ZNAS LI?
Znas li
kako je strasno
kada te obuzme
takva tisina
da zacujes
i zidove kako sapucu?
Kada ti crni zumbuli
proniknu pod jastukom
i zamirisu na ponore
u kojima se zaboravljas?
Kada ne prepoznajes
ni sopstvenu majku
medju kurvama
koje ti se nude
i kada je ne osetis
ni bludan medju nogama
njenim?
Kada prazninu svog trenutka
i dokonost
ispunis krvavim rukama?
Kada progledas
slepilom ludosti
i kada sam sebi
zasmrdis
na cisto?

VOLIS MI SE
A tako mi se slusa bluz.
I lize mi se krv
sa tvojih usana.
Krvare jos od one noci
kada si mi ime prosaptala.
Tako bih da pomilujem
te betonske lavove
na ulazu u tvoj san
da im rascesljam
te betonske grive
cesljem mojih trepavica.
Volis mi se
ovog trena
takva
svukuda svakakva
a samo uz mene
jedna
u svoj svojoj celosti
satkana od neznosti.

DOZIVANJE U SAN
Tvojom isecenom kosom
napunicu jastuk
pod kojim cu sakriti
slike svih vragova.
Dozvacemo u san
i tvoju suzu
u kojo se sarani mreste
i tvoju pesmu
koju peva
jedan crni labud
u podnozju
vodopada
Nijagare.

CUVANJE VETRA
Cinovima od suza
si okitila njegova ramena.
Pune ti sake rukava
svilenih kosulja
sto mirisu na beg.
Pokusavas sitnim magijama
da zapretas
te siroke staze
sto od tebe vode.
Sinoc si za veceru
uz casu mleka nemih ptica
progutala sve kljuceve i brave
vrata izlaza.
Na prozore si navukla
olovne zavese
oivicene cipkom straha
od samoce.
U toj si kuli
od onog istog spila karata
na kojima si ga i dobila
kao neciji poslednji ulog
a tvoj prvi dobitak
neceg naizgled vrednog.

MILOVANOVIC MAJA
SABAC 2008

Dobro nam dosla i nastavi da pises.

HVALA RATNICE.

DECEMBAR
Decembar je
sustao snegom
pod nasim nogama
a u tvom dzepu
pregrst crvenih jagoda
sazrelih samo za mene
u noci punoga meseca.
Promrzla lasta u ocima
ostala samo zbog osmeha
u jutro posle predaje.
Taj decembar
se igrao proleca
dok sustao je sneg
pod nasim nogama.

BLUZ
Tvrdoglavo si ista.
Tvrdoglavo sam isti.
Stene smo
sto kriju
okamenjeni fosil
krila.
Kad zamracimo sobe
i odvrnemo bluz
tad znam da bih s tobom
i znas da bi samnom
bila.

NE IDI
NE idi od mene
dok mi ocne jabucice
pulsiraju u ritmu
tanga.
Ne ostavljaj me
u senci
mog rasplakanog Adama.
Ne idi bar veceras
kad se daje
DORUCAK KOD TIFANIJA
i kada
nemam vise vina.

MILOVANOVIC MAJA
SABAC 2008

MIRIS JABUKA

Neosuncana intimnost
i nevinost
skrivena cipkom.
Zena.
Krv ju je odala
da se uprljala
i rana ismejana.
Prosterite joj crne postelje
da bi bila manje svesna
svog poraza.
I uvek
oglodana jabuka
kraj kreveta
s otiskom Adamovih ocnjaka
prvo sto bi videla
nakon noci poraza.
I uvek
miris jabuka
podseca na raj
iz kog je prognana
i osudjena da
iz greha postane
zena.

PREISPITIVANJE

Osmeh prezrenja.
Klikcu nezasite ale.
Bezruka deca
bi da sakriju oci.
Krvavih kolena
ismejan vernik
preispituje nebo.
Iz duse je pustio
goluba
i ceka mu povratak
sa grancicom masline
u kljunu.

ZABORAVILA SAM TE

Zaboravila sam te
izmedju reci,
izmedju trenutaka plakanja i smeha,
izmedju dva obroka
i tri popijene gorke kafe.
Negde usput sam te zaboravila
ili izgubila,
jer bio si u rasivenim dzepovima
moje duse,
u naprslom krcagu
moga sna.

POSLE TVOG ODLASKA

Posle tvog odlaska
dabrove male sam uposlila
da izgrade branu
na ivici moga oka.
I kosmos sam uposlila
da okruni jos koju zvezdu
i tom prasinom pospe
otisak tragova tvojih.
Apticama sam naredila
da me nauce da letim
po svojim ambisima....
posle tvog odlaska.

MILOVANOVIC MAJA
SABAC 2008

Prijatelju,

Meni baš ništa ne treba,
ali me razdire sve.

Pitaš šta ću!
Lutaću svetom
da spasim san.

Ako me ne bude,
biće me u golubu belom
koji dok leti
ne zna da mre.


Majo ovo je u znak lepog poznanstva. Nešto kao moja legitimacija.

Ptico , prihvatam pruzeno krilo u znak prijateljstva.



NOC PUNOG MESECA

Sinocna noc
me pojela
do kosti me
oglodala
i ostavila
moju lesinu
tamo gde
ni zdralovi
nece preleteti
mrtvog pesnika.
Kako sam se
samo prepustila
a htela sam tek
da budem voljena.
Ali izabrala sam
pogresnu noc,
noc punog meseca.
I jutros sam se
probudila
u nekom novom svetu
okruzena senkama
i shvatila
ovde sam vec svracala
svaki put
kad bih bila voljena.

MILOVANOVIC MAJA
SABAC 2008

Ratnice jedno pitanje za tebe.
Mozda ti znas jer meni je skroz nejasno STA SE DESILO SA MOJOM POEZIJOM NA SVETU KNJIGE?

Bas sam pogledao i vidim da samo tvoje nema. Moras pitati administratora, mozda su nesto prebacivali pa .... ?

Pitala bih ja i administratora da im odjednom nije prepoznatljivo i moje korisnicko ime i moja sifra.Ovo mi se uopste ne svidja.
Pozdrav ratnice i izgleda da cu i ja nekome objaviti rat.

Ponekad moras, ovde neces biti obrisana ni blokirana, slobodno se ovde raspisi.

NISTA LICNO

O klinove okacena jedna jesen
i zuti list jablana
sto jos uvek mirise na nebo
u blatnjavoj stazi
pulsira svojim ugasnucem.
Ne shvataj nista licno
to sto jedan oktobar
umire pevajuci o tebi
i to sto sam zaboravila
kako se zaboravljas ti.


NEKA NOVA TI

Pocinjes da licis
na neku novu sebe
na onu zbog koje
bih mogao da umrem
dok trepnes
i zamaknes na tren
u svoje snovidjenje.
Da neces biti
to sto ces postati
zadovoljio bih se
savrsenstvima sveta.
Da neces opstati
koliko ces u meni trajati
zadovoljio bih se samo
jos verom u Boga.

MILOVANOVIC MAJA
SABAC 2008

IZA

Iza mraka
sam napipao
zamrsene grive
begom.
Iza stoletnih
stabala
sklupcana deca
sa licem od ociju
zure u svoj strah.
Iza svake reci
ropacka tisina
i palacanje
nemustim jezicima.
Iza svake istine
Atlantida
ovekovecena
svojim potonucem.

TEATAR

Tinja podsmeh
u uglu usana
dok kucke reze
izmedju obrva.
Facijalna ekspresija.
U svakoj bori
sazeta
po tri umiranja.
Ispod obrva
citav jedan
teatar
spava.

TAJNE SEDEFA

Redosled kojim nikada
necu misliti
jer za tren
svet bih obojila plavo.
Biserni niz
iz kog cu biti
izostavljena
jer skoljke mog dna
su jalovi izdanci
vrste.
Nasmej me
dok jos nisam
zaboravila
da placem
i odaj mi tajnu
lepote sedefa
dok jos imam volje
makar suzama
da iznedrim
bisere svoje.

ISTINA

Ujelo me podno pesme
jedno nekazanje
jednog slova sustine
i podno slike
ujela me
jedna izostavljena boja
kojom se boji srz
istine nasega krsta.
Cemu istine,
mislila sam
i cemu zadiranje
u magije
u pepela istine
u vreme
u nevreme.
Vatre su progutale
toliko okeana
a okeani
toliko neba
a nebo opet
toliko Bogova.
I gde sam tu ja
sem u grotlu
svog neznanja
i poimanja stvari
dozivljenih u sobi
iskrivljenih ogledala.
A istina?
Sta ja znam
sem da je vino pitko
kiselo koliko i slatko.
Jer istinski prihvacen Bog
je onaj ne dokuceni
i istinski prosvetljen um
je onaj tek pomraceni.
I istinski dosegnut vrh
je onaj pokriven prasinom
i istinski cuvstvovan zvuk
je onaj nadjacan tisinom.

MILOVANOVIC MAJA
SABAC 2008

Pozdrav.
savrsheno pishesh,poeziju culnosti,ljubavi.
Toliko dobra i inspirativna pesnikinja,cestitam.