Da li i vama dodje da se to nekada zapitate?

iskreno, nikada. Ja lično imam mnogo razloga da živim. Prvi je taj što mi je sam Bog dao taj dar, pa ne bih da ga bacam a još jedan od razloga je što sam nagrađena sa još dva divna života

Meni ne,jer sam ubijeđen da smo vječni,i da nikad nećemo izaći iz života..

Treba samo verovati...svaki covek mora kad tad osvestiti svoje postojanje,osvestiti i pronaci svoju dusu,i zadatak u ovom zivotu.Kada spoznamo sebe,spoznacemo i zasto zivimo...a razlog je sigurno lep...Mi postojimo,i zelimo da nadjemo nase mesto u ovom Univerzumu...
Kako?
Dubokim poniranjem u dubinu svoje duse...tamo postoje svi odgovori... Barem sam ih ja tamo nasla.

Знам примере када деца питају оно двоје, што су негде под месецом гугутали блесаве речи а онда почели да испитују природно рудна богатства два универзума створили тречи, ко вас је терао да ме направите ?
Деца када су несречна, љута, одвале тако понекад. Међутим, њих нико ништа и не пита пре времена када настају. Ми их планирамо или не, суштински, зарад интереса вечине не дајемо им никако право одлучивања. А како нећему што је у мислима и дати право ?

cemu zivot ako ima svoj kraj? ja sam tako razumela ovo pitanje...
pa bas zato sto nece trajati vecno treba ga ziveti, i to ziveti zaista a ne zivotariti...
punim srcem i plucima