanci,cudan soj ljudi koji se nije mjesao s okupatorom,ali nije vise bio sto su njegova druga braca,mada su im isti obicaji,nacin zivota,jezik,ljubav prema zavicaju.Tako ostaju sami.Mislim da nikad nijedna grupa ljudi u istoriji nije ostala usamljenija nego sto su bosanski Muslimani.Nije mnogo pomagalo ni to sto je Bosna do osamnaestog vijeka bila relativno razvijena,prakticki bez nepismenih,sa mnostvom skola,s uredjenim urbanim zivotom,sa dosta vjerske tolerancije,neprirodnost njihovog polozaja bila je ocita.Nisu prisli tudjini a odvojili su se od svojih.Kuda je mogao da vodi njihov istorijski put?Nikuda.To je tragican bezizlaz.U zatvorenim zajednicama koje su se stvarale u Bosni,najzatvorenija je bila muslimanska.Od kuce i porodice stvoren je kult,i sav neistroseni vitalitet tu se ispoljavao.Ako se na taj nacin stvorila intezivna intima atmosfera,s neobicnom jakom osjecajnoscu( nase najljepse narodne balade i romanse su muslimanske) stvorila se isto tako neophodnost za javnu djelatnost jer nikakve perspektive zaista nije bilo.Isli su s okupatorom ali su ga mrzeli,jer im put nije bio isti.S ostalim nisu mogli,jer su zeljeli kraj Turske carevine i doprinosili njegovom rusenju.A kraj Turske carevine je i kraj svega sto su oni bili.Razum tu nije mogao pronaci resenje.Ostala je samo pasivnost i predavanje sudbini pri cemu je priklanjanje ili otpor Porti samo nesistematicno,afektivno reagovanje.Ako se tome dodaju mrznja,osjecanje nesigurnost,strah,bijes,ispadi Muslimana kao neimanje pravca i ispadi drugih prema njima zbog mrznje prema Turcima,eto vam,ukratko,skica jednog pandemonijuma koji se zove Bosna i njeni ljudi".

Mesa Selimovic o Bosni

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   7/11/2010, 5:18 pm

...Kod drvenog mosta, gdje se rijeka savija u luku, zaustavio me pasvandžija. Stajao je u sjenci drveta, skriven, šapnuo i meni da se sklonim, dok ne odu, rekao je. Neki mladici gadali su kamenjem fenjer kraj puta.
Kad je staklo prsnulo a žuto svjetlo se ugasilo, otišli su bez žurbe.
Pasvandžija je gledao mirno za njima, i objasnio da im je vec ušlo u obicaj da svako vece štogod unište. A on se skloni, cuva glavu. I sutra plate mahaljani, nije pravo da placa on iz svoga džepa. A što ga pitam zašto ih ne prijavi, kako da ih prijavi kad ne zna ko su? Noc, mrak, daljina, može covjek dušu ogriješiti. A kad sam rekao da ih ja ne bih štedio da sam na njegovu mjestu, odgovorio je da ne bi ni on, da je na mome mjestu. A ovako, niti vidi niti cuje, a šta mu i ostaje drugo kad je ko maca: puhni, i nema ga. A bogzna ciji su, sve sito-pjano, obuceno opareno, ne ozeblo ne poteglo, sve do zore lingaju, traže žensko, da oprosti moj cin, traže belaja. Po cijelu bogovetnu noc bježi od njih, krije se da se ne susretnu, a ako ne ubjegne, on im kaže: idite malo u drugi kraj; a oni kažu: necemo; a on im kaže: nemojte; a oni njemu kažu: ti si stara budala; znam, kaže on, i svakog dana sve veca; hoceš li da te bacimo u rijeku, kažu oni; necu, kaže on. Tako se porazgovaraju, i on gleda kako da izmakne. Takav posao, veli, svacega se covjek nagleda i nasluša. Noc je stvorena za ono što se radi skriveno, pa on, hodajuci do zore, sazna i ono što ne želi i što ga se ne tice. A moglo bi se ticati mnogih, samo on ne voli da govori, pogotovu ako je badava: što da covjek gubi vrijeme uzalud? A to što zna, njemu ne treba, ne može ga ni pojesti ni popiti, a ponekome bi moglo poslužiti. Iako mu dode nekako cudno: on zna a ne tice ga se, a drugoga se tice a ne zna. Njega, pasvandžije, tice se jedino kad pokloni to svoje znanje, kad ga uruci onome kome može biti od koristi, a sve za ljubav i prijateljstvo, koliko da ne dode praznih ruku djeci. Doduše, samo onako kaže: prijateljstvo, a baš da ga ima mnogo, nema; po noci ga ne vidi, a po danu spava pa ne zna. Ali od ovog što zna, nije se usrecio. Poceo je i na svoju ženu da gleda ispod oka, da mu ne smišlja kakvo zlo. Sad, što se tice njegove žene, to pretjeruje i dušu griješi, oko bi mu iskopala, to jest svoje, kad bi mu zatrebalo, i kaže to više kao jedan primjer....

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   13/11/2010, 6:07 pm

.Uznemirio me, ali straha nisam osjecao. Nadvladala ga je ljutina zbog ružnog postupka i uvrede. Cak se javio i prkos, da istrajem, izazvan trenutnom mišlju kako žele da me zaustave u onome što cinim s pravom. To onda znaci da nisu sigurni, i da se boje. Jer, da nije tako, zašto bi me upozoravali? Ucinili bi što hoce, ne obaziruci se na ono što ja cinim i govorim. To je utvrdilo moju unutarnju sigurnost, koju nosim odavno, da predstavljam nešto ovdje, u ovom mjestu, u derviškom redu, da nisam prošao svijetom neviden i beznacajan. Toliko glupi nisu, znaju da bi njihova šteta bila da me napadnu, otvoreno bi pokazali da ne poštuju nikog, ni najpoštenije, ni najodanije, a to nece, niti imaju zašto.
Razmišljao sam tako, iduci prema tekiji, s poraslim pouzdanjem, da je cak i dobro što su mi poslali ovog covjeka: otkrili su da se boje, a uvredom su podstakli moju odlucnost. Samo, znao sam da im ne smijem dati mnogo vremena da djeluju protiv mene, moram prije njih otici do onoga koji može sve da presudi. Da nije noc, otišao bih ovoga casa. Obradovala me ta riješenost da ne cekam, da se ne prepuštam praznom tugovanju i nemocnom nadanju, vec da ucinim ono što mogu. Ne smijem da hodam sokacima poput mjesecara, sa uzetom voljom, kao bogalj. Nije covjek ono što misli, vec ono što cini.
Ali kad sam zatvorio tešku hrastovu kapiju i navukao mandal, kad sam se našao u sigurnosti tekijske bašce, suprotno svakom ocekivanju, suprotno logici, jer me ovdje sve moje štitilo, obuzelo me mucno nespokojstvo, odjednom, gotovo bez ikakva prelaza, kao da sam otvarajuci i zatvarajuci vrata, navlaceci mandal i provjeravajuci da li se smjestio u svoju drvenu postelju, ispustio misao što je održavala moju bodrost. Nestala je, sunula u noc kao divlja ptica, a javio se nemir, slican strahu, tek tada, naknadno, ne znam zašto, nisam se usudivao da objašnjavam razloge, možda sam se bojao baš tih razloga i ostavljao ih u tami, nerazaznate, ali svjestan da postoje. Oblila me misao, kao vrelina, udarila me, mislim da tako dolazl kap, kao bolan bljesak, obznanila se kao duboka gluha grmljavina: opkoljavaju me.
Nisam se sjetio ni tada ni dugo poslije, da je ljudska misao nesiguran talas što ga podiže ili smiruje cudljivi vjetar straha ili želje.
Znao sam jedino, znao ponovo, jer sam bio zaboravio, da je slutnja prvi glasnik nesrece.
Ali i u tom casu mi je bilo jasno da se ne smijem predati. Sutra, ranim jutrom, ucvrsticu branu pred tom bujicom što joj vec cujem huku.
Necu se predati.
Neka mi se ruke sasuše, neka mi usta onijeme, neka mi duša ostane pusta, ako ne ucinim što covjek mora da cini.
A Bog neka odluci....

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   14/11/2010, 6:36 pm

..Prolazeci pored pekare, udahnuo sam miris vrucih somuna, i sjetio se da od juce ništa jeo nisam. Pasvandžija je sinoc govorio o somunima. I njega moram pronaci, danas. Kako nisam osjetio da je htio nešto da mi kaže? Ne samo za onog covjeka što me cekao sa prijetnjom. Gotovo je silom želio da me zadrži uza se, da ga upitam. A ja sam bio gluh i slijep.
Onda sam se prisilio da mislim o kadijinoj ženi, otici cu opet u onu cutljivu kucu, i o Hasanu, šta je cinio sinoc i kuda je otišao, i o ocu, javicu mu odmah, cim se riješi sve ovo, i o prošloj noci, dugoj i besanoj, i o bezbroj sitnica, niko nije podrezao ruže u tekijskoj bašci, zarašce u trnje, i o Mustafinoj djeci, sve cešce sjede pred tekijom, žena ih otjera da joj ne smetaju a Mustafa gunda i iznosi im hranu, smijace nam se svijet, vec ih zovu derviškom djecom, a nemam srca da zabranim, i još bogzna o cemu, samo da ne mislim na razgovor s muftijom. Ne što ne znam šta cu reci, vec što poslije toga nema ništa. Do presude ima nade za sve, a onda ima samo presuda. Ako bude dobra, nada i ne treba, ako bude rdava, ne vrijedi ni misliti.
Muftijina kuca je u brdu, usamljena, u bašci ogradenoj visokim zidom. Nikad nisam ušao unutra. Necu ni sad, izgleda.
Stražar pred vratima mi rece da muftija nije kod kuce. Otišao je iz kasabe.
— Kada ce se vratiti?
— Ne znam.
— Kuda je otišao?
— Ne znam.
— Ko zna?
— Ne znam.
Eto, sav strah je bio uzaludan. Nada se produžava, ali sve slabija. Može uskoro da mi i ne zatreba.
Nisam znao šta da cinim. Ako odem odavde, teško cu stici do muftije, i kasno, ako i stignem. Kuda je otišao? U koju od svojih kuca? Na koje od imanja? Ugosko? Uglješice? Gor? Tihovice? U ravnicu? Na jezero? Na rijeku? Cesto je bježao, i od svega, od vrucine, od hladnoce, od magle, od vlage, od ljudi.
Gdje je sad? Samo mi ovdje mogu reci.
— Ne znam šta da radim — požalio sam se stražaru — Muftija mi je porucio da dodem, imamo važan razgovor. Moram da ga nadem.
Stražar je slegao ramenima, ponovivši tako onu jednu jedinu rijec koju je znao. A ja nikako nisam mogao da odem.
— Mora neko da zna u kuci.
Tada su se otvorila vrata, i mršav covjek, bivši vojnik, sudeci po brazgotinama na licu i po dijelovima odjece što je još zadržavao na sebi, sigurno žaleci da sve odbaci, gledao je strogo u mene. Dok se ne opravdam, ja sam za njega krivac....

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   15/11/2010, 6:37 pm

...I njemu sam rekao što i stražaru.
Po nepovjerljivom izrazu ucinilo mi se da sumnja u istinitost mojih rijeci. Uvrijedilo me to nepovjerenje, ali je još jaca bila želja da mi zaista ne povjeruje. Upleo sam se u laž, bio sam prisiljen da tako postupim, ali ako muftija sazna, a saznace, moracu da tražim oproštaj a ne pravdu.
— Pa ništa — rekao sam povlaceci se.
U tom casu primijetio sam da se strogo vojnikovo lice mijenja, razblažuje, rasplinjuje u osmijeh. Zašto?
Tada sam i ja njega prepoznao. Ratovali smo jedno vrijeme zajedno, samo je on na vojni bio i prije mene i poslije mene.
Obradovali smo se obojica.
— Promijenio si se — kaže veselo — ko bi te poznao u tom derviškom ruhu! Ali eto, poznao sam te!
— A ti si isti. Malo stariji, malo mršaviji, ali isti.
— Pa nisam baš isti. Dvadeset godina je prošlo. Udi.
Kad je zatvorio vrata iza nas, kao da je postao nesigurniji.
— A muftija te pozvao?
— Moram da govorim s njim. Stražar nije htio da mi kaže kuda je otišao.
Kroz bašcu se bijelio ravan cisti put pokockan sitnim rijecnim kamenjem, oivicen ogradom od šimšira i biserka nježno zelenih listica. U bašci je neko vješto razbacao stabla vocaka, breza, smreka, grmova divljih ruža, ostavljajuci ponegdje jedno jedino drvo na cistoj tratini, a negdje ih zbijajuci u skupine, stvarajuci tako igru što je licila na prirodu i prirodu što je licila na igru. Ova cvjetna i lisnata ljepota ogromnog prostranstva djeluje kao cudo, možda najviše zbog misli da je sve ovo stvoreno da jedna noga gazi svijetlo-zelenu travu, i jedan pogled da se odmara na nježnim vršikama stabala. Zaista izgleda da je ljepota samo suvišak.
Vojnik je utišao glas. I ja. Gotovo šapucemo u ovoj ocišcenoj, ograbljanoj, njegovanoj šumi kojoj je oduzeta divljina a ostavljena svježina, u ovom tihom prostoru ogradenom zidom, gdje su i olujama podrezana krila.
Vojnik gleda duž puta prema bijeloj kuci skrivenoj u drvecu. Gledam i ja. U oku se smjenjuje blještavo i zeleno, oštro i sneno, od sunca na staklu prozora, i lakog njihanja granja.
Vojniku je ime Kara-Zaim. Sad je sjenka nekadašnjeg Kara-Zaima, sad je dronjak onog neustrašivog mladica što je golom sabljom išao na golu sablju, dok mu jedna, ulanska, nije otvorila put izmedu rebara na prsima i ledima. Do tada je boden, zasijecan, sjecen, skracivan, nije imao pola lijevog uha, ni tri prsta na lijevoj ruci, lice mu je išarano crvenim brazdama na kojima ne izrasta nova koža, ostale biljege sakrivao je haljinama, i uvijek je lako prebolijevao i vracao se u bitke. Krv mu je bila jaka, i duboki zasjeci u mlado meso brzo su zacjeljivali. A kad ga je probola dušmanska sablja ulanska, nacinivši otvore da svjetlo suncevo ude u njega prvi put, kad su mu vrh i sjecivo prošli kud im nije put, kroz pluca, Kara-Zaim je pao i zamro, ostavili su ga uzmicuci, i džerah je u trku samo dotakao njegovu hladnu ruku i požurio za vojskom, namjeravajuci da mu prouci dovu kad izmakne na sigurno mjesto. Kara-Zaim se probudio u noci, od hladnoce, medu mrtvacima, iznemogao i tih kao i oni. Ostao je živ, ali nije više bio za vojsku. Izgubio je snagu, i brzinu, i radost. Sad je cuvar bašce, ili kuce, ili nevoljnik što prima milostinju.
— Dobro mi je — pogledao me veselo. Prisiljavam se da mirno gledam u njegovo izorano lice. — Posao nije težak. A muftija ima povjerenja u mene. Ja sam kao nadzornik stražara, pomalo ih ucim, nadgledam, i tako.
— Mogao si da budeš i nešto drugo. Dizdar u tvrdavi. Pomocnik kajmekama. A mogli su da ti daju kakav timar, kao i drugima, da budeš na svome imanju.
— Zašto? — upitao je uznemireno. — Nudili su mi, nisam htio. Ja sam zadovoljan. Na ovom mjestu ne može biti svako.
Vrijedalo me, i boljelo, što plašljivo gleda prema kuci, nekadašnji gazija Kara-Zaim. Da li bi trebalo da i ja ovako gledam ako bih se uputio tamo? Cega se boji on koji se nicega bojao nije?
Rekao sam, ne želeci da ga povrijedim:
— Kakav si ti junak bio! Bože veliki, kakav junak!...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   16/11/2010, 9:18 pm

..I odmah se pokajao. Zašto mu oživljavaš prošlost? Zašto ga budiš iz drijemeža? Nije zaboravio, to je nemoguce, ali se stišao, primirio, prežalio možda; no treba mu pozledivati rane što su prestale da krvare.
Avaj, govorio sam i o sebi.
Sad je kasno, receno je što nije trebalo.
Pogledao me zaprepašteno, sigurno vec godinama niko nije govorio o njegovoj prošlosti, ili je on sam govorio, navodeci druge da kažu, da ga se sjete drukcijeg, zar je umrlo i sjecanje? zar ga nema ni u cijoj uspomeni? A možda ni on više ne govori, cemu? ili govori više i beznadnije što prošlost biva dalja, i ne nada se da ce se iko sjetiti. U njemu je sve živo, u drugima je umro.
I eto, jedan derviš je progovorio o njemu nekadašnjem. I još kako je progovorio! Sanjao je možda da to neko kaže baš ovim mojim rijecima: Bože veliki, kakav si junak bio! Udarile su ga po srcu, sigurno, sunule su kroz krv kao vreli vjetar, uši mu zaglušile. Ili je mislio da su to rijeci iz njegovih snova, niko ih nije izrekao, cula ih je samo njegova želja. Ali ne! Rekla je to ova stara dervišina. Sjetila se i rekla.
Gledao me trenutak izgubljeno, kao padavicar, nisam znao da li ce skociti od srece, i srušiti se na kamen, lomljiv, ili ce me zagrliti, da se održi na slabim nogama, ili se nasmijati, ili zaplakati, i umrijeti, ali ja nisam dovoljno poznavao gaziju Kara-Zaima. Sjetio sam se junaka, kako da to ne bude i sad? Samo ga izdaje drhtav glas i tiho krkljanje u probodenim plucima, zbog uzbudenja:
— Sjecaš se? Da li se zaista sjecaš?
— Sjecam se. Uvijek kad mislim o onom vremenu, vidim tebe.
— Kako me vidiš?
Šapat mu je tih, zove me iz tame vremena.
— U nekom svjetlu, Kara-Zaime. Na širokom polju. Samog. Ideš mirno, ne osvrcuci se, ne cekaš nikoga. Sav u bijelom. Ruke su ti gole do lakata. U ruci sablja, i svjetlo je možda od sunca na njenom sjecivu. Liciš na vjetar što se ne može zaustaviti. Na suncanu zraku liciš što ce svugdje prodrijeti. Svi drugi su zastali, gledaju, nema ih. Samo ti.
— Nisam tako išao.
— To je moje sjecanje. Izbrisalo se ono što je možda bilo, i samo je to ostalo.
— Lijepo je. Ljepše nego u zbilji. Ili nije. U nekom svjetlu, veliš. Na širokom polju.
Šapuce opijeno, a onda gleda u mene, traži svoju sliku u mojim rijecima, svoju daleku slavu na mojim usnama.
Zamišlja da pjevam pjesmu o njegovoj hrabrosti, a ja ga žalim.
I ne mogu više.
— Drago mi je što sam te vidio — kažem opraštajuci se.
— Cekaj.
Teško mu je da me pusti, ja sam onaj dugo žudeni koji zna, ja sam svjedok da ne umiru uspomene, ja sam potvrda da nije sve samo sjenka u njemu, moje sjecanje je naknada za dugi zaborav, nagrada za cekanje.
Iste rijeci, dva raspoloženja. I moje i njegovo istog je korijena, za njega je sreca što je za mene tuga. Svejedno, i moje i njegovo staro je hiljadu godina. I više. Ne vrijedi se oko toga mnogo baktati.
— Moram da idem.
— Cekaj. Muftija je ovdje, u kuci, Udi, ako ti je važno. Reci da sam te ja pustio. Ili nemoj. Reci da te on pozvao.
— Nije me pozvao. Sam sam došao.
— Znam. Samo tako reci: porucio si da dodem. Ima toliko poslova da se nece sjetiti. A ako upita za mene, i ako ti bude zgodno, kaži što znaš. Ono od ranije....

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   18/11/2010, 10:32 pm

..Mislio sam da muftije nema i žalio radi toga, ali sam se pomirio. Gotovo da mi je bilo lakše što odgadam. A sad se sve iznenada izmijenilo, i ono što sam želio treba da se desi. Bio sam zbunjen i nepripremljen. Nisam se zacudio što Kara-Zaim moli da ga pomenem, žalio sam što je naglo odustao od ponude da mi njegova preporuka bude oslonac. Još u mislima na svoju sliku, u svjetlu, na junackom ograšju, ponudio mi se za zaštitnika. A odstupio u istom casu, cim se sjetio da je to daleka prošlost. Planuo je i izgorio u istom trenutku. Na isjecenom licu još je treptala sreca zbog onoga što je bilo, i plašljiva nesigurnost zbog svega što je sad. Jesu li se u njemu uvijek sudarala dva vremena, razlicita po svemu a neodvojiva: ne može ni iz jednog.
Dok je šaptao s nekim covjekom na kucnom ulazu, mislio sam smuceno, vajkajuci se što mi je izmakla njegova jadna podrška, da je moja nesigurnost ista kao i njegova. Žalosno smo cekali pomoc jedan od drugoga, ne pouzdavajuci se mnogo u sebe. Sastavljali smo dvije nemoci da ispadne jedno slabo nadanje. Kod njega je nadanje ostalo, ali je vrijedilo koliko i moje porušeno.
Kad je covjek izašao iz kuce i znakom ili tihom rijecju rekao nešto Kara-Zaimu, on me pozvao pokretom ruke: pomogao sam ti, hajde! I ništa ne govoreci, uputio me prema ulazu, ali sad je to znacilo: udi, možda ce biti dobro. Ali sve sam to vidio usput, nesigurno, tako blijedo vidio sam i kržljavi limun pred kucom, i još kržljaviju palmu što je jedva preboljela našu tešku zimu i drijemala na proljetnom suncu kao bolesnik. Ne sjecam se ni kuda sam prolazio, ni koliko me ljudi pratilo ocima, stalno misleci na prvu rijec koju cu reci. Prva rijec! Kao oružje, kao štit. Sve od nje zavisi, ne zato što ce nešto objasniti, vec što mogu izgubiti svaku hrabrost ako bude neprikladna, može me uciniti smiješnim i nametnuti se kao sud o meni. Nevjerovatno mnogo rijeci sam okušao u sebi, i pravo je cudo šta se sve nametalo kao prva misao. Licilo je na poremecaj u mozgu, na potres koji je sve isprevrtao, ostavljajuci zbrku i besmisao. Dok sam išao tim prolazom što mi je ostao mracan i neraspoznat u svijesti, dolazilo mi je na um sve, od svecanih zaklinjanja do psovke. Ne mogu ni da napišem šta je sve htjelo da izade pri tom prvom susretu; pri prvom videnju. Bila je to teško objašnjiva mahnitost, toliko je izgledalo neshvatljivo šta sam ja, šta je moj mozak izmišljao tada, bjesneci i rugajuci se svemu razumnom. Kao da se sam iblis smjestio u meni, i šaptao mi tako nedostojne i odurne rijeci, tako smiješne i nedostojne postupke, da sam bio zgranut. Odakle me nade baš u ovom casu kad mi je potrebna najveca sabranost! Ali on dolazi baš onda kad se ne nadaš i kad ti je najgore. Jer, misliti kao što sam ja mislio, ozbiljan i miran covjek, da pridem muftiji i nazovem ga antiohijskom kozom, to može da bude samo davolov griješni mig. Ostavi me, božji otpadnice! — prijetio sam, još više ga razdražujuci.
Zbunile su me i one južne biljke u drvenim grobištima, palma i limun, pred kucom. Znao sam da je muftija iz Antiohije, i da ne poznaje naš jezik, ali gdje je ta Antiohija, u kojoj zemlji, i kojim se jezikom tamo govori, nikako mi nije dolazilo u pamet.
Srecom, nije bila potrebna prva rijec, nije trebalo ništa da kažem, nije trebalo ništa da ucinim.
U sobi, u koju su me uveli, muftija je igrao šaha s covjekom koga ranije nikad nisam vidio. Zapravo, igra je bila završena, ili prekinuta, u pocetku nisam znao šta se dešava, niti me se ticalo, a nepoznati covjek, nezdravo debeo, umorna, strpljivo ponizna smiješka, pristajao je na sve, uporno okrecuci glavu prema meni, kako bi skrenuo muftijinu pažnju sa sebe. Sigurno mi je želio uspjeh u svemu što bih tražio, samo da me muftija primijeti.
Ali muftija dugo nije vidio da je neko ušao u sobu (a morao je reci da me puste kad su ga pitali), niti je odgovorio na moj pozdrav.....


M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   20/11/2010, 3:13 pm

.Hitao sam da sa opštih razmatranja predem na ono što me boli, dok ga opruga drži, dok su mu oci koliko toliko žive, jer sam se plašio njegovog skorog klonuca, kad ce moje rijeci uzaludno oblijetati oko njega.
Bivalo mi je sve jasnije: njega muci cama i dosada. Ležala je po njemu kao pokrov, padala kao magla, umotavala ga kao ilovaca, opkoljavala kao vazduh, ulazila mu u krv, u disanje, u mozak, širila se iz njega i iz svega oko njega, iz stvari, prostora, neba, sipala kao otrovni dim. Trebalo je da klonem i sam ili da se borim protiv nje.
Ne pretjerujem, da sam bio siguran da cu rastjerati barsku maglu u njemu, digao bih skutove džubeta i zaigrao trbušnu igru, ucinio bih sve što bi razumnom covjeku teško i na um palo. Možda bi njegova pažnja, prije nego što splasne, ucinila toliko da žuta bezvoljna ruka napiše tri rješavajuce rijeci: pustiti zatvorenika Haruna. I ne znajuci šta je napisala, ne sjetivši se nikad više. Ucinio bih sve, kažem, svaku ludost, svaku sramotu, i ne bih se stidio poslije, cak bih s ponosom mislio kako sam pobijedio jednu mrtvacku ravnodušnost, zbog živog covjeka, zbog brata. Ali se nisam usudivao da mijenjam igru, vidio sam da ga je na cas probudio samo pehlivanluk duha, kao hašiš, i morao sam da mu dam još, više, kako se ne bi uvalio u težu nepokretnost.
To je bila najcudnija borba za koju sam ikad cuo, protiv mrtvila u njemu, protiv uzetosti volje, gnušanja od života. Borba teška i mucna najviše zato što se morala voditi neprirodnim sredstvima, izvrnutim mišljenjem, ružnim parenjem nespojivih osjecanja, silovanjem rijeci. A bojao sam se, i još kako sam se bojao, da ce njegova pažnja umrijeti onoga casa kad prestanem s igrom i predem na pravi cilj, zbog koga sam sve to i cinio. Morao sam lebdjeti iznad pravog smisla, približavajuci mu se i krijuci ga, jer bi njegova cula mogla da se zatvore, sama od sebe, cim ga osjeti.
Srecom, nije bio pritvoran, nije neproziran: sve je pokazivao i sve se na njemu vidjelo, i dopadanje i odvratnost. Zato sam vodio svoju usplahirenu misao prema sjenkama i osvjetljenjima na njegovu licu, radujuci se tom putokazu, jer, moglo je i njega da ne bude.
Sve je na njemu govorilo: iznenadi me, probudi me, zagrij me, i ja sam ga iznenadivao, budio, zagrijavao, vodeci ocajnicku bitku da održim na životu samrtnika, stalno na granici strave da necu uspjeti, a sva mi je nada u njemu. Izvrnuo sam duh naopako, groznicavo kopao po zakutcima da pronadem davolske brabonjke u sebi, borio se sa mrtvacem da ne bude još jedan, i na trenutak odahnuo tek kad je sjeo, sa nešto zanimanja i živosti na mlohavomlicu, te su i mome nadanju porasla krilca.
— Imam brata — bulaznio sam ne znajuci da li je i to dovoljno. — Ali ako ne požurim da ti kažem, mogao bih reci da sam ga imao, a imam i imao sam isto je što imam i nemam. A može da odluci sijev necije zle ili dobre volje. Brat mi je, ne zato što sam ga htio, jer da sam ga htio ja bih ga pravio, i onda mi ne bi bio brat, a ne znam ni da li ga je moj otac htio, ali kad se spario s mojom majkom, kad je kaplja mutne vode ušla u rodiljku, iz tog zadovoljstva za njih, iz tog niceg za mene, izrasla je veza i obaveza što se zove sin i brat. Bio željena utjeha ili uobicajena nevolja, Bog ga vezuje uz nas bez našeg pitanja, uskracujuci nam sva njegova zadovoljstva a opterecujuci nas svim njegovim nevoljama i nesrecama, a kao što zna tvoja uzvišena pamet, nesrece su mnogo cešce nego zadovoljstva, pa bismo mogli reci da je brat nesreca koju nam Bog šalje, i zato je primamo kao božiju volju i odredenje, zahvaljujuci mu na svemu. Tako, eto, zahvaljujem Bogu na nesreci, a volio bih da je on tvoj brat pa da zahvaljujem na sreci što slušam tebe, kao ti sad mene, pa da mi je svejedno. Ali, kako ne može biti tvoj brat, jer je moj, a ja ne mogu biti ti, jer je Bog odredio da budem samo nedostojni derviš, budimo ono što smo: ja molim, ti rješavaj. Ili bolje: ja cu da pricam, ti slušaj. Tebi je teže, znam. Ti ne moraš, ja moram....

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   21/11/2010, 8:01 pm

Probudio sam ga, oživio je, gleda, sluša, shvata, prima! Nije potrebna cocecka igra, dovoljne su prazne rijeci, pusti ih da lete kao vjetar, da se prevrcu kao majmuni, da bezglavo jure izmedu proljetnih suncanih zraka i sobne sjenke, kao pomahnitale, i evo, umirio se na stolici, sluša, ceka.
— I dalje? — kaže prilicno živo.
I prva sjenka njegova zuri u mene, cudi se, možda uci. Ne vidim ga dobro, jer me se ne tice. Gledam u muftijino lice.
Ima nade, brate Harune!
— I eto, imam brata, ili ga imam upola: ja pominjem ime njegovo, a on je zatvoren u tvrdavi. Pola života mu je ovdje, pola gore. Ako izgubi ovu polovinu, mogao bi i onu drugu.
— Koju polovinu?
— Koju ja još držim, pricajuci.
— Kakvoj tvrdavi?
— U tvrdavi, nad gradom.
— Svejedno, nastavi.
— U tvrdavu se zatvaraju rdavi ljudi, lopovi, zlocinci, hajduci, carevi neprijatelji. Ponekad. A najcešce budale. Zato što misle da nisu krivi, a to covjek nikad ne zna. Uvijek ispravljaju krivu Drinu, a to nije njihov posao, niti to ko od njih traži. Kako su ponosni na svoju ludost, lako ih je uhvatiti, i zato ih je najviše. Po ovome bi se moglo zakljuciti da su na slobodi samo pametni, ali nije tako: ostaju i ludi ako znaju da to sakriju. I ne ostaju pametni ako to pokazuju. Još ostaju oni koji imaju prava da budu kakvi hoce. Moj brat je bio niko i ništa, srecan covjek, ni pametan da ga se boje, ni lud da ne znaju šta bi mogao da ucini, kukavica da bi bio hajduk, naivan da bi bio rdav, lijen da bi bio neciji neprijatelj. Jednom rijecju, božijom providnošcu odreden da ga ljudi pozdravljaju ne poštujuci ga, da mu priznaju vrijednost ne tražeci da je pokaže.
— Zašto je zatvoren?
— Zato što nije poslušao oca.
— Zanimljivo.
— Otac je prost covjek, radi koliko može, daje koliko mora, ne tice ga se ništa osim kiše, oblaka, sunca, gusjenica, krompirove bube, ljuljka na pšenici, snijeti na kukuruzu i mira u porodici. Kako je sasvim jednostavan, iz jednog komada, kao drvena kašika, kao lipov canak, kao rucelj pluga, nije se odrekao nepotrebne roditeljske navike da govori ono što ocevi uvijek govore a djeca nikad ne slušaju. Savjetovao mu je da ne ide od kuce, zemlja ce ostati pusta a varoši tijesne, malo mjesta a mnogo usta, malo mogucnosti a mnogo želja, pocecemo da se davimo medu sobom za veci komad hljeba.
Brat nije poslušao. Onda je otac rekao: pamti, nesreca je što kod nas niko ne misli da je na pravom mjestu, i svako svakome je moguci suparnik; ljudi preziru one koji ne uspiju, a mrze one koji se uspnu iznad njih; navikni se na prezir ako želiš mir, ili na mržnju ako pristaneš na borbu. Ali ne ulazi u okršaj ako nisi siguran da ceš oboriti protivnika. Ne upiri prstom na tude nepoštenje ako nisi dovoljno jak da to ne moraš dokazivati. Ni to nije poslušao. Sad otac ima razloga da se raduje i kaže: eto tako prolaze neposlušni sinovi.
Govoreci, primijetio sam s užasom da se gasi nejako svjetlo u muftijinim ocima, postajale su teške i umorne, a u izrazu se javilo nešto izgubljeno. Upitao je, jedva otvarajuci usta:
— Ko to nije poslušao? .......

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   22/11/2010, 2:10 pm

.....O, Bože veliki! Neprestano koracam, a sve sam dalje. Cim se približim onome što mi je cilj, on se uplaši. Cim poželim da iskoristim što sam izgradio, on sve poruši. Moj posao nema završetka!
Požurio sam, naglavce. Još u njemu ima bar žiška života, jer ne bi ni ovo pitao. Postao sam nezanimljiv, zamorio ga mudrovanjem, nisam se igrao vec rugao, zanijelo me ogorcenje, i sve je pocelo da zvuci ozbiljno. Hvatala me vrtoglavica: molim te, sacekaj još malo, ne ugasi se samo za trenutak.
Posljednji odsjaj sunca trne, a ja sam u sledenoj pustoši, preda mnom duga samrtnicka noc. A ne smijem ni da kriknem.
Izgubio sam pouzdanje, nestalo je lakoce kojom sam miješao rijeci, osjecao sam da više nece poletjeti, nece zalepršati, puzice po zemlji poput sljepica.
Još samo pregršt ludih rijeci, Bože, moraš mi ih dati, borim se za jedan život! — molio sam ocajan, ali molitva nije pomogla. Ubio me promašaj, vidio sam ga na njegovom licu.
Kuda to nestaješ, brate Harune?
Sve što sam dalje rekao, bilo je nepotrebno i uzaludno. Bio sam prisiljen da otkrijem namjeru.
Muftiju je sve brže potapala dosada, sve konacnije je zapadao u baru mrtve bezvoljnosti. Od njega ce poceti svijet da zamire.
Malik je spavao, s glavom na prsima.
— Umoran sam — rekao je muftija, užasnut gotovo kao i ja. — Umoran sam. Idi sad.
— Nisam sve rekao.
— Idi sad.
— Naredi da ga puste.
— Koga da puste?
— Moga brata.
— Dodi sutra. Ili reci Maliku. Sutra.
Malik se probudio, uplašen:
— Šta se desilo?
— Bože, kako je dosadno.
— Hoceš li da igramo šah?
— Ništa se nije desilo.
Odgovarao je u raskorak, preskacuci pitanja, pamteci cudom neku rijec na koju bi docnije stizao odgovor, pa je izgledalo sasvim besmisleno.
Izašao je ne pogledavši nas, ubijen, možda je i zaboravio da smo ovdje. A možda je bježao.
Nisam pobijedio dosadu. Savladala nas je obojicu, jedva sam želio da odem. Da sam znao kakva je, ne bih se ni usudio da pokušam.
Malik me pogledao krvnicki, i poskakujuci, ponio svoje tromo tijelo, žureci za muftijom.
— Rekao je da dodem sutra.
— Ja ništa ne znam. Uh, upropastio si me.
Tako, sad je gotovo. Možda je ipak trebalo da ga uhvatim za oba uha, ili da ga udarim cukljem prsta u žuto celo. I opet nisam znao gdje je Antiohija, ni kojim smo jezikom govorili. Cijelo vrijeme mi se cinilo da dubim na glavi, da visim izmedu poda i kandilja, da strop podupirem plecima, izgubljen, poblesavio zbog njegove came i svoje želje da je savladam. Cudnim jezikom sam govorio, zaista, a uzalud. Možda i sutra uzalud, jer ce me unaprijed obeshrabriti današnji neuspjeh. Moram doci, a doci cu klecajuci, i necu znati ne samo gdje je Antiohija — prokleta bila! — vec ni kako je ime sinu moje majke. Mucicemo se ponovo kao dvoje starih u drugoj bracnoj noci, poslije prve što je žalosno propala, samo ce sve trajati krace, jer se necemo mnogo nadati ni ja ni on.
Sad nemam kud da žurim. Žuta troma ruka nije u casu kratkotrajne bodrosti napisala: pustiti zatvorenika Haruna.
Je li zbog toga Harun zatvorenik propao u još dublju tamu?
Izašao sam, izveli su me, izgurali, a pred kucom me sacekao zaboravljeni Kara-Zaim. Ljudi ga ne pamte poslije dvadeset godina, ja sam ga zaboravio nakon jednog sata. Samo on ne zaboravlja, i to je tako.
— Dugo si ostao — kaže gledajuci me radoznalo.
— Zar megdan traje krace?
— Obicno izlaze brže. I obicno su zbunjeni.
— Jesam li ja zbunjen?
— Ne bih rekao.
Kara-Zaimovo oko nije baš bistro. Neka bude kako on kaže.
— Pricali smo o svemu.
— A o meni?
— Rekao je da dodem sutra.
— Tako. Znaci, sutra....

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   23/11/2010, 11:00 pm

.....I opet smo išli cistom stazom od rijecnih bjelutaka. I ici cemo opet, sutra.
Mislio sam da necu imati snage da razgovaram sa Zaimom, da necu ni cuti šta mi kaže, a cuo sam, i odgovarao, iako je sve bilo isprevrtano u meni, ako sam još stajao naglavce, i polako, polako se ispravljao, siguran da ce sve izgledati još cudnije kad dodem sebi. Licice na pijanstvo, na ružan san, vjerovacu da sam udario na cini, i da ništa stvarno nije bilo.
Zaim ne zna šta se dešava u meni, on misli da sam uspio.
— To je dobro — kaže — što te zove sutra. Obicno ne zove. Znaci da si mu se dopao, znaci da si mu u volji.
Nisi mnogo mudar, nisi mnogo ni rjecit, moj dobri Zaime. Da, dopao sam mu se, veoma, otišao je jedva dišuci, a mucenje nastavljamo sutra.
Zaim gleda u mene zbunjeno, traži rijeci.
— Pa evo, htio bih da te zamolim.
Gleda li i on u moje lice da li se gasi od njegovih rijeci? Hrabrim ga, bez volje, sjecajuci se:
— Reci, Kara-Zaime. Slobodno. Nešto te muci.
Tako je trebalo onaj da kaže meni, malocas.
— Pa, ništa me ne muci. Ali ovdje ne znaju ko sam, misle da sam ovako sipljiv i nikakav oduvijek. Ne kažem za muftiju, vec za druge.
— Da li ti se nešto desilo?
— Ništa mi se nije desilo. Kažu da nisam više za službu.
— Otpuštaju te?
— Znaci, otpuštaju me. Pa mislim, ako bi mogao da kažeš muftiji, da me ostavi. Nisam više za vojsku, ali da vrata cuvam, to mogu bolje od drugih. Primam sto groša godišnje...
— Muftija prima dvanaest hiljada.
— Drugo je muftija. I velim, ako je mnogo sto groša, neka bude manje, neka bude osamdeset. Neka bude i sedamdeset. Znaci, sedamdeset na godinu, zar je to mnogo? Eto, to sam htio.
Pa, obicno nije mnogo sedamdeset groša na godinu. Znaci, neceš se ugojiti od tih sedamdeset groša, moj Zaime, koji si grdno pogriješio što nisi umro na vrijeme. Ali, oprosti što ne mogu da te žalim, dugo sam se rvao s karandolozom i sav sam razglobljen, nijedna kost mi nije na svome mjestu.
— Nisi za vojsku, — rekao sam ništa ne misleci — ali pušku možeš da nosiš. Jatagan možeš da nosiš. Koliko bi tražio da oslobodimo jednog nevinog covjeka. Zatvoren je na pravdi božijoj, ništa nije kriv. Da li bi pristao za sto groša?
Zbunio se.
— Ne znam da li me ispituješ, ili govoriš o necemu što može biti.
— Odgovori mi.
— Nije lako odgovoriti. Dok sam bio pravi Kara-Zaim, ne bih uzeo ništa. A sad, ako je stvar poštena... Sto groša?
— Dvjesta.
— Dvjesta groša! Bože milosni! Tri godine bih mogao da proživim sa dvjesta groša. I nevin covjek? Gdje je?
— U tvrdavi.
— Znaci, dvjesta groša. I nevin covjek, u tvrdavi. Ne bih mogao.
— Prije dvadeset godina bi pristao? I da je u tvrdavi? Samo da je nevin, zatvoren bez krivice?
— Pristao bih.
— A sad ne bi?
— Sad ne bih.
— Onda ništa.
— Je li to zbilja ili šala?
— Šala. Htio sam da vidim koliko si se promijenio.
— Pa, promijenio sam se. A ako me otpuste, da te potražim?
— Ako te otpuste, ja cu ti naci posao.
— Hvala ti, zapamticu to. Ali opet, govori sutra s muftijom....

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   24/11/2010, 7:45 pm

...Želio je da ostane na ovoj bijeloj stazi od vrata do kuce po svaku cijenu. Odsjaj muftijina znacaja padao je i na njega, beznacajnog, i sigurno mu se cinilo da je mnogo bliže odatle do onog gazije sa bojnog polja, nego iz pekarskog hamurluka ili sa baštovanske lijehe. A on mu je važniji od svega na svijetu.
Sreo me istog casa, pred vece, u najteži cas, kad sam išao prema kapiji smrti, izletio je iz magle, s neba pao preda me na putu gdje nije bilo nikakva smisla da se sretnemo, ni mi, ni naša lica, ni naša raspoloženja. Moje ne znam kakvo je, njegovo zraci veseljem. Hripanje mu je pobjedonosno.
— Ostajem — rekao je oduševljen. — Nece me otpustiti. Znaci, ostajem. Pitali su me šta sam govorio s tobom, i ja sam pricao. Pa su me odveli Maliku, i opet sam pricao. Ono o svjetlu i o bojnom polju, pa kako si mi nudio dvjesta groša, i ostalo. Ako ostanem bez posla. Malik se smijao, dobar covjek, kaže, to za tebe, a i ja kažem, jest, dobar covjek, i tako, znaci, ne treba ništa da govoriš sutra.
— Dobro.
Nije ni znao da sam mu pomogao.
Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji. Ovako se miješaju utvare i život, pa nema ni cistog sjecanja ni cistog života. Dave se i osporavaju, neprestano...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   25/11/2010, 9:10 pm

.Na dugom hodniku što obuhvata stari han kao cetvrtasti obruc, ljudi su zakrcili prolaz. Pred vratima jedne sobe cekali su uzbudeni, sabivši se u gomilu, zatvorivši nepravilan krug, u cijem je praznom središtu stajao stražar. Nadolazili su i drugi, i hodnik se punio, kao zacepljen kanal, cula se šuštava šaputanja, ljutita i zacudena, gomila ima svoj jezik, drukciji od jezika kojim se služi svaki od ovih ljudi, lici na zujanje pcela, ili na režanje, gube se rijeci a ostaje skupni zvuk, gube se pojedinacna raspoloženja a ostaju zajednicka, opasna.
Ubijen je neki putnik, trgovac, sinoc, sad ce dovesti i ubicu, uhvatili su ga jutros, sjedio je i pio mirno, kao da nije ubio covjeka.
Nisam smio da upitam ko je ubica, iako mi njegovo ime ništa ne bi reklo. Bojim se da bih ga prepoznao, ma koje ime da cujem, jer sam mislio samo na jednoga. Gotovo i ne razmišljajuci, pripisao sam ovo ubistvo mome bjeguncu. Ucinio je to sinoc, gonili su ga, sklonio se u tekiju, a jutros otišao da pije, misleci da je siguran. Zacudio sam se kako je uzak krug što se zatvara oko ljudskih života, i kako su izukrštane staze kojima hodimo. Sinoc ga je slucaj doveo do mene, a sad je slucaj mene doveo da mu vidim kraj. Možda je bilo najbolje da to saznanje i dokaz brze božje pravde ponesem u sebi kao znak i umirenje. Ali nisam mogao, cekao sam da mu vidim lice što me zbunilo sinoc, i njegovu porušenu sigurnost, ili zlocinacku drskost, da ga odbacim. Slušajuci oko sebe utišan razgovor kako je izvršeno ubistvo, nožem, u vrat i u srce, mislio sam kako sam umiješan u ružnu stvar, kako sam proveo tešku noc, mucen savješcu, nicim ne predosjecajuci da je to ubica, uprljan susretom, ponižen njegovim rijecima, kriv što je pobjegao i što je mogao da ne ucini ludost i da ne svrati u kafanu.
Ali uzalud sam sve zamišljao težim, optužujuci se i pretvarajuci da osjecam gadenje. Bilo mi je u stvari lakše, mucan teret je spao s mene, nestajalo je more što me pritiskivala neprestano. On je ubica, gadni, surovi ubica što nosi tudu smrt na oštrici hitrog noža, nizašto, za rijec ili za zlato, svim srcem sam želio da to bude, tako bih ga se riješio. Zato me držao taj osjecaj olakšanja: sad cu ga istisnuti iz sebe i zaboraviti ludu sinocnju noc što je kao vatra ožegla sve što je bilo cuvano u meni kao neprikosnovenost. A ubica je samo nesrecnik, i svejedno je da li cu ga pljunuti ili ožaliti, on u meni može pokrenuti samo tugu, ili gadenje, zbog ljudi...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   26/11/2010, 9:32 pm

Po tihim uzbudenim glasovima što su šumjeli kao lagani vjetar (sve je iz njega moglo proizaci, i oluja i tišina), glasovima punim mržnje, uzbudenja, uzdrhtale radoznalosti, mirisa krvi, potajnog divljenja, spremnosti na nasilje i na odmazdu, znao sam da vode ubicu. Najavljivale su ga življe kretnje, uznemireno sitno pomicanje nogu što su se premještale na jednom mjestu, radoznalo okretanje prema onima što su nailazili, grc što ih je stegao oduzevši im glas, i dah valjda. U potpunoj tišini culi su se koraci kaldrmisanim hodnikom, i ne dižuci glavu, pokušavao sam da odredim da li je jedan nepotpun, onda sam ga vidio izmedu dva stražara, od nogu, obje su obuvene, digao sam pogled naviše, niceg se nisam sjecao od sinoc osim bijele košulje i oštrog lica, ruke su mu vezane unakrst, pomodrele, nateklih žila, ni o njima ništa ne znam, zaustavio sam pogled na mršavom vratu, trebalo je da odem ranije, pa bez žurbe, i bez volje, prenio oci na lice. Nije bio onaj od sinoc.
Znao sam to i prije nego što sam ga vidio.
Ovaj je stajao u krugu, blijed, miran, ucinilo mi se da se cak smiješi jednim krajem tankih usana, svejedno mu je šta se s njim dešava, ili je zadovoljan što ga ljudi posmatraju. Stražari su razmaknuli gomilu i uveli ga u sobu u kojoj je ležao ubijeni trgovac.
Pošao sam hodnikom, ovo me se ne tice. Nisam se zacudio što nije bio on, bilo bi zaista nevjerovatno, a želio sam da bude, cekao sam cudo. Možda sam mu ucinio nepravdu, a možda i nisam, dovodeci u vezu spoljašnje uzroke, a zaboravljajuci sve što sam jutros i sinoc mislio o njemu. Ali nije bio važan on, nego ja. Htio sam da ga se oslobodim, kao i jutros. Ovo je drugi pokušaj da ga uništim, da kaznim sebe i izbrišem trag što ga je ostavio. Suviše sam se zabavio njime, zamamio je moj duh toliko da sam se kolebao u sebi, želeci cak da pobjegne potjeri i sacuva slobodu, kao neukrocena rijeka. Bio je jedna mogucnost, rijetka i neobicna, koju je trebalo sacuvati. Tako sam mislio, i odmah se pokajao. Upao je u moj život u casu slabosti, i bio uzrok i svjedok izdaje, kratkotrajne ali stvarne. Zato sam želio da bude ubica, sve bi tada bilo lakše. Ubistvo je manje opasno nego buntovništvo. Ubistvo ne može biti uzor i podstrek, izaziva osudu i gadenje, a dešava se iznenada, kad se zaboravi strah i savjest, neprijatno je, kao ružno podsjecanje na trajnost niskih nagona kojih se ljudi stide, kao što se stide nedostojnih predaka i prestupnih rodaka. A pobuna je zarazna, može da podstakne nezadovoljstva, kojih uvijek ima, lici na junaštvo, a možda i jeste junaštvo, jer je otpor i neslaganje, izgleda lijepo jer je nose zanesenjaci koji umiru za lijepe rijeci, sve stavljaju na kocku jer je sve njihovo nesigurno. Zato je privlacno, kao što ponekad covjeku izgleda privlacno i lijepo sve što je opasno.
Otac je stajao nasred sobe, otvorio je vrata i cekao...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   27/11/2010, 10:39 pm

Znao sam šta je trebalo uciniti, prici mu i zagrliti ga, bez casa gledanja i oklijevanja. Time bi sve medu nama bilo riješeno na najbolji i najjednostavniji nacin, razvezao bih tako sve uzlove, svoje i njegove, i onda bismo mogli da se ponašamo kao otac i sin. Ali je teško bilo pružiti ruke i zagrliti ovog sijedog covjeka, koji nije uzalud stajao na sredini sobe, plašeci se ovog susreta. Bili smo zbunjeni obojica, nismo znali kako da se držimo i šta da kažemo jedan drugome, izmedu našeg posljednjeg videnja stajale su mnoge godine, a htjeli smo nekako da sakrijemo da nas je život rastavio. Gledali smo se jedan dugi tren, lice mu je izrovašeno starošcu, oci ukoceno uprte u mene, ništa nije kao nekad, sve sam morao da nadomještam, oštre zategnute crte, snažan glas, jednostavnost jakog covjeka kome ruke ne smetaju, potrebno mi je bilo zbog necega da ga zamišljam neoronulog, dugo sam ga takvog nosio u sjecanju. A bogzna kako je on mene vidio, šta je tražio i šta je našao. Bili smo dva stranca koji nisu htjeli tako da se ponašaju, a najmucnije je zbog zamišljanja kako je.trebalo da bude, šta smo mogli i šta nismo mogli da ucinimo.
Prignuo sam se da ga poljubim u ruku, svi sinovi tako cine, ali nije dopustio, uhvatili smo se za mišice, kao poznanici, i to je bilo najbolje, izgledalo je prisno a nije pretjerano. Ali kad sam osjetio njegove ruke, još jake, na mojima, kad sam iz blizine vidio njegove sive vlažne oci, kad sam prepoznao njegov krepki miris, drag mi od djetinjstva, zaboravio sam na svoju i njegovu zbunjenost, i djetinjim pokretom prislonio glavu uz njegova široka prsa, odjednom raznježen necim što sam mislio da je davno nestalo. Možda me uzbudio sam taj pokret, ili blizina starceva što je pokrenula skrivena sjecanja, mirisao je na jezero i žitna polja, možda je razlog bio u njegovu uzbudenju, osjecao sam kako mu drhti kljucnjaca na koju sam se oslonio celom, ili me savladala priroda, cudom oživjeli ostatak onoga što je moglo biti moja priroda, iznenadivši i mene samoga obiljem iskrenih suza. Trajalo je to samo trenutak, i još dok suze nisu pocele ni da se suše, zastidio sam se tog smiješnog djetinjeg postupka, jer nije odgovarao ni mojim godinama ni odjeci što sam je nosio. Ali sam, zacudo, dugo poslije pamtio tu stidnu slabost kao beskrajno olakšanje: na cas samo bio sam izdvojen iz svega i vracen u djetinjstvo, pod neciju zaštitu, osloboden godina, dogadanja, muka odlucivanja, sve je bilo predato u jace ruke od mojih, bio sam divno nejak, bez potrebe za snagom, zašticen ljubavlju koja sve može. Htio sam da mu ispricam kako sam sinoc jurio mahalama uplašen griješnom uzbudenošcu ljudi, i sam otrovan cudnim mislima, uvijek je tako kad sam smeten i nesrecan, kao da tijelo traži izlaz iz muka, a sve je to zbog brata, i on, otac, došao je zbog njega, znam i želio sam da mu kažem kako se bjegunac sklonio u tekiju i nisam znao šta da ucinim, sve se išcašilo u meni, zato sam htio da kaznim i sebe i njega, jutros, i sad, maloprije, iako je svejedno, ništa više nije na svome mjestu, i zato tražim utocište na njegovim prsima, malen kao nekad.
Ali kad je nježnost minula, brzo, kao bljesak munje, vidio sam pred sobom starog covjeka, zbunjenog i uplašenog mojim suzama, i znao sam da su bile glupe i nepotrebne. Mogle su da mu ubiju svaku nadu, jer je mislio samo na jedno. Ili da ga uvjere kako sam promašio u životu, a to nije istina. Jasno mi je bilo i to da ništa ne bi shvatio od svega što sam mislio da kažem, iako nisam ni mislio vec strasno želio, kao dijete, kao nemocnik: odmah bi me sprijecile njegove užasnute oci i budni stražari moga razuma. Željeli smo isto jedan od drugoga, uzdajuci se on u moju ja u njegovu snagu, nemocni obojica, i to je bilo najžalosnije u ovom videnju bez svrhe.

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   28/11/2010, 2:38 pm

Upitao sam ga zašto nije došao u tekiju, kod nas odsjedaju i nepoznati putnici, a zna kako bi me obradovao. I ljudi ce se cuditi, zašto da traži konak na drugom mjestu, nismo se ni zavadili ni zaboravili. A i nezgodno je u hanu, han je svacije svratište, dobro za covjeka koji nema nikoga svoga, ko zna ko dolazi a ko odlazi, svakakva svijeta ima danas.
Na sva moja uvjeravanja, kojima sam odgadao ono što je trebalo da dode, odgovarao je samo jedno: sinoc je kasno stigao i nije htio da smeta.
Odmahnuo je rukom kad sam upitao da li zna za ubistvo u hanu. Zna.
Nije pristao da prede u tekiju, po podne se vraca, nocice kod prijatelja u jednom selu.
— Ostani dan-dva, odmori se.
Opet je odmahnuo rukom i glavom. Nekad je govorio lijepo, polako, za sve je imao vremena, slažuci rijeci u skladno složene recenice, bilo je nekog mira i sigurnosti u tom tihom neužurbanom govorenju, cinilo se da je iznad stvari i da vlada njima, vjerovao je u zvuk i smisao rijeci. A sad je to nemocno odmahivanje rukom znacilo predavanje pred životom, odustajanje od rijeci koje ne mogu da sprijece ni da objasne nesrecu. I zatvarao se tim pokretom, skrivao zbunjenost pred sinom s kojim više nije znao ni da razgovara, užas pred gradom što ga je docekao zlocinom i mrakom, nesnalaženje pred nevoljama što su mu upropastile starost. Trebalo je samo da svrši posao zbog kojega je i došao, pa da odmah pobjegne iz ove varoši koja mu je oduzela sve što je imao, sinove, sigurnost, vjeru u život. Osvrtao se oko sebe, gledao u pod, stiskao kvrgave prste, krio oci. Bilo mi je žao i teško.
— Rasuli smo se — rekao je — samo nas nesrece okupljaju.
— Kad si cuo?
— Neki dan. Naišle neke kiridžije.
— I odmah si pošao? Uplašio si se?
— Došao sam da vidim.
Razgovarali smo o zatvorenom bratu i sinu kao o mrtvome, ne pominjuci mu imena, on nas je, nestali, i sastavio. Mislili smo na njega i kad smo govorili o svemu drugome.
Sad je otac gledao u mene sa strahom i nadom, sve što cu reci za njega je presuda. Nije pominjao ni bojazan ni ocekivanje, sujevjerno se cuvajuci da ne kaže ma šta odredeno, pIašeci se zle magije rijeci. Dodao je samo posljednji razlog, koji ga je i doveo ovamo:
— Ti si ovdje ugledan, poznaješ sve prve ljude.
— Nije ništa opasno. Govorio je nešto što nije trebalo.
— Šta je govorio? Zar se i za rijec zatvara?
— Danas cu ici muselimu. Da saznam razlog i da molim milost.
— Treba li i ja da idem? Reci cu da su pogriješili, zatvorili su najpoštenijeg, o, ne može uciniti ništa ružno, ili cu kleknuti na koljena, neka vide roditeljsku žalost. I platicu ako treba, prodacu sve i platicu, samo neka ga puste.
— Pustice ga, ne treba da ideš nikud.
— Onda cu cekati ovdje. Necu izaci iz hana dok se ne vratiš. I reci im da mi je samo još on ostao. Uzdao sam se da ce se vratiti kuci, da mi se nece ugasiti ognjište. A opet bih sve prodao, ništa mi ne treba.
— Ne brini, sve ce biti dobro, s božjom milošcu.

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   30/11/2010, 8:57 pm

S brda, iz ciganske mahale, što se povukla u vis i na kraj, zaglušno je udarao bubanj i pištala zurna, durdevsko veselje se srucivalo na kasabu kao pljusak, neprestano, nikud se od njega nije moglo pobjeci.
Budale, mislio sam nesabrano, jucerašnjom srdžbom. Oni i ne znaju da ima važnijih stvari na svijetu.
Ali moja ljutina nije bila vrela kao sinoc. Nije bila ni ljutina, vec uvrijedenost. To ludo veselje je smetnja i nepravda, moja briga je otežana njime. Sav sam se pretvorio u nju, postala je moj svijet i moj život, ništa izvan nje ne postoji.
Nesavladivo je teško sve što sam mogao da ucinim, licilo je na prestup ili na prve korake u životu. A morao sam, zbog sebe, brat sam mu, zbog njega, brat mi je, i ne bih tražio drugi ni bolji razlog izvan tog uobicajenog što lijepo zvuci i objašnjava se sam sobom, da nije bilo ovog nemira u meni, ovog nespokojstva punog crne slutnje, što me nagonilo da zelenom srdžbom mislim na zatvorenog brata: zašto mi je to ucinio. U pocetku sam pokušavao da se odbranim od te sebicne misli. Nije lijepo, govorio sam sam sebi, što njegovu nevolju smatraš samo svojom nesrecom, on je krv tvoje krvi, treba da mu pomogneš, ne misleci na sebe.
Tako bi bilo ljepše, mogao bih da budem ponosan na svoju plemenitu misao, ali nisam uspijevao da odstranim brigu o sebi. I odgovarao sam svojoj nemocnoj cistoj misli: da, brat mi je, ali baš zato je teško, i na mene je bacio sjenku. Ljudi su me gledali podozrivo, podsmješljivo ili sažaljivo, neki su okretali glavu da nam se pogledi ne sretnu. Uvjeravao sam sam sebe: to je nemoguce, samo ti se cini, svako zna da postupak tvoga brata nije tvoj, ma kakav da je.
Ali uzalud, pogledi ljudi nisu kao ranije. Teško ih je izdržati, neprestano podsjecaju na ono što bih htio da ne znaju. Bezuspješno nastojiš da ostaneš cist i slobodan, neko tvoj ce ti zagorcati život.
Skrenuo sam iz caršije, putem pored rjecice, iduci za njenim tokom, izmedu bašca i njenog plitkog korita, tuda ljudi samo prolaze, ne zadržavaju se; najbolje bi bilo otici za njenom vodom daleko izvan kasabe, u polje izmedu brda, znam da ne valja kad covjek želi da pobjegne, ali se misao sama oslobada kad joj je teško. U plitkoj vodi plivaju sitni srebrni cikovi, izgleda da nikad ne narastu, i to je dobro, gledam ih uporno, ne zastajuci, držim se njih, ovo nije moj put, trebalo je da idem na drugu stranu, ali se ne vracam, uvijek ima vremena za ono što je neprijatno.
Bilo bi lijepo da sam skitnica. On uvijek može da traži dobre ljude i drage krajeve, i nosi vedru dušu otvorenu za široko nebo i slobodan drum koji ne vodi nikuda, koji vodi svukuda. Kad covjeka samo ne bi držalo osvojeno mjesto.
Idi od mene, odvratna nemoci, zavaravaš me lažnim slikama rasterecenja, koje nisu cak ni želje.
Putem iza sebe zacuo sam potmuli topot, kao ispod zemlje. Veliki dželep goveda išao je pored rijeke u oblaku prašine.
Skrenuo sam u jednu baštensku kapiju da propustim tu stoglavu rogatu snagu, slijepu i ludu, što je zatvorenih ociju jurila na šibe gonica.
Na konju ispred dželepa jahao je Hasan, u crvenoj kabanici, uspravan, vedar, jedini on miran i nasmijan u toj gužvi, u tom uzbudenom mukanju, vici i psovkama što su se razlijegali rijecnom dolinom.
Uvijek isti.

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   1/12/2010, 10:21 pm

Poznao je i on mene, i odvojivši se od dželepa, od gonica, od oblaka prašine, dokasao do moje kapije.
— Ne bih želio da baš tebe pregazim — rekao je smijuci se. — Da je neko drugi, ne bih žalio.
Sjahao je, lako, kao da je tek pošao na put, i snažno me zagrlio. Bilo mi je cudno i nelagodno kad sam osjetio kliješta njegovih šaka na svojim ramenima, on je uvijek neskriveno pokazivao svoju radost. A baš to me i cudi, ta radost. Je li to zbog mene, ili je rasipno razbacivanje, isto prema svakome? Prazna životna vedrina što se presipa kao voda, bezvredna jer je svacija.
Vraca se iz Vlaške, mjesecima je na putu, pitam ga iako znam, samo da nešto govorim. Sinoc sam bio spreman da ga izdam sestri.
— Potavnio si — kaže.
— Imam briga.
— Znam.
Odakle je mogao da zna? Gotovo tri mjeseca je hodao po tudim zemljama, hiljade milja je prešao trgujuci, i tek što je stigao, sve je cuo. A ja sam mislio da ni svi ljudi u kasabi ne znaju. Uvijek svi znaju za nesrecu i zlo, samo dobro ostaje skriveno.
— Zašto je zatvoren?
— Ne znam. Ne vjerujem da je ikakvo zlo mogao da ucini.
— Da je ucinio zlo, znao bi.
— Bio je miran — rekao sam, ne razumjevši ga.
— Naši ljudi žive mirno, a stradaju naglo. Žao mi je, i zbog njega, i zbog tebe. Gdje je sad?
— U tvrdavi.
— Pozdravio sam je izdaleka, zaboravio sam šta je u njoj. Doci cu veceras u tekiju, ako ti necu smetati.
— Zašto bi mi smetao!
— Kako je hafiz Muhamed?
— Dobro.
— Sve ce nas on ukopati — nasmijao se opet.
— Cekacemo te veceras.
Nece mi ni pomoci ni smetati njegova prazna neplodna dobrota. Sve je u njega prazno i nekorisno, i mirna narav, i vedro raspoloženje, i bistar um, prazno i površno. Ali je on bio jedini covjek u kasabi koji mi je rekao rijec saucešca, nekorisnu ali sigurno iskrenu. Pa opet, stidim se da kažem, licila je na milostinju siromaha, i nije me ni zagrijala ni ganula.

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   2/12/2010, 2:48 pm

Odjahao je ispred volovskih rogova, spuštenih kao za napad, zavijen prašinom što je kao siv mjehur plovila nad govedima, skrivajuci ih.
Držao sam ga na odstojanju, zbog onog sinoc, i zbog onog što cekam.
U mislima sam skrenuo preko drvenog mosta, na drugu obalu, u tišinu mirnih sokaka u kojima korak ostaje usamljen, a kuce su skrivene u granama drveca iza visokih ograda, kao da se sve sklanja jedno pred drugim, izdvajajuci se u samocu i mir. Nikakva posla nisam imao tamo, a želio sam da odem, odlažuci sve prije nego što sam išta pokušao. Možda bih i otišao u te mrtve skrivene sokake, na drugu stranu, kud je lakše, ali sam tada iz caršije cuo uplašeno udaranje bubnja, drukcije nego cigansko, i piskav zvuk trube sa sahat-kule, u nevrijeme, i zbrkane nejasne glasove što su se dozivali u zajednickoj muci, licilo je na napadnutu košnicu, zujale su uskomešane ljudske pcele, odlijetale da pobjegnu i vracale se da brane, vicuci kletve i dozivajuci u pomoc. Iznad kasabe dizao se polako siv koncic dima, kao da se u to tanko povjesmo uprela ljudska cika postavši vidljiva, a oko njega su letjela jata golubova, dignuta vikom i vrelinom.
Uskoro je stub vatre ojacao i poceo da se širi iznad kuca, gust i crn. To se plamen oslobodio i, nesmiljen, žestok, bujan, skakao sa neskrivenom radošcu s krova na krov, natkriljen nad vikom i strahom ljudi.
Nagonski sam zadrhtao pred tom nesrecom, uvijek smo ugroženi, uvijek se nešto ružno dešava, a onda sam se odvojio svojom nevoljom, bila je teža od ove, i važnija, cak sam sa zadovoljstvom poceo da gledam u vatru, nadajuci se da ce ljudi pred njom ostati nemocni, i da ce se tako riješiti sve, i moje. Ali bila je to trenutna ludost, poslije me se nije ticalo.
I eto, kada sam imao dovoljno razloga da skrenem s puta, da ne izvršim ono što sam naumio, odlucio sam da ne odgadam. Nisam mnogo razmišljao, ali je možda oživjela u meni nada da je lakše govoriti o milosti u ovakvoj nesreci koja podsjeca ljude na krhkost i nemoc pred voljom gospodnjom.
A imam prava da znam o rodenom bratu onoliko koliko treba da mi kažu, koliko bi rekli svakome, dužan sam da mu pomognem, ako je moguce. Ružno bi bilo da ostanem po strani, svako bi mi zamjerio. Koga imam osim njega? I koga on ima osim mene? Hrabrio sam se i opravdavao, utvrdivao svoje pravo i pripremao odstupnicu. Nisam zaboravio šta sam mislio prije toga, da se bojim za sebe i da žalim njega, cak nisam znao ni šta je važnije, niti sam lako odvajao jedno od drugoga.
Pred muselimatom je stajao stražar, sa sabljom o pojasu i malom puškom u bensilahu. Nikad ovdje nisam bio, i nisam mislio o naoružanim stražarima koji stoje kao prepreka...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   3/12/2010, 9:33 pm

— Je li muselim u muselimatu?
— Zašto?
Potajno sam se nadao da necu naci muselima, vatra je u gradu, i drugih poslova ima svakakvih, cudo bi bilo da je baš ovdje kad ga ja tražim, možda me ta skrivena misao i natjerala da dodem, jer ga necu naci, i otišao bih odgodivši posjetu za drugi dan. Ali kad me stražar, s rukom na jabuci puške, drsko upitao ono što ga se ne tice, buknula je u meni ljutina, kao da je nespokojstvo našlo oduška, jedva docekavši da se istutnji kako bilo. Ja sam derviš, šejh tekije, i jedan sejmen ne može da me docekuje tako, s rukom na pušci, makar i zbog ove odjece koju nosim. Bio sam iskreno uvrijeden, a docnije sam mislio kako se za strah svetimo gdje možemo. Njegovo pitanje je grubo, isticalo je njegovo pravo i znacaj, oznacilo je moju bezvrijednost, pokazalo mi da ni red kojem pripadam ne uliva poštovanje. A sve to nije moglo da posluži kao izgovor da odem. Da je rekao da muselima nema, ili da danas ne prima, bio bih mu zahvalan i otišao s olakšanjem.
— Ja sam šejh mevlevijske tekije — rekao sam tiho, smirujuci srdžbu. — Treba da se vidim s muselimom.
Stražar je gledao mirno, nimalo zbunjen mojim rijecima, sumnjicav, uvredljivo nemaran prema onome što sam rekao. Uplašio sam se tog kurjackog mira, ucinilo mi se da bi on, bez radosti i bez ljutine, mogao da izvuce kuburu i da me ubije. Ili da me pusti muselimu. On je sinoc gonio moga bjegunca, on je odveo moga brata u tvrdavu, on je kriv njima. A oni su krivi meni, zbog njih sam sad ovdje.
Ne žureci, ocekujuci još nešto od mene, grdnju ili molbu, zovnuo je drugog stražara, iz hodnika, i rekao mu da nekakav derviš hoce muselimu. Nisam se pobunio protiv tog obezlicenja, možda je tako bolje. Muselim sad nece odbiti mene vec nekog bezimenog derviša.
Cekali smo da ta poruka prode kroz hodnike i da se vrati odgovor. Stražar je opet stao na svoje mjesto, ne gledajuci me, s rukom na kuburi, nije ga se ticalo da li ce me primiti ili odbiti, njegovo crno mršavo lice zracilo je spokojnom bezobzirnošcu kojom ga je hranilo ovo mjesto.
Cekajuci, pokajao sam se što sam se zainatio da predem ovu prepreku, misleci da je ništavna, a ona je isto što i muselim, njegova ispružena ruka. Sad više nisam mogao da odem, sam sebe sam prikovao za ovo mjesto, doveo sam se u priliku da me uvedu ili vrate. Ne znam šta je gore. Namjera mi je bila da svratim kod muselima, poznavao sam ga, i da povedem razgovor o bratu, kao usput. Sad je to nemoguce, pokrenuo sam citav tespih ljudi, zahtijevao da me muselim primi, razgovor više ne može biti uzgredan, dat mu je znacaj prava. A bice priznanje kukavicluka, ako budem govorio u pola glasa, ponizno. Želio sam da sacuvam i dostojanstvo i opreznost. Drskost mi ne bi pomogla, i nemam je, poniznost bi me uvrijedila, a osjecam je u svim žilama.
Bolje bi bilo da me odbije, bio sam zbunjen i nepripremljen, uzalud sam zamišljao šta cu reci, uzalud sam zamišljao izraz lica koji cu unijeti u sobu, vidio sam zgrcene crte usplahirenog covjeka koji nije znao cak ni šta ga goni na taj korak, ljubav prema bratu, strah za sebe, obzir prema ocu, i koji strepi, kao da cini nešto zabranjeno, kao da sve dovodi u pitanje. Šta sam dovodio u pitanje? Nisam znao, zato i kažem: sve...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   8/12/2010, 10:16 pm

.Drago mi je što je podne blizu, što necu ostati sam, odvojicu se molitvom od današnjeg dana, ostavicu mucnu misao pred džamijskim vratima, cekace me sigurno, ali cu bar neko vrijeme biti bez nje.
Kad sam stao pred nekoliko vjernika i poceo molitvu, jace nego ikad osjetio sam zaštitnicki mir poznatog mjesta, gusti topli miris istopljenog voska, ljekovitu tišinu bijelih zidova i cadave tavanice, materinsku nježnost suncanog svjetla što je iskrilo na zlatnim zrncima prašine. Ovo je moja državina, pohabani cilimi, bakreni svijecnjaci, mihrab gdje klanjam pred ljudima pogruženim na koljenima, moja tišina i sigurnost, godinama sam ovdje svoj, znam cilimsku šaru gdje staje moja stopa, istrvena je i izblijedjela, trag svoj sam ostavio na onome što traje duže od nas, iz dana u dan vršim svetu dužnost u ovoj kuci što je postala moja, naša i božija, krijuci i od samog sebe da je bila najviše moja. Ali toga dana, toga podneva, osloboden more, vracen iz cudnog svijeta na koji nisam naviknut u ovaj stišani mir, ja nisam vršio dužnost, bio sam siguran da nikome ne služim vec da sve služi meni, da me zaklanja i vraca, da potire ružan san o necemu nejasnom. Ronio sam u nasladu poznate molitve, osjecao da mi se vraca poremecena ravnoteža zbog svega što je godinama moje, zbog prisnih mirisa, nejasnog mrmljanja ljudi, tupih udara koljena, zbog molitava uvijek istih, zbog kruga što se zatvarao kao odbrana, kao tvrdava, opravdavajuci me i potvrdujuci. Ne prekidajuci molitvu, vršeci je navikom, vidio sam suncevu zraku što se probija kroz staklo, zategnuta od prozora do mojih ruku, kao da se igrala, izazivajuci me; cuo sam vedar svadalacki cvrkut vrabaca oko džamije, neprekinut žamor njihovih glasova, veselo žutih, cinilo mi se, kao žito i sunce; i nešto toplo i vedro lebdjelo je oko mene, odvajajuci me, budeci sjecanje na ono što je jednom bilo, ne znam kad, ne znam gdje, ali bilo, nemam potrebe da ga oživljavam, živo je, jako i drago kao nekad, kao nikad, neuobliceno i zato sveobuhvatno, bilo je, znam, možda u djetinjstvu, koje više ne postoji u sjecanju vec u žaljenju, možda u želji da bude, i biva, prozracno, lagano, kao njihanje, tihi tok vode, miran šum krvi, suncana radost ni zbog cega, i znao sam da je to grijeh, to zaboravljanje u molitvi, ta slast tijela i misli, a nisam mogao da se otmem, nisam želio da prekinem taj cudni zaborav...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   8/12/2010, 10:16 pm

Ljudi žive mirno, a umiru naglo, rekao je onaj cudni dželepcija, Hasan, što nikad nece prenagliti ni stradati zbog nepromišljenosti. I ja sam vjerovao da sam siguran od iznenadenja u sebi.
— Šta hocu? — rekao sam, cudeci se sam sebi i znajuci da nije dobro što to govorim. — Nije trebalo to da kažeš. Je li zlocin upitati za brata, ma šta da je ucinio! To mi je dužnost, i po božjim i po ljudskim zakonima, svako bi mogao da me pljune ako bih se oglušio o to svoje pravo. I sve nas, kad bi se to pravo osporilo. Jesmo li postali životinje, ili gori od životinja?
— Rijeci su ti teške — rekao je isto onako mirno,samo su mu se suzili kapci na teškim ocima. — Na cijoj je strani pravo? Ti braniš brata, ja zakon. Zakon je strog, ja mu služim.
— Ako je zakon strog, treba li mi da budemo kurjaci?
— Je li kurjacki braniti zakon, ili ga napadati, kao ti?
Htio sam da kažem da je kurjacki biti surov po svaku cijenu. Covjek strada naglo. Dobro je što ništa nisam odgovorio na njegov izazov, on osjeca potrebu i zadovoljstvo da izbezumljuje ljude.
Poslije sam bio potišten, ljutina me brzo prošla, a smijenilo je kajanje zbog naglosti koja mi nije svojstvena. Odgovorio sam oštro, jer sam bio suviše napregnut, nesposoban da obuzdam nerazmišljene porive. Sve što se tada ucini, obicno je štetno: to je oblik glupog junaštva, samoubilacki prkos bez svrhe, koji ne traje dugo i ostavlja nezadovoljstvo sobom. I zakašnjelo naknadno razmišljanje koje nicemu ne služi.
Desilo se ono cega sam se najviše plašio, receno mi je da branim brata, suprotstavljajuci se zakonu. Ako je zaista tako, ako nekome izgleda da je tako, jer ja znam da nije, ako ljudi budu mislili da ja svoj licni gubitak pretpostavljam svemu izvan mene, onda je sve ispalo kako najgore može biti, i moja mutna strahovanja bila su opravdana. A najgore je što u stvari nisam branio brata, samo sam se u jednom nerazumnom trenutku pobunio protiv strašne surovosti, a nisam bio ni na njegovoj ni na muselimovoj strani. Nisam bio nigdje...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   9/12/2010, 2:20 pm

VLAST JE NAJTEŽI POROK

Zbog nje se ubija,zbog nje se gine,zbog nje se gubi ljudski lik.
Neodoljiva je,kao čarobni kamen,jer pribavlja moć.Ona je duh iz
Aladinove lampe,koja služi svakoj budali koja ga drži.
Odvojeni,ne predstavljaju ništa; zajedno,kob su ovoga sveta.
Poštene i mudre vlasti nema,jer je želja za moći bezgranična.
Čoveka na vlasti podstiču kukavice,bodre laskavci,podržavaju lupeži
i njegova predstava o sebi uvek je lepša nego istina.
Sve ljude smatra glupim,jer kriju pred njim svoje pravo mišljenje,
a sebi prisvaja pravo da sve zna i ljudi to prihvataju.
Niko na vlasti nije pametan (jer i pametni ubrzo izgube razbor)
i niko trpeljiv,jer mrze promenu.Odmah stvaraju večne zakone,večna
načela,večno ustrojstvo.
I niko ih ne bi oborio,da ne postaju smetnja i pretnja drugim
moćnicima.Ruše ih uvek na isti način...i nikoga to nije urazumilo,
svi srljaju na vlast,kao noćni leptiri na pčamen sveće.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   9/12/2010, 10:16 pm

...A onda se prekinuo sam.
Ucinilo mi se da iza mojih leda, medu ljudima u molitvi, stoji moj sinocnji bjegunac. Nisam smio da se okrenem, ali sam bio siguran da je u džamiji, ušao je poslije mene, ili ga nisam vidio. Njegov glas se cuje drukcije nego ostali, dublji je i muškiji, njegova molitva nije molba vec zahtjev, oci su mu oštre, pokreti gipki, ime mu je Ishak, zovem ga tako jer je tu i jer mu ne znam ime, a treba da znam. Došao je mene radi, da mi zahvali, ili sebe radi, da se skloni. Ostacemo sami poslije namaza, da ga pitam što sam propustio sinoc. Ishak, ponavljam, Ishak, to je ime moga ujaka koga sam kao dijete mnogo volio, Ishak, ne znam kako ih dovodim u vezu, i kako i zašto tako uporno dozivam djetinjstvo, sigurno je to bježanje. Bježanje od ovoga što jest, spasavanje nesvjesnim sjecanjem i ludom željom da ne bude stvarnosti, neostvarivom željom, natjerala bi me u ocaj da je bila stvarna misao, a ovako se cak i ostvarivala, u trenucima, izvitoperenjima, maglovitim zanosima, u kojima su tijelo i nepoznate unutrašnje snage tražile izgubljeni mir. Nisam bio svjestan u tom casu da je vijek zaboravu kratak, ali kad se javila misao o Ishaku, znao sam da se moj mir opet muti, jer i Ishak je iz onoga svijeta na koji nisam htio da mislim, i možda sam zato i želio da ga smjestim u prostor dalekih snova, odvajajuci ga od casa i vremena u kome nismo mogli biti zajedno. Želio sam da se okrenem, molitva mi je zbog njega bila prazna, svedena na rijeci bez sadržine, i duža nego ikad.
O cemu bih s njim govorio? O sebi nece da kaže ništa, uvjerio sam se sinoc. Govorili bismo o meni. Sješcemo ovdje, u ovaj prazan prostor džamije, u svijetu a izvan njega, sami, smiješice se onim svojim sigurnim dalekim osmijehom, koji i nije osmijeh vec pronicljiva hladnoca, pogled koji sve vidi ali se nicemu ne cudi, slušace me pažljivo, zagledan u šaru cilima pred sobom ili u suncanu zraku što se uporno probija kroz iskricavu sjenku, i reci ce mi istinu od koje ce mi biti lakše...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   10/12/2010, 9:04 pm

.Zamišljajuci taj razgovor, oživljavao sam njegov lik, ne cudeci se kako sam mnogo od njega zapamtio, cekao sam da ostanemo sami, kao sinoc, da nastavimo neobicni razgovor, ne krijuci se. Taj nemirni pobunjeni covjek koji je mislio suprotno od svega što sam ja mogao da pomislim, hirom potpune nedosljednosti izgledao mi je kao covjek na koga bih mogao da se oslonim. Sve što je cinio bilo je ludo, sve što je govorio bilo je neprihvatljivo, a samo bih njemu mogao da se povjerim, jer je nesrecan ali pošten, ne zna šta hoce ali zna šta radi, ubio bi ali ne bi prevario. I dok sam tako ispisivao u svom srcu lijepe osobine potpuno nepoznatog odmetnika, nisam ni primijetio koliki sam put prešao od sinoc. Jutros sam htio da ga predam stražarima, a u podne sam bio na njegovoj strani. Ali, ni jutros nisam bio protiv njega, a i sad bih ga možda prijavio, i to dvoje nema medu sobom veze, ili ima, ali nekako naopako, sasvim spleteno. U stvari, bio sam samo siguran da bi mi on, Ishak, pobunjenik, mogao da objasni neke stvari zauzlane u meni u cvor. Jedini on. Ne znam zašto, možda što je patio, što je u mukama stekao iskustvo, što ga je pobuna oslobodila naviknutog mišljenja koje veže, što nema predrasuda, što je rašcistio sa strahovima, što je pošao putem koji nema izlaza, što je vec osuden i samo junacki odgada smrt. Takvi ljudi mnogo znaju, više nego mi koji klecamo od naucenog pravila do straha od grijeha, od navike do strepnje pred uvijek mogucom krivicom. I mada nikad ne bih pošao putem odmetništva, ni u mislima cak, rado bih cuo njegovu istinu. O cemu?
Ne znam o cemu...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   11/12/2010, 7:33 pm

Reci cu mu ovako:
Dvadeset godina sam derviš, a malim djetetom sam pošao u školu, i ne znam ništa izvan onoga što su htjeli da me nauce. Ucili su me da slušam, da trpim, da živim za vjeru. Boljih od mene je bilo, vjernijih nema mnogo. Uvijek sam znao šta treba da cinim, derviški red je mislio za mene, a osnovi vjere su i tvrdi i široki, i ništa moje nije postojalo što se u njih nije moglo uklopiti. Imao sam porodicu, živjela je svojim životom, moja po krvi i dalekom sjecanju, po djetinjstvu koje cijelog života zatrpavam, varajuci se da je mrtvo, moja jer tako treba da bude, volio sam tu ljubav bez dodira i koristi, iako je zato bila i hladna. Postojali su, moji su, i to mi je bilo dovoljno, i njima valjda, tri videnja u ovih dvadeset godina nisu ništa ni pokvarila ni popravila, nisu ni smetali ni pomagali mojoj službi vjeri, iako sam više osjecao ponos što sam našao širu porodicu, nego žalost što sam se udaljio od svoje vlastite. I eto, desilo se da je moga brata stigla nesreca. Kažem tu rijec, jer ne znam pravu, ne mogu da kažem ni pravda ni nepravda, i tu pocinje muka. Ne volim nasilje, mislim da je to znak slabosti i nerazumnog rasudivanja, to je i nacin da se ljudi otjeraju u zlo. Pa ipak, kad je vršeno nad drugima, cutao sam, odbijao da donosim presudu, prebacujuci odgovornost na druge, ili se navikavajuci da ne mislim o onome što nije moja krivica, priznavajuci cak da se ponekad mora uciniti zlo radi veceg i važnijeg dobra. Ali kad je bic vlasti pogodio moga brata, i mene je rasjekao, do krvi. Nejasno mislim da je mjera surova, poznajem tog mladica, nesposoban je za zlocin. Ali evo, ne branim ga dovoljno cvrsto, a njih ne opravdavam, cini mi se samo da su mi svi zajedno nanijeli zlo, gotovo podjednako, poremetili me, suocili sa životom izvan moje prave putanje, natjerali me da se odredujem. Šta sam ja sad? Zakržljali brat ili nesigurni derviš? Jesam li izgubio ljudsku ljubav ili sam oštetio cvrstinu vjere, izgubivši tako sve? Volio bih da placem zbog brata, ma kakav da je, ili da budem tvrdi branilac zakona, makar i brat bio u pitanju, makar i žaleci. A ne mogu ni jedno ni drugo. Šta je to, Ishace, buntovni mucenice, koji si stao na jednu stranu i ne znaš šta je neodlucnost, jesam li izgubio ljudski lik ili vjeru? Ili oboje? I šta je onda ostalo od mene, ljuska, mezar, nišan bez oznake? Strah se nastanio u meni, Ishace, strah i zbunjenost, ni korak više ne smijem da ucinim ni na jednu stranu, izgubicu se i propasti.
Nisam se okrenuo da ga vidim, ne vjerujuci da je više tu, i ne znajuci šta bih mogao da mu kažem od sve te muke što ni imena nije imala. A bila je opasna misao da baš njemu povjerim ono što nikome ne bih rekao. Nije mi pao na um nijedan derviš, nijedan od ljudi s kojima se susrecem, vec odmetnik, bjegunac, covjek izvan zakona. Jesam li mislio da se samo on ne bi iznenadio kad bi to cuo? Jesam li vjerovao da me jedino on ne bi prijekorno pogledao? Pomozi mi, Bože, da iz ovih iskušenja izadem isti kao što sam bio. A jedini pravi izlaz vidim u tome da se ništa nije desilo...

M.Selimovic/odlimak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   12/12/2010, 8:32 pm

Spas i mir Ibrahimu,
Spas i mir Musau i Harunu,
Spas i mir Ilijasu,
Spas i mir Ishaku,
Spas i mir nesrecnom Ahmedu Nurudinu.
Ljudi su izlazili, kašljucajuci, tiho šapucuci, ostavljali su me, ostao sam na koljenima pred mukom, sam, srecom, sam na žalost, bojeci se da napustim ovo mjesto gdje sam mogao da se mucim neodlucnošcu.
Napolju se cula strka, neko je vikao, neko je prijetio, necu da cujem rijeci, necu da znam ko vice i ko prijeti, sve što se u svijetu dogada ružno je, primi, Bože, molitvu moje nemoci, oduzmi mi snagu i želju da izadem iz ove tišine, vrati me u mir, prvi ili posljednji, mislio sam da izmedu njih postoji nešto, bila je nekad jedna rijeka, i magle u njenim predvecerjima, i suncev odsjaj na njenim širinama, postoji i sad u meni, mislio sam da sam zaboravio, ali ništa se izgleda ne zaboravlja, sve se vraca iz zakljucanih pretinaca, iz mraka tobožnjeg zaborava, i sve je naše što smo mislili da je vec nicije, ne treba nam a stoji pred nama, svjetluca svojim bivšim postojanjem, podsjecajuci nas i ranjavajuci. I sveteci se zbog izdaje. Kasno je, sjecanja, uzalud se javljate, beskorisne su vaše nemocne utjehe i podsjecanja na ono što je moglo da bude, jer što nije bilo, nije ni moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono što se nije ostvarilo. Vi ste varka koja rada nezadovoljstvo, varka koju ne mogu i ne želim da otjeram, jer me razoružava i tihom tugom brani od patnje.
Otac me ceka, izgubljen od bola, zbog sina, samo mu je još on ostao, mene nema, ni njega nema, sam, starac me ceka u hanu, sam, nekad smo mislili da smo jedno, sad ne mislimo ništa, prvo ce me njegove oci upitati, i ja cu odgovoriti, sa osmijehom, imacu toliko snage, zbog njega, receno mi je da ce brat biti pušten uskoro, ispraticu ga s nadom, zašto da odlazi satrven, nikakve koristi od istine ne bi imao. I vraticu se tužan...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   15/12/2010, 11:54 am

Izgledalo mi je sasvim neobicno, nezamišljivo gotovo, kako jedan bezazlen ucenjak govori o postanku svijeta jednom duhovitom spadalu, neozbiljnom dobricini, nekadašnjem alimu i sadašnjem gonicu stoke i pratiocu karavana. Kao da se sam šejtan potrudio da sastavi ova dva covjeka koji niceg zajednickog nisu imali, i da ih navede na razgovor koji niko ne bi ocekivao.
Ovaj mladi covjek me uvijek iznova iznenadivao nekom neocekivanošcu koju nije bilo lako objasniti ni opravdati. Iako je pametan i obrazovan, sve što je cinio bilo je neobicno, izvan svega što bi se moglo pretpostaviti. Završio je školu u Carigradu, hodao po Istoku, bio muderis na medresi, službenik na Porti, oficir, pa ostavio sve, zbog neceg živio u Dubrovniku, vratio se s jednim dubrovackim trgovcem i njegovom ženom, govorilo se da je zaljubljen u tu bjelokožu Latinku crne kose i sivih ociju, što sad s mužem živi u Latinluku, tužio sudu nekog dalekog rodaka koji je prisvojio njegovo imanje i odustao od tužbe kad je vidio koliko djece taj nesrecni rodak hrani, oženio se kcerkom tog dalekog rodaka koju su mu nametnuli da se oduže za imanje, a kad je vidio cime su ga usrecili, pobjegao je glavom bez obzira, sve ih ostavivši u svojoj kuci, i poceo da se bavi trgovinom, odlazeci na istok i zapad, na užas porodice. Kako je spojio toliko zanimanja, šta je bilo njegovo, teško je reci. Nijedno, smijao se on, ali se od necega mora živjeti, i svejedno je, na kraju krajeva. Bio je suviše govorljiv za službu na Porti, suviše bujan za muderisa, suviše obrazovan za dželepciju. Govorilo se da je otjeran iz Carigrada, kolalo je isto toliko prica o njegovu poštenju koliko i o nepoštenju, o izuzetnim sposobnostima kao i o potpunoj nesposobnosti; nazvali su ga nemilosrdnim kad je podnio tužbu zbog imanja, a budalom kad je odustao; jedni su pricali da je bestidan jer živi sa Dubrovkinjom, pored muža mamlaza, a drugi da je on mamlaz, jer ga Dubrovkinja i njen muž iskorišcuju. Pretresan je na sitno kasablijsko sito, zgodan predmet za stotine radoznalih nagadanja, narocito u pocetku, dok se nisu navikli, a on je na sve odmahivao rukom, bilo mu je svejedno, kao i sve u životu. Družio se sa svakim, razgovarao s muderisima, trgovao s trgovcima, pijancio s barabama, šalio se s kalfama, ravan svakome u svemu cime se bavio, a opet promašen u svemu.
Nisam želio da govorim s njim o bratu, bio bi ožalošcen ali zakratko, ozlojeden ali zakratko. A mucio me i sinocnji razgovor s njegovom sestrom. Volio bih da nije došao.
Srecom, nije nametljiv. I srecom, zanimao ga je razgovor koji su vodili. Tako cu moci sve da odložim.
Vlaga i toplina su izvor života, govorio je hafiz Muhamed. Iz trule memljivosti, u kojoj su se dugo stvarala, najprije su ponikla živa bica, bez oblika, bez udova, zrnca i štapici u kojima je tinjala životna snaga, kretala su se u mraku svoga nevidjela, tumarajuci bez svrhe i bez cilja, živeci u vodi, odlazeci na kopno, zavlaceci se u mulj. Hiljade godina je tako prošlo...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   16/12/2010, 1:38 pm

— A Bog? — pitao je Hasan.
Bilo je to šaljivo a ipak ozbiljno pitanje. Hafiz Muhamed nije htio da ga cuje.
— Hiljade godina je tako prošlo, ta mala nemocna bica su se mijenjala, jedna su se navikavala na kopno, druga na vodu. Radala su se gluha i slijepa, bez ruku, bez nogu, bez icega na sebi, i sve je nicalo poslije duge potrebe i mnogih pokušavanja.
— A Bog?
— Bog je tako htio.
Morao je tako da kaže, iako je zvucalo neubjedljivo, ali je hafiz Muhamed više uklanjao jednu nezgodnu smetnju neprikosnovenom opštom tvrdnjom, nego što je odgovarao na izazov.
Zacudilo me držanje i jednog i drugog. Hafiz Muhamed je zaista odricao božije ucešce u stvaranju svijeta, a Hasan je samo šaljivo na to upozoravao, ne želeci da stvar tjera do kraja niti da iskoristi prednost koju je, mogao lako steci.
Znao sam, bila su to nešto izmijenjena ucenja grckih filozofa, a prenio ih je Ibn-Sina u svojim djelima na arapskom jeziku. Po tom ucenju, covjek je postepeno postajao ono što jest, polako se prilagodavao prirodi, potcinjavajuci je sebi, jedino stvorenje koje ima svijest. Zato mu priroda nije više tajna, ni prostranstvo oko njega nepoznanica, osvojio ga je i savladao, prešavši ogroman put od crva do gospodara zemlje.
— Rdav gospodar — nasmijao se Hasan.
Spor je i poceo oko toga, i cio razgovor: da su ljudi rdavo udesili ovaj svijet, kako je tvrdio Hasan, ne ljuteci se što je tako. A hafiz Muhamed se nije slagao, i pošao je za dokazom cak do klice svijeta.
Stotinu prigovora moglo se uciniti svemu što je hafiz Muhamed govorio, od objašnjenja postanka živih bica, koje se desilo samo po sebi, pa do tvrdnje da je covjek gospodar zemlje, gotovo nezavisno od božije volje. Ali kad sam se umiješao u razgovor, nisam mu prigovorio zbog tih ogrešenja, izgledalo mi je smiješno da se sporim oko suviše poznatih stvari. Važnije mi je bilo nešto drugo: zar nije naivno mišljenje da je covjek ugodno smješten na zemlji i da je tu njegov pravi dom?
Prostranstvo je naša tamnica, rekao sam osluškujuci odjek svojih nepoznatih misli, unoseci neocekivanu vatru u mrtvi i nepotrebni dotadanji razgovor. Prostranstvo posjeduje nas. Mi ga posjedujemo samo koliko može oko da prede preko njega. A ono nas umara, plaši, zove, goni. Mislimo da nas vidi, a mi ga se ne ticemo, kažemo da ga savladavamo, a samo se koristimo njegovom ravnodušnošcu. Zemlja nam nije naklonjena. Gromovi i talasi nisu za nas, mi smo u njima. Covjek nema svog pravog doma, on ga otima od slijepih sila. To je tude gnijezdo, zemlja bi mogla biti samo stanište cudovišta koja bi bila u stanju da se nose s nedacama što ih ona pruža u izobilju. Ili nicija. Pa ni naša.
Ne osvajamo zemlju, vec grumen za svoju stopu, ni planinu vec sliku u svome oku, ni more vec njegovu gibljivu cvrstinu i odsjaj njegove površine. Ništa nije naše osim varke, zato se cvrsto držimo za nju.
Mi nismo nešto u necemu, vec ništa u necemu, nejednaki s tim oko sebe, ne isto, nespojivo. Razvitak covjekov trebalo bi da ide ka gubljenju svijesti o sebi. Zemlja je nenastanjiva, kao i mjesec, a mi sebe varamo da je ovo naš pravi dom, jer nemamo kud. Dobra za nerazumne, ili za neranjive. Možda ce biti izlaz covjekov da se vrati unazad, da postane samo snaga.
A kad sam izrekao svu tu nerazumnost, uplašio sam se da sam razgolitio sve što sam htio da sakrijem. Odgovarao sam današnjem danu i svojoj ozlojedenosti. Doveo sam u neugodan položaj i sebe i njih dvojicu.
Hafiz Muhamed je gledao u mene zacudeno, gotovo uplašeno, a Hasan rastreseno, smiješeci se, i ja sam tek u njihovim ocima sagledao pravu težinu svojih rijeci, o kojima ranije nisam razmišljao. Ali me savjest nije prekoravala, cak mi je bilo lakše.
Hasanov izraz lica postao je neocekivano sabran. Ne, rekao je, polako odmahujuci glavom, kao da se izvinjava što govori ozbiljno. Ne treba covjek da se pretvori u svoju suprotnost. Sve što u njemu vrijedi, to je ranjivo. Možda nije lako živjeti na svijetu, ali ako mislimo da nam ovdje nije mjesto, bice još gore. A željeti snagu i bezosjecajnost, znaci svetiti se sebi zbog razocarenja. I onda, to nije izlaz, to je dizanje ruku od svega što covjek može da bude. Odricanje svih obzira je prastari strah, davna suština ljudskog bica koje želi moc, jer se boji.
— Ovdje smo, na zemlji — rekao je hafiz Muhamed uzbudeno. — Poricati da je ovo mjesto za nas, znaci poricati život. Jer...
Zakašljao se, ali je i dalje mahao rukom da se ne slaže sa mnom, ne uspjevši da smiri uzbudenu bolest.
— Treba da ideš u sobu — upozorio ga je Hasan. — Hladno je, vlažno. Da ti pomognem?
Odbio je rukom: ne treba. I otišao, kašljuci: nije volio svjedoke u bolesti.
Ostali smo sami, Hasan..

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   17/12/2010, 2:39 pm

Šteta što se nismo mogli rastati bez ikakva objašnjenja, bez ikakva daljeg razgovora, najbolje bi bilo ustati i otici, teško je bilo i prekinuti i nastaviti, a nije više bilo ni hafiz-Muhameda, koji nam je služio kao spona i kao razlog za opšti razgovor. Cekalo nas je ono što se tice samo njega i mene.
Ali Hasanu nije nezgodno, uvijek je nalazio nacina da sve bude prirodno. Svratio je pogled sa hafiz-Muhameda na mene i nasmijao se. Smijeh mu je put do covjeka, izražava razumijevanje, olakšava.
— Uplašio si hafiz-Muhameda. Izgledao je zabezeknut.
— Žao mi je.
— Znaš li šta sam mislio dok si govorio? Kako neki ljudi mogu da kažu sve što hoce, i možeš da primiš ili ne primiš, ostaješ miran. A neki u jednu rijec unesu sebe, i odjednom se sve zažari, niko ne ostaje miran. Osjetimo da se nešto važno dešava. To više nije razgovor.
— Nego šta je?
— Spremnost da se sve baci na lomacu. Suviše te pogodila bratova nesreca.
Nikome ne bih dopustio da ovako sa mnom govori, odbio bih ljutito, ali on me porazio, pogadajuci suštinu moje pobune, a još više dobronamjernošcu, koja nije u rijecima vec u pogledu, dubokoj iskrenosti, razumijevanju, zabrinutosti, u citavom nacinu kako je zracio, kao da me tek sada vidio i s one strane koja se obicno krije. Ali ako ga i nisam odbio, želio sam da skrenem razgovor, nisam volio da iko kopa po meni.
— Šta si mislio govoreci o prastarom strahu koji vucemo iz davnine?
— Zar je ovo veceras prvi put što se vidimo? Htio bih da razgovaramo o tvome bratu. Ako ti nije nezgodno.
Mogao sam da mu kažem: ne tice te se, ostavi me na miru, ne ulazi u moje skrivene prostore, muka mi je od ljudi koji daju savjete. I to bi bilo najiskrenije. Ali nisam podnosio ni svoju ni tudu grubost, stidio sam se kad bi me pobijedila, dugo pamtio kad bi mene pogodila. Rekao sam, izvinjavajuci se, da mi je otac danas došao od kuce, i da nisam baš najboljeg raspoloženja.
— Vec drugi put me odbijaš — nasmijao se.
— Šta bih mogao da ti kažem? Ništa nisam saznao.
— Ni zašto je zatvoren?
— Ni to.
— Onda ja znam više od tebe.
Nije ga lako odbiti.
Ispricao je cudnu pricu, koju sam jedva shvatao svojim ogranicenim i jednostranim iskustvom, djetinjim po nepoznavanju svijeta u kome sam živio.
U okolini grada živio je neki mali posjednik, rekao je Hasan, živio, sad je mrtav. Je li imao stvarnog razloga, zato što je bio necim pogoden, ili je bio naivan, ili pošten, je li bio naprasit, ukoljica, zanesenjak, je li imao nekoga za ledima, ili je imao dokaze, da li je bio lud, ili mu je bilo svejedno šta ce se s njim desiti, teško je znati, a sad nije ni važno, tek taj covjek je poceo da govori sve najcrnje o nekim ljudima iz vlasti, optužujuci ih jasno i glasno za ono što svi znaju ali ne pominju. Lijepo su mu porucili da dode sebi, ali on je mislio da ga se boje, i nije prestao da cini ono što nikome nije bilo od koristi. Tada su poslali po njega sejmene, doveli ga vezana u kasabu, zatvorili u tvrdavu, napisali saslušanja u kojima je nesrecnik priznao mnoge grijehe, sam naveo vlastite rijeci protiv vjere, države, sultana, valije, objašnjavajuci da je govorio u ljutini i bijesu. Priznao je cak da je održavao veze sa pobunjenicima u Krajini, da im je slao pomoc, a njegova kuca je bila stjecište njihovih glasnika i povjerljivih ljudi. Poslali su ga sa svim saslušanjima veziru u Travnik, ali je covjek na putu isjecen, sabljama, jer je pokušao da pobjegne. Sad, što se tice tog pokušaja bjekstva, može da misli ko šta hoce, možda je i pokušao da bježi, a možda i nije, svejedno mu je bilo uostalom, jer bi ga posjekao vezir da nisu sejmeni. I ne bih ti o njemu ni pricao, nije jedan, ni posljednji, da u sve to nije umiješan i tvoj brat. A nije ga ni poznavao, nije ga cak ni vidio, covjek nije nikad ni saznao da postoji taj mladic, a njegova bi sudbina bila ista i da se tvoj brat nije umiješao. Nisu se poznavali, nisu se nikad sreli, nikakve veze nisu imali, bili su razliciti a opet po necemu slicni: u obojici je bilo nešto samoubilacko. Na nesrecu, tvoj brat je radio kod kadije, na nesrecu, kažem, jer je opasna i teška blizina mocnih, i kao povjerljiv pisar nekako je došao do skrivenih spisa. Kako je došao, niko sad ne može saznati, a sigurno mu ih nisu pokazali, naišao je slucajno, a to je najkobnija stvar na koju je mogao naici.
— Na što je naišao?
— Na saslušanje krivca, napisano prije nego što je covjek saslušan, prije nego što je doveden u kasabu, prije nego što je zatvoren, i u tome je njegova kob i opasnost. Shvacaš li, unaprijed su znali šta ce govoriti, šta ce priznati, šta ce ga ubiti. Dobro, ni to nije tako neobicno, žurilo im se, trebalo je da se sve brzo i sigurno svrši, i sve bi bilo kako je bilo, da je mladi pisar ostavio to unaprijed pripremljeno saslušanje ondje gdje ga je i našao. I zaboravio što je vidio. Ali nije. Šta je ucinio, ne znam, možda ga je pokazao nekome, možda je ispricao, možda su ga uhvatili s tim spisima, tek zatvorili su ga. Suviše je znao...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   20/12/2010, 1:15 pm

Iznenadio me odgovorom i postupkom, neocekivanim a prirodnim, toliko jednostavnim, da je baš zato bio cudan.
Stavio je svoje duge cvrste prste na podlanicu moje ruke što je ležala na naslonu klupe, jedva me dodirnuvši, tek da osjetim ugodnu hladnocu njegove kože i mekih jagodica, i rekao mirno, tihim dubokim glasom kojim se valjda izgovara ljubav:
— Izgleda da sam te povrijedio, a nisam to htio. Mislio sam da znaš više o svijetu i ljudima, mnogo više. Trebalo je drukcije da razgovaram s tobom.
— Kako si drukcije mogao da razgovaraš?
— Ne znam. Kao sa djetetom.
Te rijeci mogle bi da ne znace ništa, ali je na mene ostavio utisak nacin na koji ih je izrekao, glasom duboke krnete, bez šumova i prizvuka, bez nemirnih predisaja, sa smiješkom tužnim zbog necega što se nije desilo sada, a blagim i pametnim i oslobadajucim, i pomislio sam s cudenjem, prvi put, kako u njemu živi nešto veoma zrelo i puno, što se otkriva samo u casovima kad se ne cuva. Pri ovakvoj mjesecini što nas obliva nemirom. U trenucima kad je teško. Zapamtio sam taj obli glas što goni na povjeravanje, i taj osmijeh što miruje, i to pretponocno vrijeme kad se otvaraju tajne, ostalo mi je u sjecanju sve, zbog neceg jakog a ipak neuhvacenog potpuno. Možda zato što mi se ucinilo da sam odjednom, sasvim iznenada, doživio da jedan covjek pokaže svoju skrivenu stranu, koju niko prije mene nije vidio. Ne znam da li se tek radao ili otkrivao, svlaceci zmijsku košuljicu, ne znam ni šta je pokazao, a ubijeden sam da je trenutak bio izuzetan. Razmišljao sam i o tome da je moje vlastito uzbudenje u stanju da preobrazi svaku rijec, svaki pokret, svaki doživljaj, ali je sjecanje ostalo.
Tada je on ustao, uspješno je razvezao uzlove nelagodnosti medu nama, našao je pravu rijec koja lijepo i dugo zvoni, i mogao je da ode. Malopredašnje bezrazložno uzbudenje me nije više držalo, zamijenila ga je ružna namjera, cudnija zato što se rodila neposredno poslije oduševljenja, nego što se javila.
Na polasku izvadio je iz džepa neki zavežljaj i stavio na klupu. — Za tebe — rekao je.
I otišao.
Ispratio sam ga do kapije. A kad je zašao za cošak, pošao sam za njim. Koracao sam tiho, blizu zidova i taraba, spreman da zastanem ako se okrene, mislice da sam sjenka. Gubi se u tami sokacica, pratim ga po udaru koraka, moji se ne cuju, mekani su i skriveni, nikad ranije nisam tako hodao, ponovo pronalazim plavi mintan i visoku priliku na raskršcima obasjanim mjesecinom, i slijedim ga, uokrug, cini mi se, a onda razocaran vidim kako se to varljivo kruženje sužava, prema poznatom mjestu. Zastao sam kod džamije, on je kucnuo halkom na vratima svoga dvorišta i neko je otvorio, kao da ga je cekao iza kapije. Da je ušao u neku tudu kucu, vjerovao bih da je svratio kod onog koga mi nije otkrio. Ovako nisam znao ništa.
Vratio sam se u tekiju, umoran od necega što nije zamor tijela.
Na klupi je ležao Hasanov poklon: Abul Faradžova "Knjiga prica", u skupocjenim koricama od safijanske kože, sa cetiri zlatne ptice u uglovima. Iznenadilo me što su i na svilenoj marami u koju je knjiga zamotana bile izvezene cetiri zlatne ptice. To nije kupljeno usput.
Jednom sam u razgovoru pomenuo Abul Faradža, sjecajuci se mladosti. Pomenuo i zaboravio. On nije.
Sjeo sam na klupu i držeci knjigu u krilu, gladeci prstima glatki safijan, gledao mjesecinom umrtvljenu rijeku, slušao kako otkucava vrijeme na sahat-kuli, i cudno stišan, želio da zaplacem. Od dalekog djetinjeg Bajrama što se vec izgubio u pamcenju, ovo je prvi put da mi je neko donio dar, prvi put da je neko mislio na mene. Zapamtio je moju rijec, i sjetio se negdje u dalekoj zemlji.
Osjecanje je sasvim neobicno: kao da je svježe suncano jutro, kao da sam se s dalekog puta vratio kuci, kao da me obasjala bezrazložna a jaka radost, kao da je tmine nestalo.
Otkucala je i ponoc, javljale su se nocobdije, kao nocne ptice, vrijeme je prolazilo, a ja sam sjedio zacuden. Zbog Abul Faradžove knjige i zbog cetiri zlatne ptice. Vidio ih je na beznoj marami, to je jedino što mi je ostalo iz naše kuce, otac mi je donio tvrde gurabije u seljackom peškiru, davno, i maramu, ljepšu, preko grubog cetena. I to je zapamtio.
Teško je vjerovati, ali je istina: bio sam duboko ganut. Zato što me se jedan covjek sjetio. Ni zbog cega, ni zbog kakve koristi, iz cista srca, ili iz šale, možda. Tako se, eto, kupuje pažnjom i stari okorjeli derviš koji je mislio da je savladao sitne slabosti u sebi. A one, izgleda, ne umiru tako lako. I nisu ni sitne.
Noc je prolazila, a ja sam sjedio ozaren, smiješan sam sebi zbog uzbudenja koje nisam mogao da objasnim. A nisam želio da ga se lišim...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   21/12/2010, 3:51 pm

Slušao sam s nevjericom. Šta je ovo? Ludilo? Užas koji nas obuzima u teškim snovima? Tamna oblast života u koju neko nikad ne zaviri? Nevjerovatno izgleda da covjek može toliko da ne zna. Jesu li ljudi preda mnom cutali, je li se suviše tiho šaputalo, jesam li bio unaprijed spreman da ne povjerujem, jer bi me saznanje izbacilo iz osvojenog mira i poremetilo stvorenu sliku o prilicno uravnoteženom svijetu koji je moj. Ako i nisam mislio da je savršen, vjerovao sam da je snošljiv, kako bih mogao primiti da je nepravedan? Mogao bi neko da posumnja u iskrenost mojih rijeci i da me upita: kako to da zreo covjek, koji je proživio tolike godine medu ljudima, vjerujuci da im je blizak i da pronice u ono što kriju od drugih, a nije glup, ne vidi i ne sazna šta se dešava oko njega a što nije nimalo nevažno? Je li to licemjerje? Ili sljepilo? Da nije grijeh kleti se, zakleo bih se tvrdom kletvom da nisam znao. Pravdu sam smatrao potrebom, a krivdu mogucnošcu. A ovo je sve suviše zapleteno za moju naivnu misao o životu, stvorenu u izdvojenosti i poslušnosti, trebalo je mnogo crne mašte da se ude u te zamršene spletove odnosa, koje sam primao kao mucnu i casnu, doduše prilicno neodredenu borbu za božiju misao. Ili su ljudi krili od mene, cuvajuci se da ne kažu ono što ne bih želio da cujem? Teško je u to povjerovati. Pa i tada, kad sam cuo, bio sam spreman da ne povjerujem, bar ne potpuno: povjerovati znacilo bi smrtno se uplašiti, ili uciniti nešto, ni rijeci nemam da obilježim tu nepoznatu neophodnost koju bi mi nalagala savjest. Priznajem, ne stidim se, iskrenost mišljenja me pravda, da je sama Hasanova licnost umanjila znacaj obavještenja koje sam cuo. Bio je dobronamjeran ali površan, pošten ali lakomislen, i njegova neodgovorna mašta mogla je da izmisli bogzna kakvu pricu, dodajuci na zrnce istine tovar proizvoljnosti. I kako bi mogao da zna, tek je stigao s puta?

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   24/12/2010, 10:06 am

Išao sam jutros u polje, peo se uz iscvjetalo brdo, stajao uz nisko stablo voćke, licem uz grozd cvjetova, listića, čašica, lepeza, hiljade živih čuda spremnih na oplodnju, osjećao sam opojnu slast od tog bujanja, od hučanja sokova kroz bezbroj nevidljivih žilica, i opet sam želio, kao i sinoć, da uklopim obje ruke u granje, da me protoči bezbojna krv bilja i da bez bola cvjetam i venem. I baš to ponavljanje čudne želje uvjeravalo me o težini muke koju nosim.

Iz šume je zvonko odjekivala sjekira, u određenim razmacima, u kojima je bio zamah nečijih snažnih ruku, i kratka tišina poslije udarca, i na toj daljini znao sam da je sjekira oštra, dugog sječiva, i da zagriza drvo ljutitim cikom, bijesno prodirući do srčike. I kukavica se čula, sa svojom dvosložnom tugovankom, pečalno ravnodušnom, kao sudbina, i nečiji zov, ženski, vedar, prodoran, nerazumljiv, žena je mlada, proljetnim suncem opaljena, nasmijana, ne vidim je, okrećem se prema tom mladom glasu kao prema krbli, a znam sve o njoj. Samo ta tri glasa u tišini proljetnog jutra, u prostranstvu tuđeg svijeta. Zatvorio sam oči, sladak miris peluda je u meni, i slušao: tri sasvim jednostavna glasa. I tada sam doživio neobičan trenutak zaborava. Nije to bilo sjećanje, već prisustvo u drugom vremenu, mnogo ranijem, ništa od mene sadašnjeg nije postojalo tada, bio je samo lagan, radostan osjećaj življenja, uzdrhtala saživjelost sa svim oko sebe. Znao sam, sjekira je očeva, to njegove jake ruke zamahuju u šumi iznad kuće. I kukavičin glas prepoznajem, nisam je nikad vidio, ali se javlja uvijek sa istog mjesta. Znam i djevojku, šesnaest joj je godina, vidim je preko tolikog beskrajnog vremena, kao da su vijekovi prošli, a ništa zaboravio nisam, sićušne zlatne malje oko nasmijanih usana, stas za obruč dviju šaka, miris na miloduh, neiščilio kroz duge godine. Koga to djevojka zove kroz vrijeme? Nisam mogao da se odazovem, nisam mogao da se vratim.

Iz te začaranosti dalekog vremena probudio me vedar susret. Putem prema meni naišao je dječak, kidao je cvijeće i bacao iznad glave, grudama tvrdog čačka gađao ptice, izvikivao nerazumljive riječi, svoje, veseo i bezbrižan, kao mače. Ugledavši me, umirio se i pošao u stranu, uozbiljen. Nisam spadao u njegov svijet.

Davno, prije mnogo godina, susreo sam na drugoj stazi, u drugom kraju, istog ovakvog dječaka. Nije bilo nikakva razloga da se toga sjetim i da ih upoređujem. A eto, sjetio sam se. Možda zato što je dan bio određen za sjećanje, ili što sam i onda bio na životnom raskršću, kao i sad, ili što su obojica bucmasti, zaneseni, sami sebi dovoljni u pustom kraju, i što su i jedan i drugi prošli pored mene ozbiljni, kao da sam im utulio radost. Upitao sam dječaka, oči su mu kao kudeljin cvijet, isto što i onog nekadašnjeg, pitanje je staro i zvoni tužno, ali on to ne zna.

Srećom, razgovor između nas je bio sasvim drugačiji nego onaj raniji. Zapisao sam ga radi olakšice, bez druge potrebe, kao što se umorni putnik zaustavi pored svježe vode.

— Čiji si, mali?

Zastao je, pogledao me nimalo prijateljski.

— Ne tiče te se.

— Ideš li u mekteb?

— Ne idem više. Juče me hodža istukao.

— Za tvoje dobro te istukao.

— Onda bih to dobro mogao da dijelim i šakom i kapom. A hodža ga dijeli po našim stražnjicama. Za svako slovo pomodri kao patlidžan.

— Ne govori ružne riječi.

— Zar je patlidžan ružna riječ?

— Veliki si đavo.

— Ne govori ružne riječi, efendija.

— Jesi li juče tako slobodno govorio?

— Do juče sam bio hodžin bubanj. Danas sam ko ova tica. Hajde, neka me sad neko udari!

— Šta ti kaže otac?

— Kaže: alim svakako nećeš postati. A orati možeš i s elifom i bez elifa, zemlja te čeka, nećemo je drugome davati. A ako je dijeliti batine, to mogu i ja, veli.

— Hoćeš li da govorim s ocem, da te povedem u kasabu? Učićeš školu, postaćeš alim.

Rekao sam to i onom nekadašnjem dječaku, sad je u tekiji, derviš. Ali ovaj je drukčiji. Veselog izraza nestalo je s njegova lica, a javila se mržnja. Gledao me trenutak mrko, u bijesnoj nedoumici, pa se naglo sagnuo i uzeo kamen s puta.

— Eno oca — rekao je prijeteći. — Ore. Hajde, pođi da mu to kažeš, ako smiješ.

Možda bi zaista udario. Ili bi plačući pobjegao u brdo. Bio je pametniji od onog drugog dječaka.

— Neću — rekao sam pomirljivo. — Niko te ne može natjerati. A možda je i bolje da ostaneš ovdje.

Stajao je zbunjen, ali nije ispuštao kamen iz ruke.

Pošao sam i osvrnuo se nekoliko puta. Nije se micao s onog mjesta, prepreka izmedu oca i moje ponude, uplašen l nepovjerljiv. Tek kad sam se udaljio, kad nije imao razloga da se boji, bacio je kamen daleko u žito i potrčao prema ocu.

Vratio sam se tmuran...

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   30/12/2010, 10:24 am

Mala žena je otvorila kapiju, i tobožc sakrivajući lice jašmakom, uputila me u bašču, tamo su, veli, tri luda hvataju jednog bijesnog, pa mogu da odem, ako hoću, a mogu i da sačekam ovdje a ona će javiti Hasanu, i reći će mi šta kaže, ako bude išta kazao, jer danas nije razgovorljiv.

Idem tamo, rekao sam, a žena je zatvorila kapiju i otišla u kuću.

U velikoj bašči iza kuće, na slobodnom travnom prostoru okruženom šljivikom, dva Hasanova momka hvatala su mladog ždrijepca. Hasan je stajao kraj ograde, s unutrašnje strane, i mirno gledao, ćuteći, ili ih podstičući kratkim uzvicima i psovkama.

Nisam ušao u to travno borilište, u kome je busenje zemlje letjelo ispod kopita poludivljeg konja.

Prilazili su mu naizmjence jedan i drugi momak, stariji, nizak i snažan, i mlađi, visok i vitak. Bilo je čudno što ga nisu hvatali zajedno, savladali bi ga lakše, i čudno je što je Hasan ćutao, puštajući ih da se muče.

Ždrijebac, crne i sjajne dlake, jakih sapi, žilavih nogu i tankih članaka, stajao je nasred bašče, naljućen, raširenih ružičastih nozdrva, izdreljenih bionjača, trepereći u lakim drhtajima što su mu nabirali čvrstu kožu kao sitni talasi.

Stariji momak, uvučene glave u široka ramena, sav napregnut, prilazio mu je sa strane, ne pokušavajući da ga umiri glasom ili pokretom, pristajući da budu neprijatelji, i iznenada skočio, nastojeći da se dočepa vrata i grive, siguran u svoju snagu. Konj je stajao prividno miran, i odjednom se okrenuo uokrug, strelovitom kretnjom, ali čovjek kao da je to očekivao, izmakao se i bacio se s druge strane, uhvativši se za dugu grivu. Konj je zastao, iznenađen, a onda počeo da ga vuče, nastojeći da se oslobodi, ali je zagrljaj čvrst, i jake ruke ne puštaju vitki vrat. Izgledalo je da će ga savladati, ličilo je na čudu kako ljudska snaga može da ukroti ovaj čvor napetih mišića, stajali su ukopani, kao da su premoreni, kao da nemaju mogućnosti da se razdvoje, kao da ne znaju šta treba dalje da čine. A onda je životinja iznenadnim trzajem odbacila čovjeka daleko od sebe.

To se desilo i mlađem. On je prilazio konju opreznije, lukavije, pokušavajući da ga prevari otvorenim dlanom, čak i ljubaznim licem, na kome je lebdio besmislen smiješak, ali kad je došao nadohvat ruke, konj se zavrtio u krug i odbacio ga tijelom.

Hasan je dobacio ružnu riječ, mlađi se nasmijao, stariji opsovao ovu divlju mrcinu.

— Ti si mrcina — rekao mu je Hasan.

Gledao sam kako mirno prati ovu borbu, kao rvanje, kao dvoboj, i nije mu važno da konja uhvate, iako je kovač čekao s ove strane ograde, kao i ja, već da vidi kako pokušavaju i ne uspijevaju, i ne pomaže im savjetom niti prekida ovu opasnu igru. Ali me više začudilo što je neuobičajeno ozbiljan, čak i tmuran, nezadovoljan nečim, ali ne vjerujem da je zbog nespretnosti momaka. Čudno je i što je puštao da sve ovo suviše dugo traje, ličilo je na nepotrebnu surovost, koja je među njima možda obična, ali je meni izgledala bez ikakve svrhe. A to ponašanje mijenjalo je i sliku koju sam stvorio o njemu. Nije blag ni vedar, kao što sam zamišljao, ili je takav kad je sa sebi jednakima, a sa momcima je kao i drugi. Ali i kad me primijetio, kratko me pozdravivši, nije se izmijenio. Nije im skratio muke, a ni oni se nisu bunili.

Srećom, konj je pogodio starijeg momka u stegno, i on mu je vratio strašnim udarcem u rebra.

— Lud si ko i on! Izlazite! — viknuo je Hasan, a čovjek je bez riječi othramao izvan domašaja životinje.

Sačekao je da se izmaknu u stranu i stanu uz ogradu, I polako pošao prema konju, obilazeći ga u krugu, prilazeći s glave, uporno mijenjajući položaj, ne žureći, ne čineći usplahirene pokrete, ne nastojeći da ga prevari, sve dok konj nije stao, umiren nečim, možda Hasanovim ujednačenim kretanjem, možda njegovim tihim nejasnim riječima što su se čule kao neprestano žuborenje, možda njegovim upornim pogledom, ili odsustvom straha i bijesa, i sačekao da mu čovjek priđe, još na izgled nepovjerljiv, frkćući širokim nozdrvama, ali je Hasan već bio kraj njega, i još ga umirujući tihim šaputanjem, pružio ruku prema čelu i počeo da ga miluje, i opet bez žurbe, bez nestrpljenja, kao da i ne primjećuje da konj odmahuje glavom, polako vraćajući dlan na njušku, na čelo, na vrat, pa ga uhvatio za grivu i poveo prema ogradi.

— Evo — rekao je momcima. — Sad ćete valjda moći.

I prišao mi.

— Jesi li dugo čekao? Drago mi je što si došao. Hajdemo u kuću.

— Nisi raspoložen danas.

— Bivao sam i gori.

— Hoćeš li da odem, ako smetam?

— Ne, zašto? Ja bih potražio tebe, da nisi došao.

— Jesu li te momci naljutili?

— Jesu. Želio sam da jedan pogine.

Ništa nisam odgovorio.

On se nasmijao:

— Pravi derviški odgovor: ćutanje. Da, nakrivo sam nasađen, i govorim koješta. Oprosti.

Rekao sam: da odem, a želio sam da me zadrži, ne bih mogao, ne bih smio na sokak, ni jutros nisam lutao bez razloga, htio sam da ga vidim, bila mi je potrebna njegova mirna riječ, i neprijeteća sigurnost što je stišavala oluje oko mene, tako čovjek zaželi da sjedne ponekad pored tihe moćne rijeke i da se uspokoji zbog njene mirne snage i sigurnog toka. A eto, našao sam drugog čovjeka, nepoznatog, bilo mi je žao, osjećao sam se oštećen, i nisam znao šta mogu učiniti dvojica uznemirenih ljudi.

Srećom, on je umio da se svladava, ili njegova vedra priroda nije mogla dugo da izdrži bijes, i postajao je sve više onaj koga tražim.

Uveo me u veliku sobu, s prozorima na cijeloj prednjoj strani, polovina neba nudila se pogledu, neskrivena, iznenadilo me prostranstvo te ljetne odaje, sa minderlucima, levhama, izrezbarenim dolafima, sa mnoštvom ćilima, čitavo jedno zaprašeno bogatstvo, raskoš o kojoj niko ne vodi računa. Kao on, mislio sam. Volio sam red, strog, derviški, svaka stvar treba da ima svoje mjesto, kao i sve u svijetu, čovjek mora da stvara red, da se ne izbezumi. Začudo, nije mi smetala ova nemarnost, ličila je na nesitničavu slobodu da se čovjek koristi stvarima, ne služeći im i ne poštujući ih suviše. Iako to ja ne bih mogao.

M.Selimovic/odlomak/Dervis i smrt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Mesa Selimovic   

Nazad na vrh Ići dole
 
Mesa Selimovic
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
 Similar topics
-
» Mesa Selimovic-citati
» Mesa Selimovic
» MEŠA SELIMOVIĆ " TVRĐAVA "
» Mehmed Meša Selimović
» Prijateljstvo

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: