LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Share | 
 

 LEGENDE

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: LEGENDE   15/10/2010, 9:24 pm

KAKO JE POSTALA KRTICA

Nekakva seljak hteo da prisvoji tudju njivu, pa stoga sina zakopao u zemlju, posto ga je najpre naucio sta ce odgovoriti kad se zapita. Sudije i parnicari dodju na njivu, i tu onaj sto je hteo tudje da prigrabi rekne:"O crna zemljo, kazi cija si!" - "Tvoja sam, tvoja sam!" zacuje se detinji glas iz zemlje. Prvi gazda cuvsi to trgne se, i sudija presudi da njiva pripadne nepravednome. Kad se svi razidju, onda otac s motikom u rukama navali kopati zemlju da izvadi dete, ali deteta nema! Otac ga zove, i dete se odziva, ali sve dalje bezi. I tako se pretvori u krticu. Tako je , vele , postala prva krtica.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   15/10/2010, 9:27 pm

KORNJACA

Srblji pripovedaju da je covjek (prije nego je kornjaca na svijetu bila) umjesio pogacu i ispekao kokos, pa sjeo da jede, a u taj cas rupi kum njegov na vrata, a on onda brze bolje metne kokos na pogacu pa poklopi cankom i tako sakrije od kuma.
Kad kum otice, a on ustane opet da dohvati kokos i pogacu da jede, ali se ono sve (kokos, pogaca i canak) pretvorilo u kornjacu (sto je sakrio od svoga kuma). I tako postade kornjaca.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   15/10/2010, 9:30 pm

KUKAVICA

Srblji pripovedaju da je kukavica bila zena i imala brata, pa joj brat umro i ona za njim tako mnogo tuzila i kukala da je bog pretvorio u ticu.
Jedni kazu da se bratu dosadilo njeno kukanje i jaukanje, pa je on prokleo te se pretvorila u ticu, a jedni kazu da se bog na nju rasrdio sto je tako mnogo tuzila za bratom, koga je on bio uzeo sebi pa je pretvorio u kukavicu da kuka do vijeka.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 7372
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   15/10/2010, 9:33 pm

VUCITRN

Pripovedaju da je nekakav vojvoda Vuk iz Ercegovine isao s vojskom na Kosovuo u pomoc knezu Lazaru, pa ga sreli vojnici, kazali mu da je vojska razbijena i knez Lazar poginuo. Onda on izvadi svoj mac, pa ono dje se drzi rukom nabije na nekakav trn, a ostrice opre sebi u trbuh, te se tako probode i ubije, i od toga se nazove Vucitrn.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23750
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   19/1/2011, 8:05 pm

Legenda o Narcisu i jezeru


Legenda kaže da je nekada davno postojao mladić po imenu Narcis, koji je bio toliko lep da se svako ko bi ga pogledao istog trenutka u njega zaljubio. To se dogodilo i nimfi po imenu Eho, ali on nije obraćao pažnju na nju, zbog čega je venula od tuge sve dok od nje nije ostao samo glas. Nemezis, boginja Osvete, bacila je čini na oholog Narcisa kome je od tada bilo suđeno da se zaljubi u svoj odraz na površini jezera, nad kojom je stajao opčinjen sopstvenom lepotom, sve do smrti, nakon koje su ga bogovi pretvorili u cvet.
Posle Narcisove smrti, došle su Drijade – gorske vile – i videle da se jezero pretvorilo u vrč slanih suza.
„Zašto plačeš?” – pitale su ga.
„Oplakujem Narcisa”, reče jezero.
„Ah, ne čudi nas što oplakuješ Narcisa. Mi smo stalno po šumi trčale za njim, ali ti si jedino imalo prilike da izbliza posmatraš njegovu lepotu.”
„Narcis je bio lep?” – upita jezero iznenađeno.
„Ko bi to mogao znati bolje od tebe? Na tvoje se obale svakog dana naslanjao”, odgovoriše Drijade.
Jezero je na trenutak zaćutalo, a zatim reklo:
„Oplakujem Narcisa, ne zbog njegove lepote, već zato što sam, svaki put kada bi legao na moje obale, mogao da vidim kako se u dubini njegovih očiju oslikava moja vlastita lepota.”

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23750
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   19/1/2011, 8:10 pm

Legenda o zlatnom gradu

Kada su stigli Spanci posle Kolomba (Pisaro i Kortez) i poceli
osvajanje Juzne Amerike, Indijanci su im se suprotstavljali kako su
znali i umeli...
Iako su bili u velikoj brojcanoj prednosti, bili su neuporedivo slabije
naoruzani od Spanaca, losiji ratnici i nisu mogli da im se ozbiljnije
suprotskave, iako ima plemena koja nikad nisu bila pokorena od nikoga
(naprimer ratoborno pleme Karibe, po kojem su i more i sva ostva i
obala dobili ime).

Kada vec nisu mogli da uniste Spance vojno, Indijanci su pribegli
lukavstvu: znajuci za spansku pohlepu za zlatom izmisli su pricu o EL
DORADU, zlatnom gradu u kome je sve od zlata: i kuce i plocnici i sve
ostalo...Taj grad su navodno napravila neka davno izumrla indijanska
plemana...


El Dorado se nalazio negde u najguscoj dzungli i mocvari, niko nije znao tacno gde..
I pohlepni Spanci su progutali udicu: masovno su kretali u dzunglu da traze Zlatni grad..
Odlazili su u zlatnoj groznici...i nikada se vise nisu vracali...
Nestajali su u zivom blatu dzungle..
Jer tropska dzungla je cudo prirode: u njoj vlada neobicna mistika, gde
sve cega se masite je otrvno, bode, stipa i ujeda, od prekrasnih
Difenbahija do zmijica koje sa drveca padaju za vrat i totalno su
smrtonosne...O krpeljima, skorpijama, komarcima, slepim misevima,
anakondama, krokodilima svih velicina - da i ne pricamo..
Da li ste se nekada zapitali zasto u J. Americi nema velikih zivotinja
kao recimo u Africi?
Zato sto bi im brzo kojekakvi insekti, gmizavci imali sisari isisali svu krv..
I tako, bajka o EL DORADU je ubila vise spanskih okupatora nego svi Indijanci zajedno...
Jos i danas ubija ljude...
Na mestu gde bi trebao biti El Dorado, na teritoriji Venecuelanske Amazonije, nalazi se najstravicniji zatvor na svetu.
Koga posalju tamo, vise se nikad ne vraca. U Venecueli zvanicno ne postoji smrtna kazna, ali postoji El Dorado..
Tamo se umire polako, ali sigurno..
Kada bi me, ne daj Boze, osudili da treba da idem tamo zbog nekog
velikog greha, sve sto imam dao bih za samo jedno uze: da se obesim...

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23750
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   19/1/2011, 8:13 pm

BOGINJA MESECA

(Venture G. Kalderona,
preveo Jovan Popović)

Ines de Santivan, dražesna žena vlasnika velike hasijende Kijatambo, dojuri sva zadihana svome mužu.
"Dođi Migvel, dođi da vidiš", vikala je, "Veličanstvena statua!"
Praćen svojim ljudima, pošao je za njom Migvel Santivan kroz duge podzemne hodnike, po čijim zidovima, koje je tokom godina pokrila plesan, čas tu čas tamo zasvetucala mutna svetlost fenjera. Sada su prvi put tražili "huakos"1 u ovoj staroj indijanskoj tvrđavi koja je pripadala njihovom posedu, a koju su -bog zna zašto- vreme i ljudi poštedeli. U najudaljenijem delu svoda nalazila se jedna masivna srebrna statua, polupreturena, ali potpuno neoštećena, naslonjena uz kocke zida složene bez cementa kao u doba Inka.
Tu se zaustaviše poeni; a onda se ustezahu da pođu dalje, jer je iz mraka iskrsla sovuljaga sa nakostrešenim perjem prodorno krešteći. Samo su se Migvel Santivan, njegova žena i upravnik dvorca, melez, približavali arheološkom blagu.
Ne veća nego kakva mlada Indijanka, smešila se tamo u svojoj usamljenosti: Sveta Majka Mesec, zaštitnica starog carstva, supruga Boga Sunca, koja ljudima daruje umilne večeri i donosi budnost srcima pasa-čuvara
"Pogledaj joj oči Migvel!" reče Ines oduševljeno. Bila su to dva retko lepa smaragda od besprekornog zelenila umetnuta u srebro očnih duplji. U kakvoj su to prastaroj epohi mogli obožavaoci boginje Meseca pokušati da devičanskim metalom svojih planina i kamenom koji nazivaju "koomer umnija", daju oblik ovom simbolu smirene dobrote i blagoga sna? Bez sumnje su to Indijanci znali po predanju, ali su ćutali, držeći u rukama velike slamne šešire i skrećući poglede jer božanstvo ne valja gledati u oči. Najzad se najstariji približi gospodaru i poče, pokornim gipkim glasom, kojim se u ozbiljnim trenutcima mora govoriti da bi se savladala volja belog čoveka:
"Taita Majka Mesec ostati ovde. Uvek, uvek."
Iz njegovog svečanog i proročkog gesta zaključio je Migvel de Santivan da se, od onog davnog doba kada su Španci u oklopima podjarmili razoružanu rasu, niko nije usudio da pokuša da Boginju iznese iz njenog svoda.
Ne, ni danas nije bilo potrebno narušavati mir božanstva od juče...
Ali jednom feudalnom gospodaru naših planina, koji veruje samo u moć svog revolvera i dogme svete crkve, teško je da ima obzira prema sujeverju ovih divljaka, koji lukavo zloupotrebljavajući lakomislenost misionara, još uvek prinose žrtve koke, i mole se Suncu i Mesecu, kako su to činili hiljadama godina. Tako, posednik Kijatomboa naredi svojim ljudima da veličanstveni nalaz bez odlaganja odnesu u dvorac.
Beli čovek mora da bude veoma neiskusan i da slabo poznaje planine Perua da bi izdao ovakvu naredbu. Indijanci nisu otvoreno iskazali neposlušnost. Ali tek kada im je bič na leđima ponovio zapovest, odlučili su da objasne da se lame ne mogu natovariti većim teretom od jedne poluge srebra, a i da je uska serpentina, usečena u stenu odozgo s vrha tvrđave pa do doline, široka koliko pleća jednog čoveka.
Dugo se don Migvel savetovao sa ženom pred izlazom svoda, dok upravnik dvorca nije našao rešenje: uzela bi se nosila, na kojima bi statua bila nošena isto kao sveta Devica pri procesijama. Još istog dana izdao je don Migvel naredbu da se u dvoritu dvorca naprave nosila od rogačevog stabla, i istovremeno zamolio sveštenika da dođe sa svetom vodicom i svetim sasuđem. Najbolje bi bilo da to bude svečana procesija nalik na procesije sa Devicom Marijom i čitavim ceremonijalom koji prati velike praznike.
Ovaj je predlog učinio sasvim ozbiljno, iz straha kojim se u maloj zemlji vrlo često izlazi u susret idolima, jer od doba konkiste misionari propovedaju da su ovi kipovi božanstva svrgnutih sa prestola-atributi đavola.
Čak su i Indijanci prihvatili predlog s mračnom radošću. Njihov primitivni mozak već vekovima brka Madonu sa Majkom Mesecom, a da niko ne zna koji će od ova dva ženska lika da nadvlada. A osim toga je procesija za njih značila tri dana dokolice, igre i svo ono dragoceno pijanstvo svetkovina.
Idućeg jutra donesena su nosila i indijanska Devica Marija snesena je iz crkve u dolinu. Da bi se paklene sile nagnale u bekstvo, celo telo srebrne statue poprskano je svetom vodicom, a pošto je bila gola, jedna joj je bogobojažljiva Indijanka sašila iz nekog starog ponča crvenu suknjicu.
Ali tri dana produžila su se na pet, i nikada još, ni pri najraskošnijem pogrebu, nije cela dolina toliko igrala i pila. Indijanci kao da više nisu mislili na sveti kip svoje Boginje Meseca. Pa ipak-oni su to znali-štitili je ona dolinu i peruansku zemlju, videla strahovite pege zle bolesti zvane "kora", činila da lamama na leđima izraste meka vuna, bila je od pomoći porodiljama i ublažavala je ledeni vetar kada je svojim džinovskim krilima sovuljage hteo da utrne zvezde.
Ne prođe ni nedelja dana, a devet Indijanaca, nosilaca srebrne statue, moralo je biti prebačeno u bolnicu dvorca. Čudna bolest. Sate i sate provodili su u senim sanjarijama, nepomični, smešeći se, kao da su pili čamiko, čarobno piće. Gospodar nijednog trenutka nije posumnjao da njegovi Indijanci izigravaju bolest koja se najbolje lečila sa dvadeset pet dobrih udaraca. Iz predostrožnosti, međutim, naredi da im se da kinina u količini koja bi izlečila svaku groznicu. Pa ipak su se tresli i dalje kao jaskino lišće, i uskoro se ukazala poreba za sveštenikom, pošto je izgledalo da im se bliži kraj.
Uveče je došla prastara neka Indijanka, nekadašnja služavka pokojne majke don Migvelove, uvijena u ljubičasti pončo, moleći da joj dopusti da govori sa senjorom Ines.
"Gvaj! Mala bela golubice! Ti narediti nju odneti", jecala je mucavim španskim jezikom.
Ukočeno je uprla oči u mladu gospodaricu, a onda klekla, da bi joj poljubila rub haljine.
"Čisti se nasrtljivo stvorenje!" odjeknu gnevni glas don Migvela koji je čuo jadikovku. "Ines, molio sam da ovakve ljude ne primaš."
Nekoliko trenutaka kasnije promljao je, blago prebledevši:
"Ko ti je to pocepao haljinu?...Sigurno kakva vradžbina te matore veštice!...
Oko ponoći, kada je najmiroljubiviji mesec stajao nad vrhom stare tvrđave, jedan se neljudski krik prolomi kroz duboku tišinu noći. Odmah potom naredi jedan glas u najvećem strahu:
"Odmah pozovite lekara! U trku!"
Migvel Santivan je našao svoju ženu onesvešćenu na postelji.
Duboko omamljena nekim narkotikom, ležala je u svetlosti punog meseca koja je neometano strujala u sobu kroz širom otvorene prozore. Na njenim ispruženim dlanovima nalazila su se dva smaragda. Kada je najzad uspela da povrati svest, više nije mogla da otvori oči.
Bila je slepa.
Je li bila žrtva otrovne noćne rose?
Čudno je samo to, da je iste noći isčezla i srebrna statua! I potajno se zuckalo da su Indijanci, da bi se narugali grabežljivosti belih ljudi, ostavili kod njih smaragde Boginje Meseca, ali su joj u novoj pećini na Andima umetnuli dva živa oka.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23750
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   19/1/2011, 8:18 pm

Legenda plemena Kato

Bog Hagajho je stvorio svet ni od čega, stvorio je stvari i živa stvorenja, ali psa nije bilo potrebno da stvara, jer je pas postojao oduvek.
Psa nikada nisu smatrali običnom životinjom, i čovek je u svojimpričama i legendama značajno mesto ustupio psu. U istočnim državama jepostojala legenda o nastanku Borzoja. "Jednom je car Solomon dobivši
naredjenja od Boga poručio svim životinjama da se okupe na sastanku, na kome je svako jutro svaka životinja mogla da iskaže svoje želje i potrebe i da dobije savet tvorca kako da se ponašaju jedni prema drugima. Okupile su se sve životinje osim ježa. Naljutivši se, tvorac se obratio sa pitanjem da li neko hoće da krene u potragu za ježom? Našlo se samo dva dobrovoljca: konj i pas. Konj je rakao: -Ja ću da ga nađem i ja ću ga isterati iz jame, ali ja nisam u stanju da ga uzmem, jer sam visok, a i moj nos nije zaštićen od njegovih igala.
-A pas je rekao: -Ja se ne plašim njegovoih igala, ali moja glava je previše široka i ja neću moći da izvadim ježa iz rupe ako se tamosakrije.
-čuvši to, Solomon izgovori:
-Da, vi ste u pravu, ali ja neću da uništim izgled konja i da mu smanjim njegovu visinu, jer to bi bila jako
ružna nagrada za njegovu pokornost i odanost. Bolje da ja dodam lepotu psu kao nagradu za njegovu pokornost.
- I razmislivši, car je uzeo u obe ruke glavu psa i mazio je dok ona nije postala potpuno tanka i špicasta. Tada su sve životinje videle da se pas pretvorio u elegantnog i tankog Borzoja. Tako su konj i pas krenuli u potragu za izbeglim ježom i doveli ga pred cara.
Car Solomon je bio zadovoljan, ježa je kaznio da će se celog života vući po zemlji, a psa i konja nagradio rekavši:
-Od sada ćete vi celog života bili čovekovi saputnici i prvi posle njega, pred licem Boga.-

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23750
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   19/1/2011, 8:21 pm

Legenda o Ratnicima duge

"Kada svet bude umirao podićiće se novo pleme svih boja i svih vera.
To pleme će se zvati Ratnici Duge i staviće svoju veru u akciju, a ne reči."
U prošlom stoleću jedna stara mudra žena iz Kri Indijanske nacije, zvana "Oči od Vatre" imala je viziju budućnosti. Prorekla je da će jednoga dana, zbog pohlepe belog čoveka, doći vreme, kada će zemlja biti opustošena i zagađena, šume uništene, ptice padati sa neba, vode će biti potamnele, ribe potrovane u potocima, a drveća neće biti, čovečanstvo kakvo znamo prestaće da postoji. Doći će vreme kada će čuvari legendi, priča, kulturnih rituala i mitova i svih Drevnih Plemenskih Običaja, biti potrebni da nas povrate u zdravlje, čineći zemlju ponovo zelenom. Oni će biti ključ čovečanstva za opstanak, oni su "Dugini ratnici".

Doći će dan buđenja kada će svi ljudi svih plemena formirati Novi Svet Pravde, Mira, Slobode i prepoznavanja Velikog Duha.

"Dugini ratnici" će širiti ove poruke i učiti sve ljude Sveta. Učiće ih kako da žive na
"Način Velikog Duha". Reći će im kako se današnji svet odaljio od Velikog Duha i da je zato Zemlja "Bolesna".

"Dugini ratnici" će pokazati ljudima da je Veliki Duh pun ljubavi i razumevanja i kako da načine Zemlju ponovo lepom. Ti ratnici će dati ljudima principe ili pravila da slede da bi učinili svoju stazu od svetlosti u svetu. Ti pricipi će biti od Drevnih Plemena.
"Dugini ratnici" će ljude učiti drevnoj praksi o Jedinstvu, Ljubavi i Razumevanju.
Oni će učiti harmoniji među svim ljudima na sve četiri strane sveta.

Kao drevna plemena, oni će učiti ljude kako da se mole velikom Duhu sa ljubavlju koja teče kao prelepi planinski potok i utiče stazom u okean života. Još jedanput, oni će biti sposobni da osete radost u osamljenosti i društvu. Oni će biti slobodni od jadne zavisti i voleti čovečanstvo kao svoju braću, bez obzira na boju, rasu ili religiju.
Osetiće kako im sreća ulazi u srca i postaće jedno sa čitavom ljudskom vrstom.
Njihova srca biće čista i zračiće toplinom, razumevanjem i poštovanjem za čitavo čovečanstvo, Prirodu i Velikog Duha.

Oni će još jedanput napuniti svoje umove, srca, duše i dela najčistijim mislima.
Tragaće za lepotom Oca Života - Velikog Duha!
Naći će snagu i lepotu u molitvama i usamljenosti života.

Siromašni, bolesni i sa potrebama biće paženi od braće i sestara sa Zemlje.
Ova praksa postaće ponovo deo njihovih svakodnevnih života.

Onaj koji će voditi ljude biće odabran na stari način - ne po političkoj struji, ili ko govori najglasnije, ko se hvali najviše, ili po imenu ili po blaćenju, već prema tome čija dela govore najviše. Oni koji pokažu svoju ljubav, mudrost i hrabrost i oni koji pokažu da mogu i koji su radili za dobro svih, biće izabrani za lidere ili Poglavice. Biće izabrani po svojim "kvalitetima" a ne po sumi novca koju koriste. Kao brižne i odane "Drevne Poglavice" razumeće ljude sa ljubavlju i gledati da se deca obrazuju sa ljubavlju i mudrošću svojih bližnjih. Pokazaće im da čuda mogu biti ostvarena, da se izleči svet od bolesti i povrate njegovo zdravlje i lepota.

Zadataka ovih "Duginih ratnika" će biti mnogo i velikih. Biće zastrašujućih planina ignorisanja da se osvoje i naići će na predrasude i mržnju. Oni moraju biti odani, nepokolebljivi u njihovoj snazi i snažna srca. Oni će naći voljna srca i umove koji će ih slediti na ovom putu povratka "Majke Zemlje" lepoti i izobilju - ponovo.

Taj dan će doći, nije dalek.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   20/3/2011, 6:00 pm

Legenda o Minotauru
Minos je bio božanskog porekla, sin je Zevsa, boga nad bogovima. U Feniciji Zevs je sreo Europu, kći feničkog kralja Aegenora, koja je s prijateljicama brala cveće uz obalu mora. Zevs se u nju zaljubio. Da bi joj se približio, pretvorio se u snežnobelog bika. Princeza se igrala s bikom, ali čim je sela na bika, on se bacio u more i odveo je na Kretu. Zaveo ju je ispod jedne platane u Gortysu koja od tada uvek ima zeleno lišće. Iz njihove veze rođena su tri sina: Minos, Radamantis i Sarpedon.
Europa se kasnije udala za Asteriosa, kralja Krita. Kad je on umro, na presto je došao Minos. Minos je upravljao prema zakonima koje mu je svakih devet godina davao njegov otac Zevs.
Minos je za ženu uzeo Pasifaju, kći Heliosa i nimfe Krete. Imali su četiri sina i četiri kćeri.
Jednom, Minos je tražio od Posejdona da ga ovaj potvrdi za kralja Krete (ispred njegove braće). Posejdon je to i učinio na način da mu je poslao snežnobelog bika koji je izašao iz mora, a Minos ga je trebao žrtvovati u njegovu čast. Minos, očaran lepotom bika, odlučio je tog bika ostaviti za sebe, a Posejdonu u čast žrtvovati drugog bika. Besan zbog prijevare, Posejdon je smišljao osvetu: učinio je da se Minosova supruga Pasifaja zaljubi u bika. Ona je svoju želju povjerila Dedalu, poznatom umjetniku onog doba, a on joj je obećao pomoći. Dedal je napravio drvenu kravu, presvukao je pravom kravljom kožom; Pasifaja se sakrila u drveni oblik i zadovoljila je požudu. Iz njihove veze rodilo se čudovište nazvano Minotaur, čudovište s glavom bika i telom čovjeka. Minos je hteo sakriti skandal te se obratio proročištu za savet. Savet je glasio: neka Minos naredi Dedalu da ovaj sagradi lavirint u koji bi sakrio čudovište.
U međuvremenu, Minosov sin Androgej bio je ubijen na igrama u Ateni. Priča kaže da je Androgej osvojio sve nagrade što je izazvalo ljubomoru ostalih igrača te je bio ubijen. Zbog toga je Minos poslao ekspediciju protiv Atene; prisilio je kralja Atene Egeja da mu svakih devet godina šalje po sedam mladića i sedam devojaka koji su služili kao hrana Minotauru.
Kad je ponovo došlo vreme da Atena pošalje mladiće i devojke na Krit, njima se priključio i Tezej, sin kralja Egeja, koji je odlučio ubiti čudovište. Tezej je dogovorio s ocem da će na povratku, ako njegov naum uspe, podići bela jedra umjesto crnih s kojima je krenuo na put.
Kad je stigao u Knossos, u Tezeja se zaljubila Ariadne, Minosova kći. Obećala mu je pomoći, ako je Tezej povede kao suprugu u Atenu. Otkrila mu je tajnu lavirinta i dala mu klupko vune koje mu je trebalo pokazati izlaz iz lavirinta.
Tezej je pričvrstio kraj tog klupka na ulaz, došao do Minotaura, ubio ga, žrtvovao ga Posejdonu (koji mu je za uzvrat obećao siguran povratak) i izašao iz lavirinta sledeći nit.
Zajedno s Ariadne i svim Atinjenima pobegao je s Krita i krenuo put Atene. Odlučili su se odmoriti na Naxosu gdje je Tezej ostavio Ariadne usnulu na plaži; tako su mu bili savetovali bogovi, jer je Ariadne bila obećena bogu vina Dioniziju.
Tezej je od velike radosti zaboravio podići bela jedra. Njegov otac Egej, kad je na pučini ugledao sinov brod s crnim jedrima, od očaja se bacio u more koje od tada nosi njegovo ime – Egejsko more.
U Knossosu, Minosov bijes sručio se na Dedala koji je, da bi pobjegao, napravio krila od voska za sebe i svog sina Ikara. Ikar se pak oglušio na očeve savjete – otac mu je savetovao da ne leti previsoko da sunce ne bi rastopilo vosak koji je držao krila. Ikar je pao u more koje od tada nosi njegovo ime – Ikarion pelagos.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   29/5/2011, 7:34 pm

Kako je nastala vestica - slavenska legenda

Pre mnogo vremena,dok je svet jos bio mlad i neiskvaren, mlada zena uputila se u sumu u berbu pecuraka.
U kasno doba, nebo se otvorilo pod njom i tik pre prvog pljuska uspela je da se zastiti ispod krosnje velikog drveta.
Zasticena od kise,skinula je sa sebe svu odecu i stavila je u torbu da se ne pokvasi.
Nakon nekog vremena, kisa je prestala i devojka je nastavila sa berbom pecuraka.
Utom je naisao Veles, rogati bog sume, zacudjen, upitao je devojku kojom se magijom posluzila da ostane suva.
“ Uputis li me u svoju magiju, pokazacu ti svoje cini pomocu kojih ostadoh suva “,odgovori ona.
Zaveden devojcinom lepotom, Veles je popustio i krenuo da poducava devojku svoj magiji koju je posedovao.
Nakon sto je devojka savladala sve vestine, Veles je zeleo da sazna njenu tajnu. Tada mu ona rece da se jednostavno sakrila pod drvo i skinula odecu.
Shvativsi da je prevaren, i to svojom krivicom, Veles otrci besan nazad u sumu a od te mudre devojke nastade pramajka svih vestica.
Nazad na vrh Ići dole
Caki

avatar

Ženski
Broj poruka : 248
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : volim
Datum upisa : 21.01.2011

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   21/10/2011, 1:45 pm

ZARATUSTRA I SVETA KNJIGA

U sestom veku pre n.e. rodio se medju Persijancima Zaratustra,
licnost ciji je zivot obavijen legendom i mitom.
Prica se da ga kao bebu otela cetiri tajanstvena grifona, a zatim ga vratili majci, po nalogu dobronamernog vrhovnog boga Ormuzda. Imao je smrtnog neprijatelja, Arhimana, boga mraka i zla. On je progonio Zaratustru na sve moguce nacine: Bacio ga je u vatru, ali se vatra pretvrila u ruzicnjak, napujdao je vukove na njega, ali su oni ostali bez zuba, dao ga je vracevima da ga udave, ali se njima ruke pretvorise u suve grancice. Vrhovni bog dao je Zaratustri svetu knjigu Avesta u kojoj su bila zapisana pravila ponasanja kojih su ljudi trebali da se pridrzavaju. Bila je napisana zlatnim slovima na dvanaest hiljda volovskih koza.
Drugi persijski mit je onaj o Saamu, hrabrom vladaru koji je kao starac dobio sina potpuno sede kose. To ga je toliko uplasilo da je odlucio da ostavi dete u planini. Decaka je pronasla Simurg, zena- cudoviste koje je delimicno podsecalo na psa, na lava i grifona -neka vrsta orla.
Decak se razvio u lepog i snaznog muskarca. Tada ga njegova cudovisna majka posla da trazi oca. "Idi i ne plasi se. Uzmi ovo pero. Ako ti zatreba neka pomoc, baci ga u vatru i ja cu se odmah pojaviti".
Mladic pronadje svog oca, a ovaj mu, srecan sto ima tako divnog sina, nadenu ime Zal i ozeni ga princezom. Dvoje mladih su bili veoma srecni, ali kada je princeza trebalo da rodi, Zalov se uplasio da nesto moze da se desi majci ili detetu. Dohvati pero i baci ga u vatru pozivajuci u pomoc svoju zastitnicu. U tren oka pojavi se Simurg pa mu rece: "Tvoj sin je isuvise jak da bi se rodio kao ostala deca. Ali, ne plasi se ni za njega, ni za majku. Poslusaj moje reci: pozovi vracaru da uspava tvoju zenu i da nozem izvadi dete iz utrobe. Ovim perom ces zaleciti ranu i od nje nece ostati ni traga."
Zal je uradio sta mu je receno, a decak koji se rodio bio je Rustem, najsnazniji persijski junak.


Persijski mitovi
Nazad na vrh Ići dole
Caki

avatar

Ženski
Broj poruka : 248
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : volim
Datum upisa : 21.01.2011

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   9/11/2011, 2:11 pm

DOPRETI DO MESECA

Legenda indijanaca

U plemenu Indijanaca KRI , iz severne Amerike, postoji legenda o coveku koji je toliko bio opcinjen Mesecom da je na sve moguce nacine zeleo da dopre do njega. Krenuo je ka odredjenom mestu smatrajuci da se tu u suton spajaju Mesec i Zemlja, ali je ubrzo shvatio da do tog mesta nikada nece stici. Zatim je zamolio zdrala da ga ponese do Meseca. Zdral to prihvati, a covek se uhvati za njegove noge. Uz velike napore stigli su do Meseceve povrsine.
Dok je covek uzivao u predivnom pogledu, iznenada opazi kako je Mesec poceo da se smanjuje. Smanjivao se sve vise i vise dok nije nestao i covek pade na Zemlju. Srecom pao je u blato pa se samo malo ugruvao i uplasio.
OTADA LJUDI NE IDU NA MESEC UZ POMOC ZDRALA.

Africki mi

U A frici, u jednom sudanskom plemenu, postoji legenda koja kaze da su u davna vremena Sunce i Mesec bili muz i zena. Kad se jednog dana Sunce vratilo kuci vide da njegova zena nije spremila rucak. Prihvati se posla i skuva sebi kacamak. Kad je izneo jelo na sto, zena zahvati veci deo. Izazvan njenim postupkom, Sunce besno baci zeni kacamak u lice.
OTADA JE MESECEVO LICE ZUTO.
Posto se nikad nisu pomirili, vise ne putuju zajedno nebeskim svodom.

Smesna turska prica

Turci pripovedaju kako je jedan pomalo smusen mladic, nagnuvsi se nad bunar da zahvati vodu, ugledao u vodi Mesecev odraz. Hteo je da ga izvuce misleci da je pao s neba. Mladic dohvati konopac sa kofom i stade da ga vuce, ali se kofa zakaci za kamen na dnu bunara. On stade da vuce jos jace, konopac bupne i on bupne ledjima o zemlju. Tada spazi Mesec na nebu i rece u sebi:,, Oh bas sam srecan sto sam uspeo da izvadim Mesec iz bunara i vratim ga njegovo mesto."

HRAMOVI POSVECENI MESECU

Nekada davno, na jugu ARBIJSKOG poluostrva, postojala je bogata zemlja. Prestonica te zemlje BIO JE mareb, a spominje se i hram posvecen bogu Meseca, ILUMKUHU. To je bila velika okrugla gradjevina do koje se dolazilo okruglim stepenicama, na visokim stubovima. Medjutim, Mareb je polako propadao, a hram je je zatrpao pesak. Arheolozi su ga otkrili tek sredinom XX veka. Utvrdili su da je istog oblika kao i hram u Mozambiku -u istocnoj Africi- koji je takodje bio posvecen Mesecu.


TAJANSTVENI MESEC
Kada se gleda golim okom, izgleda kao da Mesec na svojoj povrsini ima neke mrlje koje se objasnjavaju na razlicite nacine. Prema mitologiji MAJA to su bili likovi zeceva ili pasa.
Stanovnici PERUA smatrali su da su to jaguari ili lisice.EVROPSKE narode vise supodsecali na ljudska oblicja. INKE su smatrale da poticu od prasine kojom je Sunce zasipalo Mesec kako bi ublazilo njegov sjaj. JAKUTI, stanovnici severozapadnog SIBIRA, verovali su da te mrljr predstavljaju devojcicu koja nosi dve kofe vode na ramenima, Takvo verovanje postoji i u Severnoj Americi. TATARI iz altajske oblasti smatrali su da je to slika ljudozdera koga su bogovi poslali na Mesec kako ne bi nanosio zlo ljudima na Zemlji.


Drevni narodi voleli su mesecinu jer im je ona ublazavala nocnu tamu.
Pojedinci su verovali da se na Mesecevoj povrsini mogu videti razna znamenja,
a seljaci su znali da mesec moze da utice na setvu i zetvu.
U svestenickim skolama drevne Mesopotamije
Mesec je proucavan kako bi se upoznale njegove karakteristike, njegovo kretanje i mene.
U kineskoj mitologiji boginja Mesec bila je lepa devojka koja je u ruci drzala Mesecevu kuglu.
Kinezi su verovali da poticu od predaka koji su sa Meseca pali na zemlju.
Poseban kult Meseca gajili su skandinavski narodi, koji su Meseceve mene obelezavali na jednom stapu sa cetiri lica, tzv. Al-Mon-agt. Neki pretpostavljaju da od tog naziva potice rec almanah, tj. kalendar, knjiga koja oznacava dane, mesece, Meseceve mene,praznike i svecanosti u godini, vezane za nas satelit.
U grckoj mitologiji Mesec je bila Artemida, kcerka Zevsa i Lete. Poznata je i pod imenom Selena
koja je bila sestra Sunca: prelazila je nebeskim svodom na kolima u koja su bila upregnuta dva konja.
Vec u VI veku pre n.e. pojedini grcki astronomi dosli su do saznanja da je Zemlja okrugla, da se krece oko Sunca kao srediste svemira, i da je Mesec Zemljin pratilac. Medjutim niko nije verovao pa je trebalo da prodje jos hiljadu godina, pre nego sto je Kopernik formulisao te teorije, unevsi sustinske promene u ljudska saznanja o svetu i vasioni.

Mitovi i price o Mesecu
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21169
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   8/8/2012, 7:55 am

Како је Лесковац добио име

По легенди се сматра да се испод брда у близини садашњег града налазило језеро, али је дошло до његовог сушења и ту је изникла биљка леска (лешник). По њој је и насеље добило име Лесковац и то пре више од 600 година, али је у време турске владавине наденуто у Хисар од истоимене турске речи која значи тврђава.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21169
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   8/8/2012, 7:57 am

Legenda o žar-ptici


Širom majčice Rusije, careviću Ivanu nije bilo premca u hrabrosti!... Taj je, stvarno, bio hrabar, ma za legendu!...
Najbolje se snalazio u neprohodnim šumama, vešto verao po planinskim vrletima i liticama...
Za vreme nekog lova, kaže legenda, kad je priređena velika hajka, našao se, Ivan, na proplanku, udaljen od drugih lovaca-hajkača i... šta?...
Ugledao je, kraj bistrog potočića, jabukovo drvo, ali ne obično već s predivnim zlatnim jabukama!...
O, o, o!... To se ne viđa svaki dan!...
"Vidi, vidi", pomisli carević. "Šta ovo treba da znači?!"
Tad ugleda, u krošnji, visoko, pticu s perima kao od plamena.
Smesta iz tobolca izvuče strelu da je hitne iz zategnutog luka, kad... ptica slete, tačno ispred njega.
Ivan je ščepa, a ptica procvile:
- Pusti me, careviću, biću ti zahvalna do kraja života!
- Aha - nakašlja se carević.
- Uzmi jedno moje pero, mahni kad budeš u opasnosti i ja ću ti pomoći!...
Carević Ivan posluša pticu, uze jedno pero, a pticu pusti da odleti...
Malo kasnije, začu Ivan, s druge strane, neke čudne glasove. Priđe, bliže i ugleda ogromnu tvrđavu opasanu visokim zidom. Ulaz u tvrđavu, čuvala je vojska kamenih vitezova, što ga veoma začudi.
Odjednom, otvori se kapija na tvrđavi i izađe grupa predivnih devojaka pevajući. Jedna je bila toliko lepa da se carević odmah u nju zaljubi, što bi se reklo, do ušiju!
Čim ga devojka ugleda, povika:
- Beži, ovo mesto je ukleto! Sklanjaj se što pre možeš! Ako te ugleda čarobnjak Kašveja, pretvoriće te u kameni kip! Beži, beži!...
A carević se, samo, nasmeja:
- Lepa devojko, ja sam carević Ivan i ne plašim se ničeg na svetu... Kako ti je ime?
- Ja sam Carevna - odgovori devojka i brzo nestade u tvrđavi...
Za njom se teška vrata zatvoiše...
Od tog trenutka, carević je stalno mislio na svoju Carevnu, smatrao ju je svojom i nikako drukčije...
Ali pade veče i carević pokuca na debela vrata tvrđave.
U tom času, nebo se naoblači, munje sevnuše... a iz zemlje "iznikoše" dvoglavi đavoli preteći careviću!
Pojavi se i sam čarobnjak Kašvej. Čarobnjak podiže ruke, započe neku čudnu pesmu... i đavoli okružiše Ivana - koji oseti kako se polako pretvara u kameni kip!... Još malo... i... i...
Tad se Ivan seti one ptice, Žar-ptice kako ju je sad u glavi prozvao, dohvati njeno pero - i mahnu, njim... kako mu je rekla... jednom-dvaput...
Pojavi se plamena tačka na nebu, a đavoli počeše da se povlače...
Kad su ugledali Žar-pticu, đavoli pobegoše. Zemlja zadrhta i sve ih proguta! Vetar se utiša, zavlada mir... a na vedrom nebu, pojaviše se zvezde!
A šta bi s čarobnjakom Kašvejem?
Ptica dovede carevića do one zlatne jabuke i reče mu:
- Pod ovim drvetom, nalazi se besmtna duša Kašvejeva...
Ivan nađe među korenjem malo udubljenje i u njemu pačje jaje. Carević ga uze i baci uvis. Kad se to jaje našlo na zemlji, iz njega suknu dim i plameni jezici, a nad šumom se prolomi strašan krik. Čarobnjak Kašvej je bio mrtav!...
Tad se, kao na znak, srušiše i zidovi one tvrđave... a kameni vitezovi odjednom oživeše! Sve vitez do viteza, oni što su, ko zna kad, okamenjeni!...
Devojke koje su čamile u tvrđavi, pronađoše svoje momke.
A najsrećnija je bila Carevna - ona raširenih ruku pođe u zagrljaj careviću Ivanu.
Oni se zagrliše i zakleše na večnu ljubav...
A iznad njih, visoko-visoko... prhnu Žar-ptica pevajući umilnu pesmu, pesmu ljubavi i sreće...

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21169
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   8/8/2012, 8:02 am

Mač u kamenu

Evropa: keltska legenda

Od smrti kralja Uthera Pendragona britansko kraljevstvo nije doživelo nijedan miran dan. Kralj Uther nije imao naslednika pa su se plemićke porodice između sebe bez prestanka otimale o prestole. Jedina osoba koja bi mogla međusobno da izmiri sve te porodice, bio je moćni čarobnjak Merlin,ali on je bio nekuda netragom nestao i niko nije znao gde da ga potraži.
Na Badnjak se, međutim, proširi vest koja sve zaprepasti: sutradan će se u najvećoj londonskoj crkvi pred vitezovima pojaviti sam Merlin!
U dogovoreni sat, crkva je bila puna naoružanih muškaraca koji su svi nešto šaputali između sebe iznoseći razne pretpostavke o tome šta će im čarobnjak saopštiti. Tada u jednom času zavlada tišina i celom crkvom prođe kao nekakav drhtaj: visok i mršav starac, duge bele brade i odeven u belu odoru kakvu su nosili druidski sveštenici, iznenada se pojavio na stepenicama što su vodile do oltara. Bio je to Merlin.
»Vrli vitezovi«, reče im on, »već se neko vreme vaši mačevi ukrštaju ne bi li Britaniji dali novog kralja. Pazite šta vam kažem: upravo će mač odrediti ko će nam biti kralj.«
Izustivši ove reči, Merlin krenu prema sakristiji i nestade vitezovima ispred očiju. Svi prisutni stadoše raspravljati o čarobnjakovim rečima,ali u tome ih prekide stražar koji uđe u crkvu vičući: »Dođite da vidite šta se pojavilo u dvorištu!«
Vitezovi pohitaše da vide šta se događa: na drevnom žrtvenom kamenu stajaše nakovanj, a u njega zaboden mač. Mač je bio prošao kroz nakovanj tako da mu se vrh zabio u mramor, a na samom se kamenu video natpis: »Britanski kralj će biti onaj, ko izvuče ovaj mač!«
Vitezovi počeše da se guraju napred,raspravljajući se ko će se prvi okušati u tom poslu. Svaki je od njih bio potpuno siguran da presto upravo njega čeka i da će baš on izvući mač iz kamena. Vukli su i navlačili, po svaku cenu pokušavali da ga iščupaju i upinjali se iz petnih žila.Ali, kada su svi okušali sreću, mač je još uvek čvrsto stajao na istom mestu kao i pre. Nijednom od vitezova nije pošlo za rukom da ga iščupa iz kamena: ko će, dakle, postati britanski kralj?
I tako smisliše da za Novu godinu prirede veliki turnir: svi će plemići u kraljevstvu u njemu učestvovati,a pobednik će biti proglašen britanskim kraljem.
Među mnogobrojnim vitezovima koji se uputiše na turnir u London bio je i jedan poreklom sa severa: Sir Hector sa svoja dva sina – srčanim Sir Kayem i mladim Arturom.
Turnir otpoče uz lepršanje zastava i glasnih zvukova truba. Oklopljeni vitezovi na konjima jurišahu naperivši koplja, udarajući mačem o mač i štitom o štit i zadajući jedni drugima silne udarce buzdovanima.
Uskoro je trebao doći red i na Sir Kaya pa je mladić sve uzrujanije koračao ovamo-onamo.Odjednom prebledi: u svratištu je bio zaboravio mač! Smesta pozva brata i reče mu: » Trkom se vrati u svratište i donesi mi mač! Požuri!«
Artur pohita u svratište,ali mača tamo nije bilo. Šta sad? Već je sa strahom zamišljao bratova predbacivanja, kad u nekom dvorištu spazi mač što ga je, kako se činilo, neko tamo ostavio. »Bolje išta nego ništa«, pomisli Artur pa bez po muke izvuče mač iz kamena i odnese ga Sir Kayu.
Videvši mač i shvativši šta mu je brat u stvari doneo, Sir Kay pojuri okolo vičući: »Gledajte! Izvukao sam iz kamena čarobni mač! Biću britanski kralj!«
Vest se začas proširi po celom borilištu.Ali, Sir Hector je bio oprezan čovek pa zatraži od sina da ponovi podvig te se tako svi vitezovi okupiše u dvorištu pred crkvom. Sir Hektor vrati mač na staro mesto i pozva mladića da ga ponovno izvuče iz kamena. Sir Kay upre svom snagom: crven u licu, stenjao je i duvao kao kovački meh, a mišići samo što mu ne iskočiše iz oklopa. Ništa od toga. Mač se i ne pomače, a momak morao de prizna istinu: mač je dobio od Artura. Tada svi prisutni zavikaše gromkim glasom: »Pustite dečaka da okuša sreću!«
Artur pristupi kamenu. Ispruži tanahnu ruku prema balčaku i uhvati ga, a mač se lagano,sasvim lagano, kao da neko izvlači nož iz maslaca, oslobodi iz kamena i kliznu iz nakovnja.
Svuda uokolo odeknu radosno klicanje, a zastave i šeširi poleteše visoko u vazduh.
»Ura! Živeeeo britanski kralj!«

Tako je Engleska,dobila kralja.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21169
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   8/8/2012, 8:04 am

Siegfried

Evropa: germanska legenda

Patuljak je Mime, kao i obično, radio u svojoj pećini,ali ga je jedno pitanje sve više mučilo. Pre kratkog vremena, uspeo je da prekuje raspevani mač Notung koji je nekada pripadao Siegfriedovu ocu, spojivši dva njegova slomljena dela.Ali, Siegfried će, kada se vrati, bez dvoumljenja ponovo njime udariti po nakovnju i prelomiti ga, kao što je to učinio već mnogo puta. Želi li, međutim,da zadobije čarobni prsten Niebelunga, nikako neće moći bez ovoga mača. Samo će njime mladi Siegfried moći da ubije Fafnera, zmaja koji čuva prsten.
Odjednom se na ulazu u pećinu pojavi Siegfried vukući za sobom na povocu velikog medveda. »Drž’ ga, medvede«, podbadao je on životinju, »zgrabi ovoga lopovskog patuljka koji nije kadar da iskuje ni pošteni mač!«
Patuljak pohita da mu pokaže mač kojeg je tek popravio,ali Siegfried udari mačem po nakovnju i razmrska ga na komadiće kao da je od stakla. »Zar ovu bezvrednu tričariju ti nazivaš mačem?« gnevno povika mladić. Mime pokuša da ga umiri, ali Siegfried ode bešnji nego ikada.
Tek što je mladić otišao, kad u pećinu stiže bog Wotan, prerušen u putnika. Patuljak ga dočeka srditim rečima,ali Wotan se ne obazre na to, već reče: »Mač Notung popraviće samo onaj ko ne zna šta je strah. Alii, upravo će taj i tebi da odseče glavu!«
Posle Wotanovog odlaska, Mime stade drhtati od straha. Ubiće ga neko ko ne zna za strah, ali ko bi to mogao biti? Tada se vrati Siegfried koji je bio odlučio da će sam popraviti mač. Patuljak prebledi: zar je Siegfried u pitanju,jaooo ?
Patuljak shvati da mladića mora što pre naterati da upozna strah.Ali, koliko god se trudio opisujući Siegfriedu najveće grozote, junak nikako nije uspevao da shvati u čemu je stvar: kako li uopšte izgleda to što svi nazivaju strahom? Nije shvatio ni onda kada mu je Mime počeo da govori o strašnom zmaju Fafneru.
Mladić prestade da sluša patuljkove priče i posveti se maču. Prihvati se meha i nakovnja pa Notung uskoro ponovno zablista. Sada će moći da izadje pred zmaja Fafnera i možda naučiti nešto o strahu.



Pred zmajevom je pećinom Alberich, Mimeov brat, uzrujano šetkao tamo-vamo. Prsten Niebelunga je onome ko ga poseduje davao moć da zavlada svetom. Mora pošto-poto da dobije taj prsten!
U tom času spazi Wotana kako izlazi iz šumskoga šipražja. »Mene ne moraš da se plašiš «, reče mu bog, »ne nameravam da ti preotmem prsten. Pripazi, međutim, na svojeg brata: upravo ide ovamo zajedno sa nekim mladićem koji ozbiljno namerava da ubije Fafnera. Možda će biti bolje da zmaja upozoriš na njih.« Alberich poče da doziva Fafnera, ali je zmaj baš tada spavao i nije se ni na šta obazirao.
U međuvremenu stigoše Mime i Siegfried. Patuljkova zamisao je bila ovakva: ako mladić uspe da ubije zmaja, ponudiće ga otrovanim napitkom i oteti mu prsten. Ugledavši jedan drugoga, Mime i Alberich počeše da se svadjaju,ali kada Siegfried dunu u rog, obojica se sakriše u šumu.
Zmaj izađe iz pećine i krene prema mladiću, mrzovoljan zbog toga što se probudio iz blaženog sna. Ubrzo se, međutim, oraspoložio,pa se poče neobuzdano smejati.
»Ah,ah,ah! Izašao sam da se napijem, a evo, stiže mi i doručak!«
Siegfried odvrati: »Pomisao da bi me ti mogao pojesti, nimalo mi nije po volji. Čini mi se mnogo pravednijim da ti pogineš od moje ruke!«
Zmaj riknu, a iz nozdrva mu poče sukljati otrov. Potom pokuša da smrvi Siegfrieda moćnom repinom,ali mladić jednim skokom izbegne udarac pa, zamahnuvši mačem,zabode ga nemani duboko u grudi. Pogođen u srce, Fafner pade na tlo.



U času dok je izvlačio mač iz zmajevog tela, Siegfriedu na prst kapnu kapljica zmajeve krvi. To ga zapeče pa prinese prst ustima.Istog časa shvati da razume jezik pticâ.
Jedna mu ptica reče: »Uđi u pećinu i uzmi prsten Niebelunga. Uzmi i čarobnu kacigu – uz njenu pomoć moći ćeš da uzimaš koje god obličje budeš hteo.Alii, čuvaj se Mimeovih spletki!«
I tako, Siegfried uđe u pećinu, a kada je odande izašao, pred njim je stajao patuljak sa bočicom u ruci.Ali, zbog one kapljice zmajeve krvi ljudi pred Siegfriedom su mogli da govore samo ono što zaista misle, pa zato je i Mime morao reći: »Popij, ovo Siegfriede, osveži se! Umrećeš i ja ću ti oteti prsten!« Začuvši te reči, Siegfried potegne mač i ubije zlog patuljka, a Alberich se dade u beg.
Druga ptičica reče Siegfriedu: »Na jednoj steni spava Brünhilda, Wotanova kći, najlepša među ženama.Ako uspeš da je probudiš, biće ti žena! Pođi za mnom, Siegfriede!«
Usput ptičica ispriča Siegfriedu kako je nekada Brünhilda njegovoj majci i ocu pomogla da izmaknu Wotanovom besu. Wotan, naime, nije želeo da se njih dvoje venčaju pa je hteo da ih ubije. Da kazni Brünhildu zbog toga što ih je spasla, bog je uspavao nekom čarolijom i ostavio da počiva na vrhu stene opkoljene plamenom.
Stigavši do uzvisine, Siegfried otkrije da je ptičica negde nestala. Šta li je to uplašilo? Siegfried produži i naidje na nekog putnika. Bio je to,opet prerušeni Wotan, ali Siegfried to nije mogao da zna, nego mu se približio i zapitao ga za put.Ali,Wotan mu se naruga: »Ona ptičica je bila lukavija od tebe! Znala je da ovde stojim ja, gospodar gavranova i čuvar plamene stene.«
Sa tim rečima bog kopljem pokuša Siegfriedu da prepreči put, ali mladić izvuče mač i jednim udarcem preseče koplje na pola.
Videvši to, Wotan u Siegfridu prepozna Brünhildina suđenika, čoveka koji će je probuditi, pa pokupi delove svojeg koplja i udalji se.
Siegfrid se uspenje na stenu,dune u rog pa jednim skokom preskoči plamenove koji su je opkoljavali. Kada se našao sa druge strane, sjaj vatre oslabi sve dok ne postade nalik na ružičasti oblak. Mladić tada pod jednom jelom ugleda usnulog konja, a malo dalje viteza u oklopu kako sniva pokriven štitom. Siegfried se približi, podiže štit i skide vitezu kacigu: pred njim se ukazalo devojačko lice okruženo plavom kovrdžavom kosom.
Mladiću srce poskoči u grudima. Naže se da poljubi devojku, a ona u tom času otvori oči i sa osmehom mu reče: »Pozdravljen budi, mladi junače, koji si me probudio iz mojeg čarobnog sna. Kako ti je ime?« Siegfried položi ruku na srce i reče: »Hvalim sunce koje te obasjava! I hvalim svet u kojem Brünhilda živi! Zovem se Siegfried, draga moja, zovem se Siegfried i uvek ću biti tvoj!«



»I ja zauvek pripadam tebi…«, šapnu Brünhilda.
I njih dvoje krenuše dalje, dok je sunce u tišini klizilo iza planina.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21169
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   1/9/2012, 8:49 am

Bog i šutnja

Veoma pobožan čovjek po imenu Haakon često se molio ispred jednoga starog raspela. Ono je bilo veoma poznato u tom kraju i mnogi su dolazili tu hodočastiti i moliti za čudo. Mnoge od njih je razočaravala Božja šutnja, zar nakon tolikih molitvi da ne dobiju odgovor, bar ne onakav kakav su očekivali. Međutim, Haakon se kao revan vjernik nije obazirao na to nego se i dalje nastavljao moliti često razmišljajući o muci koju je zbog naših grijeha Isus podnio na križu. Bio je toliko dirnut time da je stalno ponavljao;
"Gospodine, ja želim trpjeti i umrijeti za Tebe. Dopusti mi da zauzmem Tvoje mjesto u muci. Želim bar na tren olakšati tvoje muke, postati Ti na križu." Godinama tako, ali odgovora nije bilo.
Jednoga dana Kristov lik sa križa progovori; " ispunit ću ti to, ali pod jednim uvjetom, a to je taj da bez obzira što vidio ili čuo, ti šuti.Dakle, što god da se desi ne smiješ ni riječ progovoriti.''
Haakon s radošću odgovori; "Obečavam"
U sekundi Haakon postade Krist raspet na tom istom drvenom križu.
Prođe mnogo vremena, Ljudi su dolazili i odlazili moleći, a on se pridržavao obećanja i šutio. Međutim, jednoga dana nakon molitve nekom bogatašu ispade novčanik. Haakon je šutio. Dođe jedan siromah, vidje taj novčanik, uze ga sebi i ode. Haakon je i dalje šutio. Šutio je i kada je ubrzo nakon toga pred križ kleknuo jedan mladić moleći za blagoslov prije polaska na dugo putovanje. U tom je trenutku stigao bogataš tražeći izgubljeni novčanik. Ne našavši ga optuži mladića da ga je uzeo. Poće mu prijetiti, vrijeđati ga, a onda i udarati. Tada Haakon nemogavši šutjeti pred takvom nepravdom zavika;
'' Prestani, nije ti on uzeo novčanik nego onaj siromah koga si sreo na putu ka ovamo.''
Kada su svi otišli priđe mu Krist i reče; " Siđi s križa, nisi dostojan da zauzmeš moje mjesto. Zamoljeh te da šutiš, a ti mi to nisi bio u stanju ispoštovati. ''
" Ali gospodine, - reče Haakon - , Kako bih mogao dopustiti takvu nepravdu?".
Isus se vrati na Križ i nastavi govoriti; " Ti nisi znao da bi bogatašu bolje bilo da izgubi svoj novčanik jer je taj novac namjenio za bludničenje. Siromah bi s njime prehranio obitelj koja će sada da živi u još većoj bijedi. Za mladića bi bilo bolje da ga je bogataš pretukao, jer tada ne bi otišao na put. Vidiš, on je sada mrtav, prije nekoliko trenutaka njegov je brod potonuo. Ti ovo sve nisi znao, ali JA JESAM. To je razlog zašto Ja šutim".
To rekavši, Gospodin ponovno zašuti, a Haakon ostade očajan klečeći u podnožju raspela.

( Stara norveška legenda )

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21169
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   8/1/2013, 7:08 pm

LEGENDA O MESECU

Prelepa Boginja Selena se svako vece kupala u Okeanu, potom je oblacila svetlucavu haljinu i svojim nebeskim blistavim kocijama putovala u ljubavnu posetu svome dragom Endimonu. Svemocni Zevs je Endimona kaznio i osudio na vecni san, a Selena ga je svake noci budila svojim neznim poljupcima. Njihovi ljubavni susreti trajali su samo nocu ili do jutarnjeg svitanja i zbog toga su mesecevi - Selenini zraci tako blistavi i ocaravajuci.


____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21169
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   8/1/2013, 7:10 pm

"Prema legendi nekada davno, nakon što su se udružili u prvi čopor vukovi zapevaše beskrajnu pesmu sreće…
Tajanstvena pesma privuče Mesec koji se u želji da što bolje čuje pesmu potpuno se zaobli,ispuni. Ponosni na ovakav uspeh vukovi stadoše pevati s dvostrukim žarom…"

Skandinavska legenda

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21169
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   15/5/2014, 8:59 am

Tajno mesto

Drevna indijska legenda kaze da su nekada davno, davno- svi ljudi bili bogovi. Medjutim oni su toliko nepravedno iskoriscavali svoju bozanstvenost da je Brahma, vrhovni Bog, resio da im oduzme bozanske moci i da ih sakrije tamo gde ih nikada niko nece naci.
Smisliti gde nije bilo bas tako jednostavno. Brahma je pozvao svoje savetnike i poceli su da vecaju gde i kako da sakriju. Jedan je rekao- Trebalo bi da sakrijemo bozanstvenost coveka duboko u zemlju. Brahma se nije slozio jer ce covek da kopa i da kopa dok ne nadje, nema veze koliko je duboko. Drugi je rekao - Pa dobro, mozemo da sakrijemo bozanske moci coveka u najdublji okean. Brahma je rekao - Ne, pre ili kasnije covek ce stici i tamo i izronice ih.
Dugo su vecali, nisu mogli da smisle nijedno mesto gde bi ih mogli sakriti da ih covek kad tad ne pronadje. I onda se Brahma dosetio i rekao -Znam, mi cemo da sakrijemo bozanstvenost coveka unutar njega samog. To je jedino mesto gde ih on nikada nece ni traziti !
I od tada covek trazi, luta, ide po gorama i morima, kopa zemlju, roni po okeanima u potrazi onog sto je nekada davno, davno sakriveno- duboko u njemu samom.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21169
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   6/7/2014, 7:46 pm

INDIJANSKA LEGENDA O HVATACU SNOVA

Pre mnogo vremena, kada je svet još bio mlad, stari vrač iz plemena Lakota bio je na visokoj planini kada je dobio viziju. U toj viziji se Iktomi, veliki učitelj mudrosti, pojavio u obliku pauka. Iktomi mu se obratio na svetom jeziku, a dok je govorio, uzeo je obruč od vrbe koji je imao na sebi konjsku dlaku i perle i počeo da plete mrežu. Pričao je o ciklusima u životu - kako počinjemo život kao bebe, prelazimo kroz detinjstvo i odrastanje, do starosti kada se ciklus završava. U svakom životnom dobu postoje mnoge sile, neke dobre, a neke loše. Ako slušate dobre sile, one će vas usmeravati u pravom smeru. Kada je Iktomi završio priču, dao je vraču mrežu i rekao da je mreža savršen krug sa rupom u sredini, te da treba da je iskoristi da njegovi ljudi pronađu svoje ciljeve, da na pravi način iskoriste svoje ideje, snove i vizije. Ako veruju, mreža će uhvatiti njihove dobre ideje, a loše će otići kroz rupu. Vrač je ovo preneo svom narodu i zato sada mnogi Indijanci kače hvatače snova iznad svojih kreveta. Dobro se hvata u mrežu života, a zlo propada kroz rupu u centru mreže i više nije deo njihovih života.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: LEGENDE   

Nazad na vrh Ići dole
 
LEGENDE
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Muške filmske legende
» Legende boksa
» Legende o Deda Mrazu
» Legende,predanja i mitovi
» Mitoloska bica.mitovi i legende

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Legende-
Skoči na: