Модернизам
је динамичан и релативан појам који се користи да се означе савремене
појаве у литератури, уметности, односно оно што је ново, иновативно у
односу на традицију.

У том значењу појам је преузет из француског
језика. У немачкој литератури се користио термин модерна. Поред тога
овај израз се користио да означи и натурализам, декаденцу,
импресионизам, симболизам, футуризам, дадаизам, експресионизам,
неоромантизам, надреализам, егзистенцијализам.

Термин "модерна"
се почео употребљавати у доба ренесансе као обележавање уметности за
разлику од античке уметности у Италији "arte moderna" за разлику од
"arte antica" и како је у средњем веку средњовековна уметност схватана
као доба назадовања у уметности овај појам је обележавао позитивне
тенденције и напредак. У 19. веку се овај израз употребљава за
обелељавање уметности која има напредне квалитете. У ширем смислу речи
се данас овим појмом обележава уметност из краја 19. века и прве
половине 20. века. Термин модерно се не мора једнозначно употребљавати.
Поред тога се употреба овог појма употребљава за обележавање
савремености односно савремене уметности.

Модернизам je културни
покрет који генерално укључује прогресивну уметност и архитектуру,
музику, књижевност и дизајн и јавио се у деценијама које су претходиле
1914. Модернизам се јавио као бунт уметника и дизајнера против академске
традиције касног 19. века, и које је прихватио нове економске,
политичке и социјалне аспекте долазећег модерног доба.

Неки теоретичари праве поделу 20. век на модернизам и постмодернизам, док их други сматрају само сегментима истог периода.

Džon Čarls Dolman





Rejšagen Vulf



Tomas Aleksander Harison



Nubazone Fudživara



Džon Šerman

Ilustracija

Majk Ficpatrik















_________________

Škola Hadson River

Frederik Čerč

Dadaizam

Ernesto de Fjori









Georg Gros

Miloska Venera









Miloska Venera






Miloska Venera, pogled s leđa.






Crtež Miloske Venere koji prikazuje izgubljeni dio postolja sa natpisom.





Miloska Venera (Afrodita s Melosa, grčki:
Αφροδίτη της Μήλου, Aphroditē tēs Mēlou) je jedno od najpoznatijih umjetničkih djela. Izrađena je negdje u
periodu između 130. i 100. godine p.n.e. Smatra se da predstavlja grčku
boginju ljubavi i ljepote Afroditu
(Venera, prema rimskoj mitologiji).
Ova skulptura je isklesana iz mramora, u
veličini nešto većoj od prirodne; visoka je 203 cm. Ruke i originalno
postolje su izgubljeni. Prema natpisu na postolju (postolje je bilo
"privremeno" pronađeno a zatim ponovo izgubljeno ali postoje skice i
prijepisi natpisa, v. sliku dolje desno) Milosku Veneru je izradio
Aleksandros iz Antiohije. Prvobitno se djelo pripisivalo Praksitelu.
Ime je dobila prema ostrvu Milos, u arhipelagu
Kikladi, Egejsko
more, Grčka, gdje je 1820. godine pronašao mještanin Yorgos
Kentrotas. Prema rekonstrukciji, Miloska Venera je u lijevoj ruci držala
jabuku (milos na grčkom jeziku znači jabuka).
Miloska Venera je je skulptura nastala u staroj Grčkoj,
u doba helenizma. Ovaj period kulture i
umjetnosti
je trajao od IV stoljeća p.n.e. do kraja I stoljeća p.n.e. Kiparstvo
u helenizmu se odlikuje slobodnijim i naturalističkim pristupom izradi
skulptura. Najznačajnije skulpture iz navedenog perioda, uz Milosku
Veneru, su: Nika sa Samotrake, Laokoon i njegovi sinovi, Pergamski
oltar i dr.
Miloska Venera izložena je u Muzeju Louvre u Parizu.