LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Paolo Koeljo

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5101
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Paolo Koeljo   20/3/2009, 9:47 am


Пауло КоељоПауло Коељо (порт. Paulo Coelho ) је рођен у Рио де Жанеиру(порт. Rio de Janeiro) 24. августа 1947. године. Водио је изузетно занимљив живот. Дух побуне одредио је његову младост: био је хипик, писао је текстове за песме неколицине чувених бразилских поп звезда, укључујући и Елиса Регину и Раула Сеишаса. Кратко после тога запослио се као новинар. Пауло Коељо је проучавао магију и окултизам од своје 25. године. Пошто је пешице прешао пут дуг 830 km на ходочашћу до Сантијаго де Компостела (шп. Santiago de Compostela), написао је 1986. године књигу Дневник једног чаробњака (порт. O diário de um mago), која је убрзо постала бестселер у Бразилу.

Након Алхемичара (порт. O Alquimista), (1988), који је његов први светски бестселер, Коељо је објавио још десет књига:

Брида (порт. Brida) (1990)
Валкирије (порт. As Valkírias) (1992)
Мактуб (порт. Maktub) (1994)
На обали реке Пједре седела сам и плакала (порт. Na Margem do Rio Piedra Eu Sentei e Chorei) (1994)
Пета гора (порт. O Monte Cinco) (1996)
Приручник ратника светлости (порт. O manual do guerreiro da luz) (1997)
Вероника је одлучила да умре (порт. Veronika Decide Morrer) (1998)
Ђаво и госпођица Прим (порт. O Demônio e a Srta. Prym) (2000)
Једанаест минута (порт. Onze Minutos) (2003)
Захир (порт. O Zahir) (2005)
Вештица из Портобела (порт. A Bruxa de Portobello) (2006)
Буди као река која тече (порт. Ser como um rio que flui) (2006)
Десет година су сви романи Паула Коеља заузимали највиша места на листама бестселера широм света. Према француском магазину Лире, рангиран је као други најпродаванији писац света (март 1999). Номинација је заснована на релевантним бестселер листама у великом броју земаља на свим континентима.

У Србији су сва његова дела била на врху листа бестселера и добијала награду Златни бестселер (ТВ Београд и Вечерњих новости) од 1995. до 2002. Осим тога, приликом посете Београду, септембра 1998. уручена му је награда Специјални златни бестселер, као најчитанијем страном писцу у претходној деценији.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5101
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   20/3/2009, 9:49 am

Према анкети ББЦ-ја (2003) роман Алхемичар сврстан је у сто најомиљенијих дела свих времена. Критика је посебно наклоњена његовој поетици, реалистичном и филозофском стилу писања, и симболичном језику који се не обраћа нашем разуму, већ нашем срцу.

Поред књига, пише и недељне колумне у многим светским листовима.

Оснивач је Института Пауло Коељо, који обезбеђује помоћ најугроженијим слојевима бразилске заједнице, нарочито деци и старима.

Поверена му је дужност специјалног саветника Унесковог програма: „Духовно уједињавање и интеркултуролошки дијалог“.

Приступио је Управном одбору фондације Шваб за социјална питања.

Он је први аутор немуслиманске вероисповести од исламске револуције 1979. који је позван на размену идеја у Иран.

Члан је Бразилске академије књижевности од 2002.

Добитник је многобројних признања: Бамби (Немачка 2002), Културни дијалог (додељује Будимпештански клуб, Немачка 2001), Двадесет трећа интернационална награда Италије (2001), Награда Кристално огледало (Пољска 2000), Витез легије части (Француска 2000), Награда Кристал Светског економског форума (1999), Златна медаља Галиције ([панија 1999), Носилац ордена Рио Бранко (Бразил 1998), Златни бестселер (Југославија '95, '96, '97, '98, '99, 2000, 2002), Међународна награда Флајано (Италија 1996), Витез уметности и књижевности (Француска 1996), Награда читатељки часописа Ел (Француска 1995). Пауло Коељо је један од 15 најпопуларнијих писаца на свету. Дела Паула Коеља преведена су на 56 језика, објављена у 150 земаља, и продата у тиражу од укупно 45 милиона примерака. "Његове књиге имале су пресудан утицај на животе милиона људи." - Њујорк Тајмс
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5101
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   3/4/2009, 8:37 pm

"ĐAVO I GOSPOĐICA PRIM"

Santal zaklopi knjigu, udahnu duboko, i očita u sebi
kratku molitvu, a u srcu su joj se mešali uzbuđenje i strah. Zatim
ustade i pode za strancem, ubeđena da joj predstoji još jedno
razočaranje u životu - sve uvek počinje susretom punim obe-
ćanja, a onda se izjalovi u još jedan san o neostvarljivoj ljubavi.
Čovek je odvede do stena u obliku slova Y, pokaza joj
sveže nasutu zemlju i zamoli je da otkrije šta je ispod nje
zakopano.
- Isprljaću ruke - reče Santal. - I haljinu.
On dohvati jednu granu, slomi je i pruži devojci da njome
kopa. Njoj je sve to delovalo čudno, ali ga ipak posluša.
Nakon pet minuta, Santal ugleda polugu, žućkastu i blat-
njavu.
- Liči na zlato.
- I jeste zlato. I to moje. Molim vas, ponovo ga zatrpajte.
Poslušala je. Zatim ju je poveo do druge humke. Ponovo
je morala da kopa, a onda se zapanjila količinom zlata koja joj se
ukazala pred očima.
- I to je zlato. I to takođe moje - objasni stranac.
Santal je htela ponovo da zakopa poluge, ali on joj naloži
da ovu rupu ne zatrpava. Seo je na stenu, pripalio cigaretu i
zagledao se u daljinu.
- Zašto ste hteli to da mi pokažete?
Ćutao je.
- Ko ste vi, uopšte? I šta radite ovde? Zašto ste mi to
pokazali, kad znate da mogu svima da razglasim šta skrivate u
ovoj planini?
- Mnogo pitanja odjednom - odgovori stranac, zureći
netremice u planinu, kao da ne primećuje njeno prisustvo. - A
što se tiče vaše spremnosti da sve ispričate drugima, to je upravo
ono što od vas i očekujem.
- Obećali ste mi da ćete, ako pođem sa vama, odgovoriti
na sva pitanja.
- Prvo i prvo, ne verujte obećanjima. Svet vrvi od njih:
bogatstvo, rečno spasenje, beskrajna ljubav. Neki ljudi su sprem-
ni da vam obećaju sve, a drugi, opet, lakoverno prihvataju bilo
šta što im obećava bolje dane, kao što je, izgleda, slučaj sa vama.
Oni koji olako obećavaju a ne ispunjavaju obećanja, na kraju se:
suočavaju sa sopstvenom nemoći i nezadovoljstvom, a isto to
sleduje i onima koji se grčevito hvataju praznih obećanja.
Daleko je zabrazdio; govorio je o svom ličnom životu, o
noći koja je iz korena promenila njegovu sudbinu, o lažima koje
je morao progutati jer je istina bila isuviše bolna. Bolje bi mu bilo
da govori devojčinim jezikom, izrazima koje je ona u stanju da
razume.
Santal je ipak bila ubeđena da joj je sve jasno. Kao svaki
muškarac srednjih godina, i ovaj je samo mislio kako da zlo-
upotrebi mladu devojku. Mislio je da se za novac sve može dobi-
ti. I kao svi stranci, bio je uveren da su palančanke dovoljno .
naivne da prihvate svaki predlog, ma koliko neverovatno zvu-
čao, samo ako im se učini da im to pruža mogućnost da se isko-
beljaju iz svoje zabiti.
Nije bio prvi, a nažalost ni poslednji koji pokušava da je
zavede na tako okrutan način. Jedino je bila zbunjena količinom
zlata koje joj je nudio; nikad nije ni sanjala da toliko vredi - i to
joj je istovremeno i laskalo i plašilo je.
- Dovoljno sam odrasla da ne verujem u prazna obećanja
- reče, nastojeći da dobije u vremenu.
- A ipak nikad niste sasvim prestali da verujete u njih.
- Greške; meni je sasvim jasno da živim u raju, čitala sam
Sveto pismo i ne želim da ponovim grešku koju je učinila Eva
samo zato što nije umela da ceni ono što ima.
Naravno, to nije odgovaralo istini i ona se već zabrinula
da će stranac izgubiti strpljenje i odustati. Ona mu je sama
postavila klopku, iznudivši "slučajni" susret; namerno se zatekla
na mestu kuda je morao da prođe na povratku iz šume, jer je bila
željna razgovora, a možda i obećanja nekog novog sna o ljubavi
i putovanju bez povratka, daleko od zavičajne doline. I posle
tolikih razočarenja, još uvek je verovala da će sresti čoveka svog
života. U početku je propuštala prilike ubeđena da se onaj pravi
još nije pojavio, ali je uskoro shvatila da vreme isuviše brzo pro-
lazi i spremala se da napusti Viskos sa prvim muškarcem koji
bude izrazio želju da je odvede, pa čak i ako prema njemu ne
bude ništa osećala. Sigurno bi naučila da ga voli, jer je i ljubav
pitanje vremena.
- To upravo i želim da saznam: da li živimo u raju ili u
paklu - reče stranac, prekinuvši je u razmišljanju.
Baš dobro, izgleda da je progutao udicu.
- U raju. Ali čak i život na savršenom mestu vremenom
postane dosadan.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   10/5/2009, 12:31 pm

Alhemičar



Roman Alhemicar, sa kojim je ovaj najcitaniji latinoamericki pisac posle Markesa (The Economist) stekao svetsku slavu, prodat je u tirazu od 10 miliona primeraka.
Americko drustvo knjizara proglasilo je roman Alhemicar najboljom knjigom za mlade u 1994. godini, francuski casopis Elle knjigom godine 1995., u Jugoslaviji je dobio nagradu "Zlatni bestseler" Televizije Beograd i "Vecernjih novosti" (1995, 1996)
Alhemicar je predstavljao temu mjuzikla koji je izveden u Japanu 1997. godine; posluzio je i kao inspiracija za simfoniju koju je komponovao Valter Tajeb; a kompanija Warner Bross otkupila je prava za snimanje filma.
Ovu svojevrsnu "filozofsku bajku" kriticari su poredili sa Malim princom Sent Egziperija zato sto odise zivotnim optimizmom i san tumaci ne kao bekstvo, nego kao nacin spoznaje skrivene realnosti.


Poslednji izmenio Beskraj dana 10/5/2009, 12:34 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   10/5/2009, 12:32 pm

Prirucnik za ratnika svetlosti



"Prvo: Bog je zrtvovanje. Patimo u ovom zivotu i bicemo srecni u buducem. Drugo: ko se zabavlja taj je dete. Zivimo u neprestanoj napetosti. Trece: drugi znaju sta je za nas najbolje, jer imaju vise iskustva. Cetvrto: nasa je duznost da druge usrecimo. Treba da im cinimo po volji, cak i ako to podrazumeva velika odricanja. Peto: ne treba piti iz pehara srece, jer nam se to moze osladiti - a necemo ga uvek imati u rukama. Sesto: treba prihvatiti sve kazne. Svi smo mi gresnici. Sedmo: strah je najbolji strazar - necemo se izlagati opasnostima. Ovo su zapovesti kojih nijedan ratnik svetlosti ne moze da se pridrzava." Paulo Koeljo
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   10/5/2009, 12:33 pm

Dnevnik jednog čarobnjaka

Dnevnik jednog čarobnjaka zauzima ključno mesto u stvaralaštvu Paula Koelja. Ne samo zato što je to prvi roman u nizu njegovih značajnih dela, posle koga je usledio svetski bestseler Alhemičar, već i zbog načina na koji nam jasno predstavlja humanost Koeljove filozofije i dubinu njegovih istraživanja.

Uzbudljiva priča o hodočašću Paula Koelja Putem za Santjago, srednjovekovnim putem koji počinje u Pirinejima i vodi preko severa Španije do katedrale Svetog Jakova. Iskustvo ovog hodočašća ostvarenog 1986. godine bilo mu je inspiracija za priču prepunu pustolovina, koja je, u isto vreme, fascinantna parabola o potrebi pronalaženja sopstvenog puta u životu. Na kraju, Koeljo nas dovodi do zaključka da se „čudesno uvek nalazi na putu običnih ljudi“.

"Stigao sam juče u grad autobusom koji redovno saobraća između Pedrafite – blizu Sebreira – i Kompostele. Za četiri sata prešli smo sto pedeset kilometara koji dele ta dva grada, a ja sam se sećao pešačenja sa Petrusom – ponekad bi nam bile potrebne i čitave dve nedelje da prevalimo istu toliku razdaljinu. Uskoro ću da izađem i da položim na grob svetog Jakova sliku Naše Gospe od Prikazanja na postolju od školjki. Onda ću se prvim avionom vratiti u Brazil gde me čeka mnogo posla. Setio sam se da mi je Petrus jednom prilikom rekao da je celo svoje iskustvo sažeo i izrazio na jednoj slici. Tada mi je palo na um da i ja napišem knjigu o onome što sam doživeo...
- Paulo Koeljo
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   23/5/2009, 1:45 pm

Najiskrenijije nisam ljubitelj Koelja jer po meni je njegovo stivo previse banalizovano i jako komercijalizovano...mada sam dosta njegovih knjiga procitala,naravno sve je stvar ukusa.Previse pitko stivo koje se cita u jednom dahu.
Nazad na vrh Ići dole
BOBI-BO

avatar

Ženski
Broj poruka : 2951
Godina : 42
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   27/5/2009, 11:00 pm

ja sam procitala sve njegove knjige. Bridu evo jos koja strana pa zavrsavam...
ja volim da citam Koelja. Ratnik svetlosti je uglavnom uz mene i kada sam u nekoj nedoumici otvorim je nasumisno...obicno dobijem pravi odgovor.

Brida mi malo...hmm...ne bas nesto. mozda kada je zavrsim nadjem smisao...
Nazad na vrh Ići dole
Sneki

avatar

Broj poruka : 1091
Godina : 45
Location : Wels
Datum upisa : 16.06.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   18/8/2009, 9:59 pm

Kupila sam njegovu novu knjigu


Jedva cekam da pocnem da je citam.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   18/8/2009, 10:18 pm

Procitala sam Bridu,licno nikakav utisak nije ostavila na mene.Meni licno su njegove knjige smesne, u svaku ubaci malo ezoterije, sa kojom je ocigledno fasciniran, posebno onom mracnom stranom , pa pokusava da je priblizi sirim narodnim masama,a ispada smesan onima koji se i malo razumeju u tu tematiku.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5101
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   7/12/2009, 10:08 pm

Pročitala sam od njega:
" Alhemičara "
" Na obali rijeke Pjedre, sjedjela sam i plakala "
" Peta gora "
" Priručnik za ratnika svjetlosti "
" Veronika je odlučila da umre "
" Brida "
" Vještica iz Portobela "
" Đavo i gospođica Prim ", koja mi se i najviše sviđa od ovog pisca.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   14/6/2010, 8:24 pm

Blago u kuhinji

Jedne noci rabin Isak dobio je u snu nardebu da ode u daleki Prag i kopa ispod mosta koji vodi do kraljevske palate, gde se, na odredjenom mestu, krije zakopano blago.Rabin nije ozbiljno shvatio svoj san, ali kad se san ponovio, resio je da krene u potragu za blagom.
Kada je konacno stigao u Prag i dosao do mosta, razocarano je otkrio da ga i danju i nocu cuvaju naoruzani gardisti. Mogao je samo da gleda s pristojne razdaljine. S obzirom da je dolazio svakoga dana, prisao mu je kapetan garde i pitao ga za razlog. Zbunjen, rabin Isak mu je ispricao svoj san. Kapetan se grohotom nasmejao.
"Gospode boze!" rekao je. Zar je moguce da jedan rabin kao vi tako ozbiljno shvata snove? Kad bih ja toliko poklanjao paznju svojim snovima sad bih bio daleko u Poljskoj. Evo, ispricacu vam jedan san koji mi se vise puta ponovio.U tom snu cujem glas koji mi govori da se uputim u Krakov i iskopam blago koje se nalazi u uglu neke kuhinje nekog Isaka,Jezekijelovog sina! Zamislite takvu budalastinu-mene kako lutam po Krakovu u potrazi za nekim Isakom, ili Jezekijelom, kad se verovatno pola muske populacije zove kao prvi a druga polovina kao drugi!"
Rabin je zanemeo. Zahvalio je kapetanu na savetu, odmah se vratio kuci u Krakov, kopao u uglu svoje kuhinje i otkrio veliko blago.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   14/6/2010, 8:25 pm

Duša krvari od ljubavi

Zahvaljujem mu na pažnji; znam da nije u pitanju nikakva pravna strategija već da, zapravo, ne želi da me ostavi samog jer ne zna kako ću da reagujem (hoću li se napiti i biti ponovo uhapšen? Napraviti skandal? Pokušati samoubistvo?). Odgovaram da imam neka neodložna posla i da obojica veoma dobro znamo da nisam ni u kakvom sukobu sa zakonom. On navaljuje, ali ja mu ne popuštam - na kraju krajeva, slobodan sam covek.Sloboda. Sloboda da se bude bedno i kukavno sam. Uzimam taksi do centra Pariza, kažem mu da stane kod Trijumfalne kapije.Krećem pešice duž Jelisejskih polja, prema hotelu "Bristol", gde sam obično pio toplu čokoladu sa Ester, svaki put kada bi se neko od nas vratio iz inostranstva. Za nas je to bilo kao neki obred povratka kući, uranjanje u ljubav koja nas je držala zajedno, iako nas je život sve češće gurao na različite puteve. Nastavljam da hodam. Ljudi se smeškaju, deca se raduju ovim kratkim satima proleća usred zime, saobraćaj teče neometano, sve izgleda kao da je u najboljem redu - osim sto niko od tih osoba ne zna, ili se pretvara da ne zna, ili naprosto ne haje za činjenicu da sam upravo izgubio svoju ženu. Zar je moguće da ne shvataju koliko patim? Svi bi morali da budu tužni, saosećajni, solidarni s čovekom čija duša krvari od ljubavi, ali nastavljaju da se osmehuju, zaglibljeni do guše u svojim sitnim i bednim životima koji im se dešavaju samo krajem nedelje. Kakva smešna pomisao: mnogi od tih ljudi s kojima se mimoilazim takodje imaju skrhanu dušu, a ja ne znam ni zašto ni kako pate. Ulazim u jedan bar da kupim cigarete, a momak mi odgovara na engleskom. Svracam u apoteku da potražim jednu vrstu mentol bombona koje volim, a prodavac mi se obraca na engleskom (u oba slučaja obratio sam im se na francuskom). Pre no što sam stigao do hotela, prilaze mi dvojica mladića koji su upravo stigli iz Tuluza, raspituju se za neku prodavnicu u blizini. Zaustavljali su već mnoge prolaznike, ali niko ne razume šta pitaju. Šta se to desilo? Jesu li na Jelisejskim poljima promenili jezik za ova dvadeset i četiri sata koliko sam proveo u pritvoru? Turizam i novac u stanju su da učine čuda: ali kako to ranije nisam primećivao? Možda zato što, po svemu sudeći, Ester i ja vec odavno ne odlazimo na onu čokoladu, iako smo oboje u poslednje vreme mnogo putovali i vraćali se s puta. Uvek postoji nesto preče. Uvek postoji neka neodložna obaveza. Da, ljubavi moja, popićemo tu čokoladu idući put, vrati se što pre, znas da danas imam jako važan intervju i ne mogu da dodjem po tebe na aerodrom, uzmi taksi, mobilni mi je uključen, zovi ako bude nešto hitno, ako ne, vidimo se večeras. Mobilni telefon! Izvlačim ga iz džepa, uključujem, on zvoni nekoliko puta, pri svakom pozivu srce mi zatreperi, vidim na malom ekranu imena ljudi koji me traže i ne odgovaram nikom. Kamo srece da se pojavi "neidentifikovani broj", jer to bi mogla biti samo ona, budući da njen broj ima svega dvadesetak osoba koje su obećale da ga nikome neće otkriti.


iz knjige "Zahir" Paula Koelja

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   4/7/2010, 4:44 pm

Jedanaest minuta - Paolo Kueljo


Srela sam jednog coveka i zaljubila se u njega. Zaljubila sam se iz
jednog jedinog razloga: od njega ne ocekujem nista... Znam da cu za tri
meseca biti daleko, on ce biti samo secanje, ali necu uspeti da zivim
bez ljubavi; bila je to moja granica...
Volela bih da za njega uradim ono sto je on uradio za mene. Mnogo sam
razmisljala i otkrila da nisam usla u kafe slucajno; najvaznije
susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla.
Uopste, ti susreti desavaju se kada stignemo do nasih granica, kada
nam je potrebno da emotivno umremo i vaskrsnemo. Susreti nas cekaju –
ali mi u najvecem broju slucajeva izbegavamo da se oni dese.
Medjutim, kada smo ocajni i nista vise ne mozemo izgubiti, ili pak,
kada smo odusevljeni zivotom, tada se nepoznati pojavljuje i kretanje
naseg unutrasnjeg univerzuma menja pravac.
Svi znaju da vole, jer su se rodili s tim darom. Neki to rade
prirodno dobro, ali vecina treba da ponovi gradivo, da se ponovo seti
kako se voli, i svi - bez izuzetka – imaju potrebu da gore u vatri
svojih prozivljenih emocija, da ozive neke radosti i boli, uspone i
padove, sve dok ne postignu onu nit vodilju koja stoji iza svakog novog
susreta; da tamo postoji jedna nit i, dakle, tela uce jezik duse, i to
se zove seks.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   4/7/2010, 5:33 pm

Zahir - Paulo Coelho


Zašto?
Vredi li uopšte odgovarati na to pitanje?
Ne. Budući da se u odgovoru krije moja nesposobnost da uza se zadržim
ženu koju volim. Vredi li je pokušati pronaći kako bih je uverio da mi
se vrati? Preklinjati, isprositi još jednu priliku za naše venčanje?
Izgleda smešno: bolje je patiti kao što sam i pre patio, kada su me,
na kraju, ostavljali oni koje sam voleo. Bolje je lizati rane, i to sam u
prošlosti radio. Neko ću vreme misliti na nju, postaću čangrizav,
živciraću svoje prijatelje jer nemam o čemu misliti do o odlasku svoje
žene. Trudiću se pronaći opravdanja za sve što se dogodilo, danima i
noćima ću se prisećati svakoga trena što sam ga uz nju proveo, na kraju
ću zaključiti da se grubo ponela prema meni, koji sam se uvek trudio
činiti ono najbolje.
Naćiću si druge žene. Dok budem hodao ulicama, svakim ću trenom
susretati osobu koja bi mogla biti ona. Patiću danonoćno. To može
trajati nedeljama, mesecima, možda i celu godinu.
Sve dok se jednog jutra ne probudim, primetim da mislim na nešto
drugo i shvatim da je ono najgore prošlo. Srce je zgaženo, ali oporavlja
se i ponovno prepoznaje lepotu života. Već se to dogadjalo, dogodiće se
ponovno, u to sam siguran. Neko odlazi zato što će neko drugi doći –
ponovno ću pronaći ljubav.
Pretpostavimo da dva vatrogasca ulaze u šumu da ugase jedan mali
požar. Na kraju izađu i krenu na obalu nekog potoka. Jednom od njih je
lice potpuno prekriveno pepelom, a drugom je savršeno čisto.
Pitanje: koji od njih dvojice će se umiti?
- Kakvo glupo pitanje: Očigledno onaj čije je lice prljavo.
- Greška: onaj čije je lice prljavo pogledaće drugoga i pomisliti da
je isti kao on. I obrnuto: onaj čije je lice čisto videće čađavo lice
svog prijatelja i pomisliti: sigurno sam i ja prljav, moram da se
umijem.
- Šta time hoćeš da kažeš?
- Hoću da kažem, da sam shvatio da sam u ženama koje sam voleo oduvek
tražio samoga sebe. Posmatrao sam njihova čista, lepa lica i u njima
video svoj odraz. S druge strane, one su posmatrale mene, videle pepeo
koji mi je pokrivao lice i, ma koliko bile pametne i sigurne u sebe i
one su u meni videle svoj odraz i smatrale da su gore nego što jesu.
Molim te, ne dozvoli da se to i tebi dogodi.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   4/7/2010, 5:38 pm

Paulo Coelho - Zahir


Slijedim poriv i nastavljam putovanje: nešto me gura naprijed, prema
kliskome asfaltu i satima strpljiva čekanja u prometnim zastojima. (...)
Stoga plovim. Nakon mnogo vremena i mnogo napetosti stižem u Vitoriju
gdje me čekaju još napetiji ljudi. Govore da ovakva snježnog nevremena
nije bilo više od trideset godina, zahvaljuju mi na iskazanu naporu, ali
već moramo krenuti s programom što uključuje posjet katedrali Svete
Marije.
Neka mi djevojka osobito sjajnih očiju pripovijeda povijest
katedrale. U početku su bile tek zidine. Potom su jedan zid upotrijebili
pri gradnji kapelice. Nakon nekoliko desetaka godina kapelica je
prerasla u crkvu. Nakon stotinu godina crkva je postala gotičkom
katedralom. Katedrala je proživjela slavne trenutke, pojavili su se
problemi u gradnji katedrale, neko je vrijeme bila napuštena, prošla je
kroz preinake koje su uništili njezinu strukturu, a svi su naraštaji
smatrali da su riješili problem prekrajajući izvorne nacrte. Tako su
tijekom stoljeća podizali zidove, rušili grede, pojačavali potpornje,
otvarali i zatvarali prozore.
A katedrala je sve trpjela.
Koračam njezinim kosturom, promatram današnje preinake: ovaj put
arhitekti jamče da su pronašli najbolje rješenje. Posvuda se nalaze
željezne skele i potpornji, velike teorije o budućim zahvatima i poneka
kritika onoga što je učinjeno u prošlosti.
Odjednom, usred središnjeg broda, shvatim nešto iznimno važno: ja sam
katedrala, svatko od nas je katedrala. Rastemo, mijenjamo oblik,
nailazimo na pogreške koje moramo ispraviti, ne odabiremo uvijek
najbolje rješenje, ali unatoč svemu i dalje napredujemo, pokušavamo
koračati uspravni, ne iskazivati poštovanje ni zidovima ni vratima ni
prozorima, već praznome unutarnjem prostoru, prostoru u kojemu se
klanjamo i obožavamo ono što nam je drago i važno.
Da, mi smo katedrale, bez imalo sumnje. Ali što se nalazi u praznini
moje unutarnje katedrale?
Esther, Zahir.
Ona je ispunila sve. Ona je jedini razlog moga postojanja. Osvrćem se
oko sebe, pripremam se za predavanje i shvaćam zašto sam se suočio sa
snijegom, prometnim zastojem i poledicom: da ne zaboravim kako se svakim
danom moram iznova graditi i da bih - prvi puta u svom životu —
prihvatio da volim neko ljudsko biće više od samoga sebe.
Na putu za Pariz - sada su vremenski uvjeti puno bolji — nalazim se u
nekoj vrsti transa: ne razmišljam, tek pazim na promet. Kada stižem
kući, molim domaćicu da nikoga ne pušta, neka zabušava sljedećih
nekoliko dana, neka skuha jutarnju kavu, ručak i večeru. Zgazim maleni
uređaj IM... kojim se spajam na Internet i potpuno ga uništim. Iz zida
iščupam telefon. Mobitel spremam u paketić i šaljem ga svom izdavaču
kojega molim da mi ga vrati tek kada osobno dođem po njega.
Sljedećih tjedan dana ujutro hodam obalom Sene, a po povratku sjedam
za pisaći stol. Kao da sam slušao glas anđela, pišem knjigu — bolje
rečeno, pismo, dugačko pismo ženi svojih snova, ženi koju volim, ženi
koju ću zauvijek voljeti. Jednoga će dana ova knjiga možda dospjeti u
njezine ruke, a čak ako do toga nikada ne dođe, ja sam sada čovjek što
se pomirio sa svojim duhom. Više se ne borim sa svojim povrijeđenim
ponosom, više ne tražim Esther na svakom uglu, po kafićima, kinima,
večerama, u Marie, u dnevnim vijestima.
Upravo suprotno, zadovoljan sam što ona postoji — pokazujem si da sam
sposoban voljeti ljubavlju koju nisam poznavao, iznimno sam zahvalan.
Prihvaćam Zahira, dopustit ću da me povede prema svetosti ili prema
ludilu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   4/7/2010, 5:40 pm

Paulo Koeljo - Veronika je odlucila da
umre



- Svako ljudsko bice je jedino, jedinstveno, sa osobenim svojstvima,
nagonima, uzivanjima, teznjama ka pustolovinama. Ali drustvo svima
namece jedan zajednicki obrazac ponasanja - a ljudi se najcesce cak i ne
zapitaju zasto. Jednostavno ga prihvataju, kao sto su i daktilografi
prihvatili raspored QWERTZ kao najbolji moguci. Jeste li ikad u zivotu
sreli nekoga ko se zapitao zasto kazaljke na satu idu u jednom smeru a
ne u suprotnom?
- Nisam.
- Kada bi neko to upitao, verovatno bi cuo odgovor: ti si lud! A ako
bi i dalje bio uporan, sagovornici bi pokusali da smisle neko
objasnjenje, ali bi brzo odustali - jer ne postoji nikakav drugi razlog
osim onog koji sam vam naveo.
A sad mi ponovite vase pitanje.
- Jesam li ozdravila?
- Niste. Vi ste jedna drugacija osoba, koja zeli da se izjednaci sa
ostalima. A to se, s mog stanovista, smatra teskom bolescu.
- Bolesno je biti drugaciji?
- Bolesno je kad neko sebe prisiljava da postane isti kao drugi: to
izaziva neuroze, psihoze, paranoje. Bolesno je zeleti biti isti, jer to
podrazumeva nasilje nad prirodom, suprotstavljanje Bozijim zakonima -
jer Bog, u svim gajevima i sumama sveta, nije stvorio nio jedan list
koji bi bio jednak nekom drugom. Ali vi smatrate da biti razlicit znaci
biti lud, i zato ste izabrali Vilet (ludnicu) za zivot. Jer, posto su
ovde svi drugaciji, vi ste postali isti kao svi ostali. Jeste li me
shvatili?

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   17/7/2010, 12:51 pm



Ovu svojevrsnu "filozofsku bajku" kriticari su
poredili sa Malim princom Sent Egziperija zato sto odise zivotnim
optimizmom i san tumaci ne kao bekstvo, nego kao nacin spoznaje skrivene
realnosti.
Citati, kao sto su:

Bez obzira na ono što čini,
svako na zemlji uvek igra glavnu ulogu u istoriji sveta.
-Kad nešto
doista želiš celi će se svijet urotiti da to i dobiješ.
-Kada vidjamo
uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada postanu
deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude po
njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi
trebalo da živimo svoj život.A nikad nemaju pojma kako treba da prožive
sopstveni život.
-Ljudi veoma rano saznaju razlog svog postojanja.
Možda zbog toga oni tako rano i odustaju.
-Ako kreneš obećavši ono
što još nemaš, izgubićeš volju da ga stekneš.
-Ponekad treba
pustiti da voda sama teče.
-Uvek nastoj da znaš šta hoćeš.
-Ne
odustaj nikad od svojih snova.
-Možda je Bog i stvorio pustinju da
bi ljudi mogli da se osmehnu urminim palmama.
-Dine se menjaju
prema vetru, ali pustinja ostaje ista.
-Bilo šta na licu zemlje
može da ispriča priču svih stvari. Ako bi otvorio neku knjigu na bilo
kojoj stranici, ili pogledao u nečiji dlan, ili u karte, ili let ptica,
ili bilo šta, svaki čovek bi pronašao neku vezu sa onim što trenutno
proživljava. Zapravo, stvari nisu pokazivale ništa, nego su ljudi,
posmatrajući stvari, otkrivali način da se prodre u Dušu Sveta.
-Tajna
je u sadašnjosti; ako obratiš pažnju na sadašnjost, možeš je
poboljšati. A ako poboljšaš sadašnjost, biće bolje i ono što će ti se
kasnije dogoditi. Zaboravi budućnost i živi svaki dan svog života prema
poukama Zakona i s verom da Bog brine o svojoj deci. Svaki dan nosi u
sebi Večnost.
-Nije zlo ono što ulazi u čovekova usta, nego je zlo
ono što iz njih izlazi.
-Ne misli na ono što je ostalo za tobom.
-Najmračniji
trenutak nastupa uoči samog izlaska sunca.
-Kad su nam velika
blaga pred nosom, nikad ih ne primećujemo.
-Novac retko posluži da
se odloži smrt.
-Snovi postaju neostvarljivi samo zbog jedne
stvari: straha od neuspeha.
-Kada nastojimo da budemo bolji nego
što smo, sve oko nas takodje postaje bolje.
-Sve što se jednom
desi, ne mora se nikad ponoviti. Ali sve što se desi dva puta, desiće se
sigurno i treći put.


"... Kada covek dublje zagleda u
dusu sveta
lako shvati da na svetu uvek postoji
jedna osoba koja
ceka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog
velikog grada...
I kada se te osobe sretnu
i njihovi pogledi se
ukrste,
sva proslost i sva buducnost
gube svaki znacaj...
i
samo postoji taj trenutak..."


mnogima su ostali urezani u
misli i dusu, i ucinili da bolje gledaju na sebe i svet.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Nurdan

avatar

Ženski
Broj poruka : 162
Godina : 25
Location : Guca/Kraljewo
Datum upisa : 07.05.2010

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   17/7/2010, 1:50 pm

Njegowe knjige zaista ljudima mogu promeniti pogled na swet i naterati ih da drugacije razmisljaju i dosegnu swoje snowe.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   23/7/2010, 10:09 pm

Odlomak iz Marijinog
dnevnika :

Danas, dok smo hodali pored jezera, onim cudnim putem za Santjago, covek
koji je isao sa mnom - jedan slikar, jedan zivot drugaciji od moga -
bacio je kamencic u vodu. Na mestu gde je kamen pao, pojavili su se mali
krugovi koji su se sirili, sve dok nisu dotakli jednog patka koji je
tuda plivao, i nije imao nikakve veze sa bacenim kamenom. I umesto da se
uplasi zbog pojave neocekivanog talasa, on je poceo da se igra s njim.

Nekoliko sati pre tog dogadjaja, usla sam u jedan kafe, zacula neki
glas, i to je bilo kao da je Bog bacio kamencic na to mesto. Talasi
energije zapljusnuli su i mene i coveka koji je sedeo u jednom uglu i
slikao. On je osetio treperenje izazvano kamenom, ja takodje. I onda ?

Slikar ume da prepozna trenutak kad naidje na pravi model. Muzicar zna
kad je njegov instrument nastimovan. Ja sam svesna da ovde, u ovom
dnevniku, postoje recenice koje nisam napisala ja, vec neka druga zena
koja u meni zivi i zraci " svetloscu " koju odbijam da prihvatim.

Mogu da nastavim po starom. Ali mogu, isto tako, kao onaj patak u
jezeru, da se igram i zabavljam talasima koji su najednom naisli i
uzburkali vodu.

Taj kamen o kome govorim ima svoje ime koje glasi " ljubav " . Ta ljubav
moze da znaci lepotu iznenadnog susreta dve osobe, ali se ne ogranicava
samo na to. Ljubav takodje podrazumeva uzbudjenje pred necim
neocekivanim, produbljeni zar, veru u ostvarenje nekog sna. Ljubav nam
salje signale koji upravljaju nasim zivotom - a na meni je da te signale
odgonetnem.

Volela bih da verujem da sam zaljubljena u nekog koga ne poznajem, iako
nisam to planirala. Svi ovi meseci samokontrole, upornog odbijanja
ljubavi, doveli su do sasvim suprotnog ishoda : da se prepustim prvoj
osobi koja mi je ukazala drugaciju paznju.

Sreca sto nemem njegov telefon, sto ne znam gde stanuje i mogu da ga
izgubim ne kriveci sebe sto sam propustila jednu priliku.

Pa cak i da je tako, cak i da sam ga vec izgubila, zivot mi je darovao
jedan srecan dan. A kad se ima u vidu kako je sazdan ovaj svet, jedan
srecan dan gotovo da je ravan cudu .


Paolo Koeljo...Jedanaest minuta

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   2/11/2010, 9:52 pm

" 'Moram da se priberem. Uvek sam uspevala da izvedem do kraja sve sto bih naumila.'
Istina, izvela je do kraja mnogo stosta u svom zivotu, ali samo ono sto nije bilo vazno-istrajavala je u svadjama koje bi se u tren oka razresile jednim obicnim izvinjenjem, ili bi naglo prestajala da se javlja nekom mladicu u koga je inace bila zaljubljena, samo zasto sto bi umislila da ta veza ne vodi nicemu. Bila je nepokolebljiva upravo u onome sto je bilo najlakse: da uveri samu sebe u vlastitu snagu i ravnodusnost. A, zapravo, bila je samo krhka i slaba zena, koja nikad nije uspela da se istakne ni u skoli, ni na sportskim takmicenjima, niti da ocuva sklad u sopstvenom domu.
Prevladala je svoje sitne nedostatke da bi pretprela poraz u vaznim, sustinskim stvarima. Uspevala je da ostavi utisak nezavisne zene, onda kad je ocajnicki vapila za drustvom. Navracala u kafane gde bi privlacila opstu paznju, ali je noci uglavnom provodila sama, u samostranu, zureci u televizor iako nije umela ni kanale da namesti kako valja. Svi njeni prijatelji dozivljavali su je kao uzor kome treba zavideti-i trosila je svoju najdragoceniju energiju nastojeci da se ponasa u skladu sa slikom koju je stvorila.
I upravo zato, nikad joj nije preostajalo snage da bude ono sto jeste: osoba kojoj su, kao svim ljudima na svetu, potrebni drugi da bi bila srecna.
Ali ti drugi su bili tako teski! Reagovali su nepredvidljivo, bili okruzeni odbrambenim zidovima, ponasali se isto kao i ona, glumeci ravnodusnost prema svemu. Jedno vreme uspela je da s eposveti poslu i da zaboravi na prave izazove. Kad bi se pojavio neko ko je bio otvoreniji prema zivotu, ili bi ga odmah odbacili, ili bi ga ismejali, smatrajuci ga slabicem i 'naivcinom'.
U redu: uspela je mnoge da zavara i opcini svojom snagom i odlucnoscu, ali gde je dospela? U prazninu. U potpunu samocu. U Vilet. U predvorje smrti. "

Veronika je odlucila da umre. Paulo Koeljo.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   10/11/2010, 8:21 pm

Stanovnici jednog planinskog grada u oblasti Herat ocajni su posle mnogo vekova rasula i losih vladara. Ne mogu da ukinu monarhiju preko noci, ali u isto vremene ne mogu vise da izdrze generacije arogantnih i egoisticnih kraljeva. Okuplja se Loja djirga, lokalni savet mudraca.
Loja djirga odlucuje: birace novog kralja svake cetiri godine i on ce imati neogranicenu vlast. Moci ce da povecava poreze, trazi potpuno poslusnost, trazi da spava sa drugim zenama svake noci, da jede i pije koliko moze. Nosice najbolju odecu, jahace najbolje zivotinje. Sve u svemu: koje god naredjenje da izda, ma koliko apsurdno bilo, bice izvrseno i niko nece smeti da dovodi u pitanje njegovu logiku ili pravicnost.
Medjutim, po isteku cetvorogodisnjeg perioda, mora da se odrekne prestola i napusti grad sa svojom porodicom bez icega, samo u odeci koju ima na sebi. Svi su znali da to znaci sigurnu smrt u roku od najvise tri do cetiri dana, jer je u toj dolini postojala samo ogromna pustinja koja je zimi bila ledena, a leti nepodnosljivo vrela.
Mudraci iz Loje djirge misle da niko nece smeti da preuzme vlast i da ce moci da se vrate na stari sistem demokratskih izbora. Odluka je obznanjena: presto vladara je slobodan, ali uslovi za zauzimanje tog polozaja su strogi. U prvom trenutku nekoliko osoba se zainteresovalo za ponudjenu mogucnost. Jedan starac oboleo od raka prihvatio je izazov, ali je s osmehom na licu umro pre isteka mandata. Nasledio ga je jedan ludak, ali zbog svog stanja otisao je posle cetiri meseca (pogresno je razumeo uslove) i nestao u pustinji. Od tog trenutka pocele su da kruze price da je presto proklet i niko se vise nije usudio da se pojavi. Grad je ostao bez vladara i haos je poceo da ga osvaja; stanovnici su shvatili da monarhisticka tradicija treba da bude zaboravljena zauvek i pocelu su da se pripremaju za promenu obicaja. Loja djirga slavi svoju mudru odluku: nisu primorali narod da bira, samo su poceli da eleminisu ambiciju onih koji su zeleli vlast po svaku cenu.
U tom trenutku se pojavljuje jedan mlad covek, srecno ozenjen, otac troje dece.
- Prihvatam polozaj- rece.
Mudraci pokusavaju da mu objasne rizike koje vlast nosi. Kazu mu da ima porodicu, da su oni takvu meru doneli da bi obeshrabrili avanturiste i despote. Ali mladi covek cvrsto ostaje pri svojoj odluci. A posto ne mogu da poniste sopstvenu odluku, mudraci Loje djirge nemaju drugog izbora osim da sacekaju jos cetiri godine da bi sproveli svoje planove.
Mladi covek i njegova porodica postaju odlicni vladari; pravicni su, bolje rasporedjuju bogatstvo, smanjuju cenu hrane, priredjuju narodna veselja da proslave smene godisnjih doba, stimulisu zanatski rad i muziku. Za sve to vreme, medjutim, svake veceri veliki karavan konja izlazi iz grada vukuci teske zaprege ciji tovar je prekriven platnom od jute, tako da niko ne moze da vidi sta se unutra nalazi.
I nikada se ne vrati.
U pocetku su mudraci Loje djirge mislili da pljacka riznicu. Ali tesila ih je cinjenica da mladi covek nikada nije napustao grad; da je to ikada uradio i zasao za prvu planinu, shvatio bi da ce konji vrlo brzo lipsati jer se njihov grad nalazi na jednom od najnegostoljubivijih delova planete. Ponovo se sastaju i kazu: pustimo ga da radi sta zeli. Cim mu istekne mandat, otici cemo do mesta gde su konji pali od iznemoglosti, a konjanici umrli od zedji, i sve cemo vratiti u grad.
Vise se ne brinu, vec srpljivo cekaju.
Po isteku cetiri godine, mladi covek mora da sidje s prestola i napusti grad. Narod se buni: uostalom, dugo nisu imali tako mudrog i pravednog vladara!
Ali odluka Loje djirge mora da se postuje. Mladi covek ide kod svoje zene i dece i trazi da krenu za njim.
-Ucinicu to- kaze zena. –Ali barem ostavi nasu decu ovde; oni ce preziveti i pricati pricu o tebi.
-Veruj mi.
Posto su plemenska pravila stroga, zena nema izbora – mora da poslusa muza. Uzjasu konje, odlaze do gradske kapije, oprastaju se od prijatelja koje su stekli dok su vladali mestom. Loja djirga je zadovoljna: cak i kada postoji tolika podrska, sudbina mora biti ispunjena. Niko se vise nece usuditi da se popne na presto, a demokratska tradicija ce najzad biti ponovo uspostavljena.
Cim budu mogli, povratice blago koje bi do sada trebalo da je napusteno u pustinji, na manje od tri dana od grada.
Mladi covek sa porodicom u tisini ide ka dolini smrti. Zena se ne usudjuje da progovori ni rec, deca ne shvataju sta se desava, a mladi covek kao da je utonuo u misli. Prolaze jedno brdo, ceo dan putuju preko ogromne visoravni i kada su se uspeli na sledece brdom legose da prespavaju.
Zena se vec u zoru budi – zeli da iskoristi poslednja dva dana zivota da posmatra planine zemlje koje je toliko volela. Odlazi do vrha brda gleda dole ocekujuci da vidi jos jednu pustu visoravan. I zaprepasti se.
Tokom cetiri godine karavani koju su nocu izlazili iz grada nisu nosili nakit ili zlatnike.
Odnosili su cigle, seme, drvo, creo, tkaninu, zacine, zivotinje, tradicionalne alatke za busenje zemljista i nalazenje vode.
Pred njenim ocima je novi grad – mnogo moderniji i lepsi, u kojem sve funkcionise.
-Ovo je tvoje kraljevstvo – kaze mladi covek, koji se upravo probudio i pridruzio joj se. –Od kad sam saznao za dekret, znao sam da je nemoguce pokusavati popraviti za cetiri godine ono sto su vekovi korupcije i lose vlasti unistili. Ali u jedno sam bio siguran: moguce je poceti sve iznova.

odlomak iz knjige ‘Pobednik je sam’ Paulo Koeljo

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   20/11/2010, 3:25 pm

Ratnici svetlosti čuvaju sjaj u očima.

Oni su deo sveta, sudeluju u životu drugih ljudi i započinju svoje putovanje bez bisaga i bez sandala. Nebrojeno puta ispadaju kukavice. Ne postupaju uvek ispravno.
Pate zbog beznačajnih sitnica, ponašaju se kao slabići i, ponekad, smatraju da su nesposobni da se razvijaju. Vrlo često veruju da su nedostojni bilo kakvog blagoslova ili čuda.
Nisu baš uvek sigurni šta zapravo traže tu gde su se zadesili. Često provode besane noći, uvereni da njihov život nema smisla.

Zato i jesu ratnici svetlosti. Zato što greše. Zato što se pitaju. I zato što traže neki razlog – sasvim je izvesno da će ga i naći.

*********

Ratnik svetlosti ponekad se ponaša kao voda, i provlači se između prepreka na koje nailazi.

U pojedinim trenucima, odupirati se znači biti uništen; tada se on prilagođava okolnostima. Pristaje, bez pogovora, da kamenje na putu sámo ucrta tok njegove reke kroz planine.
U tome leži snaga vode: nju nikad ne može slomiti čekić niti raniti bodež. I najmoćniji mač na svetu nesposoban je da ostavi ožiljak na njenoj površini.
Voda jedne reke prilagođava se putu koji je moguć, ne zaboravljajući svoj cilj: more. Slaba na izvoru, postepeno zadobija snagu od drugih reka koje susreće.

I, u određenom času, njena moć postaje potpuna.

*********

Ratnik svetlosti veruje.

I zato što veruje u čuda, čuda počinju da se dešavaju. Pošto je uveren da njegova misao može da mu izmeni život, njegov život počinje da se menja. Budući da je ubeđen da će sresti ljubav, ta ljubav se pojavljuje.
S vremena na vreme, doživljava razočaranja. Ponekad se oseća povređenim.
Tada sluša primedbe: „Kako je naivan!“

Ali ratnik svetlosti zna da se to isplati. Na svaki poraz, dolaze dve pobede u njegovu korist.

*********

Ratnik zna da se jedan anđeo i jedan demon otimaju za ruku koja drži mač.

Demon kaže: „Posustaćeš. Nećeš znati koji je pravi trenutak. Plašiš se.“ Anđeo kaže: „Posustaćeš. Nećeš znati koji je pravi trenutak. Plašiš se.“
Ratnik je iznenađen. Obojica su kazali isto.
Tada demon nastavlja: „Daj da ti pomognem.“ I anđeo kaže: „Ja ću ti pomoći.“
Tek tada, ratnik uviđa razliku. Reči su iste, ali su saveznici različiti.

I zato bira ruku svog anđela.


Priručnik za ratnika svetlosti, Paulo Koeljo

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   2/8/2011, 2:48 pm

Procitala sam "Alhemicara" i "Na obali reke Pjedre.." ne svidja mi se nikako...Mislim da je precenjen Rolling Eyes
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 61981
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   6/10/2011, 8:26 pm

Zašto moramo da slušamo svoje srce? – upita mladić u trenutku kada su se spremali da prenoće.

- Jer tamo gdje ono bude, tamo će biti tvoje blago.
- Srce mi je uznemireno – reče mladić. – Sanja, uzbuđuje se i
zaljubljeno je u jednu ženu pustinje. Stalno od mene nešto zahtijeva i
noćima me ne pušta da spavam dok mislim na nju.

- To je dobro. Tvoje srce je živo. Nastavi i dalje da slušaš to što ima da ti kaže.
Naredna tri dana mimoiđoše se sa nekoliko ratnika, a još neke su vidjeli
na horizontu. Mladićevo srca je počelo da govori o strahu. Pričalo mu
je priče koje je čulo od Duše Svijeta, priče o ljudima koji su krenuli u
potragu za svojim blagom i nikad ga nisu našli.
Ponekad bi uplašilo mladića pomišlju da neće uspjeti da nađe blago ili
da bi mogao da umre u pustinji. U drugim prilikama bi govorilo mladiću
da je već zadovoljno jer je našlo ljubav i zlatnike.

- Moje srce je kolebljivo – reče mladić Alhemičaru kada su zastali da malo odmore konje. – Ne želi da nastavim.
- To je dobro. To je dokaz da ti je srce živo. Prirodno je da se plašiš da promijeniš sve što si do sada stekao – za jedan san.
- Zašto onda trebam da slušam svoje srce?
- Zato što nikad nećeš uspjeti da ga ućutkaš. Čak i ako se budes pravio
da ga ne slušaš, ono će uvijek biti u tvojim grudima, stalno
ponavljajući šta misli o životu i o svijetu.
- Čak i kad je sklono izdaji?
- Izdaja je udarac koji ne očekuješ. Ako dobro poznaješ svoje srce, onda
to njemu nikad neće poći za rukom. Jer ćeš poznavati njegove snove i
njegove želje i umjećeš da se nosiš sa njima.

Niko nije uspio da pobjegne od svog srca. Zato je bolje slušati šta govori. Kako nikad ne bi došlo do udaraca koje ne očekuješ.

Mladić je nastavio da sluša svoje srce dok su putovali pustinjom. Počeo
je da upoznaje njegove smicalice i trikove, a samim tim je počeo i da ga
prihvata onakvo kakvo je. Tako je mladić prestao da osjeća strah i više
nije želio da se vrati jer mu je srce jednog popodneva reklo da je
zadovoljno.

“Čak i ako malo izvoljevam”, govorilo je njegovo srce, “to je zbog toga
što sam ljudsko srce, a ljudska srca su takva. Boje se ostvarenja svojih
najvećih snova, jer smatraju da to ne zaslužuju ili da će doživeti
neuspjeh. Mi premiremo od straha i pri samoj pomisli na ljubavi koje su
zauvijek otišle, na trenutke koji su mogli biti lijepi, a nisu bili, na
blaga koja su mogla biti otkrivena, a ostala su zauvijek skrivena u
pijesku. Jer kad se to dogodi, mnogo patimo”.
- Moje srce se boji patnje – reče mladić Alhemičaru jedne noći kad su posmatrali nebo bez mjeseca.

- Reci mu da je strah od patnje gori od same patnje. I da nikad nijedno
srce nije patilo kada je krenulo u potragu za svojim snovima, jer svaki
trenutak potrage jeste trenutak sretanja s Bogom i s Vječnošću.

“Svaki trenutak potrage je trenutak susretanja” – reče mladić svom srcu.
“Dok sam tragao za svojim blagom, svi dani su bili svijetli, jer sam
znao da je svaki taj čas dio sna o potrazi. Tragajući za tim svojim
blagom, na putu sam otkrio stvari koje ni u snu nisam sanjao da ću
sresti, a sve to zahvaljujući hrabrosti s kojom sam pokušao da dosegnem
stvari nedostižne pastirima.”

Onda je čitavo jedno popodne njegovo srce ostalo mirno. Tokom noći,
mladić je mirno spavao, a kada se probudio njegovo srce je počelo da mu
priča neke stvari iz Duše Svijeta.

Ispričalo mu je kako je srećan svaki čovjek koji nosi Boga u sebi. I da
je sreću moguće naći i u zrnu pustinjskog pijeska, kao što mu je
Alhemičar već rekao. Jer zrno pijeska je trenutak Stvaranja, a Vaseljeni
su bile potrebne hiljade miliona godina da bi ga stvorila.
“Svakog čovjeka na kugli zemaljskoj čeka njegovo blago”, reče njegovo
srce. Mi, srca, nemamo često običaj da govorimo o tom blagu, jer ljudi
već više ne žele da ga pronađu. O njemu pričamo samo djeci. Onda
ostavljamo da život uputi svakoga smjerom koji mu je odredila sudbina.
Ali nažalost malobrojni su oni koji slijede put koji im je obilježen, a
to je put Lične Legende i sreće. Smatraju da je svijet pun prijetnji – i
da zbog toga taj svijet postaje opasan.

Zato mi, srca, počinjemo da govorimo sve tiše, ali nikada ne prestajemo.
A potajno se nadamo da se naše riječi čuju, jer ne želimo da ljudi pate
zato što nisu slijedili svoje srce.

Paolo Koeljo – "Alhemičar"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   30/10/2011, 1:33 pm

Jedanaest minuta, Alhemicar i Veronika je odlucila da umre. Ostale knjige me nisu odusevile.
Nazad na vrh Ići dole
noc

avatar

Ženski
Broj poruka : 22
Datum upisa : 01.04.2012

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   3/4/2012, 7:10 pm

Alhemičar, Veronika je odlučila da umre, Jedanaest minuta, Đavo i gospođica Prim...
Đavo i gospođica Prim je na mene ostavila najveći utisak. Ostale su jako dobre, po meni, takođe.
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 9414
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   14/11/2012, 1:28 am

Postoje tri osobe u meni, to zavisi od onoga koji me gleda.
Nevinašce koje gleda muškarce sa divljenjem i pravi se da je impresionirana njegovom pričom o moći i slavi.
Fatalna žena koja napada odmah one koji se osećaju najmanje sigurnim i, postupajući tako, preuzima kontrolu nad situacijom i pričinjava im zadovoljstvo, pošto oni nemaju više potrebu da se za bilo šta uznemiravaju.
I najzad, Milosrdna majka koja mazi lakome muškarce savetima i sluša s' razumevanjem priče koje ulaze na jedno a izlaze na drugo uvo.
Koju od ove tri želiš da upoznaš
- Tebe.

Paulo Kueljo

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 9414
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   14/11/2012, 1:48 am

Ljubav je uvek nova. Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu - uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekamo odvede. Treba je prihvatiti, jer je ona hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umrećemo od gladi, gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove. Treba ići za ljubavlju gde god ona bila, čak i kad to znači sate, dane, nedelje razočaranja i tuge. Jer,u času kad krenemo u susret ljubavi, i ona kreće u susret nama. I spasi nas.

Koeljo

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Paolo Koeljo   

Nazad na vrh Ići dole
 
Paolo Koeljo
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Pobednik je sam-Paolo Koeljo
» Paolo Koeljo
» Paulo Koeljo
» Paolo Veronese, (1528-1588)
» Paolo Veneziano

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: