LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Herman Hese

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Herman Hese   20/3/2009, 12:54 am


Херман Хесе

рођен: 2. јул, 1877.
Калв, Немачка
преминуо: 9. август, 1962.
Монтагнола, Швајцарска

Херман Хесе (нем. Herman Hesse; 2. јул 1877. - 9. август 1962.), немачки писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1946. године. Писао је лирске песме, новеле и романе. У почетку свог стварања био је романтичар, у прозним делима под утицајем психоанализе и оријенталне мудрости. У Хесеовим делима јасно је уочљиво његово занимање за егзистенцијалне, духовне и мистичне теме и велики утицај будистичке и хинду филозофије. Његова најпознатија дела су Степски вук (Der Steppenwolf), Сидарта (Siddhartha), Игра стаклених перли (Das Glassperlenspiel)

Живот
Рођен је у граду Калву, Виртемберг, 1877. године. 1922. године емигрирао je у Швајцарску, 1923. је постао швајцарски држављанин. Као антимилитариста и пацифиста, јако се успротивио Првом светском рату. Његова осећања која се тичу рата изражавао је у многим својим књигама. За време Другог светског рата, нашао се се у чудним околностима. Немачки пропагандиста Јозеф Гебелс (Joseph Goebbels) у почетку је штитио његове књиге, и као резултат Хесе је могао да објављује своја дела. Међутим, када је захтевао да одређени делови његовог романа Нарцис и Златоусти (Narziss und Goldmund) који се тичу погрома остану недирнути, нашао се на нацистичкој црној листи. Ипак, успео је да избегне Други светски рат и скрасио се у Швајцарској.

Као и многи његови ликови, Хесе је у току свог живота имао много проблема са женама. Његов први брак са Маријом Берноули (Maria Bernoulli), са којом је имао троје деце, завршио се трагично, тако што је његова жена ментално оболела. Његов други брак са певачицом Рут Венгер (Ruth Wenger), трајао је веома кратко, а највећи део времена провели су одвојени једно од другог. То је довело до дубоке емотивне кризе, Хесе се повукао у себе и избегавао социјалне контакте, што је описао у свом чувеном роману Степски вук (Der Steppenwolf). Ипак, његов трећи брак са Нинон Долбин Ауслендер (Ninon Dolbin Ausländer, 1895. - 1966.), трајао је до краја његовог живота. Своју трећу жену споменуо је у књизи Путовање на исток (Die Morgenlandfahrt).

Хесе је у свом каснијем животу развио одређену дозу конзервативизма. У Игри стакленим перлама (Das Glasperlenspiel), један од ликова проглашава сву музику после Јохана Себастијана Баха (Johann Sebastian Bach) вештачком и лошом, проглашавајући Лудвига ван Бетовена (Ludwig van Beethoven) за екстремни пример лошег укуса у музици. Иначе, Игра стаклених перли, са са својим идеализованим средњевековним стилом била је изузетно популарна књига у ратом разрушеној Немачкој 1945. године.

Хесе је умро у сну у Монтањоли 9.августа 1962. године у својој 85. години.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   20/3/2009, 12:55 am

Библиографија

1904. Петер Каменцинд (Peter Camenzind)
1906. Под точком (Unterm Rad)
1910. Гертруда (Gertrud)
1914. Розалда (Rosshalde)
1915. Кнулп (Knulp)
1919. Демијан (Demien)
1919. Клајн и Вагнер (Klein und Wagner)
1919. Чудне вести са Друге Звезде (кратке приче) (Märchen)
1920. Клингсорово последње лето (Klingsors letzer Sommer)
1920. Тумарања (Wanderung:Aufzeichnungen)
1922. Сидарта (Siddhartha)
1927. Степски вук (Der Steppenwolf)
1928. Криза: Странице из дневника (Krisis: Ein Stück Tagebuch)
1930. Нарцис и Златоусти (Narziss ung Goldmund)
1932. Путовање на исток (Die Morgenlandfahrt)
1937. Аутобиографски есеји (Gedenkblätter)
1942. Поеме (Die Gedichte)
1943. Игра стаклених перли (Das Glassperlenspiel)
1946. Ако се рат настави... (есеји) (Krieg und Frieden)
1976. Моја вера:Есеји о животу и уметности (My belief: Essays on Life and Art)
1995. Завршене бајке Хермана Хесеа (The complete Fairy Tales of Herman Hesse)
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   20/3/2009, 12:59 am

" Stepski vuk "
Prilikom citanja knjige sam imala osjecaj da je Hari Haler kopija Hermana Hesea ( cak su i inicijali isti ), koji je prosao svasta, a nije prosao zapravo nista.Jer kao i Hari, svi mi nosimo svoje sahovske figure u dzepu i sami odredjujemo kako cemo ih poredjati, a kao za inat postavimo najgoru mogucu kombinaciju. Kod Hesea se opet javlja ista kombinacija licnosti kao i u “ Narcisu i Zlatoustom “. On u sebi nosi dvije osobe, jednu koja bi da se prepusti stihiji i drugu koja je puna gradjanskih obzira i normi, tako da je uvijek u sukobu sa samim sobom ( odlicno mi je to poznato ).Nema snage da prihvati komformistu i odbaci onog razuzdanog,ali nema ni hrabrosti da unisti malogradjanstinu.Taj sukob je najgora kazna i to traje vjecno.moze da prevagne jedna ili druga strana u odredjenim zivotnim periodima ( Narcis ili Zlatousti ), ali sa tim sukobom se zivi do kraja. Ovdje su te suprotnosti date u Hariju u mladosti ( koji se drzao svih normi ), i Hermine koja ih je odbacila.Sam Hari je u fazi kada se lomi izmedju dvije strane. I u ovom djelu se javlja tanka crta homoseksualnosti kod Hesea koji opisuje Herminu koja na bal dolazi obucena kao mladic. On je obozava i zeli, ali ne smije s njom da plese jer je u kostimu muskarca ( opet norme ). To je prisutno i u “Narcisu “.Inace cijeni Hese izgleda vise musku ljepotu i idealizuje je ( Herman iz djetinjstva-prijatelj, Zlatousti, Demijan ). Sve u svemu, Hese je prodoran, detaljan, lud i predivan.

Odlomak iz “Stepskog vuka “- kad Hermina govori Hariju

…” Nosio si u sebi jednu sliku o zivotu, jednu vjeru i zahtjev, bio si spreman na djela patnje i zrtve, a postepeno si primjecivao da svijet od tebe ne trazi ni djela ni zrtve i tome slicno, da zivot nije herojski ep, sa junackim ulogama i ostalim, vec samo gradjanska bolja soba u kojoj su ljudi savrseno zadovoljni jelom i picem, kafom i pletenjem carapa, igranjem taroka i muzikom preko radija.A ko hoce nesto drugo i u sebi nosi nesto drugo, ono junacko i lijepo, ko obozava velike pjesnike ili svece, taj je budala i Don Kihot.Lijepo.tako sam i ja prosla prijatelju moj! Bila sam darovita djevojka i predodredjena da zivim po nekom uzvisenom uzoru, da postavljam velike zahtjeve prema sebi i da ispunjavam dostojne zadatke. Mogla sam da primim na sebe veliki udes, da budem zena jednoga kralja, ljubavnica jednog revolucionara, sestra jednog genija ili majka jednog mucenika.A zivot mi je, eto, dopustio samo da budem kurtizana sa dosta ukusa- pa i to mi je bilo prilicno otezavano!Tako se to zbivalo sa mnom.Neko vrijeme sam bila neutjesna i dugo sam trazila krivicu u samoj sebi.Mislila sam da zivot, najzad, uvijek mora da bude u pravu, a ako se on narugao mojim lijepim snovima, tako sam mislila, znaci da su moji snovi bili glupi i da oni nisu bili u pravu.Ali sve to nije pomoglo.A posto sam imala dobre oci i usi, a posto sam bila pomalo radoznala, pocela sam veoma pazljivo da posmatram zivot, svoje poznanike i susjede, vise od pedesetoro ljudi i sudbina, i tada sam vidjela, Hari, da su moji snovi bili u pravu, po hiljadu puta u pravu, isto kao i tvoji. A zivot i stvarnost nisu bili u pravu. Da jedna zena moga kova nema drugi izbor nego da bijedno ostari u sluzbi pored pisace masine nekog covjeka koji zaradjuje novac, ili da se za takvog jednog covjeka uda radi njegovog novca, ili da najzad postane neka vrsta djevojcure, isto je tako nepravedno kao i to sto covjek kakav si ti, usamljen, povucen u sebe i ocajan, mora da se masi noza za brijanje. Kod mene je bijeda mozda bila vise materijalna i moralna, kod tebe duhovna – ali je put bio isti.Zar mislis da ne mogu da shvatim tvoj strah od fokstrota, tvoju odvratnost prema barovima i dvoranama za igru i tvoje rogusenje protiv jazza i svih tih drangulija! Shvatila sam sve to isuvise dobro, kao i tvoje gnusanje prema politici, tvoju tugu zbog blebetanja i neodgovornog poslovanja raznih stranaka i stampe, tvoje ocajanje zbog rata, kako proslog tako i buduceg,zbog nacina na koji se danas misli, cita, gradi, svira, proslavlja i stice obrazovanje!U pravu si, stepski vuce, po hiljadu puta u pravu, pa ipak moras da propadnes. Tvoji zahtjevi su odvise visoki, tvoja glad prevelika za ovaj jednostavni i nemarni svijet, zadovoljan tako sitnim stvarima, koji te odbacuje od sebe jer ti za njega imas jednu suvisnu dimenziju.Ko danas hoce da zivi i da uziva u tome, ne smije da bude kao sto smo ti i ja. Ko umjesto ciguljanja trazi muziku, umjesto razonode radost, umjesto novca dusu, ko umjesto spekulisanja trazi istinski rad, i umjesto igre istinsku strast, tome ovaj ljepuskasti svijet ne moze biti domovina …”(124/5 str. )
Nazad na vrh Ići dole
SaMar

avatar

Ženski
Broj poruka : 1494
Location : Novi Sad
Datum upisa : 27.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   20/3/2009, 2:14 pm

"Ta ja nisam hteo ništa drugo nego da pokušavam proživeti ono što je samo od sebe htelo da izbija iz mene. Zašto je to bilo tako mnogo teško?"

Mislim da ove dve rečenice koje stoje na prvoj stranici priče Demijan predstavljaju esenciju Heseovih priča. Večito nastojanje čoveka da se ostvari u svetu koji traži sputavanja i ograničavanja, univerzalana borba unutar osobe i pokušaji nežnog balansiranja između krajnosti. Hese je divan. Čitala sam ga mnogo kada sam imala dvadesetak godina, a sada bih mogla ponovo. Sada kad, čini mi se, uspevam da balansiram na žici....
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   17/5/2009, 7:54 pm

Iz "Hermana Lausera"
Besane noci-Treca noc

Stavi mi tvoju glavu na rame,jadna moja muzo! na tvom lepom celu vidim te ovlasne setne crte,pri povijanju tvog vrata taj umorni,bolesni pokret i takodje sam u stanju da citam tu neznu,neznu igru zila tvojih jasnih,belih slepoocnica.
Hodi,placi samo!To je jesen,to je poslednja drhtava opomena nezadrzivog odlaska mladosti.Ti je mozes takodje u mojim ocima procitati,ona takodje stoji napisana na mom celu i na mojim rukama,dublje no na tvojim,i u meni takodje uzvikuje to mucno,jecajuce osecanje bola:suvise je rano,suvise je rano!
Hodi, placi samo!Jos nismo na kraju,ako jos mozemo dalje da placemo.Mi cemo nad tim suzama i tom zaloscu bdeti svom ljubomornom brigom nase ljubavi..Mozda iza tih suza stoji nase blago,nasa poezija,nasa pesma,na koju cekamo.
Prosla su kao ruza crvena nasa vremena ljubavi,ali ona nas sa toliko neznih niti jos dodiruju-pusti im njihovo lepo prolazenje.Zelimo da im doviknemo imenima od miloste i pesmama zelimo da zadrzimo njihove svetle uspomene kao strasljive,ljubljene goste neznoscu i negom..Takodje ne zelimo vise da govorimo o tome koliko proleca smo mi sami prelistali,ja i ti.Zelimo da mislimo:Tako je moralo biti i ne zelimo prestati da se kitimo i da cekamo-na nasu pesmu..............
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   17/5/2009, 7:54 pm

Treca noc........

Nasa pesma! znas li koliko smo sanjali o njoj u ono prvo vreme nase ljubavi?To je bilo u manastiru,u onoj velicanstvenoj crkvici sa fontanom gde se zvuk vode koja je padala tako nezno preplitao sa manastirskom cutljivoscu gotskih hodnika.Znas li jos?Pa one veceri! sveze,mesecinom obasjane veceri one pozne jeseni koje su tako meko i zacarane snom lezale na manastirsskim krovovima i na ogolelom vrtu i nad mirisnim i svezim brdima! Vetar je prolazio kroz kameno prozorsko cvece i dobijao zvuk u crnim ukrstenim sudovima,mesecina je prelazila preko sirokih simsova i belog poda oratorijuma.A ja sam u skrivenoj prozorskoj nisi pricao svom prijatelju Vilhelmu o dalekom mracnom vremenu kada su kada su manastiri i velike kuce bozje rasli rasli iz zemlje i o osnivacima,vitezovima,graditeljima i svestenicima ciji su nadgrobni spomenici ukraseni slikama cudno i avetinjski lezali dole u manastirskim hodnicima na beloj mesecini.Onda sam imao vise prijatelja,medju kojima mi je Vilhelm bio miljenik.Ti si ga cesto vidjala sa mnom,narocito za vreme takvih mesecinom obasjanih noci,a takodje i druge ;vitke odusevljene decake slicne meni.Nemoj pitati gde su oni i sta je bilo od naseg prijateljstva!Sada takodje imam prijatelja,dva,tri-medju njima nema ni jednog odondasnjih.Ali ti si jos tu i jos me volis,i pre ili docnije,kada ne bude ni jednog coveka da samnom govori o mojoj mladosti,ti ces jos uvek biti kraj mene i ponekad me moliti da govorim o proslim,lepsim vremenima.
Onda ce mo takodje misliti na ovo danas i to tuzno danas ce nam izgledati cudno daleko i milo kao neka daleka mala mladost.I mozda ce se onda, iz toga,davno postalog,uspomenom obasjanog danas,uzdici nasa pesma!
Pesma bi onda bila meka,mirisna slika puna carolije i duse.Iz njene bi se osnove tamnoga tona sa lebdecim konturama pojavljivali nasi likovi,mekani kao san,pesnik bez sna,bodra cela,naslonjena na vrelu ruku,a na njegovo rame naslonjena lepa,umorna plava glava njegove mile na kolenima.I od mog zivota bez pocinka ostala bi samo ta jedna nezna slika;dugo posle moje smrti bi je jos kasno rodjeni prijatelji posmatrali i voleli."Jadni pesnik!"-rekli bi i zavideli bi jadnom pesniku zbogg njegove jedine i besmrtne slike i njegove plave,klecece muze.
Opet se smejes?Poljubi me,plava muzo moja! Poljubi me i oprosti meni i sebi u ime nase pesme za svu nevolju i svu pljacku mladosti koju smo jedno drugom pocinili."
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   17/5/2009, 7:55 pm

Iz Sidarte i Demijana

-Svet je lep,kada se posmatra bez zelje za traganjem,jednostavno i kao dete.
-Pisati je dobro,razmisljati je bolje.Mudrost je dobra,strpljenje je bolje.
-Mudrost se ne moze saopstiti.Mudrost,koju mudrac pokusava da saopsti,zvuci uvek kao ludost...Saznanje se moze saopstiti,ali ne i mudrost.Ona se ne moze naci;u njoj se moze ziveti i biti ponesen njome,sa njom se mogu stvarati cuda,ali se ne moze iskazati i nauciti.
-Mogu da volim kamen,a takodje i drvo,ili komad njegove kore.To su stvari,a stvari se mogu voleti.Zato razna ucenja nisu za mene,ona nemaju cvrstinu,ni mekocu,nemaju boje,ni rubove,niti miris ili ukus,ona sadrze samo reci.Mozda je mnostvo reci to sto te sprecava da nadjes mir.Jer su izbavljenje i vrlina a i sansara i nirvana samo puke reci,Govindo.Ne postoji stvar koja je nirvana,postoji samo rec nirvana.
-Mozemo razumeti jedan drugoga;ali tumaciti svako moze samo sebe.
-Kada se nekog bojimo,to dolazi otuda sto smo tom nekome dozvolili vlast nad sobom.
-Ptica se probija iz jajeta.Jaje je svet.Ko zeli da se rodi,mora razoriti svet.Ptica leti ka bogu.Bog se zove Abrokasas
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   23/5/2009, 1:48 pm

Ubedljivo od svih njegovih dela izdvojila bi stepskog vuka.Procitao sam od Hesea Demijan,Sidarta,Stepski vuk...odusevio me je kako sa malo reci govori mnogo...

Sidarta:

Većina ljudi slični su listu koji opada, lelujaju se u vazduhu i u kovitlacu padaju na zemlju.
Drugi, ali malobrojni su kao zvezde, kreću se utvrdjenom putanjom, do njih ne dopiru nikakvi vetrovi, oni u sebi nose svoj zakon i svoj put.

Kada baciš u vodu kamen, on najbržim putem tone do dna.
Tako je to i kada čovek ima neki cilj, neku nameru.

On ne preduzima ništa, on čeka, on razmišlja, on posti, ali istovremeno prolazi kroz svet kao kamen kroz vodu, a da ništa ne uradi, a da se ne pomakne.
On biva povučen, on se opušta i pada. Njegov cilj ga privlači, on ne dopušta da mu u dušu prodre bilo šta što bi bilo suprotno cilju.
To je ono što neznalice nazivaju činima, misleći da to izvode demoni.
Ali demoni ništa ne izvode, demoni ne postoje...Svako može da baca čini, svako može da postigne cilj ako ume da posti, ako ume da misli i ako ume da čeka...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   14/6/2009, 7:24 pm

Ovaj odlomak bih izdvojila,govori o ljudima,njihovoj svakodnevnici.

"...tako radi i zivi vecina ljudi,iz dana u dan,iz casa u cas,silom,ne zeleci to u stvari.
Oni se posecuju,vode razgovore,sede odredjen broj casova u svojoj kancelariji,sve to silom,mehanicki,bez volje,a sve to bi mogle da obave i masine,ili da se uopste izostavi.
A bas ta mehanicnost,ciji tok ne prestaje,bas ona ih sprecava da ,kao ja, podvrgnu kritici sopstveni zivot,svu njegovu glupost i plitkost,beznadeznu tugu i prazninu.
Oh,u pravu se ljudi,bezgranicno su u pravu sto tako zive,sto igraju svoje igre i jure pridajuci im vaznost,umesto da se brane od ove zalosne mehanizacije i da ocajnicki pilje u prazno,kao sto to cinim ja,covek izbacen iz koloseka..."

Stepski vuk.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   22/6/2009, 10:18 pm

A sna nema.

...

Ne pomaže ti da ideš gore-dole, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od onih časova u kojima nema načina da pobegneš od samog sebe. tobom će zagospodariti misli i kretanja duše, a društva nema da se, kao obično, ispričaš. Onome ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u domovini i detinjstvo, šume u kojima je proživeo najslobodnije i najnezaboravnije dečačke dane, sobe i stepeništa na kojima se čula graja njegovih dečačkih igara. Slike roditelja, strane ozbiljne, ostarele, sa ljubavlju, brigom i tihim prekorom u očima. Pruža ruku i uzalud očekuje da i njemu neko pruži desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamljenost; izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspoloženjima ovih sati čine nas, gotovo sve, tužnim. Ko u mladosti nije zadavao brige svojim najbližima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije bar jednom iz inata i obesti izbegao sreću koja je pred njim stajala, ko nikada nije povredio svoj ili tuđ ponos, ili se ogrešio o prijatelje nekom nesmotrenom rečju, nekim ružnim i uvredljivim ponašanjem? Sada svi oni stoje pred tobom, ne govore ništa i čudno te gledaju mirnim očima, a tebe je sramota od njih i od samog sebe.

...

U našem užurbanom i neosetljivom životu začuđujuće je malo sati u kojima duša može da bude svesna sebe, u kojima život ustupa mesto smislu i duhu, a duša neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i savesti. To se verovatno dešava pri preživljavanju velikog bola, verovatno nad kovčegom majke, verovatno na bolesničkoj postelji, na kraju nekog dugog usamljeničkog putovanja, u prvim satima ponovnog vraćanja u život, ali to uvek prate nemiri i mučenja.
Vrednost ovakvih budnih noći je baš u tome. U njima duša uspeva da bez snažnih spoljašnjih potresa dođe do onoga što je pravedno, bez obzira da li je to čudno, ili zastrašujuće, da li je za osudu, ili za žaljenje.

...

''Umetnost dokolice'' (Besane noći) - Herman Hese

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   26/6/2009, 6:26 am

Herman Hese...Odlomci.....


Srecan je ko ume da voli

" Sto sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je zivot pruzao i sve jasnije sam shvatao gde treba traziti prave izvore radosti i smisla. Naucio sam da biti voljen ne znaci nista, a da je voleti sve, da je sposobnost da osecamo, ono sto daje vrednost i i lepotu nasem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono sto se moze nazvati srecom, bilo je satkano od emocija. Novac nije nista, moc nije nista. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrecni. Lepota nije nista, video sam lepe muskarce i lepe zene koji su bili nesrecni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseca; bilo je bolesnika punih volje za zivotom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli muceni strahom od patnje.
Ali sreca je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i ziveo za svoja osecanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruza radost onome ko je poseduje, vec onome ko ume da je voli i da joj se divi..."

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   16/8/2009, 8:50 pm

RAZBOJNIK

Imao bih da pričam o mnogo čemu lepom, nežnom i vrednom ljubavi iz moga detinjstva, o svojoj zakriljenosti kraj oca i matere, o detinjskoj ljubavi i prilično razigranom živovanju u blagoj, dragoj, svetloj okolini. Ali mene zanimaju samo oni koraci koje sam učinio u svom životu da bih dopro do sebe samoga. Sve lepe tačke gde sam se odmarao, sva srećna ostrva i rajeve, čija mi draž nije ostala nepoznata, ostavljam da počivaju u sjaju daljine, i ne žudim da još jednom stupim u njih.

I zato govorim, dok se još zadržavam na svom dečaštvu, samo o onome novom što mi se dogodilo, što me je teralo napred, što me je otkidalo od ranijeg.

Ti podstreci dolazili su uvek iz "drugog sveta", i uvek su donosili sa sobom strah, prisiljavanje i nečistu savest, uvek su bili prevratnički i dovodili u opasnost mir, u kome bih bio rado ostao da prebivam.

Nastupile su godine kada sam morao nanovo da otkrijem da u meni samom živi neki pranagon, koji je u dopuštenom i svetlom svetu morao nikom poniknuti i sakrivati se. Kao svakog čoveka, tako je i mene osećanje čulnosti koje se lagano budi, spopadalo kao neprijatelj i razarač, kao nešto zabranjeno, kao zavođenje i greh. Ono što je moja radoznalost tražila, što mi je stvaralo snove, radost i strah, velika tajna puberteta, to nije nimalo dolikovalo brižljivo negovanom blaženstvu moga dečjeg spokojstva. Činio sam kao svi ostali. Vodio sam dvostruki život deteta koje više nije dete. Moja svest živela je u onom što me je okruživalo i što je bilo dopušteno, moja svest je poricala novi svet koji se pojavljivao na obzorju. Ali sam pored toga živeo u snovima, nagonima, željama podzemne vrste, preko čega je onaj svestan život gradio sebi sve bojažljivije mostove, jer se detinji svet u meni rušio. Kao gotovo svi roditelji, tako ni moji nisu pritekli u pomoć životnim nagonima koji su se budili, ali o kojima se nije govorilo. Oni su samo s neiscrpnom brižljivošću pomagali moje beznadežne pokušaje da se oporekne stvarnost, i da se i dalje ostane u detinjem svetu, koji je postajao sve nestvarniji i lažljiviji. Ne znam da li u tome roditelji mogu učiniti mnogo, ne prebacujem svojima ništa. To je bila moja lična stvar — da iziđem sa sobom na kraj i da nađem svoj put; i ja sam svoju stvar izveo rđavo, kao većina lepo vaspitane dece.

Svaki čovek preživljuje tu teškoću. Za prosečnoga je to ona tačka u životu kad zahtev za vlastitim životom dolazi u najoštriji sukob sa okolnim svetom, kad put unapred mora da se izvojuje u najgorčoj borbi. Umiranje i ponovno rađanje, što je naša sudbina, mnogi doživljuju samo jedanput u životu, prilikom raspadanja i laganog rušenja detinjstva, kad sve što smo zavoleli hoće da nas napusti, i kad najedanput osetimo oko sebe samoću i smrtnu hladnoću vasione. I mnogi i mnogi nasuču se zauvek na ovaj sprud, i celog svog života privežu se bolno za ono što je u nepovrat prošlo, za san o izgubljenom raju, koji je najgrđi i najubitačniji od svih snova.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   6/10/2009, 9:34 pm

SPLAVAR
Hoću da ostanem na toj reci, pomisli Sidarta, to je ona ista preko koje sam nekad
prešao na putu ka ljudima detinjeg uma, tada me je povezao ljubazni splavar, poći
ću njemu, iz njegove kolibe me je u svoje vreme put odveo u novi život, koji je
ostario i umro - neka i moj sadašnji put, moj sadašnji novi život pođu odavde!
Nežno se zagledao u vodenu struju, u providno zelene i kristalne linije njenih
tajanstvenih obrisa. Video je kako iz dubine izranjaju svetli biseri, kako vazdušni
mehuri plivaju na površini, odražavajući nebesko plavetnilo. Reka mu je uzvraćala
pogled iz hiljade očiju, zelenih, belih, kristalnih, nebesnoplavih. Kako je voleo ovu
vodu, kako ga je očaravala, kako joj je bio zahvalan! U svom srcu je čuo glas, koji
se nanovo probudio, a koji mu je govorio: Voli ovu vodu! Ostani kraj nje! Oh, da,
hteo je da uči od nje, hteo je da je sluša. Učinilo mu se da bi onaj ko bi razumeo
ovu vodu i njene tajne razumeo i mnoge druge stvari, mnoge tajne - sve tajne.
Ali, među tajnama reke on je toga dana dokučio samo jedno, a to ga je dirnulo do
dna duše. Video je da voda promiče, neprekidno otiče, a da je još uvek bila tu, da
uvek i za sva vremena ostaje ista, pa ipak svakog trenutka drugačija! Oh, ko bi to
mogao da shvati, da pojmi! On nije shvatio i poimao, u njemu se pokrenula slutnja,
zabrujala daleka sećanja, božanski glasovi.
Sidarta se diže, glad se nepodnošljivo uskomešala u njegovoj utrobi. U zanosu je
krenuo dalje, penjući se obalskom stazom osluškivao je šum vodenog toka,
osluškivao kako mu glad krči u utrobi.
Stigavši do splava, vide da je čamac spreman i u njemu istog splavara, koji je
nekad mladog samanu prevezao preko reke. Sidarta ga je poznao, on je ta-kođe
veoma ostario.
- Hoćeš li da me povezeš? - upita ga.
Splavar se iznenadio što tako otmen čovek ide sam i pešice, ali ga primi u čamac i
otisnu se od obale.
- Odabrao si lep život, - progovori namernik. -Mora da je lepo provoditi dane kraj
ove vode i ploviti po njoj.
Veslač se, osmehnut, njihao:
- Lepo je, gospodine, baš kao što kažeš. Ali, nisu li svaki život i svaki rad lepi?
- Kanda je tako. Ali zavidim ti na tome.
- Oh, ti bi ubrzo izgubio volju na takav život i rad. Nije to za ljude u finoj odeći.
Sidarta se nasmeja.
- Neko me je danas sa podozrenjem posmatrao upravo zbog moje odeće. Da li bi,
ti splavaru, primio od mene ovu odeću koja mi je mrska? Treba da znaš da nemam
novaca da ti platim prevoz.
- Gospodin se šali, - nasmeja se splavar.
- Ne šalim se, prijatelju. Znaj, da si me već jednom prevezao svojim čamcem preko
ove vode, za božju nagradu. Učini to i danas, a primi za to moju odeću.
- Zar će gospodin bez odeće da nastavi put?
- Oh, najradije ne bih ni nastavio put. Najviše bih voleo, splavaru, da mi daš neku
staru pregaču i da me zadržiš kraj sebe kao pomoćnika, bolje reći kao učenika, jer
prvo moram naučiti da baratam oko čamca.
Splavar je dugo i ispitivački zagledao stranca.
- Sad te poznadoh, - reče naposletku.
- Jednom si spavao u mojoj kolibi, bilo je to davno, kanda je prošlo više od
dvadeset godina, tada sam te prevezao preko reke i rastali smo se kao dobri
prijatelji. Nisi li ti bio samana? Ne mogu više da ti se setim imena.
- Moje ime je Sidarta, a bio sam samana kada si me poslednji put video.
- Dobro mi došao, Sidarto. Ja se zovem Vasudeva. Bićeš i danas, kako se nadam,
moj gost i spavaćeš u mojoj kolibi, ispričaćeš mi odakle dolaziš i zašto ti je ova lepa
odeća tako mrska?
Stigli su na sredinu reke i Vasudeva je zaveslao snažnije, hvatajući se ukoštac sa
vodenom strujom. Radio je mirno snažnim rukama, pogleda uperena u pramac.
Sidarta je sedeo i posmatrao ga, setio se kako se nekad, poslednjeg dana onog
doba koje je proveo kao samana, u njegovom srcu probudila ljubav prema tom
čoveku. Sa zahvalnošću je prihvatio Vasudevin poziv. Kada su pristali uz obalu
pomogao je da se čamac priveže za kočeve, a onda ga splavar zamoli da uđe u
kolibu i ponudi ga hlebom i vodom, te Sidarta sa zadovoljstvom prionu da jede, sa
zadovoljstvom pojede i plodove mangoa kojima ga je Vasudeva poslužio.
Zatim se spustiše na neko deblo na obali, sunce je bilo na zalasku, i Sidarta ispriča
splavaru svoje poreklo i život, onako kako ga je danas video pred očima, u onom
času očaja. Njegova priča potraja do duboko u noć.
Vasudeva ga je slušao sa velikom pažnjom. Sve je poimao slušajući ga, njegovo
poreklo i detinjstvo, silno učenje, sva traganja, sve radosti i nevolje.
Među svim vrlinama splavara bila je jedna od najvećih: što je kao malo ko umeo da
sluša svog sagovornika. Iako ne bi progovorio ni slovca, sagovornik bi osetio da
Vasudeva upija njegove reči mirno, otvoreno trudeći se da ne gubi nijednu, da nije
nestrpljiv i da to kazivanje ne želi ni da hvali niti da kudi, već samo sluša. Sidarta je
bio svestan kakva je sreća poveravati se takvom slušaocu, polagati sopstveni život,
sopstvena traganja i patnje u njegovo srce.
Pred kraj Sidartine priče, kada je govorio o stablu kraj reke, i o svom dubokom
padu, o svetom omu i kako je nakon sna osećao toliku ljubav prema reci, splavar ga
je slušao s dvostrukom pažnjom, predano, zatvorenih očiju.
A kada je Sidarta zaćutao i nastupio dug tajac, Vasudeva najzad reče:
- Sve je baš kao što sam i mislio. Reka je progovorila. Ona ti je takođe prijatelj, i
tebi se obraća. To je dobro, veoma dobro. Ostani kod mene, Sidarto, prijatelju moj.
Nekad sam imao ženu, njen ležaj je bio pokraj mog, ali ona je umrla davno, odavno
živim sam. Živi sad ti sa mnom, mesta i hrane ima za nas obojicu.
- Hvala ti, - reče Sidarta, - sa zahvalnošću primam tvoj poziv. A hvala ti i na tome,
Vasudevo, što si me tako pomno slušao! Retki su ljudi koji umeju da slušaju reči
drugoga, nikad nikoga nisam sreo koji bi to umeo kao ti. I tome ću se učiti od tebe.
- Ti ćeš to naučiti, - reče Vasudeva, - ali ne od mene. Reka me je naučila da
slušam, pa će i tebe. Reka zna sve, od nje se svemu možeš naučiti. Eto, i to si već
naučio od vode da je dobro stremiti naniže, tonuti, tražiti dubinu. Bogati i otmeni
Sidarta će postati veslar, učeni braman Sidarta će biti splavar: i to ti je rečeno od
reke. Naučićeš i ono drugo od nje.
Sidarta progovori posle dugog ćutanja.
- Šta je to drugo, Vasudevo?
Vasudeva se diže.
- Kasno je, - reče, - hajd'mo na spavanje. Ono »drugo« ti ne mogu reći, prijatelju.
Naučićeš to, a možda već i znaš. Vidiš, ja nisam učen, nisam vičan da govorim, niti
da mislim. Umem samo da slušam i da budem pobožan, ništa drugo nisam učio.
Kada bih umeo da iskažem i da poučavam, možda bih bio mudrac, a ovako sam
samo splavar i moj zadatak je da ljude prevozim preko ove reke. Mnoge sam
prevezao, hiljade, i svima njima ova reka nije značila ništa drugo doli prepreku na
njihovom putu. Putovali su tragom novca i poslova, na svadbe i na hadžiluke, a reka
im je bila smetnja i splavar je bio samo tu da ih što brže prebaci preko zapreke. Ali,
nekim malobrojnim među hiljadama, četvorici ili petorici, reka više nije bila prepreka,
oni su čuli njen glas, oni su ga slušali i reka im je postala sveta, kao i meni.
Hajdemo sad na počinak, Sidarto.
Sidarta je ostao kod splavara i naučio da opslužuje čamac, a kad nije imao posla sa
splavom obrađivao je sa Vasudevom pirinčano polje, skupljao suvarke, brao
plodove sa stabala banana. Naučio je da delje vesla, da popravlja čamac, da plete
korpe, radujući se svemu što bi naučio, a dani i meseci prolazili su mu u letu. Ali,
više no što je to Vasudeva mogao, poučavala ga je reka. Od nje je neprestano učio.
Pre svega je naučio od nje veštinu slušanja, da osluškuje smirena srca, strpljive,
otvorene duše, bez strasti, bez želje, bez suda i mišljenja.
Prijatno je živeo kraj Vasudeve, izmenivši s njim tu i tamo po koju reč, malobrojne i
dugo promišljene reči. Vasudeva nije bio pobornik mnogih reči, Sidarti je retko
polazilo za rukom da ga natera da govori.
- Da li si - upita ga jednom - od reke naučio i tajnu: da vreme ne postoji?
Vasudevino lice ozari vedri osmeh.
- Jesam, Sidarto, - reče. - Misliš li time ovo: da se reka nalazi svuda u isti mah, na
izvoru i na ušću, na vodopadu i na skeli u brzaku, u moru, u planini, svuda i
istovremeno, i da za nju postoji samo sadašnjica, bez senke budućnosti?
- To je ono što sam mislio, - reče Sidarta. - I kada sam to naučio, bacio sam pogled
na svoj život i on je takođe bio reka, i dečaka Sidartu su od muškarca Sidarte
razdvajale samo senke, a ništa stvarno. Sidartina ranija rođenja nisu bila prošlost,
niti su njegova smrt i povratak brami budućnost. Ništa nije bilo, ništa neće biti, sve
jeste, sve ima svoje bitisanje i sadašnjost.
Sidarta je govorio sa zanosom, ova svetla misao prožimala ga je dubokom radošću.
O, zar nisu sve patnje bile vreme, zar nije sve tegobno i neprijateljsko u svetu
nastalo i bilo savladano čim je savladano vreme, čim se iz misli moglo izbrisati
vreme? Govorio je s ushićenjem. Vasudeva ga je gledao smešeći se i klimao
glavom, ćutke je odobravao i, prešavši rukom preko Sidartinih pleća, vratio se svom
poslu.
Jednom, kada je reka u doba kiša nabujala i silno hujala, Sidarta reče:
- Reka ima mnogo glasova, veoma mnogo glasova, zar ne, prijatelju? Zar u nje nije
glas kralja, i ratnika, i bika, i noćne ptice, i porodilje, i onoga koji uzdiše i još hiljade
drugih glasova. Zar ne, prijatelju?
- Tako je, - klimnu Vasudeva glavom, - svi glasovi bića se nalaze u njenom glasu.
- Znaš li, - produži Sidarta, - koju reč izgovara ako ti pođe za rukom da istovremeno
čuješ njenih deset hiljada glasova?
Vasudevino lice je ozario blaženi osmeh, i primaknuvši se Sidarti, on mu šapnu na
uvo sveti om. I upravo je to čuo i Sidarta.
Njegov osmeh je svakom prilikom bivao sve sličniji osmehu starog splavara, gotovo
je istovetno zračio, blistao od sreće, treperio u spletu hiljade bora, postajao isto tako
detinjast, isto tako starački. Mnogi putnici su, ugledavši dvojicu splavara, pomislili
da su braća. Često su večerom zajedno sedeli na deblu kraj obale, ćutali i
osluškivali šum vode koja za njih nije bila voda, već glas života, glas postojanja,
glas večnog nastajanja. I katkad se događalo da su, slušajući reku, obojica mislili na
istu stvar, na prekjučerašnji razgovor, na nekog od svojih putnika čiji su ih lik ili
sudbina zanimali, na smrt, na svoje detinjstvo, da u isti mah izmenjaju poglede kada
bi im reka saopštila nešto prijatno, pomislivši isto, obojica srećni zbog istog
odgovora na isto pitanje.
Iz splava i dvojice splavara izbijalo je, zračilo nešto što je plenilo mnoge putnike.
Događalo se da neko od putnika, zagledavši se u lice jednog od splavara, počne da
priča svoj život, da priča o svojim jadima, da prizna zlodela, da traži utehu i savet.
Događalo se da neko od njih zatraži dozvolu da provede veče kod njih i da
osluškuje šum reke. Događalo se i to da dođu radoznalci, koji su čuli da na tom
splavu žive dva mudraca, ili čarobnjaka, ili sveca. Radoznalci su postavljali mnoga
pitanja, ali nisu dobijali odgovore, a nisu naišli ni na čarobnjake, niti na mudrace,
zatekli su samo dva stara prijatna čovečuljka koji su, po svemu sudeći, bili mutavi i
pomalo čudni, a i tupavi. Radoznalci su se smejali i silno ih je zabavljalo koliko je
benast i lakoveran narod kad širi prazne glasine.
Godine su prolazile a da ih nijedan od njih nije brojao. Jednom su naišli monasi,
sledbenici Gotame, Bude, koji su ih zamolili da ih prebace preko reke, i splavari su
od njih saznali da žure da se vrate svom velikom učitelju, jer se pronela vest da je
Uzvišeni na smrt bolestan i da će uskoro umreti svojom poslednjom ljudskom smrću
i ući u večno izbavljenje. Ne potraja dugo i naiđe nova četa monaha, pa za njom još
jedna, i kaluđeri, kao i ostali putnici i namernici, ne pričahu ni o čemu drugom doli o
Gotami i njegovoj skoroj smrti. I kao što se u ratničkom pohodu ili za vreme
krunisanja nekog kralja ljudi sjate sa svih strana i okupljaju u rojevima kao mravi,
tako su, privučeni kao nekom čarolijom, pohrlili tamo gde je veliki Buda očekivao
smrt, tamo gde će se zbiti čudesni čin kada u večni sjaj uđe Svetli, Savršeni jednog
razdoblja sveta.
Sidarta se u to vreme često sećao mudraca samrtnika, velikog učitelja, koji je
svojim glasom opominjao narode i razbudio stotine hiljada, čiji je glas i sam jednom
slušao, čiji je sveti lik jednom i sam posmatrao sa najdubljim poštovanjem. Sećao
ga se sa prijateljskim osećanjima, pred očima mu iskrsnu njegov put ka
savršenstvu i s osmehom ožive u sebi reči koje je nekad, kao mlad čovek, uputio
Uzvišenom. Učinilo mu se, prisećajući ih se pun vedrine, da su to bile ponosne i
zrele reči. Odavno je bio svestan da ga ništa ne razdvaja od Gotame, čije učenje
ipak nije mogao da primi. Onaj ko istinski traži, ko istinski želi da nade put, ne može
primati nikakvo učenje. Ali, onaj ko ga je našao, taj je mogao da odobrava svako
učenje, svaki cilj, toga više ništa ne odvaja od hiljade drugih koji su živeli u duhu
večnog, u duhu božanskog.
Jednoga od tih dana, kada su toliki poklonici odlazili Budi, krenula je i Kamala,
nekad najlepša među kurtizanama. Odavno se ona povukla iz svog ranijeg života, i
poklonivši svoj vrt monasima Gotame, našla je utočište u učenju, pripadala je krugu
prijateljica i dobročiniteljki poklonika. U pratnji dečaka Sidarte, svoga sina, čuvši
vest o bliskoj smrti Gotame, krenula je na put pešice, odevena u jednostavnu
haljinu. Išla je sa svojim sinom duž obale reke; ali dečak se brzo umorio, tražio je da
se vrati kući. Tražio je da se odmore, tražio da jede, bio je jogunast i plačljiv.
Kamala je češće morala da otpočine zbog njega, on je navikao da isteruje svoju
volju, ona je morala da ga hrani, da ga teši, da ga kori. On nije shvatio zbog čega je
njegova majka morala da krene na ovaj tegobni i tužni hadžiluk, u nepoznato
mesto, nepoznatom čoveku, koji je bio svetac i ležao na samrti. Neka umre, što se
to dečaka ticalo?
Poklonici su bili nedaleko od Vasudevinog splava, kad je mali Sidarta ponovo
naterao majku da se malo odmore. Kamala se i sama umorila i, dok je dečak
grickao bananu, ona se šćućurila na zemlji, zažmurila za koji tren i otpočinula. Ali,
najednom bolno vrisnu, dečak je pogleda uplašeno i vide da je pobledela od užasa,
a ispod njenog skuta šmugnu mala, crna zmija, koja je ujela Kamalu.
Oboje potrčaše putem da što pre stignu do ljudi i dođoše blizu splava, tu se Kamala
sruši na zemlju, ne mogavši da ide dalje. Dečak zakuka iz glasa, ljubeći i grleći
majku, a ona mu se pridruži dozivajući u pomoć sve dok njihovi krici nisu doprli do
ušiju Vasudeve, koji je stajao kraj čamca. Brzo je prišao, podigao ženu i na rukama
je odneo do čamca, dečak je trčao za njim i ubrzo sve troje stigoše do kolibe, u
kojoj je Sidarta stajao kraj ognjišta i ložio vatru. Dižući pogled, ugledao je prvo
dečaka i njegov lik ga je na neki čudan način podsećao i oživljavao u njemu nešto
davno zaboravljeno. Zatim je ugledao Kamalu, koju je ubrzo poznao, mada je
onesvešćena ležala na rukama splavara, i bilo mu je jasno da je to njegov sopstveni
sin, čiji je lik u njemu razbudio uspomene, pa mu srce zaigra u grudima.
Ispraše ranu Kamali, koja je već bila pocrnela i telo joj se nadulo, pa joj uliše u usta
lekoviti napitak. Svest joj se povratila, ležala je u kolibi na Sidartinom ležaju, a
Sidarta - koji ju je nekad toliko voleo - nadneo se nad njom. Njoj se učini da sanja,
smešeći se zagledala se u lice svoga prijatelja i tek posle nekog vremena postade
svesna svog položaja i, setivši se ujeda zmije, uplašeno poče da doziva dečaka.
- On je kraj tebe, budi bez brige, - reče Sidarta.
Kamala ga pogleda u oči. Progovorila je jezikom otežalim od otrova.
- Ostario si, dragi, - reče - osedeo. Ali, još uvek si nalik na mladog samanu koji je
jednom, bez odeće i prašnjavih nogu, došao u moj vrt. Mnogo si mu sličniji nego
onda kada si napustio Kamasvamija i mene. Po očima si mu sličan, Sidarto. Oh, i ja
sam ostarila, stara sam - zar si me ipak poznao?
Sidarta se nasmeši: - Odmah sam te poznao, Kamalo, mila moja.
Kamala pokaza na dečaka i reče: - Jesi li i njega poznao? On je tvoj sin.
Njen pogled se zamuti i ona sklopi oči. Dečak je plakao i Sidarta ga posadi na svoje
koleno, pusti ga da se isplače, milujući ga po kosi i, zagledavši se u detinji lik, pade
mu na pamet bramanska molitva koju je naučio nekada davno, kada je i sam bio
mali dečak. Lagano, pevajućim glasom, počeo je da izgovara reči molitve, one su
potekle iz prošlosti i detinjstva. Jednolično pevušenje smirilo je dečaka. i on je,
zajecavši još koji put, najzad zaspao. Sidarta ga položi na Vasudevin ležaj.
Vasudeva je stajao kraj ognjišta i kuvao pirinač. Sidarta mu dobaci pogled koji je
ovaj, smešeći se, uzvratio.
- Ona će umreti, - reče Sidarta tihim glasom. Vasudeva klimnu glavom, odraz
plamena sa ognjišta prelete njegovim ljubaznim licem.
Kamala se još jednom osvestila. Od bola joj se iskrivilo lice, Sidartin pogled pročita
patnju ucrtanu na njenim usnama, na bledim obrazima. Ćutke, pažljivo i očekujući,
udubio se u njenu patnju. Kamala to oseti i pogledom potraži njegov lik.
Zagledavši se u njega, ona reče:
- Sad vidim da se i tvoj pogled izmenio. Postao je sasvim drugačiji. Po čemu ipak
poznajem da si ti Sidarta? Ti si to, a opet i nisi.
Sidarta nije progovorio, već je pogledom ćutke uronio u njene oči.
- Jesi li postigao? - upita ona. - Jesi li našao spokojstvo?
On se nasmeši i položi svoju ruku na njenu.
- Vidim da jesi, - reče ona - vidim. - Ja ću takođe naći mir.
- Našla si ga, - prošapta Sidarta.
Kamala se netremice zagledala u njegove oči. Pomislila je kako je htela da se
pokloni Gotami, da vidi lik Savršenog, da udahne njegovo spokojstvo, a da je
umesto njega sad našla Sidartu, da je to bilo dobro, isto tako dobro kao i da je
videla Uzvišenog. Htela je da mu to kaže, ali se jezik više nije pokoravao njenoj
volji. Gledala je u njega bez reči i on vide da se život gasi u njenim očima. Kada joj
se pogled ispunio poslednjim bolom i oko ugasilo, kada je poslednji trzaj preleteo
preko njenih udova, njegovi prsti joj zaklopiše oči.
Dugo je sedeo kraj nje i gledao u njeno zauvek usnulo lice. Dugo je posmatrao
njena usta, stara i umorna usta usahlih usana, sećajući se da je nekad, u proleće
svog života, ova usta upoređivao sa sveže raspuklom smokvom. Dugo je sedeo
tako, čitao iz crta njenog bledog lica, iz umornih bora; ispunivši dušu tim pogledom,
video je i svoje lice u istom položaju, isto tako belo, ugaslo, a istovremeno je video
svoje i njeno lice u mladim danima, rumenih usana, zažarenih pogleda, i osećanje
sadašnjosti i istodobnosti, osećanje večnosti prožimalo ga je do srži. U tom času je
osetio duboko, dublje no ikad, nerazru-šivost svakog života, večnost svakog
trenutka.
Pošto se digao, Vasudeva ga posluži pirinčem. Ali, Sidarta nije jeo. Oba starca
pripremila su sebi ležaj na slami u štali, gde se nalazila njihova koza, te Vasudeva
leže da spava. Sidarta iziđe i presede noć ispred kolibe, osluškujući šum reke,
zapljuskivan prošlošću, u isti mah dodirivan i okružen svim razdobljima svog života.
Povremeno se dizao, prilazio vratima kolibe i osluškivao da li dečak spava.
U rano jutro, pre no što se sunce pojavilo na nebu, Vasudeva iziđe iz štale i priđe
svom prijatelju.
- Spavao si? - reče mu.
- Nisam, Vasudevo. Sedeo sam ovde i slušao šum reke. Ona mi je rekla mnogo,
duboko me je ispunila blagotvornim mislima, mislima o jedinstvu.
- Snašla te je žalost, Sidarto, ali vidim da tuga nije prodrla u tvoje srce.
- Nije, dragi, kako bih mogao da budem tužan? Ja, koji sam bio bogat i srećan, sad
sam još bogatiji i srećniji. Podaren mi je sin.
- Neka je tvoj sin i meni dobro došao. Ali sad, Sidarto, prionimo na posao, treba
mnogo raditi. Kamala je umrla na onom istom ležaju na kome je nekad izdahnula
moja žena. Napravićemo lomaču na onom istom brežuljku na kome sam nekad
podigao lomaču svojoj ženi.
Dok je dečak još spavao, njih dvojica su podigli lomaču.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   19/11/2009, 9:49 pm

SIN
Dečak je, zazirući i plačući, prisustvovao posmrtnom obredu svoje majke,
natmureno i unezvereno je slušao Sidartu koji ga je pozdravio kao sina i poželeo
mu dobrodošlicu u Vasudevinoj kolibi. Danima je bledih obraza sedeo na
pokojničinom brežuljku, odbijao jelo, krio pogled, zatvarao svoje srce, braneći se od
svoje sudbine i odupirući joj se.
Sidarta ga je štedeo sa puno obzira i puštao mu na volju, poštujući njegovu tugu.
Sidarta je shvatio da ga sin ne poznaje, da ne može da ga voli kao oca: Postupno je
uvideo i shvatio da je jedanaestogodišnji dečak razmaženi mamin sin, odrastao u
bogatstvu, naviknut na fina jela i mekšu postelju, naviknut da zapoveda slugama.
Sidarta je shvatio da se ožalošćeni i razmaženi dečak ne može odjednom i
dobrovoljno zadovoljiti životom u tuđini i siromaštvu. Nije ga prisiljavao da radi, već
je mnoge poslove obavljao umesto sina, birao za njega uvek najbolje zalogaje.
Nadao se da će ga postepeno, ljubaznim strpljenjem pridobiti.
Nazvao je sebe bogatim i srećnim kada je dečak dospeo kod njega. Ali, kako je
vreme prolazilo, a dečak se i dalje mrgodno tuđio, pokazavši da je u srcu ohol i
jogunast, ne želeći da se prihvati bilo kakvog rada, ne ukazujući starima dužno
poštovanje, pljačkajući Vasudevine voćke - Sidarta je sve više bio svestan da mu
sin nije doneo sreću i mir, već nevolje i brige. Ali, voleo ga je i miliji su mu bili
nevolje i brige koje donosi ta ljubav od sreće i mira bez dečaka.
Otkako je mladi Sidarta došao u kolibu, stari su podelili između sebe sve poslove.
Vasudeva je opet sam obavljao dužnosti splavara, a Sidarta je preuzeo radove u
kući i u polju, da bi bio uz sina.
Dugo vreme, duge mesece je Sidarta čekao da ga sin razume, da prihvati njegovu
ljubav i da je jednom možda i uzvrati. Duge mesece je čekao Vasudeva,
posmatrajući očekivao je i ćutao. Jednoga dana, kada je dečak Sidarta opet
namučio svog oca prkosom i hirovima, razbivši mu obe činije za pirinač, Vasudeva
pozva uveče svog prijatelja na stranu.
- Izvini, - reče mu - govorim ti iz prijateljska srca. Vidim da mučiš sebe i vidim da si
ojađen. Zabrinjava te sin, dragi moj, a i meni zadaje brige. To je poletarac navikao
na drugi život, na drugačije gnezdo. On nije kao ti bežao od bogatstva i iz grada,
pun gađenja i prezasićen, on je protiv svoje volje morao da napusti sve to. Upitao
sam reku, o prijatelju, pitao sam je mnogo puta. Ali, reka se smeje, ona me ismeva,
i mene i tebe, trese se od smeha što smo tako budalasti. Voda teži vodi, mladost
teži mladosti, tvoj sin se ne nalazi na mestu na kome može da stasa. Upitaj reku,
poslušaj je i ti!
Sidarta se snuždeno zagledao u prijateljsko lice, u čijim borama je carevala
postojana vedrina.
- Zar se mogu rastati od njega? - upita prigušeno, postiđeno. - Ostavi mi vremena,
dragi moj! Vidi, ja se borim za njega, borim se da pridobijem njegovo srce, da ga
plenim ljubavlju i ljubaznim strpljenjem. Hteo bih da reka jednom govori i njemu, on
je takođe pozvan.
Vasudevin osmeh je procvetao još većom toplinom. - Oh da, i on je pozvan, i on
ima večni život. Ali, znamo li, ti i ja, zašto je pozvan, za kakav put, za kakva dela, za
kakve patnje? Njegova patnja neće biti mala, jer mu je srce gordo i nemilostivo,
takvi moraju da propate mnogo, predstoje im mnoge zablude, činiće mnoge
nepravde, opteretiće se mnogim grehovima. Reci mi, dragi moj: Zar ti svog sina ne
vaspitavaš? Ti ga ne prisiljavaš? Ne tučeš ga? Ne kažnjavaš ga?
- Ne, Vasudevo, ja sve to ne činim.
- Znao sam. Ti ga ne prisiljavaš, ne tučeš ga, ne naređuješ mu, jer znaš da je
blagost jača od strogosti, da je voda jača od stene, ljubav jača od sile. Vrlo dobro,
da te pohvalim. Ali, nije li zabluda što smatraš da ne treba da ga prisiljavaš, što ga
ne kažnjavaš? Ne sputavaš li ga okovima svoje ljubavi? Zar ga ne postiđuješ
svakodnevno, zar mu ne otežavaš još više svojom blagošću i strpljenjem? Ne
primoravaš li oholog i razmaženog dečaka da živi u kolibi sa dvojicom staraca koji
se hrane bananama, za koje je i pirinač poslastica, čije misli ne mogu da budu
njegove, čije je srce staro i stišano i ima drugačiji hod od njegovog? Nije li sve to za
njega prisila, nije li to kazna?
Sidarta je, zaprepašćem oborio pogled zemlji. Tihim glasom je upitao: Šta misliš,
šta treba da uradim?
Vasudeva reče: - Povedi ga u grad, odvedi ga u kuću njegove majke, biće tamo još
slugu, pa ga predaj njima. Ukoliko ih nema, odvedi ga nekom učitelju, ne zbog
nauka, nego da bude uz druge dečake i devojčice, u svetu koji je njegov. Zar na to
nikad nisi pomislio?
- Ti vidiš moje srce, - progovori Sidarta tužno. -Pomišljao sam na to često. Ali, čuj,
kako da predam tom svetu dečaka, kome ionako nedostaje blagost srca? Neće li
postati obestan i zabrazditi u sladostrašće i obest, neće li da ponovi sve zablude
svog oca, da se potpuno izgubi u sansari?
Osmeh ozari splavarevo lice, on nežno dodirnu Sidartinu mišicu i reče:
- Upitaj o tome reku, prijatelju! Slušaj kako se smeje! Misliš li doista da si svoje
ludosti počinio da bi sina poštedeo od istih? Možeš li da sačuvaš svog sina od
sansare? Kako? Učenjem, molitvama, opominjući ga? Mili moj, zar si zaboravio
poučnu priču o sinu bramana Sidarti, koju si mi jednom ispričao na ovom istom
mestu? Ko je sačuvao samanu Sidartu od sansare, od greha, gramzivosti, ludosti?
Jesu li pobožnost njegovog srca, opomene koje su proizišle iz očevog učenja, ili
sopstvena saznanja, sopstvena traganja mogla da ga sačuvaju? Koji otac, koji
učitelj bi mogao da ga sačuva od toga da sam živi svoj život, da sam sebe uprlja
životom, da sam ispije gorki napitak, da sam nađe svoj put? Veruješ li, dragi, da bi
neko mogao da bude pošteđen toga puta? Možda tvoj sinčić, zato što ga voliš, zato
što bi hteo da ga poštediš patnje i bola i razočaranja? Ali, i kad bi i deset puta dao
svoj život za njega, opet ne bi mogao da ga oslobodiš ni najmanjeg delića njegove
sudbine.
Vasudeva još nikad nije izgovorio toliko reči. Sidarta mu je ljubazno zahvalio, pa se
potišteno vratio u kolibu i dugo nije mogao da zaspi. Vasudeva mu nije rekao ništa
što već i sam nije pomislio i znao. Ali, to saznanje nije mogao da pretvori u delo,
jača od saznanja je bila njegova ljubav prema dečaku, jači su bili njegova nežnost i
strah da ga izgubi. Da li je ikad postojalo nešto što bi toliko plenilo njegovo srce,
tako slepo, bolno, tako bezuspešno, a ipak tako srećno?
Sidarta nije mogao da posluša savet svoga prijatelja, nije mogao da se liši sina.
Dozvoljavao je da mu dečak naređuje, da ga nipodaštava. Ćutao je i čekao, vodio
svakodnevnu borbu ljubaznosti, nečujnu borbu strpljenja. Vasudeva je takođe ćutao
i čekao, prijateljski, vispreno, trpeljivo. Obojica su majstorski ovladali strpljenjem.
Jednom, kada ga je dečakov lik živo podsetio na Kamalu, Sidarta se namah seti
reči koje mu je Kamala nekada davno, u danima mladosti, uputila:
- Ti ne umeš da voliš, - rekla mu je tada i on se s tim saglasio, uporedivši sebe sa
zvezdom, a ljude detinjeg uma sa lišćem koje opada, pa ipak je u njenim rečima
osetio i prekor. Odista, on se nikad nije do kraja gubio u ljubavi, nikad se nije
mogao potpuno predati drugom biću, a zaboraviti sebe, niti činiti ludosti zbog ljubavi
prema drugom, on to nikada nije umeo, a u tome je i bila - kako mu se tada činilo -
ta velika razlika koja ga je odvajala od ljudi detinjeg uma. Ali, sad, otkako mu je sin
došao, Sidarta se sav pretvorio u čoveka detinjeg uma, koji pati zbog drugog bića,
koji voli drugoga, izgubljen u toj ljubavi, preobražen zbog te ljubavi u budalu. Sada
je i on, kasno, jednom u životu osetio tu najjaču i najneobičniju strast, patio zbog
nje, ojađen, a ipak prožet blaženstvom, preporođen, nečim obogaćen.
Jasno je osetio da je ova slepa ljubav prema sinu strast, nešto veoma ljudsko, da je
to sansara, mutni izvor, potamnela voda. Ali, istovremeno je osetio da ona nije
bezvredna, da je nužna, da izvire iz njegovog sopstvenog bića. Trebalo je okajati i
tu slast, iskusiti i te patnje, počiniti i te ludosti.
Sin je za to vreme pustio da se otac zavarava, da pokušava da ga pridobije, pustio
ga da se svakodnevno ponižava i povinuje njegovim hirovima. U tom ocu nije bilo
ničega što bi ga očaralo, ničega što bi mu ulilo strahopoštovanje. Ovaj otac je bio
dobričina, čovek prostodušan i blag, možda i veoma pobožan, možda svetac - ali
sve to nisu bile osobine kojima bi dečaka mogao pridobiti za sebe. Dosadan mu je
bio taj otac, koji ga je zarobio u svojoj bednoj kolibi, prosto dosadan, a to što je
svaku nepristojnost uzvratio osmehom, svaku porugu ljubaznošću i svaku pakost
dobrotom, smatrao je najmrskijim lukavstvom tog matorog potuljenka. Dečaku bi
bilo milije da mu je pretio, da ga je zlostavljao.
Dođe dan u koji je izbila ćud mladog Sidarte i on se otvoreno okrenuo protiv oca.
Ovaj mu je dao nalog, zatražio da skuplja suvarke. Dečak, međutim, nije izišao iz
kolibe, stajao je prkosno i besno, lupao nogama o tle, stiskao pesnice i u silnom
izlivu jarosti tresnuo ocu u lice svu svoju mržnju i prezir.
- Donesi sam te svoje suvarke, - vikao je zapenušivši - nisam ti ja sluga. Znam da
me nećeš tući, ne usuđuješ se; znam da hoćeš neprekidno da me kažnjavaš i
ponižavaš svojom pobožnošću i popustljivošću. Hoćeš da i ja budem kao ti, isto
tako pobožan, blag i mudar! Ali, čuj me, da bih ti učinio nažao, radije ću postati
drumski razbojnik i ubica i otići u pakao nego da postanem neko kao što si ti! Mrzim
te, nisi moj otac pa neka si i deset puta bio milosnik moje majke!
U njemu prekipeše srdžba i jad, uskovitlaše se stotine pustih i opakih reči koje je
sad uputio ocu. Dečak zatim istrča iz kolibe i vrati se tek kasno uveče.
Sutradan ga više nije bilo. Zajedno s njim nestala je i mala korpa, ispletena od like u
dve boje, u kojoj su splavari držali bakrenjake i srebrnjake dobijene od putnika za
prevoz. Nestao je i čamac, Sidarta je video da leži na suprotnoj obali. Dečak je
pobegao.
- Moram poći za njim - reče Sidarta, koji je drhtao od muke posle jučerašnjih
pogrdnih reči dečaka. - Dete ne može samo da prođe kroz šumu. Nastradaće.
Moramo da sagradimo splav, Vasudevo, da bismo prešli preko vode.
- Sagradićemo splav, - reče Vasudeva - da bismo dovezli čamac koji je dečak
uzeo. Ali, njega bi trebalo pustiti, prijatelju, nije on više dete, umeće da se snađe.
On traži put koji će ga odvesti u grad, i u pravu je, ne zaboravi to. On je uradio ono
što si ti sam propustio. Brine o sebi i ide svojim putem. Oh, Sidarto, vidim da patiš,
ali tebe mori bol kome bi se trebalo smejati, kome češ se i sam uskoro smejati.
Sidarta nije odgovorio. Sekira mu se već našla u rukama i on poče da gradi splav
od bambusa, Vasudeva mu pomože da povezuje stabla konopcima od upletene
trave. Zatim se prevezoše preko reke, struja ih je ponela daleko niz vodu, i najzad
izvukoše splav na suprotnu obalu.
- Zašto si poneo sekiru? - upita Sidarta.
Vasudeva reče: - Možda je izgubljeno veslo našeg čamca.
Sidarta je znao na šta misli njegov prijatelj. Pomislio je da je dečak možda bacio ili
razbio veslo, da se osveti i da ih spreči da ga gone. I odista u čamcu nije bilo vesla.
Vasudeva pokaza rukom dno čamca i pogleda u svog prijatelja s osmehom, kao da
je hteo da kaže: - Zar ne vidiš šta sin hoće da ti kaže? Zar ne vidiš da on ne želi da
ideš u potragu za njim? -Ali, to nije iskazao rečima. Prionuo je da izdelje novo veslo.
Sidarta se, međutim, oprostio od njega pre no što je pošao da traži sina. Vasudeva
ga nije zadržavao.
Sidarta je već dugo išao šumom kada mu sinu misao da je njegovo traganje
uzaludno. Ili je dečak već daleko odmakao i možda već stigao u grad, pomislio je, ili
će se, ako je još na putu, sakriti ispred njega. Razmišljajući dalje otkri da u stvari
nije u brizi za sinom, da je u dubini duše ubeđen da dečak nije nastradao i da mu u
šumi ne preti nikakva opasnost. Uprkos tome išao je brzo i bez odmora, ne više da
ga spase već gonjen željom da ga možda još jednom vidi. Tako je žurio sve dok nije
stigao nadomak grada.
Stigavši do širokog puta blizu grada, zaustavio se na ulazu prekrasnog luga koji je
ranije pripadao Kamali, gdje ju je nekad prvi put ugledao u nosiljci. To nekadašnje
vreme vaskrsnu u njegovoj duši, video je sebe kako stoji na tom mestu - mladi,
bradati, nagi samana, kose pune prašine. Dugo je Sidarta stajao tu i gledao kroz
otvorenu kapiju u vrt. Video je monahe u žutim rizama kako promiču ispod lepih
stabala.
Dugo je stajao tu, zamišljen, video pred sobom slike i osluškivao istoriju svog
života. Stajao je tako i pogledom pratio monahe, video umesto njih mladog Sidartu,
mladu Kamalu u šetnji ispod visokih stabala. Jasno je video sebe kada ga je
Kamala ugostila, kada je od nje primio prvi poljubac, kako se gordo i pun prezira
osvrnuo na svoj život bramana i pun žudnje započeo svetovni život. Video je
Kamasvamija, video sluge, gozbe, kockare i muzikante, video je Kamalinu pticu
pevačicu u kavezu, preživljavajući sve to još jednom, udišući sansaru postao je
ponovo star i umoran, ponovo je osetio gađenje, ponovo osetio želju da sam sebe
ugasi, ponovo je uživao u svetom omu.
Pošto je dugo postojao na kapiji vrta, Sidarta uvide da je želja koja ga je nagnala da
dođe na ovo mesto bila nerazumna, da svome sinu ne može pomoći, da se ne
može vezati za njega. Duboko u srcu je osetio ljubav prema beguncu, kao živu
ranu, ali je istovremeno osetio da mu ta rana nije zadata da po njoj rije, već da ona
treba da se pretvori u cvet i da zrači blistavim sjajem.
Žalostilo ga je što u ovaj čas rana još nije procvala, još nije zračila. Umesto da se
nađe na cilju svojih želja, koje su ga dovele ovamo tragom odbeglog sina, obreo se
u pustoši. Seo je tužan, osećao da u njegovom srcu nešto umire, da je prazan, da
pred sobom više nema nikakve radosti, nikakav cilj. Sedeo je utonuvši u misli i
čekao. Naučio je na reci jedno: da čeka, da bude strpljiv i da osluškuje. I zato je
sedeo i osluškivao, u prašini na drumu, osluškivao kako mu srce radi umorno i
tužno, očekujući glas. Mnoge časove je ostao tu šćućuren, osluškujući, više nije
video slike, tonuo je u prazno, potpuno se opustio, a pred sobom nije video nikakav
put. I kada bi rana zabridela, nečujno je izgovarao om, osetio sebe u omu. Monasi u
vrtu su ga videli i, kako je mnoge časove ostao šćućuren i kako se na njegovoj
sedoj kosi taložila prašina, prišao mu je jedan od njih i stavio dve banane ispred
njega. Starac ga nije primetio.
Iz ove obamrlosti ga trže ruka koja mu dodirnu rame. Ubrzo je poznao ovaj nežni,
stidljivi dodir i povratio se. Digao se i pozdravio Vasudevu koji je pošao za njim. I
bacivši pogled na Vasudevino srdačno lice, na sitne i osmehom ispunjene bore,
vedre oči, i sam se nasmešio. U tom ugleda banane kraj sebe, uze ih i pruži jednu
splavaru, a drugu pojede sam. Zatim se ćutke vratio sa Vasudevom u šumu, krenuo
kući, na splav. Nijedan od njih ne pomenu šta se tog dana dogodilo, nijedan ne
pomenu dečaka, njegovo bekstvo, nijedan ne progovori o zadatoj rani. U kolibi se
Sidarta ispruži na svoj ležaj i kada mu nakon izvesnog vremena Vasudeva priđe da
ga ponudi šoljom kokosovog mleka, vide da je zaspao.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19116
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   12/12/2009, 11:13 am

Mala zvezdo na letnjem
nebu!Kako je dobro i istinito to što si mi pisala,i kako bolno odjekuje
tvoja ljubav,poput večitog jada,poput večitog prekora.Ali ti si na
dobrom putu kada meni a i samoj sebi,priznaješ svako osećanje svog
srca.Ali nemoj nijedno osećanje nazvati malim,ne nazivaj nijedno
nedostojnim!
Dobro je,veoma dobro svako,pa i mržnja,i zavist,i ljubomora,i
svirepost.Ne živimo ni od čega drugog doli od naših
bednih,lepih,predivnih osećanja,i ako bilo kome među njima nanosimo
nepravdu,to je zvezda koju smo ugasili.
Ne znam volim li Đinu.Zapravo, sumnjam.Zbog nje ne bih podneo nikakvu
žrtvu.Ne znam umem li uopšte da volim.Znam za požudu,i da tražim sebe u
drugima,da osluškujem odjek,da tražim ogledalo,umem da tražim slasti i
sve to može da bude nalik na ljubav.
Nas dvoje,i ti i ja,lutamo istim lavirintom,zamršenim stazama naših
osećanja,koja su oštećena u ovom svetu zla i zato se,svako na svoj
način,svetimo tom opakom svetu.Ali ostavimo jedno drugom snove,znajući
kako je rujan i sladak ukus vina snova.
Samo su valjani,bezbedni ljudi načisto sa svojim osećanjima i sa
"dometom" i posledicama svojih postupaka,oni koji veruju u život i ne
preduzimaju nijedan korak koji ne bi odobravali i sutra i prekosutra.Ja
nemam tu sreću da se ubrajam među njih,osećam i postupam kao čovek koji
ne veruje u sutrašnjicu i svaki dan smatra poslednjim.
Draga vitka ženo,bez mnogo sreće pokušavam da izrazim svoje
misli.Izražene misli su uvek mrtve!Ostavimo ih da žive!Duboko i
zahvalno osećam da me razumeš,da je nešto u tebi srodno meni.Kako se to
knjiži u knjizi života,da li su naša osećanja
ljubav,pohota,zahvalnost,sažaljenje,da li su ona materinska ili
detinja-to ne znam.Često žene gledam kao stari prepredeni razvratnik,a
često kao dečačić.Katkad je najčednija žena za mene najprimamljivija,a
katkad najbujnija.Sve je lepo,sve je sveto i sve je neizmerno dobro što
smem da volim.Zašto,dokle,do kog stepena-to je neizmerljivo.
Ne volim samo tebe,ti to znaš,ne volim ni samo Đinu,sutra ili
prekosutra voleću i slikaću druge slike.Neću se kajati ni za jednu
ljubav koju sam ikad osećao,kao ni za mudrost ili glupost koju sam zbog
nje počinio.Tebe možda volim zato što si slična meni.Druge volim jer su
sasvim drugačije no što sam ja.
Pozna je noć,mesec stoji nad Saluteom.
Kako se samo smeje život,kako se smeje smrt!
Baci ovo glupo pismo u vatru i baci u vatru tvog Klingsora.

Herman Hese

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
leptirica35

avatar

Ženski
Broj poruka : 88
Godina : 41
Location : ilidza
Humor : umjeren
Datum upisa : 18.10.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   1/1/2010, 2:20 pm

Moja vera
Pogled volje je necist i izoblicen. Tek tada kada ništa ne želimo, tek tada kada naš pogled postaje cisto posmatranje, nastupa duša - lepota. Ako posmatram šumu koju želim da kupim, zakupim, u njoj želim da lovim, opteretim je hipotekom, tada ne vidim šumu vec samo odnos prema svojoj volji, svojim planovima i brigama, prema svom novcaniku. Tada se ona sastoji od drveta, stara je ili mlada, zdrava ili bolesna. Ali ako ne želim ništa od nje, gledam li “bez misli” u njenu zelenu dubinu, tek tada postaje šuma, priroda, rastinje, tada je lepa.
Tako je i s ljudima i njihovim licima. Covek, koga ja sa strahom, s nadom, požudom, s namerom, sa zahtevom gledam, nije covek vec samo mutno ogledalo moje volje. Gledam ga, svesno ili nesvesno, s puno ustezanja, s pogrešnim pitanjima: “Da li je pristupacan ili ponosan? Poštuje li me? Može li se prevariti? Razume li nešto o umetnosti?” S hiljadu takvih pitanja najcešce se odnosimo prema drugim ljudima koje susrecemo, i mi važimo za poznavaoce ljudskih duša i psihologe ako nam pode za rukom da razjasnimo u njihovoj pojavi, njihovom izgledu i ponašanju ono što služi našim namerama i odgovara nam. Ali, ta predstava je siromašna, i u tom nacinu poznavanja duše najpromišljeniji su: seljak, skitnica, nadriadvokat, vecina politicara i ucenih.
U trenutku kada volja miruje i javlja se posmatranje, cisto videnje i predanost, sve postaje drugacije. Covek prestaje da bude koristan ili opasan, interesantan ili dosadan, prijatan ili neobrazovan, jak ili slab. On postaje priroda, postaje lep i neobican kao i sve ka cemu se okrece cist pogled. Jer pogled nije istraživanje ili kritika, on nije ništa osim ljubavi. On je najviše i najpoželjnije stanje naše duše: bespožudna ljubav.
Ukoliko smo postigli to stanje, makar i na nekoliko minuta, sati ili dana (zadržati ga zauvek u sebi bila bi potpuna duhovnost) tada ljudi izgledaju drugacije nego inace. Oni nisu više ogledala ili delici naše volje, oni ponovo postaju priroda. Lepi ili ružni, stari ili mladi, dobri ili loši, otvoreni ili zatvoreni, cvrsti ili meki, nisu više suprotnosti, nisu više mera. Svi su lepi, znacajni, niko više ne može biti potcenjen, omražen ili neshvacen.
Sa stanovišta mirnog pogleda priroda je samo promenljiv oblik uvek prisutnog, besmrtnog života. Tako je i covekov najvažniji zadatak i dužnost da razvije dušu. Beskorisno je raspravljati da li je duša nešto ljudsko, ne nalazi li se i u životinjama, u biljkama! Duša je sigurno svuda - svuda je moguca, svuda pripremljena, svuda naslucivana i poželjna. Ali, kao što ne smatramo da je kamen izraz pokreta, vec životinja (iako je i kamen pokret, život, stvaranje, propadanje), tako dušu tražimo pre svega kod coveka. Tražimo je tu gde se najsigurnije nalazi, boluje, postoji.

Herman Hesse 
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   23/5/2010, 7:23 pm

Gotama


U gradu Savati svakom detetu je bilo poznato ime Uzvišenog Bude, a svaka kuća je bila spremna da sledbenicima Gotame, ćutljivim misliocima, napuni čanak za milostinju. U blizini grada se nalazilo najdraže prebivalište Gotame, u gaju Jetavana, koji je bogati trgovac Anatapindika, odani poštovalac Uzvišenog, poklonio njemu i njegovim učenicima.
Ovo je bio predeo u koji se uputiše dvojica mladih isposnika, prema pričama i uputstvima dobijenim u toku njihovog traganja za Gotamom. I čim su stigli u Savati, ponuđena im je hrana već u prvoj kući, ispred čijih su se vrata moleći zaustavili, i oni je primiše, a Sidarta upita ženu koja im je pružila hranu:
- Bili bismo radi znati, milosrdna, gde boravi Buda, nadasve prečasni, mi smo dvojica samana iz šume, a došli smo da vidimo njega, Savršenog, i da čujemo učenje iz njegovih usta.
Žena reče:
- Odista, ovde se vas dvojica samana iz šume nalazite na pravom mestu. Znajte, Uzvišeni boravi u Jetavani, u vrtu Anatapindike. Zakonačite tamo, hodočasnici, ima dovoljno mesta za sve one bezbrojne koji dolaze sa svih strana da čuju učenje iz njegovih usta.
Govinda se tada obradova i radosno povika:
- Blago nama, jer smo došli do cilja i ovo je kraj našeg puta! Ali, reci nam, majko hodočasnika, poznaješ li Budu, jesi li ga videla svojim očima?
Žena reče:
- Mnogo puta sam videla Uzvišenog. U mnoge dane su ga videle moje oči kako promiče ulicama, ćutke, u žutom ogrtaču, kako pred vratima bez ijedne reči pruža svoj čanak za milostinju, kako zatim odlazi dalje sa punim čankom u rukama.
Ushićeno je Govinda slušao ove reči želeći da pita i da čuje još mnogo toga. Ali, Sidarta ga opomenu da treba poći dalje. Oni se zahvališe i pođoše, a upravo i nisu morali da pitaju za put, jer su se mnogi hodočasnici i monasi iz Gotamine zajednice takođe uputili u Jetavanu. I kako su oni stigli usred noći, tako su neprestano pristizali i drugi, na sve strane su odzvanjali dozivanja i govor onih koji su tražili i dobili konak. Dvojica samana, naviknutih na život u šumi, našli su sebi brzo i bez buke sklonište u kome su se odmarali do jutra.
Pri izlasku sunca bili su iznenađeni videći koliki je broj vernika i radoznalaca tu proveo noć. Po svim stazama čarobnog gaja šetali su monasi u žutom ruhu, neki su sedeli ispod stabala, utonuvši u razmišljanja, pa je senoviti vrt ličio na grad u kome su ljudi vrveli kao pčele u košnici. Većina monaha krenu sa čankom za milostinju u grad da prikupe hranu za podnevni obrok, jedini u toku celog dana. I sam Buda, Posvećeni, običavao je da jutrom odlazi u prošnju.
Sidarta ga je poznao čim ga je ugledao, kao da mu ga je neki bog pokazao. Video je skromnog čoveka u žutoj monaškoj rizi, sa čankom za milostinju u ruci.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   23/5/2010, 7:36 pm

Putnicima na Istok

Igra staklenim perlama

Pokušaj opće shvatljiva uvoda u njezinu povijest

... non entia enim licet quodammodo levibusque hominibus facilius atque incuriosius verbis reddere quam entia, verumtamen pio diligentique rerum scriptori plane aliter res se habet: nihil tantum repugnat ne verbis illustretur, at nihil adeo necesse est ante hominum oculos proponere ut certas quasdam res, quas esse neque demonstrari neque probari potest, quae contra eo ipso, quod pii diligentesque viri illas quasi ut entia tractant, enti nascendique facultati paululum appropinquant.

Albertus Secundus tract. de cristall. spirit. ed. Clangor et Collof. lib. I. cap. 28

U rukopisnom prijevodu Josefa Knechta:


... ako je u stanovitu smislu i za lakoumne ljude lakše i manje odgovorno prikazati nepostojeće od postojećih stvari, za ozbiljna je i savjesna ljetopisca upravo obratno: ništa tako lako ne umakne prikazivanju riječima i ništa nije toliko potrebno ljudima predočiti kao određene stvari čije postojanje nije dokazivo ni vjerojatno, a koje se, međutim, upravo po tomu što ih ozbiljni i savjesni ljudi uzimaju kao postojeće, za korak približuju postojanju i mogućnosti rođenja.

Nakanili smo u ovoj knjizi sačuvati ono malo biografske građe što je uzmogosmo pronaći o Josefu Knechtu, učitelju Igre, Magistru ludi Josephusu III, kako je nazvan u Arhivu Igre staklenim perlama. Nismo slijepi pred činjenicom da ovaj pokušaj u neku ruku proturječi zakonima i običajima što vladaju duhovnim životom, ili se bar čini da im proturječi. Ta upravo brisanje osobnoga, po mogućnosti savršeno podređivanje pojedinca hijerarhiji odgojnih vlasti i znanosti, jedno je od vrhovnih načela našega duhovnog života. A to se načelo, i to u dugoj tradiciji, tako temeljito primjenjivalo da je danas neobično teško - u mnogim slučajevima čak posve nemoguće - o pojedinim osobama, koje su ovoj hijerarhiji primjemo služile, iznaći biografske i psihološke pojedinosti; u mnogim se slučajevima više ne daju utvrditi ni osobna imena. Najposlije, prava je odlika duhovnog života naše Provincije što je njezinu hijerarhijskom sustavu anonimnost idealom koji je gotovo blizu svome ostvarenju.

Što smo unatoč tomu postojani u svom pokušaju da pronađemo nešto o životu učitelja Igre, Josephusa III, te da prizovemo obrise njegova lika, neće biti zbog kulta ličnosti, ni zbog nedostatka poštovanja spram običaja, nego naprotiv, uvjereni smo, samo u duhu služenja istini i znanosti. Stara je misao: što oštrije i nemilosrdnije sročimo neku tezu, to neodoljivije zazivamo njezinu antitezu. Prihvaćamo i cijenimo misao na kojoj se temelji anonimnost naših vlasti i našega duhovnog života. Ali jedan pogled u pretpovijest baš toga duhovnog života, u razvitak Igre staklenim perlama posebice, neizbježno nam pokazuje da svaki stupanj razvoja, svaka razrada, svaka izmjena, svaki važan potez, bilo da se tumači kao napredan ili nazadan, neosporno otkriva, doduše ne onog jedinog i pravog njezina začetnika, ali zato njezino najjasnije naličje upravo u osobi onoga koji je unio izmjenu, koji je postao oruđem preobrazbe i usavršavanja.

Dakako, ono što danas shvaćamo kao ličnost uvelike se razlikuje od onoga što su pod tim pojmom razumijevali životopisci i povjesničari pređašnjih vremena. Za njih je - naročito za autore razdoblja u kojima je postojala izrazita sklonost biografiji - čini se, ili bi se moglo reći, bit osobnosti bila u onome što odudara, što je protivno propisanome, često čak i patološko, dok mi današnji počinjemo govoriti o značajnim ličnostima tek onda kad susretnemo ljude kojima je posvema uspjelo podrediti se općemu, izvan svega izvornoga i neuobičajenoga, i koji su se usavršili u službi nadosobnome. Ako bolje pogledamo, taj je ideal bio poznat već i starom vijeku: lik »mudraca« ili »savršenoga«, u starih Kineza, na primjer, ili sokratovski ideal vrline, jedva da se razlikuje od našega današnjeg ideala, a mnoga je velika duhovna organizacija - kao na primjer Rimska crkva - na vrhuncima moći priznavala slična načela, te nas mnoge od njihovih najvećih figura, poput svetoga Tome Akvinskoga, podsjećaju na ranogrčke kipove; više se doimaju kao klasični predstavnici tipova nego kao pojedinci. Kako god bilo, u doba prije reformacije duhovnog života koja je počela u dvadesetom stoljeću i koje smo mi nasljednici, onaj se pravi drevni ideal bio očito gotovo posve izgubio. Čudimo se kad se u životopisima onih vremena opširno priča o tomu koliko je junak imao sestara ili koji su mu duševni ožiljci i brazgotine ostali od raskida s djetinjstvom, iz puberteta, u nadmetanju za priznanje, u nadmetanju za ljubav. Nas današnje ne zanima ni patologija ni obiteljska povijest, ni nagonski život, ni probava ili nesanica nekog junaka; čak nam nije osobito važna njegova duhovna pretpovijest, njegov odgoj, predmeti koje je sam birao za studij, lektira koju je najviše volio ili slično. Nama je naročite pažnje vrijedan tek onaj junak koji je od prirode i odgojem stekao takve sposobnosti da se njegova osobnost posve stopila s njezinom hijerarhijskom funkcijom, a da pri tom nije izgubio onu snažnu, svježu i divnu poletnost što individuumu daje vrijednost i miris. A kad između pojedinca i hijerarhije nastanu sukobi, onda te sukobe shvaćamo kao kamen kušnje veličine neke ličnosti. Koliko malo odobravamo buntovniku kad ga pohota i strasti navedu na kršenje ustaljena reda, toliko nam je štovanja vrijedan spomen na žrtve, na one koji su uistinu tragični.

Kod junaka, dakle, kod tih doista uzornih ljudi, zanimanje za osobu, za ime, za lik i kretnje čini nam se dopuštenim i prirodnim, jer ni u najsavršenijoj hijerarhiji, u sustavu koji je i ponajviše lišen trvenja, nikako ne vidimo neki mehanizam sastavljen od mrtvih i jednoličnih dijelova, nego živo tijelo, sazdano od dijelova i oživljeno organima od kojih svaki posjeduje svoj način i svoju slobodu i sudjeluje u čudu življenja.

U tom smo smislu tragali za bilješkama o životu Meštra Igre staklenim perlama, Josefa Knechta, a poglavito za svime što je sam napisao, i došli smo tako u posjed nekoliko rukopisa koje smatramo vrijednima čitanja.

Ono što nam je priopćiti o Knechtovoj osobi i njegovu životu nekima je od članova Reda, posebice među igračima Igre staklenim perlama, zasigurno već potpuno ili djelomice poznato, pa se već stoga ova knjiga ne obraća samo tom krugu, nego se i mimo njega nada sklonu čitatelju.


Deo iz "Igre staklenih perli"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   11/9/2010, 8:25 pm

HERMAN HESE "STEPSKI VUK"

Prošao je dan, kao što, eto, dani prolaze; nekako sam ga proveo, upravo tiho ubio svojim primitivnim i plašljivim načinom životne umetnosti.

A ko je nad ruševinama svog života tražio truli smisao, patio zbog nečeg na izgled besmislenog, preživljavao na izgled lude stvari, a tajno se, u poslednjem sumanutom haosu, još nadao otkrovenju i Božjoj blizini.

Usamljenost je neizvesnost, a ja sam je priželjkivao i i stekao tokom dugogo niza godina. Nezavisnost je hladna, ali je i spokojna, čudesno spokojna i prostrana, ako onaj hladni i tihi prostor u kome se okreću zvezde.

U mojoj prirodi je bilo mnogo detinjastog, mnogo radoznalosti, velika je bila moja želja de se igram i volja da gubim vreme. Zato mi je , eto, trebalo mnogo vremena da uvidim da se i igra jednom mora završiti.

-Voliš me- produži ona- iz razloga koji sam ti već rekla: probudila sam tvoju usamljenost, zaustavila te pred vratima pakla i ponovo te probudila. Ali ja hoću više od tebe, mnogo više. Hoću da se zaljubis u mene. Ne, nemoj mi protivrečiti, pusti me da govorim. Ti me voliš, to osećam, i zahvalan si mi, ali ti nisi zaljubljen u mene. Hoću da to budeš, to sačinjava deo mog poziva. Ali pazi dobro, ne činim to zato što smatram da si naročito privlačan. Ja nisam zaljubljena u tebe, kao što i ti nisi zaljubljen u mene. Potrebna sam ti da bi naučio da igraš, da bi naučio da se smeješ, da bi naučio da živiš. A meni si ti potreban, ne danas, već kasnije, za nešto veoma važno i lepo.

Stepski Vuki

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   25/9/2010, 5:29 pm

" Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo, ono što daje vrednost i i lepotu našem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni. Lepota nije ništa, video sam lepe muškarce i lepe žene koji su bili nesrećni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseća; bilo je bolesnika punih volje za životom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom od patnje.
Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja osećanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, već onome ko ume da je voli i da joj se divi..."

Herman Hese

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   25/9/2010, 5:40 pm

HERMAN HESE - UMETNOST DOKOLICE (BESANE NOĆI)

Kasno je. Ležiš u krevetu i ne možeš da zaspiš. Ulica je mirna, s vremena na vreme vetar u baštama pomeri drveće. Negde zalaje pas; udaljenom ulicom prolaze kola.

A sna nema.

Ne pomaže ti da ideš gore-dole, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od onih časova u kojima nema načina da pobegneš od samog sebe. Tobom će zagospodariti misli i kretanja duše, a društva nema da se, kao obično, ispričaš. Onome ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u domovini i detinjstvo, šume u kojima je proživeo najslobodnije i najnezaboravnije dečačke dane, sobe i stepeništa na kojima se čula graja njegovih dečačkih igara. Slike roditelja, strane, ozbiljne, ostarele, sa ljubavlju, brigom i tihim prekorom u očima. Pruža ruku i uzalud očekuje da i njemu neko pruži desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamljenost; izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspoloženjima ovih sati čine nas, gotovo sve, tužnim. Ko u mladosti nije zadavao brige svojim najbližima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije bar jednom iz inata i obesti izbegao sreću koja je pred njim stajala, ko nikada nije povredio svoj ili tuđ ponos, ili se ogrešio o prijatelje nekom nesmotrenom rečju, nekim ružnim i uvredljivim ponašanjem? Sada svi oni stoje pred tobom, ne govore ništa i čudno te gledaju mirnim očima, a tebe je sramota od njih i od samog sebe.

U našem užurbanom i neosetljivom životu začuđujuće je malo sati u kojima duša može da bude svesna sebe, u kojima život ustupa mesto smislu i duhu, a duša neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i savesti. To se verovatno dešava pri preživljavanju velikog bola, verovatno nad kovčegom majke, verovatno na bolesničkoj postelji, na kraju nekog dugog usamljeničkog putovanja, u prvim satima ponovnog vraćanja u život, ali to uvek prate nemiri i mučenja.
Vrednost ovakvih budnih noći je baš u tome. U njima duša uspeva da bez snažnih spoljašnjih potresa dođe do onoga što je pravedno, bez obzira da li je to čudno, ili zastrašujuće, da li je za osudu, ili za žaljenje.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   19/10/2010, 8:07 pm

.."Veliki ljudi su za mlade ljude kao suvo grozdje u kolacu svetske istorije,oni takodje spadaju u njenu pravu supstancu,izvesno,i nije nimalo lako ni prosto,kao sto bi se mislilo,razlikovati stvarne velikane od prividnih velikana.Kod prividno velikih,izgled velicine daju istorijski trenutak u njegova tumacenja i prilazenja,ali ima istoricara i biografa,a kamo li novinara,kojima to tumacenje i zahtjevanje jednog istorijskog trenutka hoce da kaze-trenutni uspeh pojavljuje se vec kao znak velicine.Omiljene figure takvih istoricara su kaplar koji od danas do sutra postane diktator,ili kurtiazna koja za trenutak uspe da upravlja dobrim ili rdjavim raspolozenjem jednog vladara sveta.
A idealno raspolozeni mladici vole,obrnuto,najvise tragicno neuspele,mucenike,one za trenutak suvise rano ili suvise kasno dosle"...

Hermann Hesse-Igra staklenih perli

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   2/11/2010, 9:54 pm

Nosio si u sebi jednu sliku o zivotu, jednu veru i zahtev, bio si spreman na dela patnje i zrtve, a postepeno si primecivao da svet od tebe ne trazi ni dela ni zrtve i tome slicno, da zivot nije herojski ep, sa junackim ulogama i ostalim, vec samo gradjanska bolja soba u kojoj su ljudi savrseno zadovoljni jelom i picem, kafom i pletenjem carapa, igranjem taroka i muzikom preko radija. A ko hoce nesto drugo i u sebi nosi nesto drugo, ono junacko i lepo, ko obozava velike pesnike ili svece, taj je budala i Don Kihot. Lepo. Tako sam i ja prosla prijatelju moj! Bila sam darovita devojka i predodredjena da zivim po nekom uzvisenom uzoru, da postavljam velike zahteve prema sebi i da ispunjavam dostojne zadatke. Mogla sam da primim na sebe veliki udes, da budem zena jednoga kralja, ljubavnica jednog revolucionara, sestra jednog genija ili majka jednog mucenika. A zivot mi je, eto, dopustio samo da budem kurtizana sa dosta ukusa - pa i to mi je bilo prilicno otezavano! Tako se to zbivalo sa mnom. Neko vrijeme sam bila neutjesna i dugo sam trazila krivicu u samoj sebi. Mislila sam da zivot, najzad, uvek mora da bude u pravu, a ako se on narugao mojim lepim snovima, tako sam mislila, znaci da su moji snovi bili glupi i da oni nisu bili u pravu. Ali sve to nije pomoglo. A posto sam imala dobre oci i usi, a posto sam bila pomalo radoznala, pocela sam veoma pazljivo da posmatram zivot, svoje poznanike i susede, vise od pedesetoro ljudi i sudbina, i tada sam videla, Hari, da su moji snovi bili u pravu, po hiljadu puta u pravu, isto kao i tvoji. A zivot i stvarnost nisu bili u pravu. Da jedna zena moga kova nema drugi izbor nego da bedno ostari u sluzbi pored pisace masine nekog coveka koji zaradjuje novac, ili da se za takvog jednog coveka uda radi njegovog novca, ili da najzad postane neka vrsta devojcure, isto je tako nepravedno kao i to sto covek kakav si ti, usamljen, povucen u sebe i ocajan, mora da se masi noza za brijanje. Kod mene je beda mozda bila vise materijalna i moralna, kod tebe duhovna – ali je put bio isti. Zar mislis da ne mogu da shvatim tvoj strah od fokstrota, tvoju odvratnost prema barovima i dvoranama za igru i tvoje rogusenje protiv jazza i svih tih drangulija! Shvatila sam sve to isuvise dobro, kao i tvoje gnusanje prema politici, tvoju tugu zbog blebetanja i neodgovornog poslovanja raznih stranaka i stampe, tvoje ocajanje zbog rata, kako proslog tako i buduceg, zbog nacina na koji se danas misli, cita, gradi, svira, proslavlja i stice obrazovanje! U pravu si, stepski vuce, po hiljadu puta u pravu, pa ipak moras da propadnes. Tvoji zahtevi su odvise visoki, tvoja glad prevelika za ovaj jednostavni i nemarni svet, zadovoljan tako sitnim stvarima, koji te odbacuje od sebe jer ti za njega imas jednu suvisnu dimenziju. Ko danas hoce da zivi i da uziva u tome, ne sme da bude kao sto smo ti i ja. Ko umesto ciguljanja trazi muziku, umjesto razonode radost, umjesto novca dusu, ko umesto spekulisanja trazi istinski rad, i umesto igre istinsku strast, tome ovaj lepuskasti svet ne moze biti domovina …”

Herman Hese - "Stepski vuk"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:23 pm

Herman Hese - Sidarta


PRVI DEO
1. SIN BRAMANA
U senci kuće, na sunčanoj rečnoj obali kraj čunova, u senci smokvinih stabala
stasao je Sidarta, prelepi sin bramana,1 mladi soko, zajedno sa Govindom, svojim
prijateljem. Sunce je opalilo njegova svetla pleća na obali reke, kada se kupao,
obavljao sveta pranja, prinosio svete žrtve. Senke su se slivale u njegove crne oči u
mangoovom lugu za vreme dečačkih igara, kada je slušao majčinu pesmu, kada je
prinosio svete žrtve, slušao učenje svoga oca, učenjaka, u razgovoru sa
mudracima. Odavno je Sidarta učestvovao u razgovorima mudraca, učio se sa
Govindom govorništvu, učio se sa Govindom veštini razmišljanja, podvrgavao
meditacijama. Umeo je da nečujno izgovori om,2 reč nad rečima, da je izgovara u
sebi sa udahom, da je izgovara iz sebe sa izdahom, sabrane duše, čela ovenčana
sjajem bistroumna duha. U biti svoga bića već je znao za atman,3 nerazrušiv,
sjedinjen sa svemirom.
1 Braman - na najstarijem sanskritskom jeziku označava moć koju su sveštenici pripisivali sebi: da
pesmama i izrekama jačaju silu bogova, da ih privole da blagonaklono usliše njihove želje. Sveštenik
koji poznaje »čarobnu izreku« - braman, nazvan je takoñe braman, a u kasnije vreme bramana. (Prim.
prev.)
2 Om - po bramanskoj liturgiji naročito sveta reč, koja se (slična hrišćanskom »amin«) izgovara na
početku i na kraju recitovanja svetih spisa. Bramani su joj u najranija vremena pridavali mistično
značenje. (Prim. prev.)
3 Atman - na izvornom sanskritskom znači »dah, sopstvo, suštastvenost«, a kasnije postaje sinonim
indijske metafizike: sila koja deluje u biću jedinke i čini jedinstvo sa prauzrokom svakog postojanja, sa
»velikim jednim« koji objedinjuje sva bića i svetove. (Prim. prev.)
Radost bi zaigrala u srcu njegovog oca zbog sina, sklonog učenju, žednog znanja,
kad bi video da on izrasta u velikog mudraca i sveštenika, u velikana među
bramanima.
Milina bi zaigrala u nedrima njegove majke kad bi ugledala kako seda i kako ustaje
snažni lepi vitkonogi Sidarta, kako je pozdravlja savršeno uglađeno.
Ljubav bi se rađala u srcima mladih bramanskih kćeri kada bi Sidarta prolazio
ulicama grada, svetla čela, kraljevska pogleda, uzanih bedara.
Ali, više od svih njih voleo ga je Govinda, njegov prijatelj, sin bramana. Voleo je
Sidartin pogled i njegov umiljat glas, voleo je njegov hod i savršeni sklad njegovih
pokreta, voleo je sve što je Sidarta činio i rekao, a najviše je voleo njegov duh,
njegove uzvišene, vatrene misli, žarku volju, njegovu obdarenost. Govinda je znao
da Sidarta neće biti običan braman, lenj obredni činovnik, gramzivi prodavac
vradžbina, sujetan, jalov besednik, da neće biti zao, podmukao sveštenik, niti
pitoma, glupava ovca među brojnim stadom. Ne, on to neće biti, a ni sam Govinda
nije želeo da postane takav, da bude braman kakvih ima na desetine hiljada. Želeo
je da bude sledbenik Sidarte, voljenog, uzvišenog. I ako bi Sidarta jednom postao
bog, ako bi jednom ušao među ozarene, Govinda će ga slediti, kao njegov prijatelj,
pratilac, kao njegov sluga, kopljonoša, njegova senka.
Svi su voleli Sidartu, svima je on bio radost, svima uživanje.
Ali, Sidarta sam sebi nije bio radost, nije uživao u sebi. Promičući ružičastim
stazama smokvika, sedeći u plavičastoj senci u lugu razmišljanja, perući svoje telo
pri svakodnevnom pokajničkom kupanju, prinoseći žrtvu u dubokoj senci mangoove
šume, savršeno skladnih pokreta, voljen od svih, svima radost, on ipak nije u svom
srcu nosio radost. Snovi i nemirne misli dolazili su mu iz rečnih voda, iz svetlucanja
noćnih zvezda, iz rastopljenih sunčevih zraka, nadirali su snovi i nespokojstvo duše
iz žrtvenog dima, iz daha stihova Rig-vede,4 iz odlomaka učenja starih bramana.
4 Rig-veda - jedna od četiri Vede, najstarijih spomenika literature na sanskritskom. Rig-veda je
najstarija i sastoji se od deset knjiga stihova i hvalospeva. (Prim. prev.)
Sidarta je u sebi počeo da pothranjuje nezadovoljstvo. Da oseća da ga ljubav oca,
ljubav majke, pa i ljubav njegovog prijatelja, Govinde, neće uvek i za sva vremena
usrećiti, utoliti, zasititi i zadovoljiti. Počeo je da naslućuje da su mu prečasni otac i
ostali njegovi učitelji, mudri bramani, već saopštili veći i najbolji deo svoje mudrosti,
da su svoje obilje već ulili u posudu njegovog uma punog iščekivanja, a ta posuda
nije bila puna, duh nije bio zadovoljan, duša nije bila spokojna, srce se nije stišalo.
Sveta pranja su bila dobra, ali ona su bila samo voda, nisu mogla da speru greh,
nisu lečila žeđ duha, nisu mogla da razreše pritisak u srcu. Osobite su bile žrtve i
prizivanje bogova - ali zar je to bilo sve? Da li su žrtveni obredi pružali sreću? I kako
su stvari stajale sa bogovima? Da li je zbilja Prajapati5 stvorio svet? Nije li to bio
Atman, on, jedini, svemogući? Nisu li likovi bogova stvoreni kao ti i ja, podređeni
vremenu, prolaznosti? Da li je samim tim dobar, da li je pravilan, da li je celishodan
čin prinošenja žrtve bogovima? Kome drugom je trebalo prinositi žrtve, kome
drugom odavati počast, da li Njemu, Jedinom, Atmanu? I gde je boravio, gde je
kucalo njegovo večno srče, gde drugde doli u sopstvenom ja, u onome najdubljem,
u nerazrušivom, koje svakako nosi u sebi. Ali, gde je bilo to ja, to najunutarnjije,
poslednje? Nije bilo meso i kost, ni misao, niti svest, tako je glasilo učenje
najmudrijih. Gde se onda nalazilo? Da bi se prodrlo do tog ja, do sebe, do atmana -
da li je postojao neki drugi put za kojim je vredelo tragati? Oh, niko mu nije ukazivao
na taj put, niko ga nije znao, ni otac ni učitelj ni mudraci, niti svete obredne pesme!
Bramani i njegove svete knjige znali su sve, o svemu su vodili brigu i više od toga, o
stvaranju sveta, o postanku govora, hrane, o udahu i izdahu, o poretku čula, o
delima bogova -znali su beskrajno mnogo - ali, da li je bilo vredno znati sve to, a ne
znati ono jedno jedino, najosnovnije i jedino bitno?
Svakako, mnogi stihovi u svetim knjigama, prvenstveno u Upanišadama6 Samaveda,
7 govorili su u divnim pesmama u tom najunutarnjijem i poslednjem. »Tvoja
duša je vasceli svet«, pisalo je tu, a bilo je napisano i to da čovek u snu, u
najdubljem snu, ulazi u svoje najsuštastvenije i boravi u Atmanu. Čudesnu mudrost
5 Prajapati - po bramanskoj religiji tvorac sveta i vasione. (Prim. prev.)
6 Upanišade - teološko-filozofski traktati na sanskritskom, koji sadrže najstarije filozofske teorije
Indijaca. (Prim. prev.)
7 Sama-veda - sadrži melodije koje se pevaju prilikom prinošenja žrtava. (Prim. prev.)
su sadržali ovi stihovi, sva saznanja najmudrijih bila su sabrana u magične reči,
čiste kao med koji skupljaju pčele. Zacelo, neizmerna saznanja, koja su sakupila i
očuvala bezbrojna pokolenja mudrih bramana, nisu se smela nipodaštavati.
Ali, gde su bili bramani, gde sveštenici, gde mudraci ili pokajnici kojima je uspelo ne
samo da dokuče to najdublje znanje, već i da u njemu žive? Gde je posvećeni koji
će postojanje u Atmanu volšebno preneti iz sna u budno stanje, u život, u svaki
korak, u reči i dela? Sidarta je poznavao mnoge prečasne bramane, pre svih svog
oca, iskonski čistog, učenog, nadasve poštovanja dostojnog. Njegov otac je
izazivao divljenje, ponašanje mu je bilo uzdržano i plemenito, njegov život u znaku
čistote, njegova reč bila je mudra, iza njegovog čela rojile su se tanane i uzvišene
misli - ali, da li je on, koji je toliko znao, živeo u blaženstvu, da li je imao svoj mir,
zar nije i on bio jedan od onih koji traže, a ne mogu da utole žeđ? Zar on nije morao
uvek navodno žedan piti sa svetih izvora, napajati se prinošenjem žrtava, čitanjem
knjiga, raspravama među bramanima? Zašto je on, tako besprekoran, svakodnevno
morao da sa sebe spira greh, da obavlja čin pranja, svakoga dana i uvek ponovo?
Zar Atman nije bio u njemu, zar iz njegova srca nije izvirao praiskonski izvor? Taj
praiskonski izvor je trebalo naći u sebi, prisvojiti ga! Sve drugo je bilo samo
traženje, zaobilazni put, lutanje.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:24 pm

To su bile Sidartine misli, to je bila njegova žeđ, to je bila njegova patnja.
Često je izgovarao reči iz jednog Čandogija-upanišada: »Zacelo, ime bramana je
Satiam - zacelo, onaj kome je to poznato svakog dana ulazi u nebeski svet.« Često
mu se činilo da je nebeski svet sasvim blizu, ali nikada nije sasvim dopro do njega,
nikada nije utolio poslednju žeđ. I od svih mudrih i najmudrijih koje je poznavao i
koji su ga proučavali, nije bilo nijednog koji bi sasvim dopro do nebeskog sveta, koji
bi sasvim utolio večitu žeđ.
- Govindo, - reče Sidarta svom prijatelju, - Go-vindo, mili, pođi sa mnom do
banijanovog drveta, da tonemo u meditacije.
Pošli su do banijanovog drveta i seli, ovde Sidarta, a dvadeset koraka dalje
Govinda. Pošto se smestio, spreman da izgovara om, Sidarta je mrmljao u sebi stih:
»Om je luk, a duša je strela,
Cilj strele je braman
Kome treba nepokolebljivo težiti.«
Kada je prošlo uobičajeno vreme za vežbe u meditiranju, Govinda se diže. Spustilo
se veče i došlo je vreme da se obavi pranje u suton. Pozvao je Sidartu po imenu.
Sidarta se nije odazvao. Sedeo je utonuo u duboko razmišljanje, svoj ukočeni
pogled upravio je u neki veoma daleki cilj i, dok mu je vrh jezika virio između zuba,
izgledalo je da i ne diše. Sedeo je tako, duboko zaronivši u meditiranje, misleći om,
odašiljući dušu kao strelu ka bramanu.
Jednom su samane8 prolazili kroz Sidartin grad, isposnici-hodočasnici, tri usahla,
ugasnula čoveka, ni stari ni mladi, prašnjavih i krvavih pleća, gotovo nagi, sprženi
od sunca, okruženi osamom, puni zazora i odbojnosti prema svetu, tuđinci i olinjali
šakali u ljudskom carstvu. Njihovim tragom provejavao je vreli dah prigušivane
strasti, razorne službe nemilosrdnog uništavanja svoga bića.
Uveče, nakon časa meditacije, Sidarta reče Govindi:
- Sutra u rano jutro, prijatelju moj, Sidarta odlazi samanama. Postaće samana.
Govinda preblede čuvši ove reči i pročitavši sa skamenjenog lica svoga prijatelja da
je njegova odluka neizmenjiva kao putanja strele odapete sa luka. U magnovenju i
na prvi pogled Govinda je znao: evo, to je početak, Sidarta sad ide svojim putem,
8 Samana - grčki naziv za budističke isposnike (prema sanskritskom šramana). (Prim. prev.)
nikla je klica njegove sudbine, a sa njegovom i moja. I njegovo lice postade bledo
kao suva kora banane.
- O Sidarto, - povika - hoće li ti to otac dozvoliti?
Sidarta ga pogleda kao da se prenuo iza sna. Munjevito je prozreo Govindinu dušu,
pročitao u njoj strepnju, otkrio u njoj mirenje sa sudbinom.
- O Govindo, - reče tihim glasom - ne gubimo reči. Sutra u osvit zore počinjem život
samane. Ne govorimo više o tome.
Sidarta ude u odaju u kojoj je njegov otac sedeo na hasuri od rogozine, priđe mu s
leđa i zastade, sve dok otac ne oseti da neko stoji iza njega.
Braman reče:
- Jesi li to ti, Sidarto? Kazuj to što si došao da mi kažeš.
Sidarta reče:
- S tvojim dopuštenjem, oče moj. Došao sam da ti kažem da želim sutra da
napustim tvoju kuću i da odem među isposnike. Moja je želja da postanem samana.
Neka se moj otac tome ne protivi.
Braman je ćutao, a ćutao je tako dugo da su se za to vreme iza malog prozora
kretale zvezde i promenile svoj položaj pre no što se prekinuo tajac u odaji. Nem i
nepokretan stajao je u odaji sin, nem i nepokretan sedeo je na hasuri otac, a
zvezde su se kretale nebom. Tad progovori otac:
- Ne dolikuje bramanu da izgovara reči žestine i jarosti. Ali, negodovanje mi je
uskomešalo srce. Ne bih želeo da i po drugi put čujem ovu želju iz tvojih usta.
Braman lagano ustade, Sidarta je stajao nem, skrštenih ruku.
- Šta čekaš? - upita otac.
Sidarta reče: - Ti znaš.
Nezadovoljan, otac napusti odaju, nezadovoljan potraži svoj ležaj i ispruži se na
njemu.
Sat kasnije, kako mu san nije dolazio na oči, braman se diže, koraknu tamo-amo i
iziđe iz kuće. Bacivši pogled kroz mali prozor odaje vide Sidartu kako stoji, skrštenih
ruku, nepomičan. Mutno se belasalo njegovo svetio gornje ruho. Nespokojna srca
otac se vratio.
Posle jednog sata, san mu nije dolazio, braman se ponovo diže, opet koraknu amotamo,
iziđe pred kuću i vide da je mesec izišao. Bacio je pogled kroz prozor u odaju,
u njoj je stajao Sidarta, nepomičan, skrštenih ruku, a na njegovim nagim
cevanicama ogledao se mesečev sjaj. Zabrinuta srca otac se vratio.
I ponovo naiđe posle jednog sata, i, pogledavši kroz prozor, vide Sidartu kako stoji
na mesečini, pri sjaju zvezda, u tami. I navraćao bi tako svakog sata, ćutke, i
bacivši pogled u odaju ugledao bi Sidartu kako stoji nepomično, a srce mu se punilo
gnevom, srce mu se punilo nespokojstvom, srce mu se punilo strepnjom, punilo
tugom.
I u poslednji noćni čas, pre no što će dan, opet je navratio i ugledao mladića kako
stoji, pa mu se učinio velik i nekako tuđ.
- Sidarto, - progovori - šta čekaš?
- Ti znaš.
- Hoćeš li tako stajati i čekati da dođe dan, da dođe podne, da dođe veče?
- Stajaću i čekaću.
- Umorićeš se, Sidarto.
- Umoriću se.
- Zaspaćeš, Sidarto.
- Neću zaspati.
- Umrećeš, Sidarto.
- Umreću.
- Zar ćeš radije da umreš nego da poslušaš svog oca?
- Sidarta je uvek slušao svog oca.
- Znači li to da se odričeš svoje namere?
- Sidarta će učiniti kako mu otac kaže.
Prva svetlost dana prodre u odaju. Braman vide da Sidarti podrhtavaju kolena. Na
Sidartinom licu nije bilo drhtaja, pogled njegovih očiju bio je uperen u daljinu. Otac
je tada znao da Sidarta više nije kod njega, u zavičaju, da ga je u stvari već
napustio.
Otac spusti ruku Sidarti na rame.
- Poći ćeš u šumu, - reče - i bićeš samana. Nađeš li blaženstvo u šumi, dođi i pouči
me. Naiđeš li na razočarenje, vrati se i daj da opet zajednički prinosimo žrtve
bogovima. Sad idi i poljubi svoju majku, reci joj kuda ideš. Meni je, međutim, vreme
da pođem na reku i da obavim prvo pranje.
Skinuvši ruku sa sinovljeva ramena, iziđe. Sidarta se zateturao kada je pokušao da
korača. Ovladavši svojim udovima poklonio se ocu i pošao majci, da učini kako mu
je otac rekao.
Kada je u prvi osvit, polako krećući utrnule noge, napustio još usnuli grad, kod
poslednjih koliba diže se neka senka, koja se tu bila šćućurila, i priključi pokloniku -
Govinda.
- Došao si, - reče Sidarta i nasmeši se.
- Došao sam, - reče Govinda.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:24 pm

2. KOD SAMANA
Uveče istoga dana stigoše isposnike, usahle samane, i ponudiše im svoju pratnju i
pokornost. Bili su prihvaćeni.
Sidarta pokloni svoju odeću nekom siromašnom bramanu na ulici. Nosio je još
samo pregaču oko bedara i nešiveni ogrtač zemljane boje. Jeo je samo jedanput
dnevno i nikad kuvanu hranu. Postio je petnaest dana. Postio je dvadeset i osam
dana. Snaga mu se istopila na butinama i obrazima. Vreli snovi sukljali su iz
njegovih uvećanih očiju, na sasušenim prstima izrasli su nokti kao kandže, a na
podbratku tršava brada. Pogled mu je bio leden pri susretu sa ženama; krivio je
usne pun prezira kada bi prolazio kroz grad u kome su ljudi bili lepo odeveni. Viđao
je trgovce kako trguju, velmože kako odlaze u lov, ožalošćene kako oplakuju svoje
mrtve, bludnice kako se nude, lekare kako se zauzimaju oko bolesnika, sveštenike
kako određuju dan za setvu, zaljubljene kako vode ljubav, majke kako doje decu - i
sve to nije bilo dostojno njegovog pogleda, sve je bilo lažno, sve je zaudaralo,
vonjalo na laž, sve je bila samo obmana uma, varka sreće i lepote, sve samo
prikrivena trulež. Gorak je bio ukus sveta. Život je bio patnja.
Sidarta je pred sobom imao samo jedan jedini cilj: da u njemu sve bude prazno, bez
žeđi, bez želja, bez snova, bez radosti i tuge. Da odumre i da više ne bude ja, da
opustela srca nađe mir, da u mislima, u nebiću, bude otvoren čudima - to je bio
njegov cilj. Kada budem sve savladao i umro, kad se svaka požuda i svaki nagon u
mome srcu stišaju, razbudiće se ono poslednje, najdublja bit, ono što više nije ja
već velika tajna.
Ćutke je Sidarta stajao pod vrelim sunčevim zracima, usijan od bola, usijan od žeđi.
Ćutke je stajao u vreme kiša, preko kose mu se slivala voda niz pleća koja su se
mrzla, niz bedra koja su se mrzla i niz noge, stajao je pokajnik tako sve dok mu se
pleća i noge više nisu mrzli, nisu trnuli, obamirali. Ćutke se šćućurio među trnje, iz
rana na koži koje su ga pekle kapala je krv, iz čireva gnoj, a Sidarta je ostao
ukočen, nepokretan sve dok krv nije prestala da curi, dok više nije ništa bolelo, ništa
nije peklo.
Sidarta je sedeo uspravno i učio da štedi dah, da gotovo ne diše, učio je da prekida
dah. Počeo je sa disanjem da bi naučio da smiri otkucaje srca, dok nisu utihnuli i
gotovo sasvim prestali.
Poučavan od najstarijeg samane, Sidarta je vežbao uništenje svoga sopstva,
vežbao se u meditaciji prema novim samanskim pravilima. Čaplja je proletela nad
bambusovom šumom - i Sidarta primi čaplju u svoju dušu, polete preko šume i
planine, postade čaplja, jedući ribe, gladujući glađu čaplje, govoreći kreštanjem
čaplje, umirući smrću čaplje. Na peskovitoj obali je ležao uginuli šakal i Sidartina
duša se uvukla u lešinu, postala mrtvi šakal; ležeći tako na pesku nadula se,
zaudarala, raspadala se, hijene su je raskomadale, orlušine oderale, pretvorila se u
kostur, pretvorila se u prašinu i bila razvejana po polju. I Sidartina duša se vratila,
bila je umrla, bila se raspala, bila se pretvorila u prah, bila je razvejana, okusila je
sumorni zanos kružnog toka života, iščekivala u novoj žeđi, kao lovac, prodor kroz
koji bi mogla da utekne iz tog kruga, onamo gde je kraj svih uzroka i gde počinje
bezbolna večnost. Umrtvljavao svoja čula, ništio svoje uspomene, izmigoljivši se iz
svoga ja prelazio bi u hiljade tuđih obličja, bio je životinja, bio je strvina, bio je
kamen, bio je drvo, bio je voda i, probudivši se, svaki put je opet nalazio sebe, na
svetlosti sunca ili meseca ponovo bi postao ja, okrećući se u kružnom toku života,
osetio bi žeđ i, savladavši je, ponovo našao neutoljenu.
Sidarta je naučio mnogo kod samana, naučio je da ide mnogim putevima koji su ga
odvajali od njegovog ja. Išao je putem gubitka sopstvenosti kroz patnju, kroz
dobrovoljno podnošenje i savladavanje bola, gladi, žeđi, umora. Išao je putem
gubljenja sebe pomoću meditacija, pomoću pražnjenja svog uma od svih misli i
predstava. Naučio je da ide ovim i drugim putevima, hiljadu puta napuštajući svoje
ja, boravio je satima i danima u nebitku. Ali, kako god su ga putevi odvajali od
njegovog ja, na kraju puta se ono ipak vraćalo. Neka je Sidarta i po hiljadama puta
utekao svome ja i boravio u ništavilu, boravio u životinji, u kamenu, ipak je povratak
bio neminovan, i neizbežan čas u kome je ponovo nalazio sebe, na suncu ili na
mesečini, u senci ili na kiši, kada je opet bio Sidarta, ponovo mučen patnjama
nametnutog kružnog toka života.
Pokraj njega je živeo Govinda, njegova senka, idući istim putevima, potčinivši se
istim težnjama. Retko su njih dvojica razgovarali o nečem što je bilo van potrebe
službe i vežbe. Katkad bi udvoje prolazili selima i prosili hranu za sebe i svoje
učitelje.
- Šta misliš, Govindo, - reče jednom Sidarta dok su išli u prošnju, - šta misliš, jesmo
li napredovali? Jesmo li dostigli svoje ciljeve?
Govinda odgovori:
- Učili smo i dalje učimo. Ti ćeš biti veliki samana, Sidarto. Brzo si savladao svaku
vežbu, mnogo puta zadivio stare samane. Jednom ćeš postati svetac, o Sidarto.
Sidarta reče:
- Meni se tako ne čini, prijatelju moj. To što sam do današnjeg dana naučio kod
samana, mogao sam, o Govindo, da naučim brže i jednostavnije. U svakoj krčmi po
četvrtima bludnica, prijatelju moj, među kiridžijama i kockarima.
Govinda reče:
- O Sidarto, ti bi da se šališ sa mnom. Kako bi od tih bednika mogao da se učiš
meditaciji, zadržavanju daha, kako bi naučio da budeš neosetljiv prema gladi i bolu?
A Sidarta reče tiho, kao da govori sam sebi:
- Šta je meditacija? Šta je napuštanje svoga tela? Šta je post? Šta je zadržavanje
daha? To je bekstvo od svoga ja, kratkotrajno izbavljenje od patnji sopstvenog bića,
prolazni zanos da se zaborave boli i besmislenost života. To je bekstvo i isti
kratkotrajni zaborav koji nalazi i gonič volova, kada u svratištu popije nekoliko šolja
pirinčanog vina ili prevrelog kokosovog mleka. Tada on više nije svestan svoga
bića, ne oseća bol života već nalazi kratkotrajni zanos. Utonuvši u san nad šoljom
pirinčanog vina on nalazi ono isto što nalaze Sidarta i Govinda, kad nakon dugih
vežbi umaknu svom telu, kad borave u nebiću. Tako je to, o Govindo.
Govinda reče:

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:25 pm

Tako kažeš, o prijatelju, iako znaš da Sidarta nije gonič volova, da je samana i nije
pijanac. Zacelo, onaj koji pije nalazi zanos zaborava, nalazi kratkotrajno izbavljenje i
predah, ali se vraća iz sveta pričine i opet je sve po starom, nije postao mudriji, nije
sakupio saznanja, niti se uzdigao za nekoliko stupnjeva.
I Sidarta mu reče smešeći se:
- Ne znam, nikad nisam bio pijanac. Ali, znam da ja, Sidarta, u svojim vežbama i
meditacijama nalazim samo kratkotrajni zanos, da sam isto tako daleko od
mudrosti, od izbavljenja, kao kada sam bio dete u majčinoj utrobi, to je ono što
znam, o Govindo.
Nekom drugom prilikom, kada je Sidarta sa Govindom napustio šumu da bi u selu
isprosio nešto hrane za svoju braću i učitelje, Sidarta progovori:
- Kako li je to, o Govindo, jesmo li na pravom putu? Približavamo li se saznanju?
Približavamo li se izbavljenju? Ili se možda vrtimo u krugu ti i ja, mi koji smo želeli
da se oslobodimo kružnog toka bitisanja.
Govinda reče:
- Mnogo smo naučili, Sidarto, a ostalo je još mnogo da se nauči. Ne vrtimo se mi u
krugu već se penjemo naviše, krug ima oblik spirale i mi smo se popeli već mnogim
stepenima.
Sidarta odgovori:
- Šta misliš, koliko ima godina naš najstariji samana, naš uvaženi učitelj?
Govinda reče:
- Našem najstarijem samani je kanda šezdeset godina.
Na to će Sidarta:
- Navršio je šezdeset godina i nije dostigao nirvanu. Navršiće sedamdeset i
osamdeset godina; ti i ja takođe ćemo dostići tu starost, vežbaćemo se, postićemo i
razmišljaćemo. Ali, nirvanu nećemo dostići, ni on, ni mi. O Govindo, čini mi se da od
svih samana, koliko ih ima, možda nijedan, ni jedan jedini neće dostići nirvanu.
Nalazimo utehe, nalazimo zanos, učimo se veštinama sa kojima se zavaravamo.
Ali, ono suštastveno, put svih puteva - taj put ne nalazimo.
- Ne govori tako zastrašujuće reči, Sidarto! - reče Govinda. - Zar da među tolikim
učenim ljudima, među tolikim bramanima, među tolikim strogim i uvaženim
samanama, među mnoštvom onih koji tragaju, koje prožima revnost, zar da među
tolikim svetim ljudima nijedan ne nađe put svih puteva?
Sidarta, međutim, reče glasom u kome je bilo koliko tuge toliko i podsmeha,
prigušenim, malo tužnim, a malo podrugljivim glasom:
- Uskoro će tvoj prijatelj, Govindo, napustiti stazu samana kojom je tako dugo išao
zajedno s tobom. Žeđ me mori, o Govindo, a na tom dugom samanskom putu
nimalo je nisam ublažio. Oduvek sam bio žedan saznanja, oduvek sam postavljao
mnoga pitanja. Raspitivao sam se kod bramana iz godine u godinu, a ispitivao sam
i svete vede, iz godine u godinu. Možda bi, o Govindo, bilo isto tako korisno, mudro
i spasonosno da sam se raspitivao kod ptice zvane nosorog ili kod šimpanza.
Trebalo mi je dugo vremena i još nisam konačno naučio, o Govindo, ovo: da se
ništa ne može naučiti. Čini mi se da zaista ne postoji to što mi nazivamo
»učenjem«. Postoji, prijatelju moj, samo jedno znanje, a ono je svuda, to je Atman,
to je u meni, to je u tebi, i u svakom biću. Te tako počinjem da verujem: znanje
nema goreg neprijatelja od hteti-znati, od učenja.
Govinda u taj mah zastade nasred puta, diže ruke uvis i reče:
- Ne zbunjuj svoga prijatelja takvim govorom, Sidarto! Zacelo, tvoje reči u mom srcu
bude strah. Pomisli samo: šta bi bilo sa svetošću molitava, šta sa visokim
poštovanjem prema staležu bramana, šta sa svetošću samana kad bi bilo kao što ti
kažeš, kad ne bi postojalo učenje?! Šta bi bilo, o Sidarto, sa svim onim što je na
zemlji sveto, dragoceno i poštovanja dostojno?!
I Govinda poče da mrmlja u sebi stih iz jedne od Upanišada:
- Onaj ko razmišljajući, prosvećena uma, utone u atman,
Ispuniće srce neiskazanim blaženstvom.
Ali, Sidarta je ćutao. Razmišljao o rečima koje mu je Govinda uputio i mislio o njima
sve do njihovog krajnjeg značenja.
Da, pomislio je stojeći, oborene glave, šta bi preostalo od svega što nam se činilo
svetim? Šta ostaje? Šta se potvrđuje? I zatrese glavom.
Jednog dana, kada su dva mladića već skoro tri godine živeli kod samana i
učestvovali u njihovim vežbama, dopre do njih raznim putevima i stranputicama
vest, glas, predanje: da se pojavio čovek po imenu Gotama, zvani Uzvišeni, Buda,9
koji je u svom biću savladao patnju sveta i zaustavio točak ponovnih rađanja. Šireći
svoja učenja, okružen sledbenicima, on obilazi zemlju, bez ikakvog poseda, bez
zavičaja, bez žena, odeven u žuti ogrtač askete, ali vedra čela, blažen, a bramani i
kneževi mu se klanjaju i postaju njegovi učenici.
Ovo predanje, ova glasina i priča širila se, zamirisavši tu i tamo kao cvet, po
gradovima su je prepričavali bramani, po šumama samane, te bi ime Gotame,
Bude, uvek nanovo dopiralo do ušiju mladića, pominjano i u dobru i u zlu, u vidu
hvalospeva i u vidu pogrda.
Kao kada u nekoj zemlji zavlada kuga i pukne glas da se tamo i tamo nalazi čovek,
mudrac, čija reč ili dah imaju moć da izleče svakog koga je boleština napala, pa se
taj glas širi po celoj zemlji i svi o njemu govore, mnogi sa verom, mnogi sa
sumnjom, ali ipak ubrzo mnogi kreću na put da potraže mudraca, spasioca, tako
isto se širilo zemljom predanje, miomirisna priča o Gotami, o Budi, mudracu iz
plemena Sakija. Njegove pristalice govorahu da je ovladao najvišim saznanjima, da
se seća svojih ranijih života, da je dostigao nirvanu i da se nikada više neće vratiti u
kružni tok, nikada više neće zaroniti u mutne struje stvaranja. Mnogo
veličanstvenog i neverovatnog se pričalo o njemu, činio je čuda, savladao đavola,
razgovarao s bogovima. Ali, njegovi protivnici i nevernici govorahu da je taj Gotama
puka varalica, da provodi dane u raskošnom životu, da prezire prinošenje žrtvi, da
nije učen i da ne zna ni za vežbe, ni za mučenje svog tela.
Milozvučno je bilo predanje o Budi, iz njega je provejavao čarobni miris. Jer, svet je
bolestan, a život se teško podnosi - i gle, činilo se da je tu pokušao, šiknuo izvor, da
odjekuje glas vesnika, pun utehe, blagosti i plemenitih obećanja. Svuda gde se
pročulo o Budi, u svim krajevima Indije, mladići su počeli da osluškuju, osetivši
čežnju, osetivši nadu, a sinovi bramana po gradovima i selima dočekivali bi
9 Buda - naziv osnivača budističke nauke, Sidate Gotame iz plemena Sakija, prema sanskritskoj reči
budi (buddhi) koja znači »um, mudrost«, a u psihološkom smislu i »znanje o samom sebi«. (Prim.
prev.)
dobrodošlicom svakog hodočasnika i namernika koji bi im donosio vesti o njemu, o
Uzvišenom, o Sakijamuniju.10
Tako je i do samana u šumi, do Sidarte i do Govinde, doprlo predanje, postepeno,
kap po kap, a svaka kap bila je bremenita nadom, svaka kap bremenita sumnjom.
Malo se govorilo a tome, jer najstariji samana nije bio naklonjen toj glasini. Čuo je
da je tobožnji Buda ranije bio isposnik i živeo u šumi, ali se zatim opredelio za
raskošan život i svetovna uživanja, pa nije imao dobro mišljenje o tom Gotami.
- O Sidarto, - obrati se jednom Govinda svom prijatelju. - Danas sam bio u selu i
neki braman me pozva u svoju kuću, u njoj se nalazio sin bramana iz Magade, koji
je svojim očima video Budu i slušao njegovo učenje. I tada i dah ispuni bolom moje
grudi i ja pomislih: da mi je, da je nama dvoma, Sidarti i meni, doživeti čas u kome
bismo slušali nauk iz usta onog koji je dovršio svoj put! Reci, prijatelju moj, hoćemo
li i mi poći onamo da čujemo učenje iz Budinih usta?
Sidarta reče:
- O Govindo, uvek sam zamišljao da će Govinda ostati kod samana, verovao sam
da je njegov cilj doživeti starost od šezdeset i sedamdeset godina, usavršavajući se
u veštinama i vežbama koje krase samane. Ali, gle, nisam dovoljno poznavao
Govindu, malo sam znao o njegovom srcu. Eto, sada bi ti, najdraži, krenuo jednim
putem i pošao onamo gde Buda obznanjuje svoje učenje.
Govinda reče:
- Tebi je do podsmeha. Neka, Sidarto, podsmevaj se! Ali, zar se nije i u tebi
razbudila žudnja, želja da čuješ taj nauk? I zar mi nisi jednom rekao da više nećeš
dugo ići putem samana?
Tad se Sidarta nasmeja, tako da je u njegovom glasu zatreperila i senka tuge i
senka podsmeha, te reče:
10 Potomak plemićkog roda iz grada Sakija. (Prim. prev.)
- Odista, Govindo, dobro si govorio i sećanje te nije prevarilo. Želeo bih da se sećaš
i onog drugog što si od mene čuo, a to je da sam postao podozriv i umoran prema
nauku i učenju, da malo verujem u reči koje nam dolaze od učitelja. Ali, dela, mili,
spreman sam da čujem ono učenje - iako u srcu verujem da smo već okusili
najbolje plodove tog nauka.
Govinda reče:
- Tvoja spremnost ispunjava moje srce radošću. Ali, reci, kako je to mogućno? Kako
je učenje Gotame, još pre no što smo ga čuli, moglo da nam pruži svoje najbolje
plodove?
Sidarta reče:
- Uživajmo u tim plodovima i sačekajmo ono dalje, o Govindo! A plod, na kome već
sad treba da blagodarimo Gotami je to što nas poziva da odemo od samana! Da li
će moći da nam pruži i nešto drugo i bolje, prijatelju moj, sačekajmo smirena srca.
Istog dana Sidarta je najstarijem samani saopštio svoju odluku da ode. Obratio se
starešini učtivo i skromno, kao što dolikuje mlađem i učeniku. Ali samana pade u
jarost čuvši da dvojica mladića hoće da ga napuste, digao je glas i upotrebio grube i
pogrdne reči.
Govinda se uplašio i zbunio, ali Sidarta šapnu Govindi na uvo:
- Sad ću pokazati starome da sam nešto naučio kod njega.
Stao je tik ispred samane i, sabrane duše. uhvatio pogled starca, te zagospodario
njime učinivši da starac zanemi, lišivši ga sopstvene volje, a potčinivši je svojoj, pa
mu naredi da bez ijednog glasa učini ono što od njega bude tražio. Starac je
zanemeo, pogled mu je bio ukočen, volja mu se oduzela, ruke su opušteno visile
niz telo, bio je opčinjen.
Sidartine misli zavladale su samanom, i on im se morao povinovati. I tako se stari
nekoliko puta poklonio i pokretima ruku blagosiljao obojicu, promucavši pobožnu
želju za srećna puta. Mladići mu se zauzvrat pokloniše, uzvratiše dobru želju,
pozdraviše i odoše.
Uz put Govinda reče:
- O Sidarto, naučio si kod samana više nego što mi je bilo poznato. Teško je,
veoma teško opčiniti starog samanu. Zacelo, da si ostao, ti bi uskoro naučio da
hodaš po vodi.
- Nije mi želja da hodam po vodi - odvrati Sidarta. - Neka se stare samane
zadovolje takvim veštinama.
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:25 pm

3. GOTAMA
U gradu Savati svakom detetu je bilo poznato ime Uzvišenog Bude, a svaka kuća je
bila spremna da sledbenicima Gotame, ćutljivim misliocima, napuni čanak za
milostinju. U blizini grada se nalazilo najdraže prebivalište Gotame, u gaju
Jetavana, koji je bogati trgovac Anatapindika, odani poštovalac Uzvišenog, poklonio
njemu i njegovim učenicima.
Ovo je bio predeo u koji se uputiše dvojica mladih isposnika, prema pričama i
uputstvima dobijenim u toku njihovog traganja za Gotamom. I čim su stigli u Savati,
ponuđena im je hrana već u prvoj kući, ispred čijih su se vrata moleći zaustavili, i
oni je primile, a Sidarta upita ženu koja im je pružila hranu:
- Bili bismo radi znati, milosrdna, gde boravi Buda, nadasve prečasni, mi smo
dvojica samana iz šume, a došli smo da vidimo njega, Savršenog, i da čujemo
učenje iz njegovih usta.
Žena reče:
- Odista, ovde se vas dvojica samana iz šume nalazite na pravom mestu. Znajte,
Uzvišeni boravi u Jetavani, u vrtu Anatapindike. Zakonačite tamo, hodočasnici, ima
dovoljno mesta za sve one bezbrojne koji dolaze sa svih strana da čuju učenje iz
njegovih usta.
Govinda se tada obradova i radosno povika:
- Blago nama, jer smo došli do cilja i ovo je kraj našeg puta! Ali, reci nam, majko
hodočasnika, poznaješ li Budu, jesi li ga videla svojim očima?
Žena reče:
- Mnogo puta sam videla Uzvišenog. U mnoge dane su ga videle moje oči kako
promiče ulicama, ćutke, u žutom ogrtaču, kako pred vratima bez ijedne reči pruža
svoj čanak za milostinju, kako zatim odlazi dalje sa punim čankom u rukama.
Ushićeno je Govinda slušao ove reči želeći da pita i da čuje još mnogo toga. Ali,
Sidarta ga opomenu da treba poći dalje. Oni se zahvališe i pođoše, a upravo i nisu
morali da pitaju za put, jer su se mnogi hodočasnici i monasi iz Gotamine zajednice
takođe uputili u Jetavanu. I kako su oni stigli usred noći, tako su neprestano
pristizali i drugi, na sve strane su odzvanjali dozivanja i govor onih koji su tražili i
dobili konak. Dvojica samana, naviknutih na život u šumi, našli su sebi brzo i bez
buke sklonište u kome su se odmarali do jutra.
Pri izlasku sunca bili su iznenađeni videći koliki je broj vernika i radoznalaca tu
proveo noć. Po svim stazama čarobnog gaja šetali su monasi u žutom ruhu, neki su
sedeli ispod stabala, utonuvši u razmišljanja, pa je senoviti vrt ličio na grad u kome
su ljudi vrveli kao pčele u košnici. Većina monaha krenu sa čankom za milostinju u
grad da prikupe hranu za podnevni obrok, jedini u toku celog dana. I sam Buda,
Posvećeni, običavao je da jutrom odlazi u prošnju.
Sidarta ga je poznao čim ga je ugledao, kao da mu ga je neki bog pokazao. Video
je skromnog čoveka u žutoj monaškoj rizi, sa čankom za milostinju u ruci.
- Pogledaj! - reče Sidarta tiho Govindi. - Onaj tamo je Buda.
Pomno se Govinda zagledao u monaha u žutoj rizi, koji se, na izgled, ni po čemu
nije razlikovao od stotine drugih monaha. I ubrzo bi jasno i Govindi: to je on. Oni
krenuše za njim i posmatrahu ga.
Buda je, skromna držanja i zadubljen u misli, išao svojim putem, njegovo smireno
lice nije bilo ni vedro ni tužno, činilo se kao da se tiho smeši u sebi. Sa skrivenim
osmehom, tih i spokojan, pomalo sličan zdravom detetu, odmicao je Buda lagano,
njegovo ruho i način na koji je spuštao stopala bili su kao kod svih njegovih monaha
po tačno utvrđenom pravilu. Ali, njegov lik i njegov korak, njegov smerno oboreni
pogled, ruke mirno spuštene niz telo i svaki prst na tim smirenim rukama zračili su
spokojstvom, odražavali savršenstvo lišeno želje za traganjem, lišeno
podražavanja, odišući blagom i nerazrušivom pomirljivošću, nepresušivom
svetlošću, neprikosnovenim mirom.
Tako se Gotama lagano približavao gradu gde će skupljati milostinju, a dvojica
samana poznali su ga jedino po savršeno sabranom liku na kome nije bilo traganja,
ni htenja, ni podražavanja, niti bilo kakve težnje, već je samo zračilo svetlošću i
savršenim mirom.
- Danas ćemo čuti učenje iz njegovih usta - reče Govinda.
Sidarta nije odgovorio. Nije bio radoznao da čuje to učenje, niti je verovao da će mu
ono dati nešto novo, jer je, kao i Govinda, često slušao u čemu je sadržina Budinog
nauka, iako uvek samo iz kazivanja drugih. Ali, njegov pogled pun pažnje počivao je
na liku Gotame, na njegovim plećima, stopalima, na ruci koju je mirno opustio niz
telo, pa mu se učinilo da svaki zglob na svakom prstu te ruke širi njegovo učenje,
da govori, da diše i blista sjajem istine. Ovaj čovek, ovaj Buda, bio je sav u znaku
istine, sve do pokreta svog poslednjeg prsta. Ovaj čovek je bio svetac. Sidarta
nikada nikog drugog nije tako duboko poštovao, nikada nikog nije tako voleo kao
tog čoveka pred sobom.
Obojica su ćutke sledili Budu sve do grada i vratili se otud, jer su nameravali da se
toga dana uzdrže od svake hrane. Videli su Gotamu kada se vratio, videli ga za
obedom u krugu svojih sledbenika - to što je pojeo ni pticu ne bi zasitilo - videli
zatim da se povukao u senku mangoovog drveća.
Uveče, kada je žega popustila i logor oživeo, ljudi su se okupili, pa su i njih dvojica
čuli Budino učenje. Slušali su njegov glas, koji je takođe bio savršen, odisao
savršenim spokojstvom, savršenim mirom. Gotama ih je učio o patnji, govorio o
poreklu patnje, o putu ka nestanku patnje. Blago i jasno su tekle reči iz njegovih
usta. Patnja je život, svet je pun patnji, ali, otkriveno je oslobođenje: izbaviće se
onaj koji ide putem Bude.
Uzvišeni je govorio odmerenim glasom, objašnjavao je četiri glavna načela, tumačio
osmostruku stazu, strpljivo je išao putem poučavanja, iznosio primere, ponavljao;
jasno i spokojno je lebdeo njegov glas nad slušaocima, kao neka svetlost, kao
zvezdano nebo.
Kada je Buda završio svoj govor — a već je bila pala noć, javiše se mnogi
hodočasnici s molbom da budu primljeni u zajednicu, da nađu utočište u tom
učenju. I Gotama ih primi, rekavši:
- Zaista, čuli ste učenje, zaista, ono je objavljeno. Priđite, dakle, i živite u svetosti
kako bi se okončale sve patnje.
I gle, uto istupi i Govinda, snebivljivi, pa reče:
- I ja tražim utočište kod Uzvišenog i u njegovom učenju, - i zamoli da bude primljen
među učenike. I bi primljen.
Odmah nakon toga, pošto se Buda povukao na noćni počinak, Govinda se obrati
Sidarti i reče mu usrdno:
- Sidarto, ne priliči mi da te prekorevam. Obojica smo čuli Uzvišenog, obojica smo
slušali njegovo učenje. Govinda je čuo nauk i našao u njemu utočište. Ali, zar ne
želiš i ti, uvaženi, da pođeš stazom izbavljenja? Zar još oklevaš, zar još čekaš?
Sidarta se prenu kao iza sna čuvši Govindine reči. Dugo je netremice gledao u
Govindu. Zatim progovori tihim glasom, u kome nije bilo ni traga podsmeha:
- Govindo, prijatelju moj, učinio si taj korak i u ovaj čas izabrao si put. Oduvek si, o
Govindo, bio moj prijatelj, oduvek si išao korak iza mene. Često sam pomišljao:
neće li i Govinda jednom učiniti neki korak sam, bez mene, po nagonu sopstvene
duše? I gle, postao si čovek i sam biraš svoj put. Neka ti se ostvari da ideš njime do
kraja, o prijatelju moj! Neka ti donese izbavljenje!
Govinda, koji ga još nije u potpunosti shvatio, ponovi pitanje sa prizvukom
nestrpljenja:
- Govori, molim te, mili moj! Reci, kao što drugačije ne može ni biti, da ćeš i ti, moj
učeni prijatelju, potražiti utočište kod uzvišenog Bude!
Sidarta položi ruku na Govindino rame:
- Prečuo si moju želju kojom te ujedno blagosiljam, o Govindo. Ponoviću je: želim
da ideš njime do kraja! Neka ti donese izbavljenje!
U taj tren Govinda shvati da ga prijatelj napušta i brižnu u plač.
- Sidarto - uzviknu bolno.
Sidarta mu se obrati ljubazno:
- Ne zaboravi, Govindo, da ti sad pripadaš samanama Bude! Odrekao si se zavičaja
i roditelja, odrekao si se porekla i imetka, odrekao se sopstvenog htenja, odrekao
prijateljstva. Tako to traži učenje, tako hoće Uzvišeni. Tako si i ti sam hteo. Sutra te
napuštam, o Govindo.
Prijatelji su još dugo hodali po šumarku, dugo ležali jedan kraj drugoga a da im san
nije dolazio na oči. I Govinda bi uvek nanovo saletao prijatelja, zahtevajući da mu
kaže zašto ne želi da potraži utočište u Gotaminom učenju, šta po njemu nedostaje
tom nauku. Ali, Sidarta bi svaki put odbijao odgovor, rekavši:
- Pomiri se s tim, Govindo! Učenje Uzvišenog je veoma dobro, kako bih mogao da
mu nađem mane!
U cik zore prođe kroz gaj jedan od sledbenika Bude, jedan od njegovih najstarijih
monaha, pozivajući sve novajlije koji su našli utočište u učenju, da ih odene u žuto
ruho i da ih upozna sa prvim poukama i dužnostima svoga staleža. Tada Govinda
skoči, još jednom zagrli prijatelja iz mladih dana, i priključi se povorci iskušenika.
Sidarta je zamišljeno hodao lugom. Uto sretne Gotamu Uzvišenog, i kada ga je
pozdravio sa dubokim poštovanjem, a pogled Bude bio tako pun dobrote i
spokojstva, mladić se ohrabrio i zamolio duboko poštovanog za dozvolu da mu se
obrati. Uzvišeni je ćutke klimnuo glavom u znak pristanka.
Sidarta reče:
- Juče mi je pala u udeo milost da slušam tvoje čudesno učenje, Uzvišeni. Zajedno
sa jednim prijateljem došao sam iz daleka kraja da čujem nauk. A sada će moj
prijatelj ostati kod tvojih, u tebi je našao utočište. Ja, međutim, odlazim i nastavljam
svoj put.
- Kako ti je drago, - reče Uzvišeni uljudno.
- Moj govor je odviše smeo, - nastavi Sidarta, - ali ne bih želeo da napustim
Uzvišenog, a da mu ne saopštim svoje misli u punoj iskrenosti. Da li bi Uzvišeni
izvoleo da me sluša još koji trenutak?
Uzvišeni nemo odobri.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:25 pm

Sidarta reče:
- Osobito me je zadivilo jedno u tvom učenju, o, duboko poštovani! Sve je u tvom
nauku savršeno jasno, sve je dokazano; svet prikazuješ kao savršeni, nikada i
nigde prekinuti lanac, kao večiti lanac, sastavljen od uzroka i posledica. Nikada niko
nije to sagledao tako jasno, nikada niko nije to izložio tako nepobitno; zacelo,
svakom će bramanu jače zakucati srce u nedrima kada kroz tvoje učenje ugleda
svet kao savršenu povezanost, bez ijedne šupljine, kristalno jasan, neovisan od
slučajnosti, neovisan od bogova. Da li je dobar ili opak, da li je život u njemu patnja
ili uživanje, to ostavimo na stranu, možda to i nije bitno - ali jedinstvo sveta,
povezanost sveg zbivanja, obuhvatanje svega velikog i malog istim tokom, istim
zakonom uzročnosti nastajanja i umiranja, to jasno zrači iz tvog učenja, o Savršeni.
Ali, baš po tvom učenju ipak su prekinuti jedinstvo i doslednost svih stvari na jednoj
tački, a kroz tu pukotinu u ovaj svet jedinstva prodire nešto tuđe, nešto novo, nešto
čega pre nije bilo i što se ne može ni prikazati ni dokazati: a to je tvoje učenje o
savlađivanju sveta, o izbavljenju. Ali, ta mala pukotina, taj proboj, opet razbija i ruši
vasceli večiti i jedinstveni zakon sveta. Oprosti mi što moje reči sadrže zamerku.
Gotama ga je saslušao ćutke i mirno.
A onda blagim, uljudnim i jasnim glasom Savršeni progovori:
- Čuo si učenje, o sine bramana, i blago tebi što si o njemu tako duboko razmislio.
Pronašao si u tom učenju nedostatak. Razmišljaj i dalje o tome. Ali bih te, žudnog
znanja, upozorio na opasnost bespuća u mišljenju i raspri oko reči. Mišljenja
nemaju značaja, ona mogu da budu lepa ili ružna, mudra ili budalasta, svako može
da ih prihvati ili da ih odbaci. Ali, učenje koje si čuo iz mojih usta nije moje mišljenje
i nije mu cilj da tumači svet onima koji žude za znanjem. Ono ima drugi cilj, a taj cilj
je izbavljenje od patnji. To je ono što Gotama uči, ništa drugo.
- Ne ljuti se na me, o Uzvišeni, - reče mladić. - Nisam ti se obratio da bih se
prepirao s tobom, vodio raspre oko reči. Ti si odista u pravu, mišljenja nemaju veliki
značaj. Ali, dopusti mi da kažem još i ovo: ni za trenutak nisam posumnjao u tebe.
Ni za trenutak nisam posumnjao da si ti odista Buda, da si dostigao cilj, i to najviši,
za kojim idu mnoge hiljade bramana i sinovi bramana. Ti si našao izbavljenje od
smrti. Ono je poniklo iz tvog vlastitog traganja, na vlastitom putu, kroz misli, kroz
meditaciju, kroz spoznaju, kroz prosvećivanje. Ono nije poniklo iz učenja! I zato, - a
takva je moja misao, o Uzvišeni - nikom nije dosuđeno izbavljenje kroz učenje! Jer,
ti, o Uzvišeni, nikom nećeš moći rečima i učenjem saopštiti i reći šta se u tebi zbilo
u času otkrovenja! Mnogo toga sadrži učenje posvećenog Bude, ono mnoge ući da
žive u poštenju, da se klone zla. Ali, jedno ipak ne sadrži ovo jasno, osveštalo
učenje: ne sadrži tajnu šta je sam Uzvišeni doživeo, on jedini među stotinama
hiljada. To je ono što sam mislio i spoznao kada sam slušao tvoje učenje. To je ono
zbog čega nastavljam svoj put - ne da bih tragao za drugim, boljim učenjem, jer
znam da takvog nema, već da bih napustio sva učenja i sve učitelje i sam stigao do
svog cilja, ili da umrem. Ali, ja ću se često sećati današnjeg dana, o Uzvišeni, - i
časa u kome su moje oči videle sveca.
Buda je mirno oborio pogled zemlji i savršenom nepokolebljivošću je zračio njegov
nedokučivi lik.
- Neka tvoje misli ne budu zabluda! - progovori duboko poštovani. - Neka ti bude
dato da dospeš do svoga cilja! Ali, reci mi: jesi li video mnoštvo mojih samana, moju
brojnu braću koja su našla utočište u učenju? Veruješ li ti, strani samano, veruješ li
da bi svima njima bilo bolje da napuste učenje i da se vrate svetovnom životu i
uživanjima?
- Daleka bila takva pomisao od mene! - uzviknu Sidarta. - Neka svi ostanu verni
učenju, nek stignu do svog cilja! Ne priliči mi da dajem sud o životu drugih! Jedino
sam za sebe moram da presudim, da odaberem, da odbijam. Mi samane tražimo
izbavljenje od svoga ja, o Uzvišeni. Da sam jedan od tvojih učenika, o duboko
poštovani, plašim se da bi mi se dogodilo da moje ja samo prividno, varljivo, dođe
do spokojstva i izbavljenja, ali bi ono u stvari živelo dalje i raslo, jer, imajući učenje,
imajući sledbenika, imajući ljubav prema tebi i zajednici monaha pretvorio bih sve to
u svoje ja.
Gotama je sa poluosmehom, nepokolebljivo vedro i ljubazno gledao strancu u oči i
otpustio ga gotovo neprimetnim pokretom ruke.
- Uman si, o samano, - reče duboko poštovani. - Umeš da govoriš mudro, prijatelju
moj. Čuvaj se prevelike mudrosti!
Buda ode lagano, a njegov pogled i poluosmeh zauvek ostaše urezani u Sidartino
sećanje.
- Nikad nisam video čoveka takva pogleda i osmeha, niti bilo koga koji tako sedi i
korača, pomisli, odista bih želeo da imam takav pogled i osmeh, da umem tako da
sedim i da koračam, tako dostojanstveno, tako prikriveno a ipak otvoreno, tako
detinje i tajanstveno. Zacelo, tako gleda i korača samo čovek koji je prodro do svog
najdubljeg bića. Odista ću i ja pokušati da prodrem do najskrivenijeg.
- Video sam čoveka, pomisli Sidarta, jednog jedinog, pred kojim sam morao da
oborim pogled. Više ni pred jednim čovekom neću obarati pogled, ni pred kim. Više
me nikakvo učenje neće privući, kada me učenje tog čoveka nije primamilo.
- Buda me je ponečeg lišio, pomisli Sidarta, ali, lišavajući me još više mi je dao.
Lišio me je prijatelja, koji je verovao u mene, a sada veruje u njega, koji je bio moja
senka, a sada je senka Gotame. Ali, podario mi je Sidartu, mene samog.
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:26 pm

4. BUĐENJE
Napustivši lug, u kome je ostavio za sobom Budu, Savršenog, u kome je ostavio za
sobom Govindu, Sidarta oseti da je u tom lugu za sobom ostavio i svoj dosadašnji
život, da se zauvek rastao s njim. Idući lagana koraka razmišljao je o tom osećanju,
koje ga je celog ispunilo. Duboko je utonuo u misli, zaranjajući kao kroz vodu do
dna ovog osećanja, sve donde gde počivaju uzroci, jer je sagledavanje uzroka -
kako mu se činilo - suština razmišljanja i jedino se tim putem osećanja pretvaraju u
saznanje, ne iščeznu već postaju stvarna i počinju da zrače iz sebe ono što je u
njima.
Koračajući lagano Sidarta je razmišljao. Ustanovio je da više nije mladić, da je
postao čovek. Ustanovio je da je nešto ostavio za sobom, kao što zmija ostavlja
košulju, više u njemu nema ničeg što ga je pratilo i što je bilo njegovo kroz čitavu
mladost: želja da ima učitelja i da sluša učenje. Evo, napustio je i poslednjeg
učitelja koji se pojavio na njegovom putu, napustio je najvišeg i najmudrijeg,
najsvetijeg - Budu - morao se rastati s njim, ne mogavši da prihvati njegovo učenje.
Usporavajući korak mislilac je produžio put, pitajući sebe: - Šta je to što si hteo da
naučiš iz učenja i od učitelja, a čemu te oni, koji su te mnogome učili, ipak nisu
mogli naučiti? - I otkri: - Bilo je to moje ja, čiji sam smisao i suštinu hteo da dokučim.
Hteo sam da se otrgnem od svoga ja, da ga savladam. Ali, to mi nije pošlo za
rukom, uspeo sam samo da ga obmanem, da bežim i da se skrivam od njega.
Zacelo, ništa na svetu nije toliko zaokupljalo moje misli kao to moje ja, ta zagonetka
što živim, što predstavljam jedinku odvojenu i rastavljenu od svih drugih, što sam
Sidarta! I ni o čemu na svetu ne znam manje nego što znam o sebi, o Sidarti!
Zastao je obuzet ovom misli, ali, ubrzo se iz nje rodi druga, nova misao, koja je
glasila: - To što ništa ne znam o sebi, što je za me Sidarta ostao tuđ i nepoznat,
proizlazi iz jednog jedinog uzroka: plašio sam se sam sebe, neprekidno sam bežao
od sebe! Tragao sam za atmanom, tragao za bramanom, bio sam voljan da
raskomadam i da ogolim svoje ja, da bih u njegovom nepoznatom i
najsuštastvenijem našao jezgro svih ljuštura, atman, život, ono božansko i
poslednje. Ali sam se ja sam pri tom izgubio.
Sidarta diže pogled i osvrnu se oko sebe, na licu mu zasja osmeh i sve do nožnih
prstiju prože ga duboko osećanje buđenja iz dugog sna. I odmah zatim ubrza korak,
pohitavši kao čovek koji zna šta ima da radi.
- Oh - pomisli udahnuvši duboko - odsada više neću dozvoliti da mi Sidarta utekne!
Svoja razmišljanja i život više neću započinjati atmanom i patnjom sveta. Više neću
da ubijam i rastačem sebe, da bih iza osulina otkrio tajnu. Više se neću povoditi za
učenjem Joga-vede,11 niti Atarva-vede,12 ni za bilo kakvim drugim učenjem. Želim
da poučavam sam sebe, da sam sebi budem učenik, želim da upoznam sebe, tajnu
zvanu Sidarta.
Osvrnuo se oko sebe, kao da prvi put vidi svet. Lep je svet, šarolik, zaista je svet
neobičan i tajanstven! Ovde se vidi plavo, tamo žuto, onamo zeleno, proticali su
nebo i reka, ukipile su se šume i planine, sve je to bilo lepo, sve je bilo tajanstveno i
začarano, a usred svega toga je Sidarta koji se, eto, razbudio na putu ka samom
sebi. Sve ovo, sve to žuto i plavo, reka i šuma prodirali su prvi put u Sidartine oči, to
više nije bila čarolija maraa,13 nije bila koprena maja,14 više nije predstavljalo
besmisleno i slučajno svu raznolikost pojavnog sveta koji dubokomisleni braman
potcenjuje, jer prezire raznolikost i traga za jedinstvom. Plavo je bilo plavo, reka je
bila reka i, ako je i u plavom, i u reci, i u Sidarti živelo skriveno ono jedno i
božanstevno, znači da je bila namisao božanskog da ovde bude žuto, tamo plavo,
ovde nebo, tamo šuma, a ovde Sidarta. Smisao i suština se nisu nalazili negde iza
tih pojava, oni su bili u njima, u svemu.
- Kako sam bio gluv i tup! - pomisli Sidarta idući brzim koracima. - Kada neko čita
spis čiji smisao želi da dokuči, tada neće sa prezirom gledati na znake i slova,
rekavši da su varka, slučajnost i bezvredna ljuska, već će ih čitati, proučavati i voleti
slovo po slovo. A ja, koji sam hteo da čitam knjigu sveta i knjigu sopstvenog bića,
prezreo sam za ljubav unapred naslućivanog smisla znake i slova, nazivajući
pojavni svet varkom, a svoje oči i svoj jezik slučajnim i bezvrednim pojavama. Ali, to
je prošlo, ja sam se probudio, istinski probudio i tek danas rodio.
Sledivši tu misao Sidarta je ponovo zastao, naprečac, kao da se pred njim na putu
nalazi zmija.
11 Joga-veda po kojoj se izbavljenje, odnosno odvajanje duše od materijalnog sveta postiže
odvraćanjem duha od svih spoljnih pojava putem savršene koncentracije. (Prim. prev.)
12 Atarva-veda - nazvana i Brama-veda, sadrži najstarije oblike raznih formula prizivanja, kletvi,
vradžbina i mañija protiv uroka i demona, a i molitve za zdravlje i dug život. (Prim. prev.)
13 Mara - po najstarijoj mitologiji oličenje spoljnog sveta, koji je u suštini samo varka. (Prim. prev.)
14 Maja - sila Svevišnjeg da stvori promenjivu prirodu. Za čoveka je maja izvor nevolje i bede, jer
pothranjuje delimičnu svest koja gubi smisao za jedinstvo. (Prim. prev.)
Jer, namah mu je postalo jasno i ovo: on, koji kao da se odista tek probudio i rodio,
morao je da započne svoj život iznova i sasvim od početka.
Kada je istog jutra napustio lug Jetavana, lug Uzvišenog, već razbuđen i već na
putu ka sebi, bila mu je namera i učinilo mu se prirodnim i po sebi razumljivim da se
posle godina isposništva vrati u zavičaj i svom ocu. Međutim, sada, ali tek u
trenutku kad je zastao kao da se pred njim na putu nalazi zmija, razbudilo se u
njemu i ovo saznanje: - ja više nisam onaj koji sam bio, više nisam isposnik, više
nisam sveštenik, više nisam braman. Šta da radim u svom domu? Da studiram? Da
prinosim žrtve? Da se vežbam u meditaciji? Sve je to prošlo, sve se to više ne
nalazi na mom putu.
Sidarta je stajao bez ijednog pokreta i za trenutak, u magnovenju, osetio da mu se
srce ledi, da zebe u njegovim nedrima kao životinjica, ptica ili zec, pri pomisli koliko
je usamljen. Godinama je bio bez zavičaja a da toga nije bio svestan. Sada ga je to
mučilo. Do tog časa je ipak, pa i onda kada bi uronio u najdublje meditacije, uvek
bio sin svog oca, braman visokog staleža i sveštenik. Sad je bio samo još Sidarta,
probuđeni, i ništa više. Duboko je udahnuo vazduh i za trenutak mu je bilo hladno,
sav se naježio. Niko nije bio tako sam kao on. Nijedan plemić koji nije pripadao
plemstvu, nijedan zanatlija koji nije pripadao zanatlijama - a našao kod njih utočište,
delio njihov život, govorio njihovim jezikom. Nijedan braman koji nije spadao među
bramane, a živeo s njima, nijedan isposnik koji nije našao sebi utočište u redu
samana, pa ni najzabitiji pustinjak u šumi, nije bio toliko jedinka i sam, jer je i on
pripadao nekom staležu koji mu je bio zavičaj. Govinda je postao monah i hiljade
monaha bili su mu braća, nosili isto ruho, verovali istim verovanjem, govorili istim
jezikom. A on, Sidarta, kome je pripadao? Čiji će život da deli? Čijim će jezikom da
govori?
Iz tog trenutka, u kome je svet oko njega iščilio, u kome se zatekao sam kao zvezda
na nebu, iz tog trena zebnje i obeshrabrenja Sidarta je izronio i njegovo ja se još
više zgusnulo. Bio je svestan da mu je to poslednja jeza buđenja, poslednji grč
rađanja. I ubrzo je opet pustio korak, išao brzo i nestrpljivo, ne u pravcu svoga
doma, ne svom ocu, ne onamo odakle je krenuo

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:26 pm

DRUGI DEO
KAMALA
Na svakom koraku svoga puta Sidarta je učio nešto novo, svet se preobrazio, a
njegovo srce je bilo opčinjeno. Video je rađanje sunca iznad šumovite planine i
njegov zalazak iza dalekog žala na kome su se uzdizale palme. Noću je na
nebeskom svodu video niske zvezda i srp polumeseca, koji je kao čun plovio
tamnom modrinom. Video je drveće, zvezde, životinje, oblake, dugu na nebu, stene,
travke, cveće, potok i reku, video je blistavu jutarnju rosu po žbunju, daleke
planinske vrhove modre i blede; pevale su ptice, zujale su pčele, pirkao je vetar
iznad srebrnastih pirinčanih polja. Sve je to, hiljadustruko i šaroliko, postojalo
oduvek, od vajkada su sijali Sunce i Mesec, šumile reke i zujale pčele, ali ranijih
dana je sve ovo za Sidartu bila samo prolazna varljiva koprena pred očima, sve te
pojave posmatrao je sa podozrenjem, one su bile predodređene da u njih prodre
svojim mislima i da ih uništi, budući da one nisu bile suštastvo, jer se ono nalazi s
one strane svega vidljivog. Njegov oslobođeni pogled je sad boravio s ove strane
pojavnog sveta, uočio je i spoznao prljavi svet, poželevši da u njem nađe sebi dom,
više nije tragao za suštastvom, nije težio za vanzemaljskim ciljem. Svet je lep, kada
se posmatra bez želja za traganjem, jednostavno i kao dete. Lepi su Mesec i
zvezde, lepi su i obala, šuma i stena, koza i zlatna buba, cvet i leptir. Divno je i
prijatno hodati po svetu, probuđen i otvoren za sve što je blisko, bez ikakvog
podozrenja. Sunce mu je drugačije grejalo potiljak, drugačije ga je rashlađivala
senovita šuma, drugačiji je bio ukus potoka i cisterne, bundeva i banana. Dani su
bili kratki i kratke su bile noći, časovi su promicali hitro kao jedra na moru, a ispod
jedara je plovio brod pun blaga i radosti. Među krošnjama šumskih stabala Sidarta
je u prolazu video čopor majmuna i čuo njihovo pomamno, pohlepno kreštanje.
Video je ovna koji je gonio i zaskočio ovcu. U ševaru je video štuku kako u
predvečerje lovi da utoli glad, a mlade ribe su uplašeno, u lepršavim i blistavim
rojevima, iskakale pred njom iz vode, dok su plahoviti vodeni vrtlozi, tragom
neobuzdanog lovca, odisali strastvenom snagom.
Sve je ovo oduvek postojalo, ali ranije on to nije video; nije bio učesnik u svemu
tome. Sad je i on bio deo tog sveta. Svetlost i senke prodirale su u njegove oči,
zvezde i mesec prodirali su u njegovo srce.
Putem je Sidarta oživljavao u sebi sve što je doživeo u vrtu Jetavana, učenje koje je
tamo slušao, božanskog Budu, rastanak sa Govindom, razgovor sa Uzvišenim.
Sećao se svake reči koju je uputio Uzvišenom, zaprepastivši se što je rekao i
ponešto što tada zapravo nije znao. Jer, upravo to što je rekao Gotami - da Budino
blago i tajne ne leže u njegovom učenju, već u onome neizrecivom i neshvatljivom
što je jednom doživeo u času otkrovenja - to ga je i nagnalo da krene na put i da
doživi ono što je sad počeo da doživljava. Trebalo je da doživi sam sebe. Zacelo,
znao je on odavno da je njegovo ropstvo atman, sazdano od iste večne biti kao
braman. Ali, on to sopstvo uistinu nikada nije našao, jer je hteo da ga uhvati u
mrežu misli. Mada telo uopšte nije bilo sopstvo, kao ni igra čula, to nisu bili ni
misao, ni razum, niti naučena mudrost i naučena veština da se izvlače zaključci i da
se iz već promišljenog raspredaju nove misli. Ovaj misaoni svet se još nalazio s ove
strane pojava i nikakav cilj nije postizao uništenjem slučajnog ja koje se krije u
čulima, dok se i dalje gaji slučajno ja u carstvu misli i učenosti. Jedno kao i drugo,
misli kao i čula, bilo je lepo, iza njih se krio poslednji smisao, trebalo ih je slušati i
poigravati se njima, ni jedno ni drugo nije bilo za potcenjivanje kao ni za
precenjivanje, trebalo je oslušnuti i čuti tajne glasove onoga najunutarnjijeg koji
provejavaju iz misli u čula. Ubuduće on će težiti samo za onim što mu glas bude
naložio, a zadržavati se samo pri onom što mu glas bude savetovao. Zašto je
Gorama jednom, u času nad časovima, seo ispod boovog stabla, gde ga je
prostrelilo otkrovenje? On je čuo glas, jedan glas u sopstvenom srcu, koji mu je
naložio da se odmori pod tim stablom, a on se nije opredelio za mučenje svoga tela,
za prinošenje žrtvi, za kupanje ili molitvu, niti za jelo i piće, za spavanje i za snove,
već je poslušao glas. Trebalo je poslušati samo glas, a nikakvo naređenje spolja;
dobro je bilo i neophodno biti za to spreman, sve drugo je bilo nepotrebno.
U noći, koju je prespavao u slamom pokrivenoj kolibi splavara na reci, Sidarta je
usnuo san: Govinda je stajao pred njim, u žutom ruhu isposnika. Govinda je
izgledao tužan i tužno je upitao: Zašto si me napustio? On tada zagrli Govindu,
obujmi ga obema rukama, a kad ga je privio na svoje grudi i poljubio - to više nije
bio Govinda već jedna žena, a iz haljine te žene virila je nabubrela dojka na kojoj je
ležao Sidarta i napajao se, a mleko iz te dojke je imalo sladak i jak ukus. Imala je
ukus žene i muškarca, sunca i šume, životinje i cveta, ukus svakog ploda i svake
slasti. Ono ga je opilo i lišilo svesti. -Kada se Sidarta probudio, iza vrata kolibe
svetlucala se bleda reka, a iz šume je duboko i skladno odzvanjao turobni krik sove.
Kada se razdanilo, Sidarta zamoli svog domaćina, splavara, da ga preveze preko
reke. Splavar ga svojim splavom od bambusove trske prebaci preko reke, široka
vodena površina prelivala se ružičastim sjajem na jutarnjem rumenilu.
- Lepa je ova reka, - reče svom pratiocu.
- Da, - odgovori splavar, - ovo je veoma lepa reka i ja je volim iznad svega. Često
sam je slušao, često joj gledao u oči i uvek sam od nje nešto naučio. Od reke se
mnogo može naučiti.
- Hvala ti, dobrotvoru, - reče Sidarta, popevši se na suprotnu obalu. - Nikakvim te
gostinskim poklonom ne mogu darivati, mili moj, niti nagraditi. Ja sam beskućnik,
sin bramana i samana.
- Odmah sam to uočio, - odvrati splavar, - i nisam očekivao od tebe ni nagradu, ni
gostinski dar. Darivaćeš me drugom prilikom.
- Veruješ li u to? - upita Sidarta razdragano.
- Svakako. I to sam naučio od reke: sve se ponovo vraća! I ti ćeš se, samano,
vratiti. A sad zbogom ostaj! Neka mi tvoje prijateljstvo bude nagrada. Seti me se
kada budeš prinosio žrtve bogovima!
S osmehom su se rastali. S osmehom se Sidarta poradovao prijateljstvu i
ljubaznosti splavara. - On je kao Govinda, - pomisli smešeći se, - svi oni koje
susrećem na svom putu su kao Govinda. Svi su blagodarni, iako njima samim treba
blagodariti. Svi su pokorni, svi žele da budu prijatelji, da slušaju a da malo misle.
Ljudi su deca.
Oko podne je prošao kroz neko selo. Ispred kolibe od blata tumbala su se deca na
ulici, igrajući se semenkama od bundeva i školjkama, galamila su i koškala se, ali
su uplašeno pobegla ugledavši stranog samanu. Na kraju sela put ga je vodio preko
jednog potoka, a na rubu potoka klečala je mlada žena i prala rublje. Kada je
Sidarta pozdravi ona diže glavu i pogleda ga smešeći se, a on vide sjaj beonjače u
njenom oku. Doviknuvši joj dobre želje, kao što je uobičajeno među putnicima, upita
je koliki mu put još predstoji do velikog grada. Ona se diže i priđe mu, vlažna usta
su primamljivo blistala na njenom mladom licu. Izmenivši s njim nekoliko šaljivih
reči, ona ga upita da li je već jeo i da li je istina da samane noću samo spavaju u
šumi i ne smeju da imaju ženu kraj sebe. Pri tom je svoje levo stopalo stavila na
njegovo desno i napravila pokret kakav čine žene kada muškarca pozivaju na onu
vrstu ljubavnog uživanja koje se u udžbenicima naziva »penjanje uz drvo«. Sidarta
oseti da mu se krv zagreva i u taj mah se opet seti svoga sna, pa se malko saže ka
ženi i usnama dodirnu mrku bradavicu njene dojke. Ona diže pogled i zagleda mu
se u lice, smešeći se puna žudnje, čežnjivo suženih očnih kapaka. Sidartu takođe
obuze čežnja i oseti pokret polnog izvora; ali, kako još nikada nije dotakao ženu
ustezao se za trenutak, dok su mu ruke već bile spremne da posegne za njom. I tog
trenutka je, naježivši se, čuo glas svog unutarnjeg bića, a taj glas je rekao - ne.
Tada je sva čar iščezla sa nasmešenog lica mlade žene, video je samo još
zamućeni pogled uspaljene ženke. On je ljubazno pomilova po obrazu, okrenu se
od nje i praćen njenim razočaranim pogledom laka koraka nestade u bambusovoj
šikari.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:27 pm

Toga dana je u predvečerje stigao u veliki grad, jer je bio željan ljudi. Dugo je živeo
po šumama i slamom pokrivena koliba splavara, u kojoj je proveo proteklu noć, bila
mu je posle tolikog vremena prvi krov nad glavom.
Na domaku grada, u blizini lepo ograđenog gaja, putnik susrete buljuk slugu i
sluškinja, natovarenih korpama. U bogato ukrašenoj nosiljci, koju su nosila
četvorica slugu, ispod šarenog zaklona od sunca sedela je na crvenim jastucima
žena, gospodarica. Sidarta se zaustavio na ulazu u gaj i posmatrao povorku, video
je sluge i sluškinje, gomilu korpi, video je nosiljku i u nosiljci gospu. Ispod visoko
podignute crne kose video je veoma svetio, veoma nežno, veoma mudro lice,
svetlocrvena usta nalik na tek raspuklu smokvu, negovane obrve iscrtane u širokom
luku, tamne oči visprena i budna pogleda, svetloputi dugi vrat, koji je virio iz zelene i
zlatne gornje haljine, duge i uzane ruke sa širokim zlatnim grivnama oko članaka.
Sidarta je uočio koliko je lepa i srce mu se razgalilo. Duboko se poklonio kada je
nosiljka stigla blizu i, uspravivši se, zagledao se u to svetio, ljupko lice, za trenutak
je pogledom zaronio u bistre oči pod širokim lukom obrva i udahnuo dašak mirisa
koji mu je bio nepoznat. Smešeći se, lepa žena klimnu glavom, u magnovenju, a
onda nestade u gaju a za njom sluge.
Evo, ulazim u ovaj grad pod tako ljupkim znakom, pomisli Sidarta. Mamilo ga je da
iz istih stopa zakorači u gaj, ali se predomislio, jer je tek u taj mah postao svestan
sa koliko prezira i podozrenja, koliko odbojno su ga gledale sluge i sluškinje na
ulazu.
Ja sam još uvek samana, pomisli, još uvek sam isposnik i prosjak. Neću smeti da
ostanem takav, ne smem takav da kročim u gaj. I nasmeja se.
Prvog čoveka na koga je naišao upitao je za gaj i za ženu, saznavši da je to gaj
Kamale, čuvene kurtizane, a da ona osim tog gaja poseduje i kuću u gradu.
Nakon toga je ušao u grad. Sad je imao određeni cilj.
Idući za svojim ciljem pustio je da ga grad proguta, nošen uličnom vrevom
zaustavljao se po trgovima, odmarao na stepenicama kraj reke. Predveče se
sprijateljio sa berberskim pomoćnikom, koga je video na radu u senci nekog svoda i
zatim ponovo našao pri molitvi u hramu Višnua,15 a kome je zatim pričao priču o
Višnuu i Lakšmi.16 Noć je prespavao kraj čamca na reci i u rano jutro, pre no što će
prve mušterije doći u radnju, pomoćnik berberina mu obrija bradu i podšiša ga,
očešlja mu kosu i namaza je finim uljem. Zatim je pošao na reku da se okupa.
Kada se u kasne popodnevne časove lepa Kamala u svojoj nosiljci približavala
svom lugu, na ulazu je stajao Sidarta, poklonio se i zauzvrat primio pozdrav
kurtizane. Dao je zatim znak sluzi koji je išao na kraju povorke i zamolio ga da javi
svojoj gospodarici da jedan braman želi s njom da govori. Posle nekog vremena
sluga se vrati, pozva ga da pođe za njim, pa ga bez reči odvede do paviljona u
kome je ugledao Kamalu u ležaju za odmaranje.
- Nisi li i juče stajao tu napolju i pozdravio me? - upita Kamala.
- Odista sam te juče video i pozdravio.
- Nisi li juče imao bradu, i dugu kosu, i prašinu u kosi?
- Dobro si uočila, sve si videla. Videla si Sidartu, sina bramana, koji je tri godine bio
samana. Ali, sada sam napustio taj put i došao u ovaj grad, a prva koju sam sreo
pre no bih kročio u grad bila si ti. Došao sam da bih ti to rekao, o Kamala! Ti si prva
žena sa kojom Sidarta govori ne obarajući pogled. Više nikad neću da obaram
pogled kad sretnem lepu ženu.
Kamala se smešila i igrala svojom lepezom od paunovog perja. Ona ga upita: - Zar
je Sidarta došao k meni samo da mi to kaže?
15 Višnu - jedan od tri glavna božanstva u religiji bramana. (Prim. prev.)
16 Lakšmi - po indijskoj mitologiji boginja sreće i lepote. (Prim. prev.)
- Da ti to kažem i da ti se zahvalim što si tako lepa. I, ako to ne izaziva tvoje
negodovanje, molio bih te da mi budeš prijateljica i učiteljica, jer ja ništa ne znam o
veštini u kojoj si ti majstor.
Kamala prsnu u smeh.
- Nikada mi se nije dogodilo, prijatelju, da neki samana iz šume dođe k meni sa
željom da ga poučavam. Nikada mi se nije dogodilo da mi dođe samana sa dugom
kosom i sa starom, iscepanom pregačom oko bedara. Mnogi mladići dolaze k meni,
među njima ima i sinova bramana, ali oni dolaze u lepoj odeći, dolaze sa finom
obućom, kosa im je miomirisna, a kesa puna novca. Eto kakvi su, samano, mladići
koji k meni dolaze.
Sidarta reče:
- Već počinjem da učim od tebe. I juče sam nešto naučio. Evo, skinuo sam bradu,
očešljao kosu i namazao je uljem. Neznatno je to što mi još nedostaje, svetla
gospo: a to su fina odeća, fina obuća i novac u kesi. Znaj, Sidarta je umeo da
postavi sebi i teže zadatke nego što su takve sitnice i uvek ih je ostvarivao. Kako
onda ne bih ostvario i zadatak koji sam sebi juče postavio: da budem tvoj prijatelj i
da naučim od tebe slasti ljubavi! Videćeš da lako shvatam, Kamala, učio sam i teže
nauke od onih kojima ćeš me ti učiti. Evo, dakle, šta je: Sidarta te ne zadovoljava
takav kakav je, sa uljem u kosi, ali bez odeće, bez obuće, bez novaca?
Smejući se Kamala reče:
- Ne, cenjeni, on još ne zadovoljava. Mora imati lepu odeću i obuću, mnogo novaca
u kesi i poklone za Kamalu. Je li ti sad jasno, samano iz šume? Jesi li zapamtio?
- Zacelo sam zapamtio, - povika Sidarta. - Kako ne bih zapamtio sve što potiče iz
ovakvih usta! Tvoja usta su kao tek raspukla smokva, Kamalo. Moja usta su takođe
rumena i sveža, pristaće uz tvoja, videćeš. Ali, reci, lepa Kamalo, zar se nimalo ne
plašiš samane koji je došao iz šume da uči ljubav?
- Zašto bih se plašila samane, glupog samane iz šume, koji dolazi od šakala i još
ne zna šta je žena?
- Oh, jak je taj samana i ničega se ne plaši. Mogao bi te prisiliti, lepa devojko.
Mogao bi te oteti. Mogao bi da ti zada bol.
- Ne, samano, toga se ne plašim. Zar se ikada neki samana ili braman plašio da bi
neko mogao da dođe i da ga zgrabi, da bi mu oteo njegovu učenost, njegovu
pobožnost ili dubokoumnost? Ne, jer to su njegovi posedi od kojih on daje samo
onoliko koliko sam hoće i kome hoće. Isto ti je i sa Kamalom i sa slastima ljubavi.
Lepa su i rumena Kamalina usta, ali pokušaj da ih poljubiš protiv Kamaline volje i od
tih usta, koja znaju da pruže tolike slasti, nećeš dobiti ni kapi naslade! Ti si
prijemčiv, Sidarto, zato nauči i ovo: ljubav se može isprositi, kupiti, dobiti na poklon,
naći na ulici, ali se ne može silom oteti. Smislio si pogrešan put. Doista bi bila šteta
kada bi tako lep mladić kao što si ti imao tako pogrešan pristup.
Sidarta joj se pokloni smešeći se.
- Bila bi šteta, Kamalo, oh, koliko si u pravu! Bila bi velika šteta. Neću da izgubim ni
kapi slasti koju tvoja usta pružaju, kao što ne želim da ti umanjim slast od mojih
usta! Zato neka bude ovako: Sidarta će se vratiti kada bude imao ono što mu još
nedostaje: odeću, obuću i novac. Ali, reci, dražesna Kamalo, možeš li mi dati još
jedan mali savet?

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:27 pm

Savet? Zašto ne bih? Ko ne bi rado dao savet siromašnom, neukom samani, koji
dolazi od šakala iz šume.
- Mila Kamalo, posavetuj me: kuda da idem da bih najbrže našao one tri stvari?
- Prijatelju, to bi mnogi hteli znati. Moraš da radiš ono što si naučio i tražiti da ti se
za to da novac, i odeća, i obuća. Drugačije siromah ne može da dođe do novca. Šta
ti umeš da radiš?
- Umem da mislim. Umem da čekam. Umem da postim.
- Ništa drugo?
- Ništa. Ipak, umem da spevam pesmu. Hoćeš li mi dati poljubac za jednu pesmu?
- Hoću, ako mi se tvoja pesma svidi. Kakav joj je naslov?
Nakon nekoliko trenutaka razmišljanja Sidarta izgovori sledeće stihove:
U svoj senoviti gaj kročila je lepa Kamala,
Na ulazu u gaj je stajao mrki samana.
Ugledavši lotosov cvet on se pokloni
Duboko, a smešeći se otpozdravi mu Kamala.
Mladić pomisli! Od prinošenja žrtvi bogovima,
slađe je prinositi žrtve lepoj Kamali.
Kamala pljesnu rukama i zvecnu zlatnim grivnama.
- Lepi su tvoji stihovi, mrki samano, i odista ništa neću izgubiti ako ti zauzvrat dam
poljubac. Ona ga privuče pogledom i on prinese svoje lice njenom, položivši svoja
usta na njena koja su bila kao raspukla smokva. Dugo ga je ljubila Kamala i Sidarta,
duboko zapanjen, oseti kako ga ona uči, oseti koliko je mudra i kako gospodari
njime, kako ga odbija, kako ga mami i kako ga iza prvog očekuje još novi, smišljeno
raspoređeni, znalački niz poljubaca od kojih se svaki razlikuje od drugog. Zastao je
dišući duboko i tog trenutka se kao dete začudio obilju znanja i učenja vrednog,
koje mu upravo puče pred očima.
- Tvoji stihovi su veoma lepi, - uzviknu Kamala, - da sam bogata dala bih ti za njih
zlatnike. Ali biće ti teško da sa stihovima zaradiš toliko novaca koliko ti je potrebno.
Biće ti potrebno mnogo novaca, ako želiš da budeš Kamalin prijatelj.
- Kako umeš da ljubiš, Kamalo...! - promuca Sidarta.
- Da, to umem, zato ne oskudevam u haljinama, obući, grivnama i ostalim lepim
stvarima: Ali, šta će biti s tobom? Zar ne znaš ništa osim da moliš, da postiš i da
sročiš stihove?
- Znam i obredne pesme, - reče Sidarta, - ali više neću da ih pevam. Znam i
bajalice, ali više neću da ih izgovaram. Čitao sam svete spise...
- Stani - prekide ga Kamala. - Zar ti umeš da čitaš? A i da pišeš?
- Zacelo. Mnogi to znaju.
- Većina ne zna. Ni ja nisam tome vična. Dobro je što znaš čitati i pisati, veoma
dobro. Bajalice će ti takođe dobro doći...
U taj mah dotrča jedna sluškinja i nešto šapnu svojoj gospodarici na uvo.
- Dolazi mi poseta - povika Kamala. - Pohitaj i nestani, Sidarto, ovde te niko ne
srne videti, zapamti to! Sutra ću te ponovo videti.
Naredila je sluškinji da pobožnom bramanu da belo gornje ruho. Pre no što se
osvestio, sluškinja povuče Sidartu za sobom, zaobilaznim putevima odvede ga u
baštensku kuću i tu mu dade gornje ruho, zatim ga povede u žbunje i usrdno
opomenu da se brzo i neopaženo udalji iz gaja.
Sav zadovoljan on postupi kako mu je rečeno. Naviknut na šumu, nečujno se
izvukao iz gaja i prešao preko živice. Zadovoljan se vratio u grad, ponevši pod
miškom savijenu odeću. Stigavši do svratišta u koje su putnici obično navraćali stao
je kraj vrata, moleći ćutke da mu udele hranu, pa isto tako ćutke primi pruženi
komad pirinčanog kolača. Možda već sutra, pomisli u sebi, nikoga neću moliti za
hranu.
Namah se u njemu razbukta ponos. Više nije bio samana, nije mu dolikovalo da
prosi. Pirinčani kolač dade nekom psu i osta bez hrane.
- Jednostavan je život koji se vodi ovde u svetu, - pomisli Sidarta. - Ne krije u sebi
nikakve teškoće. Sve je bilo teško, tegobno i naposletku beznadežno kada sam još
bio samana. Sada je sve lako, kao što je lako učiti kako se ljubi, u čemu me Kamala
poučava. Potrebni su mi odeća i novac, i ništa više, a to su bliski i sitni ciljevi koji ne
ometaju san.
Obavestio se gde se nalazi Kamalina kuća u gradu i posetio je sutradan.
- Dobro je krenulo, - dočeka ga ona. - Očekuje te Kamasvami, najbogatiji trgovac u
ovom gradu. Dopadneš li mu se, uzeće te u službu. Budi mudar, mrki samano.
Druge sam navela da mu pričaju o tebi. Budi ljubazan prema njemu, on je veoma
moćan. Ali, ne budi suviše skroman! Ne želim da mu budeš sluga, hoću da budeš
njemu ravan, u suprotnom neću biti zadovoljna tobom. Kamasvami stari i sve više
ugađa sebi. Dopadneš li mu se, on će ti poveriti mnoge poslove.
Sidarta joj se zahvali i nasmeja, a pošto je saznala da juče i danas ništa nije jeo,
naredi da mu se donese hleb i voće i ugosti ga.
- Imao si sreću, - reče mu ona na rastanku, - pred tobom se otvaraju vrata jedna za
drugim. Kako je to mogućno? Raspolažeš li nekim činima?
Sidarta reče:
- Juče sam ti pričao da umem da mislim, da čekam i da postim, ali ti si smatrala da
to ničemu ne služi. Međutim, mnogo čemu to služi, Kamala, videćeš i sama.
Videćeš da glupe samane u šumi nauče i znaju mnogo lepoga što vi ostali ne znate.
Još koliko prekjuče bio sam čupavi prosjak, juče sam već ljubio Kamalu, a uskoro
ću biti trgovac, imaću novaca i sve one stvari koje smatraš dragocenim.
- To je tačno, - složi se ona. - Ali, šta bi bilo s tobom da nije mene? Šta bi bio da ti
Kamala ne pomaže?
- Mila Kamalo, - reče Sidarta i uspravi se, - kada sam došao u tvoj gaj napravio
sam prvi korak. Moja namera je bila da kod najlepše žene učim ljubav. U trenutku u
kome sam doneo ovu odluku znao sam i to da ću je ostvariti. Znao sam da ćeš mi
pomoći, znao sam to već kod tvog prvog pogleda na ulazu u gaj.
- A da nisam htela?
- Htela si. Čuj, Kamalo: kada baciš u vodu kamen, on najbržim putem tone da
stigne do dna. Tako je to i kad Sidarta ima neki cilj, neku nameru. Sidarta ne
preduzima ništa, on čeka, on razmišlja, on posti, ali istovremeno prolazi kroz svet
kao kamen kroz vodu, a da ništa ne radi, a da se ne pomakne; on biva privučen, on
se opušta i pada. Njegov cilj ga privlači, on ne dopušta da mu u dušu prodre bilo šta
što bi bilo suprotno cilju. To je ono što je Sidarta naučio kod samana. To je ono što
neznalice nazivaju činima, misleći da to izvode demoni. Ali, demoni ništa ne izvode,
demoni ne postoje. Svako može da baca čini, svako može da postigne cilj, ako ume
da misli, ako ume da čeka, ako ume da posti.
Kamala ga je slušala. Volela je njegov glas, volela pogled njegovih očiju.
- Možda je tako kako ti kažeš, prijatelju, - reče tihim glasom. - Ali, možda je tako,
da je Sidarta zgodan muškarac, da se njegovo pogled sviđa ženama i da mu zato
sreća dolazi u susret.
Sidarta se oprostio jednim poljupcem.
- Neka bude tako, učiteljice moja. Neka ti se moj pogled uvek svidi, neka mi od tebe
uvek dođe sreća u susret!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:27 pm

KOD LJUDI DETINJEG UMA
Sidarta pođe trgovcu Kamasvamiju. Uputiše ga u bogatu kuću, sluge ga povedoše
preko dragocenih tepiha u odaju u kojoj je trebalo da sačeka domaćina.
Uđe Kamasvami, čovek hitrih i gipkih pokreta, progrušane kose, mudra i oprezna
pogleda, požudnih usta. Domaćin i gost se ljubazno pozdraviše.
- Rekoše mi, - započe trgovac, - da si braman, učenjak, ali da tražiš službu kod
trgovca. Zar si zapao u nevolju, bramano, kad tražiš službu?
- Ne, - reče Sidarta, - nisam zapao u nevolju, niti sam ikada bio u nuždi. Znaj da
dolazim od samana, kod kojih sam dugo živeo.
- Kako ne bi bio u nuždi kada dolaziš od samana? Zar samane nisu bez ikakve
svojine?
- Ja jesam bez svojine, - odvrati Sidarta, - ako na to misliš. Nemam ništa svoje. Ali,
to je dobrovoljno, prema tome, nisam u nuždi.
- Od čega misliš da živiš kad nemaš ništa svoje?
- O tome nikad nisam razmišljao, gospodaru. Više od tri godine sam bio bez
svojine, a nikada nisam razmišljao o tome od čega ću da živim.
- Znači da si živeo od svojine drugih.
- Verovatno je tako. Pa i trgovac živi od tuđeg imetka.
- Dobro rečeno. Ali on to tuđe ne uzima besplatno; on za to daje svoju robu.
- Kanda je tako. Svako uzima i svako daje, takav je život.
- Ali, dozvoli, ako nemaš imetka, šta ćeš onda dati?
- Svako daje ono što ima. Ratnik daje snagu, trgovac robu, učitelj učenje, seljak
pirinač, a ribar daje ribu.
- Vrlo dobro. A šta ti imaš da daš? Šta si učio? Šta umeš?
- Umem da razmišljam. Umem da čekam. Umem da postim.
- Je li to sve?
- Mislim da je to sve!
- Kakva je korist od toga? Na primer, to što postiš - zašto je to dobro?
- Veoma je dobro, gospodaru. Kada neko nema šta da jede, najpametnije što može
da uradi jeste da posti. Na primer, da Sidarta nije naučio da posti, on bi još koliko
danas morao da se prihvati neke službe, kod tebe ili bilo gde, jer bi ga glad
naterala. Ovako, međutim, Sidarta može mirno da čeka, on ne zna za nestrpljenje,
on ne zna za nuždu, glad ga može dugo opsedati a da se on tome samo smeje.
Eto, gospodaru, zato je dobro postiti.
- U pravu si, samano. Pričekaj za trenutak.
Kamasvami iziđe i vrati se sa svitkom koji pruži gostu, upitavši ga:
- Umeš li ovo da čitaš?
Sidarta baci pogled u svitak u kome je bio ispisan kupoprodajni ugovor i poče da ga
čita naglas.
- Odlično, - reče Kamasvami. - A sad hoćeš li mi nešto napisati na ovome listu?
On mu pruži list i pisaljku, a Sidarta uze da piše i vrati list.
Kamasvami pročita: »Pisati je dobro, razmišljati je bolje. Mudrost je dobra, strpljenje
je bolje.«
- Odlično umeš da pišeš, - pohvali ga trgovac. -Imaćemo još o mnogo čemu da
razgovaramo. Za danas te molim da budeš moj gost i da konačiš u mom domu.
Sidarta se zahvali i prihvati poziv, te je odsad živeo u kući trgovca. Doneli su mu
odeću i obuću, a jedan od sluga mu je svaki dan pripremao kupku. Dva puta
dnevno se u kući služio obilan obrok, ali Sidarta je jeo samo jedanput u toku dana,
nije jeo mesa i nije pio vina. Kamasvami mu je pričao o svojoj trgovini, pokazivao
mu robu i skladišta, pokazivao svoje proračune. Sidarta je upoznao mnogo novog,
slušao je pažljivo a govorio malo. Sećajući se Kamalinih reči, nikad se nije podredio
trgovcu, primoravši ga da postupa s njim kao sa sebi ravnim, štaviše, kao sa višim
od sebe. Kamasvami je brižljivo i često gotovo strasno vodio svoje poslove, dok je
Sidarta sve to smatrao igrom, zalažući se da u tančine nauči njena pravila, ali
sadržaj te igre se nije dotakao njegovog srca.
Nije dugo proveo u domu Kamasvamija a već je počeo da učestvuje u trgovačkim
poslovima svog domaćina. Ali, svakoga dana, u času koji bi mu ona naznačila,
posećivao je lepu Kamalu, u lepom ruhu, finoj obući, a ubrzo joj je donosio i
poklone. Njena rumena, mudra usta naučila su ga mnogo čemu. Mnogo čemu ga je
naučila i njena nežna, gipka ruka. Budući da je u ljubavi još bio dečak, sklon da
slepo i nezasito srlja u naslade kao u kakav ponor, ona ga je od samog početka
podučavala i naučila da nema slasti bez pružanja slasti, kao i da svaki pokret,
svako milovanje, svaki dodir, svaki pogled, svako i najmanje mesto na telu ima
svoju tajnu čije otkrivanje donosi blaženstvo. Ona ga je učila da ljubavnici, posle
ljubavne svetkovine, ne smeju da se razilaze a da se jedno drugom ne dive, a da
oboje nisu podjednako i pobeđeni i pobednici, kako ni kod jednog od njih ne bi
došlo do zasićenosti, do nelagodnog osećanja praznine i opakog osećanja da je
jedno od njih dvoje zloupotrebljavalo ono drugo ili bivalo zloupotrebljavano.
Čudesne časove je provodio kod lepe i mudre umetnice, postao je njen učenik, njen
ljubavnik i prijatelj. Kod Kamale se nalazila sva vrednost i smisao njegovog
sadašnjeg života, a ne u trgovačkim poslovima Kamasvamija.
Trgovac je preneo na njega pisanje važnih pisama i ugovora, a ušlo mu je u naviku
da se o svim važnim pitanjima posavetuje s njim. Ubrzo je uvideo da Sidarta zna
veoma malo o pirinču i vuni, o plovidbi i trgovini, ali da je srećne ruke, da prevazilazi
trgovca u pogledu mirnoće i staloženog ponašanja, u veštini da sluša reči
sagovornika i u moći da prodre u duh drugih ljudi.
- Ovaj braman, - reče jednom nekom svom prijatelju, - nije pravi trgovac i nikad to
neće ni biti. Njegova duša nikad ne učestvuje sa žarom u poslovima. Ali, on
poseduje tajnu ljudi kojima uspeh dolazi sam od sebe, bilo da je to zato što je rođen
pod srećnom zvezdom, bilo da su to čini, ili nešto što je naučio kod samana. Reklo
bi se da se samo igra poslovima, nikada on nije prožet njima, niti mogu da steknu
prevlast nad njim, ali se nikad ne boji neuspeha, nikad ne brine zbog gubitka.
Prijatelj tad posavetova trgovca:
- U poslovima koje obavlja za tebe daj mu trećinu dobitka, ali ga istovremeno
obaveži da sa istim udelom snosi i gubitak ako bi do toga došlo. Na taj način radiće
revnosnije.
Kamasvami je poslušao savet. Ali, Sidarte se to nije ticalo. Ravnodušno je primao
učešće u dobiti, a kad bi ga zadesio gubitak, nasmejao bi se i rekao: - Gle, to je,
dakle, pošlo naopako!
Zacelo je po svemu sudeći bio ravnodušan prema poslovima. Jednom je otputovao
u neko selo da otkupi bogatu žetvu pirinča. Ali, kada je stigao, drugi trgovac je već
bio otkupio sav pirinač. Uprkos tome, Sidarta se nekoliko dana zadržao u selu,
čašćavao je seljake, darivao decu bakrenim novčićima, učestvovao na jednoj
svadbi i, naposletku, vratio se s puta veoma zadovoljan ovim putovanjem. Upoznao
sam razne ljude, jedan braman mi je postao prijatelj, deca su mi jahala na kolenu,
seljaci su mi pokazivali svoja polja i niko me nije smatrao za trgovca.
- To je sve vrlo lepo, - povika Kamasvami negodujući, - ali, ti si trgovac u stvari, bar
ja tako smatram! Ili si putovao za svoje zadovoljstvo?
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:28 pm

Zacelo, - nasmeja se Sidarta, - zacelo sam putovao za svoje zadovoljstvo. Zašto
drugo? Upoznao sam ljude i predele, uživao u ljubaznosti i poverenju, našao sam
prijateljstvo. Vidi, mili, da sam ja Kamasvami ja bih se, videvši da mi je kupovina
osujećena, pun ljutnje brzo vratio s puta, izgubivši tako odista i vreme i novac.
Ovako sam, međutim, proveo prijatne dane, naučio ponešto, uživao u veselju, ne
nanoseći štetu ljutnjom i brzopletošću ni sebi ni drugome. Ako ikad odem još
jednom tamo, možda radi otkupa neke kasnije žetve, ili sa bilo kojim ciljem, srdačni
ljudi će me dočekati ljubazno i vedro, a ja ću sebe pohvaliti što tada nisam ispoljio
žurbu i zlovolju. Prema tome, prijatelju, mani se svega i ne šteti sebi grdnjom.
Ukoliko dođe dan kada bi smatrao da ti Sidarta nanosi štetu, reci samo jednu reč i
Sidarta će poći svojim putem. Ali dotle, daj da jedan s drugim budemo uzajamno
zadovoljni.
Uzaludni su bili pokušaji trgovca da Sidartu ube-di da jede njegov, Kamasvamijev,
hleb. Sidarta je izjavljivao da jede svoj hleb, ili bolje rečeno da obojica jedu hleb
drugih, hleb svih. Sidarta nikada nije imao uvo za Kamasvamijeve brige, a
Kamasvami je često brinuo. Ako bi u toku nekog trgovačkog posla pretio neuspeh,
ako bi postojala opasnost da se neka pošiljka robe izgubi, ili da neko od dužnika
neće moći da plati, Kamasvami nikako nije uspevao da ubedi svog sagovornika da
je korisno gubiti čemerne ili gnevne reči, naborati čelo, loše spavati. Kada mu je
Kamasvami jednom predočio da je sve pojmove koje je stekao naučio od njega,
ovaj mu odgovori:
- Ne podsmevaj mi se sa takvim šalama! Od tebe sam naučio koliko staje korpa
puna ribe i kolika se kamata može tražiti na pozajmljeni novac. To su tvoje navike.
Ali, mislim, to nisam naučio od tebe, vrsni Kamasvami, biće bolje da se potrudiš da
to naučiš od mene.
Njegova duša odista nije bila sklona trgovini. Poslovi su mu dobrodošli da donese
novac za Kamalu, a donosili su mu mnogo više nego što mu je trebalo. U svemu
ostalom Sidartino interesovanje i radoznalost bili su usmereni samo na ljude, jer su
njihovi poslovi, zanati, brige, radosti i ludosti ranije bili tuđi i daleki koliko i mesec.
Kako god mu je bilo lako da sa svima njima razgovara, kraj svih da živi i od svih da
uči, ipak je bio svestan da postoji nešto što ga odvaja od njih, a odvajalo ga je to što
je bio samana. Video je da ljudi životare na neki detinji ili životinjski način, koji je
voleo a istovremeno i prezirao. Video je da se trude, da pate i da se kidaju zbog
stvari koje po njegovom mišljenju nisu bile vredne tolike cene, na primer, zbog
novca, zbog malih radosti i malih počasti ljudi su se međusobno grdili i vređali,
kukali zbog bolova koji bi samani izmamili samo osmeh, teško su podnosili lišavanja
zbog kojih samana ne pati.
Bio je otvoren prema svemu što mu je dolazilo od tih ljudi. Dobrodošlicom je
dočekivao trgovca koji mu je nudio platno na prodaju, dobrodošlicom je pozdravljao
dužnika koji mu je tražio zajam, a tako isto i prosjaka koji bi mu ceo sat pričao o
svom siromaštvu, a da ni upola nije bio tako siromašan kao bilo koji samana. Prema
bogatom inostranom trgovcu se nije ophodio nimalo drugačije nego prema sluzi koji
ga je brijao, ili prema uličnom prodavcu kome je pri kupovini dozvoljavao da ga
prevari za neki novčić. Kada bi Kamasvami navratio do njega da mu se požali i
iznese svoje brige, ili da mu prigovara zbog nekog posla, on bi ga slušao radoznalo
i vedro, mnogo šta bi ga začudilo, ali je pokušavao da ga razume, dajući mu u
nečem i za pravo, tek toliko koliko mu se učinilo neophodnim, da bi se odmah zatim
okrenuo sledećem koji je došao da ga potraži. Mnogi su mu dolazili, mnogi među
njima da trguju s njim, mnogi sa namerom da ga prevare, da nešto dokuče, mnogi
su opet došli da izazovu njegovo sažaljenje, da čuju njegov savet. On ih je
savetovao, sažaljevao, darivao, dopuštao da ga pomalo, varaju, a ova igra i strasti
kojom su je ljudi vodili zaokupljale su njegove misli ništa manje nego što su ga
nekad zaokupljale misli o bogovima i o bramanu.
Povremeno bi duboko u nedrima čuo samrtnički, jedva čujni glas, koji ga je tiho
opominjao, tiho se jadao. U takvom času dolazilo bi mu do svesti da vodi čudan
život, da je sve što čini samo igra, da je, doduše, vedar i katkad radostan, ali da
pravi život ipak protiče mimo njega ne dotakavši ga se. Kao što se igrač igra sa
svojim loptama, tako se i on igrao sa poslovima i ljudima iz svoje okoline,
posmatrao ih je i u tome nalazio razonodu; ali srcem i izvorom svoga bića nije
učestvovao u tome. Izvor je proticao negde daleko od njega, tekao je neprekidno i
nevidljivo i više nije bio ni u kakvoj vezi sa njegovim životom. Događalo se da se
preplašeno trgne zbog takvih misli, poželevši da i njemu bude dato da sa žarom i
svim srcem učestvuje u detinjoj svakodnevici, da istinski živi, da istinski radi, da
istinski uživa i provodi život umesto da kao posmatrač stoji po strani.
Ali, uvek je nanovo odlazio lepoj Kamali, učio se ljubavnim veštinama, vršio kult
naslade u kome, više nego u bilo čemu drugom, davati i primati postaje jedno.
Ćaskao je sa njom, učio od nje, davao joj savete i primao ih. Ona ga je razumevala
bolje no što ga je ikad Govinda razumeo, ona mu je bila sličnija.
Jednom, on joj reče:
- Ti si kao ja, a drugačija od većine ljudi. Ti si Kamala i ništa drugo, u tebi se kriju
spokojstvo i utočište u koje se možeš povući svakog časa i osećati se kao u svom
domu, a to je i meni dato. Malo je ljudi koji to poseduju, mada bi svi to mogli imati.
- Nisu svi ljudi mudri, - reče Kamala.
- Nisu, - reče Sidarta - i upravo se o tome i radi. Kamasvami je mudar koliko i ja, pa
ipak nema utočišta u sebi. Drugi ga pak imaju, iako im je razum kao u malog deteta.
Većina ljudi, Kamalo, slični su listu koji opada, leluja se i vrti u vazduhu i u kovitlacu
pada na zemlju. Drugi, ali malobrojni, su kao zvezde, kreću se utvrđenom putanjom,
do njih ne dopiru nikakvi vetrovi, oni u sebi nose svoj zakon i svoj put. Među svim
mudracima i samanama, od kojih sam mnoge poznavao, bio je samo jedan takav,
jedan savršeni, koga nikad neću zaboraviti. To je Gotama, Uzvišeni, onaj koji
objavljuje svoje učenje. Hiljade učenika ga slušaju svakodnevno, slede njegova
pravila, ali svi su oni lišće koje opada i ne nose u sebi samima učenje i zakon.
Kamala ga je posmatrala smešeći se.
- Opet govoriš o njemu, - reče - opet imaš misli samane.
Sidarta je ćutao, a onda su igrali igru ljubavi, jednu od tridesetak ili četrdesetak
različitih igara koje je Kamala znala. Njeno telo je bilo savitljivo kao u jaguara, ili kao
luk lovca; svako ko je od nje naučio ljubav znao je za mnoge slasti, za mnoge tajne.
Ona se dugo igrala sa Sidartom, mamila ga i odbijala, privlačila ga i obavijala se
oko njega radujući se njegovom majstorstvu, sve dok ne bi, pobeđen i umoran,
počinuo kraj nje.
Nadneta nad njim, hetera je dugo posmatrala njegovo lice i umorne oči.
- Od svih koje znam ti si najbolji u ljubavi, - reče ona zamišljeno. - Jači si od drugih,
savitljiviji, predaniji. Dobro si naučio moje veštine, Sidarto. Jednom, kada budem
starija, htela bih da imam dete od tebe. Ali, uprkos svemu, dragi, ti si ipak ostao
samana, ti me ipak ne voliš i ne voliš nijedno ljudsko biće. Zar nije tako?
- Izgleda da je tako, - progovori Sidarta posustalo. - Ja sam kao ti. Ni ti ne umeš da
voliš - jer kako bi inače mogla da upražnjavaš ljubav kao veštinu? Ljudi našeg soja
kanda ne mogu da vole. To mogu ljudi detinjeg uma; u tome je njihova tajna.
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:28 pm

Sidarta je već dugo živeo životom sveta, životom naslade, a da ipak nije istinski
učestvovao u njemu. Ponovo su se u njemu probudila čula ugušivana onih žarkih
godina provedenih kod samana, okusio je izobilje, okusio je sladostrasna uživanja i
moć, ali uprkos svemu u srcu je dugo i dalje ostao samana i mudra Kamala je to
jasno prozrela. Još uvek je njegovim životom upravljala sklonost i veština da
razmišlja, da čeka i da posti, ovozemaljski ljudi - detinji ljudi - još uvek su mu bili
tuđi, kao što je i on njima bio tuđ.
Godine su prolazile, a, uljuljkan blagostanjem, Sidarta gotovo i nije osetio kako
odmiču. Obogatio se i već odavno je imao svoju kuću, vlastite sluge i svoj gaj na
17 Sansara - na sanskritskom samsara, večni kružni tok svetskog zbivanja na kome počiva pravilnost
pojavnih dogañaja; obuhvata i ideju o preporañanju bića, nepostojanosti pojava i zakon uslovljenosti u
tom smislu predstavlja suprotnost nirvane. (Prim. prev.)
kraju grada, pored reke. Ljudi su ga voleli i dolazili k njemu kad god im je bio
potreban novac ili savet, ali, osim Kamale niko mu nije bio blizak.
Ono uzvišeno stanje posvećene budnosti, koje je doživeo jednom u cvetu mladosti i
drugi put u danima posle Gotamine propovedi, nakon rastanka sa Govindom, ono
napeto iščekivanje, ponosna osama, bez potrebe za učenjem i učiteljem, ona
živahna spremnost da čuje božanski glas u sopstvenom srcu - vremenom se
pretvorilo u sećanje, sve se pokazalo prolaznim; veoma daleko i jedva čujno je
žuborio sveti izvor, koji je nekad bio tako blizu i žuborio u njemu samom. Zacelo, on
je još dugo nosio u sebi mnogo od onoga što je naučio od samana, od Gotame, od
svog oca i bramana: da živi umereno, da razmišlja, da tone u meditacije, da hrani u
sebi skrivena saznanja o svom biću, o većnom ja, koje nije ni telo ni svest. Mnogo
je od toga nosio u sebi, ali, jedno po jedno, saznanja su potonula, prekrila ih je
prašina. Kao što se grnčarsko kolo, kada se jednom stavi u pokret, još dugo okreće
i tek lagano usporava hod da bi se najzad zaustavilo, tako se i u Sidartinoj duši još
dugo okretao točak askeze, točak razmišljanja i razaznavanja, još se sve to
kovitlalo u njemu, ali sporije, zapinjući i sve bliže zastoju. Lagano, kao što vlaga
prodire u panj koji odumire, polako ga puni i izaziva truljenje, prodirali su u Sidartinu
dušu svet i otupelost, ispunivši je osećanjem tegobe, umora i učmalosti. Ali,
zauzvrat su oživela njegova čula, koja su mnogo šta naučila, stekla mnoga
iskustva.
Sidarta je naučio da trguje, da vlada ljudima, da uživa sa ženom, naučio je da se
lepo odeva, da naređuje slugama, da se kupa u mirišljavoj vodi. Naučio je da jede
probrana i brižljivo pripremljena jela, štaviše, jeo je i ribu, meso i pticu, navikao je na
razne začine i slatkiše, da pije vino koje otupljuje i donosi zaborav. Naučio je i igru
kockama i igru na šahovskoj tabli, naučio je da posmatra ples igračica, da ga nose
u nosiljci, da spava na mekoj postelji. Ali, još uvek je smatrao sebe drugačijim od
ostalih, gledao je na njih sa primesom podsmeha, sa podrugljivim prezirom koji
svaki samana oseća prema ljudima iz sveta. Sidarta je i na Kamasvamija gledao
podrugljivo kad god bi bolovao, ljutio se, osećao se uvređenim, ili kad bi ga mučile
trgovačke brige. Postepeno i neprimetno, uporedo sa smenom doba žetve i doba
kiše, njegov podsmeh je posustajao, a nadmoć jenjavala. Malo-pomalo, Sidarta je,
okružen sve većim bogatstvom, i sam počeo da poprima ponešto od ljudi detinjeg
uma, primao njihove detinjaste težnje i strepnje. Pa ipak im je zavideo, i što je više
postajao sličan njima utoliko je više rasla njegova zavist. Zavideo im je na svemu
onome što je njemu nedostajalo, a njima bilo svojstveno: na značenju koje su
pridavali sopstvenom životu, na žaru koji su unosili u svoja uživanja i strepnje, na
plašljivoj, ali slatkoj, sreći koju im je pružala njihova večita zaljubljenost. Jer, ljudi su
bili neprekidno zaljubljeni: u sebe same, u svoje žene, u svoju decu, u počasti ili u
novac, u svoje planove i nade. Sidarta, međutim, baš to nije naučio od njih, svu tu
detinju radost; naučio je od njih ono što je bilo neprijatno, što je i sam prezirao. Sve
češće se događalo da se jutrom, posle večeri provedenih u društvu, beskrajno
izležavao, osećajući se prazan i izmožden. Događalo se da se ljutio i negodovao
što mu Kamasvami dosađuje svojim brigama. Događalo se da se isuviše bučno
smeje kada bi gubio na kocki. U poređenju sa drugima njegovo lice je još uvek
delovalo mudro i produhovljeno, ali se na njemu retko pojavljivao osmeh i
postepeno je poprimalo crte koje se često vide na licu bogataša, crte koje su odraz
nezadovoljstva, slabog zdravlja, mrzovolje, otupelosti i odsustva ljubavi. Malopomalo,
duša mu je obolela od bolesti koja mori bogate ljude.
Zamor je obavijao Sidartu kao koprena, kao retka magla koja je iz dana u dan
postajala sve gušća, iz meseca u mesec sve tmurnija, a iz godine u godinu sve
teža. Kao što novo ruho vremenom postaje staro, gubi lepu boju, isprlja se i
izgužva, iskrza na porubima, tkanina se izliže i iz nje vire konci potke, tako je počeo
da se haba i Sidartin život posle rastanka sa Govindom; sa godinama koje su
prolazile gubio je boju i sjaj, pojavile su se brazde i malje, prikrivajući se, tu i tamo bi
iz potke provirili i vrebali razočarenje i gađenje. Sidartinom oku je to promaklo.
Primećivao je jedino da je umukao jasni i odlučni glas, koji se nekada davno javio u
njemu i uvek ga pratio u najboljim danima.
Počeo je da robuje svetu, odao se nasladi, pohoti, otupelosti i, naposletku, još i
poroku koji je - smatrajući ga najbudalastijim od svih - oduvek najviše prezirao i
ismevao: gramzivosti. Postao je rob stremljenja za posedom i bogatstvom, i to više
nisu za njega bile igre i tričarije, već okov i teret. U tu poslednju i nedostojnu
zavisnost Sidarta je dospeo neobičnim i podmuklim putem kroz kocku. Od vremena
u kome je u srcu prestao biti samana, Sidarta je počeo da se kocka u novac i
dragocenosti i, dok je ranije u toj igri učestvovao smešeći se i uzgred, smatrajući je
kao naviku ljudi detinjeg uma, sad joj se odavao sve žešće i strasnije. Bio je igrač
od kojeg su ostali zazirali - mali je bio broj onih koji bi smogli hrabrost da se kockaju
s njim, toliko su njegovi ulozi bili visoki i smeli. Sidarta se kockao gonjen teškim
jadom u srcu, pričinjavalo mu je jetko zadovoljstvo da prokocka i proćerda bedne
pare, ne mogavši ni na koji način jasnije da iskaže koliko prezire novac - idol
trgovaca. Zato se kockao u velike svote bespoštedno, mrzeći sebe i rugajući se
sebi zgrtao je i bacao hiljade, prokockao je novac, prokockao adiđare i jedan svoj
letnjikovac, da bi zatim dobio i ponovo sve izgubio na kocki. Uživao je u strepnji,
silnoj strepnji od koje mu se srce ledilo dok se kockao u visoke uloge, uživajući u
njoj želeo je da je obnovi, da pojača golicavi izazov, jer je još jednom u tom
osećanju nalazio nešto nalik na sreću, neku vrstu zanosa, nagoveštaj uzvišenog
života nasuprot sopstvenom zasićenom, mlakom i bljutavom postojanju. I posle
svakog većeg gubitka smišljao je kako da stekne nova bogatstva, bacao se još
žustrije na trgovinu, terajući dužnike neumoljivom strogošću da namire svoj dug, a
sve to samo da bi se ponovo kockao, rasipao i na taj način iskazao sav svoj prezir
prema bogatstvu. Sidarta više nije primao gubitak ravnodušno, više nije bio
dobrodušan prema prosjacima, niti je bio raspoložen da raznim moliocima poklanja i
pozajmljuje novac. On, koji bi jednim bacanjem kocke smejući se proigrao i deset
hiljada, postao je u trgovini strog i sitničav, a noću je katkad sanjao novac! I kad god
bi se povratio iz te opake opčinjenosti, kad bi u ogledalu svoje spavaće sobe otkrio
da mu je lice ostarilo i poružnelo, kad god bi ga obuzelo osećanje stida i gađenja,
tražio bi izlaz u kockanju, opijao se bludom i vinom, da bi zatim ponovo podlegao
nagonu da nagomilava i stiče novac. U toj besmislenoj trci ukrug umorio se, ostario
i oboleo.
U to vreme usnio je san koji je protumačio kao opomenu. Toga dana proveo je
večernje časove kod Kamale, u njenom divnom gaju. Sedeli su pod drvećem i
ćaskali, a Kamala je zamišljeno izgovarala reči iza kojih su se krili seta i umor.
Zamolila ga je da joj priča o Gotami i nije mogla sita da se nasluša koliko čistote
izbija iz njegovog pogleda, kako su mu usta spokojna i lepa, a osmeh zrači
dobrotom, kako mu je smiren hod. Morao je da joj priča dugo o uzvišenom Budi, a
Kamala je uzdisala i rekla:
- Jednom, a možda već uskoro, i ja ću postati sledbenica Bude. Poklonicu mu svoj
gaj i naći utočište u njegovom učenju.
Ali, nakon toga počela je da ga draži i da ga u ljubavnoj igri privija uza se bolnom
žestinom, da ga ujeda oblivena suzama, kao da je iz te puste, prolazne strasti još
jednom htela da iscedi i poslednju slatku kap. Sidartu nikad pre toga nije tako
duboko prostrelilo saznanje koliko su sladostrast i smrt srodne. Ispružio se zatim
kraj nje i zagledao iz neposredne blizine u Kamalino lice, - oko njenih očiju i uglova
usana video je jasno ispisane znake strepnje, znamenja od tamnih linija i rasplinutih
brazdi koja su podsećala na jesen i starost, kao što je Sidarta i sam, mada tek u
četrdesetim godinama, tu i tamo već otkrivao sede vlasi u svojoj crnoj kosi. Umor je
bio ispisan na Kamalinom licu, umor od dugog hodanja putem koji nije vodio
radosnom cilju, umor i početak precvata, i skriveni, još neiskazani i možda nesvesni
strah od starosti, strah od jeseni, strah od smrti. S uzdahom se oprostio od nje,
duše pune nezadovoljstva i skrivene zebnje.
Noć je Sidarta zatim proveo u svojoj kući sa plesačicama i uz vino, izigravajući pred
zvanicama nadmoć koju više nije osećao, popio je mnogo vina i ponoć je odavno
prošla kada je otišao na počinak. Umoran, pa ipak uzburkan, tek što nije zaplakao
od očajanja a san mu dugo nije dolazio na oči. Srce mu se ispunilo jadom, koji mu
se učinio nepodnošljiv, gađenjem koje ga je prožimalo kao i mučnina od mlakog i
odvratnog ukusa vina, od ogavno sladunjave i jednolične muzike, od bljutavo nežnih
osmeha plesačica i preslatkog mirisa koji se širio iz njihovih grudi i kose. Ali, najviše
od svega se gadio sam sebe, svoje mirišljave kose, vonja vina iz svojih usta, svoje
mlitave, umorne i prezasićene puti. Kad neko pretera sa jelom i pićem i s mukom
povraća, naposletku ipak oseća zadovoljstvo što mu je laknulo; tako je i on lišen
sna, pod plahovitom navalom gađenja poželeo da se oslobodi uživanja, stečenih
navika, celog svog besmislenog života i samog sebe. Zadremao je tek u osvit zore,
kada je svet idući za svojim poslovima promicao ulicom ispred njegove kuće u
gradu, utonuvši ošamućen u neku vrstu na-goveštaja sna. Tog trenutka je usnio
san:
Kamala je u zlatnom kavezu držala malu, veoma retku pticu pevačicu. Sanjao je o
njoj. Sanjao je da je umukla ona koja je inače u jutarnjim časovima uvek pevala, i
kako mu je to palo u oči prišao je kavezu i bacivši pogled ugledao ptičicu, mrtvu i
ukočenu. Izvukavši je, za trenutak je odmeravao njenu težinu na dlanu i odmah
zatim izbacio na ulicu, ali se u taj mah toliko uplašio, srce ga je zabolelo tako silno,
jer mu se učinilo da je sa tom mrtvom pticom odbacio od sebe sve što je dragoceno
i dobro.
Trgnuvši se iz ovog sna, osetio je da ga obuzima duboka tuga. Učinilo mu se da je
vodio bezvredan život, pust i besmislen; u rukama mu nije ostalo ništa što je živo,
što bi na neki način bilo dragoceno ili vredno da se sačuva. Ostao je sam i bez
ičega, kao brodolomnik na žalu.
U mračnom raspoloženju Sidarta je pošao u svoj gaj i zatvorivši vratnice za sobom
seo ispod mangoovog drveta, osećajući smrt u srcu i grozu u nedrima, sedeo je
tako, svestan da mu duša umire, da vene, da mu je došao kraj. Malo-pomalo se
pribirao i u mislima još jednom prevalio ceo svoj životni put, od prvoga dana svojih
uspomena. Kada li je doživeo sreću, osetio istinsko ushićenje? Oh da, više puta je
to doživljavao. U dečačkim godinama, kada bi stekao pohvale bramana, kada bi se
istakao u recitovanju svetih stihova, ostavivši svoje vršnjake daleko iza sebe u
raspravama sa naučnicima, ili pomažući pri prinošenju žrtvi. Tada je svim svojim
srcem osećao: - Pred tobom se nalazi put za koji si pozvan, bogovi te očekuju. - I
kasnije opet kao mladić, kada ga je cilj svih razmišljanja vodio do sve većih visina,
izdvojio i poneo iz jata onih koji su gajili ista stremljenja, kada se u mukama borio
da dokuči misao bramana, a svako stečeno saznanje u njemu raspirilo novu žeđ,
eto, tada je u toj žeđi i u tim mukama osetio isto: - Dalje! Dalje! Ti si pozvan! - To je
bio glas koji je čuo kada je napustio zavičaj i odabrao život samana, a i kada je od
samana otišao i pošao Savršenom, a zatim odatle krenuo u neizvesno. Oh, kako
dugo nije čuo taj glas, kako dugo već nije dospeo ni do kakve visine, kako je
jednoličan i jalov bio njegov put dugi niz godina, bez uzvišenog cilja, bez žeđi, bez
uzdizanja, a zadovoljavao se malim nasladama, pa ipak nikad zadovoljan! Za sve
ove godine on je, i ne znajući, nastojao i žudio da bude čovek kao toliki drugi, sličan
toj deci, a pri tom je njegov život bio mnogo bedniji i siromašniji od njihovog, jer
njihovi ciljevi nisu bili i njegovi, kao ni njihove brige, a sav taj svet ljudi sličnih
Kamasvamiju za njega je bila samo igra, ples koji posmatramo, komedija. Jedino
mu je Kamala bila draga i dragocena - ali, da li još uvek? Da li mu je ona još bila
potrebna, ili on njoj? Nisu li oboje igrali igru koja nema kraja? Da li je trebalo živeti
za to? Ne, nipošto! Ta igra se zvala sansara, bila je to igra za decu, možda je bilo
prijatno igrati je jedanput, dvaput, deset puta - ali stalno i neprekidno iznova?
Sidarta je tada znao da je igra završena, da više ne može da učestvuje u njoj.
Podiđoše ga žmarci, osetio je da je u njemu samom nešto umrlo.
Celog tog dana sedeo je ispod mangoovog drveta, sećajući se svog oca, sećajući
se Govinde, sećajući se Gotame. Zar ih je morao napustiti da bi postao sličan
Kamasvamiju? Sedeo je tako i kada se noć već spustila. Podigavši pogled i
ugledavši zvezde, pomislio je: - Evo me gde sedim ispod svog mangoovog drveta, u
svom gaju. - Malko se nasmešio - da li je bilo nužno, da li je bilo ispravno i zar nije
bila samo luckasta igra to što poseduje mangoovo drvo, što ima svoj vrt?
I tome je došao kraj, i to je umrlo u njemu. Ustao je i oprostio se od mangoovog
drveta, oprostio od vrta. Kako celoga dana ništa nije jeo spopala ga je žestoka glad
i on se seti svoje kuće u gradu, svoje odaje i postelje, trpeze pune jela. Nasmešio
se umorno i stresavši se oprostio sa svim tim stvarima.
U taj isti noćni čas Sidarta je napustio svoj vrt, napustio grad i nikada se više nije
vratio. Dugo je Kamasvami tragao za njim, misleći da je pao u razbojničke ruke.
Kamala nije tragala za njim. Kada je saznala da je Sidarta nestao, nije se začudila.
Nije li to oduvek očekivala? Zar on nije bio samana, beskućnik, večiti putnik? A
najviše je to osetila prilikom njihovog poslednjeg sastanka, pa se usred tuge zbog
gubitka radovala što ga je poslednji put tako usrdno privila na svoje srce, što je još
jednom osetila da mu pripada sva, da je sva prožimana njime.
Kada je stigla prva vest o Sidartinom nestanku, prišla je prozoru na kome je u
zlatnom kavezu držala retku pticu pevačicu. Otvorila je vrata kaveza, izvadila pticu i
pustila da poleti. Dugo je pogledom pratila let ptice. Od toga dana ona više nije
primala posete i zatvorila je vrata svoje kuće. Ali, posle nekog vremena znala je da
je prilikom poslednjeg sastanka sa Sidartom ostala bremenita.
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:29 pm

Sidarta je već dugo živeo životom sveta, životom naslade, a da ipak nije istinski
učestvovao u njemu. Ponovo su se u njemu probudila čula ugušivana onih žarkih
godina provedenih kod samana, okusio je izobilje, okusio je sladostrasna uživanja i
moć, ali uprkos svemu u srcu je dugo i dalje ostao samana i mudra Kamala je to
jasno prozrela. Još uvek je njegovim životom upravljala sklonost i veština da
razmišlja, da čeka i da posti, ovozemaljski ljudi - detinji ljudi - još uvek su mu bili
tuđi, kao što je i on njima bio tuđ.
Godine su prolazile, a, uljuljkan blagostanjem, Sidarta gotovo i nije osetio kako
odmiču. Obogatio se i već odavno je imao svoju kuću, vlastite sluge i svoj gaj na
17 Sansara - na sanskritskom samsara, večni kružni tok svetskog zbivanja na kome počiva pravilnost
pojavnih dogañaja; obuhvata i ideju o preporañanju bića, nepostojanosti pojava i zakon uslovljenosti u
tom smislu predstavlja suprotnost nirvane. (Prim. prev.)
kraju grada, pored reke. Ljudi su ga voleli i dolazili k njemu kad god im je bio
potreban novac ili savet, ali, osim Kamale niko mu nije bio blizak.
Ono uzvišeno stanje posvećene budnosti, koje je doživeo jednom u cvetu mladosti i
drugi put u danima posle Gotamine propovedi, nakon rastanka sa Govindom, ono
napeto iščekivanje, ponosna osama, bez potrebe za učenjem i učiteljem, ona
živahna spremnost da čuje božanski glas u sopstvenom srcu - vremenom se
pretvorilo u sećanje, sve se pokazalo prolaznim; veoma daleko i jedva čujno je
žuborio sveti izvor, koji je nekad bio tako blizu i žuborio u njemu samom. Zacelo, on
je još dugo nosio u sebi mnogo od onoga što je naučio od samana, od Gotame, od
svog oca i bramana: da živi umereno, da razmišlja, da tone u meditacije, da hrani u
sebi skrivena saznanja o svom biću, o većnom ja, koje nije ni telo ni svest. Mnogo
je od toga nosio u sebi, ali, jedno po jedno, saznanja su potonula, prekrila ih je
prašina. Kao što se grnčarsko kolo, kada se jednom stavi u pokret, još dugo okreće
i tek lagano usporava hod da bi se najzad zaustavilo, tako se i u Sidartinoj duši još
dugo okretao točak askeze, točak razmišljanja i razaznavanja, još se sve to
kovitlalo u njemu, ali sporije, zapinjući i sve bliže zastoju. Lagano, kao što vlaga
prodire u panj koji odumire, polako ga puni i izaziva truljenje, prodirali su u Sidartinu
dušu svet i otupelost, ispunivši je osećanjem tegobe, umora i učmalosti. Ali,
zauzvrat su oživela njegova čula, koja su mnogo šta naučila, stekla mnoga
iskustva.
Sidarta je naučio da trguje, da vlada ljudima, da uživa sa ženom, naučio je da se
lepo odeva, da naređuje slugama, da se kupa u mirišljavoj vodi. Naučio je da jede
probrana i brižljivo pripremljena jela, štaviše, jeo je i ribu, meso i pticu, navikao je na
razne začine i slatkiše, da pije vino koje otupljuje i donosi zaborav. Naučio je i igru
kockama i igru na šahovskoj tabli, naučio je da posmatra ples igračica, da ga nose
u nosiljci, da spava na mekoj postelji. Ali, još uvek je smatrao sebe drugačijim od
ostalih, gledao je na njih sa primesom podsmeha, sa podrugljivim prezirom koji
svaki samana oseća prema ljudima iz sveta. Sidarta je i na Kamasvamija gledao
podrugljivo kad god bi bolovao, ljutio se, osećao se uvređenim, ili kad bi ga mučile
trgovačke brige. Postepeno i neprimetno, uporedo sa smenom doba žetve i doba
kiše, njegov podsmeh je posustajao, a nadmoć jenjavala. Malo-pomalo, Sidarta je,
okružen sve većim bogatstvom, i sam počeo da poprima ponešto od ljudi detinjeg
uma, primao njihove detinjaste težnje i strepnje. Pa ipak im je zavideo, i što je više
postajao sličan njima utoliko je više rasla njegova zavist. Zavideo im je na svemu
onome što je njemu nedostajalo, a njima bilo svojstveno: na značenju koje su
pridavali sopstvenom životu, na žaru koji su unosili u svoja uživanja i strepnje, na
plašljivoj, ali slatkoj, sreći koju im je pružala njihova večita zaljubljenost. Jer, ljudi su
bili neprekidno zaljubljeni: u sebe same, u svoje žene, u svoju decu, u počasti ili u
novac, u svoje planove i nade. Sidarta, međutim, baš to nije naučio od njih, svu tu
detinju radost; naučio je od njih ono što je bilo neprijatno, što je i sam prezirao. Sve
češće se događalo da se jutrom, posle večeri provedenih u društvu, beskrajno
izležavao, osećajući se prazan i izmožden. Događalo se da se ljutio i negodovao
što mu Kamasvami dosađuje svojim brigama. Događalo se da se isuviše bučno
smeje kada bi gubio na kocki. U poređenju sa drugima njegovo lice je još uvek
delovalo mudro i produhovljeno, ali se na njemu retko pojavljivao osmeh i
postepeno je poprimalo crte koje se često vide na licu bogataša, crte koje su odraz
nezadovoljstva, slabog zdravlja, mrzovolje, otupelosti i odsustva ljubavi. Malopomalo,
duša mu je obolela od bolesti koja mori bogate ljude.
Zamor je obavijao Sidartu kao koprena, kao retka magla koja je iz dana u dan
postajala sve gušća, iz meseca u mesec sve tmurnija, a iz godine u godinu sve
teža. Kao što novo ruho vremenom postaje staro, gubi lepu boju, isprlja se i
izgužva, iskrza na porubima, tkanina se izliže i iz nje vire konci potke, tako je počeo
da se haba i Sidartin život posle rastanka sa Govindom; sa godinama koje su
prolazile gubio je boju i sjaj, pojavile su se brazde i malje, prikrivajući se, tu i tamo bi
iz potke provirili i vrebali razočarenje i gađenje. Sidartinom oku je to promaklo.
Primećivao je jedino da je umukao jasni i odlučni glas, koji se nekada davno javio u
njemu i uvek ga pratio u najboljim danima.
Počeo je da robuje svetu, odao se nasladi, pohoti, otupelosti i, naposletku, još i
poroku koji je - smatrajući ga najbudalastijim od svih - oduvek najviše prezirao i
ismevao: gramzivosti. Postao je rob stremljenja za posedom i bogatstvom, i to više
nisu za njega bile igre i tričarije, već okov i teret. U tu poslednju i nedostojnu
zavisnost Sidarta je dospeo neobičnim i podmuklim putem kroz kocku. Od vremena
u kome je u srcu prestao biti samana, Sidarta je počeo da se kocka u novac i
dragocenosti i, dok je ranije u toj igri učestvovao smešeći se i uzgred, smatrajući je
kao naviku ljudi detinjeg uma, sad joj se odavao sve žešće i strasnije. Bio je igrač
od kojeg su ostali zazirali - mali je bio broj onih koji bi smogli hrabrost da se kockaju
s njim, toliko su njegovi ulozi bili visoki i smeli. Sidarta se kockao gonjen teškim
jadom u srcu, pričinjavalo mu je jetko zadovoljstvo da prokocka i proćerda bedne
pare, ne mogavši ni na koji način jasnije da iskaže koliko prezire novac - idol
trgovaca. Zato se kockao u velike svote bespoštedno, mrzeći sebe i rugajući se
sebi zgrtao je i bacao hiljade, prokockao je novac, prokockao adiđare i jedan svoj
letnjikovac, da bi zatim dobio i ponovo sve izgubio na kocki. Uživao je u strepnji,
silnoj strepnji od koje mu se srce ledilo dok se kockao u visoke uloge, uživajući u
njoj želeo je da je obnovi, da pojača golicavi izazov, jer je još jednom u tom
osećanju nalazio nešto nalik na sreću, neku vrstu zanosa, nagoveštaj uzvišenog
života nasuprot sopstvenom zasićenom, mlakom i bljutavom postojanju. I posle
svakog većeg gubitka smišljao je kako da stekne nova bogatstva, bacao se još
žustrije na trgovinu, terajući dužnike neumoljivom strogošću da namire svoj dug, a
sve to samo da bi se ponovo kockao, rasipao i na taj način iskazao sav svoj prezir
prema bogatstvu. Sidarta više nije primao gubitak ravnodušno, više nije bio
dobrodušan prema prosjacima, niti je bio raspoložen da raznim moliocima poklanja i
pozajmljuje novac. On, koji bi jednim bacanjem kocke smejući se proigrao i deset
hiljada, postao je u trgovini strog i sitničav, a noću je katkad sanjao novac! I kad god
bi se povratio iz te opake opčinjenosti, kad bi u ogledalu svoje spavaće sobe otkrio
da mu je lice ostarilo i poružnelo, kad god bi ga obuzelo osećanje stida i gađenja,
tražio bi izlaz u kockanju, opijao se bludom i vinom, da bi zatim ponovo podlegao
nagonu da nagomilava i stiče novac. U toj besmislenoj trci ukrug umorio se, ostario
i oboleo.
U to vreme usnio je san koji je protumačio kao opomenu. Toga dana proveo je
večernje časove kod Kamale, u njenom divnom gaju. Sedeli su pod drvećem i
ćaskali, a Kamala je zamišljeno izgovarala reči iza kojih su se krili seta i umor.
Zamolila ga je da joj priča o Gotami i nije mogla sita da se nasluša koliko čistote
izbija iz njegovog pogleda, kako su mu usta spokojna i lepa, a osmeh zrači
dobrotom, kako mu je smiren hod. Morao je da joj priča dugo o uzvišenom Budi, a
Kamala je uzdisala i rekla:
- Jednom, a možda već uskoro, i ja ću postati sledbenica Bude. Poklonicu mu svoj
gaj i naći utočište u njegovom učenju.
Ali, nakon toga počela je da ga draži i da ga u ljubavnoj igri privija uza se bolnom
žestinom, da ga ujeda oblivena suzama, kao da je iz te puste, prolazne strasti još
jednom htela da iscedi i poslednju slatku kap. Sidartu nikad pre toga nije tako
duboko prostrelilo saznanje koliko su sladostrast i smrt srodne. Ispružio se zatim
kraj nje i zagledao iz neposredne blizine u Kamalino lice, - oko njenih očiju i uglova
usana video je jasno ispisane znake strepnje, znamenja od tamnih linija i rasplinutih
brazdi koja su podsećala na jesen i starost, kao što je Sidarta i sam, mada tek u
četrdesetim godinama, tu i tamo već otkrivao sede vlasi u svojoj crnoj kosi. Umor je
bio ispisan na Kamalinom licu, umor od dugog hodanja putem koji nije vodio
radosnom cilju, umor i početak precvata, i skriveni, još neiskazani i možda nesvesni
strah od starosti, strah od jeseni, strah od smrti. S uzdahom se oprostio od nje,
duše pune nezadovoljstva i skrivene zebnje.
Noć je Sidarta zatim proveo u svojoj kući sa plesačicama i uz vino, izigravajući pred
zvanicama nadmoć koju više nije osećao, popio je mnogo vina i ponoć je odavno
prošla kada je otišao na počinak. Umoran, pa ipak uzburkan, tek što nije zaplakao
od očajanja a san mu dugo nije dolazio na oči. Srce mu se ispunilo jadom, koji mu
se učinio nepodnošljiv, gađenjem koje ga je prožimalo kao i mučnina od mlakog i
odvratnog ukusa vina, od ogavno sladunjave i jednolične muzike, od bljutavo nežnih
osmeha plesačica i preslatkog mirisa koji se širio iz njihovih grudi i kose. Ali, najviše
od svega se gadio sam sebe, svoje mirišljave kose, vonja vina iz svojih usta, svoje
mlitave, umorne i prezasićene puti. Kad neko pretera sa jelom i pićem i s mukom
povraća, naposletku ipak oseća zadovoljstvo što mu je laknulo; tako je i on lišen
sna, pod plahovitom navalom gađenja poželeo da se oslobodi uživanja, stečenih
navika, celog svog besmislenog života i samog sebe. Zadremao je tek u osvit zore,
kada je svet idući za svojim poslovima promicao ulicom ispred njegove kuće u
gradu, utonuvši ošamućen u neku vrstu na-goveštaja sna. Tog trenutka je usnio
san:
Kamala je u zlatnom kavezu držala malu, veoma retku pticu pevačicu. Sanjao je o
njoj. Sanjao je da je umukla ona koja je inače u jutarnjim časovima uvek pevala, i
kako mu je to palo u oči prišao je kavezu i bacivši pogled ugledao ptičicu, mrtvu i
ukočenu. Izvukavši je, za trenutak je odmeravao njenu težinu na dlanu i odmah
zatim izbacio na ulicu, ali se u taj mah toliko uplašio, srce ga je zabolelo tako silno,
jer mu se učinilo da je sa tom mrtvom pticom odbacio od sebe sve što je dragoceno
i dobro.
Trgnuvši se iz ovog sna, osetio je da ga obuzima duboka tuga. Učinilo mu se da je
vodio bezvredan život, pust i besmislen; u rukama mu nije ostalo ništa što je živo,
što bi na neki način bilo dragoceno ili vredno da se sačuva. Ostao je sam i bez
ičega, kao brodolomnik na žalu.
U mračnom raspoloženju Sidarta je pošao u svoj gaj i zatvorivši vratnice za sobom
seo ispod mangoovog drveta, osećajući smrt u srcu i grozu u nedrima, sedeo je
tako, svestan da mu duša umire, da vene, da mu je došao kraj. Malo-pomalo se
pribirao i u mislima još jednom prevalio ceo svoj životni put, od prvoga dana svojih
uspomena. Kada li je doživeo sreću, osetio istinsko ushićenje? Oh da, više puta je
to doživljavao. U dečačkim godinama, kada bi stekao pohvale bramana, kada bi se
istakao u recitovanju svetih stihova, ostavivši svoje vršnjake daleko iza sebe u
raspravama sa naučnicima, ili pomažući pri prinošenju žrtvi. Tada je svim svojim
srcem osećao: - Pred tobom se nalazi put za koji si pozvan, bogovi te očekuju. - I
kasnije opet kao mladić, kada ga je cilj svih razmišljanja vodio do sve većih visina,
izdvojio i poneo iz jata onih koji su gajili ista stremljenja, kada se u mukama borio
da dokuči misao bramana, a svako stečeno saznanje u njemu raspirilo novu žeđ,
eto, tada je u toj žeđi i u tim mukama osetio isto: - Dalje! Dalje! Ti si pozvan! - To je
bio glas koji je čuo kada je napustio zavičaj i odabrao život samana, a i kada je od
samana otišao i pošao Savršenom, a zatim odatle krenuo u neizvesno. Oh, kako
dugo nije čuo taj glas, kako dugo već nije dospeo ni do kakve visine, kako je
jednoličan i jalov bio njegov put dugi niz godina, bez uzvišenog cilja, bez žeđi, bez
uzdizanja, a zadovoljavao se malim nasladama, pa ipak nikad zadovoljan! Za sve
ove godine on je, i ne znajući, nastojao i žudio da bude čovek kao toliki drugi, sličan
toj deci, a pri tom je njegov život bio mnogo bedniji i siromašniji od njihovog, jer
njihovi ciljevi nisu bili i njegovi, kao ni njihove brige, a sav taj svet ljudi sličnih
Kamasvamiju za njega je bila samo igra, ples koji posmatramo, komedija. Jedino
mu je Kamala bila draga i dragocena - ali, da li još uvek? Da li mu je ona još bila
potrebna, ili on njoj? Nisu li oboje igrali igru koja nema kraja? Da li je trebalo živeti
za to? Ne, nipošto! Ta igra se zvala sansara, bila je to igra za decu, možda je bilo
prijatno igrati je jedanput, dvaput, deset puta - ali stalno i neprekidno iznova?
Sidarta je tada znao da je igra završena, da više ne može da učestvuje u njoj.
Podiđoše ga žmarci, osetio je da je u njemu samom nešto umrlo.
Celog tog dana sedeo je ispod mangoovog drveta, sećajući se svog oca, sećajući
se Govinde, sećajući se Gotame. Zar ih je morao napustiti da bi postao sličan
Kamasvamiju? Sedeo je tako i kada se noć već spustila. Podigavši pogled i
ugledavši zvezde, pomislio je: - Evo me gde sedim ispod svog mangoovog drveta, u
svom gaju. - Malko se nasmešio - da li je bilo nužno, da li je bilo ispravno i zar nije
bila samo luckasta igra to što poseduje mangoovo drvo, što ima svoj vrt?
I tome je došao kraj, i to je umrlo u njemu. Ustao je i oprostio se od mangoovog
drveta, oprostio od vrta. Kako celoga dana ništa nije jeo spopala ga je žestoka glad
i on se seti svoje kuće u gradu, svoje odaje i postelje, trpeze pune jela. Nasmešio
se umorno i stresavši se oprostio sa svim tim stvarima.
U taj isti noćni čas Sidarta je napustio svoj vrt, napustio grad i nikada se više nije
vratio. Dugo je Kamasvami tragao za njim, misleći da je pao u razbojničke ruke.
Kamala nije tragala za njim. Kada je saznala da je Sidarta nestao, nije se začudila.
Nije li to oduvek očekivala? Zar on nije bio samana, beskućnik, večiti putnik? A
najviše je to osetila prilikom njihovog poslednjeg sastanka, pa se usred tuge zbog
gubitka radovala što ga je poslednji put tako usrdno privila na svoje srce, što je još
jednom osetila da mu pripada sva, da je sva prožimana njime.
Kada je stigla prva vest o Sidartinom nestanku, prišla je prozoru na kome je u
zlatnom kavezu držala retku pticu pevačicu. Otvorila je vrata kaveza, izvadila pticu i
pustila da poleti. Dugo je pogledom pratila let ptice. Od toga dana ona više nije
primala posete i zatvorila je vrata svoje kuće. Ali, posle nekog vremena znala je da
je prilikom poslednjeg sastanka sa Sidartom ostala bremenita.
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:29 pm

NA RECI
Sidarta je prolazio šumom već daleko od grada, a znao je samo jedno: da mu nema
povratka, da je život koji je godinama vodio otišao u nepovrat, da ga je do
odvratnosti iskusio i iscrpeo. Mrtva je bila ptica pevačica o kojoj je sanjao. Mrtva je
bila i ptica u njegovom srcu. Duboko se zapleo u sansaru, upio je u sebe sa svih
strana gađenje i smrt, kao što sunđer upija vodu dok se ne napuni. Bio je
prezasićen, pun jada, pun smrti, više ničega nije bilo u svetu što bi ga privuklo,
obradovalo, što bi moglo da mu pruži utehu.
Žarko je želeo da više ne zna za sebe, da stekne mir, da bude mrtav. Kada bi grom
hteo da ga spali! Kada bi naišao tigar i rastrgao ga! Kada bi bar postojalo vino, neki
otrov kojim bi se opio i došao do zaborava i sna da se više ne probudi! Da li je
postojala prljavština kojom se nije opteretio? Zar se moglo živeti i dalje? Zar se
moglo i dalje disati, uvek nanovo udisati i izdisati vazduh, osećati glad i ponovo
jesti, ponovo spavati, ponovo ležati kraj žene? Zar to trčanje ukrug još nije bilo
iscrpljeno i okončano?
Sidarta je stigao do velike reke u šumi, one iste reke preko koje ga je jednom
prevezao splavar, u vreme kada je još bio mladić i dolazio iz grada Gotame. Na toj
reci se zaustavio i oklevajući stajao na obali. Malaksao je od umora i gladi,
uostalom -čemu bi služilo da ide dalje, kakvom cilju? Ne, ciljeva više nije bilo, ničeg
više nije bilo osim duboke, bolne čežnje, da se otarasi tog pustog sna, da povrati
bljutavo vino, da okonča ovaj bedni i sramni život.
Nad obalom reke nadvilo se kokosovo stablo, Sidarta se ramenima oslonio na nj' i
obujmivši ga rukama zagledao se u zelenu vodu koja je neprekidno proticala pred
njim; netremice je gledao u talase i otkrio da je sav obuzet željom da se opusti i da
utone u tu struju. U njoj je video odraz užasne pustoši, kao odgovor na strašnu
prazninu u sopstvenoj duši. Zacelo, stigao je do kraja. Za njega više ništa nije
postojalo osim da sam sebe uništi, da razbije promašenu tvorevinu svog života, da
je baci pred noge bogovima koji mu se grohotom smeju. To je bio cilj silovitog
povraćanja za kojim je žudeo: smrt i razbijanje kalupa koji je mrzeo! Neka ribe
požderu to pseto, Sidartu, tog bezumnika, to iskvarenoj trulo telo, tu posustalu i
zloupotrebljavanu dušu! Neka ga požderu ribe i krokodili, neka ga demoni
raskomadaju.
Izobličena lica zurio je u vodu i pljunuo ugledavši odraz svoga lika. Smrtno umoran
odvojio je ruke od stabla i okrenuo se sa namerom da se baci u talase, da najzad
potone. Padao je zatvorenih očiju u susret smrti.
U taj mah u zabačenim predelima njegove duše, iz prošlosti njegovog premorenog
života odjeknu glas. Bila je to jedna reč, jedan slog koji je bez ijedne misli promucao
u sebi, staru početnu i završnu reč svih bramanskih molitvi, sveti »om«, koji znači
»savršenost«, ili »potpunost«. I u trenutku u kome do Sidartinog uva dopre glas koji
izgovori »om«, njegov usnuli duh se namah razbudi i on shvati da je njegova
namera bezumna.
Sidarta se prenerazi. Evo, šta se zbilo s njim, bio je tako izgubljen, zabludeo i lišen
svih saznanja da je hteo da potraži smrt, da je u njemu mogla sazreti ova želja,
toliko detinjasta želja, da nađe mir uništivši svoje telo! Sva patnja ovih dana,
otrežnjenje i očajanje nisu mogle da urode plodom koji mu je doneo trenutak u
kome je »om« dopro do njegove svesti i on u magnovenju spoznao svoju bedu i
zabludu.
- Om! - izgovorio je tiho. - Om! - I bi svestan bramana, i bi svestan da je život
neuništiv i svestan svega božanskog bačenog u zaborav.
Ali, to je bio samo tren, blesak munje. Sidarta se sručio u podnožje kokosovog
drveta, položio glavu na koren stabla i utonuo u dubok san.
Spavao je duboko i bez snova, odavno već nije znao za takav san. Kada se nakon
mnogih časova probudio, učinilo mu se da je prošlo deset godina. Čuo je tihi žubor
vode, ali nije znao gde se nalazi i kako je dospeo ovamo, otvorivši oči začudio se
drveću i nebu nad glavom, setivši se najzad gde se nalazi i kako je ovamo došao.
Ali, kako je tek nakon dužeg vremena došao do saznanja, prošlost mu se učinila
kao prekrivena nekom koprenom, beskrajno daleka, beskrajno strana i ravnodušna.
Znao je samo da je napustio svoj raniji život (u prvi mah, kada se osvestio, raniji
život mu se učinio kao davno minulo nekadašnje ovaploćenje, kao ranije rođenje
njegovog sadašnjeg ja) - da je hteo da ga odbaci pun gađenja i jada, ali je zatim,
kraj neke reke, ispružen ispod kokosovog drveta, došao k sebi sa svetom reči »om«
na usnama, da je posle toga zaspao i da sada razbuđen i kao preporođen posmatra
svet oko sebe. Tiho je izgovorio reč »om« sa kojom je zaspao, pa mu se učinilo da
njegov dugi san nije bio ništa drugo već samo dugotrajno, zadubljeno izgovaranje
oma, misao prožeta omom, uranjanje i potpuno poniranje u om, u bezimeno, u
savršeno.
Kako je bio čudesan njegov san! Nikada ga spavanje nije tako okrepilo, preporodilo
i podmladilo! Možda je uistini umro, potonuo i sada se ponovo rodio u nekom
novom liku? Ali ne, poznavao je on sebe, svoju ruku i svoje noge, poznavao je
mesto na kome je ležao, poznavao ja u svojim nedrima, tog Sidartu, samovoljnog,
neobičnog, pa ipak se taj Sidarta preobrazio, preporodio, bio je čudnovato ispavan,
čudnovato budan, radostan i radoznao.
Sidarta se uspravi i vide da naspram njega sedi čo-vek, njemu nepoznat, u žutoj
monaškoj rizi, obrijane glave, u stavu razmišljanja. Posmatrao je čoveka koji nije
imao ni kose ni bradu, i ne potraja dugo i on u tom kaluđeru pozna Govindu,
prijatelja iz mladih dana, Govindu koji je našao utočište kod uzvišenog Bude.
Govinda je ostario, ali su mu crte lica ostale iste, iz njih su zračile revnost, odanost,
težnja za traganjem i strepnja. Kada je Govinda, osetivši njegov pogled, digao glavu
i zagledao se u njega, Sidarta vide da ga Govinda nije poznao. Govinda se
obradovao što ga vidi budnog, očigledno je dugo sedeo na tom mestu i čekao da se
probudi, iako ga nije poznao.
- Spavao sam - reče Sidarta. - Kako si dospeo ovamo?
- Ti si spavao - odgovori Govinda. - Nije dobro spavati na mestima na kojima se
često nailazi na zmije, gde prolaze šumske životinje. Ja sam ti, gospodine,
sledbenik uzvišenog Gotame, Bude, Sakijamunija, pa sam sa nekolicinom naše
braće prolazio ovim putem i ugledao te gde ležiš i spavaš na mestu na kome je
opasno spavati. Namera mi je bila da te probudim, o gospodine, no videvši da je
tvoj san dubok, zaostao sam iza mojih i ostao da sedim kraj tebe. A onda, čini mi
se, zaspah i ja, - koji sam hteo da čuvam tvoj san. Loše sam obavio svoju dužnost,
savladao me umor. Ali sad, pošto si budan, pusti me da odem, i da sustignem svoju
braću.
- Hvala ti, samano, hvala tebi što si čuvao moj san, - reče Sidarta. - Prijazni ste vi
svi, sledbenici Uzvišenog. Bilo ti prosto da odeš!
- Odlazim gospodine. Neka vam je vazda dobro, gospodine!
- Hvala ti, samano.
Govinda napravi znak pozdrava i reče:
- Zbogom ostaj.
- Zbogom ostao, Govindo, - odvrati Sidarta.
Monah zastade.
- Dozvoli, gospodine, odakle ti je moje ime poznato?
Sidarta se tad osmehnu.
- Poznajem te, o Govindo, još kad si bio u kolibi svog oca i odlazio u školu
bramana, poznajem te iz vremena kada smo prinosili žrtve, kada smo otišli među
samane i onog časa kada si u lugu Jetavana potražio utočište kod Uzvišenog.
- Ti si Sidarta! - povika Govinda. - Sad sam te poznao i ne shvatam kako te nisam
odmah poznao. Dobro došao, Sidarto, velika je moja radost što te ponovo vidim.
- I meni je drago što te opet vidim. Ti si bio čuvar mog sna, ja ti se još jednom
zahvaljujem na tome, mada mi čuvar nije bio potreban. Kuda si pošao, prijatelju
moj?
- Nikud. Mi monasi uvek smo na putu, sve dok ne naiđu kiše mi idemo iz mesta u
mesto, primamo milostinju i odlazimo dalje. Oduvek je to tako. A ti, Sidarto, kuda si
ti krenuo?
Sidarta reče:
- Sa mnom je isto što i s tobom, prijatelju. Nikud ne idem. Ali se, eto, nalazim na
putu. Na hodočašću.
Govinda reče:
- Kažeš da si i ti na hodočašću i ja ti verujem. Ali, oprosti, o Sidarto, ne ličiš na
hodočasnika. Na tebi je ruho bogataša, nosiš obuću otmenih, a tvoja kosa, koja
miriše na mirišljave vodice, nije kosa hodočasnika, niti je kosa samane.
- Zacelo, mili, dobro si zapazio, tvoje oštro oko vidi sve. Ali, ja ti nisam rekao da
sam samana. Rekao sam, da sam na hodočašću. I tako i jeste: ja sam hodočasnik
na hodočašću.
- Ti si hodočasnik - reče Govinda. - Ali, malo je onih koji na hodočašće odlaze u
takvom ruhu, sa takvom obućom i kosom. Ja, koji sam tolike godine hodočasnik, još
nikad nisam sreo nijednog tebi sličnog.
- Verujem ti, Govindo moj. Ali, danas si, eto, sreo takvog hodočasnika, u ovakvoj
obući i ovakvom ruhu. Seti se, dragi: kratkog veka je svet obličja, veoma su kratkog
veka naša odeća i način na koji se češljamo, pa i sama naša kosa i telo. Na meni je
odeća bogataša, ti si to dobro uočio. Nosim je jer sam bio bogataš, a kosu češljam
kao svetski ljudi i sladostrasnici, jer sam i sam bio jedan od njih.
- A sada, Sidarta, šta si sad?
- Ne znam, kao što ne znaš ni ti. Nalazim se na putu! Bio sam bogataš, a to više
nisam, ne znam šta ću sutra biti.
- Jesi li izgubio svoje bogatstvo?
- Izgubio sam ga, ili je ono mene izgubilo. Nestalo je. Točak mena se okreće
veoma brzo, Govindo. Gde je sad braman Sidarta? Gde Sidarta samana? Gde je
bogati Sidarta? Brzo se menja sve što je prolazno, Govindo, ti to znaš.
Govinda se dugo zagledao u prijatelja iz mladosti, sa sumnjom u pogledu. Zatim ga
pozdravi kao što se pozdravljaju velika gospoda i ode svojim putem.
Sidarta ga je, smešeći se, pratio pogledom - još uvek je voleo tog odanog i
bojažljivog čoveka. Kako bi, uostalom, u tom trenutku, u tom veličanstvenom času
svog čudesnog sna, prožet omom, i mogao da nekog ili nešto ne voli! U tome i jeste
bila suština mađije koju su mu doneli san i om - što je sad voleo sve, što je bio pun
ljubavi prema svemu što je video oko sebe. I upravo je u tome bila njegova teška
boljka - tako mu se sad činilo - što ništa i nikog nije umeo da voli.
Nasmešena lica je Sidarta pratio pogledom monaha koji se udaljavao. San ga je
okrepio, ali ga je silno mučila glad, jer već dva dana ništa nije jeo, a davno je prošlo
vreme kada je bio otporan prema gladi. Tužno, ali i smejući se, pomišljao je na to
vreme. Sećao se da se tada Kamali hvalio sa svoje tri plemenite i nesavladive
veštine: da posti - da čeka - da misli. To je bio njegov posed, njegova moć i snaga,
njegov čvrsti oslonac. U revnosnim i mukotrpnim godinama svoje mladosti naučio je
ove tri veštine i ništa drugo. One su ga sada napustile, više nijednu od njih nije
posedovao, nije umeo ni da posti, ni da čeka, niti da misli. Dao ih je za ono
najbednije, najprolaznije, za čulna uživanja, za ugodan život, za bogatstvo! Doista
je čudno to što se s njim zbilo. I sada, tako mu se činilo, zbilja je postao čovek
detinjeg uma.
Sidarta je razmišljao o svom položaju. Ali mu je padalo teško da misli, u stvari nije
bio raspoložen za to, ali se prisiljavao.
Sada, razmišljao je, kada su sve te prolazne stvari otpale, sada opet stojim na
suncu, kao što sam stajao nekada kao malo dete, ništa nije moje, ništa ne mogu,
ništa ne znam, ništa nisam naučio. Kako je to čudno! Sad, kad više nisam mlad,
kad mi je kosa gotovo seda a snaga popušta, sad opet počinjem iz početka i od
detinjeg doba! Nehotice se ponovo nasmešio. Da, čudna je bila njegova sudbina!
Krenuo je nizbrdo i sad je opet stajao u svetu prazan, nag i glup. Ali to ga nije činilo
tužnim, štaviše, došlo mu je da se smeje, da se smeje sam sebi, da se smeje tom
čudnom, budalastom svetu.
- Krenuo si nizbrdo! - reče sam sebi i nasmeja se, i kako je to izgovorio pogled mu
pade na reku i vide da i ona teče naniže, da se valja nizvodno, a da pri tom veselo
pevuši. To mu se dopalo i on se prijateljski osmehnu reci. Zar to nije bila reka u
kojoj je hteo da se udavi nekada davno, pre sto godina, ili je to samo sanjao?
Moj život je odista bio čudesan, pomislio je, kretao se čudnim zaobilaznim
putevima. Kao dete sam imao posla samo sa bogovima i žrtvama. Kao dečak sam
se bavio samo askezom, razmišljanjem i meditacijom, u potrazi za bramanom,
obožavajući ono večno u atmanu. Kao mladić sam otišao u pokajnike, živeo sam u
šumi, patio od žege i hladnoće, naučio sam da gladujem i da nateram svoje telo da
odumire. Zatim sam kroz učenje velikog Bude čudesno došao do spoznaje, osetio
sam kako u meni kruži saznanje o jedinstvu sveta kao sopstvena krv.
Ali, morao sam da odem i od Bude i od velikog saznanja. Pošao sam, i od Kamale
naučio ljubavne slasti, od Kamasvamija sam naučio da trgujem, gomilao sam novac
i rasipao ga, naučio sam da volim svoj stomak, da ugađam svojim čulima. Mnoge
godine sam morao da provedem da bih izgubio svoj duh, da se odučim da mislim,
da zaboravim na jedinstvo. Zar sve to nije kao da sam se polako i veoma
zaobilaznim putevima od muškarca preobrazio u dete, od mislioca pretvorio u
detinjeg čoveka? Pa ipak je taj put bio veoma dobar, ptica u mojim nedrima ipak
nije uginula. Ali, kakav je to bio put? Morao sam proći kroz tolike gluposti, tolike
poroke, kroz tolike zablude, gađenja, razočaranja i jad, samo da bih ponovo postao
dete i mogao početi iznova. Ali, tako je trebalo da bude, moje srce se s tim slaže,
moje oči se smeše. Morao sam da doživim očajanje, da potonem do najbudalastije
među svim mislima, do pomisli na samoubistvo, da bih doživeo milost, da bih opet
čuo om, da bih mogao istinski da spavam i da se istinski probudim. Trebalo je da
postanem budala, da bih ponovo našao atman u sebi. Kuda će me još odvesti moj
put? Luckast je taj put, sav je u krivinama, a možda vodi ukrug. Kakav je da je, ja ću
ići njime.
Radost mu je čudesno preplavila grudi.
- Odakle ti ta razdraganost? - upitao je svoje srce. Izvire li ona iz tog dugog, dobrog
sna, koji mi je toliko prijao? Ili iz reči om koju sam izgovorio? Ili potiče otud što sam
umakao, što je moje bekstvo izvršeno, što sam, najzad, slobodan i kao dete stojim
pod nebeskim svodom? Oh, kako je divno što sam utekao, što sam slobodan! Kako
je vazduh ovde čist i lep, kako je prijatno udisati ga! Tamo odakle sam pobegao sve
je vonjalo na mirišljava ulja, na začine, na vino, na izobilje, na otupelost. Kako sam
mrzeo onaj svet bogataša, sladokusaca, kockara! Kako sam mrzeo sam sebe što
sam tako dugo ostao u tom užasnom svetu! Kako sam sebe mrzeo, trovao, mučio,
postavši kroz to star i zao! Nikad više neću uobraziti, kao što sam to nekad rado
činio, da je Sidarta mudar! Ali, ovo sam uradio dobro, ovo mi se sviđa, moram da
slavim što je sada došao kraj mržnji koju sam osećao prema sebi, prema onom
ludom i pustom životu! Hvalim te, Sidarto, što se posle tolikih godina ludosti u tebi
opet rodila jedna zamisao, što si nešto uradio, što si u svojim nedrima čuo pesmu
ptice i što si se odazvao njenom zovu!
Tako je hvalio sebe, radujući se sam sebi, a za to vreme je radoznalo osluškivao
kako mu stomak krči. Učinilo mu se da je deo patnji i jada u poslednje vreme i ovih
dana do kraja okusio i povratio iz sebe, do očaja i smrti. To je bilo dobro. On je još
dugo mogao ostati kod Kamasvamija, da stiče novac i da ga rasipa, da se tovi a da
mu duša umire od žeđi, još dugo je mogao da obitava u tom finom, ututkanom paklu
da ovo nije došlo: trenutak potpune beznadežnosti i očaja, onaj krajnji trenutak kada
se nadnosio nad zahuktalom vodom spreman da sam sebe uništi. Sama činjenica
što je osetio očajanje i duboko gađenje, a da nije podlegao, i što su ptice, radosni
izvor i glas u njemu još bili živi, ispunjavala ga je radošću, zbog toga se smejao,
zbog toga mu se ozarilo lice ispod osedele kose.
- Dobro je da čovek sam iskusi sve što treba da zna, - pomislio je. - Da uživanja
sveta i bogatstvo ne služe dobru, naučio sam još u detinjstvu. Znao sam to odavno,
ali sam tek sada doživeo. Sada znam, i to ne samo po sećanju već svojim očima,
svojim srcem, svojim stomakom. Blago meni što to znam!
Dugo je razmišljao o svom preobražaju, oslušnuo kako ptica peva od radosti. Zar ta
ptica nije bila umrla u njemu, zar nije osetila njegovu smrt? Ne, nešto drugo je umrlo
u njemu, nešto što je već odavno čeznulo za smrću. Zar to nije bilo ono što je u
svojim žarkim pokajničkim godinama hteo da umrtvi? Zar to nije u stvari bilo
njegovo ja, njegovo malo, usplahireno i ponosno ja, sa kojim se borio toliko godina,
koje ga je uvek nanovo pobeđivalo, koje se ponovo javljalo posle umrtvljavanja,
zabranivši mu radost, ispunjavajući ga strahom? Zar to nije bilo ono što je danas,
najzad, našlo smrt ovde u šumi, na ovoj ljupkoj reci? Nije li tragom ove smrti sada
bio kao dete, pun poverenja, oslobođen straha, pun radosti?
Sidarta je sada slutio zašto se kao braman, kao pokajnik uzalud borio sa tim svojim
ja. Ometali su ga preterano znanje, isuviše mnogo svetih stihova, isuviše mnogo
žrtvenih obreda, mučenja svoga tela, neobuzdanost u delima i stremljenjima! Bio je
prožet ohološću, uvek je bio najmudriji, najrevnosniji, uvek korak ispred ostalih,
uvek posvećen i uman, uvek sveštenik ili mudrac. Njegovo ja se uvlačilo u to
svetaštvo, u tu oholost i mudrost, ono se uvrežilo i raslo, dok je on verovao da će ga
umrtviti postom i pokorom. Sada je uvideo, prozreo da je skriveni glas u njemu bio u
pravu, da ga nikada nijedan učitelj ne bi mogao izbaviti. Zbog toga je morao da ide
u svet, da se predaje uživanju i moći, čarima žene i novcu, zato je morao da
postane trgovac, kockar, pijanac i gramzivac, sve dok sveštenik i samana u njemu
nisu zamrli. Zbog toga je morao da podnosi ove ružne godine, da trpi gađenja,
prazninu i besmislicu jednog opustelog i izgubljenog života, do kraja, do najcrnjeg
očajanja, sve dok nisu, najzad, našli smrt i razvratnik Sidarta, i gramzivac Sidarta.
On je umro, a iza sna se probudio novi Sidarta. I on će ostariti, i on će jednom
morati da umre, Sidarta je bio prolazan, kratkog veka je svako bitisanje. Ali, danas
je bio mlad, bio je kao dete, novi i radošću ispunjen Sidarta.
Takav je bio tok njegovih misli, on se osluškujući smešio krčanju svojih creva i pun
zahvalnosti slušao zujanje pčela. Vedro je gledao u reku koja je proticala, nikada
mu se nijedna voda nije dopala kao ova, nikada nije tako snažno i lepo čuo glas i
parabolu vodenog toka. Učinilo mu se da reka ima da mu kaže nešto naročito,
nešto što on još ne zna, što ga tek čeka. U toj reci je Sidarta hteo da se udavi, u njoj
se danas udavio stari, umorni, očajni Sidarta. Novi Sidarta je osećao duboku ljubav
prema toj vodenoj struji, te odluči da je skoro ne napušta.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:29 pm

SPLAVAR
Hoću da ostanem na toj reci, pomisli Sidarta, to je ona ista preko koje sam nekad
prešao na putu ka ljudima detinjeg uma, tada me je povezao ljubazni splavar, poći
ću njemu, iz njegove kolibe me je u svoje vreme put odveo u novi život, koji je
ostario i umro - neka i moj sadašnji put, moj sadašnji novi život pođu odavde!
Nežno se zagledao u vodenu struju, u providno zelene i kristalne linije njenih
tajanstvenih obrisa. Video je kako iz dubine izranjaju svetli biseri, kako vazdušni
mehuri plivaju na površini, odražavajući nebesko plavetnilo. Reka mu je uzvraćala
pogled iz hiljade očiju, zelenih, belih, kristalnih, nebesnoplavih. Kako je voleo ovu
vodu, kako ga je očaravala, kako joj je bio zahvalan! U svom srcu je čuo glas, koji
se nanovo probudio, a koji mu je govorio: Voli ovu vodu! Ostani kraj nje! Oh, da,
hteo je da uči od nje, hteo je da je sluša. Učinilo mu se da bi onaj ko bi razumeo
ovu vodu i njene tajne razumeo i mnoge druge stvari, mnoge tajne - sve tajne.
Ali, među tajnama reke on je toga dana dokučio samo jedno, a to ga je dirnulo do
dna duše. Video je da voda promiče, neprekidno otiče, a da je još uvek bila tu, da
uvek i za sva vremena ostaje ista, pa ipak svakog trenutka drugačija! Oh, ko bi to
mogao da shvati, da pojmi! On nije shvatio i poimao, u njemu se pokrenula slutnja,
zabrujala daleka sećanja, božanski glasovi.
Sidarta se diže, glad se nepodnošljivo uskomešala u njegovoj utrobi. U zanosu je
krenuo dalje, penjući se obalskom stazom osluškivao je šum vodenog toka,
osluškivao kako mu glad krči u utrobi.
Stigavši do splava, vide da je čamac spreman i u njemu istog splavara, koji je
nekad mladog samanu prevezao preko reke. Sidarta ga je poznao, on je ta-kođe
veoma ostario.
- Hoćeš li da me povezeš? - upita ga.
Splavar se iznenadio što tako otmen čovek ide sam i pešice, ali ga primi u čamac i
otisnu se od obale.
- Odabrao si lep život, - progovori namernik. -Mora da je lepo provoditi dane kraj
ove vode i ploviti po njoj.
Veslač se, osmehnut, njihao:
- Lepo je, gospodine, baš kao što kažeš. Ali, nisu li svaki život i svaki rad lepi?
- Kanda je tako. Ali zavidim ti na tome.
- Oh, ti bi ubrzo izgubio volju na takav život i rad. Nije to za ljude u finoj odeći.
Sidarta se nasmeja.
- Neko me je danas sa podozrenjem posmatrao upravo zbog moje odeće. Da li bi,
ti splavaru, primio od mene ovu odeću koja mi je mrska? Treba da znaš da nemam
novaca da ti platim prevoz.
- Gospodin se šali, - nasmeja se splavar.
- Ne šalim se, prijatelju. Znaj, da si me već jednom prevezao svojim čamcem preko
ove vode, za božju nagradu. Učini to i danas, a primi za to moju odeću.
- Zar će gospodin bez odeće da nastavi put?
- Oh, najradije ne bih ni nastavio put. Najviše bih voleo, splavaru, da mi daš neku
staru pregaču i da me zadržiš kraj sebe kao pomoćnika, bolje reći kao učenika, jer
prvo moram naučiti da baratam oko čamca.
Splavar je dugo i ispitivački zagledao stranca.
- Sad te poznadoh, - reče naposletku.
- Jednom si spavao u mojoj kolibi, bilo je to davno, kanda je prošlo više od
dvadeset godina, tada sam te prevezao preko reke i rastali smo se kao dobri
prijatelji. Nisi li ti bio samana? Ne mogu više da ti se setim imena.
- Moje ime je Sidarta, a bio sam samana kada si me poslednji put video.
- Dobro mi došao, Sidarto. Ja se zovem Vasudeva. Bićeš i danas, kako se nadam,
moj gost i spavaćeš u mojoj kolibi, ispričaćeš mi odakle dolaziš i zašto ti je ova lepa
odeća tako mrska?
Stigli su na sredinu reke i Vasudeva je zaveslao snažnije, hvatajući se ukoštac sa
vodenom strujom. Radio je mirno snažnim rukama, pogleda uperena u pramac.
Sidarta je sedeo i posmatrao ga, setio se kako se nekad, poslednjeg dana onog
doba koje je proveo kao samana, u njegovom srcu probudila ljubav prema tom
čoveku. Sa zahvalnošću je prihvatio Vasudevin poziv. Kada su pristali uz obalu
pomogao je da se čamac priveže za kočeve, a onda ga splavar zamoli da uđe u
kolibu i ponudi ga hlebom i vodom, te Sidarta sa zadovoljstvom prionu da jede, sa
zadovoljstvom pojede i plodove mangoa kojima ga je Vasudeva poslužio.
Zatim se spustiše na neko deblo na obali, sunce je bilo na zalasku, i Sidarta ispriča
splavaru svoje poreklo i život, onako kako ga je danas video pred očima, u onom
času očaja. Njegova priča potraja do duboko u noć.
Vasudeva ga je slušao sa velikom pažnjom. Sve je poimao slušajući ga, njegovo
poreklo i detinjstvo, silno učenje, sva traganja, sve radosti i nevolje.
Među svim vrlinama splavara bila je jedna od najvećih: što je kao malo ko umeo da
sluša svog sagovornika. Iako ne bi progovorio ni slovca, sagovornik bi osetio da
Vasudeva upija njegove reči mirno, otvoreno trudeći se da ne gubi nijednu, da nije
nestrpljiv i da to kazivanje ne želi ni da hvali niti da kudi, već samo sluša. Sidarta je
bio svestan kakva je sreća poveravati se takvom slušaocu, polagati sopstveni život,
sopstvena traganja i patnje u njegovo srce.
Pred kraj Sidartine priče, kada je govorio o stablu kraj reke, i o svom dubokom
padu, o svetom omu i kako je nakon sna osećao toliku ljubav prema reci, splavar ga
je slušao s dvostrukom pažnjom, predano, zatvorenih očiju.
A kada je Sidarta zaćutao i nastupio dug tajac, Vasudeva najzad reče:
- Sve je baš kao što sam i mislio. Reka je progovorila. Ona ti je takođe prijatelj, i
tebi se obraća. To je dobro, veoma dobro. Ostani kod mene, Sidarto, prijatelju moj.
Nekad sam imao ženu, njen ležaj je bio pokraj mog, ali ona je umrla davno, odavno
živim sam. Živi sad ti sa mnom, mesta i hrane ima za nas obojicu.
- Hvala ti, - reče Sidarta, - sa zahvalnošću primam tvoj poziv. A hvala ti i na tome,
Vasudevo, što si me tako pomno slušao! Retki su ljudi koji umeju da slušaju reči
drugoga, nikad nikoga nisam sreo koji bi to umeo kao ti. I tome ću se učiti od tebe.
- Ti ćeš to naučiti, - reče Vasudeva, - ali ne od mene. Reka me je naučila da
slušam, pa će i tebe. Reka zna sve, od nje se svemu možeš naučiti. Eto, i to si već
naučio od vode da je dobro stremiti naniže, tonuti, tražiti dubinu. Bogati i otmeni
Sidarta će postati veslar, učeni braman Sidarta će biti splavar: i to ti je rečeno od
reke. Naučićeš i ono drugo od nje.
Sidarta progovori posle dugog ćutanja.
- Šta je to drugo, Vasudevo?
Vasudeva se diže.
- Kasno je, - reče, - hajd'mo na spavanje. Ono »drugo« ti ne mogu reći, prijatelju.
Naučićeš to, a možda već i znaš. Vidiš, ja nisam učen, nisam vičan da govorim, niti
da mislim. Umem samo da slušam i da budem pobožan, ništa drugo nisam učio.
Kada bih umeo da iskažem i da poučavam, možda bih bio mudrac, a ovako sam
samo splavar i moj zadatak je da ljude prevozim preko ove reke. Mnoge sam
prevezao, hiljade, i svima njima ova reka nije značila ništa drugo doli prepreku na
njihovom putu. Putovali su tragom novca i poslova, na svadbe i na hadžiluke, a reka
im je bila smetnja i splavar je bio samo tu da ih što brže prebaci preko zapreke. Ali,
nekim malobrojnim među hiljadama, četvorici ili petorici, reka više nije bila prepreka,
oni su čuli njen glas, oni su ga slušali i reka im je postala sveta, kao i meni.
Hajdemo sad na počinak, Sidarto.
Sidarta je ostao kod splavara i naučio da opslužuje čamac, a kad nije imao posla sa
splavom obrađivao je sa Vasudevom pirinčano polje, skupljao suvarke, brao
plodove sa stabala banana. Naučio je da delje vesla, da popravlja čamac, da plete
korpe, radujući se svemu što bi naučio, a dani i meseci prolazili su mu u letu. Ali,
više no što je to Vasudeva mogao, poučavala ga je reka. Od nje je neprestano učio.
Pre svega je naučio od nje veštinu slušanja, da osluškuje smirena srca, strpljive,
otvorene duše, bez strasti, bez želje, bez suda i mišljenja.
Prijatno je živeo kraj Vasudeve, izmenivši s njim tu i tamo po koju reč, malobrojne i
dugo promišljene reči. Vasudeva nije bio pobornik mnogih reči, Sidarti je retko
polazilo za rukom da ga natera da govori.
- Da li si - upita ga jednom - od reke naučio i tajnu: da vreme ne postoji?
Vasudevino lice ozari vedri osmeh.
- Jesam, Sidarto, - reče. - Misliš li time ovo: da se reka nalazi svuda u isti mah, na
izvoru i na ušću, na vodopadu i na skeli u brzaku, u moru, u planini, svuda i
istovremeno, i da za nju postoji samo sadašnjica, bez senke budućnosti?
- To je ono što sam mislio, - reče Sidarta. - I kada sam to naučio, bacio sam pogled
na svoj život i on je takođe bio reka, i dečaka Sidartu su od muškarca Sidarte
razdvajale samo senke, a ništa stvarno. Sidartina ranija rođenja nisu bila prošlost,
niti su njegova smrt i povratak brami budućnost. Ništa nije bilo, ništa neće biti, sve
jeste, sve ima svoje bitisanje i sadašnjost.
Sidarta je govorio sa zanosom, ova svetla misao prožimala ga je dubokom radošću.
O, zar nisu sve patnje bile vreme, zar nije sve tegobno i neprijateljsko u svetu
nastalo i bilo savladano čim je savladano vreme, čim se iz misli moglo izbrisati
vreme? Govorio je s ushićenjem. Vasudeva ga je gledao smešeći se i klimao
glavom, ćutke je odobravao i, prešavši rukom preko Sidartinih pleća, vratio se svom
poslu.
Jednom, kada je reka u doba kiša nabujala i silno hujala, Sidarta reče:
- Reka ima mnogo glasova, veoma mnogo glasova, zar ne, prijatelju? Zar u nje nije
glas kralja, i ratnika, i bika, i noćne ptice, i porodilje, i onoga koji uzdiše i još hiljade
drugih glasova. Zar ne, prijatelju?
- Tako je, - klimnu Vasudeva glavom, - svi glasovi bića se nalaze u njenom glasu.
- Znaš li, - produži Sidarta, - koju reč izgovara ako ti pođe za rukom da istovremeno
čuješ njenih deset hiljada glasova?
Vasudevino lice je ozario blaženi osmeh, i primaknuvši se Sidarti, on mu šapnu na
uvo sveti om. I upravo je to čuo i Sidarta.
Njegov osmeh je svakom prilikom bivao sve sličniji osmehu starog splavara, gotovo
je istovetno zračio, blistao od sreće, treperio u spletu hiljade bora, postajao isto tako
detinjast, isto tako starački. Mnogi putnici su, ugledavši dvojicu splavara, pomislili
da su braća. Često su večerom zajedno sedeli na deblu kraj obale, ćutali i
osluškivali šum vode koja za njih nije bila voda, već glas života, glas postojanja,
glas večnog nastajanja. I katkad se događalo da su, slušajući reku, obojica mislili na
istu stvar, na prekjučerašnji razgovor, na nekog od svojih putnika čiji su ih lik ili
sudbina zanimali, na smrt, na svoje detinjstvo, da u isti mah izmenjaju poglede kada
bi im reka saopštila nešto prijatno, pomislivši isto, obojica srećni zbog istog
odgovora na isto pitanje.
Iz splava i dvojice splavara izbijalo je, zračilo nešto što je plenilo mnoge putnike.
Događalo se da neko od putnika, zagledavši se u lice jednog od splavara, počne da
priča svoj život, da priča o svojim jadima, da prizna zlodela, da traži utehu i savet.
Događalo se da neko od njih zatraži dozvolu da provede veče kod njih i da
osluškuje šum reke. Događalo se i to da dođu radoznalci, koji su čuli da na tom
splavu žive dva mudraca, ili čarobnjaka, ili sveca. Radoznalci su postavljali mnoga
pitanja, ali nisu dobijali odgovore, a nisu naišli ni na čarobnjake, niti na mudrace,
zatekli su samo dva stara prijatna čovečuljka koji su, po svemu sudeći, bili mutavi i
pomalo čudni, a i tupavi. Radoznalci su se smejali i silno ih je zabavljalo koliko je
benast i lakoveran narod kad širi prazne glasine.
Godine su prolazile a da ih nijedan od njih nije brojao. Jednom su naišli monasi,
sledbenici Gotame, Bude, koji su ih zamolili da ih prebace preko reke, i splavari su
od njih saznali da žure da se vrate svom velikom učitelju, jer se pronela vest da je
Uzvišeni na smrt bolestan i da će uskoro umreti svojom poslednjom ljudskom smrću
i ući u večno izbavljenje. Ne potraja dugo i naiđe nova četa monaha, pa za njom još
jedna, i kaluđeri, kao i ostali putnici i namernici, ne pričahu ni o čemu drugom doli o
Gotami i njegovoj skoroj smrti. I kao što se u ratničkom pohodu ili za vreme
krunisanja nekog kralja ljudi sjate sa svih strana i okupljaju u rojevima kao mravi,
tako su, privučeni kao nekom čarolijom, pohrlili tamo gde je veliki Buda očekivao
smrt, tamo gde će se zbiti čudesni čin kada u večni sjaj uđe Svetli, Savršeni jednog
razdoblja sveta.
Sidarta se u to vreme često sećao mudraca samrtnika, velikog učitelja, koji je
svojim glasom opominjao narode i razbudio stotine hiljada, čiji je glas i sam jednom
slušao, čiji je sveti lik jednom i sam posmatrao sa najdubljim poštovanjem. Sećao
ga se sa prijateljskim osećanjima, pred očima mu iskrsnu njegov put ka
savršenstvu i s osmehom ožive u sebi reči koje je nekad, kao mlad čovek, uputio
Uzvišenom. Učinilo mu se, prisećajući ih se pun vedrine, da su to bile ponosne i
zrele reči. Odavno je bio svestan da ga ništa ne razdvaja od Gotame, čije učenje
ipak nije mogao da primi. Onaj ko istinski traži, ko istinski želi da nade put, ne može
primati nikakvo učenje. Ali, onaj ko ga je našao, taj je mogao da odobrava svako
učenje, svaki cilj, toga više ništa ne odvaja od hiljade drugih koji su živeli u duhu
večnog, u duhu božanskog.
Jednoga od tih dana, kada su toliki poklonici odlazili Budi, krenula je i Kamala,
nekad najlepša među kurtizanama. Odavno se ona povukla iz svog ranijeg života, i
poklonivši svoj vrt monasima Gotame, našla je utočište u učenju, pripadala je krugu
prijateljica i dobročiniteljki poklonika. U pratnji dečaka Sidarte, svoga sina, čuvši
vest o bliskoj smrti Gotame, krenula je na put pešice, odevena u jednostavnu
haljinu. Išla je sa svojim sinom duž obale reke; ali dečak se brzo umorio, tražio je da
se vrati kući. Tražio je da se odmore, tražio da jede, bio je jogunast i plačljiv.
Kamala je češće morala da otpočine zbog njega, on je navikao da isteruje svoju
volju, ona je morala da ga hrani, da ga teši, da ga kori. On nije shvatio zbog čega je
njegova majka morala da krene na ovaj tegobni i tužni hadžiluk, u nepoznato
mesto, nepoznatom čoveku, koji je bio svetac i ležao na samrti. Neka umre, što se
to dečaka ticalo?
Poklonici su bili nedaleko od Vasudevinog splava, kad je mali Sidarta ponovo
naterao majku da se malo odmore. Kamala se i sama umorila i, dok je dečak
grickao bananu, ona se šćućurila na zemlji, zažmurila za koji tren i otpočinula. Ali,
najednom bolno vrisnu, dečak je pogleda uplašeno i vide da je pobledela od užasa,
a ispod njenog skuta šmugnu mala, crna zmija, koja je ujela Kamalu.
Oboje potrčaše putem da što pre stignu do ljudi i dođoše blizu splava, tu se Kamala
sruši na zemlju, ne mogavši da ide dalje. Dečak zakuka iz glasa, ljubeći i grleći
majku, a ona mu se pridruži dozivajući u pomoć sve dok njihovi krici nisu doprli do
ušiju Vasudeve, koji je stajao kraj čamca. Brzo je prišao, podigao ženu i na rukama
je odneo do čamca, dečak je trčao za njim i ubrzo sve troje stigoše do kolibe, u
kojoj je Sidarta stajao kraj ognjišta i ložio vatru. Dižući pogled, ugledao je prvo
dečaka i njegov lik ga je na neki čudan način podsećao i oživljavao u njemu nešto
davno zaboravljeno. Zatim je ugledao Kamalu, koju je ubrzo poznao, mada je
onesvešćena ležala na rukama splavara, i bilo mu je jasno da je to njegov sopstveni
sin, čiji je lik u njemu razbudio uspomene, pa mu srce zaigra u grudima.
Ispraše ranu Kamali, koja je već bila pocrnela i telo joj se nadulo, pa joj uliše u usta
lekoviti napitak. Svest joj se povratila, ležala je u kolibi na Sidartinom ležaju, a
Sidarta - koji ju je nekad toliko voleo - nadneo se nad njom. Njoj se učini da sanja,
smešeći se zagledala se u lice svoga prijatelja i tek posle nekog vremena postade
svesna svog položaja i, setivši se ujeda zmije, uplašeno poče da doziva dečaka.
- On je kraj tebe, budi bez brige, - reče Sidarta.
Kamala ga pogleda u oči. Progovorila je jezikom otežalim od otrova.
- Ostario si, dragi, - reče - osedeo. Ali, još uvek si nalik na mladog samanu koji je
jednom, bez odeće i prašnjavih nogu, došao u moj vrt. Mnogo si mu sličniji nego
onda kada si napustio Kamasvamija i mene. Po očima si mu sličan, Sidarto. Oh, i ja
sam ostarila, stara sam - zar si me ipak poznao?
Sidarta se nasmeši: - Odmah sam te poznao, Kamalo, mila moja.
Kamala pokaza na dečaka i reče: - Jesi li i njega poznao? On je tvoj sin.
Njen pogled se zamuti i ona sklopi oči. Dečak je plakao i Sidarta ga posadi na svoje
koleno, pusti ga da se isplače, milujući ga po kosi i, zagledavši se u detinji lik, pade
mu na pamet bramanska molitva koju je naučio nekada davno, kada je i sam bio
mali dečak. Lagano, pevajućim glasom, počeo je da izgovara reči molitve, one su
potekle iz prošlosti i detinjstva. Jednolično pevušenje smirilo je dečaka. i on je,
zajecavši još koji put, najzad zaspao. Sidarta ga položi na Vasudevin ležaj.
Vasudeva je stajao kraj ognjišta i kuvao pirinač. Sidarta mu dobaci pogled koji je
ovaj, smešeći se, uzvratio.
- Ona će umreti, - reče Sidarta tihim glasom. Vasudeva klimnu glavom, odraz
plamena sa ognjišta prelete njegovim ljubaznim licem.
Kamala se još jednom osvestila. Od bola joj se iskrivilo lice, Sidartin pogled pročita
patnju ucrtanu na njenim usnama, na bledim obrazima. Ćutke, pažljivo i očekujući,
udubio se u njenu patnju. Kamala to oseti i pogledom potraži njegov lik.
Zagledavši se u njega, ona reče:
- Sad vidim da se i tvoj pogled izmenio. Postao je sasvim drugačiji. Po čemu ipak
poznajem da si ti Sidarta? Ti si to, a opet i nisi.
Sidarta nije progovorio, već je pogledom ćutke uronio u njene oči.
- Jesi li postigao? - upita ona. - Jesi li našao spokojstvo?
On se nasmeši i položi svoju ruku na njenu.
- Vidim da jesi, - reče ona - vidim. - Ja ću takođe naći mir.
- Našla si ga, - prošapta Sidarta.
Kamala se netremice zagledala u njegove oči. Pomislila je kako je htela da se
pokloni Gotami, da vidi lik Savršenog, da udahne njegovo spokojstvo, a da je
umesto njega sad našla Sidartu, da je to bilo dobro, isto tako dobro kao i da je
videla Uzvišenog. Htela je da mu to kaže, ali se jezik više nije pokoravao njenoj
volji. Gledala je u njega bez reči i on vide da se život gasi u njenim očima. Kada joj
se pogled ispunio poslednjim bolom i oko ugasilo, kada je poslednji trzaj preleteo
preko njenih udova, njegovi prsti joj zaklopiše oči.
Dugo je sedeo kraj nje i gledao u njeno zauvek usnulo lice. Dugo je posmatrao
njena usta, stara i umorna usta usahlih usana, sećajući se da je nekad, u proleće
svog života, ova usta upoređivao sa sveže raspuklom smokvom. Dugo je sedeo
tako, čitao iz crta njenog bledog lica, iz umornih bora; ispunivši dušu tim pogledom,
video je i svoje lice u istom položaju, isto tako belo, ugaslo, a istovremeno je video
svoje i njeno lice u mladim danima, rumenih usana, zažarenih pogleda, i osećanje
sadašnjosti i istodobnosti, osećanje večnosti prožimalo ga je do srži. U tom času je
osetio duboko, dublje no ikad, nerazru-šivost svakog života, večnost svakog
trenutka.
Pošto se digao, Vasudeva ga posluži pirinčem. Ali, Sidarta nije jeo. Oba starca
pripremila su sebi ležaj na slami u štali, gde se nalazila njihova koza, te Vasudeva
leže da spava. Sidarta iziđe i presede noć ispred kolibe, osluškujući šum reke,
zapljuskivan prošlošću, u isti mah dodirivan i okružen svim razdobljima svog života.
Povremeno se dizao, prilazio vratima kolibe i osluškivao da li dečak spava.
U rano jutro, pre no što se sunce pojavilo na nebu, Vasudeva iziđe iz štale i priđe
svom prijatelju.
- Spavao si? - reče mu.
- Nisam, Vasudevo. Sedeo sam ovde i slušao šum reke. Ona mi je rekla mnogo,
duboko me je ispunila blagotvornim mislima, mislima o jedinstvu.
- Snašla te je žalost, Sidarto, ali vidim da tuga nije prodrla u tvoje srce.
- Nije, dragi, kako bih mogao da budem tužan? Ja, koji sam bio bogat i srećan, sad
sam još bogatiji i srećniji. Podaren mi je sin.
- Neka je tvoj sin i meni dobro došao. Ali sad, Sidarto, prionimo na posao, treba
mnogo raditi. Kamala je umrla na onom istom ležaju na kome je nekad izdahnula
moja žena. Napravićemo lomaču na onom istom brežuljku na kome sam nekad
podigao lomaču svojoj ženi.
Dok je dečak još spavao, njih dvojica su podigli lomaču.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:30 pm

SIN
Dečak je, zazirući i plačući, prisustvovao posmrtnom obredu svoje majke,
natmureno i unezvereno je slušao Sidartu koji ga je pozdravio kao sina i poželeo
mu dobrodošlicu u Vasudevinoj kolibi. Danima je bledih obraza sedeo na
pokojničinom brežuljku, odbijao jelo, krio pogled, zatvarao svoje srce, braneći se od
svoje sudbine i odupirući joj se.
Sidarta ga je štedeo sa puno obzira i puštao mu na volju, poštujući njegovu tugu.
Sidarta je shvatio da ga sin ne poznaje, da ne može da ga voli kao oca: Postupno je
uvideo i shvatio da je jedanaestogodišnji dečak razmaženi mamin sin, odrastao u
bogatstvu, naviknut na fina jela i mekšu postelju, naviknut da zapoveda slugama.
Sidarta je shvatio da se ožalošćeni i razmaženi dečak ne može odjednom i
dobrovoljno zadovoljiti životom u tuđini i siromaštvu. Nije ga prisiljavao da radi, već
je mnoge poslove obavljao umesto sina, birao za njega uvek najbolje zalogaje.
Nadao se da će ga postepeno, ljubaznim strpljenjem pridobiti.
Nazvao je sebe bogatim i srećnim kada je dečak dospeo kod njega. Ali, kako je
vreme prolazilo, a dečak se i dalje mrgodno tuđio, pokazavši da je u srcu ohol i
jogunast, ne želeći da se prihvati bilo kakvog rada, ne ukazujući starima dužno
poštovanje, pljačkajući Vasudevine voćke - Sidarta je sve više bio svestan da mu
sin nije doneo sreću i mir, već nevolje i brige. Ali, voleo ga je i miliji su mu bili
nevolje i brige koje donosi ta ljubav od sreće i mira bez dečaka.
Otkako je mladi Sidarta došao u kolibu, stari su podelili između sebe sve poslove.
Vasudeva je opet sam obavljao dužnosti splavara, a Sidarta je preuzeo radove u
kući i u polju, da bi bio uz sina.
Dugo vreme, duge mesece je Sidarta čekao da ga sin razume, da prihvati njegovu
ljubav i da je jednom možda i uzvrati. Duge mesece je čekao Vasudeva,
posmatrajući očekivao je i ćutao. Jednoga dana, kada je dečak Sidarta opet
namučio svog oca prkosom i hirovima, razbivši mu obe činije za pirinač, Vasudeva
pozva uveče svog prijatelja na stranu.
- Izvini, - reče mu - govorim ti iz prijateljska srca. Vidim da mučiš sebe i vidim da si
ojađen. Zabrinjava te sin, dragi moj, a i meni zadaje brige. To je poletarac navikao
na drugi život, na drugačije gnezdo. On nije kao ti bežao od bogatstva i iz grada,
pun gađenja i prezasićen, on je protiv svoje volje morao da napusti sve to. Upitao
sam reku, o prijatelju, pitao sam je mnogo puta. Ali, reka se smeje, ona me ismeva,
i mene i tebe, trese se od smeha što smo tako budalasti. Voda teži vodi, mladost
teži mladosti, tvoj sin se ne nalazi na mestu na kome može da stasa. Upitaj reku,
poslušaj je i ti!
Sidarta se snuždeno zagledao u prijateljsko lice, u čijim borama je carevala
postojana vedrina.
- Zar se mogu rastati od njega? - upita prigušeno, postiđeno. - Ostavi mi vremena,
dragi moj! Vidi, ja se borim za njega, borim se da pridobijem njegovo srce, da ga
plenim ljubavlju i ljubaznim strpljenjem. Hteo bih da reka jednom govori i njemu, on
je takođe pozvan.
Vasudevin osmeh je procvetao još većom toplinom. - Oh da, i on je pozvan, i on
ima večni život. Ali, znamo li, ti i ja, zašto je pozvan, za kakav put, za kakva dela, za
kakve patnje? Njegova patnja neće biti mala, jer mu je srce gordo i nemilostivo,
takvi moraju da propate mnogo, predstoje im mnoge zablude, činiće mnoge
nepravde, opteretiće se mnogim grehovima. Reci mi, dragi moj: Zar ti svog sina ne
vaspitavaš? Ti ga ne prisiljavaš? Ne tučeš ga? Ne kažnjavaš ga?
- Ne, Vasudevo, ja sve to ne činim.
- Znao sam. Ti ga ne prisiljavaš, ne tučeš ga, ne naređuješ mu, jer znaš da je
blagost jača od strogosti, da je voda jača od stene, ljubav jača od sile. Vrlo dobro,
da te pohvalim. Ali, nije li zabluda što smatraš da ne treba da ga prisiljavaš, što ga
ne kažnjavaš? Ne sputavaš li ga okovima svoje ljubavi? Zar ga ne postiđuješ
svakodnevno, zar mu ne otežavaš još više svojom blagošću i strpljenjem? Ne
primoravaš li oholog i razmaženog dečaka da živi u kolibi sa dvojicom staraca koji
se hrane bananama, za koje je i pirinač poslastica, čije misli ne mogu da budu
njegove, čije je srce staro i stišano i ima drugačiji hod od njegovog? Nije li sve to za
njega prisila, nije li to kazna?
Sidarta je, zaprepašćem oborio pogled zemlji. Tihim glasom je upitao: Šta misliš,
šta treba da uradim?
Vasudeva reče: - Povedi ga u grad, odvedi ga u kuću njegove majke, biće tamo još
slugu, pa ga predaj njima. Ukoliko ih nema, odvedi ga nekom učitelju, ne zbog
nauka, nego da bude uz druge dečake i devojčice, u svetu koji je njegov. Zar na to
nikad nisi pomislio?
- Ti vidiš moje srce, - progovori Sidarta tužno. -Pomišljao sam na to često. Ali, čuj,
kako da predam tom svetu dečaka, kome ionako nedostaje blagost srca? Neće li
postati obestan i zabrazditi u sladostrašće i obest, neće li da ponovi sve zablude
svog oca, da se potpuno izgubi u sansari?
Osmeh ozari splavarevo lice, on nežno dodirnu Sidartinu mišicu i reče:
- Upitaj o tome reku, prijatelju! Slušaj kako se smeje! Misliš li doista da si svoje
ludosti počinio da bi sina poštedeo od istih? Možeš li da sačuvaš svog sina od
sansare? Kako? Učenjem, molitvama, opominjući ga? Mili moj, zar si zaboravio
poučnu priču o sinu bramana Sidarti, koju si mi jednom ispričao na ovom istom
mestu? Ko je sačuvao samanu Sidartu od sansare, od greha, gramzivosti, ludosti?
Jesu li pobožnost njegovog srca, opomene koje su proizišle iz očevog učenja, ili
sopstvena saznanja, sopstvena traganja mogla da ga sačuvaju? Koji otac, koji
učitelj bi mogao da ga sačuva od toga da sam živi svoj život, da sam sebe uprlja
životom, da sam ispije gorki napitak, da sam nađe svoj put? Veruješ li, dragi, da bi
neko mogao da bude pošteđen toga puta? Možda tvoj sinčić, zato što ga voliš, zato
što bi hteo da ga poštediš patnje i bola i razočaranja? Ali, i kad bi i deset puta dao
svoj život za njega, opet ne bi mogao da ga oslobodiš ni najmanjeg delića njegove
sudbine.
Vasudeva još nikad nije izgovorio toliko reči. Sidarta mu je ljubazno zahvalio, pa se
potišteno vratio u kolibu i dugo nije mogao da zaspi. Vasudeva mu nije rekao ništa
što već i sam nije pomislio i znao. Ali, to saznanje nije mogao da pretvori u delo,
jača od saznanja je bila njegova ljubav prema dečaku, jači su bili njegova nežnost i
strah da ga izgubi. Da li je ikad postojalo nešto što bi toliko plenilo njegovo srce,
tako slepo, bolno, tako bezuspešno, a ipak tako srećno?
Sidarta nije mogao da posluša savet svoga prijatelja, nije mogao da se liši sina.
Dozvoljavao je da mu dečak naređuje, da ga nipodaštava. Ćutao je i čekao, vodio
svakodnevnu borbu ljubaznosti, nečujnu borbu strpljenja. Vasudeva je takođe ćutao
i čekao, prijateljski, vispreno, trpeljivo. Obojica su majstorski ovladali strpljenjem.
Jednom, kada ga je dečakov lik živo podsetio na Kamalu, Sidarta se namah seti
reči koje mu je Kamala nekada davno, u danima mladosti, uputila:
- Ti ne umeš da voliš, - rekla mu je tada i on se s tim saglasio, uporedivši sebe sa
zvezdom, a ljude detinjeg uma sa lišćem koje opada, pa ipak je u njenim rečima
osetio i prekor. Odista, on se nikad nije do kraja gubio u ljubavi, nikad se nije
mogao potpuno predati drugom biću, a zaboraviti sebe, niti činiti ludosti zbog ljubavi
prema drugom, on to nikada nije umeo, a u tome je i bila - kako mu se tada činilo -
ta velika razlika koja ga je odvajala od ljudi detinjeg uma. Ali, sad, otkako mu je sin
došao, Sidarta se sav pretvorio u čoveka detinjeg uma, koji pati zbog drugog bića,
koji voli drugoga, izgubljen u toj ljubavi, preobražen zbog te ljubavi u budalu. Sada
je i on, kasno, jednom u životu osetio tu najjaču i najneobičniju strast, patio zbog
nje, ojađen, a ipak prožet blaženstvom, preporođen, nečim obogaćen.
Jasno je osetio da je ova slepa ljubav prema sinu strast, nešto veoma ljudsko, da je
to sansara, mutni izvor, potamnela voda. Ali, istovremeno je osetio da ona nije
bezvredna, da je nužna, da izvire iz njegovog sopstvenog bića. Trebalo je okajati i
tu slast, iskusiti i te patnje, počiniti i te ludosti.
Sin je za to vreme pustio da se otac zavarava, da pokušava da ga pridobije, pustio
ga da se svakodnevno ponižava i povinuje njegovim hirovima. U tom ocu nije bilo
ničega što bi ga očaralo, ničega što bi mu ulilo strahopoštovanje. Ovaj otac je bio
dobričina, čovek prostodušan i blag, možda i veoma pobožan, možda svetac - ali
sve to nisu bile osobine kojima bi dečaka mogao pridobiti za sebe. Dosadan mu je
bio taj otac, koji ga je zarobio u svojoj bednoj kolibi, prosto dosadan, a to što je
svaku nepristojnost uzvratio osmehom, svaku porugu ljubaznošću i svaku pakost
dobrotom, smatrao je najmrskijim lukavstvom tog matorog potuljenka. Dečaku bi
bilo milije da mu je pretio, da ga je zlostavljao.
Dođe dan u koji je izbila ćud mladog Sidarte i on se otvoreno okrenuo protiv oca.
Ovaj mu je dao nalog, zatražio da skuplja suvarke. Dečak, međutim, nije izišao iz
kolibe, stajao je prkosno i besno, lupao nogama o tle, stiskao pesnice i u silnom
izlivu jarosti tresnuo ocu u lice svu svoju mržnju i prezir.
- Donesi sam te svoje suvarke, - vikao je zapenušivši - nisam ti ja sluga. Znam da
me nećeš tući, ne usuđuješ se; znam da hoćeš neprekidno da me kažnjavaš i
ponižavaš svojom pobožnošću i popustljivošću. Hoćeš da i ja budem kao ti, isto
tako pobožan, blag i mudar! Ali, čuj me, da bih ti učinio nažao, radije ću postati
drumski razbojnik i ubica i otići u pakao nego da postanem neko kao što si ti! Mrzim
te, nisi moj otac pa neka si i deset puta bio milosnik moje majke!
U njemu prekipeše srdžba i jad, uskovitlaše se stotine pustih i opakih reči koje je
sad uputio ocu. Dečak zatim istrča iz kolibe i vrati se tek kasno uveče.
Sutradan ga više nije bilo. Zajedno s njim nestala je i mala korpa, ispletena od like u
dve boje, u kojoj su splavari držali bakrenjake i srebrnjake dobijene od putnika za
prevoz. Nestao je i čamac, Sidarta je video da leži na suprotnoj obali. Dečak je
pobegao.
- Moram poći za njim - reče Sidarta, koji je drhtao od muke posle jučerašnjih
pogrdnih reči dečaka. - Dete ne može samo da prođe kroz šumu. Nastradaće.
Moramo da sagradimo splav, Vasudevo, da bismo prešli preko vode.
- Sagradićemo splav, - reče Vasudeva - da bismo dovezli čamac koji je dečak
uzeo. Ali, njega bi trebalo pustiti, prijatelju, nije on više dete, umeće da se snađe.
On traži put koji će ga odvesti u grad, i u pravu je, ne zaboravi to. On je uradio ono
što si ti sam propustio. Brine o sebi i ide svojim putem. Oh, Sidarto, vidim da patiš,
ali tebe mori bol kome bi se trebalo smejati, kome češ se i sam uskoro smejati.
Sidarta nije odgovorio. Sekira mu se već našla u rukama i on poče da gradi splav
od bambusa, Vasudeva mu pomože da povezuje stabla konopcima od upletene
trave. Zatim se prevezoše preko reke, struja ih je ponela daleko niz vodu, i najzad
izvukoše splav na suprotnu obalu.
- Zašto si poneo sekiru? - upita Sidarta.
Vasudeva reče: - Možda je izgubljeno veslo našeg čamca.
Sidarta je znao na šta misli njegov prijatelj. Pomislio je da je dečak možda bacio ili
razbio veslo, da se osveti i da ih spreči da ga gone. I odista u čamcu nije bilo vesla.
Vasudeva pokaza rukom dno čamca i pogleda u svog prijatelja s osmehom, kao da
je hteo da kaže: - Zar ne vidiš šta sin hoće da ti kaže? Zar ne vidiš da on ne želi da
ideš u potragu za njim? -Ali, to nije iskazao rečima. Prionuo je da izdelje novo veslo.
Sidarta se, međutim, oprostio od njega pre no što je pošao da traži sina. Vasudeva
ga nije zadržavao.
Sidarta je već dugo išao šumom kada mu sinu misao da je njegovo traganje
uzaludno. Ili je dečak već daleko odmakao i možda već stigao u grad, pomislio je, ili
će se, ako je još na putu, sakriti ispred njega. Razmišljajući dalje otkri da u stvari
nije u brizi za sinom, da je u dubini duše ubeđen da dečak nije nastradao i da mu u
šumi ne preti nikakva opasnost. Uprkos tome išao je brzo i bez odmora, ne više da
ga spase već gonjen željom da ga možda još jednom vidi. Tako je žurio sve dok nije
stigao nadomak grada.
Stigavši do širokog puta blizu grada, zaustavio se na ulazu prekrasnog luga koji je
ranije pripadao Kamali, gdje ju je nekad prvi put ugledao u nosiljci. To nekadašnje
vreme vaskrsnu u njegovoj duši, video je sebe kako stoji na tom mestu - mladi,
bradati, nagi samana, kose pune prašine. Dugo je Sidarta stajao tu i gledao kroz
otvorenu kapiju u vrt. Video je monahe u žutim rizama kako promiču ispod lepih
stabala.
Dugo je stajao tu, zamišljen, video pred sobom slike i osluškivao istoriju svog
života. Stajao je tako i pogledom pratio monahe, video umesto njih mladog Sidartu,
mladu Kamalu u šetnji ispod visokih stabala. Jasno je video sebe kada ga je
Kamala ugostila, kada je od nje primio prvi poljubac, kako se gordo i pun prezira
osvrnuo na svoj život bramana i pun žudnje započeo svetovni život. Video je
Kamasvamija, video sluge, gozbe, kockare i muzikante, video je Kamalinu pticu
pevačicu u kavezu, preživljavajući sve to još jednom, udišući sansaru postao je
ponovo star i umoran, ponovo je osetio gađenje, ponovo osetio želju da sam sebe
ugasi, ponovo je uživao u svetom omu.
Pošto je dugo postojao na kapiji vrta, Sidarta uvide da je želja koja ga je nagnala da
dođe na ovo mesto bila nerazumna, da svome sinu ne može pomoći, da se ne
može vezati za njega. Duboko u srcu je osetio ljubav prema beguncu, kao živu
ranu, ali je istovremeno osetio da mu ta rana nije zadata da po njoj rije, već da ona
treba da se pretvori u cvet i da zrači blistavim sjajem.
Žalostilo ga je što u ovaj čas rana još nije procvala, još nije zračila. Umesto da se
nađe na cilju svojih želja, koje su ga dovele ovamo tragom odbeglog sina, obreo se
u pustoši. Seo je tužan, osećao da u njegovom srcu nešto umire, da je prazan, da
pred sobom više nema nikakve radosti, nikakav cilj. Sedeo je utonuvši u misli i
čekao. Naučio je na reci jedno: da čeka, da bude strpljiv i da osluškuje. I zato je
sedeo i osluškivao, u prašini na drumu, osluškivao kako mu srce radi umorno i
tužno, očekujući glas. Mnoge časove je ostao tu šćućuren, osluškujući, više nije
video slike, tonuo je u prazno, potpuno se opustio, a pred sobom nije video nikakav
put. I kada bi rana zabridela, nečujno je izgovarao om, osetio sebe u omu. Monasi u
vrtu su ga videli i, kako je mnoge časove ostao šćućuren i kako se na njegovoj
sedoj kosi taložila prašina, prišao mu je jedan od njih i stavio dve banane ispred
njega. Starac ga nije primetio.
Iz ove obamrlosti ga trže ruka koja mu dodirnu rame. Ubrzo je poznao ovaj nežni,
stidljivi dodir i povratio se. Digao se i pozdravio Vasudevu koji je pošao za njim. I
bacivši pogled na Vasudevino srdačno lice, na sitne i osmehom ispunjene bore,
vedre oči, i sam se nasmešio. U tom ugleda banane kraj sebe, uze ih i pruži jednu
splavaru, a drugu pojede sam. Zatim se ćutke vratio sa Vasudevom u šumu, krenuo
kući, na splav. Nijedan od njih ne pomenu šta se tog dana dogodilo, nijedan ne
pomenu dečaka, njegovo bekstvo, nijedan ne progovori o zadatoj rani. U kolibi se
Sidarta ispruži na svoj ležaj i kada mu nakon izvesnog vremena Vasudeva priđe da
ga ponudi šoljom kokosovog mleka,vide da je zaspao.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:30 pm

OM
Rana je bridela dugo. Sidarta je morao da preveze preko reke mnoge putnike koji
su vodili sa sobom sina ili kćer, i nijednog od njih nije mogao da gleda, a da mu ne
zavidi, a da ne pomisli: - Eto, tolike hiljade imaju tu najdražu sreću - zašto sam ja
toga lišen? I opaki ljudi, pa i lopovi i razbojnici imaju decu, vole ih i njihova deca
vole njih, samo ja to nemam. - Razmišljao je, eto, tako prosto, tako nerazumno,
toliko je postao sličan detinjim ljudima.
Sada je drugačije posmatrao ljude, manje mudro, sa manje gordosti, ali zato sa više
topline, radoznalije, unoseći se više u njihov život. Kada bi prevezao uobičajenu
vrstu putnika, proste ljude, trgovce, ratnike, ženskadiju - više mu oni nisu bili tuđi
kao nekad: imao je razumevanja za njih, shvatao ih je i učestvovao u njihovom
životu kojim nisu rukovodile misli i saznanja, već jedino nagoni, želje, osećao se
kao jedan od njih. Mada je došao gotovo do savršenstva, hvatajući se ukoštac sa
poslednjom ranom, ipak mu se činilo da su mu ovi ljudi braća, a njihove sujete,
požude i smešne osobine prestale su da mu budu smešne, postale su shvatljive,
dostojne ljubavi, štaviše, i poštovanja. Slepa ljubav majke prema svom detetu,
glupi, slepi ponos oca, uobraženog oca na sina jedinca, šturo neobuzdano
stremljenje za adiđarima i zadivljenim pogledima muškaraca kod neke mlade,
sujetne žene, svi ovi nagoni, sve ove detinjarije, svi ovi priprosti, budalasti, ali
neobično snažni, toliko životni i silno prodorni porivi i požude za Sidartu više nisu
bili detinjarija, video je da ljudi radi njih žive, radi njih stvaraju neizmerna čuda,
putuju, vode ratove, neizmerno pate, neizmerno trpe, pa je zbog toga mogao samo
da ih voli, video je život, životvornost, ono nerazrušivo u svim njihovim strastima, u
svim njihovim delima. Ljudi su bili dostojni ljubavi i divljenja u svojoj slepoj odanosti,
snazi i žilavosti. Ništa im nije nedostajalo, posvećeni i mislioci su bili samo malko
ispred njih, imali su samo jedno jedino sićušno preimućstvo: svest, svesnu misao o
jedinstvu svega živog. U izvesnim časovima Sidarta bi, štaviše, posumnjao, treba li
to saznanje, tu misao ceniti tako visoko, nije li samo možda i to detinjarija misaonih
ljudi, misaono detinjih ljudi. U svemu drugom su ljudi iz sveta bili ravni mudracu,
često i daleko nadmoćniji, kao što i životinje, u svom upornom, nepokolebljivom
izvršavanju onoga što je potrebno, u izvesnim trenucima na izgled imaju nadmoć
nad ljudima.
U Sidarti je lagano procvalo i sazrevalo saznanje, svest o tome šta je zapravo
mudrost, šta je cilj njegovog dugog traganja. Misliti usred života svakog trenutka
misao o jedinstvu, osećati jedinstvo i udisati ga - nije bilo ništa drugo doli spremnost
duše, sposobnost i skrivena veština. Lagano se to rascvalo u njemu, odražavalo na
Vasudevinom licu matorog deteta: sklad, saznanje o večnom savršenstvu sveta,
osmeh i jedinstvo.
Ali, rana je u njemu ipak bridela, sa čežnjom i gorčinom je Sidarta mislio na svoga
sina, negujući u svom srcu ljubav i nežnost, pustivši da ga bol nagriza i činivši sve
ludosti ljubavi. Ovaj plamen se nije gasio sam od sebe.
I jednoga dana, kada ga je rana ljuto pekla, Sidarta se preveze preko reke, i gonjen
čežnjom iskrca se u nameri da pođe u grad i potraži sina. Reka je tekla lagano i
tiho, bilo je sušno godišnje doba, ali njen glas je imao neobičan zvuk: ona se
smejala! Razgovetno se čuo smeh. Reka je zvonko i nedvosmisleno ismevala
starog splavara. Sidarta je zastao i nadneo se nad vodu da bolje čuje, na površini
vode koja je mirno proticala video je odraz svoga lica, a u tom odrazu bilo je nečeg
što ga je podsećalo, nečeg zaboravljenog, i kada se pribrao, otkrio je da je to lice
slično jednom drugom liku, koji je nekada poznavao i voleo, a osećao i
strahopoštovanje prema njemu. Bilo je slično liku njegovog oca, bramana. Sećao se
kako je nekada davno, kao mladić, primorao svog oca da ga pusti da ode među
pokajnike, kako se oprostio od njega, zatim otišao i nikada se više nije vratio. Nije li
i njegovog oca radi njega morila ista patnja koja sad njega muči za sinom? Nije li
otac odavno umro, sam, ne videvši više svoga sina? Nije li i on sam morao da
očekuje istu sudbinu? Nije li bila lakrdija ovo ponavljanje, nije li bilo nečeg čudnog i
glupog u tom trčanju unutar kobnog kruga?
Reka se smejala. Da, to je bilo tako, sve se uvek vraćalo, sve što se nije do kraja
propatilo i razrešilo, nailazile su uvek iste patnje. Sidarta se tada ponovo ukrca u
čamac i odveze do kolibe, sećajući se svog oca, sećajući se svog sina, ismevan od
reke, u razdoru sam sa sobom, sklon da očajava, a ne manje sklon da se i sam
grohotom smeje sebi i celom svetu. O, rana još nije procvala, njegovo srce se još
odupiralo sudbini, iz njegove patnje još nisu zračili vedrina i pobeda. Ali u njemu se
budila nada i, vrativši se u kolibu, osetio je neodoljivu želju da Vasudevi otvori dušu,
da mu je prikaže, da njemu - majstoru u slušanju - iskaže sve.
Vasudeva je sedeo u kolibi, pletući korpu. On više nije vozio čamac, oči su mu
oslabile, i ne samo oči već i mišice i ruke. Nepromenjeni i rascvetani bili su samo
blagost i vedra dobroćudnost na njegovom licu.
Sidarta sede kraj starca i sa njegovih usana lagano potekoše reči. Pričao je sad o
svemu o čemu nikada nije govorio, o svom odlasku u grad, o rani koja je bridela, o
svojoj zavisti pri pogledu na srećne očeve, o tome da je svestan koliko su takve
želje nerazumne, o svojoj uzaludnoj borbi protiv njih. O svemu je govorio, bio je u
stanju da kaže sve, pa i najmučnije, sve se moglo reći, sve pokazati, o svemu
pričati. Otkrio je svoju ranu, govorio i o svom današnjem bekstvu, kako se prevezao
preko vode - kao detinjasti begunac - sa namerom da ode u grad, i kako se reka
smejala.
Dok je govorio, a govorio je dugo, dok ga je Vasudeva slušao smirena lica, Sidarta
je to slušanje Vasudevino osećao jače no ikad, osećao kako se njegovi jadi,
njegove strepnje i skrivene nade ulivaju u sagovornika i odatle opet dolaze njemu u
susret. Otkriti svoju ranu ovom slušaocu bilo je isto kao kupati se u reci sve dok se
rana ne rashladi i sjedini sa rekom. Još dok je govorio, otvarao dušu i ispovedao se,
Sidarta je sve više osećao da ga u stvari ne sluša Vasudeva, jedno ljudsko biće,
već da ovaj pažljivi slušalac upija u sebe njegovu ispovest kao drvo kišu, da je
njegov nepokretni sagovornik oličenje reke, sam bog, sama večnost. I tada Sidarta
presta da misli na sebe i na svoju ranu, obuze ga saznanje o izmenjenom biću
Vasudeve, a što je više osećao i ulazio u to, utoliko je sve postajalo manje
neobično, utoliko mu je bivalo jasnije da je sve u redu i sasvim prirodno, da je
Vasudeva već odavno, gotovo oduvek, bio takav, da to samo on nije do kraja
sagledao, štaviše, da se on sam skoro i ne razlikuje od njega. Osećao je da on
sada starog Vasudevu vidi kao što narod vidi bogove i da to ne može biti trajno; u
srcu je počeo da se oprašta sa Vasudevom. Pri tom je još uvek govorio.
Kada je došao do kraja, Vasudeva uperi topli pogled malko oslabelih očiju u njega,
bez reči, a iz njega su ćutke zračili ljubav i vedrina, razumevanje i spoznaja.
Uhvativši Sidartu za ruku, on ga povede do njihovog sedišta na obali, sede zajedno
s njim i osmehnu se reci.
- Čuo si je kako se smeje, - reče. - Ali, nisi čuo sve. Daj da oslušnemo, pa ćeš čuti
više.
Oslušnuše. Blago se razleže višeglasna pesma reke. Sidarta uperi pogled u vodu, u
njenom toku ukazaše mu se slike: pojavi se njegov otac, usamljen, u tuzi za sinom,
pojavi se i on sam, usamljen, i on vezan okovima čežnje za dalekog sina; pojavi se
njegov sin, usamljen i on, dečak, stremeći pun požude plamenom putanjom svojih
mladalačkih želja, svaki od njih usmeren svome cilju, opsednut svojim ciljem, svaki
od njih mučen patnjom. Reka je pevala glasom patnje, pevala puna čežnje i puna
čežnje je protkala ka svom cilju, njen glas je ličio na tužbalicu.
- Čuješ li? - upita ga Vasudeva pogledom, bez reči. Sidarta potvrdi glavom.
- Slušaj pažljivije! - prošapta Vasudeva.
Sidarta se trudio da čuje bolje. Očeva slika, njegova sopstvena slika i slika sina
slivale su se ujedno, pojavila se i Kamalina slika i rasplinula, Govindina slika i druge
slivale su se i pretvarale u reku, sve su težile reci, ka cilju, pune čežnje, žudnje i
patnje, a glas reke je takođe bio bremenit čežnjom, pun gorućeg bola i neutoljive
želje. Reka je težila svom cilju, Sidarta vide kako hita reka, koja se sastojala od
njega i od njemu bliskih i od svih ljudi koje je ikada video, svi talasi i vode lutali su,
uz patnju, u susret cilju, mnogim ciljevima, vodopadu, jezeru, brzaku i moru, svi
ciljevi su se dostizali, a iza svakog je sledio drugi, i voda je postala para i uzdizala
se ka nebu, postala je kiša i padala s neba, postala je izvor, potok, reka i opet je
stremila dalje, opet je proricala. Ali, čežnjivi glas se izmenio. Još uvek je odzvanjao
pun patnje i traženja, ali su mu se pridružili drugi glasovi, zvuci radosti i žalosti,
dobri i zli glasovi, smeha i tugovanja, stotine glasova, hiljade glasova.
Sidarta je osluškivao. Sav se predao i udubio u slušanje, prazan i bez ijednog
drugog osećanja upijao je zvuke u sebe, osetivši da je do kraja naučio da osluškuje.
Često je on već sve to čuo, brojne glasove u reci, ali danas su oni bili sasvim novi.
Sad više nije mogao da razlikuje te silne glasove, da odvoji smeh od plača, detinje
glasove od muških, svi su sad odjekivali zajedno, tužbalica čežnje i smeh
posvećenih, krik gneva i ropac samrtnika, sve je to bilo jedno, međusobno protkano
i povezano, hiljadostruko isprepletano. I sve zajedno, svi glasovi, svi ciljevi, sve
čežnje i patnje, sva zadovoljstva, sve dobro i zlo - sve to skupa bio je svet. Sve to
zajedno bio je tok zbivanja, muzika života! I kad bi Sidarta pažljivo slušao reku,
njenu pesmu sa hiljadu glasova, kad ne bi slušao tugovanku i smeh, kad svoju dušu
ne bi vezivao za neki od glasova i ulazio u nju sa svojim ja, već čuo sve, celinu, čuo
jedinstvo - onda se velika pesma sa hiljadama glasova sastojala od jedne jedine
reči, a ta ja glasila om: savršenstvo.
- Čuješ li? - ponovo ga upita Vasudeva pogledom.
Vasudevin osmeh je blistao, nad svim borama njegovog staračkog lica lebdeo je
sjaj, kao što je nad svim glasovima reke lebdeo om. Zablista njegov osmeh
gledajući u prijatelja, a na Sidartinom licu zablista isti osmeh. Njegova rana je
procvala, njegova patnja je zračila, njegovo ja se ulilo u jedinstvo.
U tom času Sidarta je prestao da se hvata ukoštac sa sudbinom, prestao da pati.
Na njegovom licu se rascvetala vedrina spoznaje kojoj se više ne suprotstavlja
nikakvo htenje, koja prepoznaje savršenstvo i saglašava se s tokom zbivanja, sa
strujom života, puna samilosti, saradosti, predana tokovima u pripadnosti jedinstvu.
Kada se Vasudeva digao sa sedišta na obali i pogledao Sidarti u oči, kada je video
da u njima zrači vedrina spoznaje, ovlaš mu rukom dodirnu rame, na njemu
svojstveni, obazrivi i tanani način, pa reče:
- Očekivao sam ovaj čas, dragi. Sad kad je došao, pusti me da idem. Dugo sam
očekivao ovaj čas, dugo sam bio splavar Vasudeva. Sada je dosta. Zbogom ostaj,
kolibo, zbogom ostaj, reko, zbogom mi ostaj, Sidarto!
Sidarta se duboko pokloni onom koji se opraštao.
- Znao sam, - reče tihim glasom. - Poći ćeš u šumu, zar ne?
- Da, odlazim u šumu, odlazim u jedinstvo, -progovori Vasudeva ozareno.
Ozareno je otišao, a Sidarta ga je ispratio pogledom. Gledao je za njim sa dubokom
radošću i dubokom ozbiljnošću, video njegove korake pune spokojstva, njegovu
glavu ovenčanu sjajem, njegovu pojavu obasjanu svetlošću.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   9/11/2010, 3:31 pm

GOVINDA
Jednom je Govinda s ostalim monasima proveo vreme odmora u lugu koji je
kurtizana Kamala poklonila sledbenicima Gotame. Čuo je da se govori o nekom
starom splavaru, koji je dan hoda živeo na reci i koga su mnogi smatrali mudracem.
Kada je Govinda opet krenuo na putešestvije, odabrao je put preko splava, željan
da vidi tog splavara. Mada je ceo svoj život proživeo prema pravilima, veoma
poštovan i od mlađih monaha zbog svojih godina i skromnosti, u njegovom srcu se
ipak nisu ugasili nemir i traženje.
Stigao je do reke i zamolio starca da ga preveze, a kada su se na suprotnoj obali
iskrcali iz čamca, obratio se starcu ovim rečima:
- Činiš mnogo dobra monasima i hodočasnicima, prebacio si preko reke mnoge od
nas. Nisi li i ti, splavaru, jedan od onih koji tragaju za pravim putem?
Sidarta odgovori s osmehom u staračkim očima:
- Nazivaš li sebe čovekom koji traži, o prečasni, a već si duboko zašao u godine i
nosiš ruho monaha Gotame?
- Jesam star, - reče Govinda - ali nisam prestao da tražim. Nikada neću prestati da
tražim, izgleda da mi je to suđeno. Rekao bih, da si i ti tražio. Hoćeš li mi reći koju
reč, poštovani?
Sidarta reče:
- Šta bih imao da ti kažem, prečasni? Možda to, da preteruješ u svom traženju? Da
od silnog traženja ne stigneš da nađeš?
- Kako to? - upita Govinda.
- Kada neko traži, - reče Sidarta - lako se može dogoditi da mu oko vidi samo ono
što traži, da nije u stanju bilo šta da nađe, da primi u sebe, jer misli samo na ono za
čim traga, imajući svoj cilj, opsednut je tim ciljem. Tražiti - znači imati cilj. Ti si,
prečasni, možda odista jedan od onih koji traže, jer, težeći za svojim ciljem, mnogo
toga ne vidiš što ti je neposredno pred očima.
- Ne shvatam te još sasvim, - zamoli ga Govinda, - kako to misliš?
Sidarta reče:
- Jednom davno, pre mnogo godina, bio si već na ovoj reci, prečasni, pa si na obali
zatekao usnulog čoveka, seo si kraj njega i čuvao njegov san. Ali, nisi prepoznao
usnulog, o Govindo.
Zapanjen i kao opčinjen, monah se zagledao u oči splavara.
- Jesi li ti Sidarto? - upita bojažljivo. - Eto, ni ovog puta te nisam poznao! Od srca
te pozdravljam, Sidarto, svim srcem se radujem što te ponovo vidim! Mnogo si se
izmenio, prijatelju. -Postao si, dakle, splavar?
Sidarta se srdačno nasmeja.
- Da splavar sam, Govindo. Mnogi ljudi se moraju često menjati, Govindo, moraju
da nose razne vrste odeće, a ja sam jedan od njih, dragi. Dobro mi došao, Govindo,
provedi noć u mojoj kolibi.
Govinda je prenoćio u kolibi, spavao je na ležaju koji je nekad bio Vasudevin.
Postavljao je mnogo pitanja prijatelju iz mladosti, pa je Sidarta morao da mu ispriča
mnogo iz svog života.
Kada je sutradan ujutro došlo vreme da krene na put, Govinda izgovori, ne bez
ustezanja, ove reči:
- Pre no što bih nastavio ovo putovanje, Sidarto, dozvoli mi još jedno pitanje. Imaš
li neko svoje učenje? Imaš li neku veru ili neko saznanje koje slediš, koje ti pomaže
da živiš i da postupaš onako kako je pravo.
Sidarta reče:
- Ti znaš, dragi, da sam još kao mladić, kada smo živeli u šumi kod isposnika,
počeo da sumnjam u učenje i učitelje i da im okrećem leđa. I ostao sam pri tome.
Pa ipak sam otad imao mnoge učitelje. Duže vreme je moja učiteljica bila jedna
lepa kurtizana, jedan bogati trgovac bio je moj učitelj i nekoliko kockara. Jednom mi
je i neki putujući sledbenik Bude bio učitelj; sedeo je kraj mene kada sam zaspao u
šumi, na pokloničkom putovanju. Od njega sam takođe učio i njemu sam zahvalan,
veoma zahvalan. Ali, najviše sam naučio ovde od ove reke i od mog prethodnika,
splavara Vasudeve. Bio je prost čovek, taj Vasudeva, nije bio mislilac, ali znao je
šta je neophodno, baš kao i Gotama, on je bio savršen, bio je svetac.
Govinda reče:
- Sidarto, ti još uvek pomalo voliš da se podsmevaš, kako mi se čini. Verujem ti i
znam da nisi sledio jednog učitelja. Ali, zar nisi ipak i sam naišao, ako ne na učenje,
a ono na izvesne misli, određena saznanja koja su tebi svojstvena i pomažu ti da
živiš? Kada bi mi rekao nešto o tome, pričinio bi radost mom srcu.
Sidarta reče:
- Da, dolazile su mi misli i saznanja odvajkada. Katkad sam, u toku jednog časa ili
dana osetio u sebi znanje, kao što se u srcu oseti život. Bilo je sijaset misli, ali bilo
bi mi teško da ti ih saopštim. Čuj, Govindo, ovo je jedna od mojih misli koju sam
otkrio: mudrost se ne može saopštiti. Mudrost, koju mudrac pokušava da saopšti,
zvuči uvek kao ludost.
- Šališ se? - upita Govinda.
- Ne šalim se. Kažem ti šta sam otkrio. Saznanje se može saopštiti, ali ne i
mudrost. Ona se može naći; u njoj se može živeti i biti ponesen njome, sa njom se
mogu stvarati čuda, ali se ne može iskazati i naučiti. To je ono što sam ponekad
naslućivao kao mladić, što me je nagnalo da napustim učitelje. Otkrio sam jednu
misao, Govinda, koju ćeš ti opet smatrati šalom ili ludošću, ali je to moja najbolja
misao. Ona glasi: suprotnost svake istine je takođe istina! Naime, istina se može
iskazati i zaodenuti u reči samo ako je jednostrana. A jednostrano je sve što se
može mislima misliti i iskazati rečima, sve je to jednostrano, polovično, lišeno
celine, zaokruženosti i jedinstva. Kada je uzvišeni Gotama u svom učenju govorio o
svetu, on je morao da ga deli na sansaru i nirvanu, na varku i istinu, na patnju i
izbavljenje. Ne može se drugačije i nema drugog puta za onog koji hoće da uči
druge. Ali, sam svet, postojanje oko nas i u nama samim nikad nije jednostrano.
Nikad jedan čovek, ili jedno delo nisu potpuno sansara ili potpuno nirvana, nikad
jedan čovek nije sasvim svetac ili sasvim grešnik. Tako nam se čini, jer smo
podložni varci da je vreme nešto stvarno. Govindo, ja sam to iskusio veoma često. I
ako vreme odista nije stvarno, onda je i raspon koji na izgled postoji između sveta i
večnosti, između patnje i blaženstva, između zla i dobra, takođe samo varka.
- Kako to? - upita Govinda usplahireno.
- Saslušaj me, dragi, slušaj pažljivo! Grešnik, kakav sam ja i kakav si ti, jeste
grešnik, ali će jednom opet biti brama, dostići će jednom nirvanu, postaće Buda - ali
vidi: to »jednom« je varka, samo je alegorija! Grešnik se nalazi na putu da bude
Buda, on nije u toku svog razvoja, mada mi u svom misaonom svetu stvari ne
umemo drugačije da zamislimo. U grešniku se, već sad i danas, nalazi budući
Buda, njegova budućnost je sva tu, u njemu, u tebi, - u svakom biću koje nastaje
treba da poštuješ mogućeg, skrivenog Budu. Svet nije nesavršen, niti se nalazi na
sporom putu ka savršenstvu, prijatelju Govindo, ne, on je u svakom trenutku
savršen, svi gresi već nose u sebi oproštaj, sva mala deca već nose u sebi starce,
sva odojčad smrt, svi samrtnici večni život.. Ne može nijedan čovek da vidi koliko je
onaj drugi prevalio od svog puta, u razbojniku i kockaru živi Buda, u bramanu živi
razbojnik. U dubokim meditacijama postoji mogućnost da se poništi vreme, da se
istovremeno sagleda sav bivši, postojeći i budući život, i tu je sve dobro, sve
savršeno, sve je braman. Zato mi se ono što jeste čini dobrim, smrt mi se čini kao
život, greh kao svetaštvo, mudrost kao ludost, sve mora da bude tako, potrebni su
samo moj pristanak, moja dragovoljnost, moja saglasnost, za mene je tako dobro i
nikada mi ne može biti na štetu. Na svom telu i u svojoj duši sam iskusio da mi je
greh bio preko potreban, bili su mi neophodni pohota, težnja za zemaljskim
dobrima, bila mi je nužna i sujeta, a trebalo je da zapadnem u sramno očajanje da
bih naučio da se ne protivim, da naučim da volim svet i da ga ne upoređujem sa
nekakvim uobraženim svetom svojih želja, sa savršenstvom kakvo sam ja zamislio,
već da ga pustim onakvog kakav jeste, da ga volim i da mu rado pripadam. - To su,
o Govindo, neke od misli koje su mi pale na um.
Sidarta se saže i podiže kamen sa zemlje, odmeravajući ga zatim u ruci.
- Ovo je kamen, - reče poigravajući se njime, - a kroz izvesno vreme pretvoriće se
možda u zemlju, iz zemlje će nastati biljka, ili životinja, ili čovek. Ranije bih bio
rekao: »Ovaj kamen je samo kamen, bezvredan je, pripada svetu iluzija, međutim,
njemu takođe pridajem važnost, jer će u krugu preobražaja postati čovek, ili duh.«
Tako bih, kanda, rasuđivao ranije. Danas, naprotiv, mislim: ovaj kamen je kamen,
on je i životinja, on je i bog, on je i Buda, ja ga ne poštujem i volim zato što bi
jednom mogao postati ovo ili ono, već zato što je sve odvajkada bilo i jeste - i
upravo zato što je ovo kamen, što mi se danas pojavljuje kao kamen, ja ga volim i
vidim vrednost i smisao u svakoj njegovoj žilici i šupljini, u žutom, u sivom, u tvrdoći,
u zvuku koji daje od sebe kad ga kucnem, u suvoći ili vlazi njegove površine. Ima
kamena koji pri dodiru podsećaju na ulje, ili na sapun, drugi opet na lišće, ili pak
pesak, a svaki je od njih nešto posebno i na svoj način obožava om, svaki je
braman, ali istovremeno i kamen, od ulja ili sapuna, i baš mi se to dopada, izgleda
mi čudno i dostojno obožavanja. - Ne traži da ti kažem nešto više o tome. Reči
samo štete skriveni smisao, sve postaje odmah malo drugačije kada se izgovori,
malo krivotvoreno, malo luckasto - a i to je dobro i veoma mi se dopada, potpuno se
slažem da ono što za jednog čoveka predstavlja blago i mudrost, drugom uvek
zvuči kao ludost.
Govinda ga je slušao bez reči.
- Zbog čega si mi govorio ono o kamenu? - upita nakon stanke oklevajući.
- U tome nije bilo nikakve namere. Ili možda sam time hteo da kažem da, eto, volim
kamen, i reku, i sve stvari koje posmatramo i od kojih možemo da učimo. Mogu da
volim kamen, a takođe i drvo, ili komad njegove kore. To su stvari, a stvari se mogu
voleti. Reči se, međutim, ne mogu voleti. Zato razna učenja nisu za mene, ona
nemaju čvrstinu, ni mekoću, nemaju boje, ni rubove, niti miris ili ukus, ona sadrže
samo reči. Možda je mnoštvo reči to što te sprečava da nađeš mir. Jer su i
izbavljenje i vrlina, a i sansara i nirvana samo puke reči, Govindo. Ne postoji stvar
koja je nirvana, postoji samo reč nirvana.
Govinda reče:
- Nije nirvana samo reč, prijatelju. To je misao.
Sidarta produži:
- Neka to bude misao. Moram priznati, dragi, da ne umem da pravim razliku
između misli i reči. Iskreno rečeno, ne držim mnogo ni do misli. Više držim do stvari.
Ovde, na primer, na ovom čamcu za prevoz bio je čovek, moj prethodnik i učitelj,
pravi svetac, koji je dugi niz godina jednostavno verovao u reku, ni u šta drugo. On
je čuo glas kojim mu se reka obraćala, od nje je učio, ona ga je vaspitavala i
prosvećivala, za njega je reka bila bog, tokom dugih godina on nije došao do
saznanja da su svaki vetar, svaki oblak, svaka ptica i svaka buba isto tako
božanski, da znaju koliko i uvažena reka i da se od njih isto toliko može naučiti. Ali,
kada je taj svetac otišao u šumu, on je znao sve, znao je više no ti i ja, bez učitelja,
bez knjiga, samo zato što je verovao u reku.
Govinda reče:
- Ali, da li je to što ti nazivaš »stvarima« nešto stvarno, nešto suštastveno? Nije li to
samo varka sveta iluzije, slika i pričina? Tvoj kamen, tvoje drvo, tvoja reka - jesu li
oni stvarnost?
- Ne brinem se za to, - reče Sidarta. Neka su te stvari i pričine, ali onda sam i ja
pričina i na taj način su one uvek jednake meni. To je ono zbog čega su mi drage i
dostojne uvažavanja: one su sa mnom istovetne. Zbog toga mogu da ih volim. I,
evo, sad jedne pouke, kojoj ćeš se smejati: čini mi se, o Govindo, da je ljubav od
svega najvažnija. Prozreti svet, protumačiti ga i prezreti, to je stvar velikih mislilaca.
Ali, meni je jedino stalo do toga da volim svet, da ga ne prezirem, da ne mrzim ni
svet ni sebe, da na nj, na sebe i na sva bića mogu da gledam sa ljubavlju, i sa
divljenjem, i sa strahopoštovanjem.
- To shvatam, - odgovori Govinda. - Ali, to je upravo ono što je Uzvišeni spoznao
kao varku. On nalaže blagonaklonost, obzir, samilost i trpeljivost, a ne ljubav, on
nam je zabranio da svoja srca vezujemo ljubavlju za nešto zemaljsko.
- Znam, - reče Sidarta; njegov osmeh je blistao kao suvo zlato. - Znam, Govindo. I
eto nas usred čestara misli, u raspri oko reči. Jer, zbilja, ne mogu poreći da su moje
reči o ljubavi u suprotnosti, na izgled u suprotnosti sa rečima Gotame. Upravo zbog
toga sam veoma podozriv prema rečima, znajući da je ta suprotnost varka. Znam
da se slažem sa Gotamom. Kako i On ne bi znao za ljubav! On, koji je čovečje
bitisanje spoznao u svoj svojoj prolaznosti, a koji je ipak toliko voleo ljude da je
jedan dugi, tegobni život utrošio samo na to da im pomogne, da ih uči! Kod njega,
kod tvog velikog učitelja, stvar mi je milija od reči, njegovo delanje i život su mi
važniji od njegovih govora, pokret njegove ruke značajniji od njegovih misli. Njegovu
veličinu ne gledam u njegovom govoru i mislima, već u njegovom delanju i životu.
Dva starca su dugo ćutala. Zatim progovori Govinda, poklonivši se pri oproštaju:
- Zahvaljujem ti, Sidarto, što si mi ponešto rekao o svojim mislima. Delimično su to
neobične misli, nisu mi sve u prvi mah postale razumljive. Kako bilo da bilo, ja ti
zahvaljujem i želim ti spokojne dane.
(Krišom je međutim pomislio u sebi: Sidarta je čudan čovek, izgovara čudne misli,
njegovo učenje zvuči luckasto. Drugačije zvuči učenje Preuzvišenog, jasnije,
suštinskije, razumljivije, ono ne sadrži ništa neobično, luckasto ili smešno. Ali,
Sidartine ruke i noge, njegove oči, čelo, mišice, njegov osmeh, njegov pozdrav i hod
bitno odudaraju od njegovih misli. Otkako je naš uzvišeni Gotama ušao u nirvanu
nisam nikada više nailazio na čoveka kod koga bih osetio: ovo je svetac! Jedino
sam kod njega, Sidarte, to osetio. Neka je njegovo učenje i neobično, neka njegove
reči zvuče luckasto, ali njegov pogled i njegova ruka, njegova koža i kosa, sve na
njemu zrači čistotom, zrači spokojstvom, vedrinom, blagošću i svetošću, kakve od
poslednje smrti našeg uzvišenog učitelja nisam video ni kod jednog drugog ljudskog
bića.)
Razmišljajući tako, s oprečnim osećanjima u srcu, Govinda još jednom priđe Sidarti,
privučen ljubavlju. On se duboko pokloni prijatelju koji je sedeo spokojno.
- Sidarto, - reče - postali smo starci. Teško da ćemo jedan drugoga ponovo videti u
ovom liku. Vidim, voljeni, da si našao mir. Priznajem da ga ja nisam našao. Reci mi,
uvaženi, samo jednu reč, daj mi da ponesem sobom nešto opipljivo, nešto što mogu
da shvatim! Daj mi nešto za moj put. Često je tegoban taj moj put, Sidarto, često je
mračan.
Sidarta je ćutao i gledao ga uvek istim, tihim osmehom. Govinda mu se uneo u lice
ukočena pogleda, pun zebnje, pun čežnje. U njegovom pogledu odražavala se
patnja i večno traženje, večno nenalaženje.
Sidarta je to video i smešio se.
- Prigni se meni! - šapnu Govindi na uvo. - Pri-gni se! Tako, još bliže! Sasvim blizu!
Poljubi me u čelo, Govindo!
Dok je Govinda, začuđeno, ali ipak privučen velikom ljubavlju i slutnjom, poslušao
njegove reči i, prignuvši mu se, dodirnuo usnama njegovo čelo, zbilo se nešto
čudesno. Dok su mu misli još bile zaokupljene Sidartinim neobičnim rečima, dok je
uzaludno i opirući se težio da zamisli nepostojanje vremena, da nirvanu i sansaru
predočava u sebi kao jedno, dok su se u njemu borili prezir prema rečima prijatelja
sa ogromnom ljubavlju i strahopoštovanjem, evo šta se dogodilo:
Nije više video lik svoga prijatelja Sidarte, umesto toga video je druge likove, drugi
niz, čitavu reku likova, stotine i hiljade, koji su svi dolazili i nestajali, a ipak se činilo
da su svi istovremeno prisutni, u neprekidnoj meni i preporodu, a ipak su svi oni bili
Sidarta. Video je lik ribe, šarana sa beskrajno bolno razjapljenim ustima umiruće
ribe, ugaslih očiju - video je lice novorođenog deteta, crveno i naborano, u plaču
iskrivljeno - video je lice ubice, video kako zabada nož u telo nekog čoveka - u isti
tren je video ubicu vezanih ruku, na kolenima, kako mu krvnik udarcem mača
odseca glavu - video je naga tela muškaraca i žena u pozama i borbama ljubavne
pomame - video je leševe gde leže opruženi, nemi, hladni, prazni - video je
životinjske glave, glave divljih veprova, krokodila, slonova, bikova, ptica - video je
bogove, video je Krišnu,18 Agni19 - sve ove pojave i likove video je povezane
hiljadama međusobnih veza, oni su pomagali jedni drugima u ljubavi, u mržnji,
uništavajući se, rađajući jedno drugo, svako od njih je težilo smrti, uz strasno i bolno
priznavanje prolaznosti, a nijedno od njih nije umiralo, već su se stalno
preobražavali ponovo rođeni, dobijajući uvek novi lik, a da između jednog i drugog
lika nije ležalo vreme - i sve ove pojave i likovi mirovali su, proricali, oplođavali se,
plutali i prelivali se jedno u drugo, i svi su bili prevučeni nečim veoma tananim,
besuštastvenim pa ipak postojećim, kao tankim staklom, ili ledom, providnom
kožom, kao posuda ili forma ili maska od vode, a ta maska se smešila, ta maska je
bila Sidartino lice koje je on, Govinda, tog istog trenutka, dodirivao usnama. I tako je
Govinda video taj osmeh maske, osmeh jedinstva iznad uskovitlanih obličja, osmeh
istodobnosti iznad hiljade rođenja i smrti, a taj osmeh Sidartin bio je isti, potpuno
istovetni tihi, tanani, nedokučivi, možda dobrohotni, a možda pod-smešljivi, mudri,
18 Krišnu - prema indijskoj mitologiji osma reinkarnacija boga Višnu. (Prim. prev.)
19 Agni - po najstarijoj vedaističkoj bramanskoj religiji bog vatre. (Prim. prev.)
hiljadostruki osmeh Gotame - Bude - kakav je i sam stotine puta video pun
strahopoštovanja. Govinda je znao, ovako se smeše samo savršeni.
Ne znajući više da li postoji vreme, da li je ovo viđenje trajalo trenutak ili sto godina,
ne znajući više postoji li jedan Sidarta, jedan Gotama, postoje li ja i ti, pogođen
božanskom strelom koja mu je u najunutarnjijoj biti zadala slatku ranu, opčinjene i
razrešene duše, Govinda je još neko vreme ostao nagnut nad Sidartinim spokojnim
licem koje je upravo poljubio, na kome su se pojavila sva obličja, sve što nastaje,
sve što bivstvuje. To lice je bilo nepromenjeno, nakon što se ispod njegove površine
ponovo zatvorio bezdan hiljadostrukosti, Sidarta se smešio spokojno, smešio se
smireno i blago, možda veoma dobrohotno, a možda veoma podsmešljivo, isto kao
što se smešio Uzvišeni.
Govinda se duboko poklonio, preko njegovog staračkog lica tekle su suze za koje
on nije ni znao, dok mu je u srcu kao oganj gorelo osećanje duboke ljubavi,
najskrušenijeg poštovanja. Poklonio se duboko, sve do zemlje, pred onim koji je
sedeo nepomično, čiji ga je osmeh podsećao na na sve što je u životu ikada voleo, što
mu je u životu ikada bilo dragoceno i sveto.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   8/12/2010, 2:03 pm

Mi povlacimo granice svoje licnosti uvek
suvise usko! Mi uracunavamo u svoju licnost uvek
samo ono sto saznajemo kao individualno rzlicito,
kao nesto sto se udaljuje od drugog. Ali mi, upravo
svaki od nas, sastojimo se iz svih sastojaka sveta;
i kao sto nase telo nosi u sebi rodoslovlje razvica
sve do ribe, pa i mnogo dalje unatrag, tako i mi
imamo u dusi sve sto je ikad zivelo u ljuskim dusama.
Svi bogovi i djavoli koji su ikada postojali, bilo
kod Grka i Kineza ili kod Zulukafera, svi zajedno
su u nama, svi su tu, kao mogucnosti, kao zelje, kao
izlazi. Kad bi covecanstvo izumrlo sve do jednog jedinog
osrednje darovitog deteta, koje nije dobilo nikakvu
obuku, ovo bi dete ponovo pronaslo sav tok stvari,
bogove, demone, rajeve, zapovesti i zabrane, Stare i
Nove zavete, sve bi ono moglo ponovo da stvori.

Hese(Demijan)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   26/1/2011, 10:36 pm

Mala zvezdo na letnjem nebu!
Kako je dobro i istinito to što si mi pisala,i kako bolno odjekuje
tvoja ljubav,poput večitog jada,poput večitog prekora.Ali ti si na
dobrom putu kada meni a i samoj sebi,priznaješ svako osećanje svog
srca.Ali nemoj nijedno osećanje nazvati malim,ne nazivaj nijedno
nedostojnim!
Dobro je,veoma dobro svako,pa i mržnja,i zavist,i ljubomora,i
svirepost.Ne živimo ni od čega drugog doli od naših
bednih,lepih,predivnih osećanja,i ako bilo kome među njima nanosimo
nepravdu,to je zvezda koju smo ugasili.
Ne znam volim li Đinu.Zapravo, sumnjam.Zbog nje ne bih podneo nikakvu
žrtvu.Ne znam umem li uopšte da volim.Znam za požudu,i da tražim sebe u
drugima,da osluškujem odjek,da tražim ogledalo,umem da tražim slasti i
sve to može da bude nalik na ljubav.
Nas dvoje,i ti i ja,lutamo istim lavirintom,zamršenim stazama naših
osećanja,koja su oštećena u ovom svetu zla i zato se,svako na svoj
način,svetimo tom opakom svetu.Ali ostavimo jedno drugom snove,znajući
kako je rujan i sladak ukus vina snova.
Samo su valjani,bezbedni ljudi načisto sa svojim osećanjima i sa
"dometom" i posledicama svojih postupaka,oni koji veruju u život i ne
preduzimaju nijedan korak koji ne bi odobravali i sutra i prekosutra.Ja
nemam tu sreću da se ubrajam među njih,osećam i postupam kao čovek koji
ne veruje u sutrašnjicu i svaki dan smatra poslednjim.
Draga vitka ženo,bez mnogo sreće pokušavam da izrazim svoje
misli.Izražene misli su uvek mrtve!Ostavimo ih da žive!Duboko i
zahvalno osećam da me razumeš,da je nešto u tebi srodno meni.Kako se to
knjiži u knjizi života,da li su naša osećanja
ljubav,pohota,zahvalnost,sažaljenje,da li su ona materinska ili
detinja-to ne znam.Često žene gledam kao stari prepredeni razvratnik,a
često kao dečačić.Katkad je najčednija žena za mene najprimamljivija,a
katkad najbujnija.Sve je lepo,sve je sveto i sve je neizmerno dobro što
smem da volim.Zašto,dokle,do kog stepena-to je neizmerljivo.
Ne volim samo tebe,ti to znaš,ne volim ni samo Đinu,sutra ili
prekosutra voleću i slikaću druge slike.Neću se kajati ni za jednu
ljubav koju sam ikad osećao,kao ni za mudrost ili glupost koju sam zbog
nje počinio.Tebe možda volim zato što si slična meni.Druge volim jer su
sasvim drugačije no što sam ja.
Pozna je noć,mesec stoji nad Saluteom.
Kako se samo smeje život,kako se smeje smrt!
Baci ovo glupo pismo u vatru i baci u vatru tvog Klingsora.

Herman Hese

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Bajka

avatar

Ženski
Broj poruka : 816
Location : u srcu
Humor : smejem se
Datum upisa : 26.06.2010

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   18/2/2011, 11:57 pm

Iskustvo nas uverava da nijedan odnos, nijedno prijateljstvo, nijedno osecanje ne moze opstati ako u njega unesemo krv nase krvi, ljubav, zajednistvo, zrtve i borbu. Svako zna i iskusio je kako je lako zaljubiti se i kako je tesko lepo i iskreno voleti. Ljubav je kao i sve prave vrednosti, ne moze da se kupi. Kroz vase vene moze da prostruji zadovoljstvo ali ne i ljubav.
Trazio sam u svom secanju lica svih onih zena pred kojima sam klecio kao mlad – spreman da im poklonim ono sto mi je bilo najdraze i najdragocenije, samo da se priblizim sredistu zivota i pronadjem odgovore na tajanstveno pitanje koje sam nosio duboko u sebi. Ali sta biva s tim zenama,s tim devojkama zbog kojih smo nekada prolazili kroz lavirint zelja i koje su nam poklonile zoru ljubavi? Sta osecaju kad ih napustimo? Mi muskarci radimo hiljadu stvari, kreiramo, istrazujemo i zaradjujemo – ali sta imaju one, zene, koje zive samo od ljubavi i koje se mogu nadati samo ljubavi?
Uostalom, nista nije uzaludnije od razmisljanja o onom ko se voli.

Hermann Hesse – Srecan je ko ume da voli

Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   14/3/2011, 3:04 pm

Do sreće ne vode ni moral ni vrlina. Znajući da samo vrlina koju nosim duboko u sebi može da me učuini srećnim, kako mogu da prihvatim vrlinu koja mi je tuđa? Jedna stvar mi je ipak jasna: zapovest ljubavi, nije važno da li je propoveda Hrist ili Gete, svet je potpuno pogrešno protumačio! To uopšte nije bila zapovest. Ne postoje zapovesti. Zapovesti su istine koje učen čovek prenosi neznalici na način koji ovaj može da razume. Zapovesti su istine pogrešno konciprirane. Osnova svake mudrosti je ova: sreću donosi samo ljubav. Ako sada kažem "Ljubi bljižnjega svoga!" to je već doktrina. Možda bi bilo ispravnije reći: "Voli sebe kao bližnjeg svog!" Možda je bila prvobitna greška bila u tome što se uvek polazilo od bližnjega(...)
U dubini svoje duše mi želimo sreću, jednu blagotvornu harmoniju sa onim što nas okružuje. Kad god naš odnos s drugim bićem ne počiva na ljubavi, taj sklad se ne uspostavlja. Nije naša dužnost da nekog volimo, ali je naša dužnost da budemo srećni. Samo smo zbog toga na ovom svetu. Ali s nametanjem dužnosti, s poukama i zapovestima teško da ćemo usrećiti jedni druge, jer to ni nas ne čini srećnima. Čovek može da bude "dobar" samo ako je srećan, ako u njemu vlada sklad. Ako voli.
Sve nesreće ovog sveta, pa i ona koju sam nosio u sebi, proizašle su iz nedostatka ljubavi. Sa tog stanovišta, načela Novog zaveta odjednom su mi se učinila istinitim i dubokim. "Dok ne postanete kao deca" ili "Carstvo nebesko je u vama".
To je bila jedina prava doktrina. Tako je govorio Hrist, tako je govorio Buda, tako je mislio Hegel, svako u svojoj teologiji. Za svakoga od njih bilo je najvažnije njegovo najimtimnije biće – njegova duša – sposobnost da voli. Ako je to u redu, onda je svejedno da li se jede proso ili torta, da li se nose rite ili dragulji, svet je u savršenom skladu sa dušom, dobar je jer u njemu vlada red.
Ne postoji ništa što čovek ume da voli kao samog sebe. Ne postoji niko koga se boji kao sebe samog. Tako je, zajedno s ostalim mitologijama, zapovestima i religijama primitivnog čoveka, nastao još jedan, neobičana sistem transfera i privida po kome je ljubav jedinke prema sebi, na kojij počiva život, bila zabranjena čoveku i morao je da je skriva ili maskira. Smatralo se moralnijim i otmenijim voleti se međusobno nego voleti samog sebe. A pošto je ljubav prema sebi provobitni instinkt, ljubav prema bližnjem nije mogla pored nje da se rascveta; čovek je ljubav prema sebi morao da kamuflira, sublimira, stilizuje u jedan vid ljubavi prema bližnjem zasnovane na reciprocitetu. Tako su porodica, pleme, selo, religiozna zajednica, nacija i narod postali nešto sveto. Čovek, koji zbog ljubavi prema sebi ne sme da naruši moralnu zapovest – za zajednicu, za narod i domovinu može da urdi sve, čak i najstrašnije stvari, i tu se svaki poriv koji se inače žigoše pretvara u heroizam. Evo dokle je čovečanstvo danas stiglo! Ali možda će vremeneom i nacionalni idoli pasti i u ponovo otkrivenoj ljubavi prema celom čovečanstvu možda će opet uspostaviti prvobitnu doktrinu.
Ovakve misli dolaze postepeno, kao da im se približavamo spiralnim stepenicama, a onda nam se odjednom učini da smo sve shvatili u jednom trenu. Ali misli još uvek ne znače život. One su put koji prema njemu vodi, a mnogi večno ostanu na tom putu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   25/8/2011, 10:31 pm

Kasno je. Ležiš u krevetu i ne možeš da zaspiš. Ulica je mirna, s
vremena na vreme vetar u baštama pomeri drveće. Negde zalaje pas;
udaljenom ulicom prolaze kola.

...

A sna nema.

...

Ne
pomaže ti da ideš gore-dole, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od
onih časova u kojima nema načina da pobegneš od samog sebe. Tobom će
zagospodariti misli i kretanja duše, a društva nema da se, kao obično,
ispričaš. Onome ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u domovini i
detinjstvo, šume u kojima je proživeo najslobodnije i najnezaboravnije
dečačke dane, sobe i stepeništa na kojima se čula graja njegovih
dečačkih igara. Slike roditelja, strane ozbiljne, ostarele, sa
ljubavlju, brigom i tihim prekorom u očima. Pruža ruku i uzalud očekuje
da i njemu neko pruži desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamljenost;
izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspoloženjima ovih
sati čine nas, gotovo sve, tužnim. Ko u mladosti nije zadavao brige
svojim najbližima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije bar
jednom iz inata i obesti izbegao sreću koja je pred njim stajala, ko
nikada nije povredio svoj ili tuđ ponos, ili se ogrešio o prijatelje
nekom nesmotrenom rečju, nekim ružnim i uvredljivim ponašanjem? Sada svi
oni stoje pred tobom, ne govore ništa i čudno te gledaju mirnim očima, a
tebe je sramota od njih i od samog sebe.

...

U našem
užurbanom i neosetljivom životu začuđujuće je malo sati u kojima duša
može da bude svesna sebe, u kojima život ustupa mesto smislu i duhu, a
duša neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i savesti. To se verovatno
dešava pri preživljavanju velikog bola, verovatno nad kovčegom majke,
verovatno na bolesničkoj postelji, na kraju nekog dugog usamljeničkog
putovanja, u prvim satima ponovnog vraćanja u život, ali to uvek prate
nemiri i mučenja.
Vrednost ovakvih budnih noći je baš u tome. U njima
duša uspeva da bez snažnih spoljašnjih potresa dođe do onoga što je
pravedno, bez obzira da li je to čudno, ili zastrašujuće, da li je za
osudu, ili za žaljenje.

...

''Umetnost dokolice'' (Besane noći) , Herman Hese

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   21/10/2011, 4:02 pm

"Gertruda"

....Tesi se - rece moj otac smeseci se.
Ti imas osnova za vrlo dobrog supruga. Razborite zene opazaju to brzo. Samo, nekoj sasvim sirotoj ne smes verovati. Mogla bi gledati na tvoj novac. A ako ne nadjes onu koju zamisljas i koju bi rado voleo, ni onda jos nije sve izgubljeno. Ljubav izmedju mladih ljudi i ljubav u dugom braku, nije ista stvar. U mladosti svako misli na sebe i brine o sebi. Ali kad se vec jednom svije dom, tada treba voditi druge brige. I meni se isto to desilo. To svakako treba da znas. Ja sam bio veoma zaljubljen u tvoju majku i nas brak je nastao iz prave ljubavi. No to je trajalo samo godinu-dve dana. Tada je zaljubljenost prestala i uskoro od nje nije vise bilo traga, pa smo mi tako bili tu, neznajuci sta da jedno sa drugim pocnemo. Upravo u taj cas dodjose deca, tvoj stariji brat i sestra, koji su rano pomrli, te smo tako morali da se staramo za njih. Usled toga poceli smo da manje iziskujemo jedno od drugoga. Otudjenost je iscezla i ljubav se odjednom pojavila ponovo, naravno ne ona stara, nego sasvim drugcija. I ona se od toga doba odrzala; nije joj trebalo mnogo zakrpa - evo vec vise od trideset godina. Svi brakovi iz ljubavi ne prolaze tako dobro, stavise, jedva samo poneki....

H.Hesse

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   10/11/2011, 2:09 pm

Opljačkana mladost


Stavi mi svoju glavu na rame, jadna moja muzo! Na tvom lijepom čelu vidim te ovlašne sjetne crte, pri povijanju tvog vrata taj umorni, bolesni pokret a i vidim tu nježnu igru tvojih žila jasnih, bijelih sljepoočnica.
Hodi, plači samo! To je jesen, to je posljednja drhtava opomena nezadrživog odlaska mladosti. I ti je možeš u mojim očima pročitati, ona stoji napisana na mom čelu i na mojim rukama, dublje no na tvojim, i u meni uzvikuje to mučno, jecajuće osjećanje bola: suviše je rano, suviše je rano!
Hodi, plači samo! Još nismo na kraju, ako još možemo dalje da plačemo. Mi ćemo nad tim suzama i tom žalošću bdjeti svom ljubomornom brigom naše ljubavi. Možda iza tih suza stoji naše blago, naša poezija, naša pjesma, na koju čekamo.
Prošla su kao ruža crvena naša vremena ljubavi, ali ona nas sa toliko nježnih niti još dodiruju. Pusti im njihovo lijepo prolaženje. Želimo da im doviknemo imenima od milošte i pjesmama, želimo da zadržimo njihove svijetle uspomene kao strašljive, ljubljene goste nježnošću i njegom. Ne želimo više da govorimo o tome koliko proljeća smo mi sami prelistali, ja i ti. Želimo da mislimo: Tako je moralo biti i ne želimo prestati da se kitimo i da čekamo na našu pjesmu.
Naša pjesma! Znaš li koliko smo sanjali o njoj u ono prvo vrijeme naše ljubavi? To je bilo u manastiru, u onoj veličanstvenoj crkvici sa fontanom gdje se zvuk vode koja je padala tako nježno preplitao sa manastirskom ćutljivošću gotskih hodnika. Sjećaš li se? Pa one večeri…mjesečinom obasjane večeri, one pozne jeseni koja je tako mekim i začaranim snom ležala na manastirskim krovovima i na ogoljelom vrtu i nad mirisnim i svježim brdima!
Vjetar je prolazio kroz kameno prozorsko cvijeće i dobijao zvuk u crnim ukrštenim sudovima, mjesečina je prelazila preko širokih simsova i bijelog poda oratorijuma. A ja sam u skrivenoj prozorskoj niši pričao svom prijatelju Vilhelmu o dalekom mračnom vremenu kada su manastiri i velike kuće božje rasli iz zemlje, i o osnivačima, vitezovima, graditeljima i sveštenicima čiji su nadgrobni spomenici ukrašeni slikama čudno i avetinjski ležali dolje u manastirskim hodnicima na bijeloj mjesečini. Onda sam imao više prijatelja, među kojima mi je Vilhelm bio omiljeni. Ti si ga često viđala sa mnom, naročito za vrijeme takvih mjesečinom obasjanih noći, a takođe i druge; vitke oduševljene dječake slične meni. Nemoj pitati gdje su oni i šta je bilo od našeg prijateljstva! I sada imam prijatelja, dva, tri – među njima nema ni jednog od ondašnjih. Ali ti si još tu i još me voliš, i prije ili kasnije, kada ne bude ni jednog čovjeka da sa mnom govori o mojoj mladosti, ti ćeš još uvijek biti kraj mene i ponekad me moliti da govorim o prošlim, ljepšim vremenima.
Onda ćemo misliti i na ovo danas i to tužno danas će nam izgledati čudno daleko i milo kao neka daleka mala mladost. I možda će se onda, iz toga, davno postalog, uspomenom obasjanog danas, uzdići naša pjesma!
Pjesma bi onda bila meka, mirisna slika puna čarolije i duše. Iz njene bi se osnove tamnoga tona sa lebdećim konturama pojavljivali naši likovi, mekani kao san, kao pjesnik bez sna, bodra čela, naslonjena na vrelu ruku, a na njegovo rame naslonjena lijepa, umorna plava glava njegove drage na koljenima. I od mog života bez počinka ostala bi samo ta jedna nježna slika; dugo poslije moje smrti bi je još kasno rođeni prijatelji posmatrali i voljeli. “Jadni pjesnik!” – govorili bi i zavidjeli bi jadnom pjesniku zbog njegove jedine i besmrtne slike i njegove plave, klečeće muze.
Opet se smiješ? Poljubi me, plava muzo moja! Poljubi me i oprosti i meni i sebi u ime naše pjesme za svu nevolju i svu pljačku mladosti koju smo jedno drugom počinili.”


Herman Hesse

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19116
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   20/12/2011, 4:23 pm

''Šta je upravo istinski živi čovek, to se danas svakako zna manje nego ikada, te se zato
ubijaju u gomilama ljudi, od kojih je svaki dragoceni ogled prirode, koji postoji samo
jedanput. Da mi nismo još nesto više nego ljudi koji postoje samo jedanput, da se
može svaki od nas puščanim zrnom doista skloniti sa sveta, bez ikakva traga, onda ne
bi imalo smisla pripovedati priče. Ali, svaki čovek nije on sam, nego je on jedinstvena,
sasvim osobita, u svakom slučaju vazna i znamenita tačka u kojoj se pojave sveta
ukrštaju samo jedanput na taj nacin, i nikad vise.

Zato je povest svakog čoveka važna, večita, božanska, zato je svaki čovek, dokle god
živi i ispunjava volju prirode, izvanredan i dostojan svake pažnje. U svakome je
otelotvoren duh, u svakome pati stvorenje, u svakome se izbavitelj raspinje na krst.
Malo njih danas zna šta je čovek. Mnogi to osećaju i stoga umiru lakše. Život svakog
čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednog puta, nagoveštavanje jedne staze.
Nijedan čovek nije bio potpuno on sam, ali svaki teži da to postane; poneko potmulo,
poneko jasnije, svako kako ume. Svako nosi sa sobom sve do konca ostatke svoga
rođenja, sluz i ljušturu jednog prasveta. Poneko ne postane nikad čovek, vec ostaje
zaba, ostaje guster, ostaje mrav. Poneko je gore čovek, a dole riba.

Ali svako je hitac prirode uperen ka čoveku. Svima nama je zajedničko poreklo, majke
naše, svi mi potičemo iz istog ždrela; ali svako kao pokušaj i hitac iz dubina, teži svojoj
vlastitoj svrsi. Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako kao pokušaj i hitac iz
dubina, teži svojoj vlastitoj svrsi. Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas
može da protumači samo sebe samog...''Herman Hesse

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Herman Hese   

Nazad na vrh Ići dole
 
Herman Hese
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Herman Hese
» Džek London - Gvozdena peta ; Herman Hese - Stepski vuk
» Herman Hese
» Herman Hesse
» Bol je realnost života...

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: