Драгош Калајић (1943—2005) је био српски сликар, новинар и писац.



Дипломирао је на Академији лепих уметности у Риму и стекао међународну
славу са новом формом хипереализма. Још као студент излагао је у Риму,
Милану, Бриселу, и Београду. У Риму је и добио награду за младе сликаре
још 1964. године. Глумио је Боба у филму Чудна девојка из 1962. године.



Организовањем изложбе „Обнова слике“ заталасао је југословенску ликовну
сцену. Било је то у галерији Културног центра. У Павиљону „Цвијета
Зузорић“ на Калемегдану је направио изложбу „Нова фигурација“.



Поред сликарства интензивно се бавио и писањем, објавио неколико романа и
студија као што су „Мапа (анти)утопије“ 1978, „Смак света“ 1980,
„Америчко зло“ 1993, „Издана Европа“ и „Русија устаје“ 1994. „Последњи
Европљани“ 2004. Писао је предговоре и уређивао низ књига из филозофије
аутора као што су Николај Берђајев и Лав Шестов.



Као новинар објављивао је прилоге у многим часописима и листовима,
годинама је био уредник у „Дуги“ и дописник Танјуга из Италије.



Био је директор „Прогресове“ галерије у Београду.



Смрт га је задесила у Београду, неколико минута после поноћи, 22. јула
2005. у 62 години. Његови посмртни остаци су кремирани 25. јула.



Био је познат по својој ексклузивности, шарму, елеганцији, свестраности.