Kritikovati je lako. Dati konstruktivnu kritiku, a jedino takva valja jer jedino ona može da urodi plodom( a pretpostavimo da nam je to cilj, a ne uzdizanje sopstvene vrednosti gaženjem drugih ili šta slično) je izuzetno težak zadatak. A neko ga je ovde vrlo olako shvatio.
Moram da napišem koju o tome zašto mi se ne sviđa način na koji je naš pridošlica PiPi kritikovao pesme članova.
Najpre, tajming. Šta biste pomislili o nekom ko vam prvi put ulazi u kuću i odmah prokomentariše kako niste dobro opajali jer eno vidi paučina u ćošku...PiPi je čim je stigao krenuo brže bolje da uočava greške, falčinke i propuste. Njegova kritika bi moždabila i bolje prihvaćena DA JE NAJPRE SEO I POPRIČAO..PROVEO NEKO VREME SA NAMA, PROČITAO DOBAR DEO BOGATOG SADRŽAJA OVOG foruma, stekao opštu sliku, pohvalio što god( ne da bi se dodvorio već zato što možda nešto i valja ovde!!!? Ali ne, on nije našao za shodno da uradi tako nešto, misleći valjda dovoljno je to što je ime, što ima iskustva, što je izdao ne znam kolko zbirki isl. Nego, baš poput majstora, ušao da popravi. Kao da su naše pesme bela tehnika sa falinkama, pa će on to začas da dovede u red. Svakako da nisu savršene, ali ako ćemo ih menjati, ili sebe kao pesnika, menjaćemo ih onda, onako i onoliko koliko smo sami spremni i voljni, čitajući druge pesnike. Jedino tako je moguće. U protivnom bi postojali brzi kursevi pisanja poezije.
Druga stvar, način na koji je to uradio. Evo nam,a sudije koji će reći ovo je poezija, ovo nije i udariti moćno o sto. Ajme, pa da je sto puta priznat, odakle mu ideja da sudi o stavaralaštvu na taj način, Da je možda rekao ovo mi se svidja ovo ne zbog toga i toga, u redu ali stavljati pesme u dzakove sa etiketama, ove za smeće, ove za police..i povrh svega ostaviti osmeh na kraju...Želi da dopre do mladih pesnika i pokaže im put do lepe poezije kako kaže...pa bolje bi to uradio da je samo bio tu sa svojom poezijom koja je mnoge momentalno osvojila. Da je bio kao nenametljivi uzor, putokaz možda. Trebalo bi da zna da ljudi najbolje uče od onih koje vole. A on je u tome u startu omanuo. Tea ga prihvati i takvog, zatraži savet a on joj kaže džaba kad ne znaš šta je kvalitet!!!?
I ne znam još bih svašta pisala,ali već sam i previše energije i vremena utrošila...

Bravo SaMar. Dijelim tvoje mišljenje. Svaka čast PiPiju, iako ne znam koje je profesije, ali mislim da je njegova metoda pogrešna. Poezija se piše srcem. Ako je dobra i kvalitetna, neko će je čitati, a ako nije, sama će pasti u zaborav. Mada mislim da cilj pisanja poezije i nije da bude pošto poto čitana. Ja mislim da poezija " mora da izađe iz čovjeka ", jednostavno mora. Kakvog će kvaliteta to biti, to je drugo pitanje. Ali prepravljati tuđe pjesme, po nekim književnim pravilima ( ako ih u poeziji uopšte ima ), za mene je skrnavljenje, kako pjesme, tako i ličnosti onoga ko je pjesmu napisao, a ne mora biti pjesnik i većinom niko i nije pjesnik. Još je gori postupak napisati nešto srcem, pa zvati PiPija da ti " prepravlja ", gubiti sebe, rasplinjavati se u tuđim stihovima. Pa imaš li Tea sopstvenu ličnost? Imaš li svoje " ja "? Možda zvuči grubo, ali je istinito. I šta imamo od Teine pjesme i " prepravljene " pjesme. Teinu pjesmu možemo staviti na erotiku, a PiPijevu "prepravljenu" na patetiku. Mislim........

Мислим да сте мало пореоштро реаговале. Тачно, Пипи је направио критику али ко год није хтео да расправља није морао. Једноставно, песник, писац, кажимо да то јесмо, може или да одговори или да игнорише написано од друге стране. Како је тема почела да се развија, само сам је пребацио у посебан део.
Свако ко упути критику, замерку боље речено упути је из свог угла виђења. Пар пута смо отварали ово али и гасили. Мислим да нам је тема конструктивно потребна. Грешимо, некада, и за себе кажем да не пишем увек најбоље. На ФБ у добих критику за кратке текстове из Питалица. И у праву је жена, нисам држао такт, реченице су дуге, сада их цепам. Ја то и јесам и нисам примечивао, можда неко и јесте али није ми рекао.
Тежимо да будемо бољи, Пипи даје примере како би он написао, стил којим пише је тежак, рекох то већ.
Овде је предвиђено да се види ко се кога стла држи, какве риме и тако. Има, на брзину писаног, то најбоље можете видети у Настави риму. Песма почне ок, средина ок а онда по неки крај падне од нигде.

U prilog ovome ispričaću priču o profesoru književnosti,
a uz to i pesniku,koji je kao zamena radio u jednoj srednjoj
školi i to sa đacima prvog razreda.Na prvom času imao je
zadatak da pregleda radove učenika koje im je zadao profesor
koga on menja.Zadatak je bio izraziti svoja osećanja kroz
poeziju.Jedan od dečaka je pisao o neuzvraćenoj ljubavi i
patnji koju nosi u sebi zbog toga.Ona je izgledala otprilike
kao Miđikina ili Teina pesma.Naravno pesnik,a uz to i kritičar
i poznavalac poezije je pesmu častio svakojakim "epitetima",
poput onih koje je Miđika dobila i pocepao mu pesmu ispred
nosa.Dečak se nakon toga nekoliko dana nije pojavljivao u školi,
pa ni kod kuće.našli su njegovo telo u jednoj provaliji na periferiji
grada.Pesnik je svoje ponašanja objasnio tako što je izjevio da
je kritikovao pesmu a ne emociju,pesmu a ne pesnika,pesmu a ne
nesrećno zaljubljeno srce,srce osobe a ne kamena...srce deteta.
Ako ova priča nije dovoljan razlog da se bude oprezan prilikom
kritikovanja onda zaista ne znam šta više da kažem pa da tom
egu bude jasno o čemu zapravo pričam.
Od ove priče i te škole ne rezlikuje se mnogo ni ovaj forum.
Ovo nije klasičan pesnički forum,niti književni kllub....i sl.
Ovde se zahteva onaj minimum pristojnosti kada se pojavljujete
da bar pokušate shvatiti ko su ljudi kojima se obraćate,kakve su
njihove životne priče(a ima veoma nesrećnih i čak tragičnih priča)
koje se provlače i kroz poeziju.Pa čak i da ne čitate ništa,da pogledate
recimo fotografije koje neki članovi postavljaju možete zaključiti o kakvim
se dušama radi.Ali ne možete čoveka zaslepljenog svojom veličinom
i svojim egom naučiti da sluša ili prepozna tuđi bol,jer samo svoj oseća
i prepoznaje.

Zaista mi je žao što sam morao ovako da reagujem,
ali previše sam takvih ljudi sreo u životu i zaista mi je
muka od njih.
Kritika-DA,ali povrediti,ubiti nekoga kritikom-NIKADA.
Ovo je moje posldenje obraćanje kada je ova tema u pitanju.
Svima bih ostavio osmeh,ali sam isuviše tužan da bi se smejao.

Ok, ok Vučko… Sve to stoji što si ti napisao – srce i čovek iznad bilo kojih pravila.

Ali siguran sam da PiPi zapravo nije imao nikakve loše namere… i da zna da će nekoga nešto da boli, verovatno ne bi ništa ni pričao o bilo čijoj pesmi… Meni se čini da on samo, čak ne ni preterano nametljivo, pokušava da pomogne drugima da postanu bolji pesnici, koliko god je to u njegovoj moći… Iako je, po mom skromnom čitalačkom mišljenju, on daleko, daleko od dobrog pesnika… Ali se trudi, ipak daje sve od sebe, i kao pesnik i kao učitelj pesništva, treba i to uzeti u obzir… Možda se i on sad oseća kao dečak čija je pesma (u njegovom slučaju: kritika) pocepana, nakon ovoga kako ste ga osuli kamenjem, a posebno ti Vučko. Zar se njegova osećanja ne računaju?

Postavlja se pitanje ko ovde ima veliki ego, da li onaj ko dopušta sebi da kritikuje, ili onaj ko daje sebi za pravo da kamenuje kritičara?

Naravno, PiPi bi mogao svakog ponaosob u pp-u da pita da li sme da mu kritikuje pesmu, koje pesme sme a koje ne bi trebalo… ali to bi moglo pogrešno da se shvati od strane onoga ko je pitan... i eto opet kamenovanja…

…ipak smo svi samo ljudi… imajmo razumevanja i za pesnika, i za kritičara, pa čak i za onoga ko kamenuje kritičara...

Pipi mozda nije imao lose namere, ali nije ih imao ni Vucko. Malo se duze znamo, razmenjivali smo rime i koliko toliko se upoznali. To sto je on mene branio je sasvim normalno, a Pipiju zameram samo to sto je izgleda to njemu zasmetalo. Zasto?
Cini mi se da je rekao da pesnik poput Vucka nikada ne bi ukazao na gresku!? Jeste, radio je to indirektno i ja sam ga pratila i videla gde gresim...Moza i ne postoji teznja u meni da budem bolja! I necu reci pesnik, jer to nisam, skidam kapu svima koji pisu, a ima ih jaku puno koje citam..

Nije PiPi davao kritiku. On je PREPRAVLJAO pjesme. To je za mene stvarno neobično i ne znam čemu služi. Njegove pjesme su njegove pjesme, njegovog stila, midjikine su midjikine. Ja sama mogu reći da ne znam da pišem pjesme i da mi se ono što sam napisala ne sviđa uopšte i nisam neki ljubitelj poezije. I sama sam davno još rekla da mi se dešava da se probudim u sred noći i da one rime, koje mi se motaju po glavi jednostavno " moram " da stavim na papir. Ako ih ne napišem, muče me i nema teorije da zaspim. Kakva je to pojava, ja ne znam, ali se meni dešava tako. I kako neko da prepravi moj doživljaj?Imam jednu pjesmu o poginuloj pastorki koju sam sanjala kao da je živa ili pjesma susret s majkom, koja je banalna, jednostavna po riječima, ali krije velike suzbijene emocije , cijeli moj odnos s majkom, koji nije jednostavan, sjećanja na rodni grad, koja nisu lijepa, sjećanja na drage, mrtve osobe. I sad treba neko da " prepravi " moja osjećanja, da bi bila metrički dobra ili šta ti ja znam već. To nije poezija.To je nasilje nad osjećajima drugih.

Kasno,prijatelju,dačak je već mrtav.

Вучко овде су људи, изграђени, надам се, нисмо деца да би се убили због грубе рећи. Ја бих хиљду пута већ био мртав.
Миђика је живахна на срећу.

Meni su tvoje pesme besherat teske, nekad jako tuzne, ti pises na cafeu i tamo sam te pratila,citala sta si postavljala. ...nekad bi to bilo u po noci....sama....znam taj osecaj...ja te razumem....

Nekako, Pipi, ti si pomenuo da ne mozes imati recept i misliti da si kuvar.

Ok, ajd ovako. Ja nisam nikad pravila po receptu, uvek po osecaju, uvek nesto dodam, nesto oduzmem, ne sledim ono sto pise...uvek se pojelo i pitali su za recepat....

drugo, moze i ovako da se kaze...moja pesma je moja igracka, samo moja i ona ce se nekome dopasti, nekom nece, ta nekolicina ce mene razumeti i dopasce joj se to nesavrsenstvo moje pesme...ja sam inace neko ko nikad nije voleo barbike.

Dragi moji, na ovaj portal došao sam iz istih razloga kao i vi, vežu nas iste želje, ista ljubav prema poeziji, došao sam biti jednak među jednakima, pokazao sam vam svoju poeziju i došao vidjeti vašu, kao i vi i ja imam svoje mišljenje što je to poezija, moje zablude nisu ništa manje ili veće nego li vaše, stoga ne mogu razumjeti vašu gorčinu.
Utjehu pronalazim u činjenici da je svaka od naših misli zapisana i da će ju u budućnosti netko drugi pročitati…
Osmijeh vam ostavlja…PiPi

P.S. Zahvaljujem na onim rijetkim glasovima razuma…

U meni nema gorčine, samo čuđenja zbog svega ovoga. Nadam se da smijem iznijeti svoje mišljenje. Mada sam u gornjim postovima mnogo toga već i rekla, prepraviti pjesmu znači napisati potpuno novo djelo. Teina i tvoja prepravljena Teina pjesma su dva različita svijeta, dvije različite emocije, dvije različite osobe, čak možemo reći i kulture, jer se to u pjesmama osjeća. Zbog toga nema kraja mom čuđenju. To bih shvatila da je bilo u radionici kao igra. Da jedni drugima prepravljamo pjesme po svom nahođenju i svojim stilom, ali u smislu kritike djeluje agresivno. Da li sam sada malo bolje objasnila razlog svoga čuđenja?