LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Ticijan...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5036
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Ticijan...   21/3/2009, 11:49 am



Ticijan Večeli (ital. Tiziano Vecelli, 1490. — 27. avgust 1576) se smatra najvećim i najplodnijim slikarem Venecije u 16. veku i prvim slikarom koji je imao uglavnom klijente iz inostranstva. Bio je slikar na dvoru Karla V sa kojim je bio u veoma prijateljskim odnosima. Slikao je široki dijapazon motiva - religiozne i mitološke motive, portrete, alegorije i drugo.

Ticijan je rođen oko 1490. godine u gradu Pijeve di Kadore u Venetu. Bio je učenik Đovanija Belinija i radio je zajedno sa čuvenim Đorđoneom od 1507. godine. Svoj prvi veliki uspeh ostvario je delom „Uspeće Bogorodice“ oslikanim u crkvi Frari u Veneciji od 1516. do 1518. godine. Dela Mikelanđela i pozne renesanse uticala su na njegove kasnije radove. Ovaj izuzetni slikar je imao veliki broj patrona tokom svog života - od crkava i vlade Venecije do Mantua Gonzage, vojvode od Ferare, za koga je slikao svoje rane radove sa mitološkom tematikom. Takođe je slikao i za moćne vladare Urbina i porodicu Pape Pavla III. U svojim poznim godinama slikao je poetične mitološke prizore za kralja Filipa II. Razvio je veoma lični stil kojeg karakterišu raznovrsni i slobodni potezi i tamniji tonaliteti i koji je imao značajan uticaj na slikarstvo narednih vekova.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 59520
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Titian...   15/6/2010, 10:50 pm

Rođen je u planinskom gradu Kadoru. Lodoviko Dolče beleži da je sa osam godina došao u Veneciju. Otac ga je poslao na učenje kod mozaičara Sebastijana Zukala. Zatim je otišao kod Đentila Belinija. On mu se učinio staromodan pa odlazi kod Đovanija. Ni tu nije ostao dugo već prelazi kod Đorđonea.
Rana smrt Đorđonea (1510.) i odlazak Sebastiana del Piomba u Rim (1511.) ostavilo je polje umetnosti Ticijanu, i od smrti Belinija 1516. do njegove smrti 1576. bio je bez sumnje vodeći slikar u Veneciji. Tokom ovog perioda razvio je specijalne kvalitete venecijanskog slikarstva na oba nivoa intimnom i monumentalnom, kroz koje se njegova slava raširila kroz Italiju i severnu Evropu. U vreme njegove smrti uticaj venecijanske umetnosti bio je gotovo jednak onom iz Rima, i njegove pristalice su imale argumente za tvrdnju da, iako je Mikelanđelo bio najveći skulptor koji je ikada živeo, Ticijan je bio najveći slikar.
Postoje sumnje u datum njegovog rođenja. U kasnijem životu on je preuveličavao svoje godine, da bi izazvao pažnju patrona, tako da je ponekad datum rođenja smeštao tako rano kao što je 1473. Ali njegovi najraniji radovi datuju se u 1506-1512 i, ukoliko se nije kasno razvijao, verovatnije je da je tada bio mlad čovek, najviše u svojim ranim dvadesetim, što bi značilo da je rođen oko 1490.

Venecijanski portret

Razvoj portreta kao nezavisne forme javio se istovremeno u severnoj i južnoj Evropi sredinom XV veka. Venecijanski renesansni portret je važan deo uopštenog evropskog fenomena jer je direktno vezan za individualne činjenice, što je tipično za venecijansku umetnost, i posebno dobro polazište za portretisanje.
Već sredinom veka profilna forma portreta bila je van mode. Tročetvrtinski portret bio je flamanskog porekla. Izmislio ga je Jan van Ajk, čije je radove, originale ili kopije, morao videti Antonello da Messina u Napulju pre nego što je posetio Veneciju 1474. Đovani Belini, iako je radio na sličan način kao Antonelo čak i pre njegovog dolaska, ponekad usvaja flamanski način u potpuno razvijenoj formi. Psihološka namera njegovih portreta, iako su u delovima realistični, manje je iskrena. Kombinacija tipičnog sa individualnim zavisi, delom od statusa naslikanog, ali je takođe karakteristika renesansnog portreta uopšte i venecijanskog renesansnog portreta posebna.
Značajan razvoj javlja se na portretima Đorđonea. U izvesnom smislu on zauzima ključno mesto u istoriji venecijanskog portreta, iako delom verovatno pod uticajem Leonarda, on izaziva osećaj unutrašnjeg života na portretisanom što teško da je bilo realizovano ranije. Čini se da vidi model kroz poetski veo, čineći da osećamo da je portret isto toliko njegov unutrašnji svet koliko i portretisanog. (Laura se čini kao idealna figura, koja postoji samo u mašti.) Laura pripada novoj vrsti poetskih ili “fensi” portreta, koji su postali veoma popularni, formirajući ukus koji je trajao do sredine veka. Za Đorđonea oni su svakako imali duboko značenje. Đorđone je često radio autoportrete-David, autoportret sa glavom Golijata. Likovi u Đorđoneovim fensi portretima, kao i njegov rad u celini, nisu u tolikoj meri produkt tradicionalne ikonografije koliko njegovog unutrašnjeg života.
Prvi Ticijanovi portreti su još uvek Đorđoneovski. Portret čoveka sa ogromnim plavo-srebrnim rukavom, takozvani Ariosto u Nacionalnoj galeriji u Londonu, je primer ovoga, bez obzira na snagu lika koju projektuje na posmatrača. U Ticijanovom Koncertu u Pitiju, tri figure su udružene u situaciji koja je jasno ispunjena ljudskim značenjem, iako joj je dat narativni kontekst. Ova slika ima tako jaku unutrašnju tenziju da su devetnaestovekovni romaničarski istoričari predpostavili da je scena uvod u ubistvo. Ovo je interesantna predpostavka, ali na jednoj drugoj slici ubijanje je zaista i predstavljeno, na takozvanoj Bravo od Palma Vecchioa. Vekio je jedini koji je nakon Đorđoneove smrti mogao biti takmac Ticijanu u portretnom slikarstvu. Ticijanove slike stvaraju iluzivnu psihološku situaciju, Vekijeove dramu. Dok su Ticijanove slike poezija, Vekijeve su proza. Najkarekterističniji Vekijevi radovi su idealizovani portreti putenih kurtizana.
Ticijanova Flora 1515. u Ufićiu, iako manje putena od Vekijevih kurtizana, je esecijalno ista vrsta rada. Svakako da je postojao model, jer fizička realnost figure biva identifikovana, sa idealom nimfe, i upravo je u ovoj esecijalnoj klasičnoj ravnoteži između “sensous” i idealnog leži specialan karakter venecijanskog “fancy portrait”.
Flora pokazuje novu fazu Ticijanovog stila kao slikara figure, kojoj pripada i Čovek sa rukavicom 1523.
U Ticijanovim portretima ogleda se istorija Italije i Evrope XVI veka. XVI vek obilovao je traktatima. IL CORTEGIANO-DVORANIN, Baltazara Kastiljonea, zatim Traktat o slikarstvu, vajarstvu i arhitekturi, Đovani Paola Lomaca. U ovom Traktatu bar tri poglavlja se odnose na portret. On preporučuje slikarima da predstave idealni lik portretisanog, a ne stvarni. Lomaco insistira na GRANDEZZA-veličanstvenost koju slikar mora da naslika, kao i MAESTA-uzvišenost, NOBILITA-plemenitost, GRAVITA-ozbiljnost. Ove osobine vladar i humanista morao je da ima. Sem Ticijana firentinski maniristi (Broncino) radili su idealizovane portrete, tako da su lica portretisanih kao maske.
Ticijan nije bio dvorski slikar, bio je slobodan u svom ateljeu. Pijetro Aretino povezao ga je sa velikim vladarskim porodicama d’Este-vladari Ferare, Izabela i Alfonso, i Gonzage-vladari Mantove, Federiko II.
Ranih tridesetih kurs Ticijanovog portretisanja se promenio. Postao je popularan kao dvorski portretista i tokom naredne dve decenije uradio je skoro sve vođeće priceze severne i centralne Italije i mnogo manje značajnih ljudi. Jedino u Firenci nije bio poželjan. Ali on je bio toliko tražen, da kada je na primer urbinski vojvoda čuo za izuzetnu sliku dame u plavom na Ticijanovom štafelaju (gotovo sigurno radi se o La Bella, 1536-7), odmah je poslao agenta da proba da mu je dobavi. Tri četvrtine visine La bele, sa bogatstvom detalja i lepotom boje i tekstila je tipična za stil koji je Ticijan razvio za dvorske portrete. (npr. Frederigo Gonzaga, Marquis of Mantua c. 1523) Svaki od Ticijanovih portreta je dizajniran ne samo da pokaže spoljašnost portretisanog, već i određeni koncept njegove uloge i status.
U Bolonji 1530. markiz od Mantove upoznao je Ticijana sa Karlom V (1519-1558), i na portretima koje je naslikao za Imperatora, umetnik je ustanovio obrazac za razvoj dvorskog portreta u naredna dva veka. Imperator je bio pravi zaljubljenik u umetnost i brzo je shvatio Ticijanov genije. Jedan od Ticijanovih prvih zadataka bio je da naslika novu verziju carevog portreta u punoj veličini (stojeća figura), koji je već u Nemačkoj naslikao dvorski slikar, Saiseneger. To je bilo prvi put da se Ticijan prihvato takvog zadatka, koji je bio nemački izum, ali je Ticijanova verzija, sada u Pradu, dala novo telo i krv Sisenegerovoj suvoj figuri.
Iste principe upotrebio je Ticijan slikajući imperatorovu mrtvu suprugu, Imperatorku Izabelu, koji je kasnije Karlo poneo sa sobom, kada je nepustio presto i otišao u manastir u Yuste.
1533. Ticijan je dobio titulu viteza od Imperatora, i 1548. on je pozvan da prati cara na kongres u Augsburgu. Ovo je bio trenutak carevog najvećeg političkog uspeha, Ticijan je zabeležio imperatorovim portretom (Apeles-Cezaru). To je bio konjanički poretret cara naslikanog kako polazi u bitku kod Milberga. Ovo je prvi kraljevski konjanički portret, koji je započeo tradiciju koju će nastaviti Rubens, Van Dyck i Velaskez u XVII veku. Car u ruci drži koplje a ne mač. Koplje je simbol arhanđela Mihajla, svetog Đorđa, ali i simbol moći u rimskom carstvu. Trenutak kada rimski imperator odlazi u boj naziva se profectio augusti a povratak adventus augusti. Karlo je hteo da bude naslikan u trenutku profectia. Bitka kod Milberga, kada je Karlo V pebedio ligu protestanata koju je predvodio Johan Fridrih Saksonski. Ta bitka doživljava se kao bitka spasa katoličanstva. Duhovni parnjak Karla na konju je Karlo V u fotelji 1548. Ovaj portret je otelotvorenje političke aktivnosti. Karlo ima okovrata orden Zlatnog runa na vrpci i ime štap u ruci (bolovao je od kostobolje). Ovde je bez spoljašnjih detalja Ticijan pokazao da je u pitanju vladar.
Karla V je na prestolu nasledio Filip II. On se 1544. oženio sa Marijom Tjudor i postao kralj dve Sicilije. On je bio veliki Ticijanov patron. On je za njega uradio oko 25 slika. Za njega je Ticijan uradio stojeći portret u oklopu sa mačem i portret u fotelji sa žezlom u ruci.
Ticijan je radio i portrete duždeva. Dužd Andrea Griti predstavljen je kako hoda.
Patron Ticijanu bila je i porodica Farneze-najveći rimski patron- i pod Farneze papom, Pavlom III, Ticijan je posetio Rim i stanovao u Vatikanu. Dok je bio tamo započeo je svoj prvi grupni portret, na kome je papa prikazan sa svojim »Nipoti«, Ottavio Farnese i kardinal Alesandro Farnese. Kao pogled na život Farnezeovih slika je alarmantno obelodanjujuća, i možda zbog toga nije ni čudo što nije nikad završena.
1550. naslikao je u punoj veličini portret nepoznatog čoveka, tzv. Duke of Atri. Sva magija korelacije između prednje forme i prostora pozadine, što je ključno za ticijanov pozni reriod, je ovde prisutna. Remek delo kao takvo , kao i u Ticijanovom dovođenju portreta na granicu ljudskih i umetničkih mogućnosti.
Ticijan je radio i portrete dece. Rančuo Farneze 1542. prvi portret za porodicu Farneze. Klariče Stroci.
Drugi Ticijanovi kasni portreti razvili su jednostavan odnos između boje i teksture, sličan onoma na Čoveku sa rukavicom, ali sa slikarskom slobodom karakterističnom za umetnikov pozni stil. Čak i na svom poslednjem portretu, Jacopo Strada 1567-8 u Beču, Ticijan još uvek eksperimentiše.
Od Ticijanovih savremenika, pored naravno Đorđonea, samo Lorenco Lotto mu se približava u razumevanju mogućnosti portreta. Lotovi portreti su visoko individualni.
Tintoreto i Veroneze, Ticijanovi mlađi suvremenici, slikali su portrete visokog kvaliteta, ali ne može se ništa dodati njihovom doprinosu. Tintoreto je rano razvio formulu za masovnu produkciju portreta, i postoji mnogo stručnih ali dosadnih portreta senatora i drugih Venecijanaca iz njegovog studija. Teško da je ikad napuštao Veneciju, nije razvio dvorski stil, njegove boje su uvek prigušene a njegov efekat jednostavan. Ističe se Portret čoveka sa zlatnim lancem. Njegovi portreti imaju karakter laičkog, izuzev Autoportreta u Luvru koji je urađen vizionarskim intenzitetom koji je inaspirisao njegove velike religiozne radove.
Veronezeovi portreti nadovezuju se na njegovo slikarstvo. Njihovi pozitivni kvaliteti, bogatstvo i jedinstvo boje i velika blagost forme, su kvaliteti svih njegovih radova. Njegov najoriginalniji doprinos je postavljenje portretisanog pored monumentalne arhitekture, oplemenjujući ga tako što ga naslika sa okruženjem koje je na višem nivou od onog portretisanog: savet koji je ušao u rečnik sedamnaestovekovnog portreta.

***********************************************************

Ticijanova dokumentovana karijera trajala je 68. godina. Već na početku karijere došao je do ključnih otkrića u istoriji umetnosti. On je prvi slikar koji je oslobodio potez četkice od tačne deskripcije taktilno datih površina, volumena i detalja i pretvorio ga u sredstvo direktne percepcije svetla kroz boju i u sredstvo izražavanja osećanja.
Ticijan je jedan od najvećih kolorista u evropskom slikarstvu. On gradi formu bojom i odnosom tonova. Imao je specifičnu tehniku slikanja koju je opisao njegov učenik Palma Đovane (koji je dovršio Pijetu koju je Ticijan namenio za svoj grob).
Nikada nije slikao figure alla prima. Poslednjim potezima omekšavao ili ponekad modulirao najjača osvetljenja u polutinove i to prstima. U poslednjoj fazi izrađivanja slike najviše se koristio prstima. Koristio je specifičan način slikanja manierra dell toco- kratki udari četkom po platnu.
Istinski Ticijanov učitelj je Đorđone koji je izveo tonsku revoluciju u kojoj se boja menjajući se na svetlosti oslobađa svakog uplitanja crteža.
• Biskup Jakopo Pesaro
• Ciganska Madona (1510/15)-decentralizovana kompozicija, koja je ipak uravnotežena. Ravnoteža boje i svetla nadoknađuje asimetriju kompozicije. Čitavo Ticijanovo delo karakteriše upotreba dijagonala, kojom se razbija renesansni sistem simetrije i ravnokrakog trougla. Lik ciganske Madone može se upisati u jednakostranični trougao. Trougao je za Ticijana ono što je spirala za Rafaela ili blok za Mikelanđela. Ta dva elementa –trougao i dijagonala on uvek kombinuje.
• Noli me tangere (1511-12) Kompozicija je razvijena tako da dobija ritamkoji objedinjuje figure i pejzaž. To je nova vrsta visoko integrisane kompozicije, gde forma i sadržaj stvaraju kompoziciju, harmoničnu i krajnje dramaričnu jer formalna kompozicija direktno proizilazi iz dramatične akcije.
• Sveti Marko i svetitelji kuge (sveti Kozma, sveti Damjan, sveti Roko, sveti Sebastijan) –1511.
• Sveti Antonije u Padovi 1510-11. Franjevačka hodočasnička crkva IN SANTO. Franjevci su zahtevali tri freske: Čudo novorođenčeta, Čudo isceljenja plahovitog sina i Ljubomorni muž. Vidljiv je uticaj Đotove kapele Arena, kao i Mantenjinih slika u kapeli Ermitani. Čudo novorođenog deteta je posebno ikonografski zanimljivo, jer se događa pored statue rimskog imperatora. Antonije Padovansko je svetitelj XIII veka i nije imao veze sa rimskom imenjakom. Ticijan je znao da statua imperatora određuje mesto kao mesto suda. . Renesansni slikari su bili upoznati sa antičkim reljfima gde je figura rimskog imperatora i sa delom Apuleja Apolonija (drugi vek nove ere) ili Odbrana. Tu postoji opis scene u kojoj je žena optužena za preljubu, a da je svedočio mali sin u prisustvu skulpture. Ticijan je prizor hristijanizovao. Za razliku od Apuleja na Ticijanovoj slici je prikazana zemaljska pravda koja greši dok je Antonije Padovanski našao tek rođeno njeno dete da govori u odbranu žene.
• Drvorez Trijumf Vere 1511. Rađen je iz odvojenih blokova. Po nameni izvođenju vi]ljiv je veliki uticaj Direrovih drvoreza. Ticijan stvara drvorez kao samostalno delo (a ne kao do tad kao ilustraciju za knjigu). Prisutan je uticaj Mikelanđela i Rafaela-Bitka kod Kašine-mnogoljudna kompozicija je neuobičajena za Veneciju. Ceo drvorez imao je gotovo oblik friza. Procesiju predvode Adam i Eva i starozavetni patrijarsi. U centru je kočija sa Hristom na nebeskom globusu, točkove guraju jevanđelisti, a iza su biskupi i hrišćanski svetitelji. Ikonografija je veoma sadržajna. Tradicija seže do XII veka. Dante opisuje Beatriče kako se uspinje kočijama na dva točka (simboli Starog i Novog zaveta), a kočiju naziva trijumfalnom. U pesmi nad pesmama nevesta se ilustruje kako se vozi kočijama, kao aluzija na njen prelazak u hrišćansku veru. Kočija je kod Ticijana spoj Starog i Novog zaveta, nešto što objedinjuje istoriju čovečanstva. Veliki uticaj je imao Savonarola. Trijumf Hrista je prikazan po uzoru na antički trijumf. Prikazan je instrumentima martirija, praćen brojnim starozavetnim i novozavetnim sledbenicima i sibilama. Savonarola pominje i sibile-sibile najavljuju Hrista koji je veza između ante legem, sub lege i sub gratia. Ovim drvorezom pokazuje se ne samo zeološki stav već i odrećene političke ideje. Venecija je napadana od strane Kambrejske lige, ali je sačuvala autonomiju. Tako ovaj drvorez predsavlja trijumf vere ali i kult venecijanske države.
• Alegorija tri životna doba 1512-13
• Portret čoveka sa bradom (rukavom), Ariosto, 1511-13. Novi realizam pokreta i izraza je prenet sa religioznih i narativnih slika na portret. Nova je briga za karakter portretisanog.
• Devojka pred ogledalom 1512-15.
• Nebeska i zemaljska ljubav 1515. Zemaljska ljubav je možda Violanta, ćerka Palma Vekija, u koju je Ticijan bio zaljubljen, a koju Venera ubeđuje da primeti slikarevu ljubav. Dve žene slične su dvema personifikacijama koje tumači i opisuje Čezare Ripa kao felicita eterna i felicita breve. Kompoziciono slika vodi poreklo od jednog veoma starog tipa slika koji se može nazvati debatna slika-slika koja predstavlja dva alegorična bića koja simbolizuju ili zastupaju dva različita moralna ili teološka načela.
• Asunta – Uspenje Bogorodice 1516-18. Ovo je Ticijanova prva javna porudžbina za glavni oltar franjevačke crkve Santa Marija Gloriosa dei Frari, čiji monasi u početku nisu hteli da je prime. Sveti događaj se odvija u našem svetu, u njemu i mi emotivno učestvujemo. Ticijanov svet je neposredan i empirijski. Ticijanovi svetlost i senka otkrivaju formu, a boja je supstanca od koje je ona oformljena. Venecijansko slikarstvo se zasniva na boji, svetlosti i prostoru, a tek sekundarno na formi. Niko pre Ticijana nije tako suštinski predstavio Uspenje. Ovom slikom najavljuje barok. Podela na tri dela biće poštovana i u XVII veku. U donjoj zoni (zemaljskoj) slika apostole oko preaznog Bogorodičinog groba. U drugoj zoni je Bogorodica na oblaku od anđela. U trećoj zoni je Bog otag koji na nebu preuzima Mariju. Osim teološkog značaja iskazuje i političku istoriju. 1516. je vreme kada je Kambrejska liga uništena. Trijumfalni duh slike je izraz trijumfa Venecije kao države
U ovoj prvoj fazi oformljene su neke osnovne osobenosti Ticijanovog kolorita: jaka svetlosna snaga njegovih boja, stvarnost, drama. Boja je još uvek samostalna, bez dubokog odnosa sa formom, pri čemu je glavni nosilac zvučnosti boja, ne čovek kao u kasnijim delima, već odeća.

II Faza –monumentalni stil
Od 1516. počinje da radi za Alfonsa I d'Este, vojvodu od Ferare (protivnik Julija II). Radio mu je nacrt za jedan balkon, kupovao antikvitete. Za njegovu alabasternu sobu (studiolo d'alabastro) za uživanje uradio je tri kompozicije, sa osvrtom na paganizam. Čuveni studiolo imala je Izabela d'Este, Alfonsova sestra, i smatra se da je ona uticala na njega u određivanju ikonografije slika. Prve dve je naslikao po Filostratovim opisima antičkih slika u jednoj vili blizu Napulja-IMAGINES. Prvu sliku u ovoj seriji za vojvodu naslikao je Đovani Belini 1515-Gozba bogova. Na njoj je Ticijan ponovo naslikao pejzaž da bi odgovarala ostalim slikama u seriji. Na svoje tri izvanredne kompozicije Ticijan dostiže punu slobodu figuralne kompozicije i kolorističkog izraza. Kao i figura važan je pejzaž ispunjen vazduhom i svetlom. Nema pejzažnih pozadina već figura u pejzažu. Na ovoj skupini slika raste Ticijanova imaginacija, kao i njegove tehničke sposobnosti.
• Praznik Venere 1518-19. Prodire u samu suštinu antinčke umetnosti kroz osećanje života i čulnosti.
• Bahanalije na Androsu 1522-23. Pagansko nadahnuće na ovoj slici dostiže vrhunac. Bah je možda urađen prema nekoj antičkoj skulpturi.
• Bah i Arijadna 1522-23. Literarna osnova su ovde Ovidijeve Metamorfoze. Ovo je retka tema. Posle Ticijanove smrti nazvana je Laokon, zbog figure obmotane zmijama. To je Ticijanova vizija Laokona. Bahov pokret ruke asocira na pokret boga iz Mikelanđelovog Stvaranja Adama. Najčuvenije Ovidijevo delo je Kalendar Praznika. Tu opisuje dva susreta Baha i Arijadne. Tezej je Arijadnu ostavio na Naksosu. Tu je sreće Bah i vodi je na Olimp-Na svadbi je Arijadna dobila zlatnu dijademu koju je izradio Hefest. da bi se ovekovečila ljubav Baha i Arijadne, ova dijademe je preneta među zvezde kao sazvežđe Severna Kruna. Druga verzija je da je Bah ostavlja, ali se vraća i njenu krunu prenosi na nebo- Corona borealis. Ovidije pominje tigrove, a Ticijan slika leoparda, geparde i pantere. (D' Este je imao veliku strast prema egzotičnim bićima- figura leoparda pokazuje značaj patrona). Smatra se da je za ovo delo Ticijan koristio Ovidijevo delo Veština ljubavi, gde se opisuje ljubav Arijadne i Baha. Pokret Baha koji izleće iz kočije podseća na reljef rimskog sarkofaga sa pričom o Orestu.
• Poliptih iz Breše 1520-22. Averoldi oltar je poručio papski legat Averoldi. Vaskrsenje Hristovo je u sredini, Blagovesti , dva svetitelja i donator. U inerpretaciji Hristove figure vidi se da je poznavao skulpturu Laokona. Jedan od svetitelja je sveti Sebastijan na kome se vidi uticaj Mikelanđelovog pobunjenog roba. Noćno svetlo prigušuje blistavu paletu sa ciljem postizanja dramatičnosti.
• Polaganje Hristovo u grob 1525. Položaj Hrista je pozajmljen sa jednog rimskog sarkofaga. Ističe se dublji kolorit, punija faktura.
• Madona Pesaro dovršena 1526. Sliku je 1519. poručio biskup Jacopo Pesaro za crkvu Sta Marija Gloriosa dei Frari. Po prvi put je kompozicija ukošena.Veliki stubovi koji su tu predstavljaju bitna sredstva za buduće slikarstvo-naglašavaju kompoziciju tako da se velika vertikala uzdiže iz klečećeg Pesara sa desne strane nastavllja se preko figure svetog Franje i uspravnog deteta Hrista. Vertikala sa leve strane definiše zadnji plan kompozicije i naglašava dve figure koje se kreću jedna od druge. Sveti Petar na unutra prema Madoni, nosač zastave na spolja prema njegovom zarobljeniku Turčinu, da bi stvorili masivni blok iznad klečećeg biskupa Pesara u njegovoj crnoj odeći. Na vrhu stubovi probijaju oblak na kome su puti sa krstom.
• Oltar Gozzi u franjevačkoj crkvi u Ankoni. Madona u slavi sa donatorom Albize Gozzi. Ticijan koristi Rafeolovu kompoziciju Madone Foligno.
• Čovek sa rukavicom 1527. Karakteristična je izražajna igra ruku.
• Smrt svetog Petra Martira 1528-30. (uništena u XIX veku, danas poznata samo po kopiji). Urađena je za dominikansku crkvu SS. Đovani e Paolo koja je izgorela u požaru 1867. To je poslednje veliko Ticijanovo delo za venecijanske crkve, gde je utvrdio svoj monumentalni stil. Ovde razvija dramatičan odnos figura prema pejzažu. Novina ovda noje samo u pokretu, već i u načinu na koje je drveće uključeno u stvaranje emocije scene. Koncepcija celine je u venecijanskoj tradiciji. Snažni pokreti i gestovi figura pokazuju razumevanje klasičnog dramatičnog patosa, prisutnog na Laokonovoj grupi koja je otkrivena 1506. godine u Rimu. Ticijan u svom slikarstvu koristi znanja antičke umetnosti i umetnosti centralne Italije, ali ih obrađuje na svoj način stvarajući poseban stil i osnov za budući razvoj venecijanske škole.
Krajem druge decenije XVI veka dolazi do preloma u Ticijanovoj umetnosti. Ovo je period herojskog patosa, uzvišenog osećanja života. U ovom periodu pejzaž zauzima značajno mesto u Ticijanovoj umetnosti i to ne damo kao fon za mitološke i religiozne kompozicije, već radi i samostalne pejzaže-Pejzaž sa svetim Jeronimom. Ticijanov pejzaž se razlikuje od svega ranije viđenog u venecijanskom slikarstvu i od tradicionalnog pristupa u smislu mnoštva različitih pojava i motiva, kao i u pripovedačkoj i emocionalnoj vezanosti sa temom. To nije pasivno posmatranje idiličnih prizora kao kod Đorđonea već i dramatičnost sadržaja. Njegovi pejzaži su ispunjeni aktivnim životom i nose psihološko emocijonalni naboj. On stvara prostorno emotivno jedinstvo naba i zemlje više bojenim i svetlosnim odnosima na slici nego crtežom i perspektivom.
Nov stil Ticijana uvodi i u portretnu delatnost. Oslobađa se Đorđoneovog sanjalaštva koje je još uvek prisutno u Mladiću sa rukavicom, i daje veću oštrinu individualnim odlikama karaktera. Postiže veličanstvenost paradnog portreta; Alfonso d'Este, Frederiko Gonzaga, Čovek sa sokolom. Ali ovaj paradni portret razlikuje se od papskog u Rimu i portreta po kneževskim dvorovima. Još uvek nema onog dubokog stvaralačkog prodiranja u suštinu čičnosti kao što će toga biti na portretima iz 40-ih godina XVI veka. Njega ne interesuje neki trenutak iz života portretisanog, već ono postojano i suštinsko u njegovom duhovnom i fizičkom izgledu.

III faza-konzervativna

30-ih godina započinje snažno konzervativna faza Ticijanove umetnosti. Dolazi do slabljenja dramatičnosti i izbegavanja herojskog patosa. Njegova umetnost postaje konkretnija i intimnija. Ticijan se okreće od sveta klasike-idealnih likova-kka stvarnosti. Njegova umetnost postaje konkretnija i intimnija. Velike oltarske slike zamenjuje narativnim kompozicijama u duhu stare venecijanske škole. U koloritu izbegava snažne boje i okreće se konkretnim, ali složenijim i prefinjenijim senkama tonova. Obraća pažnju na detalje, interesuje se za žanr, pejzaž, mrtvu prirodu. Ne slika sano uzvišene pojave, već i obične svakodnevne scene. Ne lišava se veličanstvenosti likova, ali daje im nešto topline i srdačnosti. Njegove slike su bogatije senkom i šire u zamahu.
• Vavedenje Bogorodice 1534-38. Još uvek je na mestu za koje je bila namenjena (danas Akademija u Veneciji). To je freska za Skuola del Karita. Primetno je bogatstvo kolorita u detaljima, ali slaba ekspresija figura i strogost formi. Prikazao je i portrete članova upravnog odbora bratstva della Carita, gde su mu uzor bili nemački grupni portreti. Problem je bio kako ukomponovati stvarna vrata u slikanu arhitekturu. Kameni blokovi uokviruju vrata i stvaraju dovratnike, tako da je napravio stvarni prolaz u slici. U pozadini se vidi struktura Palazzo Ducale. Sve to govori o njegovom poznavanju arhitekture. Poznato je da mo je prijatelj bio Sansovino. U prvom planu u podnožji su rimski torzo bez glave i žena koja prodaje jaja. Svaka figura i detalj na slici ima značenje, što je osobina XVI veka. Torzo bez glave je simbol paganskog sveta pre donošenja zakona-ante legem, stara žena u orijentalnoj košulji sa jajima ,Jevrejka je simbol Starog zaveta-sub lege, a Bogorodica simbol milosti-sub gratia.
30-ih i 40-ih godina Ticijan ulazi u internacionalnu fazu svoje karijere. Od 30-ih godina njegovo slikarstvo postaje minucioznije, potezi četkom manji, detaljni završetak sllika.
• Urbinska Venera dovršena 1538. Naslikana je za Guidobalda dela Rovere, koji je tada bio vojvoda od Urbina. Tražio je od Ticijana da naslika donna nudo. Ovo je prva u nizu Ticijanovih ležećih Venera. Poza je verno preneta sa Đorđoneove zaspale Venere (verovatno na zahtev naručioca). To je tip Venera Pudica-stidljiva Venera. Umesto Đorđoneovog pejzaža, akt je u enterijeru, realistički pristup i erotičnost. Na ovoj slici Ticijan se najviše približava centralno italijanskom manirizmu i to u ornamentalnosti slike.
• Portret Pjetra Aretina
• Dužd Andrea Griti, smatrao je da Venecija mora biti kulturni centar. Tražio je Ticijanu fresku na ulazu u privatne odaje koje vode u palazzo Ducale. Tu je naslika Sveti Hristofor-kako je svetac kolosalnih razmera izdrzao Hristovo iskušenje, tako je i Venecija preživela Kambrejsku ligu.
• Bitka za Ca d'ore poznata je preko niza kopija (kopija u Ufićiju i Rubensova kopija). Sačuvana su dva Ticijanova pripremna crteža koji potvrđuju bravuroznost u crtežu i pokazuju stav Ticijana i Venecijanaca prema pripremnom crtežu koji nije dovođen do perfekcije kao u Firenci. Postavlja se pitanje da li je to bitka kod Spoleta ili bitka za Ca d'ore. 1513. poručena mu je bitka kod Spoleta za salu velikog u Duždevoj palati. Tu su bile predstavljene scene bitaka važne za papstvo i hrišćanstvo. Tu sliku je završio tek 30-ih godina, a dužd Andrea Griti ga je nagovorio da promeni temu jer slika zastavu i grbove porodice koja je 1508. predvodila Veneciju u borbi protiv Habsburgovaca. Umesto trijumfa nemačkog cara nad papom (Barbarose nad Aleksandrom III), on slika trijumf Venecije na početku XVI veka.


IV faza-manirizam
Maniristička faza Ticijanova, peta decenuja XVI veka.
Ranih 40-ih godina na Ticijanovim delima ponovo plamte strast, boja i akcija. Venecija je još 20-ih. počela da se otvara prema Rimu (za vreme dužda Andre Gritija). Od pete decenije u Veneciji čitava jedna grupa slikara prihvata forme centralno-italijanske umetnosti posebno Rima (Rafael, Mikelanđelo). Na to je uticao i Đulio Romano koji radi za Gonzage u Mantovi (palazzo del Te). 1541. u Veneciju dolazi Vazari da bi napravio dekoraciju za Aretinovo delo La Talanta. On je sa sobom doneo neke Mikelanđelove crteže. Oslikava tavanicu Palazzo Corner. Ova dekoracija značajna je za razvoj venecijanskih tavanica. Ticijan je 1545-6. otišao u Rim, gde je upoznao Mikelanđela. Mikelanđelo je izjavio da bi Ticijan bio dobar umetnik kada bi znao da crta. Manirizam Ticijana prisiljava da se oslobodi preteranog naturalizma koji mu je nametala renesansa. On počinje da slika mišićava aktove i pokrete tela po određenim shemama. Ova faza »podmlađivanja« (Hartov termin) trajaće sve do njegove smrti.
• Alfonso se obraća vojnicima 1540-41. Allocuzione di Alfonso d'Avalos. Alfonso je bio general Karla V. Ticijanu je bilo naručeno da naslika »Veliki turski rat«. U Mađarskoj je bila stacionirana vojska u kojoj je došlo do pobune. D'Avalos je govorom uspeo da smiri vojsku. Ticijan je naslikao taj trenutak.
• Freske za Santo Spirito in Isola 1542. u Veneciji (danas Santa Marija dela Salute)
1. Kain ubija Avelja
2. Žrtvovanje Isaka
3. David i Golijat
Slike su bile oivičene medaljonima sa crkvenim ocima katoličke crkve-Jeronim, Ambrozije, Avgustin, papa Grgur Veliki i jevanđelistima. Crkva je pripadala avgustincima koji su hteli da kroz ove tri scene objasne prefiguraciju Hristove žrtve (tipološka tumečenja Starog zaveta). Na slikama je vidljiv uticaj Koređe i Đulija Romana. Ove tri scene pokazuju da mu je uzor tavanična slika sa gigantima Đ. Romana Ne postoji ritmičko jedinstvo oblika. Radi gotovo monohromatski, bez jakih kontrasta svetlog i tamnog. DI SOTO IN SU –posebno kada su ljudske figure u pitanju.
Ticijan je prihvatio poruđbinu koja je prvo ponuđena Đorđu Vazariju. Scene odlikuje snažna akcija. Po prvi put Ticijan, koji još uvek nije bio u Rimu pokazuje interes za herojske poze i snažnu muskulaturu rimske visoke renesanse (prvenstveno Mikelanđela). Poze su možda preuzete od Romana, kao i niska tačka gledanja, ali Ticijanove figure i oblici prožeti su svetlošću i bojom. Tema mućenja, fizičke snage, božje kazne karakteristične su za Rim i katoličku reakciju. Nasilje na ovim scenama odražava opšti pesimizam, koji je obuhvatio Italiju posle Pljačke Rima i pritiska narastajuće protivreformacije. Na ovim freskama manirizam Ticijana je na vrhuncu.
• Scuola di San Giovani Evangelista u Veneciji
• Vizija svetog Jovana na Patmosu, danas u Vašingtonu. Uticaj Koređa i njegove tavanice u Parmi. Ticijan skraćuje samo ljudsku figuru, dok su ostali paneli samo preneti na tavanicu bez perspektivnog skraćenja (simboli jevanđelista, žene, puti). Javlja se i uticaj groteske.
• Alegorija mudrosti, u vestibilu biblioteke San Savina u Veneciji u sali Anti, u oktogonu. Nema petrspektivnog skraćenja. Cela grupa venecijanskih umetnika, posebno Veroneze, rade u biblioteci u duhu Đulija Romana-prihvatanje dekoracije Rima. Na centralnoj Ticijanovoj slici prikazana je ženska figura sa ogledalom u ruci-alegorija božanske premudrosti. Pored nje je Kupidon. Pokazuje odstupanje od ranijih tavanica u koloritu.
Samo u portretima Ticijan je uspeo da očuva unutrašnje jedinstvo slike, celovitost herojske ličnosti, ali i tu su prisutne protivurečnosti. Dok su portreti dvadesetih i tridesetih smireni spokojni, kao izvan života, bez složenosti ili konflikta unutrašnjeg života, portrete 40-ih karakteriše dublja psihološka analiza, bogatstvo unutrašnjeg sadržaja, socijalno uopštavanje (za razliku od ranije pripadnosti određenom društvenom rangu).
• Portret Pavla III 1543. Portret je naslikan u vreme papinog boravka u Bolonji 1543.
• Ecce Homo 1543. Promišljenost kompozicije, sa naglaskom na teatralnim i patetičnim elementima grotesknog. Postoji nekoliko bojenih centara. Kolorit pojačava kontrast svetlo-tamnog. Boja je kod Ticijana ranije služila da podvuče lepotu obnaženog tela ili tkanine, a sada je samodovoljna, ima sopstvenu energiju.
• Krunisanje trnovim vencem 1542-44. za crkvu Santa Marija dele Gracie u Milanu, danas u Luvru. Krupne figure su u suprotstavljenim odnosima. U pozadini je rustična arhitektura pod uticajem Romanove palate del Te. Nema horizontalnih ili vertikalnih linija među figurama. Fizička brutalnost je podvučena do maksimuma. Ova slika pokazujefascinaciju skulptoralnim vrednostima centralno italijanskog stila. Vidljiv je novi pogled na klasičnu skulpturu (Laokon). On usvaja skulpturalnu oštrinu. Ovo je usamljeni primer njegovog rada na drvetu čija glatkost površine iziskuje skulptoralne efekte forme i čini sliku vrlo plastičnom. I pored svega postoji izvesno odsustvo težine kod figura, kao i generalna podčinjenost volumena ritmu kompozicije, što je potpuno ne rimsko. I u ovom »najrimskijem« periodu Ticijan ostaje pikturalan.
• Portret pape Pavla III sa nećacima 1546.
1548. odlazi u Augzburg. Marija Mađarska regentkinja Nizozemske naručila je od Ticijana slike za hol svoje palate. U pitanju su četiri lika Antike-Titije, Sizif, Tantal i Iksion. Poslednja dvojica su nestali. U pitanju su veliki grešnici.
• Portret Karla V u naslonjači 1548.

V faza
Nakon boravka u Augsburgu, 1551. Ticijan se vratio u Veneciju i tu ostao do kraja života. Tih poslednjih 25 godina on se vraća istraživanjima u venecijanskom duhu. Ta dela pokazuju najličnije i najdublje izražavanje vizuelnih i piktoralnih iskustava, što je osnova venecijanske umetnosti. U poslednjim godinama života patron mu je bio Filip II Španski, (Karlo je abdicirao 1555. a njegove španske teritorije prešle su u ruke Filipa II) pa je finansijski obezbeđen i u prilici da slika ono što želi.
Realizam Ticijanovih portreta proizilazi iz realizma renesanse. Posle njegovog povratka iz Rima, došlo je do neuspeha i krize, jer na venecijansku slikarsku scenu stupaju mladi umetnici. Od 50-ih godina Ticijan naročito obrađuje mitološke i religioozne teme. Sada im drugačije pristupa. Pasivan je, sve se više okreće sebi, čas je ushićen, a čas tragičam. Više se ne bavi humanističkim idejama, istorijskim temama i zemaljskom vlašću, već svet posmatra subjektivno. Pojavljivanje tog pesimizma i prihvatanje patnjene može se opravdati samo njegovom starošću. Kod icijana zapravo srećemo odraz promenljive klime s polovine Xvi veka koji utiče na izbor motiva, pre nego vizija. On ne sagledava svoje teme u smisluFantastičnih svetlosnih efekata, ili neobične perspektive u cilju postizanja dramatičnosti (kao što će kasnije činiti Veroneze i Tintoreto) već ih ponekad koristi kad se uklope u odgovarajuču temu, kao podčinjena sredstva koja pomažu u predstavljanju određenog značenja predstave. Znači svetlosni efekti su u službi značenja određene predstave.
Ove promene javljaju se i na portretima. To se najviše vidi ako se uporedi pozni portret Jakopa Strade sa ranim Mladićem sa rukavicom, ili pouzdani, spokojni patriciji u Pesaro Madoni sa uznemirenim licima i izrazima na čuvenom portretu Vendramin porodice. Ticijan je gubio veru u čoveka. Njegova borba za ideale renesansnog čoveka posttaje sve tragičnija. U portrete je počeo da uvodi atribute. Samo u Autoportretu se usuđuje da da svoju herojsku viziju čoveka. Oštra razlika između autoportreta iz 1550 i 1565, reflektuje stanje njegovog duha. Na prvom je pokazao čoveka u borbi sa neprijateljskim okruženjem, a na drugom veličanstvenu udubljenost sopstvenih misli i usamljenost. Portreti su malobrojni u ovom periodu.
Promene u Ticijanovoj umetnosti su stilističke i konceptualne. Kako je stario njegova tehnika se menjala od bistre jasnoće i tople sunčanosti Svete i profane ljubavi do zagušljivog bogatsva poznih slika Dijana i Akteon ili Lukrecija.
Iste tehničke promene javljaju se i na njegovim religioznim slikama. Trijumfalno spokojstvo Pesaro Madone prelazi u višu emociju, ekspresivne boje, dizajn i dramatična osećanja poznih radova. Menja se i vrsta teme koja ga inspiriše i način njegovog pristupa temi. Umesto radosne dramatičnosti Baha i Arijadne, gde je sve svetlo i obojeno, bučno i veselo (iako sam mit ima jedan prigušen ton), sada bira mitove o Akteonu, nesrećnom Kalistu ili izdatoj Lukreciji i ilustruje ih tamnim bojama. Rane slike Madona ustupaju mesto više herojskim temama-Mučenje svetog Lavrentija, Krunisanje Trnovim vencem. Sve je puno plamena, baklji, nasilja.
Na mitološkom kompoziocijama nema herojske moći ni životne energije. U poznim Ticijanovim delima oseća se neodlučnost, nestalnost, prolaznost. Tom utisku doprinosi i kompozicioni ritam i kolorit, osvetljenje iznutra, mrki i sivo-zeleni tonovi. Noćno osvetljenje daje poslednjim radovima utisak tuge, patnje i usamljenosti. U ovom periodu intenzivne aktivnosti, u kome Ticijanovo delo kulminira, sloboda svetlosti i tretmana četkicom u stalnom je porastu, često na račun čvrstine forme. Taktilna realnost je umekšana, gotovo rastopljena svetlosnim vizijamakoje vode van renesanse. Sve je to u vezi sa emocijalnim životom pozne renesanse koga odlikujeerotična imaginacija i religiozno iskustvo. Raskidkasnog Ticijana sa estetskim ukusom njegovog vremena primećuje se u rascepu njegovog stvaralaštva. Stvaraju se dve grupe:
1. porudžbine u kojima učestvuju i učenici-labave, komercijalne (Tajna večera, Poklonjenje mudraca… )
2. remek-dela u koja je uložio bujnu nepresušnu, snagu svog osećanja života, stvarnosti i svoju usamljenost.
Pored delujuće protivreformacije, Ticijan se sa neobičnom doslednošću vraća humanističkoj tradiciji. Često je koristi motive, figure i kompozicione sheme Belinija, Đorđonea i drugih slikara XVI veka. Opet se kod Ticijana pojavljuju jednostavne i čiste boje. Humanistički ideali bili su u neskladu sa tim vremenom, ali su uprkos tome moralne nadmoći heroja nad okruženjem, neprijateljem, stradanja, poniženja, mučenja uvek aktuelne vrednosti.
Ticijan rastvara čvrstu, plastičnu formu i uz pomoć svetlosnog trepetenja i bojenih preliva, stvara prizore pune tragedija. Ova poslednja dela ističu veličinu čoveka koji strada, zgusnutost emocija usamljenog čoveka. Ticijana ipak nikad nisu obuzimali strah i sumnja kao Mikelanđela. Njegove mračnije teme ipak sugerišu duhovnu katarzu.
Ticijan je tri puta, za različite patrone, slikao kompozicije u kojima smrtnica Danaja prima ljubav od Jupitera koji je do nje došao u vidu kiše. Zbog bestelesnog začeća mogla bi da bude prefiguracija Bogorodice. Literalni predložak su Ovidijeve Metamorfoze. U pozi figure iskoristio je u obrnutom položaju motiv koji je Mikelanđelo preuzeo iz antičkog, rimskog reljefa za svoju izgubljenu sliku Lede, kao i za skulptiru noći u Kapeli Mediči.
• Danaju obljubljuje Jupiter 1554.
Najveću grupu dela slikanih za kralja Filipa II predstavlja serija mitologija rađenih po Ovidiju (niz parova). Ova serija je potpuno drugačija od senzualnih i savršenih mitologija njegovog ranog doba, puna je nasilja: Akteonova kazna, Kazna Kalista, Otmica Evrope. Na ovim slikama vizuelni i emocionalni kontrasti dovedeni su krajnosti. Ove slike anticipiraju barok.
• Dijana otkriva krivicu Kalisto i Dijana iznenađena Akteonom 1556-9. I ovde su kao na ranijim mitologijama figure smeštene u pejzaž. Ali do ranije figure imaju unutrašnju harmoniju, ovde se one pokreću i slika je rešena saqmo njihovim vezama unutar napete ravnoteže kompozicije. Pejzaž je uključen u akciju i dramu. Ovaj stil pun je sukoba i konflikata, a ipak, kroz Ticijanovu upotrebu boje dobija strastvenu vizuelnu lepotu koja mu daje drugu dimenziju. Delovi slike su povezani, bojom i teksturom površina. U poznom periodu kompleksni udari četkice, brzo i spontano, oslobođeni su preciznog označavanja forme. Forma je više nagoveštena nego definisana.
Ovo je vreme Tridenskih koncila pa se stoga ponovo rade religiozne kompozicije.
• Mučeništvo svetog Lavrentija 1548-1557. Postoje tri verzije ove slike. Prva je poručena od strane jednog venecijanskog plemića. Druga verzija je rađena za Filipa II. Treća verzije je izgubljena ali je poznata prekografike Kornelijusa Korta koja je rađena pod Ticijanovim odobrenjem. Smatra se da je poseban svetlosni tretman posledica Rafaelovog oslobađanja svetog Petra iz tamnice. Na slici je inaga ženska figura pokrivena velom koja podseća na Atinu Partenos i ona u ruci nosi Niku. Literarni izvor bio je verovatno Prudencije-Pasija svetog Lavrentija. Ova žana verovatno je Vesta. Mnogi detalji pokazuju da je Ticijan proučavao dela visoke renesanse, naročito Mikelanđelov strašni sud. Žestina figura, različiti izvori svetla kojim je slika prošarana, posebno osvetljenje.
• Venera sa sviračem laute 1560. Ticijanovo »podmlađivanje« izraženo je u seriji ležećih nagih Venera, manje čednih od urbinske, ali u pozama sličnim njenoj. Na ovoj slici Veneru kruniše Kupidon. Široka, asimetrična, dijagonalna zavesa otkriva pejzaž u ticijanovom najslobodnijem stilu. Izvanredno dočarana atmosfera pejzaža. Posle Ticijanove smrti, ovu sliku je dovršio neki manje spretan slikar.
• Otmica Evrope 1559-60. Slika je kao i predhodna u istom rapsodičnom stilu. 1562. poslata je u Španiju. Munjeviti potezi četkice. Pandan ovoj slici je Oslobađanje Andromede.
• Portret Jakopa Strade 1567-68.
• La Glorija danas u Pradu. Slika je rađena za Karla V. Car je ovu sliku nazvao Strašni sud, dok su je Ticijanovi savremanici nazivali Sveto trojstvo. Na slici su starozavetni proroci. »O državi božijoj«, Svetog Avgustina je literarni predložak za ikonografiju scene Svih svetih. Jezekij je prorok Strašnog suda, kao i sibila Eritrejska. Na ovoj slici prikazani su i članovi porodice Karla V kao vaskrsle duše koje se mole Bogu za spas. Bogorodica je prikazana kao Maria Madiatris, a ne kao Regina celi. Smatra se da su teolozi Karla V tražili od Ticijana da prikaže proishođenje svetog Duha te je zato Ticijan predstavio Oca i Sina identične.


VI faza
Na kraju njegovog dugog života, slično Mikelanđelu, njegove misli okreću se dubljim religioznim sadržajima, naročito Hristovim stradanjima. Poslednje slike mogu se videti samo iz daleka. Manir mrlje, manir dodira. Za poslednju fazu karakteristična je pojava teribilita kao i pojava demonskog.
• Krunisanje trnovim vencem 1570. Istu kompoziciju obradio je 40-ih godina, u masivnom stilu, slično tavanici Santa Maria dela Salute. Sada je obrađuje na ličniji i silovitiji način. Ovo je nova vrsta silovitosti u skladu sa koloritom i potezima četkice, a ne sa formom. Udarci padaju na ranjenu Hristovu glavu-bestežinske figure zamahuju motkama. Dramatika svetla i senki dobija okrutnost kroz vibracije poteza četkicom i laganog sagorevanja kolorita, vatrenog kolorita. Nanosi boje su pastozni. Plave, crvene, žute boje još uvek su prisutne, ali sada kroz noćnu dubinu glazure. Kompozicioni trouglovi sevaju i prepliću se da bi povećali oluju patnje koja okruižuje izmučenog Hrista. Ticijan slika prventveno bojom. Kompozicija je složena od mnoštva dijagonala i savršeno uravnotežena. Boja je sasvim zatvorila plastičnu formu-nema figura ni prostora, već samo treptanja i preliva bojenih površina-mrlje svetlosti i senke. Stvoreno je jedinstvo svetla i vazduha, organsko spajanje duhovnog i materijalnog.
• Nimfa i pastir –ponovo je Ovidije izvor-Pisma mitskih žena. Likovi sa slike su verovatno Enona i Paris.
• Kažnjavanje Marsije Na slici se nalazi muška figura koja svira liru da bračo (violinu). Verovatno Orfej što bi bilo u skladu sa neoplatonističkom teorijom o orfičkoj muzici koja pomaže duši da se odvoji od tela. U liku kralja Mida verovatno je Ticijan. Slika pokazuje božansku harmoniju. Marsija kao Hrist. Postoje tri nivoa tumačenja
-umetnička alegorija
-kosmološka, moralna alegorija
-religijska alegorija
Smatra se da je slika isprovocrana događajem iz Turskog rata, kada su Turci živog odrali jednog Venecijanca.
Frekventni motivi mučenja i haosa Ticijanove poslednje faze razrešavaju se u jednoj od najslavnijih slika italijanske umetnosti:
• Pieta 1576. Ova slika stajala je nasuprot lučnog ulata u Akademiji. U niši čija mistična arhitektura podseća na preteće motive koje je Ticijan video u palazzo del Te (vrsta arhitekture maska smrti), Bogorodica drži mrtvog Hrista. Na bazama u vidu lavljih glava razljapljenih čeljusti (simbol smrti) stoje statue Mojsija sa tablicama i štapom i Helespontinske sibile koja nosi krst. Ona je najavila rođenje smrt i vaskrs Hrista Ispred krsta kleči polunag sveti Jeronim, (ili Jov) samo u ogrtaču. On drži jednu Hristovu ruku u svojoj i gleda nagore u mrtvo lice. Sa leve strane je uspaničena Marija Magdalena. Desno gore je puto, koji izlazi iz niše, u letu sa ogromnom upaljenom bakljom. Drugi puto drži Magdalenin vrč počasti. Ispod sibile je mala votivna slika naslonjena na postolje statue. Na njoj su prikazani Ticijan i njegov sin Oracijo kako se mole Bogorodici da ih spasi od kuge koja je harala 1561. Cela drama ljudskog iskupljenja kroz Hristovu žrtvu sumirana je u niši. Iznad niše je smokvino lišće kao simbol prvog greha i čovekovog pada. Na zabatu gori šest od sedam lampi-sedam božijih duhova (Apokalipsa 4, 5). Sedma lampa smeštane je na trostrukom centralnom kamenu (središnji deo kamena pred Hristom tj. drugom kamenu svetog Trojstva). Unutar niše i iznad Hristovog tela koje emituje svetlost, je zlatni mozaik sa pelikanom koji sebi probija grudi, tradicionalan simbol Hristove krvi prolivene za čovečanstvo. Ticijan je ovu sliku nemenio svom grobu u kapeli del Gracifise u Sta MarijaGloriosa sei Frari, ali nije uspeo da je dovrši pre smrti. Umro je zajedno sa sinom Oracijem od kuge 1576. godine . Sebe je ovde predstavio kroz figuru klečećeg svetog Jeronima, koji ima njegove crte lica. Sa njim se na neki način mistično identifikovao. Sliku je dovršio Ticijanov pomoćnik Palme Đovane.
Karakterističan je slobodan potez četkicom. Bezoblični odjeci forme prenose se do lica Bogorodice i Hrista. Svetlo se probija od Hristove glave sa trnovim vencem. Hristove zatvorene oči jedva su nagoveštene. Dubina prostora dočarana je položajem Magdalene koje se plačući kreće ka nama sa ispruženom desnom rukom (najava baroka).

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 59520
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Ticijan...   19/10/2012, 9:36 pm


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 59520
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Ticijan...   19/10/2012, 9:38 pm


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 59520
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Ticijan...   19/10/2012, 9:39 pm


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 59520
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Ticijan...   19/10/2012, 9:39 pm


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 59520
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Ticijan...   19/10/2012, 9:41 pm


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 59520
Godina : 40
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Ticijan...   10/3/2017, 1:02 pm


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ticijan...   

Nazad na vrh Ići dole
 
Ticijan...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Ticijan...
» Ticijan Večeli
» Gustave Courbet

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Slikari, vajari, fotografi- piše se u temama ispod naslovne :: Šta stvoriti bojama-
Skoči na: