Душан Радовић
(књижевник, песник, писац, уредник дечјих емисија на радију и телевизији)

Душан Радовић рођен је у Нишу, у Прилепској улици, 29.11.1922. од оца Угљеше, железничара, сина проте Михаила из Чачка, и мајке Софије, домаћице, рођене Стефановић, из Ниша. Био је треће од четворо деце. Живео је, како сам каже, између две породице, веома различите.Породица Радовић била је из Чачка - просвећена, образована,строга и пуна врлина. Друга је била породица Стефановић из Ниша у којој је било обичних људи - железничара, али пуних топлине и љубави.
Породица Душана Радовића се из Ниша преселила у Суботицу 1928. године где он завршава основну школу и 6 разреда гимназије. Од 1938. живи у Београду. Студира филозофију а затим ради на разним пословима (Уредник у „Пионирским новинама", уредник дечје редакције Радио Београда, главни уредник Дечје редакције ТВ Београд итд.). Са познатог ,,Студија Б" одлази 1983. у пензију. Преминуо је 16.8.1984.год.
Од 1954. до 1984. Душан Радовић је објавио следеће књиге:
,,Поштована децо", ,,Тужибаба и још 9 једначинки", ,,Смешне речи", ,,Зашто деца чачкају нос", ,,Како је кит постао домаћа животиња", ,,Причам ти причу", ,,Где је земља Дембелија", ,,Разбојник Кађа и принцеза Нађа", ,,Вукова азбука", ,,Че, трагедија која траје" ( са М. Бећковићем ), ,,Црни дани", ,,Зоолошки врт Београд", ,,Доколице", ,,Београде, добро јутро" ( 3 књиге ), ,,Волимо Београд свакога дана по мало", ,,Позив добрим људима", ,,Никола Тесла", ,,Није - јесте", ,,Игре и играчке", ,,Крокодокодил", ,,Седи да разговарамо", ,,Плави жакет", ,,Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак" - поезија и проза за децу у 4 књиге.
Постхумно су приређене књиге: ,,На слово, на слово", ,,О плакању", ,,Вестерн", ,,Женски разговори", ,,Кратке приче" и ,,На острвy писаћег стола".

DUSAN RADOVIC - ZENSKI RAZGOVORI

Moj kofer je spreman

Ako mene pitate ja sam za opreznost, za preventivu. Sa muzevi-
ma ne zna ... Zena mora svakog trenutka da bude spremna na
sve. Za svaki slucaj . Zato ja stalno drzim u predsoblju spako-
van kofer sa mojim stvarima. Ono sto mi je najpotrebnije, to
drzim u koferu. I moj muz to zna. Ako se nesto dogodi, ako me
izda ili izneveri ja uzimam kofer i odlazim. S vremena na vreme
prome nim stvari u koferu, operem ih ispeglam, provetrim - pa
opet u kofer! Taj mi kofer stoji kao onaj pesak za gasenje poza-
ra... Ako ne bude pozara, molim! Necemo upotrebiti pesak. I da
vidite, moj muz malo cvikuje od tog kofera. Mozda bi nekad ne-
sto i pokusao ali ga taj kofer i isprati i doceka. Ne moze a da ne
misli na njega. To ga razumljivo nervira i iks puta me je molio da
sklonim kofer da ga vise ne nerviram, ali ja necu! Samo tako mo-
gu da te sacuvam ako se nerviras. A kad prestanes da se nervi-
ras, sve je gotovo. Ako uhvatim, ako ti nadjem karte u dzepu ja
tog trenutka odlazim i nikad se vise ne vracam. Prema tome, mo-
zemo da se volimo, i sve normalno, ali kofer ima da stoji tamo

U muškarcima ima nešto ljudoždersko

Pravo da vam kažem, ja muškarce prezirem!Meni svaki muškarac liči na životinju!Svi imaju neki miris....
Strašno!
Kad govore - deru se, kad spavaju - hrču, kad jedu - mljackaju i srču....prave životinje!
Ne mogu nikako da obuzdaju ono životinjsko, primitivno u sebi!Uvek kad pogledam nekog muškarca, naročito od ovih mlađih, imam utisak da bi bio u stanju da me pojede!Ima nečeg ljudožderskog u njima....nečeg što još samo imaju zveri!
Jeste li ih gledali kad nešto rade, kad recimo cepaju drva?Oni to rade sa toliko besa, sa toliko mržnje - da je to užasno!Prosto je neverovatno kako jedan muškarac toliko može mrzeti običan komad drvata!A on ga mrzi - seva očima i škrguće zubima dok radi!
Muškarac je takav - on uvek mora nekoga ili nešto da pobeđuje: u fudbalu, u boksu, na radu, sa ženama....To im je u krvi.Oni se uvek bore protiv nekoga ili nečega!
I uvek se od toga oznoje!Odvratno!Prema tome, moje gledište je sasvim obrnuto od vašeg!Ja bih se pre ubila nego što bih dozvolila da me takne jedan takav oznojeni ljudožder!

GDE JE DLAKA



Kao pčela što u stalnom letu

nešto traži u šarenom cvetu,

šetao sam po dalekom svetu

i tražio dlaku u jajetu!



Pored mora,gde maslina drema

nađem jaje, ali dlake nema!



Gde je dlaka?

Pojeo je rak!

Dajte raka!

Pojela ga svraka!

Gde je svraka?

Pojeo je mrak!

Gde je mrak!

Strpan je u džak!

Još sam bio i krepak i zdrav!

Rumen, stasit,fantastično jak!

Najavih im da ću kao lav

progutati i svraku i džak!



Uplaši se stari džak,

rastrša se sivi mrak,

razlete se svraka,

razmile se rak,

pojavi se ona dlaka

- tanka, laka

dlaka kao dlaka!



I sada je opet sve u redu:

opet dlaka ono jaje krasi...

Navucimo mesečinu bledu

na prozore dana što se gasi.



Nekrolog



Bio je ljubimac muva,

predmet onog nežnog zuja

kad se češu krila suva

oko uva, kao struja.

Bio je i muvlja pista,

muvodrom i nosač muva,

muvotel muva turista,

muvofil, muvoman, pro muva.

Muvator i muvolog,

- smuvasmo mu nekrolog.

Вукова Азбука

Љ

Да је Љ нешто и да ваља
не би га имали сеЉак праЉа
мрЉА и гоЉа чкаЉ и чкаЉа,
Љубав?Да, ал љубав је патња.
Краљ?Такође ,ал где да нађеш краља?

М

Мамуран
миш
у
мемли
музеја
мерка
мртвог
мамута
Мајку
му,
миленијуми
минуше,
мраз
међу
мамутима
начини
масакр
и
помор....
Међутим
миш
још
мрда,
мишу
су
мало
и
мачка,
и
мишомор.

Н

У нануле може
и два Н да стане.
У банане као у нануле,
у наранџе као у банане.
Н се кане и у чај од нане.
Натруни се мало Н
и у нокле слане.
НАТЕНАНЕ,као неман,
само са Н хране....
Као звоно звони Н
и нема му мане.
Мада уме,као НЕ
да гађа ко тане.
Ал те ситне нитне
збиља нису битне.

Њ

Њ није право слово
мада је налик на њ.
Посекли здраво слово
остао глуви пањ.
Међу словима
Њ је велико
жвањ-жвањ.

О

ОПРЕЦИЈА 30 СЛОВА.
Свако слово по једно ново око.
Србија узела оловку и рачуна
колико векова
и још
колико Вукова јој треба
да се описмени.

Jesenja pesma


Sve je pošlo naopačke
za vrapce i mačke,
kad je jesen okačila
svoje žute značke,
kad je vetar zapevao
novembarske tačke...
Pažnja! Pažnja!
Velika jesenja kupoprodaja!
Prodajemo suncobrane
- kupujemo kišobrane!
Prodajemo staro lišće
- kupujemo pahuljice!
Prodajemo trotinete
- kupujemo sanke!
Kupujemo šubare
- prodajemo mašne!
Prodaćemo sokne
- kupićemo rukavice.
Prodaćemo sejalice
- kupićemo grejalice.
Prodaćemo sladoled
- popićemo čaj.
Jer:
Sve je pošlo strmoglavce
za ptice i cveće,
kad je sunce odustalo
na krov da nam sleće.
Kao da je žuto, ljuto,
kao da nas neće!