Koji was stihowi opisuju sad bash sad ?

Pa trenutno Prever mozda:


Išao sam na trg ptica
I kupio sam ptice
Za tebe
ljubavi moja

Išao sam na trg cvijeća
I kupio sam cvijeće
Za tebe
ljubavi moja

Išao sam na trg željeza
I kupio sam okove
Teške okove
Za tebe
ljubavi moja

A zatim sam išao na trg robova
I tražio sam tebe
Ali te nisam našao
ljubavi moja.

~ Koliko često me voliš?~
**Zal Kopp**

Kad si s jeseni sjela u moje oči,
i zaletjela se s pticama u zjenice,
kristalno perje probudilo je pogled
i podsjetilo me na davnu nevinost.
Kako sam samo slušao dušu,
a nestrpljivost vlastitog srca
potpuno predao tišini tvoga proljeća.
Ali sad u grudima guši žamor,
tek pokoji uzdah namiriše usne
i sve teže koračam životom,
jer poda mnom se razlijeva
sivilo ovih ustajalih voda.
Odspavat ću malo, kažem sebi,
i probudit se prilično nepristojan,
pa nije ni ova soba svetinja,
niti se u njoj moram osjećati ugodno.
Odspavaj malo, ponavljam u sebi,
pokraj usta stalno čuvam uzdahe,
a niz tijelo se valja nebeski žamor
i obnavlja metež načete utrobe.
Ne dam se, ili barem tako mislim,
još je u meni dvoje ljubavnika,
ja i tuga u očima, moja ljubavnica.
Koliko često me želiš?
Pitam i potajno se nadam,
ne smijem znati odgovor,
a radošću žudim i žudnjom te sanjam
i zato ovaj puta samo prođi,
ostani slatka nada u kutu čežnje.
Koliko često me hoćeš?
Drhtim u očekivanju odgovora,
u mogućem poljupcu tražim mir
i anđeoski jedrim slatkim snovima,
ali dlanove oblija hladan znoj
gomilajući prste podno tvoga obrisa.
Koliko često me pamtiš
i tko u tebi stvarno spava?
Lako me u sjećanju gubiš,
zato se sa mnom u mjesečinu sjuri
i ne zaustavljaj šuštanje sjena,
u molitvi lišća počiva tajna,
kad pred proljeće nadanja minu
svakom je listu potrebna snaga vjetra.
Koliko često me voliš?
____________________
"Ratnik svjetlosti ima ponekad utisak da, istodobno živi dva života" :sunny:

Vrati mi moje krpice
(odabrani stihovi)


I ti hoceš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš

*

Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo

*

Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a voštani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze

*

Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Žderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš

*

Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnuću zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se[center]

U BOŽJE IME


U Božje Ime ratovi se vode...
U Božje Ime vojske zemljom hode...
U Božje Ime prolijevaju se krv i znoj...
U Božje Ime ruši se Mir,
Ruši se Ljubav....
Svijet se čini kao da nije Tvoj.


Kažu da je Volja Božja uzet' mač u ruke...
Kažu da je blagoslovljeno neprijatelja
staviti na muke...
Jer u Božje Ime dozvoljeno je baš sve.
Zašto nitko ne posluša
Glas Savjesti svoje,
Jer odgovor tada na sve bit' će...NE!


NE kad mržnja gospodari srcem svim !

NE kad Ljubav nema veze s tim !

NE kad ratom sporovi se vode !

NE kad majke odbacuju djecu koju rode !

NE kad laž se govori a Istina zaboravlja !

NE kad napušta se život u cvijetu mladosti i zdravlja !

NE kad tuga umjesto Radosti vlada !

NE kad ljutnjom ispune se dani !

NE kad zaboravite Božju Dušu...
I osjećate da ste sami!

NE kad drugom ljudskom biću želiš samo zlo !

NE poželi mržnju drugom...jer vratit' će Ti se to !

NE kad pokajanje na ustima samo nosiš!

NE kad Ljubav ne poklanjaš...već za Nju samo prosiš !

NE kad umirućem odbiješ pružit' čašu vode !

NE kad zaboravljaš Roditelju svojem ići u pohode !

NE kad ogovaraš a u Duši zavist sviće !

NE kad ljudi pričaju lažne priče !

NE kad osvetom ispunjavaju život svoj,
A Duše ljudske tad na vatru sliče !

NE kad djetetu oružje u ruke se daje!

NE kad u Dušama borba traje i traje !!!


Jer u Božje Ime o Ljubavi treba da piše,
Jer u Božje Ime Radost treba da se širi !
Duša s Dušom da se miri...
I tek tada grijeh će da se briše !


Kad umjesto mržnje Ljubav isijava...
Kad umjesto laži Istinitost vlada...
Tko u Božje Ime može rat da vodi ?
Kada Svjetlost jednom Dom Vaš pohodi...
Svakoj Duši jasno bit će...
U Božje Ime... voditi se mogu...
Samo Ljubavne Priče !!!

Safiris,2000 :sunny:

Šta to stalno izvlači iz sećanja, zlatom obojen dan.
Kada smo se prvi put poljubili ti i ja.
Slučajni svedoci naše ljubavi, dok odkucava sat.
Poruke na zidu pune nežnosti, ovaj stan.

Kad mi istekne vreme i krenem lagano,
još jednom bih htela da dotaknem samo u mislima
taj savršen dan, dan ljubavi.
Kad mi istekne vreme, ja hoću za sebe
ta dva tri minuta, da mislim na tebe,
pre odlaska u večiti mrak.
Hoću zlatni dan, suncem okupan.

Zašto stalno dolazi pre spavanja, zlatom obojen dan.
Odbačena odeća kraj kreveta, ti i ja.
Zraci sunca, znoj na tvojim leđima i u očima sjaj.
Sveća što dogoreva nad srećnima.
Tužan kraj.

Kad mi istekne vreme i krenem lagano,
još jednom bih htela da dotaknem samo u mislima
taj savršen dan, dan ljubavi.
Kad mi istekne vreme, ja hoću za sebe
ta dva tri minuta, da mislim na tebe,
pre odlaska u večiti mrak.
Hoću zlatni dan, suncem okupan.

Voleo bih da Smrt dodje ali ne dolazi.
Voleo bih da postoji dostojan stih koja bi opisao ovaj tren.
Stih o bolu koji ce proci, stih o ranama koje ne nestaju, stih o ranjenim dusama.
O tome nema pesama, bar ja ih nisam napisao.
Nocas nema stihova ni reci za moju tugu.
Postoje samo slova jednog obicnog imena, neka slova koja sapucem u noci, slova koja neko mi je oteo.